Dnevnik 12.januar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 12. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23674 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : KOMPANIJA IZ UAE POSTAJE VLASNIK VOJVO\ANSKIH POQOPRIVREDNIH PREDUZE]A

[e ik ku pu je „Voj vo di nu”, „Do lo vo”, „Mla di bo rac”, „Omo qi cu”... str. 6

ALEKSANDRA JERKOV JU^E POTVRDILA DA MEWA STRANA^KI DRES

Vra ti la po sla ni~ ki man dat i pre la zi u DS

NASLOVI

KO ]E BITI ENERGETSKI ZA[TI]ENI KUPAC

Politika 2 Na Odboru za KiM razmimoila`ewe vlasti i opozicije

Ekonomija 4 U NBS u{lo 260 miliona evra 4 Recepti MMF-a gu{e privredu 5 Toplane podgrevaju cene grejawa

str. 3

Novi Sad

Pre kom po no va we po gre {an i ne de mo krat ski pro ces

Foto: A. Erski

POKRAJINSKI SEKRETAR BRANISLAV BUGARSKI

str. 3

Tre} in a Srb i j e ~ek a soc i j a l n u s t r u j u i g a s

str. 5

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ME[TANI 16 ZREWANINSKIH SELA BIRAJU POKRAJINSKOG POSLANIKA

U MOSKVI POTPISAN UGOVOR O KREDITU ZA „@ELEZNICE SRBIJE”

Bok ser Mi lan Pi per ski Ru ski za jam ide kan di dat SPS-a pan ~e va~ kom pru gom

7 Svaki osmi suncokret u svetu poti~e iz Novog Sada 8 Stotinu `ena lane zatra`ilo pomo}

Vojvodina 10 ^oka: Pose~eno najpoznatije drvo 10 Be~ej: PIK prva briga

Crna 12 Borovica jo{ tri meseca iza re{etaka 13 Produ`en pritvor Mi{kovi}u

str. 3

str. 4

„MAGNA SITING” PO^ELA PROIZVODWU

Oya ~a ni {i ju za svet sku auto-in du stri ju str. 4 INVESTICIJA NA POMOLU

Ki ne ski distributivni cen tar u Luci Novi Sad?

str. 7

SPORT

n RUKOMETA[I STARTUJU NA SVETSKOM PRVENSTVU U [PANIJI

n @REB NIJE MAZIO NA[E TENISERE U MELBURNU

Hladno i vedro Najvi{a temperatura 1 °S str. 14 – 17

n DANAS ^ETVRTFINALE „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

n VATERPOLISTI IGRAJU ZA PEHAR KUPA

POLiTikA

subota12.januar2013.

Da ~i}: Vla da }e uklo ni ti spo me nik ako ne bu de do go vo ra Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je si no} da }e Vla da Sr bi je uklo ni ti spor ni spo me nik u Pre {e vu uko li ko ne bu de po stig nut do go vor sa lo kal nim vla sti ma i oce nio da je ne za ko ni to po sta vqa we te spo men plo ~e pro vo ka ci ja za sve Sr be. „Si gur no je da je u pi ta wu pro vo ka ci ja. Vi {e pu ta sam re kao da se pro ble mi na mer no i ve {ta~ ki iza zi va ju i Vla da Sr bi je ne `e li da po vla ~i bi lo ka kve po te ze ko ji bi do dat no is kom pli ko va li si tu a ci ju, ali taj spo me nik ne mo `e da osta ne na tom me stu”, re kao je Da ~i} u dnev ni ku te le vi zi je „Pink”. Naj bo qe bi, ka ko je re kao, bi lo da ga Al ban ci na ju gu Sr bi je sa mi uklo ne i po sta ve na me stu ko je je „za nas pri hva tqi vo” - ko je ni je jav na po vr {i na i da se u to ku pod no {e wa zah te va se sve to uve de u za kon sku pro ce du ru.

POD SET NIK AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Funk ci o ne ri da pri ja ve po klo ne do 1. mar ta Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod se ti la je funk ci o ne re, dr `av ne i dru ge or ga ne, or ga ni za ci je i jav ne slu `be na to da ko pi ju evi den ci je po klo na za 2012. go di nu do sta ve toj in sti tu ci ji do 1. mar ta. Re gi strom funk ci o ne ra ko ji vo di Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ob u hva }e no je 23.335

do ne la Agen ci ja, po klon su no vac, stvar, pra vo i uslu ga iz vr {e na bez od go va ra ju }e na kna de i sva ka dru ga ko rist ko ja je da ta funk ci o ne ru ili po ve za nom li cu u ve zi s vr {e wem jav ne funk ci je, ko ji je mo gu }e fi nan sij ski vred no va ti. Funk ci o ner, po Pra vil ni ku, ne sme da pri mi po klon u ve zi s

Pro to kol Pro to ko lar ni po klon je po klon ko ji funk ci o ner pri mi od dr `a ve, we nog or ga na ili or ga ni za ci je, me |u na rod ne or ga ni za ci je ili stra nog prav nog li ca pri li kom slu `be ne po se te, go sto va wa ili u dru gim pri li ka ma, kao i osta li po klo ni pri mqe ni u sli~ nim okol no sti ma. Pri god ni po klon je po klon ko ji je uru ~en funk ci o ne ru u pri li ka ma ka da qu di tra di ci o nal no raz me wu ju po klo ne. Pra vil ni kom, ko ji se pri me wu je od 1. ja nu a ra 2012. go di ne, pred vi |a se da funk ci o ner ko ji pri mi po klon tre ba od mah da is pu ni oba ve {te we o pri mqe nom po klo nu i da ga pre da or ga nu, or ga ni za ci ji ili jav noj slu `bi u ko joj oba vqa jav nu funk ci ju. oso ba, a ka ko je ob ja vqe no na saj tu te in sti tu ci je, Agen ci ja je u oba ve zi da ob ja vi Ka ta log po klo na za pret hod nu ka len dar sku go di nu do 1. ju na te ku }e. Pra vil ni kom je pred vi |e no da funk ci o ner mo `e pri mi ti pro to ko lar ni i pri god ni po klon ~i ja vred nost ne pre la zi pet od sto pro se~ ne me se~ ne za ra de bez po re za i do pri no sa u Sr bi ji, od no sno pri god ne po klo ne ~i ja ukup na vred nost u po je di noj ka len dar skoj go di ni ne pre ma {u je iz nos od jed ne pro se~ ne me se~ ne za ra de bez po re za i do pri no sa. Ka ko se na vo di u Pra vil ni ku o po klo ni ma funk ci o ne ra ko ji je

vr {e wem jav ne funk ci je, iz u zev pro to ko lar nog ili pri god nog po klo na, ali ni ta da ako je u nov cu ili har ti ja ma od vred no sti. Spo men-pla ke te, zna~ ke, za sta vi ce, kan ce la rij ski ma te ri jal i dru gi re klam ni ma te ri jal kao {to su sve ske, ro kov ni ci, ka len da ri i he mij ske olov ke ne pred sta vqa po klo ne po na ve de nom Pra vil ni ku, a u wih ne spa da ju ni le gi ti ma ci o ni pa pi ri kao {to su kar te i ula zni ce za sport ske, kul tur ne i sli~ ne ma ni fe sta ci je uko li ko na wi ma pi {e da su bes plat ni pri mer ci, od no sno ako su u ob li ku po ziv ni ce.

PRED ZA SE DA WE SKUP [TI NE NA OD BO RU ZA KiM RAZ MI MO ILA @E WE VLA STI I OPO ZI CI JE OKO RE ZO LU CI JE

Od kqu ~a dr àv ne po li ti ke do ne u stav no sti i pro tiv re~ no sti Sed ni ca par la men tar nog Od bo ra za KiM na ko joj je ju ~e raz ma tra na pred lo è na re zo lu ci ja o osnov nim prin ci pi ma za po li ti~ ke raz go vo re s pri vre me nim in sti tu ci ja ma sa mo u pra ve na Ko so vu i Me to hi ji na ja vi la je bur no za se da we Skup {ti ne Sr bi je pred ko jom }e se da nas na }i ovaj do ku ment. Pred Od bo rom sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri} is ta kao je da je re zo lu ci ja kqu~ ni po li ti~ ki do ku ment ko jim se uti re put za na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom i de fi ni {e dr àv na po zi ci ja, pred stav nik Vla de, mi ni star @ar ko Ob ra do vi} da pi ta we pi ta we Ko so va i re zo lu ci je ni su par tij sko ve} dr àv no pi ta we, a opo zi ci ja je sta va da je re zo lu ci ja ne u stav na, ne ja sna i pro tiv re~ na. \u ri} je iz ja vio da }e usva ja we re zo lu ci je o osno va ma za po li ti~ ke pre go vo re s pri vre me nim in sti tu ci ja ma sa mo u pra ve u Pri {ti ni tra si ra ti i oba ve za ti Vla du Sr bi je na to da spo ra zu mi ko ji bu du do go vo re ni bu du u skla du s tim do ku men tom. Pred sta vqa ju }i re zo lu ci ju na sed ni ci Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju, \u ri} je re kao da teh ni~ ki i po li ti~ ki di ja log s Pri {ti nom tre ba da bu de usme ren na ciq da se stvo ri auto no mi ja za jed ni ce srp skih op {ti na {to }e, iz me |u osta log, bi ti ga ran ci ja za op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji. – Ne ma ni jed nog po li ti~ kog ni qud skog raz lo ga da ne ohra bri mo Vla du i da je ne po dr ì mo u ostva ri va wu tih ci qe va. Re {e wa ko ja bu du do go vo re na mo ra ju do kra ja bi ti uskla |e ni s ci qe vi ma ove re zo lu ci je – re kao je \u ri}, uka zu ju }i na to da pr vi put od do la ska me |u na rod nih sna ga na KiM Sr bi ja iz la zi s ja snim, ce lo vi tim i sve o bu hvat nim pla nom ko ji za do vo qa va mi ni mum in te re sa obe stra ne. On je do dao da ci qe vi u re zo lu ci ji omo gu }a va ju o~u va we ustav nog ure |e wa i op sta nak na {e za jed ni ce na KiM. Uz na po me nu da ti ci qe vi ni su na u{trb ni jed ne

gra do vi ma i op {ti na ma vra }e ni su no vac i imo vi na – re kao je Alek si}. On je pred stav ni ke De mo krat ske stran ke upi tao gde su bi li ta da i „za {to su upra vo oni ko ~i li pro ces de cen tra li za ci je”. – URS je po kre nuo to ~ak de cen tra li za ci je i ni {ta ga ne mo è za u sta vi ti. Do bro je {to po li ti ku URS-a po dr à va ju i ne ke opo zi ci o ne stran ke. âk i oni ko ji su do ju ~e bi li ko~ ni ~a ri, sa da pro mo vi {u de cen tra li za ci ju – re kao je Alek si}. On je is ta kao da to po ka zu je da je de cen tra li za ci ja ne mi nov nost i je di ni is pra van put za Sr bi ju.

za jed ni ce na KiM i da svi ma pru à ju mo gu} nost da o~u va ju svo je po li ti~ ke in te re se, \u ri} je re kao da pred lo è na re zo lu ci ja pru à {an su Sr bi ji, da }e „od nas za vi si ti da li }e mo je is ko ri sti ti“, a i da Pri {ti na ima „ve o ma mno go da do bi je iz tog do ku men ta”. On je do dao, po vo dom spe ku -

On je pod se tio na to da je u Vla di pred log re zo lu ci je usvo jen jed no gla sno, i na gla sio da ona sa dr `i ustav na re {e wa i opre de qe wa Vla de da ih za stu pa, kao i kon ti nu i tet po li ti ke pre ma Ko so vu s ob zi rom na ~i we ni cu da je par la ment i u ra ni jim go di na ma raz ma trao pi ta we KiM.

zo lu ci ja mo `e po zi va ti na plat for mu, ko ja je taj na. On je na veo da se u tek stu re zo lu ci je ne do voq no po mi wu pra va Sr ba na Ko so vu i da bi to tre ba lo is pra vi ti, i do dao da tekst re zo lu ci je uka zu je na ne sla ga wa Vla de i Ni ko li }a, ko ji je „pr vo iza {ao s jed nim pa pi rom”, a za tim su we go vi pred lo zi pre for mu li sa ni. – Iz ba ~en je deo u ko jem se osu |u ju Euleks i deo u ko jem se kon sta tu je da je po treb no pre ki nu ti

Pre da ja Ko so va Al ban ci ma u ru ke

Po sla ni ci opo zi ci je kri ti la ci ja o raz li ka ma u od no su na ko va li su pred log re zo lu ci je o ra ni je tek sto ve, da su po je di ne Ko so vu, ko ji su oce ni li kao ne u od red be pre for mu li sa ne ta ko da sta van, ne ja san, pro tiv re ~an, ne se po li ti~ ki di ja log na sta vi, a us kla |en s in te re si ma Sr ba na da we go vi re zul ta ti bu du u skla Ko so vu, do dav {i da po ka zu je ne du s re zo lu ci jom. sla ga we Vla de i pred sed ni ka – Za one ko ji }e re }i da su ti Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. zah te vi mak si ma li sti~ ki mo ram ^lan Od bo ra iz DSS-a Slo bo da ka èm da Pri {ti na mo è ve o dan Sa mar xi} re ma mno go do bi ti kao je da se u tek iz tog do ku men ta, Tra ` i } e m o da iz v or n i stu re zo lu ci je a oni ma ko ji }e tekst plat for me bu de kr {i Ustav Sr mo `da po mi sli ti sa stav ni deo bi je jer se po mi da je ciq po sta we „srp ska za jed vqen su vi {e ni re zo lu ci je sko ka èm da u (Bo ri slav Ste fa no vi}) ni ca na Ko so vu” ume sto „gra |a ni ovom tre nut ku Sr bi je”, {to je ni je mo gu }e iz bo ka te go ri ja ko ju Ustav je di no po ri ti ni {ta bo qe za na {u za jed ni zna je. On je na veo i da je deo re cu – re kao je \u ri}. zo lu ci je u ko jem se na vo di da Sr – Pi ta we Ko so va i re zo lu ci je bi ja ne }e pri zna ti Ko so vo „pra ni je par tij sko pi ta we ve} dr àv zna pri ~a”. Sa mar xi} je oce nio no, iz ra à va je din stvo pred sed da pred lo è ni tekst re zo lu ci je ni ka dr à ve i Vla de i utvr |u je o Ko so vu uka zu je na ne sla ga we dr àv nu po li ti ku. Ka da taj do ku Vla de i pred sed ni ka Ni ko li }a ment su tra bu de usvo jen, bi }e oba i da je po ku {aj po sti za wa kom ve zu ju }i za sve, bi }e osnov dr àv pro mi sa do veo do pro tiv re~ no ne po li ti ke i oba ve zu da ga spro sti tek sta. vo de ima }e svi – re kao je mi ni ^lan Od bo ra iz DS-a Bo ri slav star pro sve te, na u ke i teh no lo Ste fa no vi} upi tao je ka ko se re {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi}.

Amand ma ni DS-a i „ne sta nak” de cem bar ske plat for me

URS: Mar ke ting DS-a – Naj no vi je iz ja ve De mo krat ske stran ke o de cen tra li za ci ji go vo re da je pred stav ni ci ma DS-a va `ni je da de lu ju mar ke tin {ki ne go po li ti~ ki – oce nio je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mi ro slav Alek si}, i na gla sio da je URS pre go to vo dve go di ne po kre nuo „to ~ak de cen tra li za ci je ko ji ni {ta ne mo è za u sta vi ti”. Ka ko se na vo di u sa op {te wu URS-a, Alek si} je pod se tio na to da je ta stran ka de cen tra li za ci ju po kre nu la pre go to vo dve go di ne ka da je pe ti ci ju za de cen tra li za ci ju pot pi sa lo, ka ko ka è, vi {e od po la mi li o na gra |a na. – Za hva qu ju }i tim pot pi si ma i za ko ni ma ko je je pred lo ìo URS,

dnevnik

DS }e pred lo ì ti se dam amand ma na na Vla din pred log re zo lu ci je o KiM da bi po pra vio ne do stat ke i kon tra dik tor no sti u tom tek stu, za {ti tio dr àv ne i na ci o nal ne in te re se, a pre sve ga in te re se Sr ba na KiM, sa op {ti li su na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re funk ci o ne ri te stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} i Go ran Bog da no vi}. Ka ko je ob ja snio Ste fa no vi}, svi amand ma ni se od no se na tekst re zo lu ci je, a ne na we no obra zlo è we, ko je za DS ne ma prav nu sna gu ni ti oba ve znost. DS, iz me |u osta log, tra ì da se u re zo lu ci ji na ve du svi do ku men ti o KiM ko je je Sr bi ja do no si la, da se uka è na to da se du go i ne u spe {no ra di lo na re {e wu za Ko so vo i da se osim, ka ko tvr di, le pih è qa, u re zo lu ci ji ne da ju kon kret ne smer ni ce pre go va ra~ kom ti mu. Po

we mu, u pred lo gu re zo lu ci je i we nom obra zlo è wu, ko je je pro is te klo iz plat for me pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a, vi de se dve po li ti ke vla sti ko je su u ve li koj me ri u su prot no sti, ali je sa ma re zo lu ci ja na tra gu po li ti ke pro {le vla de pa su vla sti „vra ta Krun ske otvo re na“. Po sla nik DS-a Bog da no vi} iz ja vio je da su i Sr bi s KiM uvi de li da su do ì ve li jo{ jed nu pod va lu od Vla de i, pre sve ga, pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a. – Do bio sam mno go po zi va ko ji ma su na {i qu di s KiM zah te va li da pod ne sem amand man da se u tekst re zo lu ci je une se ori gi nal na plat for ma ka kvu je pred sed nik Ni ko li} pred lo ìo ko sov skim Sr bi ma i za {ta su Sr bi u Ko sov skoj Mi tro vi ci gla sa li 22. de cem bra – re kao je Bog da no vi}.

Sa mar xi} je na sed ni ci Od bo ra is ta kao i da je deo re zo lu ci je u ko jem se na vo di da Sr bi ja ne }e pri zna ti Ko so vo „pra zna pri ~a”. – Pra zna pri ~a je prin cip da se ne }e pri zna ti ne za vi sno Ko so vo. Za pad od Sr bi je ni ne tra ì for mal no pri zna we ne go da Ko so vo pre da Al ban ci ma u ru ke – re kao je Sa mar xi}. di ja log – re kao je Ste fa no vi}. – Tra ì }e mo da iz vor ni tekst plat for me bu de sa stav ni deo re zo lu ci je jer se ovaj pa pir, da pod se tim, do no si zbog sud bi ne Sr ba na Ko so vu, na stav ka di ja lo ga s Pri {ti nom i na kra ju, evrop skih in te gra ci ja. Sa vet nik pred sed ni ka \u ri} i pred stav nik Vla de, mi ni star Ob ra do vi}, od ba ci li su na vo de opo zi ci je o ne sla ga wi ma Vla de i Ni ko li }a. Po \u ri }e vim re ~i ma, pred lo è na re zo lu ci ja je plod za jed ni~ kog ra da pred sed ni ka, pre mi je ra, pr vog pot pred sed ni ka Vla de i, ka ko je na gla sio, dru gih re le vant nih po li ti~ kih fak to ra u ze mqi. – Po li ti~ ka su {ti na je ista, iz me ne su prag ma ti~ ne pri ro de, a Vla da je oba ve zna da tu po li ti ku spro vo di – re kao je \u ri}, i do dao da }e Vla da Sr bi je ozbiq no raz mo tri ti sve ulo è ne amand ma ne. On je na gla sio da je pr vi put po sle 13 go di na Pri {ti na ta ko ja tre ba da ka è da li }e ne {to pri hva ti ti ili ne, o ~e mu je oba ve {te na i jav nost, ali se s tom kon sta ta ci jom Ste fa no vi} ni je slo ìo. Po sla nik LDP-a Zo ran Osto ji} re kao je da je pred lo è na re zo lu ci ja, u ko joj su na ve de ni prin ci pi za pre go vo re s Pri {ti nom, „tru li kom pro mis” u vla da ju }oj ko a li ci ji. Pred log re zo lu ci je o osnov nim prin ci pi ma za po li ti~ ke raz go vo re s pri vre me nim in sti tu ci ja ma sa mo u pra ve na Ko so vu i Me to hi ji da nas }e bi ti i je di na te ma po seb ne sed ni ce par la men ta, za ka za ne za 11 sa ti. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Mu dro zbo ri{, De ja ne Po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi} sa op {tio je ju ~e na laj ni: „Po ru ke ko je bu de mo da nas sa sed ni ce upu }i va li, za qu de na KiM zna ~i }e pu to kaz op stan ka. Za mo lio sam da ne {a qe mo po ru ke ne slo ga i tr za vi ca„. Pot pred sed ni ca SPS-a i po sla ni ca Di ja na Vu ko ma no vi}, ko ja je od ju ~e na „Tvi te ru„, odo bra va we go ve re ~i: „Mu dro zbo ri{, De ja ne – naj ma we {to mo `e mo je da ne uno si mo raz dor me |u na rod„.

