dnevnik
nedeqa30.decembar2012.
ZA URBANIZAM, GRADITEQSTVO I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
kroz tunel Fru{ke gore
bi do{lo do izdvajawa dodatnih finansijskih sredstava koja su trenutno ugovorena na 45.310.000 evra. Smatramo da je za realizacijiu ovako zna~ajnih projekata od me|unarodnog zna~aja neophodno obezbediti adekvatno ukqu~ivawe partnera na lokalnom i regionalnom nivou. l Da li su sve vojvo|anske op{tine pokrivene prostornim planovima, {to je osnovni preduslov za ve}e investirawe? – Zakqu~no s decembrom ove godine, od ukupno 45 jedinica lokalne samouprave ~ak 43 op{tine-grada imaju prostorne planove nove generacije, donete po Zakonu o planirawu i izgradwi iz 2003. odnosno 2009, {to zna~i da je 95,5 odsto teritorije Pokrajine pokriveno prostorno-planskom dokumenta-
cijom. Samo za op{tine Novi Kne`evac i Sombor primewuju se prostorni planovi doneti krajem dvadesetog veka. U ovom trenutku za obe lokalne samouprave prostorni planovi su u fazi izrade nacrta, {to zna~i da }e se uskoro razmatrati i wihovo dono{ewe. l Kako komentari{ete mogu}nost da se legalizuje sve {to je “na divqe” izgra|eno upisom u katastar nepokretnosti, osim objekata izgra|enih na koridorima i klizi{tima. Da li }e takav na~in legalizacije doprineti punijim op{tinskim kasama? – Prema tekstu Nacrta zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole, u koji je ovaj organ imao uvid, upis prava svojine na bes-
pravno izgra|enim objektima u list nepokretnosti ne iskqu~uje mogu}nost vo|ewa postupaka legalizacije bespravno izgra|enih objekata, kao ni mogu}nost inspekcijskog nadzora nad tim objektima. S obzirom na to da veliki broj bespravno podignutih objekata na teritoriji APV u sistemu javnih preduze}a koje im napla}uju komunalne usluge i registrovani su u sistemu pla}awa poreza, {teta u buxetu se ogleda najvi{e zbog neizmirivawa naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. l O smawewu procedura za izdavawe gra|evinske dozvole govori se godinama, a jo{ uvek smo na za~equ liste, tre}i od nazad. Da li je vreme ~ekawa od skoro godinu dana rezultat lo{eg zakona ili nesposobne administracije? – Zakonom o planirwu i izgradwi propisano je da se gra|evinska dozvola izdaje u roku od osam dana od dana podno{ewa urednog zahteva, {to zna~i s kompletnom dokumentacijom i ne mo`e se smatrati dugim. ^iwenica je da investitori ~esto predaju samo zahtev bez propisane dokumentacije, zbog ~ega postupak izdavawa dozvole du`e traje, ali se to ne mo`e pripisati nea`urnosti administracije. Pribavqawe velikog broja uslova, saglasnosti i dozvola koje prethode izdavawu gra|evinske dozvole dovelo je Srbiju na nepopularno mesto – na za~eqe liste. O~igledno je potrebno ne{to sistemski u~initi da bi se ovaj problem re{io. n Ranka Dautovi}
5
POSTOJI RECEPT ZA KORI[]EWE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EVROPSKE UNIJE
Fokus projekat donosi novac
odinu na izmaku pamti- novom buxetskom periodu od radwu izme|u regionalnih agencija, prenositi iskustvo... Jer }emo i po tome {to smo 2014. do 2020. godine koristi dobili status kandidata sredstva po osnovu tre}e, ~etvr- prvi u~iweni koraci u pristupu fondovima EU pokazali su wiza prijem u Evropsku uniju, koji te i pete komponente. Ali da bi nam je otvorio ve}e mogu}nosti se {ansa iskoristila {to boqe, ma ju~e, a nama danas, da jo{ neza kori{}ewe pretpristupnih potrebno je da obrazujemo ad- mamo dovoqno znawa za priprefondova EU. Milioni evra su minstraciju. Drugim re~ima, mu regionalnih projekata koji sada na dohvat