Ko je po gre {io Po sla nik u voj vo |an skom par la men tu iz re do va LSV-a Alek san dar Mar ton is pri ~ao je svo jim fa no vi ma na „Tvi te ru“: „Te `ak dan. Ja ko te `ak. Ni ko me ni je la ko. Ali ide mo da qe. O

Alek san dri ne }u re }i ni ti jed nu ru `nu re~. Ipak, mi slim da je ja ko po gre {i la!„ Eks po sla ni ca URS-a Jo va na Fa-To mi} na istu te mu: „Ipak Jer ko va ode u DS, ali je bar vra ti la man dat. Ka kav pre le ta~ ki ka rak ter ccccc...!„

Sna `ni Vuk O mo gu }im pre le ti ma pi {e i DSSovac De jan Sto jiq ko vi}: „Ako @Svis visvi ne namol i ^edu da g a stavi na listu, onda }e i on i Dana i jo{ neki iz SPO-a da pre|u u DS. A ostali – kako se sn a|u„. „P ro zvani“ Vuk Dra{kovi} nije se j u~ e bavio po litikom na lajni. Na „ t vit„ An e Todorovi } Radeti}: „Jo { u v ek pod u t i s kom kwige ’Vi a R omana ’ (Vuk Dr a { kovi} ). Dirqiv a saga o s tra dawu q ud sk om i qub avi koja ne prolazi“,

Dra{ ko vi} odg ovara: „D raga An a, Tvoj sud o ’V ia Roma na ’ mn ogo mi zna~i . Sn a` i me„.

Prizr en danas Dr`avn i sekr eta r u Minis tarstvu omlad ine i sp otr a Nena d Borov~ an in oka~io je na l ajnu zaje dn i~k u sliku s premij er om Ivi com Da ~i}em uz po -

ja{wewe: „Milica – j edino sr ps ko d et e u P ri zre nu!„

De da Milen Dopisu ju}i s e s „tviter a{ im a„, eksm inista r voj ni Drag an [utanova c prime}uje: „Ina~e, nema ve ze s tem om, moj deda se zvao Milen i ti si dr ugi za k og a sam ~uo da ima to ime„. Milen Ka ku~a mu odgovara: „E, t o mi j e ba{ drago da ~uj em, jer zn am da na s nema m no go : )„

Br iga il’ veseqe P redseda vaju}i Gen eralnoj sk up{ti ni UN V uk Jer emi} „peva“ na lajni, oka~iv{i pesm u „Zemq o moja“.

V lad Kosta s mu ka`e: „Udri, Vu ~e, brigu na veseqe „. A Jere mi } }e: „ Pa ova pe sma ne o di{e ba{ veseqem, pog otovo ka da je slu{a{ dale ko o d ku}e. ..„

O tp ra}en i papa Nis u svi „t vi tera{i„ j edn i drugi ma po v oqi . Sav etnik ne ka da{weg pred sednika Sr bije Neboj {a Krsti} obavestio je lajnu: „Otpratio sam papu @Pontifex„.

[eikovi zubi Na „Tviteru„ se smi{qaju i nove narodne poslovice. [ef PRS-a Zoran Dragi{i} u tom duhu ka`e: „[eiku se u zube ne gleda!“ Sti`u i novi nadimci. Novinar Slavi{a Leki} zapisuje: „Aleksandar Vu~i}, prvi {eik Srbije„. S. St.

politika

dnevnik

subota12.januar2013.

ALEK SAN DRA JER KOV JU ^E PO TVR DI LA DA ME WA STRA NA^ KI DRES

Vra ti la po sla ni~ ki man dat i pre la zi u DS Funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanica republi~kog parlamenta Alek san dra Jer kov potvrdila je ju~e da napu{ta tu stranku i prelazi u DS. U pisanoj izjavi koju je dostavila medijima ona je sa op {ti la da je pod ne la ostav ku na sve stra na~ ke funkcije i ~lanstvo u stranci, kao i na funkciju poslanice u Narodnoj skup{tini i odbornice u Skup{tini grada Novog Sada, te da }e daqi politi~ki anga`man nastaviti u Demokratskoj stranci. „Nakon 13 godina ~lanstva i aktivnog anga`mana u LSV-u podnela sam ostavku na sve strana~ke funkcije i na ~lanstvo u stranci, kao i na funkci ju po sla ni ce u Na rod noj skup {ti ni i od bor ni ce u Skup{tini grada Novog Sada. Svoj politi~ki put nastavi}u u DS-u u kojem vidim {iri front za borbu za sve ciqeve za koje sam se borila i svih ovih godina„, navela je ona. Dodala je i da taj wen ~in predstavqa poku{aj da doprinese tome da aktuelna vladaju}a kaolicija bude pobe|ena, a DS vidi kao jedinu stranku koja tu pobedu mo`e ostvariti. „Imaju}i u vidu te{ku situaciju u kojoj je Srbija, neophodno je da svako ko se bavi politikom da svoj doprinos da koalicija koja je trenutno na

ri svoje ideje i kada je u pitawu autonomija Vojvodine. Ocenila je i da taj wen potez ne treba stavqati u {ablon politi~kih preleta~a jer, kako je navela, nema li~nu korist od pre kla ska u DS, po{to ta stranka trenutno nije na vlasti. „Svima koji u narednom periodu poku{aju da moj odlazak u DS stave u {ablon ‘prele ta ~a’ skre }em pa `wu na to da ulazim u stranku koja nije na vlasti, stranku koja je ovih dana najvi{e izlo`ena udaru, kritikama i pritiscima, i od toga nemam nikakve li~ne koristi„, navela je ona.

Ono {to DS izdvaja od ostalih jeste spremnost da prizna probleme, nazove ih pravim imenom i da se mewa. To je spremnost koju uva`avam i to je presudilo da donesem ovakvu odluku vlasti bude pobe|ena, a DS je jedini koji ima mogu}nost da to i u~ini„, ocenila je Aleksandra Jerkov. Ona veruje i da }e anga`manom u Demokratskoj stranci najefikasnije mo}i da ostva-

Aleksandra Jerkov je poru~ila da i daqe veruje u iste vrednosti i ciqeve zbog kojih je pre 13 godina pristupila Ligi, a za koje se borila zajedno s qudima iz te stranke, kojima je zbog toga zahvalila.

Uverena je, ipak, da prelaskom u DS pristupa organizaciji „koja ima ve}e mogu}nosti i ka pa ci te te da re a li zu je te vrednosti i ideale„. Uz opasku da je gra|anima poznato da je i sama u prethodnom periodu u vi{e navrata kritikovala rad i pojedine funkcionere DS-a, ona je ukazala na to da gre{ke koje je

LSV: Ostav ka li~ ni ~i ni Iz Lige socijaldemokrata na odlazaka dugogodi{we strana~ke funkcionerke reagovali su veoma kratkim saop{tewem. „Ostavka Aleksandre Jerkov na mesto poslanice u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i strana~ke funkcije je wen li~ni ~in i on se ne komentari{e„, saop{tila je ju~e ta stranka. ~inila ta stranka priznaje i weno novo rukovodstvo. „Ono {to, me|utim, DS izdvaja od ostalih je spremnost da prizna probleme, nazove ih pravim imenom i da se mewa. To je spremnost koju uva`avam i to je presudilo da donesem ovakvu odluku„, navela je ona u pisanoj izjavi za javnost. B. D. Sa vi}

NO VE OSTAV KE U SKUP [TI NI SR BI JE

De mo k ra ta se po vla ~i zbog Vu ~i }a Predsednik Odbora za admi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta wa Zo ran Ba bi} saop{tio je ju~e da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke Alek san dra Jer kov i Jan ko Ra da ko vi} podneli ostavke na poslani~ke funkcije. Babi} je potvrdio da su ostavke stigle u Odbor, ali nije mogao navesti razloge za takav ~in. On je istovremeno podsetio na to da je ostavka li~ni ~in i da zato ne moè da komentari{e ni ti na ve de raz lo ge tih ostavki. Kako “Dnevnik” saznaje, u ostavci dosada{we {efice poslani~kog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je overena u sudu u Novom Sadu, ne stoji nikakvo obrazloèwe o tome zbog ~ega podnosi ostavku, dok je ostavka demokrate Radakovi}a propra}ena op{irnim pismom kojim se obra}a prvom potpredsedniku Vlade Srbije Alek san dru Vu ~i }u. „Uvideo sam da svojom pojavom u javnosti predstavqam problem usled ~iwenice da sam po{ten u{ao u politiku. Ovim putem vas obave{tavam da, na va{u àlost, ba{ takav

po{ten i izlazim iz we„, naveo je Radakovi}, dodaju}i da, osim mesta poslanika, napu{ta i me sto od bor ni ka na Zvezdari i “mesta predsednika Izvr{nog odbora beogradskog Gradskog odbora DS-a i predsednika najve}eg odbora DS-a u Srbiji jer èli da ìvi u Srbiji i sa svojih 27 godina zasnuje porodicu”. „Ovim putem èlim da vam se izvinim za svaku izgovorenu re~ uperenu prema vama i prema tajkunima. Vas molim da naredite ’va{ima’ da me vi{e ne prate, da ’va{em bliskom prijatequ kaète da svako ima pravo da ìvi u ovoj zemqi, pa i ja, osvedo~eni ’\itlerovac’, i naravno, da kaète ’va{im’ medijima da mi ne diraju porodicu jer mi je ona, kao i svakom Srbinu, svetiwa”. U Op{tinskom odboru DS-a Zvezdara rekli su nam da nisu znali za Radakovi}eve namere i da su i sami zate~eni wegovim ~inom. Pred sed nik skup {tin skog Odbora za administrativnobuxetska i mandatno-imunitetska pitawa Zoran Babi} potvrdio je ju~e da su poslanici Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine Janko Radakovi} i Alek-

sandra Jerkov podneli ostavke na poslani~ke funkcije. Babi} je Tanjugu rekao da }e Ad mi ni stra tiv ni od bor naj ve ro vat ni je da nas to kom

dana prihvatiti ostavke Radakovi}a i Jerkov, da }e zatim Republi~ka izborna komisija dodeliti mandate novim kandidatima sa liste po redosledu, a da posle toga sledi jo{

jedna sednica Administrativnog odbora gde }e ti mandati biti i potvr|eni. Nakon toga nove kolege }e na plenarnoj sednici poloìti zakletvu, dodao je on. Babi} je precizirao da su ranije danas na pisarnicu, a zatim i u Administrativni odbor, stigle ostavke najpre Janka Radakovi}a, a nedugo zatim i Aleksandre Jerkov. On je pod se tio da je ostavka li~ni ~in i da zato ne moè da ko men ta ri {e, niti navede razloge tih ostavki. „Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, poslanik je vlasnik svog mandata slobodan da wime raspolaè i odlu~i da li }e podneti ostavku ili na tom mestu biti do kraja mandata. Ostavka je li~ni ~in i to treba tako i da ostane. Ne ulazim u dubinu razloga zbog kojih su te ostavke podnete”, rekao je Babi}. S. St.

REKLI SU

Vu ~i}: Mo `da ni sam raz u meo Da ~i }a – Jedino {to mogu da ka`em za ono {to je izgovorio Da~i} je da mi se ~ini da je on malo pogre{io. U koaliciji s DS-om u Beogradu nije SNS ve} SPS, i to traje ve} pet godina – rekao je prvi potredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i} agenciji Beta. – Ne{to tu nije logi~no – rekao je Vu~i}, i dodao da prihvata da „mo`da nije najboqe razumeo” Da~i}evu izjavu. Da~i} je ju~e na pitawa novinara za{to u poseti s wim nije i

gradona~elnik Beograda kazao da \ilas ima druge favorite u Vladi. – Nema potrebe da ide sa mnom. Nek ide s nekim drugima, koje hvali – kazao je Da~i}. \ilas je za „Blic„ pohvalio Vu~i}evu borbu protiv korupcije i politiku za{tite penzionera PUPS-a, navode}i da je to jedi-

no {to se vidi kao rezultat rada Vlade.

Vu~i}, koji je i predsednik Srpske napredne stranke, kazao je da \ilasovu izjavu nije do`iveo kao pohvalu. – \ilas je inteligentan ~ovek i mislim da vidi da qudi u Srbiji prepoznaju ne~iji rad i energiju i zna da u najmawu ruku nije pametno napadati one ~iji rad qudi u Srbiji po{tuju – kazao je Vu~i}. – U svakom slu~aju, to nije najava bilo kakve partijske saradwe niti smo je imali u prethodnom periodu kao {to su je imali SPS i DS.

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR BRA NI SLAV BU GAR SKI

Pre kom po no va we lo kal nih vla sti po gre {an i ne de mo krat ski pro ces Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu Bra ni slav Bu gar ski izjavio je ju~e da su prekomponovawa lokalnih vlasti u proteklo pola godine bila pogre{an i nedemokratski proces. On je na svojoj prvoj konferenciji za novinare u novom sazivu Vlade Vojvodine ocenio da je taj period bio veoma dinami~an i da ga je karakterisalo i to

mo`da predupredile takve situacije. – Mora da se na|e balans izme|u toga da odbornici imaju pravo na mandat i toga da ga ne mogu zloupotrebiti. Potreban je {iri dijalog na tu temu i konsenzus svih u~esnika na politi~koj sceni da se to ne}e tolerisati. Treba nam xentlmenski dogovor! – kazao je Bugarski.

Kan ce la ri ja u Bri se lu Govore}i o me|uregionalnoj saradwi, Bugarski je rekao da su predstavnici Sekretarijata u proteklom periodu imali kvalitetne posete Austriji, Italiji, Ma|arskoj, Kini i Bosni i Hercegovini, gde, po wegovim re~ima, postoje veliki potencijali za saradwu. Fokus Sekretarijata }e i ubudu}e biti na onim regionima s kojima postoje dodirne ta~ke u privredi, kulturi, zdravstvu, sportu, turizmu – svemu onome {to je, dodao je Bugarski, va`no za napredak Vojvodine. Vaàn instrument u tome je, po wegovim re~ima, kancelarija Vojvodine u Briselu. {to je Pokrajinska vlada „naàlost, od starta bila izloèna kreativnim interpretacijama onog {to se doga|alo u pro{losti, a {to je trebalo da je na neki na~in destabilizuje”. – Ali to nije ostavilo posledice na na{ rad – kazao je sekretar. Komentari{u}i to {to je do promena lokalnih vlasti dolazilo i zbog prelazaka odbornika iz jedne partije u drugu, Bugarski je naveo da „ne razume da je neko danas socijaldemokrata a sutra konzervativac”, ali nije direktno odgovorio na novinarsko pitawe da li }e Pokrajina inicirati izmene Zakona o lokalnim izborima koje bi

Pomiwu}i nedavna de{avawa u op{tini Ba~, Bugarski je rekao da je taj slu~aj bio „kontraproduktivan i nedemokratski„, i izrazio nadu da do takvih pojava vi{e ne}e dolaziti. Govore}i o funkcionisawu lokalnih samouprava ubudu}e, sekretar je rekao da do kraja mandata o~ekuje primenu „vojvo|anskog standarda” u svim op{tinama i gradovima. Taj standard podrazumeva da svaka lokalna samouprava ima strategiju razvoja 2014–2020. godine, kancelariju za lokalni i ekonomski razvoj, sistem „48 sati” na relaciji gra|anin – javni sektor, kao i za to potrebnu infrastrukturu. S. Ko va ~e vi}

„DNEV NIK” SA ZNA JE: ME [TA NI 16 ZRE WA NIN SKIH SE LA BI RA JU PO KRA JIN SKOG PO SLA NI KA

Bok ser Mi lan Pi per ski kan di dat SPS-a Proslavqeni zrewaninski bokser Mi lan Pi per ski kandidat je Socijalisti~ke partije Srbije za poslanika u Skup{tini Vojvodine na dopunskim izborima koji }e biti odr`ani 17. februara u izbornoj jedinici 17 – Zrewanin 3, potvr|eno je ju~e “Dnevniku” u Gradskom odboru SPS-a. Piperski je postao ~lan SPS-a gotovo u isto vreme kada i wegov stariji kolega Ne nad Bo rov ~a nin, koji je po zavr{etku profesionalne bokserske karijere preuzeo funkciju dr`avnog sekretara u Ministarstvu omladine i sporta. Zrewaninski socijalisti se nadaju da }e wihov kandidat osvojiti najvi{e glasova, s obzirom na ogromnu popularnost koju ima u rodnom gradu. Po saznawima “Dnevnika”, na crtu s tridesetjednogodi{wim sportistom, po obrazovawu diplomiranim sportskim trenerom, sta}e kandidati Demokratske stranke dr Mi o drag Da mja nov, Lige socijaldemokrata Vojvodine Vo ji slav Ma ti} i Srpske radikalne stranke dr Zdrav -

ko @dra le. Demokratsku stranku Srbije na predstoje}im izborima predstavqa}e Dra gan ]a pin, rukovodilac Slu`be za poslove mesnih zajednica, predsednik Vatrogasnog saveza grada Zrewanina i predsednik Nadzornog odbora Sportskog saveza. U Gradskom odboru Srpske napredne stranke re~eno nam je da }e ime wihovog kandidata biti saop{teno narednih dana. Na dopunskim izborima za poslanika u Skup{tini Vojvodine glasa}e me{tani 16 sela i jedne gradske mesne zajednice u Zrewaninu. Posle ostavke gradona~elnika Zrewanina Iva na Bo {wa ka (SNS), podnete na funkciju pokrajinskog poslanika, novog predstavnika u vojvo|anskoj Skup{tini bira}e glasa~i u izbornoj jedinici 17 – Zrewanin 3, odnosno `iteqi Banatskog Despotovca, Boto{a, Elemira, Kleka, Kni}anina, Zlatice, Lazareva, Luki}eva, Melenaca, Orlovata, Perleza, Staji}eva, Tara{a, Toma{evca, Farka`dina i ^ente, kao i Mesne zajednice “Zeleno poqe”. @. B.

ekonomija

subota12.januar2013.

PO GRE [NO SMO LE ^I LI SVET SKU I NA [U EKO NO MI JU

dnevnik

„MAG NA SI TING” PO ^E LA PRO IZ VOD WU

Oya ~a ni {i ju za svet sku auto-in du stri ju

Re cep ti MMF-a gu {e pri vre du – Sr bi ja ne bi tre ba lo da in si sti ra na mo de lu sma we wa jav ne po tro {we da bi iza {la iz kri ze, po pre po ru ci Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, za to {to to do vo di do pa da pri vred ne ak tiv no sti, po re skih pri ho da i za po sle no sti, uz isto vre me ni li ne ar ni rast jav nog du ga – iz ja vio je eko no mi sta Miroslav Zdravkovi}. On je, ko men ta ri {u }i pri zna wa eko no mi sta MMF-a Olivija Blan{ara i Daniela Leija da su po gre {i li u pre po ru ka ma o me ra ma {ted we u EU (ma da to ni je zva ni ~an stav Fon da), uka zao na to da su te me re zna ~i le o{tru {ted wu, ko ja do vo di do do dat nog pa da do ma }e pro iz vod we i po re skih pri ho da. – Ne mo `e mo se za la ga ti za po ve }a we tr go vin skog de fi ci ta uko li ko on is kqu ~i vo ni je ve zan za rast in ve sti ci ja – na gla sio je Zdrav ko vi}, ko ji je i ured nik saj ta „Ma kro e ko no mi ja.org”. – Po li ti ku „ste za wa ka i {a” pri me ni la je i EU i do go di lo se da su, re ci mo, [pa ni ja,

Jed na od naj zna ~aj ni jih in ve sti ci ja u oxa~ koj op {ti ni sva ka ko je pro iz vod ni po gon ugled ne svet ske kom pa ni je za pro i z vod w u en te r i j e r a za auto mo bil sku in du stri ju, se di {ta i pre svla ka za auto mo bi le i niz dru gih pro iz vo da po treb nih auto mo bil skoj in du stri ji „Mag na si ting„. Pla ni r a n a di n a mi k a iz g rad w e pro iz vod ne ha le i sa mog po ~et ka pro iz vod we uglav nom je is po {to va na, sem teh ni~ kih pro ble ma oko ga sne in sta la ci je za za gre va we po go na, ko ji }e ubr zo bi ti re {e ni. Pro iz vod wa je or ga ni zo va na i u po go nu „Mag na si ting„ u Oxa ci ma, gde je ve} za po sle no ne {to vi {e od 80 rad ni ka. Deo ih je s rad nim is ku stvom na {i ve wu, a ne {to ve }i deo no vo za po sle nih je bez is ku stva i neo p hod na im je obu ka na po slo vi ma ko ji su pred vi |e ni u ovom po ~et nom pe ri o du za no vo o tvo re ni po gon. Za po ~e tak

Oxa ci ma Zoran Sokolovi}. – Ra du je nas wi ho vo za la ga we da {to pre sa vla da j u teh n i k u pro iz vod we, a ve o ma smo za do voq ni kva li fi ko va nim rad ni ci ma ko ji su se br zo ukqu ~i li u pro iz vod ni pro ces. Od re |e ni broj no vo pri mqe nih rad ni ka je po slat na obu ku u Ho mu -

pro iz vod we je pred vi |e no is kqu ~i vo {i ve we pre svla ka za auto mo bi le i neo p hod no je po treb no da se neo bu ~e ni rad ni ci pri pre me za rad na ma {i na ma s ko ji ma se do sa da ni su su sre ta li. Po slo vod stvo „Mag na si tin ga” u Oxa ci ma je za do voq no po ~et nim re zul ta ti ma

Pro iz vod wa je or ga ni zo va na i u po go nu „Mag na si ting” u Oya ci ma, gde je ve} za po sle no vi {e od 80 rad ni ka pro iz vod we i za la ga wem za po sle nih da {to br `e sa vla da ju i pri hva te zah te ve pro iz vod we. – U ovom pe ri o du je nor mal no da ne mo `e mo o~e ki va ti pun u~i nak za po sle nih po {to ima mo ve }i broj rad ni ka ko ji ni su sa vla da li ve {ti nu i br zi nu ra da na ma {i na ma u na {em po go nu – re kao nam je di rek tor „Mag ni nog” po go na u

tov, na{ po gon u Re pu bli ci ^e {koj. Ra di se o stru~ nim rad ni ci ma ko ji su se ob u ~a va li za rad na ne kim spe ci ja li zo va nim ma {i na ma, ali i za odr `a va we tih ma {i na. Oni su ve o ma do bro sa vla da li obu ku i ukqu ~i li se u pro iz vod ni pro ces. Za sa da pro iz vo di mo sa mo pre svla ke za auto mo bi le, a ka sni je }e pro iz vod wa bi ti pro {i re na i na dru ge pro iz vo -

de. Bi li smo, zbog zah te va pro iz vod we, pri nu |e ni na to da po~ ne mo rad u tri sme ne. Za sa da je za po sle no ne {to vi {e od 80 rad ni ka i po pred vi |e noj di n a mi c i za p o {qa va w a za ovaj pe riod bi tre ba lo da ih za po sli mo ukup no oko sto, a u na red ne dve go di ne }e bi ti za po sle no ukup no oko 500 qu di i

U MO SKVI POT PI SAN UGO VOR O KRE DI TU ZA „@E LE ZNI CE SR BI JE”

Gr~ ka i Por tu gal za pa li u spi ra lu kri ze jav nog du ga i pa da za po sle no sti. Ma wa jav na po tro {wa zna ~i ma we po re ske pri ho de, ve }i bu xet ski de fi cit, a ve }i bu xet ski de fi cit zna ~i ve }i jav ni dug, ume sto da se me ra ma {ted we sma wu je ni vo tog du ga jer on za pra vo li ne ar no ra ste, do dat no po ve }a va ju }i ka ma te i bre me du go va wa. Zna ~i, ono {to je pri me we no u ze mqa ma i EU, ali i dru gim is to~ no e vrop skim ze mqa ma, ni je put za iz la zak iz kri ze. Ka da je re~ o eko nom skoj si tu a ci ji u na {oj ze mqi, Zdrav ko vi} je re kao da je osnov ni pro blem Sr bi je u to me {to ima mo ne ga tiv nu {ted wu, od no sno ve }i ni vo tr go vin skog de fi ci ta od ni voa in ve sti ci ja u ze mqi, a to zna ~i da je na {a {ted wa u mi nu su. – Ne mo `e mo se za la ga ti za po ve }a we de fi ci ta uko li ko on is kqu ~i vo ni je ve zan za rast in ve sti ci ja, ka ko jav nih in fra struk tur nih ra do va, ta ko i za ka pi tal ne iz dat ke – sma tra on. Po we go vim re ~i ma, po ra `a va ju }e je da je EU i s pro jek to va nim ra stom od 0,1 po sto u ovoj go di ni, je di ni re gion u sve tu ko ji je po sle pet go di na kri ze go ri ne go {to je bio pre pet go di na, pri ~e mu su naj ve }e `r tve bi li qu di ko ji su osta li bez po sla. Po ra ni jim na ja va ma, de le ga ci ja MMF-a bi tre ba lo da do |e u Sr bi ju u fe bru a ru zbog pre go vo ra o no vom aran `ma nu i ta da }e se zna ti da li }e pri zna we wi ho vih eko no mi sta pro me ni ti od nos Fon da pre ma Sr bi ji, u smi slu pro me na pred lo ga na ~i na {ted we, {to ne ki do ma }i ana li ti ~a ri ne is kqu ~u ju da }e se de si ti kao uvod u pro me nu po li ti ke MMF-a u sme ru pod sti ca wa po tro {we.

Ru ski za jam ide pan ~e va~ kom pru gom Mi ni stri fi nan si ja Sr bi je i Ru si je Mla|an Dinki} i Anton Siluanov pot pi sa li su ju ~e u Mo skvi ugo vor o dr àv nom iz vo znom kre di tu od 800 mi l i o n a do l a r a za po t re b e „@e le zni ca Sr bi je„. Ugo vor o odo bra va wu dr àv nog iz vo znog kre di ta za fi nan si ra we è le zni~ ke in fra struk tu re u Sr bi ji pred vi |a da se no vac is ko ri sti za iz grad wu i elek tri fi ka ci ju 16 ki l o m e t a r a dru g og ko l o s e k a è l e z ni~ k e pru g e Be o grad–Pan ~e vo i iz grad wu jed no ko lo se~ ne elek tri fi ci ra ne pru ge Va qe vo–Lo zni ca, du ge 68 ki lo me ta ra. Tim kre di tom fi nan si ra }e se i re ha bi li ta ci ja {est de o ni ca è le zni~ ke pru ge du` Ko ri do ra 10 u du ì ni od 111 ki lo me ta ra, mo d er n i z a c i j a pru g a Be o grad–Bar i na bav ka di zel-mo tor nih vo zo va ru ske pro iz vod we. Pe r iod ras p o l o ` i v o s ti kre di ta je pet go di na, po ~ev od go di ne stu pa wa na sna gu kre dit n og spo r a z u m a, uz mo g u} nost da se u slu ~a ju po tre be on pro du ì. Ka ma ta }e se ob ra ~u na va ti od da tu ma ko ri {}e wa kre di ta i pla }a ti kvar tal no, pri me -

Mo gu} no vi kre dit od mi li jar du evra Din ki} je ka zao da su to kom bi la te ral nog sa stan ka, pre pot pi si va wa spo ra zu ma, „za po ~e li raz go vo re o mo gu }em kre di tu od mi li jar du do la ra za bu xet Sr bi je”. – Na red nih ne de qa na dam se da }e na {i stru~ ni ti mo vi bi ti uspe {ni u pre go vo ri ma i da }e mo usko ro mo }i i taj kre dit da fi na li zu je mo – ka zao je Din ki}. Na pi ta we ko ji su uslo vi i ro ko vi za da va we no vog kre di ta od mi li jar du do la ra, ru ski mi ni star je od go vo rio da su ju ~e „raz mo tri li mo gu }e uslo ve da va wa tog kre di ta”. – Do go vo ri li smo se da za jed no po gle da mo sred wo ro~ ne bu xet ske pla no ve, pro ra di mo to pi ta we. Da bi smo raz mo tri li mo gu} nost da va wa tog kre di ta tre ba jo{ da se sret ne mo jer da bi se do ne la od lu ka, po treb ni su do dat ni pre go vo ri – re kao je Si lu a nov.

nom fik sne ka mat ne sto pe od 4,1 po sto go di {we. Si lu a nov je na kon pot pi si va w a spo r a z u m a no v i n a r i m a iz ja vio da }e no vac bi ti do de qen ve} ove go di ne, te da }e „mo }i da u~e stvu je u raz vo ju pri vre de Sr bi je”. Po sle pot pi si va wa spo ra zu ma, Din ki} je re kao da je on „ve o ma va àn” za raz voj in fra struk tu re u Sr bi ji jer }e bi ti re kon stru i sa na è le zni ca na naj va `ni jim me |u na rod nim prav ci ma. – To je naj ve }i kre dit ko ji je ika da odo bren „@e le zni ca ma Sr bi je„ od ne kog me |u na rod nog kre di to ra i zna ~i }e za i sta mno go za na {e è le zni ce – re kao je Din ki}. On je ka zao da su uslo vi kre di ta „iz u zet no po voq ni”, s pe ri o dom po vra }a ja kre di ta do 2031. go di ne, jer po sto ji ~e ti ri go di ne grejs-pe ri o da na kon po v la ~ e w a sva k e tran { e i plus de set go di na ot pla te, a ka mat na sto pa je „znat no ni à od tr ì {ne”. Na veo je da }e na re a li za ci ji pro jek ta ra di ti i srp ske i ru ske fir me, i iz ra zio na du da }e po ovom mo de lu bi ti re a li zo va ni i dru gi pri vred ni pro jek ti u Sr bi ji.

to je di na mi ka ko ja je pred vi |e n a ra n i j im pla n om za p o {qa va wa. U sko ri jem pe ri o du, po So ko lo vi }e vim re ~i ma, o~e ku ju se da stig nu i mon ti ra ju se i spe ci jal ne ma {i ne za oxa~ ki po gon, a ne za po sle ni Oxa ~a ni mo gu o~e ki va ti i no va rad na me sta. S. Mi ler

PO VE ]A NE DE VI ZNE RE ZER VE

U NBS u{lo 260 mi li o na evra De vi z ne re z er v e Na r od n e ban ke Sr bi je su na kra ju de cem b ra, po pre l i m i n ar n im po da ci ma, iz no si le 10,91 mi li jar di evra, {to je po ve }a we od 264,8 mi li o na u po re |e wu s pret hod nim me se com. Ti me se obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se (M-1) od 400 po sto i po kri ve nost vi {e od se dam me se ci uvo za ro be i uslu ga, sa op {ti la je cen tral na ban ka. Naj ve }i pri liv u de cem bru re a li zo van je po osno vu iz dva ja wa de vi zne oba ve zne re zer ve ba na ka u ne to iz no su od 333,8 mi l i o n a evra. Uz to, ostva re ni su pri li vi od ko ri {}e wa kre di ta i do na ci ja od 43,9 mi li o na evra i po osno vu pro da je har ti ja od vred no sti Re pu bli ke Sr bi je na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu u iz no su od 33,6 mi li o na evra. U de cem bru naj ve }i od liv iz de vi znih re zer vi, od 58,3 mi li o na evra, bio je zbog iz mi ri va wa oba ve za pre ma inokre di to ri ma i po osno vu ser vi si ra wa sta re de vi zne {ted we u iz no su od 2,8 mi li o na evra. Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi z na sred s tva ba n a k a po osno vu oba ve zne re zer ve, kao i za sred s tva po v u ~ e n a od MMF-a, na kra ju de cem bra iz no si le su oko 6,61 mi li jar di evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,7429

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,9826

114,5582

109,4070

Australija

dolar

87,5213

89,3074

91,3615

87,2533

Kanada

dolar

84,0877

85,8038

87,7773

83,8303

Danska

kruna

14,7022

15,0022

15,3473

14,6571

Norve{ka

kruna

14,9705

15,2760

15,6273

14,9247

[vedska

kruna

12,7420

13,0020

13,3010

12,7030

[vajcarska

franak

90,3532

92,1971

94,3176

90,0766

V. Britanija

funta

133,6210

136,3480

139,4840

133,2120

SAD

dolar

82,7499

84,4387

86,3808

82,4966

Cena

Promet

BELEX 15 (535,69 0,72)

^a~anska banka, ^a~ak

7,98

5.400

2.268.000

Privredna banka, Beograd

4,92

192

8.448

AIK banka, Ni{

1,30

1.642

1.305.200

NIS, Novi Sad

2,65

774

9.569.307

NIS, Novi Sad

2,65

774

9.569.307

Komercijalna banka, Beograd

2,01

1.520

5.370.110

Imlek, Beograd

-2,40

3.213

2.650.900

1,59 Promena

447 Cena

373.353 Promet

Soja protein, Be~ej

-0,27

751

208.700

Komercijalna banka, Beograd

Jabuka, Pan~evo

-20,00

2.000

278.000

2,01

1.520

5.370.110

Energoprojekt holding, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-19,12

275

3.575

-0,17

600

985.968

PIK 7. juli, Debrc

-15,00

850

101.150

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,59

447

373.353

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.999

109.990

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.799

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.033

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.308

0,00

655.200

Veterinarski zavod, Subotica

-2,14

504

13.104

Tigar, Pirot

-4,65

205

218.762

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Hidrotehnika., Beograd Vaqaonica bakra, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija

-12,50

350

1.750

-8,70 Promena

1.050 Cena

7.350 Promet

NIS, Novi Sad

2,65

774

9.569.307

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

1.500

1.842.000

Stari Tami{, Pan~evo Jabuka, Pan~evo

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 1. 2013. godine

Promena %

Soja protein, Be~ej

0,00

1.300

-20,00

2.000

278.000

-0,27

751

208.700

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik ZA PO SLE NIH SVE MA WE

Iz gu bqe no jo{ 1.000 rad nih me sta

Ukupan broj zaposlenih u novembru 2012. godine u Srbiji procewuje se na 1.723.668, navedeno je u novom broju ~asopisa „Konjunkturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije.

Trend pada zaposlenosti je nastavqen i u novembru, kada je broj zaposlenih opao za 1.084 u pore|ewu s oktobrom. Za godinu dana, u periodu izme|u novembra 2011. i novembra 2012. godine, procewuje se da je broj zaposlenih smawen za oko 15.000 qudi, ili 0,8 odsto

In fla ci ja sta la na 12,2 po sto Inflacija u Srbiji u 2012. godini bila je 12,2 posto, a potro{a~ke cene su u decembru, u pore|ewu s prethodnim mesecom, smawene 0,4 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Prose~an godi{wi rast potro{a~kih cena u pro{loj godini bio je 7,8 posto. U decembru je najve}i rast cena zabeleèn kod zdravstva – 1,3 posto, name{taja, poku}stva i teku}eg odràvawa stana – 1,1, restorana i hotela – 0,9, ode}e i obu}e – 0,6 posto, a u grupama stan, voda, elektri~na energija, gas i druga goriva i obrazovawe, rast je bio po 0,4 procenata. Pad cena je zabeleèn kod hrane i bezalkoholnih pi}a – 1,5 odsto i kod transporta 0,6 odsto.

subota12.januar2013.

KO ]E BI TI ENER GET SKI ZA [TI ]E NI KUP AC U SI RO MA [NOJ DR @A VI

Tre }i na Sr bi je ~e ka so ci jal nu stru ju i gas Ve} duè se u Srbiji govori o potrebi da se najsiroma{nijim gra|anima obezbedi mogu}nost da energente pla}aju povoqnije, kao i o neophodnosti uvo|ewa socijalnih karata koje }e to i omogu}iti. Za sada se stiglo do predloga uredbe o energetski za{ti}enom kupcu, ~ime je, prakti~no, napravqen prvi korak ka tom ciqu. Naime, iz Ministarstva energetike predloèno je da se za socijalno ugroène gra|ane obezbedi da mese~no besplatno potro{e 120 kilovata struje i 90 kubika gasa tokom grejne sezone. Za sada se jo{ ne zna ta~no kada }e se predlog pretvoriti u praksu, ali bi to moglo biti relativno brzo jer u tom ministarstvu o~ekuju da }e on biti usvojen ovog meseca. I dok se to i ne desi, treba re}i da se procewuje da bi na pravo na tu vrstu pomo}i moglo ra~unati i do 500.000 doma}instava, a samim tim prakti~no vi{e od milion qudi. Na taj na~in, nesporno, dràva priznaje da je gotovo 15 odsto gra|ana Srbije veoma siroma{no, a te{ko da bi se iko usudio da proceni koliko je onih koji su na pragu da pove}aju taj procenat jer je izvesno da }e zbog svega nekoliko stotina dinara vi{e mnogo doma}instava ostati „ispod crte„ i ne}e dobiti tu beneficiju. Treba re}i da }e doma}instvima koja budu stekla status energetski za{ti}enog kupca, mese~no biti opro{teno oko 1.200 dinara, {to svakako mnogo zna~i onima koji su na granici egzistencije. Treba re}i i to da oni koji budu stekli to pravo ne bi trebalo da o~ekuju da im dràva obezbedi da se

Ka ko do be ne fi ci je Da bi se dobio status energetski za{ti}enog kupca, potrebno je da je ~lan doma}instva korisnik socijalne pomo}i, dodatka za negu i pomo} drugog lica, ili penzioner s najniìm primawima, kao i da ukupni mese~ni prihod po broju ~lanova porodice ne prelazi utvr|eni iznos neophodan za ostvarivawe prava na de~ji dodatak. Zahtevi }e se predavati u ustanovama socijalne za{tite u mestu boravka, a novac za nadoknadu tro{kova za struju i gas bi}e obezbe|ena iz buxeta Srbije. besplatno greju, jer to ne moè biti ciq. Po re~ima predsednika Saveza samostalnih sinidkata Vojvodine Go ra na Mi li }a, obezbe|ewe besplatnih 120 kilovata mese~no, kao i 90 kubika gasa za grejnu sezonu je dobro, ali nevoqa je u tome {to mnogo gra|ana ve} odavno ìvi na ivici egzistencije, a jo{ gore je {to }e ih biti sve vi{e te postoji bojazan da }e to ko{tati one koji, za sada, nisu me|u wima. – Energenti u Srbiji su, generalno govore}i, skupi, naravno,

kada se uporede s primawima gra|ana, i tro{kovi za te namene izuzetno optere}uju ku}ne buxete – kaè Mili}. – Ve} sada se moè govoriti o ogromnom procentu gra|ana koji su u situaciji da, gledaju}i na zarade, dobiju tu benficiju, a posebno kada se sagleda ono {to nas o~ekuje. Naime, ni ove godine se ne o~ekuje situacija ni{ta boqa nego prethodne, a sigurno je da }e biti novih otpu{tawa. Po re~ima predsednika Udruèwa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet„ Ra do mi ra

]i ri lo vi }a, predlog uredbe je, pre svega, populisti~ki i predstavqa politi~ki marketing. On isti~e da je ciq da se vlast dodvori gra|anima s najniìm primawima, kojih je, naàlost, najvi{e u Srbiji, umesto da se preduzimu koraci koji bi doprineli pove}awu energetske efikasnosti i realno sagleda stawe u energetici. – Taj predlog pokazuju nemo} dràve da na pravi na~in na|e re{ewe za cenu energenata i za one koji nemaju da plate, ali i one koji ra~une pla}aju te{kom mukom, odnosno da cene energenata, uz ekonomska pravila, prate i plate`nu mo} gra|ana – kaè ]irilovi}. – Veliko je pitawe ko su socijalno ugroèni potro{a~i i kako se utvr|uju limiti za to. Bojim se da }emo do}i u sitauciju da }e mnogi gra|ani zbog svega nekoliko stotina dinara, dakle ne mnogo ve}ih primawa, izgubiti mogu}nost da im deo potro{we bude bepslatan i zbog toga morati da pla}aju daleko vi{e cene energenata, {to se, bez sumwe, krije iza ovog predloga. On ukazuje na to da }e lo{e posledice tog predloga osetiti gra|ani koji su tako|e na rubu egzistencije, ali imaju ne{to vi{e novca nego oni koji primaju socijalnu pomo} ili neku drugu vrstu socijalnih davawa, a da se to posebno donosi na gra|ane koji koriste gas. Po wegovim re~ima, zbog visokih cena prirodnog gasa mnogi potro{a~i ve} su se iskqu~ili s mreè i sigurno je da se ne}e prikqu~ivati zbog mogu}nosti da besplatno potro{e 90 kubnih metara gasa po grejnoj sezoni. D. Mla |e no vi}

JED NO PO SKU PQE WE GU RA DRU GO

To pla ne pod gre va ju ce ne gre ja wa

Toplane u Srbiji koje rade na gas traì}e poskupqewe cena grejawa zbog najavqenog poskupqewa gasa, ali ne treba o~ekivati da }e to prouzrokovati veliko poskupqewe ve} samo uskla|ivawe s rastom cena energenata, rekli su Tanjugu u toplanama. – Logi~no je da oko 65 odsto toplana koje koriste gas kao energent, ili wih 27, zatraì pove}awe cena grejawa – izjavio je ju~e predsednik Udruèwa toplana Srbije Mi lo van Le ~i}, ali i dodao da to ne}e biti drasti~no poskupqewe. On je naglasio da u naredne dve-tri nedeqe ne o~ekuje probleme s grejawem kod toplana koje koriste mazut, zbog toga {to ga imaju dovoqno iz Robnih rezervi. U Beogradu se, zbog poskupqewa gasa, ve} razmatra poskupqewe grejawa za tri do pet posto, u Subotici se tako|e o~ekuje poskupqewe, kao i u Kragujevcu od 16 posto za stanove koji imaju mera~e za grejawe, a 10,8 posto za ostale potro{a~e. U Uìcu je, zbog rasta cena mazuta, grejawe od Nove godine poskupelo sa 78,66 na 85,78 dinara po kvadratnom metru, a od oktobra pro{le godine i u Kraqevu je grejawe “sko~ilo” 40 posto...