ruke, ali da bi slu`benici }e morati u {kolu }e privu}i novac iz EU. Zato je jedan od ciqeva Fokusa i bilo uspeli da do wih stignemo po- kako bi nau~ili na koji na~in uspostavqawe baze podataka i trebno je dosta ve{tine. Poje- napisati projekat da bi wihove dine zemqe ili regije su poku- kolege administrativci iz Bri- institucionalnih osnova za pravilno regionalno planirawe i pile dosta novca, dok su druge sela to smatrali vrednim paostale kratkih rukava. Dobar `we. I {to je najva`nije, odo- stvarwe klime za povezivawe i ja~awe saradwe za odr`ivi regiprimer imamo u kom{iluku: ma- brilia novac za projekte. onalni razvoj prekograni~nih |arska `upanija ^ongrad je iz Svoja iskustva nadle`ni iz regija. pretpristupnih fondova dobi- ^ongrada su ve} du`e spremni [to se ti~e programa za nala stotine miliona evra. Kada da podele s nama. Ma|arska Rerednu godinu, pitawe je kakav je zemqa 2004. postala puno- gionalna razvojna agencija za pravna ~lanica Unije – poja~a- ju`nu niziju i na{a Regional- je to stru~ni kadar potreban Vojvodini da iznese li su tempo. Rezultat uspe{ne projekte? je za aplauz: od tada su I Vojvodina se suo~ava sa visokom Pre svega, tra`e se za vlastite projekte stopom nezaposlenosti, finansijski stru~waobezbedili 5,4 miliveliki je broj neaktivnih preduze}a... ci koji }e kontrolijarde evra! Novac su sati tro{ewe novca, a znala~ki iskoristiva`ni }e biti i informacioni li za finansirawe infrana razvojna agencija za ju`nu sistemi koji }e povezati gradostrukture, ulagawa u turizam, u Ba~ku s uspehom su tokom 2012. ve i op{tine. Jer projekti koji izgradwu i obnavqawe kapaci- iznele projekat Fokus o preobuhvataju vi{e op{tina i poteta u bawama. Jedan od veoma nosu znawa i iskustva. Obe bitnih pokazateqa je i stopa strane su prvim korakom toli- boq{avaju privrednu klimu na ve}em podru~ju za vi{e qudi, nezaposlenosti od svega osam ko zadovoqne da }e saradwu naimaju vi{e {ansi da dobiju odsto, po ~emu su me|u najboqista vi ti i na red ne go di ne. sredstva. Tako|e, kriza je pokama u Ma|arskoj. Partnere iz Ba~ke agencija iz zala da su mala i sredwa preduDobra iskustva iz susedstva susedne dr`ave prepoznala je ze}a najrawivija, da wih bespana{im privredncima i pred- kao po`eqne jer su problemi rica prve dokraj~i. Wima se stavnicima su se itekako svide- ovde sli~ni kao {to su bili la. U Somboru bi `eleli da iz- kod wih. I Vojvodina se, nai- sada otvaraju vrata i ta preduze}a }e mo}i lak{e da do|u do grade logisti~ki centar i tako me, suo~ava sa visokom stopom sredstva, ali }e morati da naupomognu privredni razvoj u ovom nezaposlenosti, veliki je broj ~e - kako. delu Vojvodine. U Ba~u, pak, da neaktivnih preduze}a, a tu su i [to se ti~e onih koji su skepo`ive staru tvr|avu i pretvore broj ne ne is ko ri {}e ne tu ri je u turisti~ku atrakciju. A ne sti~ke atrakcije. Uz sve to ku- ti~ni prema evropskoj kasi koju je kriza prili~no ispraznila, treba ni spomiwati da bi sva burimo i s nedostatkom znawa bawska mesta u Pokrajini `ele- i dobre prakse u oblasti regi- neka se zapitaju kada nam je uop{te neko ponudio novac u zamela da postanu poput bawe Sveta onalnog razvoja, kao i mawkom nu za dobar projekat. Dakle, bez Elizabeta u Morahalomu. No, odgovaraju}e baze statisti~skupih kamata i ostalih specijakakve su konkretne {anse da se kih podataka. liteta doma}eg finansijskog trto ostvari? U svakom slu~aju, da bi se po`i{ta. Srbija kao kandidat za pri- vuklo {to vi{e evropskih para, stup EU sada ima priliku da u potrebno je daqe razvijati san Du{anka Vujo{evi}
G