POQOPRivRedA

subota12.januar2013.

dnevnik

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : KOMPANIJA IZ UAE POSTAJE VLASNIK VOJVO\ANSKIH POQOPRIVREDNIH PREDUZE]A

[e ik ku pu je „Voj vo di nu”, „Do lo vo”, „Mla di bo rac”, „Omo qi cu”... Iako su po qo pri vred ni ci usta li pro tiv pro da je kom bi na ta {e i ku Mu ha me du bin Za je du al Na hja nu, i ma da im je iz vr ha srp ske vla sti obe }a no da }e tran sak ci ja s Ara pi ma i}i wi ma u ko rist, po slov ni par te ne ri na {e vla de, pri ja te qi iz UAE, za pra vo su do bi li ono {to im je obe }a no pri li kom pr ve po se te mi ni sta ra Mla |a na Din ki }a i Alek san dra Vu ~i }a toj ze mqi. Ka ko „Dnev nik” sa zna je, {e ik i we go va kom pa ni ja „Al Da hra” }e po sta ti ve }in ski vla snik voj vo |an skih pred u ze }a „Ja dran” u No voj Gaj do bri, „Mla di bo rac„ u Son ti, „7. ju li” kod Pan ~e va,

„Omo qi ca”, „Do lo vo”, „Voj vo di na” u Star ~e vu, kao i pred u ze }a „Dra gan Mar ko vi}” u Obre nov cu. Sr bi ja pro da je ze mqu tih kom bi na ta, ko ja se vo di kao dru {tve no vla sni {tvo, {to je sa mo po se bi di sku ta bil na imo vin ska ka te go ri ja. Ta pred u ze }a ima ju u pro se ku po 500 hek ta ra ze mqe, ko ju na {a dr à va {e i ku pla ni ra da pro da po 10.000 evra, a pri pa da im i 16.500 hi qa da hek ta ra dr àv nog ze mqi {ta, a to }e mo mu da ti u za kup po 250 evra. Ne za ko ni tost, po put da va wa dr àv nih wi va u za kup bez ten de ra, bi }e pre va zi |e na ti me {to

pr ve na ja ve pro da je kom bi na ta {e i ku. – To je sa mo do kaz ko li ko vlast po {tu je na rod i ko li ko po {tu je za kon. Ne bra ni na{ za kon sa mo pro da ju dr `av ne ze mqe ve} uop {te pro da ju ze mqi {ta stran ci ma. Mi ni star po qo pri vre de, s jed ne stra ne, obe }a va da }e po me ri ti gra ni cu, to jest ro ko ve ko je smo is pre go vra li s EU ka da je o pro da ji wi va stran ci ma re~, a s dru ge stra ne, mi ni star pri vre de ve} pro da je ze mqu – ka `e Ma le {ev, pod se }a ju }i na to da je Ma |ar ska pre ne dav no za bra ni la pro da ju wi va stran ci ma, a oni su u EU. – Ka ko to da

PIK „Be~ej” nije u igri

U yep sto miliona evra Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je da }e ve} u ne de qu u Abu Da bi ju bi ti pot pi san pr vi ugo vor o za jed ni~ kim ula ga wi ma u po qo pri vre du s kom pa ni jom „Al Da hra„ {e i ka Mu ha me da bin Za je da al Na hja na iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta. – U ne de qu pot pi su je mo pr vi ugo vor s „Al Da hrom„ ko ja }e po sta ti ve }in ski vla snik osam srp skih po qo pri vred nih kom bi na ta. Dr `a va Sr bi ja }e ima ti udeo u tim pred u ze }i ma 20 od sto, dok }e ta arap ska kom pa ni ja po se do va ti 80 od sto vla sni {tva kom bi na ta – pre ci zi rao je Din ki}. On do da je da }e sa mo po tom osno vu srp ski bu xet ima ti pri liv od 100 mi li o na evra. U Abu Da bi ju }e bi ti kon kre ti zo van pro je kat iz grad we kom plet ne in fra struk tu re za na vod wa va we i od vod wa va we, u ko ji }e stra ni part ner ulo `i ti 100 mi li o na evra. – S raz voj nim fon dom Abu Da bi ja }e mo kre nu ti u fi nan si ra we pro je ka ta iz grad we in fra struk tu re za na vod wa va we i od vod wa va we u ce loj Sr bi ji, ne sa mo na pod ru~ ju Voj vo di ne – ob ja {wa va Din ki}, i na vo di da taj fond Sr bi ji nu di uslo ve ko ji su ~ak po voq ni ji i od onih ko je da je Svet ska ban ka. On ob ja {wa va i da bi se deo nov ca iz tog fon da ko ri stio i za du go ro~ ne kre di te se qa ci ma, na me we nim za ku po vi nu opre me za na vod wa va we.

}e bi ti pot pi san me |u na rod ni ugo vor od dr àv nog zna ~a ja i ti me }e i for mal no i prav no po sao bi ti zva ni~ no sklo pqen. Ne {to sli~ no je, da pod se ti mo, ura |e no i pri pri va ti za ci ji NIS-a, ka da ga je „Ga sprom„ ku pio bez me |u na rod nog ten de ra di rekt nom po god bom... Ka ko god, na {i po qo pri vred ni ci su ogor ~e ni zbog to ga {to ni je wi ma po nu |e no da tu ze mqu uzmu u za kup po ta ko po voq nim uslo vi ma. Po me ni mo, dr àv ne ora ni ce su u pro te klih ne ko li ko me se ci u Voj vo di ni u za kup da va ne po ce na ma tri pu ta ve }im od one ko ja je po nu |e na {e i ku. Po qo pri vred ni ci u Be ~e ju, [i du i In |i ji pla }a li su hek tar wi va ko je je dr à va da la na li ci ta ci ju i po 800 i 900 evra pa si gur no ne bi bi lo te {ko iz da ti te wi ve po 250 evra po hek ta ru, ko -

NA BERZI MR[AV PROMET, ALI RASTU CENE

Ku ku ruz se po la ko opo ra vqa Pr va, ne pot pu na rad na ne de qa u ovoj go di ni, pro te kla je u zna ku ma log obi ma tr go va wa, ali i ra sta ce na onih ro ba ko jim se tr go va lo na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du. Ni je dan ni dru gi po da tak ni je iz ne na |e we. Obim pro me ta ro ba u ~e tvo ro dnev noj rad noj ne de qi iz no sio je sve ga 485 to na, a we na fi nan sij ska vred nost 13.905.400 di na ra. Od upo re |u ju }ih po da ta ka u od no su na po sled wu rad nu ne de qu u pret hod noj go di ni, pr vi po ka za teq je u pa du 60,31 od sto, a dru gi 62,12. Ku ku ruz, ~i ji je ce nov ni pad to kom dru ge po lo vi ne no vem bra i pr ve po lo vi ne de cem bra bio iz ne na |u ju }e ve li ki, po la ko se opo ra vqa. Rast ce ne te ro be je na sa mom po ~et -

ku go di ne bio naj o ~i gled ni ji od svih tr go va nih ro ba i iz no sio je ~ak 4,06 po sto u od no su na pro se~ nu ce nu tr go va wa na sa mom kra ju pro -

{le go di ne. Pro se~ na ce na te ro be na ber zan skom tr `i {tu je pro te kle ne de qe iz no si la 26,41 din/kg (24,45 bez PDV-a), a to je ~i tav di nar vi {e od ce ne na za tva ra wu ber ze u

2012. go di ni. Tr ì {te p{e ni ce je sta bil no. Na na {em tr ì {tu ovom ro bom se tr go va lo po je din stve noj ce ni od 29,70 din/kg (27,50 bez PDVa). To je ne zna tan rast u od no su na upo re |u ju }i ne deq ni po da tak iz pret hod nog pe ri o da od 0,37 po sto. Taj po da tak sva ka ko uka zu je na to da tr ì {ni sta tus te ro be ni je ugro èn te da se o~e ku ju ne ki no vi sig na li s me |u na rod nih tr ì {ta ko ji bi even tu al no uti ca li na no va ce nov na po me ra wa. So ji na sa~ ma sa 44% pro te i na je tre }a ro ba ko ja je na {la svo je me sto u pro {lo ne deq nom tr go va wu na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du. Tr go va we je bi lo sim bo li~ no, po 61,20 din/kg, bez PDV-a.

SRBIJA KONA^NO U[LA U UPOV

Na {e sor te kao in te lek tu al na svo ji na Re pu bli ka Sr bi ja po sta la je ~la ni ca Me |u na rod ne uni je za za {ti tu no vih biq nih sor ti (UPOV), a pri jem u tu or ga ni za ci ju tre ba da joj omo gu }i bo qi pla sman sad nog ma te ri ja la i ve }u za {ti tu do ma }ih sor ti na ino stra nim tr ì {ti ma. Pri stu pa wem toj me |u na rod noj uni ji, dr à ve ~la ni ce po ka zu ju te `wu da za {ti te ople me wi va ~e bi qa na osno vu prin ci pa ko ji su {i rom sve ta do bi li pri zna we i po dr {ku, a dr à va ~la ni ca ima mo gu} nost da kroz ~lan stvo u UPOV-u u~e stvu je i ko ri sti se is ku stvi ma dru gih dr à va, ob ja vqe no je na saj tu Mi ni star stva po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de. Sr bi ja je 5. ja nu a ra po sta la 71. ~la ni ca te uni je, a pret hod no je kao neo p ho dan pred u slov u pot pu no sti uskla di la svo ju za kon sku re gu la ti vu i si stem za {ti te pra va ople me -

wi va ~a biq nih sor ti s Kon ven ci jom UPOV-a iz 1991. go di ne usva ja wem ni za za ko na iz te obla sti. Usvo jen je Za kon o za {ti ti pra va ople me wi va ~a biq nih sor ti (2009), Za kon o po tvr |i va wu Kon ven ci je UPOV (2010) i Za kon o iz me na ma i do pu na ma za ko na o za {ti ti pra va ople me wi va ~a biq nih sor ti (2011). Pri je mom u ~lan stvo }e se in ten zi vi ra ti sa rad wa dr `a va ~la ni ca usme re na na is pi ti va we biq nih sor ti, gde jed na ze mqa ~la ni ca pri hva ta re zul ta te is pi ti va wa sor ti dru gih ze ma qa ~la ni ca kao osno vu za do de lu ople me wi va~ kog pra va. Na taj na ~in se sma wu ju tro {ko vi funk ci o ni sa wa si ste ma za {ti te, a ople me wi va ~i ma se omo gu }a va da za {ti te svo je sor te u dru gim ze mqa ma uz ni `e tro {ko ve i da na taj na ~in ostva re {i ri pla sman svog se me na i sad nog ma te ri ja la na ino -

o pri va ti za ci ji. Pre ma to me, ako bi se pri va ti zo vao du {tve ni, to jest sa da dr àv ni ka pi tal tih pred u ze }a, ne bi tre ba lo da se priv ti zu je i ze mqi {te – ka è se kre tar Udru è wa za agrar u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne \or |e Bu ga rin. – S dru ge stra ne, na ze mqi {tu se pri me wu je Za kon o po qo ri vred nom ze mqi {tu, a on zbra wu je pro da ju ze mqi {ta stran ci ma. Pre ma to me, mo ra se po {to va ti taj za kon, ne mo è se we go va od red ba tu ma ~i ti is kri vqe no. Ka da je re~ o dr àv nim wi va ma, pred vi |e na je pro ce du ra ko ju spro vo di lo kal na sa mo u pra va na ~i joj te ri to ri ji je

stra na tr ì {ta. ^lan stvo u UPOV-u ima }e uti caj na po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e, ople me wi va ~e, pro iz vo |a ~e se men skog i sad nog re pro duk ci o nog ma te ri ja la, kao i na dr à vu u ce li ni, u smi slu re gu li sa wa pi ta wa za {ti te in te lek tu al ne svo ji ne u svim sfe ra ma, is ta kli su u Mi ni star stvu. Ta ko |e, do pri ne }e i po ve }a wu tr ì {ne kon ku rent no sti do ma }ih pro iz vo da na svet skom tr ì {tu, uz upo tre bu ve li kog bro ja no vih za {ti }e nih sor ti ko je se od li ku ju bo qim pro iz vod no-teh no lo {kim svoj stvi ma, ve }im pri no si ma, ot por ni jih na bo le sti i {te to ~i ne, ~i me }e se omo gu }i ti kva li tet ni ja biq na pro iz vod wa. „Po ve }a }e se ostva re ni pri ho di pro iz vo |a ~a, a ti me i bru to na ci o nal ni do ho dak, uz po ve }a we eko no mi~ no sti pro iz vod we„, na ve de no je u sa op {te wu.

li ko }e ih {e ik pla ti ti. U Ba na tu, gde se na la zi ne ko li ko kom bi na ta ko ji ma }e ga zdo va ti {e ik, dr àv na ze mqa je u aren du „i{la” po 500 evra. – Sve su to kvar ne igre, ako se ova ko na sta vi, za i sta }e mo svi pod jed nu {qi vu. Bu ni li smo se na kon pr ve Din ki }e ve i Vu ~i }e ve po se te Abu Da bi ju i na kon pr vog do go vo ra, a sa da nam ka ù da to ni je pro da ja ve} za jed ni~ ko ula ga we. Ni je {i ja ne go vrat – ka è za „Dnev nik” po qo pri vred nik iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov, pred stav nik Udru è wa „Pa or”. – Za {to ne da ju istu {an su na ma? Za {to na ma ne do zvo qa va ju da ra di mo ze mqu po 250 evra po hek ta ru? – pi ta i po qo pri vred nik iz Ka }a Vo ji slav Ma le {ev, pred sed nik Udru è wa „Klub 100P plus„ ko je je o{tro pro te sto va lo na kon

Pred stav ni ci Sa mo stal nog sin di ka ta PIK-a „Be ~ej„ u na ja va ma mi ni stra Din ki }a da }e Emi ra ti ma po nu di ti na {e kom bi na te vi de li su {an su za be ~ej ski kom bi nat. Me |u tim, ka ko nam je ju ~e ka zao pred sed nik SS PIK-a Bra ni slav [e ke ro vi}, to pred u ze }e s 8.244 hek ta ra ora ni ca ni je pred met do go vo ra s Ara pi ma. {e ik è li ba{ nas da spa se, za {to ni je oti {ao u Ru mu ni ju, Bu gar sku...? Da je ve li ki du {e bri `nik i spa si lac, si gur no ne bi imao to li ko pa ra. Po me ni mo, pred u ze }a ko ja je be ze co vao {e ik su iz „ze le nog pu la”, ko ji je svo je vre meo osno va la Agen ci ja za pri va ti za ci ju. Ona ima ju za stup ni ka dr àv nog ka pi ta la s ob zi rom na to da je u wi ma pri va ti za ci ja po ni {te na. – Ali dr àv ni ka pi tal ni je isto {to i ze mqi {te u dr àv noj svo ji ni. Ze mqi {te ni je pred met pri va ti za ci je, i to pi {e u Za ko nu

ze mqi {te, o iz da va wu dr àv nog ze mqi {ta u za kup. Pred u ze }a iz „ze le nog pu la„ ko ri ste deo dr àv nog ze mqi {ta, a ni su pro {la pro ce du ru iz da va wa. Ve} u toj fa zi je pre kr {en za kon. Tre ba lo bi da {e ik ku pu je ono {to ni je dr àv no ze mqi {te. U pro tiv nom, pro te sti po qo pri vred ni ka pro tiv mi ni sta ra u Vla di bi li bi oprav da ni jer oni ni ka ko ne mo gu bi ti iz nad za ko na. Ze mqi {te je re surs ko ji je neo b no vqiv, ko ji je ogra ni ~en, a da se pro da je se za rad pu we wa bu xet skih „ru pa„ – to je ne do pu sti vo. S. Glu{~evi}

ZADRUGE – NAJLAK[I NA^IN DA SE DO\E DO POSLA

Da mla di na ra {ta ji osta nu na se lu Oì vqa va we ze mqo rad ni~ kih za dru ga je dan je od stra te {kih ci qe va u da qem raz vo ju po qo pri vred ne pro iz vod we. Iz nad le `nih mi ni star sta va na ja vqu ju da bi u skup {tin sku pro ce du ru za kon mo gao u}i ve} u pr voj po lo vi ni ove go di ne. Je dan od stra te {kih ci qe va u da qem raz vo ju po qo pri vred ne pro iz vod we je oì vqa va we ze mqo rad ni~ kih za dru ga. Ve} su do ne te no ve ured be i za ko ni ko ji taj vid or ga ni zo va wa iz jed na ~a va ju s osta lim su bjek ti ma u pro iz vod wi. Kqu~ ni je, ipak, za kon o za dru gar stvu, na ko ji se ~e ka go di na ma. Kraj pro {le go di ne obe le ì li su ne ki po voq ni ji na go ve {ta ji ka da je u pi ta wu za dru gar stvo u ze mqi. To ne kri ju ni u jed noj od 440 ze mqo rad ni~ kih za dru ga u Voj vo di ni ko je su u te {kom vre me nu op sta le. – Prav na li ca, po go to vo za dru ge ko je su bi le ne pra ved no iz o sta vqe ne iz me ra po dr {ke, sva ka ko su po zdra vi le pred log sub ven ci ja. Ni je ni lo gi~ no da ne ko ko u dr àv nu ka su uba cu je ogro man po rez ne ma jed nak tret man kao i osta li su bjek ti u pri vre |i va wu – ob ja {wa va di rek tor za dru ge „Be {ka” Dra gan Lon ~ar.

Za dru gar Dra {ko Da ni lo vi} ka `e da je do bra stvar {to }e ko na~ no pod sti ca we sto ~ar stva ima ti za kon sku osno vu. – Zna ~i, mi sto ~a ri mo }i }e mo da ra ~u na mo bar na taj mi ni mum sub ven ci ja ko ji je dr `a va obe }a la – re kao je Da ni lo vi}.

naj lak {i na ~in qu di kroz za dru ge za po {qa va ju, sa mo za po {qa va ju”. – Dru gim re ~i ma, da mla di na ra {ta ju osta nu na se li ma – za kqu ~io je Jo va nov. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu po qo pri vre de Da ni lo Go lu bo vi} o~e ku je da }e na crt za ko na

No vi za kon o za dru gar stvu se pri pre ma ve} du `e. Iz Mi ni star stva fi nan si ja i Mi ni star stva po qo pri vre de na ja vqu ju da bi on mo gao u}i u skup {tin sku pro ce du ru ve} u pr voj po lo vi ni ove go di ne. Pred sed nik Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne Ra di slav Jo va nov sma tra da }e, ako bu de do net, no vi za kon „ na pra vi ti pra vi am bi jent” u ko jem }e po sto ja ti uslo vi da se „na

vr lo br zo iza }i u jav nost i da }e se re {i ti imo vin ski pro ble mi ko ji ni su re {e ni pro {lim za ko nom, kao i pi ta we bu du }eg funk ci o ni sa wa za dru ga. Ze mqo rad ni~ ke za dru ge u Voj vo di ni za sa da ob ra |u ju oko 60.000 hek ta ra, me |u tim, no vim za ko nom o za dru gar stvu o~e ku ju da im se vra ti 160.000 hek ta ra ora ni~ nih po vr {i na.

PRIZNAWE „FUDLENDU” ZA DIZAJN

„Ba ki na taj na” naj bo qa na sve tu Kom pa ni ja „Fu dlend„, pi o nir u pro iz vod wi zdra ve i or gan ske hra ne, re di zaj ni ra nom am ba la òm bren da „ba ki na taj na” za u ze la je pr vo me sto me |u am ba la à ma u sve tu, re gi o nu i Sr bi ji. U apri lu pro {le go di ne osvo ji la je na gra du za naj bo qu am ba la ù u re gi o nu „Reg pak“, dok je na ne dav nom tak mi ~e wu naj bo qih do ma }ih am ba la à „Pak ti vi ti“ na gra |e na za naj bo qi di zajn am ba la è u Sr bi ji. Obe na gra de do bi le su svo ju po tvr du osva ja wem WorldStar na gra de za naj bo qu am ba la ù na sve tu u ka te go ri ji hra ne. Na gra du }e im 9. ma ja u Sid ne ju do de li ti Svet ske or ga ni za ci je za pa ko va we.

– Ka da smo se od lu ~i li za re di zajn am ba la è, è le li smo sa mo da ona pra ti kva li tet pro iz vo da – ka è brend me na xer kom pa ni je „Fu dland” La zar Igru ti no vi}. – Us pe li smo da bu de mo pre po zna tqi vi na po li ca ma 25 ze ma qa sve ta i pred sta vi mo Sr bi ju na naj bo qi mo gu }i na ~in. Jo{ uvek nam je kva li tet bo qi od pa ko va wa, na gra de nam pri ja ju, a po go to vo ~i we ni ca da na {e pro iz vo de po tro {a ~i br zo po je du, dok am ba la ù du go ~u va ju. Kom pa ni ja je na se be skre nu la pa `wu jav no sti ka da je 2008. do bi la na gra du na saj mu u Bar se lo ni za naj bo qi sok na sve tu. Ne dav no su otvo ri li no vu ze le nu fa bri ku u me stu Igro{ is pod Ko pa o ni ka. S. G.

GRADSKI ZVANI^NICI U POSETI INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Sva ki osmi sun co kret na sve tu po ti ~e iz No vog Sa da

Gra do na ~el nik Milo{ Vu~evi} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Sini{a Sevi} po se ti li su In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo i raz go va ra li sa vr {i o cem du `no sti di rek to ra te usta no ve Miroslavom Male{evi}em o uslo vi ma ra da, ak tu el nim pi ta wi ma i pla ni ra nim ak tiv no sti ma In sti tu ta ko ji sla vi 75 go di {wi cu po sto ja wa. Pre ma re ~i ma Ma le {e vi }a, do sa da je u In sti tu tu stvo re no pre ko 1.000 sor ti i hi bri da, od ~e ga je sko ro 500 re gi stro va no i ga ji se u ino stran stvu, a sva ki osmi sun co kret na sve -

Novosadska subota12.januar2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

PLANOVI „LUKE NOVI SAD”

Ki ne zi bi da otvore di stri bu tiv ni cen tar

Maj sto ri sa li pa na pra vi li {te tu @i va u ter mo me tru se 12. januara 1985. uju tro spu sti la na mi nus 15 - 16 ste pe ni. Mno gi do ma }i ni iz no vo sad skih vi {e sprat ni ca su od vr ta ~i ma, ~e ki }i ma i se ki ri ca ma obi li ku} ne pod sta ni ce da bi na svo ju ru ku, u svo jim sta no vi ma ili bar na „na {im ver ti ka li ma bi lo to li je”.

tu je iz No vog Sa da. U otvo re noj kon ku ren ci ji na svet skom tr ì {tu, in sti tut ske sor te i hi bri di su pri sut ni u 26 dr à va, od Ar gen ti ne, pre ko ze ma qa Evrop ske uni je, Ukra ji ne, Ru si je, do Ki ne i In di je. - Zna ~aj In sti tu ta pre va zi la zi lo kal ne, pa ~ak i na ci o- nal ne okvi re, a grad }e ovim qu di ma na za jed ni~ kim po qi ma de lo va wa pru à ti ap so lut nu po dr {ku. Za sva ku po hva lu je {to se ov de za po {qa va ju vi so ko kva li fi ko va ni ka dro vi, jer je to pred u slov na pret ka - na gla sio je Vu ~e vi}. S. Kr.

Ta ko ne stru~ ni, na su mi ce su otva ra li ili za te za li ven ti le na ce vo vo di ma to ple i pi ja }e vo de, one su pu ca le...vo da se raz li va la po po dru mi ma i na sta la je gu `va ko ja ni je mo gla da se ra{ ~i sti bez mi li ci je. A maj sto ri grad ske to pla ne ima li su da ni ma pu ne ru ke po sla. N. C.

Kra jem ja nu a ra No vi Sad }e po se ti ti pri vred ni ci iz Ki ne, ko ji su za in te re so va ni za otva ra we di stri bu tiv nog cen tra u Lu ci No vi Sad, na ja vio je za „Dnev nik” di rek tor tog pred u ze }a Milenko Milivojevi}. - Ki ne zi sli~ ne di stri bu tiv ne cen tre ima ju u ze mqa ma EU, pa bi i kod nas po istom mo de lu, iz Ki ne u No vi Sad sla li po lu pro i zvo de, ko ji bi se ov de do ra |i vi li i on da go to ve pro iz vo de, iz No vog Sa da sla li kup ci ma u dru ge ze mqe - is ta kao je Mi li vo je vi}. Do dao je, da ta kva po nu da za Lu ku No vi Sad pri hva tqi va, jer bi do pri ne la no vom za po {qa va wu, ali i do ne la no vac. - Kra jem me se ca ka da ki ne ski pri vred ni ci do |u ~u }e mo ko ji obim i vr ste pro iz vo da pla ni ra ju da ov de is po ru ~u ju - pre do ~io je di rek tor. Ka zao je da je u to ku stva ra we uslo va da Lu ka za jed no sa Slo -

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Lu ka No vi Sad ~e ka ki ne sku ro bu

bod nom ca rin skom zo nom otvo ri lo gi sti~ ki cen tar, te da po kra jin ski Se kre ta ri jat za pri vre du i grad ska Upra va za sa o bra }aj ra de na to me da se to prav no ure di. – Uko li ko sve bu de bi lo ka ko smo pla n i r a l i, ov d a { wi

lo gi sti~ ki cen tar bi }e pr vi u Sr bi ji, a to bi bi lo od ko ri sti sve u kup noj pri vre di, ali i Lu ci, jer bi Lu ka No vi Sad pro {i ri li asor ti man uslu ga – ka z ao je di r ek t or Mi l i v o j e vi}.

[to se ti ~e po slov nih pla no va, Lu ka No vi Sad po ku {a }e da ove go di ne ponovi po slov ni uspeh iz 2012. go di ne, ka da je ostva ri la pri hod od oko {est mi li o na evra i pre to va ri la 1,1 mi lion to na ro be, ma hom ì ta ri ca i |u bri va. Lu ka je, pod se tio je Mi li vo je vi}, 2011 go di ne pre to va ri la 610.000 to na ro be, te je pro {lo go di {wi uspeh u po slo va wu po seb no zna ~a jan. Di rek tor ka è da }e pr va po lo v i n a go d i n e bi t i mr { a v a zbog sla bog law skog ro da p{e ni ce i ku ku ru za, ali da se o~e ku je da u dru goj po lo vi ni 2013. go di ne se po ve }an obim pro to ka ro be. - Ni smo jo{ do ne li pla no ve za ovu go di nu, ali o~e ku je mo da na le to, od no vog ro da p{e ni ce i ì ta, a po tom i od dru gih po qo pri vred nih kul tu ra se po ve }a pre to var - za kqu ~io je na{ sa go vor nik. Z. Deli}

GRADSKE VLASTI PRIPREMAJU PROSLAVU 1. FEBRUARA

Sve ~a na aka de mi ja i grad po bra tim za Dan gra da Dan gra da, 1. fe bru ar bi }e obe le èn sve ~a nom aka de mi jom i ce lo dnev nim pri god nim pro gra mom, a No vi Sad }e taj dan stu pi ti u spe ci jal ne ve ze sa jo{ jed nim gra dom, na ja vio je gra do na ~el nik Milo{ Vu~evi}. On ni je hteo jo{ da ot kri va ko ji je grad u pi ta wu kao i de ta qe pro sla ve, si gur no je ka ko ka è, da }e taj da tum bi ti do stoj no obe le èn. - Ono {to je in te re sant no je ste da ima mo broj ne na ja ve go sti ju iz ino stran stva ko ji }e tog da na po se ti ti No vi Sad - re kao je gra do na ~el nik Vu ~e vi}. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Sini{a Sevi} iz ja vio je ka ko je sva or ga ni za ci ja oko pro sla ve na Grad skoj ku }i, a da }e par la ment gra da pred tu pri li ku sa zva ti sve ~a nu sed ni cu 25. ja nu a ra, gde }e bi ti iza bra ni i do bit ni ci Fe bru ar ske na gra de. Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne

va za do de lu Fe bru ar ske na gra de. Kan di da ti za ovo go di {wu na gra du su: pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta \or|e Petrov, bi bli o te~ ki stru~ wak Radovan Mi}i}, no vi nar Zdenko Pop, pe snik i glu mac Miodrag Petrovi}, kom po zi tor Stevan Divjakovi}, sli kar Giga \uragi} Dile, pred sed ni ca Udru è wa gra |a na „Pri ja teq stvo - Ba rat sag” Ilonka Mesaro{. Po tom, di rek tor fe sti va la „Sr ca u har mo ni ji” Miodrag Mi{a Blizanac, ar hi tek ta Miroslav Krstono{i}, dok tor spe ci ja li sta Sr|an Miti}, pri ma ba re li na Srp skog na rod nog po zo ri {ta Oksana Storoùk i glu mac Dimitrije Bawac. No vi Sad taj da tum obe le à va kao Dan gra da, u znak se }a wa na 1. fe bru ar 1748. go di ne, ka da je, uka zom austro u gar ske ca ri ce Ma ri je Te re zi je, do bio sta tus slo bod nog kra qev skog gra da, a usta no Foto: F. Baki} vqe no je i ime gra da – Neo plan ta, ko ji su Sr bi gra da je na ju ~e ra {woj sed ni ci raz zva li No vi Sad. ma tra la 14 pri sti glih ini ci ja ti A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota12.januar2013.

DNEVNIK

VIDEO NADZOR PROTIV VR[WA^KOG NASIQA

[ko le pod bud nim okom ka me ra i obez be |e wa DANAS SE ZAVR[AVAJU „NOVOSADSKE DE^JE ZIMZARIJE 2”

Ra di o ni ca o mu zi~ kim ure |a ji ma Ra di o ni com “Kre a tiv ni kamp u {kol skom dvo ri {tu: Re kor de ri u car stvu ì vo ti wa”, ko ja }e se odr à ti da nas od 10 do 13 sa ti u O[ “Pe te fi [an dor”, Uli ca no vo sad skog saj ma, po ~i we pro gram po sled weg da na “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2”. Ma li {a ni od pet do 12 go di na u~i }e o ì vo ti wa ma, a u kre a tiv nom de lu pra vi }e pa pir ni vi tra` lep ti ra i 3D ì vo ti we od ma te ri ja la za re ci kla ù. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 100, a pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na bro je ve te le fo na 063/ 52 11 23 i 063/ 59 25 59. U Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29, da nas od 11 do 13 sa ti odr à }e se ra di o ni ca “Ne ka da se mu zi~ ki ton ~uo kroz gra mo fon”, na me we na de ci od {est do 12 go di na. Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa isto ri jom mu zi~ kih ure |a ja, dok }e u kre a tiv nom de lu re {a va ti ma te ma ti~ ke za dat ke na po le |i ni pa pi ra i le pi ti ih po re du, ka ko bi sa sta vi li sli ku sta rog gra mo fo na. Na ra di o ni ci mo è da

u~e stvu je 30 ma li {a na. Pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 069/ 70 52 60. “Ima mo go sta sa o bra }aj ca” na ziv je ra di o ni ce ko ja }e se odr `a ti da nas od 11 do 13 sa ti u Tink cen tru za raz voj de~ jih in te re so va wa, Je vrej ska 15. Na me we na je de ci od {est do 10 go di na, a pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 063/ 80 16 538. De~ ji kul tur ni cen tar, ko ji se na la zi u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra 6, za da nas od 10 do 11 i od 11 do 12 sa ti or ga ni zu je “Sat jo ge za pra vu ki~ mu sa u~i te qi com Ta tja nom Glen xom”. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 15 po ra di o ni ci, a pro gram je na me wen de ci uz ra sta od {est do 12 go di na. Pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na bro je ve te le fo na 063/ 81 36 261 i 063/ 51 11 23. Pred sta va “Baj ka o vi te zu bez ko wa” za de cu od tri go di ne pa na vi {e, odr `a }e se da nas u 11 sa ti u Ma loj sa li Po zo ri {ta mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 8. Broj de ce je ogra ni ~en na 130. N. R.

Svir ka u „Cr nom bi ku” Be o grad ski sa stav „Kan da Ko xa i Ne boj {a” svi ra }e ve ~e ras u 22 sa ta u Piv ni ci kod „Cr nog bi ka„, Trg mla de na ca 8. Kar te u pret pro da ji ko {ta ju 450 di na ra i mo gu se ku pi ti u ovom lo ka lu. Pred kon cert, kar te }e se pro da va ti i na ula zu po ce ni od 600 di na ra. A. L.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano 11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.45), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16.30, 17.45, 19, 21, 21.45), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.45, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek Ri~er” (20, 22.25), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (19.45, 22.15), „Frankenvini” (11.30, 15), „Sedam dana u Havani” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Sluga dvaju gospodara” (19.30), Kamerna scena, drama „Qubavna pri~a (20.30) Pozori{te mladih mala sala „Bajka o vitezu bez kowa” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Sla vi ca Ma ri}, So wa Kra u pa, Eri ka \i ri {iPe tro vi}, Sla |a na Bo ì}, Sa {a ]u li brk, Vu ki ca Pe car ski i Pe tra Se ku li} iz No vog Sa da, Qu bi ca Ra di} iz Iri ga, Je le na Bo ri} iz Ba~ ke Pa lan ke, Sla vi ca Maj sto ro vi} iz Ve ter ni ka i Du wa [u haj da iz Bu di sa ve, DE Â KE: Qi qa na Sa ve qi}, Mi ro sla va @u ji}, Ma ri ja na â po i Na ta {a \u ran iz No vog Sa da, Je le na Pro da na i Mi li ca Go ji} iz @a bqa i Va len ti na Ku ki} iz In |i je.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelena Vladimira La}ak (1936) u 10.30 sati, Marica Mitra Budinski (1928) u 11.15, Vojislav Vukomana Milovanovi} ( 1917) u 12, Mira Josipa Goli} (1954) u 12.45 i An|elka ^edomira Siv~ (1946) u 13.30 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Milorad @ivorada Pavlovi} (1962) u 13 sati.

Pre ma po da ci ma s ko ji ma ras po la è Grad, u no vo sad skim osnov nim i sred wim {ko la ma ono {to po seb no za bri wa va je ste sve u~e sta li je na si qe me |u de com. Si tu a ci ja je da nas go ra za ~ak 30 od sto u od no su na 2006. go di nu, ka da je spro ve de no is tra ì va we. Bli zu 70 od sto de ce po go |e no je ne kom vr stom na si qa u {ko li, a vi {e od po lo vi ne bi lo je sve dok uno {e wa va tre nog ili hlad nog oru` ja u {ko lu. Za bri wa va i ~i we ni ca da, iz go di ne u go di nu, ima sve agre siv ni je de ce u pr vom raz re du, a pod jed na ko pre ku na rav po ka zu ju i de ~a ci i de voj ~i ce. Do voq no je da sa mo jed no de te u ode qe wu pra vi xum bus- da tu ~e, gu ra, gre be ili uda ra dru gu de cu, pa da ceo raz red bu de ugro èn. Ma da ova kvim si tu a ci ja ma naj vi {e tre ba da se po za ba ve ro di te qi, mno gi od wih ni su za in te re so va ni za sa rad wu s u~i te qi ca ma i na stav ni ci ma. Upra vo zbog na ru {e ne bez bed no sti de ce, ali i spre ~a va wa vr {wa~ kog na si qa, go to vo sve {ko le i vr ti }i u No vom Sa du po kri ve ni su ka me ra ma, od no sno vi deo nad zo rom, a pre ~e ti ri go di ne otvo ren je i cen tar za nad zor {ko la i vr ti }a. U „In for ma ti ci” se na la zi Cen tar za da no no} ni nad zor, a u

Na kna de za ne za po sle ne Is pla ta pr ve po lo vi ne nov ~a ne na kna de za ne za po sle ne gra |a ne za de cem bar 2012. go di ne po ~i we da nas, oba ve {ta va ju iz Na ci o nal ne slu `be za za o po {qa va we. Na kna de se mo gu pre u ze ti na {al te ri ma svih Po {ta u Sr bi ji. A. L.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

skla du sa do go vo rom iz me |u nad le `nih grad skih struk tu ra i MUP-a. U Osnov noj {ko li „@ar ko Zre wa nin” ima oko 30 ka me ra, {to onih ko je je grad fi nan si -

la ze se na {kol skom dvo ri {tu, a to kom na sta ve su za jed no sa de `ur nim u~e ni ci ma na glav nim ula znim vra ti ma. U ovu {ko li ni ko ne mo `e da u|e, a da se ne na ja vi kod ko ga ide, a mo ra da

rao, {to ka me ra ko je su sa mi ku pi li i po sta vi li. U obe sme ne po sto ji i pri vat no obez be |e we, ko je ve o ma kva li tet no oba vqa svoj po sao. Za vre me od mo ra na -

upi {e ime i pre zi me u sve sku ko ja sto ji kod de `ur nih |a ka. Ujed no, u~e ni ci su se upo zna li i sa {kol skim po li caj cem ko ji sva ki dan obi la zi dvo ri {te i

obje kat, a de ca ko ja ima ju bi lo ka kav pro blem mo gu da mu se obra te. I u Osnov noj {ko li „Jo èf Ati la” ima ju i grad ske i svo je ka me re, kao i pri vat no obez be |e we. Di rek tor te {ko le Dra gan Utr àn sma tra da su ka me re ve o ma ko ri sne, jer se to upra vo u we go voj {ko li po ka za lo kao do bra in ve sti ci ja. - Pro {le go di ne bi lo je ne ko li ko in ci de na ta me |u u~e ni ci ma u {ko li, ko ji su pre u ve li ~a ni u me di ji ma. Za hva qu ju }i ka me ra ma vi de li smo {ta se za pra vo do go di lo, a utvr |e no je da je ve }i na in ci de na ta bi la pre u ve li ~a na - ka è Utr àn. U {ko li „Ko sta Trif ko vi}” ima ju ka me re, ali ne i pri vat no obez be |e we. Di rek tor Mi lan Spa so je vi} na vo di da je obez be |e we sa mo do dat ni tro {ak za ro di te qe, te se dr ì sta rih na ~e la, gde u {ko li de ù ra sva ki dan ne ko li ko na stav n i k a, od n o s no u~i t e q a. Oni su za vre me od mo ra na hod ni ci ma i uko li ko ne ko de te pra vi pro blem, od mah ide na raz go vor kod di rek to ra. Ipak, Spa so je vi} mi sli da je {kol ski po li ca jac naj bo qe re {e we, jer ka ko ka è ima auto ri tet, ~im je u uni for mi. Q. Nato{evi}

OPERATIVNA MRE@A „ZORA” PRU@A PSIHOLO[KO-PRAVNU PODR[KU

Sto ti nu `e na la ne za tra `i lo po mo}

Ope ra tiv noj mre ì za za {ti tu sto po sto je dvo u mqe wa i vra }a wa ta ka na ni vou gra da - ob ja sni la je è na i de ce od na si qa u po ro di ci toj oso bi. Bor |o {ki. „Zora” pro {le go di ne se za po mo} Pre ma re ~i ma sa go vor ni ce, bi U pi ta wu je mre à od 13 grad obra ti lo 100 è na, a od 2010. go - lo bi do bro da se osmi sli i ne ki skih in sti tu ci ja ko je se ba ve ovom di ne, od na stan ka mre è, to je vid pro gra ma ra da sa po ~i ni o ci ma pro ble ma ti kom, a no si lac pro jek u~i ni lo wih 300. Pre ma re ~i ma na si qa, kao {to to po sto ji u ino - ta je Cen tar za so ci jal ni rad i Re Qi qa ne Bor |o {ki iz mre è stran stvu. gi ja Emi li ja Ro ma wa iz Ita li je. „Zora”, za du è ne za od no se sa jav Oso be ko je su fi zi~ ki zlo sta Za hva qu ju }i pot pi si va wu anek sa no {}u, to je ve li ki broj s ob zi - vqa ne, u mre ì „Zora” mo gu ra ~u ugo vo ra 7. no vem bra, pro du è na je rom na to da se ra di o pro jekt na ak tiv nost po ja vi kao {to je na si Mre è na jo{ dve Osobe koje trpe nasiqe u porodici mogu qe, a sta ti sti ka po ka zu go di ne. je da se ono de si i do 20 Jed na od ak tiv no da se obrate za pomo} na broj telefona pu ta pre ne go {to `r sti „Zore” je su i 021/421–166, lokal 101, ili 062/8863–140. tve od lu ~e da pri ja ve edu ka ci je ko je su na Se di {te Ko or di na tiv nog te la Ope ra tiv ne tor tu ru. Uglav nom po me we ne za po sle ni mreè „Zora” je u Centru za socijalni mo} tra è è ne ko je u ma u okvi ru in sti tu bra ku tr pe zlo sta vqa ci ja ko je se ba ve rad, Zmaj Ogwena Vuka 15 we, ali ima i onih iz ovom te ma ti kom, a van bra~ ne za jed ni ce, ciq je efi ka sni je kao i è ne ko je su fi zi~ ki mal - na ti na po mo} pri sa sta vqa wu ne re a go va we u slu ~a ju na si qa. Ta ko tre ti ra ne na kon raz vo da. kog prav nog do ku men ta i po mo} u je do sa da edu ko va no oko 120 pro fe - Do ne ti od lu ku da se iza |e iz vi du po dr {ke, osna ì va wa i pri si o na la ca iz pred {kol ske usta no part ner skog od no sa ni je jed no stav - pre me za sud ski po stu pak, na po me ve, po li cij ske upra ve, zdrav stve ni no, a è ne ~e sto ve ru ju da je do bro nu la je sa go vor ni ca, do da ju }i da su rad ni ci i za po sle ni u pra vo su |u. da osta nu u tom od no su zbog de ce, sve stru~ ne uslu ge bes plat ne. Oso be ko je tr pe na si qe u po iako je to pot pu no po gre {no shva - Raz vi ja we mre è „Zora” do ro di ci mo gu da se obra te za po ta we. Bez ob zi ra {to de ca ne pri - pri no si bo qoj in for mi sa no sti i mo} na broj te le fo na 021/421 su stvu ju di rekt no na si qu, ta kav edu ka ci ji `r ta va, us po sta vqa wu 166, lo kal 101 ili 062/88 -63 - 140. od nos je vr lo {te tan za wih, jer bo qe sa rad we sa svim in sti tu ci Se di {te Ko or di na tiv nog te la oni sve ose te - is ta kla je Bor |o - ja ma ko je mo gu da po mog nu oni ma Ope ra tiv ne mre è „Zora” je u {ki, do da ju }i da kod è na ko je od - ko ji pre tr pe na si qe, a ra di se i na Cen tru za so ci jal ni rad, Zmaj lu ~e da na pu ste na sil ni ka vr lo ~e de fi ni sa wu za jed ni~ ke ba ze po da Og we na Vu ka 15. I. Dragi}

U ORGANIZACIJI POKRETA GORANA

Tur nir u dru {tve nim igra ma Tur nir u dru {tve nim igra ma u or ga ni za ci ji pod mlat ka Po kre ta go ra na No vog Sa da „Ken ta ur” bi }e odr `an ve ~e ras u 18.30 sa ti u „Ra dio ka feu”, Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a 45. U~e sni ci }e ima ti pri li ku da se tak mi ~e u igra ma „^o ve ~e, ne qu ti se”, „Bang!”, re mi, ta bli}, {ah i po ta pa we pod mor ni ca. Naj bo qim igra ~i ma bi }e do de qe ne sim bo li~ ne na gra de u vi du kwi ga, {a lo va, {o qa i pro mo tiv nog ma te ri ja la. Po red tak -

mi ~ar skog de la, za ko ji je neo p hod na pri ja va, or ga ni zu je se i re kre a tiv no igra we dru{tvnih iga ra kao {to su „Ri zi ko”, „Mo no pol”, po ker i jamb. Ko ti za ci ja za tak mi ~ar ski deo je 100 di na ra, pri ja ve su u kan ce la ri ji Po kre ta go ra na, Po zo ri {ni trg 2 ili pu tem fej sbuk stra ni ce „Ken tur”. Tur nir je deo pro jek ta „Za gre va we” ko ji je po dr `a la fon da ci ja Vla de i Ane Div ca u okvi ru kam pa we „Stvar no va `no”. A. J.

U SAVETOVALI[TU DOMA ZDRAVQA

Pre da va wa za di ja be ti ~a re

Pre da va we „Pre ven ci ja di ja be te snog sto pa la” bi }e odr `a no u uto rak, 15.ja nu a ra, u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes Do ma zdra vqa ko je se na la zi u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19. Na red nog da na, 16. ja nu a ra, u isto vre me u am bu lan ti na Li ma nu odr `a }e se pre da va we „Hi po gli ke mi ja di ja be te snih bo le sni ka”. Te le fon za in for ma ci je u Sa ve to va li {tu u Zmaj Og we na Vu ka je 4879-437, a na Li ma nu 4879-437. I. D.

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Da ni nor ve {kog fil ma Fe s ti v al „Da n i nor v e {kog fil ma” bi }e odr `an od 15. do 19. ja nu a ra na Fi lo zof skom fa kul te tu, Uli ca Dr Zo ra na \in |i }a 2. To kom fe sti va la bi }e pri ka za na ~e ti ri fil ma u Ki no sa li ove usta no ve. Pr vi film „Lim bo” bi }e emi to van u uto rak, 15. ja nu a ra u 18 sa ti. Su tra dan, u isto vre me, bi }e pro jek ci ja ostva re wa „De voj ka sa po mo ran xa ma”, u ~e tvr tak je „Fa vo rit”, a u pe tak „Po bu na u Ka u to ke i nu”. Po dr {ku fe sti va lu da li su Am ba sa da Kra qe vi ne Nor ve {ke u Be o gra du i Nor ve {ki film ski in sti tut. Ulaz je bes pla tan, a vi {e de ta qa mo `e se na }i na saj tu www.da ni nor ve skog fil ma.in fo. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota12.januar2013.

„GRADSKO ZELENILO” IZME\U DVE VATRE

Ra{eta: Novih devet menayera ko{ta kao 25 radnika Za vre me svog man da ta u „Grad skom ze le ni lu” us pe la sam da radim maksimalno dobro i korektno – rekla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za novinare nekada{wa direktorica „Gradskog zelenila” Na ta {a Ra {e ta. Ona je komentari{u}i posledwe prozivke aktuelne uprave „Zelenila” o navodnim nezakonitim poslovima koji su se de{avali i za vreme dok je ona bila na ~elu firme, izjavila da je od 2010. godine, kada je do{la na mesto direktorice, wen prvi posao bio da smawi broj radnika, ~ime je napravila velike u{tede. – Iz preduze}a je 31. decembra 2010. oti{lo uz otpremnine 49 radnika kao tehnolo{ki vi{ak. U celoj toj godini smawila sam broj zaposlenih za ~e tvr ti nu ~i me su stvo re ne ogromne u{tede, {to se zarada ti~e. U 2011. godini za „Gradsko zelenilo” je iz buxeta grada izdvojeno 190 miliona dinara, a ja sam uspela da u preduze}e donesem jo{ dva puta vi{e novca, a obim poslova je pove}an 200 procenata - kazala je Ra{eta. On je dodala i da su vratili sve dugove koje su imali prema „Vodovodu”, kroz radove, a tako|e i Spensu. Sve to je prouzrokovalo anga`ovawe dodat-

ne radne snage na privremeno povremenim poslovima u vidu radnika preko studentske zadruge. Komentari{u}i prvih sto da na no vog ru ko vod stva „Gradskog zelenila” Ra{eta je rekla da je od tri kandidata za novog direktora, na konkursu, izabran inèwer sto~arstva, dok su ostale dve prijave bile od in ì we ra hor ti kul tu re kao i od doktora poqoprivredne mehanizacije. - Nama se na teret stavqa i prekomerno zapo{qavawe qudi sa visokom stru~nom spremom, a za mesec dana je zaposleno devet visoko obrazovanih top menaxera sa koeficijentom preko ~etiri i po {to je u masi zarada ravno platama 25 radnika na terenu. „Gradsko zelenilo” je i jedno od retkih preduze}a u dràvi koje ima dva izvr{na direktora, ali od toga jedan ima sredwu stru~nu spremu - dodala je Ra{eta. Od go va ra ju }i na pi ta we u vezi sa visokom cenom izrade ku}ice za dojiqe u Limanskom parku, Ra{eta je rekla da je wih napravila stolarska radionica „Gradskog zelenila” i da nije istina da ona ko{ta izme|u 350 i 400 hiqada dinara, ve} da su tro{kovi izrade od 120 do 150 hiqada. B. M.

ELEKTRODISTRIBUCIJA „NOVI SAD”

Stiù ra~uni za struju Podela ra~una za potro{enu struju je u toku, a iz Elektrodistribucije “Novi Sad” apeluju na kupce da zaduèwe izmire u roku do 20. januara, kako bi mogli da dobiju popust. Za pla}awe u roku to preduze}e je obezbedilo popust od pet odsto, a {tedi{ama, koji mese~no utro{e do 350 kilovata, ra~un }e biti umawen za 11,89 odsto. Sugra|anima, koji potro{e do 500 kilovata, ra~un }e biti mawi za 15 odsto, a obezbe|en je i popust za socijalno ugroène kategorije stanovni{tva koji iznosi 35 odsto. N. R.

Novakovi}: Investicije stoje zbog istraga

Rad ni ci ni su vi {ak, ve} ad mi ni stra tiv ci

Fo to: N. Sto ja no vi}

Otpremnine za 38 prekobrojnih U JKP „Gradsko zelenilo” ima 365 radnika, kao i 60 qudi na odre|eno vreme ili onih angaòvanih preko studentske zadruge. Neposredno pred prekomponovawe vlasti u Novom Sadu 1. septembra 2012. godine u jednom danu u tom preduze}u zaposleno je 102 radnika na neodre|eno, a 28 na odre|eno vreme, {to je dovelo u pitawe, kako iz „Zelenila” navode, daqu egzistenciju preduze}a. Zbog toga se trenutno u saradwi sa gradom iznalazi re{ewe za vi{ak radne snage i uskoro }e preduze}e uz otpremnine napustiti izme|u 35 i 38 radnika. Problem nisu terenski radnici, ve} oni sa visokom stru~nom spremom, kojih je u preduze}u trenutno oko 70, {to je previ{e. U „Zelenilu” kaù da je prilikom zapo{qavawa tih 130 radnika 1. septembra sindikat preduze}a dao saglasnost za wih 56, koji su radili duè od pet godina, kako preko studentskih zadruga, tako i na odre|eno vreme. O zapo{qavawu ostalih radnika sindikat nije dao saglasnost. Direktor „Gradskog zelenila„ u tom trenutku bio je Ivan Fer ko.

Reaguju}i na pres konferenciju koju je odràla nekada{wa direktorica „Gradskog zelenila” Nata{a Ra{eta aktuelno rukovodstvo navelo je da su finansijski problemi ovog preduze}a po~eli 2008. godine. Posledwi pozitivan finansijski rezultat po zavr{nom ra~unu iskazan je 2007. godine i iznosio je 3,4 miliona dinara. Godinu dana kasnije gubitak je bio 50,7 miliona dinara, 2009. godine 27,5 miliona, 2010. 49, 4 miliona dinara, 2011. 44,5 miliona, dok je gubitak 14. septembra 2012. godine iznosio ~ak 292,2 miliona dinara. Kada je re~ o prekomernom angaòvawu radnika preko studentskih zadruga u posledwe dve i po godine, i to je, izme|u ostalog ne{to na ~emu rade istra`ni organi. Oni }e, kako dodaju, utvrditi i to kako je do{lo do toga da pojedini radnici angaòvani preko studentskih zadruga imaju vi{e od 300 radnih sati mese~no. – To {to gospo|a Ra{eta sada prebacuje odgovornost na rukovodioce ne osloba|a je krivice kao direktora preduze}a u tom trenutku. Ona je bila du`na da reaguje u slu~aju da primeti bilo kakve nepravilno-

sti – navodi se u saop{tewu „Zelenila”. [to se ti~e velikih investicija koje je realizovalo „Gradsko zelenilo„ u periodu od 2010. godine do danas, neke od wih se nalaze pod lupom istra`nih organa. – Re~ je o ozelewavawu okoline Magistralnog puta M-7. Taj posao je trebao da bude zavr{en krajem pro{le godine, a bi}e okon~an tek po zavr{etku policijske istrage. Zalivni sistem na Bulevaru Evrope je vi{estruko prepla}en, a na tenderu je bilo i mnogo povoqnijih ponuda koje nisu pro{le – isti~e se u reakciji. Iz „Gradskog zelenila” ka`u da ni Ra{eta ni Ferko ni posle dva sastanka sa v.d. direktora Mi la nom No va ko vi }em nisu izvr{ili primopredaju posla. Reaguju}i na prozivke Ra{ete u vezi sa „sumwivom nabavkom usluga po nacrtu plana za upravqawe otpadom„, iz tog preduze}a podse}aju da je upravo ona po zakonu bila du`na da to sprovede do kraja 2010. godine. Po{to taj posao nije ura|en tada, preduze}e je samo pukom sre}om izbeglo pla}awe vi{emilionske kazne koja je za to predvi|ena, odnosno izme|u 10 i 20 miliona dinara. Bojan Markovi}

KOLIKO ]E GRADSKA PREDUZE]A IZDVOJITI ZA REPREZENTACIJU

Za poklone i ru~kove 30 miliona dinara

Na posledwoj pro{logodi{woj sednici Skup{tine grada, odbornici su usvojili programe poslovawa javnih i javno komunalnih preduze}a, a u wima je i stavka koliko su preduze}a ove godine planarala da izdvoje za reprezentaciju. Iako su mawe-vi{e svi u dugovima i imaju vi{ak zaposlenih, a pri tome su i novi gradski ~elnici kritikovali prethodnu garnituru da su se previ{e rasipali, nisu se libili da svi zajedno ove godine isplaniraju 30 miliona dinara na ime reprezentacija. Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} ima}e za ovu namenu na raspolagawu osam miliona dinara, Skup{tina grada oko {est miliona, dok }e ~lanovi Gradskog ve}a potro{iti pet miliona dinara. Za ru~kove, ve~ere, prijeme i druge potrebe, svaka gradska firma isplanirala je, u proseku oko dva miliona dinara. Tako je „Parking

servis” za ovu godinu planirao na reprezentaciju da izdvoji 6.100.000 dinara, „GSP” 5.000.000 dinara, „Zelenilo” 2.500.000 dinara, „Put” 2.407.000, „Informatika” 2.000.000 dinara, „Urbanizam” 1.500.000, „Vodovod” 1.300.000, „Spens” 1.000.000, „Toplana” 1.000.000 dinara, „Tr`nica”

979.339 dinara, „Poslovni prostor” 800.000 dinara, Zavod za izgradwu grada 800.000, „Lisje” 700.000 dinara, „^isto}a” 500.000 dinara, Novosadska televizija 200.000 dinara, dok „Stan” nije prikazao plan tro{kova, ili pak ove godine ne}e ni{ta potro{iti u tu svrhu.

Sa druge strane, krajem oktobra, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije De jan Man di} izjavio je da novosadska javna i javno komunalna preduze}a i pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” po raznim osnovama duguju vi{e od sedam milijardi dinara. - Vi{e od 600 miliona dinara pomenuta preduze}a su potro{ila u prethodne ~etiri godine na reklame, donacije, sponzorstva ili reprezentaciju - rekao je tada Mandi}. Podsetimo, Mandi} je istakao da se ne}e libiti da i u budu}nosti pravi periodi~ne preseke poslovawa gradskih preduze}a i da }e o rezultatima javnost biti detaqno obave{tena. Tada je re~eno da je najve}i du`nik me|u gradskim preduze}ima „Novosadska toplana” koja duguje vi{e od ~etiri milijarde dinara. Q. Nato{evi}

Pe{a~ewe do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra pe{a~ewe do Paragova preko Kameni~kog parka i Popovice. Staza je sa blagim usponima, duga oko 12 kilometara, a vodi~ }e biti Va le ri ja Sa bad ka.

Polazak je u 9 sati ispred apoteke na Bulevaru oslobo|ewa, pre Mosta slobode, a telefonski broj na koji se mo`e dobiti vi{e informacija je 021-63-11-879. A. L.

Vrti}i u ponedeqak de`uraju Vrti}i PU „Radosno detiwstvo’’ u ponedeqak rade po rasporedu rada de`urstva kao u toku zimskog raspusta. U utorak svi vrti}i ustanove rade redovno. Q. Na.

Zabrana saobra}aja u centru grada Gradska uprava za saobra}aj i puteve, zbog organizovawa do~eka Nove godine po julijanskom kalendaru na Trgu slobode, donela je re{ewe o privremenoj zabrani saobra}aja u u`em centru grada od 15 sati 13. januara do 4 sata ujutro, 14. januara. Saobra}aj }e biti zabrawen u Wego{evoj ulici, Gr~ko{kolskoj, Zlatne grede od Pa{i}eve do Mileti}eve, u Nikolajevskoj, na Trifkovi}evom trgu, Grozde

Gaj{in, Nikole Pa{i}a od Gr~ko{kolske do Skerli}eve, Modene i Ilije Ogwanovi}a. Zabrawen je i ulazak u pe{a~ku zonu svim vozilima sa va`e}im dozvolama, osim za vozila organizatora manifestacije, javnih komunalnih preduze}a i prioritetnih vozila. Semafori u {irem centru grada, u no}nim satima 13. i 14. januara, radi}e u re`imu za dane vikenda. Q. Na.

Fo to: R. Ha yi}

Nekulturan prilaz ustanovi kulture Primere bahatosti i nekulture, na`alost, sve ~e{}e sre}emo, ali zar na udaru takvog pristupa mora biti direktno kultura?! Ne samo {to je u pitawu zgrada u samom centru grada, na vidiku svih prolaznika, kako doma}ih, tako i onih koji su imali `equ da posete grad ~uven po kulturnoj tradiciji,

pritom je u pitawu jedna od najzna~ajnijih ustanova Novog Sada. Mo`emo samo da se nadamo da }e oni koji su u~inili ovakvo (ne)delo da se postide, a da }e pristup Srpskom narodnom pozori{tu uskoro ponovo biti dostojno kulture i svemu {to ona predstavqa. I. D.

vOJvOdinA

subota12.januar2013.

ХО ЋЕ ЛИ БЕ ЧЕЈ СКА ПРИ ВРЕ ДА ИЗА ЋИ ИЗ КРИ ЗЕ

ПИК „Бе чеј” пр ва бри га

БЕ ЧЕЈ: То ком по след ње сед ни - ко ва ца и у ве ли ком де лу чи та ве оп це ло кал ног пар ла мен та, пред сед - шти не. Син ди кал ни ли де ри упо зо ник оп шти не Бе чеј мр Вук Ра до је - ра ва ју да би сва ки по гре шно по ву вић је на ја вио но ве ин ве сти ци је у чен по тез иза звао „со ци јал ну бом Ин ду стриј ској зо ни, ко је би тре ба - бу“. ло да омо гу ће но ва рад на ме ста и - Ко ли ко год да је те шка си ту а- са мим тим бо љи так при вре де. ци ја, јер је ко на чан до го вор на ре - Фран цу ска ком па ни ја „Ки - ла ци ји др жа ва - по ве ри о ци - ПИК воњ“, ко ја се ба ви про из вод њом „Бе чеј“ са да по ме рен за 6. март, а по љо при вред них при кључ них ма ши на, је „про би ла лед“ и за по сли ће из ме ђу 50 и 60 рад ни ка. Али, не за до во ља ва мо се ти ме. Има мо ин те зив ну ко му ни ка цју са срп ско-аме рич ком ком па ни јом „Тех но софт“, чи ји је про из вод ни ре сор соф ти си ци ра на тех но ло ги ја, за тим с јед ном не мач ком ком па ни јом ко ја је ис - Има још ме ста у бе чеј ској Ин ду стриј ској зо ни ка за ла ин те ре со ва ње да у на шој не по вољ ни кли мат ски усло ви у ко сре ди ни осну је со лар ни парк, па ји ма је до ми ни ра ла су ша пре по ло че шком ком па ни јом за про из вод њу ви ли ра тар ску про из вод њу, је се ње и мон та жу би ци ка ла „Фа во рит“... ра до ве смо оба ви ли на вре ме. За се Има ин те ре со ва ња, а и ин фра - ја но је 2.000 хек та ра стр них жи та, струк тур ног про сто ра у Ин ду - 1.500 пше ни це и 500 јеч ма, ко ја су стриј ској зо ни. Све то нам ули ва у до број кон ди ци ји. Сто чар ска про оп ти ми зам и на ду да ће мла ди из вод ња се од ви ја нор мал но. Ве ру струч ни ка дро ви све ви ше до би ја - је мо да ће се бит не ства ри ре ши ти ти при ли ку да у сво јој сре ди ни сти - до про лећ не се тве, ка ко би и њу чу рад но ис ку ство, оп ти ми ста је мр оба ви ли на вре ме - ре као је у име Вук Ра до је вић. ПИК „Бе чеј“ Пе тар Мак си мо вић. И док се во де раз го во ри око до У мар ту ће би ти две го ди не ка ко ла ска но вих, углав ном ино стра них, је у ПИК „Бе чеј“ уве ден рад ни сте ком па ни ја, Бе чеј це по себ но бри не чај, ре ше ње за ду го ва ње од око 70 шта ће би ти с ги ган том ка кав је ми ли о на евра ни ка ко да се из на ђу, ПИК „Бе чеј“, јер од ње го вог по сло - па не ка да шњи ги гант, иако са да ва ња ди рект но за ви си жи вот не ко - сам се бе из др жа ва, ни ка ко да иза ђе В. Јан ков ли ко хи ља да чла но ва по ро ди ца пи - из аго ни је.

Но во ру ко вод ство сом бор ске бол ни це

СОМ БОР: По кра јин ска Вла да, као осни вач, име но ва ла је но во ру ко вод ство Оп ште бол ни це „Др Ра ди вој Си мо но вић“ у Сом бо ру као уста но ве се кун дар не здрав стве не за шти те, а не дав ним об ја вљи ва њем ових ре ше ња у Слу жбе ном ли сту АП Вој во ди не, по ста вље ња су и озва ни че на. Та ко ће у на ред ном пе ри о ду пр ви чо век сом бор ске бол ни це би ти уро лог др Ми лан Гр ба ко ји је и до са да био чел ни чо век сом бор ског здрав ства, али у ста ту су вр ши о ца ду жно сти. Ње му ће у по сло ви ма упра вља ња сом бор ском бол ни цом, као за ме ник, по ма га ти др Зо ран Пар че тић, до са да шњи на чел ник Оде ље ња хит не хи рур ги је, од лу чи ла је по кра јин ска Вла да. Да је пред овим тан де мом ве ли ки по сао го во ри и чи ње ни ца да је у

про шло го ди шњој зва нич ној ева лу а ци ји уста но ва срп ског здрав ства сва три сте пе на здрав стве не за шти те сом бор ска Оп шта бол ни ца за вр ши ла на не слав ном, по след њем ме сту, по ква ли те ту услу га ко је пру жа жи те љи ма За пад но бач ког управ ног окру га, тач ни је ста нов ни ци ма Сом бо ра и ње му су сед не три оп шти не овог кра ја (Ку ла, Апа тин и Оџа ци). Ми лан Гр ба је на че ло ове уста но ве у ста ту су вр ши о ца ду жно сти до шао то ком 2011.го ди не, по што се до та да шњи ду го го ди шњи ди рек тор др Бра ни слав Бо јић, као по кра јин ски по сла ник, на шао су о чен са су ко бом ин те ре са, па је због то га дао остав ку на чел но ме сто сом бор ског здрав ства, на кон че га је, све до но вих по ста вље ња, оба вљао по сло М. Мћ ве за ме ни ка др Гр бе.

ТАК МИ ЧЕ ЊЕ У ПЕ ЦА ЊУ МА НИ ЋА

Уди цом на ти ског ба ка ла ра

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У Но вом Беч ју је у то ку так ми че ње у пе ца њу ма ни ћа, ри бе ба ка ла ра ко ја је ми гра ци јом до шла из Се вер ног ле де ног мо ра и на ста ни ла на ше во де. „Ма нић-Ти са 63“ ор га ни зу је Клуб љу би те ља ре ке Ти се „Ти са 63“ из Но вог Бе че ја, а так ми че ње се одр жа ва пр ви пут у Но вом Беч ју, од но сно на 63. ки ло ме тру Ти се низ вод но од бра не код Но вог Бе че ја. Пра ви ла су ја сно утвр ђе на, а так ми че ње ће надглда ти су ди је ко је име ну је орг ни за тор по про по зи ци ја ма уз над зор упра вља ча риб ног пдруч ја. За так ми че ре су обез бе ђе не на гра де и при зна ња. Упо ре до са так ми че њем у пе ца њу на оба ли ће се од ви ја ти ми ни ра ди о ни це на ко ји ма ће би ти при ка за на де лат ност Клу ба „Ти са 63“. Струч ни са рад ни ци ће уче сни ке так ми че ња упо зна ти са при род ним

фе но ме ном ри бе ба ка лар ло та-ло та или ма ни ћа ко ји је још увек не по зна ни ца мно гим ри бо ловц ма. Ма ни фе ста ци ја да нас по чи ње у 8 са ти, ка да ће би ти при ка зан тра ди ци о нал ни сви њо кољ „Ди сно тор на ба нат ски на чин“, за 9 са ти пред ви ђен је до ру чак с но гу у „Јо ви ној ко ли би“ уз до ма ћу вр ћу ра ки ју, ко жу ре, хле ба и ма сти, сал чи ће, у 10 са ти би ће при ка за но ка ко се то пе чвар ци, за тим ка ко се пу не ко ба си це и хур ке, а тач но у понд не зва нич но ће би ти отво ре на ма ни фе ста ци ја „Манћ-Ти са 63“. Так ми че ње по чи ње у 15 са ти и тра ја ће до 20 ча со ва ка да ће се ме ри ти улов. У 21 сат у све ча ној са ли „Шу шањ“ у Но вом Бе че ју би ће про гла ше ни по бед ни ци, до де ље на при зна ња, за тим сле де ве че ра као и још јед но над ме та ње за „нај у вер љи ви ју“ ри бо ло вач ку при чу, гла са ње пу бли ке. В. Х.

dnevnik

БИВ ШИ ЗА ПО СЛЕ НИ НИ КА КО ДА НА ПЛА ТЕ ПО ТРА ЖИ ВА ЊА

Са мо за рад ни ке не ма па ра

ЗРЕ ЊА НИН: Огро ман је број бив ших рад ни ка про па лих зре ња нин ских фир ми ко ји че ка ју на на пла ту ми ли он ских по тра жи ва ња, на име не ис пла ће них за ра да, од ко јих је ве ћи део по пра во сна жним суд ским ре ше њи ма. Не за ви сно удру же ње не за по сле них Ср би је у Зре ња ни ну твр ди да је са мо оно еви ден ти ра ло 4.600 та квих слу ча је ва. Пред сед ник удру же ња Ран ко Хр њаз ве ли да су ов де ре ги стро ва ли то ли ко пра во сна жних пре су да у ко рист бив ших рад ни ка, ко је су не на пла ти ве из ви ше раз ло га - или због про па сти фир ме, сте ча ја, ли кви да ци је, а не ка да и код пред у зе ћа ко ја још увек ра де. Ту су пре су де за бив ше рад ни ке Тр го вин ског пред у зе ћа “Ба нат”, ко јих је ви ше сто ти на, па уга ше не Ше ће ра не, ме сне ин ду стри је БЕК, “Наф та гас – мон та же”, “Шин во за”... Је дан од нај дра стич ни јих при ме ра је Гра ђе вин ско – ин ду стриј ски ком би нат “Ба нат”, фир ма ко ја је под упра вом

Зо ра на Ћу би ћа из Ре пу бли ке Срп ске. Она је пре ви ше од го ди ну да на оти шла у сте чај а 240 рад ни ка оста ло је без по сла и огром них по тра жи ва ња за 16 пла та и до при но са.

при мер, да се је дан спор за ми ни ма лац во ди на 23 ро чи шта, и да тра је три и по го ди не – ис ти че Хр њаз. И док на па пи ру има ју ми ли он ске су ме за на пла ту, обес пра вље ни рад -

Из вр ши те љи по пи су ју ства ри Јед на из ве ли ке гру пе обес пра вље них је Зре ња нин ка Слав ка Де спо тов, ко ја је по сле 25 го ди на рад ног ста жа са да не за по сле на, као и муж ко јем је у рад ну књи жи цу упи са но 33 го ди не. Жи ве у за јед ни ци са оже ње ним си ном, ко ји је та ко ђе остао без по сла. - Стру ја нам је ис кљу че на већ шест ме се ци, по пи са не су нам ства ри од из вр ши те ља, у пот пу ној смо бес па ри ци а и муж и ја има мо из вр шне пре су де пре ма бив шим фир ма ма. Ме ни “Агро жив” тре ба да ис пла ти 60.000 а су пру гу Бо шку “Шин воз” ду гу је око 100.000 ди на ра. За не ког су то ма ле па ре, а за нас би зна чи ле спас и оп ста нак – го во ри Слав ка. - Ис кљу чи ви кри вац за то је др жа ва, јер је до пу сти ла да код пра ва рад ни ка на мер но или не на мер но за та ји пра во су ђе. Кив ни смо и на не ке син ди ка те и адво ка те ко ји су за сту па ли рад ни ке. Не ве ро ват но је, на

ни ци су о ча ва ју се са ис кљу че њи ма стру је, пли на и те ле фо на, ак ти ви ра њем хи по те ка по кре ди ти ма… - Мно ги од њих го ди на ма че ка ју на пла ту и по ла ко гу бе на ду. Ни је ни чу до ка да сте ча је ви тра ју го ди на ма,

а са мо они не мо гу да се на пла те, док па ра за сте чај на ве ћа и адво ка те има – ка зу је Хр њаз. Не ки од рад ни ка су че ка ју ћи на пла ту пре ми ну ли. Та ко ни Ми лен ко Би бер џић, ду го го ди шњи рад ник Тр го вин ског пред у зе ћа “Ба нат” ни је до че као да му се ис пла ти ми ли он ди на ра. - Стал но се не што оду го вла чи ло, у не до глед, а та ко се и на ста вља са да ка да мо ја мај ка тре ба да при ми ис пла ту. Има мо ми ли он на па пи ру, а мај ка, брат и ја је два са ста вља мо крај са кра јем, не знам хо ће мо ли ус пе ти да нам не ис кљу че стру ју и плин – ре зиг ни ра на је Ми лен ко ва ћер ка Алек сан дра. У Не за ви сном удру же њу не за по сле них Ср би је твр де да им је гру па мла дих зре ња нин ских адво ка та, ко ји не же ле пу бли ци тет, по ну ди ла по моћ баш за ре ша ва ње про бле ма не на пла ће них пра во сна жних пре су да. Ж. Ба ла бан

РАД НИЧ КИМ ТРИ БУ НИ МА ИЗ ФА БРИ КЕ АКУ МУ ЛА ТО РА ПРЕ КИ НУТ РАД НИ ОД НОС

От ка зи због ано ним них ко мен та ра

СОМ БОР: Са га о тро ји ци рад нич ких три бу на, за по сле них у Фа бри ци аку му ла то ра у Сом бо ру (ФАС) ових је да на до би ла но ви за плет. На и ме, на кон што су ле тос од стра не ме наџ мен та ове фа бри ке пр во упу ће ни на при нуд ни од мор (на вод но због сма ње ња оби ма по сла и по ред чи ње ни це да су у том мо мен ту ан га жо ва ни број ни се зон ски рад ни ци и да се ра ди у све три сме не), па са мим тим и на све га 60 од сто од за ра де, а је се нас до би ли и тро ме сеч ну су спен зи ју, Зо ран Ка ла јић, Алек сан дар За ду ха и Го ран Ми лић су ових да на до би ли и ре ше ња о пре стан ку рад ног од но са, од но сно о от ка зу. Обра зло же ње овог от ка за Уго во ра о ра ду је про на ђе но пре све га у на вод ној по вре ди рад не ди сци пли не, тач ни је, ка ко сто ји у ре ше њу „не до лич ним по на ша њем пре ма ге не рал ном ди рек то ру, из вр шном ди рек то ру и вла сни ку дру штва на на чин да ши ре дез ин фор ма ци је, увре де и кле ве те, по вре да ду жно сти чу ва ња по слов не тај не“.

Рад ни ци ФАС-а Го ран Ми лић, Зо ран Ка ла јић и Алек сан дар За ду ха

Ка ла ји ћу, За ду хи и Ми ли ћу се „на ду шу“ ста вља ју ко мен та ри на сом бор ском, све по пу лар ни јем, ин тер нет пор та лу „Со ин фо“ иза зва ни ле то шњим за ка шње њем ис пла те за ра да рад ни ка ФАС и том по во дом ор га ни зо ва не дво ча сов не об у ста ве ра да, обра зло же њем ме наџ мен та за што је до ка шње ња пла та до шло, као и чи ње ни це да је у јед ном мо мен ту зва нич ни пред сед ник син ди -

ка та у овој фа бри ци био из вр шни ди рек тор фир ме, што су не спо ји ве функ ци је по За ко ну о ра ду. Ме наџ мент ФАС ни је Ка ла ји ћу, За ду хи и Ми ли ћу „ста вио на ду шу“ ко мен та ре пот пи са не од ано ним них уче сни ка ове ин тер нет ди ску си је, на во де ћи у ре ше њу о от ка зу да упра во они сто је иза ла жних „nick“-ова (ко ри снич ких на ди ма ка) као што су „hd kow“, „logoraš“, „joni81“,

ПО СЕ ЧЕ НО НАЈ ПО ЗНА ТИ ЈЕ ДР ВО У ЧО КИ

Де бло ста рог хра ста поделило јавност ЧО КА: По се че но де бло хра ста ста рог два ве ка иза зва ло је по ле ми ке и по де ли ло јав ност у Чо ки, по себ но за шта ће се упо тре би ти де бло преч ни ка око ме тар и по и ду жи не пет ме та ра ко је те жи око че ти ри то не. Обо ле ло ста бло хра ста по се че но је кра јем ми ну ле го ди не, а ло кал на власт и упра вљач пар ком ЈП Ди рек ци ја за из град њу оп шти не Чо ка, не мо гу да се до го во ре шта ће се од по за ма шног труп ца на пра ви ти, ма да има и за го вор ни ка да би по за ма шно де бло тре ба ло исе ћи и по де ли ти за огрев си ро ма шни ма. В. д. ди рек то ра Ди рек ци је за из град њу оп шти не Чо ка Бо рис Илић ка же да је у пар ку ко ји је пре че ти ри дец ни је ста вљен под за шти ту као при род ни спо ме ник врт не ар хи тек ту ре обо ле ло пре ви ше го ди на. - Струч ња ци За во да за за шти ту при ро де по ку ша ли су да га из ле че, али у то ме ни су ус пе ли па нам је на ло же но да ста бло укол ни мо због без бед но сти по се ти ла ца пар ка и да на том ем сту по са ди мо сад ни цу мла дог хра ста - пре до ча ва Илић.

„skywalkerso1“....и њи хо вих ко мен та ра, ма да су и из „Со ин фо“ пор та ла по твр ди ли за „Днев ник“ да је прак тич но не мо гу ће от кри ти ко за и ста сто ји иза ових „nick“-ова. - Из Фа бри ке аку му ла то ра у Сом бо ру су нам тра жи ли да им обе ло да ни мо иден ти тет по је ди них ко мен та то ра на фо ру му по све ће ном ста њу у тој фир ми, али све да, кр ше ћи пра ви ла члан ства на пор та лу, то и же ли мо, јед но став но је тех нич ки не мо гу ће от кри ти ко су за и ста уче сни ци ди ску си је - ка же Ти ва дар Фа ра го, је дан од осни ва ча, уред ни ка и су пер мо де ра то ра веб пор та ла „Со ин фо“ ко ји по сто ји од 2003.го ди не.- Је ди ни ко ји би то тех нич ки мо гли да ура де су екс пер ти Упра ве за ви со ко тех но ло шки кри ми нал МУП Ср би је, ко ји би у са рад њи са про вај де ром, а и то тек на осно ву суд ског ре ше ња, мо гли да от кри ју пра ви иден ти тет уче сни ка ди ску си је на овом фо ру му - ка же за „Днев ник“ Ти ва дар Фа ра го. М. Ми ље но вић

Изабран нови секретар МЗ БАЧКО ГРАДИШТЕ: Пошто је истекао мандат досадашњем секретару Месне заједнице Бачко Градиште Золтану Петеру, крајем прошле године завршена је активност око избора новог секретара. - Било је укупно осам кандидатура, од којих једна није била потпуно, па је у игри било седморо кандидата. У гласању је учествовало 11, од укупно 15, чланова Савета месне заједнице и Горан Поповић је добио седам, а Зоран Стојаков четири - каже председник Савета месне заједнице Бачко Градиште В. Ј. Владимир Јовановић.

Ватромет, вино и музика

Бо рис Илић: још се не зна за шта ће бити упо тре бљен по за ма шни тру пац

Пре ма ње го вим ре чи ма по сао се че по ве рен је вла сни ку пи ла не из Чо ке ко ји рас по ла же од го ва ра ју ћом опр ме ом, а по сле се че де бло је оста ло у пар ку, јер Ди рек ци ја за из град њу оп шти не Чо ка а ни ЈКП „Чо ка„ не ма ју од го ва ра ју ће во зи ло за тран спорт по за ма шног труп ца. По сле се че ста рог хра ста оми ље ног на зи ва „Ве ли ко др во„, на зва нич ном ин тер нет пор та лу оп шти не Чо ка об ја вље но је да ће се од ста бла хра ста, око ко га су мно ге ге не ра ци је Чо ка на за ка зи ва ле љу бав не са стан ке и око ко га су се де ша ва ле све зна чај ни је ма ни фе ста ци је у пар ку, на пра ви ти и из ре зба ри ти крст и по ста ви ти на ме сто где је не кад би ло на се ље Тер јан крај Чо ке. На ту ини ци ја ти ву ре а го ва ли су мно ги Чо ка ни ис ка зу ју ћи про ти вље ње на ме ра ма чел ни ка ло кал не са мо у пра ве, зах те ва ју ћи да се и они пи та ју о суд би ни „Ве ли ког др ве та„, а слич но раз ми шља ју и у ЈП Ди рек ци ја за из град њу оп шти не Чо ка.

- Још не ма мо јан су ви зи ју шта ура ди ти са де блом чи ја је ко ра и по вр ши на ста бла због па ра зи та не у по тре бљи ва, али је сре ди на де бла преч ни ка око ме тар и по упо тре бљи ва за раз не на ме не. Ни смо за то да се од ње га пра ви крст за Тер јан и за ту на ме ну га не ће мо да ти. Мо же се од ње га ура ди ти скулп ту ра или ко ри сти ти за из ра ду су ве ни ра, па ти ме са чу ва ти успо ме на на си гур но нај по зна ти је др во у Чо ки - ка же Илић. На пор та лу оп шти не Чо ке об ја вље но је да је у пла ну да се из сред њег де ла де бла исе че стуб преч ни ка 21 цен ти ме тар, од ко га би сен ћан ски умет ник Бе ла Реч ко из ра дио но ви крст се ла Тер јан ко је је ра се ље но и по ру ше но пре шест де це ни ја, где је ро ђен пре ми ну ли пу бли ци ста Иштван Ч. Ши мон. Ве ћи на по се ти ла ца пор та ла пак сма тра да се од де бла ста рог хра ста на пра ви скулп ту ра или да се од хра сто ви не на пра ве клу пе, ко је би се по ста ви ле у пар ку. Текст и фото: М. Ми тро вић

ВРШАЦ: Из кабинета председника општине јуче је стигло саопштење да службеници Општинске управе и сва јавна предузећа, чији је оснивач општина, у понедељак 14. јануара, на дан Српске нове године, неће радити. Из Оштинског суда су поручили да ће они, који за тај дан имају заказано рочиште, ако буде одлагања, добити нови термин за рочиште. Дочек се организује на Градском тргу, грађане ће забављати учесник такмичења „Звезде Гранда“ Никола Бокун, а у поноћ, учесници дочека ће уживати у раскошним бојама ватромета. У „загревању“ ће помоћи бесплатна врућа ракија и вино, док ће најмлађи бити у прилици да уживају на градском клизалишту до један сат иза поноћи, чије је постављање пре више од месец дана помогао познати вршачки добротвор и омиљени суграђанин Милан Поповић. Наравно, дочек ће уз богат мени и музику, организовати и већи угоститељски објекти овог града, а организацији је укључена Туристичка организаР. Ј. ција и локална самоуправа.

dRU[TvO

subota12.januar2013.

KOMESAR ZA IZBEGLICE VLADIMIR CUCI] ODGOVARA NA @ALBE SA SEVERA BANATA

Ot kup ku }a od 400 do 45.000 di na ra Ko me sar za iz be gli ce Vla di mir Cu ci} iz ja vio je da }e za po ~e tim po stup kom za kqu ~i va wa ugo vo ra o za ku pu sta no va i ugo vo ra o ku po pro da ji ne po kret no sti bi ti ob u hva }e no oko 2.400 stam be nih je di ni ca na pod ru~ ju 40 op {ti na u Sr bi ji u ko ji ma su zbri nu te iz be gli~ ke po ro di ce. Na ne za do voq stvo i ne spo koj stvo ko je su is ka za le iz be gli~ ke po ro di ce se ver no ba nat skih me sta Pod lo kaw i Ba nat sko Aran |e lo vo, Cu ci} je za na{ list re kao da je do sa da u Sr bi ji ko ri sni ci ma uru ~e no oko 900 ugo vo ra, te da su na sto ja wa Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce da sta no vi i ku }e {to je mo gu }e pre po sta nu vla sni {tvo qu di ko ji ih ko ri ste, u skla du s od red ba ma Za ko na o iz be gli ca ma, po po voq noj ce ni.

jed na sa da ni je ma wa od 250 kva dra ta, si tu a ci ja je dru ga ~i ja – re kao je Cu ci}. On je pre do ~io i da se ce ne ot ku pa za sve stam be ne je di ni ce u Sr bi ji ko je su po vr {i ne 30 do 40 kva dra ta, za sa mo grad wu kre }u od 11,40 do 121 di nar po kva drat nom me tru, ta ko da se iz no si za ot kup ce le ku }e kre }u od 400 do 45.000 di na ra! Cu ci} na po mi we da op {ti na do no si od lu ku o pro ce ni i osno vi ci za ob ra ~un, a pret po sta vqa da }e u op {ti ni No vi Kne è vac ot kup ne ce ne bi ti me |u ni ì ma. – Op {ti na No vi Kne è vac neo p ho dan akt za ot kup sta no va jo{ ni je do ne la i ona je jed na od dve op {ti ne u Sr bi ji ko ja to raz vla ~i. Onog tre nut ka ka da do bi je mo osno vi cu za ce nu, mi slim da ne bi tre ba lo da bu de

NA PROLE]E NARODNE KUHIWE U BE^EJU I SRBOBRANU

Bi }e jo{ vi {e glad nih Po ~e tak ove go di ne ~ak 31.000 gra |a na Sr bi je do ~e ka lo je s je di nim to plim obro kom iz na rod nih kuj ni Cr ve nog kr sta Sr bi je. Na rod ne kuj ne su ra di le i za vre me pra zni ka jer je od ukup nog bro ja ko ri sni ka ~ak 10.000 de ce i ona ne bi tre ba lo ni je dan dan da pro ve du bez ku va nog obro ka. Ma da je broj onih ko ji ~e ka ju da im dr `a va ude li ku tla ~u to ple ~or be i par ~e hle ba u Sr bi ji iz go di ne u go di nu sve ve }i, o~i gled no je da si ro ma {tvu ne ma kra ja. Na i me, pro ce wu je se da }e to kom ove go di ne bi ti jo{ ne ko li ko hi qa da no vih “kli je na ta” na rod nih kuj ni, {to }e dr `a vu na te ra ti da ubr za wi ho vo otva ra we i u op {ti na ma u ko ji ma ih sa da ne ma. Ta ko }e

ove go di ne bi ti otvo re ne na rod ne kuj ne u Ni {u, Sr bo bra nu i Be ~e ju i spi sak onih ko ji }e u wi ma do bi ja ti to pli obrok ve}

Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke u ovoj go di ni obez be di lo je oko 300 mi li o na di na ra za na rod ne ku hi we, ali to je sa mo deo nov ca ko ji je po tre ban da bi one ra di le je do sti gao 3.000 naj si ro ma {ni jih. Po ~etak ra da te tri no ve na rod ne kuj ne o~eku je se na pro le }e. Ta ko }e uku pan

broj ko ri sni ka po mo }i po ra sti na go to vo 35.000. Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke u ovoj go di ni obez be di lo je oko 300 mi li o na di na ra za rad na rod nih ku hi wa, ali to je sa mo deo nov ca ko ji je po tre ban da bi one ra di le. Zbog to ga u Cr ve nom kr stu Sr bi je o~e ku ju i po mo} lo kal nih sa mo u pra va, ali i do bro tvo ra, ~i je “ma lo” za si ro ma {ne zna ~i – mno go. Cr ve ni krst Sr bi je pla ni ra da ove go di ne po mog ne i so ci jal no ugro `e nim gra |a ni ma kroz do de lu pa ke ta hra ne i sred sta va za li~ nu hi gi je nu. Obez be |en je no vac za po mo} 41.500 po ro di ca u 105 me sta u Sr bi ji. Q. Male{evi}

VOJVO\ANSKA VLADA ISPLA]UJE POMO] ZA BLIZANCE, TROJKE I ^ETVORKE RO\ENE OD JULA PRO[LE GODINE

Na kna da sa mo za tre }e de te Po {to je Vla da Voj vo di ne na kon od lu ke Usta nog su da o od u zi ma wu nad le `no sti Po kra ji ne, od ju la pro {le go di ne ob u sta vi la is pla tu nov ~a ne po mo }i za ro |e we pr vog de te ta, bli za na ca, troj ki i ~e tvor ki, svi ro di te qi ko ji ma su se de ca ro di la u dru goj po lo vi ni 2012. do bi }e za o sta lu nov ~a nu po mo}, na ja vi la je po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo pro fe sor dr Ve sna Ko pi to vi}. To zna ~i da }e ro di te qi ma bli za na ca, troj ki i ~e tvor ki ko ji su se ro di li od ju la pro {le go di ne iz bu xe ta Voj vo di ne bi ti do de qe no 400.000, od no sno 600.000 di na ra. To li ko su, ina ~e, do bi li ro di te qi de ce ko ja

su se ro di la do ju na pro {le go di ne, od no sno pre ne go {to je Ustav ni sud Sr bi je oce nio ne u stav nim ne ke od od red bi Za ko na o nad le `no sti Voj vo di ne. Od lu kom voj vo |an ske vla de da na knad no is pla ti ro di teq ski do da tak pre sta je i po tre ba za pro te stom ko ji su na ja vi le voj vo |an ske po ro di ce oku pqe ne oko Udru `e wa pre va re nih ro di te qa ko je su sma tra le da su o{te }e ne ti me {to ne }e do bi ti no vac ko ji su do bi li ro di te qi bli za na ca, troj ki ili ~e tvor ki ko ji su se ro di li u pr voj po lo vi ni pro {le go di ne. Ina ~e, voj vo |an ska vla da je sve do od lu ke Ustav nog su da Sr bi je re dov no i u krat kom ro ku po pod no {e wu

zah te va is pla }i va la ro di teq ski do da tak za de cu. Po re ~i ma dr Ko pi to vi}, pred sed nik Ustav nog su da Sr bi je je u ~e tvr tak je usme no – a ~e ka se i pi sme na po tvr da – ob ja snio da ne ma ni ka kvih smet wi da se iz bu xe ta Voj vo di ne ro di te qi ma bli za na ca, troj ki i ~e tvor ki ko ji su se ro di li od ju la pro {le go di ne is pla ti za o sta la nov ~a na na kna da. Ka da se is pla te ro di te qi de ce ro |e ne do kra ja pro {le go di ne, utvr di }e se no ve me re Vla de Voj vo di ne za po ve }a we na ta li te ta. Na i me, dr Ko pi to vi} je pod se ti la na to da su ~e ti ri sti mu la tiv ne me re za po ve }a we na ta li te ta Vla de Voj vo di ne,

me |u ko ji ma je i ova o po seb nom nov ~a nom do dat ku ro di te qi ma bli za na ca, troj ki i ~e tvor ki, bi le na sna zi se dam go di na, ali da }e se od ove go di ne usvo ji ti no va me ra ko ja se od no si na pro na ta li tet nu po li ti ku. Ona je ob ja sni la da }e se, s ob zi rom na to da je u Voj vo di ni pri rod ni pri ra {taj iz u zet no ve lik, ali da se i da qe mo ra ra di ti na po boq {a wu na ta li te ta, sti mu li sa ti sa mo ra |a we tre }eg de te ta. O~e ku je se da Vla da Voj vo di ne usvo ji no vu me ru za po ve }a we na ta li te ta ko ja bi pod ra zu me va la da se nov ~a no, i to ovo ga pu ta kroz me se~ nu na kna du, maj ke s tro je de ce po seb no sti mu li {u. Q. M.

UGRO@EN LOKALITET SA OSTACIMA JEDNE OD NAJSTARIJIH BOGOMOQA U BANATU

Iz be gli~ ke ku }e u Pod lo ka wu

Stam be na ko mi si ja Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce je za po ~e la za kqu ~i va we ugo vo ra o za ku pu na od re |e no vre me od {est me se ci s ko ri sni ci ma stam be nih je di ni ca iz gra |e nih po prin ci pu po lu go to ve i go to ve grad we, a na kon tog ro ka ko ri sni ci mo gu pod ne ti zah tev za ku po pro da ju stam be ne je di ni ce ili zah tev za za kqu ~i va we no vog ugo vo ra o za ku pu na pe riod od {est me se ci. Za stam be ne je di ni ce iz gra |e ne po prin ci pu sa mo grad we po stu pak je za po ~et sla wem re {e wa o usva ja wu zah te va za za kqu ~i va we ugo vo ra o ku po pro da ji ne po kret no sti, a na kon

dnevnik

pro ble ma s ot ku pom jer su ce ne ot ku pa za i sta skrom ne. Bio bih pre sre }an ako se od ot ku pa svih stam be nih je di ni ca ko je po sto je u Ba nat skom Aran |e lo vu i Pod lo ka wu sku pi bar to li ko pa ra da jed na iz be gli~ ka po ro di ca do bi je gra |e vin ski ma te ri jal za grad wu svog kro va nad gla vom. ^u di me ne za do voq stvo iz Ba n at s kog Aran | e l o va i Pod l o k a w a jer ga iz dru g ih kra je va Sr bi je ni je bi lo. Po bor nik sam to ga da se tim qu di ma {to je mo gu }e ma we na pla ti za sta no ve, ali ni sam po bor nik to ga da bu du po klo we ni – ka te go ri ~an je Cu ci}.

Ne mogu dobiti yabe Ko or di na tor za Se ver no ba nat ski okrug u Ko me sa ri ja tu za iz be gli ce Vla dan Ha xi}, ko ji je bio u ti mu ko ji je obi la zio iz be gli~ ke po ro di ce u Pod lo ka wu i Ba nat skom Aran |e lo vu, od go vor no tvr di da ne sto je op tu `be da su bi li ne qu ba zni, ni ti da su upu }i va li pret we, a da ni su ni mo gli da go vo re o vi si ni ot kup ne ce ne, ne go da su pre do ~a va li ono na {ta ih za kon oba ve zu je. Ha xi} na po mi we da je pri li kom bo rav ka oba vqen raz go vor s pred sed ni kom no vok ne è va~ ke op {ti ne, ko ji je ~ak iz ra à vao sprem nost da op {ti na iz be gli~ kim po ro di ca ma pla ti za kup za {est me se ci – Ne za do voq stvo je re zul tat i ne ~i je è qe da sve {to im je da to na ko ri {}e we do bi ju xa be, a to ni je mo gu }e ura di ti zbog Za ko na – ka è Ha xi}. – Da bi smo zna li ce nu ot ku pa, op {ti na je bi la du `na da nam da ce nu ure |e wa in fra struk tu re, {to ni je ura |e no, osim za Srp ski Kr stur, gde je za kup 32 di na ra po kva dra tu me se~ no, ta ko da su u pi ta wu mi ni mal ne ce ne za ku pa ne gde do hi qa du di na ra me se~ no. U Pod lo ka wu smo ~u li da je wi ma ne ko ne ka da obe }ao da }e to {to im je do de qe no bi ti wi ho vo, me |u tim, spo ra zum ko ji je za kqu ~en s ino stra nom or ga ni za ci jom i op {ti nom pred vi |a da se iz vr {i ot kup.

Pa o ri oru na te me qi ma cr kve Na oba li Ta mi {a kod Far ka `di na, na hum ka stom uz vi {e wu, na la ze se te me qi cr kve ko ja bi mo gla bi ti jed na od na sta r i j ih ot k ri v e n ih u srp skom de lu Ba na ta. Flu vi jal nom ero z i j om hum k a je pre se~e na, ta ko da su sa da u we nom pro fi lu vi dqi vi te me qi iz g ra | e n i od na i z m e n i~ n ih slo j e v a na b i j e n e ze m qe i opeke, kao i gro bo vi uko pa ni oko wih. “Na osno vu frag me na ta ke ra mi ke i na la za nov ca, lo ka li tet bi se mo gao da ti ra ti u pe riod od 11. do 13. ve ka. Ali, bi la bi po treb na si ste mat ska ar he o lo {ka is tra `i va wa da bi se pre ci zni je da to va li te me qi te cr kve. Pret po sta vqa se da su cr kva i ne kro po la pri pa da le na se qu ko je se na la zi lo u bli zi ni. Sa da je na tom pro s to r u ob r a d i v o ze mqi {te, te se ra dom me ha ni za ci je uni {ta va ju na la zi ko ji bi mo gli da ti vi {e in for maci ja o na se qu ko je se ne ka da na la zi lo na va `nom re~ nom i

kop n e n om pu t u”, sa op {tio je Za vod za za {ti tu spo me ni k a kul t u r e u Zre wa ni nu. Taj na laz, je din stven za sred w i Ba nat, ima sli~ no sti s osta ci ma cr kve ne gra |e vi ne iz istog pe ri o da ko ja se od 2004. go di ne is tra ù je u bli zi ni Pan ~e va. – Lo ka li tet po znat pod na z i v om Ma ~ i } ev bar j ak kod Far ka `di na je 1973. go d i n e evi den t i r an pri l i kom re kog no sci ra wa ko je je oba vio Po kra jin ski Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re iz No vog Sa da, ka da te me qi jo{ ni su bi li ugro è ni – ka è ar he o log Ma ri ja Ra do sa vqe vi}-Be {lin. Me | u t im, ero z i j om re k e, ali i me h a n i~ k om ob r a d om

wi ve, mno gi gro bo vi na vr hu te hum ke su o{te }e ni. – Od ta da su lo ka li tet u ne ko li ko na vra ta obi la zi li ar he o l o z i Za v o d a za za { ti t u spo me ni ka kul tu re iz Zre wa ni na, a je se nas je kon sta to va no

da bi ero zi ja ze mqi {ta mo gla ve} za dve go di ne pot pu no de va sti ra ti taj je din stve ni na laz te me qa hri {}an ske cr kve u sred wem Ba na tu – upo zo ra va Ma r i j a Ra d o s a v qe v i}-Be {lin. @. Balaban

VESTI pra vo sna `no sti re {e wa s ko ri sni ci ma }e za po ~e ti za kqu ~i va we ugo vo ra o ku po pro da ji. Cu ci} je ka te go ri ~an da se ra di o za i sta skrom nim iz no si ma za ku pa, a ta ko |e i za ot kup stam be nih je di ni ca od stra ne iz be gli~ kih po ro di ca u slu ~a ju Pod lo ka wa, gde je 1999. go di ne iz gra |e no 11 dvoj nih ku }a s 22 sta na od po 30 kva dra ta, iz nos me se~ nog za ku pa je 600 do 800 di na ra za pe riod od {est me se ci jer je no vok ne `e va~ ka op {ti na da la pro ce nu za za kup ni nu od 23 di na ra po kva dra tu. Cu ci} po ja {wa va da je sve osta lo {to su iz be gli~ ke po ro di ce sa me do zi da le wi ho vo. – Po sto ji na se qe u Pi ro tu gde qu di ni su do gra di li ni cen ti me tar i da mo gu, sve bi smo im do de li li bes plat no, ali ka da u Te me ri nu od po ~et nih stam be nih je di ni ca od 36 kva dra ta ni -

Iz b e g li~ k e po r o d i c e iz Pod lo ka wa i Ba nat skog Aran |e lo va, kao {to smo ne da va no pi sa li, à li le su se sma tra ju }i ne pri hva tqi vim {to Ko me sa ri jat za iz be gli ce Re pu bli ke Sr bi je zah te va da za kqu ~e ugo vo re o za ku pu i u|u u pro ces ot ku pa ku }a. U Pod lo ka wu su u pi ta wu ku }e za ko je su 22 iz be gli~ ke po ro di ce do bi le kqu~ u ru ke, a u Ba nat skom Aran |e lo vu je de set po ro di ca krov do bi lo po prin ci pu sa mo grad we iz do na ci ja [vaj car ske or ga ni za ci je za po mo} u ka ta stro fa ma SDR. û le su se i tvrd we iz Pod lo ka wa, gde je od 22 sta na osam sa da pra zno, da su ih pred stav ni ci Ko me sa ri ja ta „vr lo ù stro i uz pret we na go va ra li da pot pi {u ugo vo re, uz na go ve {ta je da }e ih i s po li ci jom ise qa va ti ako to ne u~i ne”. M. Mitrovi}

Dr àv ni or ga ni ne ra de 14. ja nu a ra Vla da Sr bi je je sa op {ti la da, na osno vu pre po ru ke ko ju je usvo ji la 29. de cem bra, dr àv ni or ga ni i dru gi or ga ni i or ga ni za ci je ne }e ra di ti 14. ja nu a ra, na dan pro sla ve Srp ske no ve go di ne. Po {to pre po ru ka Vla de ni je oba ve zu ju }a, osta le fir me sa mo stal no od lu ~u ju o to me da li }e 14. ja nu ar pro gla si ti ne rad nim ili }e wi ho vi za po sle ni da ra de nor mal no, bez pra va na is pla tu uve }a ne za ra de. Na taj dan ra di }e sa mo one jav ne slu `be, usta no ve i or ga ni za ci je ~i ja pri ro da po sla zah te va obez be |i va we pro ce sa ra da i pru à we uslu ga „u onom obi mu ko ji }e za do vo qi ti osnov ne po tre be gra |a na i dru gih ko ri sni ka”, na vo di se u sa op {te wu. Po od lu ci Vla de, jav ne slu `be i usta no ve ko je tre ba da obez be de ne pre kid no oba vqa we de lat no sti u oba ve zi su da sa mo stal no pro ce ne u ko jem obi mu ra da i s ko jim bro jem za po sle nih }e ra di ti.

Za po sle ni u dr `av nim slu `ba ma ko ji ra de 14. ja nu a ra ima }e pra vo na uve }a nu za ra du, kao za rad na dan pra zni ka.

Sve ti Sa va u {ko la ma dva da na ra ni je [ko le u Sr bi ji obe le ì }e pred sto je }i pra znik Sve tog Sa vu dva da na ra ni je, 25. ja nu a ra, po {to {kol ska sla va i Dan du hov no sti ove go di ne „pa da ju„ u ne de qu. To je pre po ru ka Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, na pred log Vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma. Za ko nom o dr àv nim i dru gim pra zni ci ma pro pi sa no je da se Sve ti Sa va pra znu je i obe le à va rad no. „Ka ko je dan Sve tog Sa ve 27. ja nu ar ne de qa, pre po ru ~u je mo svim di rek to ri ma {ko la i pred {kol skih usta no va da se taj pra znik obe le ì u pe tak, 25. ja nu a ra„, na vo di se u do pi su Mi ni star stva na ~el ni ci ma {kol skih upra va i di rek to ri ma {ko la. Iz Mi ni star stva pod se }a ju da }e i tra di ci o nal na Sve to -

sav ska aka de mi ja bi ti odr `a na 25. ja nu a ra u Cen tru „Sa va” u Be o gra du. Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, me |u tim, sma tra da {ko le, u~e ni ci i ro di te qi tre ba da sla ve Sa vin dan ka da mu je, ka ko ka `u, vre me – u ne de qu, 27. ja nu a ra.

U uto rak pr vi ugo vo ri s pri vat nim apo te ka ma Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we pot pi sa }e u uto rak pr ve ugo vo re s pri vat nim apo te ka ma o iz da va wu le ko va na re cept, sa op {te no je iz tog fon da. Ugo vo ri }e bi ti pot pi sa ni s apo te ka ma „Apo te ka 101 Pharm„, „Li po lek” i „Ivan ~i} i si no vi”. Ka ko je ve} na ja vi la mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pri vat ne apo te ke }e pot pi si va ti ugo vo re s RF ZO-om po istim uslo vi ma kao i dr `av ne. Ona je iz ja vi la da osim do zvo le za rad, apo te ke mo ra ju ima ti far ma ce u ta u sva koj sme ni, bi ti umre `e ne da bi se pra tio tok re cep ta, kao i da je rok za pla }a we 150 da na.

crna hronika

dnevnik NA LAZ TOK SI KO LO GA VMA O TRA GE DI JI KOD PA RA ]I NA

Mla di }e ubio ugqen-mo nok sid

subota12.januar2013.

HAP [E WE U NO VOM SA DU

Okri vqe ni zbog ma ri hu a ne i pu {ke No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja pre kju ~e je li {i la slo bo de me {ta ne Z. B. (1987) i S. \. (1982), pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Oni se te re te da su pro da va li ma ri hu a nu na te ri to ri ji No vog Sa da, a pre tre som sta no va ko je ko ri ste, pro na |e no je vi {e pa ke ti }a sa sup stan com

za ko ju se osno va no pret po sta vqa da je ma ri hu a na, te `i ne oko 95 gra ma, i di gi tal na va gi ca za pre ci zno me re we. U sta nu ko ji ko ri sti S. \. po li ci ja je pro na {la i lo va~ ku pu {ku i 15 me ta ka pa }e pro tiv we ga pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu i za ne do zvo qe no dr `a we oru` ja. Pret hod no, istog da na, po li caj ci su pre gle dom No vo sa -

|a na \. K. (1980) (ko ji je za te ~en u ko li ma sa S. \), i M. K. (1988) pro na {li po pa ke ti} ma t e r i j e za ko j u se ta k o | e sum wa da je po me nu ti nar ko tik. Ta ko |e, pre gle dom auto mo bi la ko ji je S. \. vo zio, po li ci ja je pro na {la di gi tal nu va gi cu za pre ci zno me re we i no vac za ko ji se sum wa da po ti ~e od pro da je dro ge.

Osum wi ~e ni Z. B. i S. \. bi }e do ve de ni, uz kri vi~ ne pri ja ve, is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du na sa slu {a we, a pro tiv \. K. i M. K. bi }e pod ne te kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

PRO CES PRO TIV VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA” I DRU GIH OSUM WI ^E NIH U SLU ^A JU „PU TAR SKE FIR ME“

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ja go di ni Zo ran Pe tro vi} iz ja vio je da je ju ~e po sle pod ne sti gao na laz tok si ko lo {ke ana li ze kr vi ~e tvo ri ce stra da lih mla di }a iz Svoj no va kod Pa ra }i na, u ko joj je pro na |e na „vi so ka kon cen tra ci ja ugqen-mo nok si da”. – Ana li za kr vi je ra |e na u la bo ra to ri ji Voj no me di cin ske aka de mi je u Be o gra du i po tvr |u je ono {to je ob duk ci jom utvr |e -

li ci ja u jed noj vi ken di ci u ata ru se la Svoj no va kod Pa ra }i na – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka Po li cij ske upra ve u Ja go di ni Gor da na Cve ti}. – Od kud ugqen-mo nok sid u pro sto ri ji gde su mla di }i za te ~e ni mr tvi, utvr di }e da qa is tra ga – do dao je Pe tro vi}. Mla di }i }e bi ti sa hra we ni da nas na se o skom gro bqu u Svoj no vu, a za jed ni~ ko ope lo za sve

Ti hi ubi ca Ugqen-mo nok sid je gas bez bo je, mi ri sa i uku sa. To je osnov ni raz log zbog ~e ga je ve o ma opa san – ni ~im ne oda je svo je pri su stvo. Stva ra se u mo to ri ma auto mo bi la, u ne is prav nim {po re ti ma na gas ili dr va, gre ja ~i ma, u po à ri ma, ili pri sa go re va wu ugqo vo do ni ka (ili dru ge or gan ske sup stan ce) u pro sto ri ji s lo {om ven ti la ci jom. Do tro va wa ugqen-mo nok si dom mo è do }i ve o ma br zo jer se taj gas od li~ no ve zu je za he mo glo bin, za du èn za pre nos ki se o ni ka kr vqu po or ga ni zmu. no: da je smrt ~e tvo ri ce mla di }a na stu pi la kao po sle di ca tro va wa ugqen-mo nok si dom – ka zao je Pe tro vi}. – Re~ je o ~e tvo ri ci mla di }a, sta ro sti od 17 do 20 go di na, ~i ja je be ì vot na te la pre kju ~e uju tro oko 8.30 sa ti pro na {la po -

wih za ka za no je za 13 sa ti u cen tru se la, po sle ~e ga }e bi ti sa hra we ni sva ko u svo joj grob ni ci, re kli su Ta nju gu bli ski ro |a ci stra da lih. U Pra }i nu je ju ~e bio dan `a lo sti zbog stra da wa ovih mla di }a.

Pro du èn pri tvor Mi {ko vi }u Spe ci jal ni sud u Be o gra du pro du ìo je ju ~e za jo{ do 30 da na pri tvor vla sni ku kom pa ni je „Del ta hol ding“ Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, we go vom si nu Mar ku Mi {ko vi }u kao i bi zni sme nu Mi lu \u ra {ko vi }u, vla sni ku “Ni bens gru pe”, po vo dom is tra `nog po stup ka u ko jem su osum wi ~e ni za iz vla ~e we nov ca iz ne ko li ko biv {ih dru {tve nih pred u ze }a za pu te ve na kon {to su pri va ti zo va na. Istom sud skom od lu kom pri tvor je pro du èn i pred sed ni ku Skup {ti ne ak ci o na ra PZP-a „Ni{„ De ja nu J., dok }e se ubu du }e sa slo bo de bra ni ti tro ji ca osum wi ~e nih. Port pa rol ka Spe ci jal nog su da su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} iz ja vi la je da je kri vi~ no van pre tre sno ve }e, od lu ~u ju }i o pred lo gu Tu ì la {tva ko jim je tra è no pro du è we pri tvo ra za sed mo ri cu osum -

wi ~e nih, na {lo da u od no su na po me nu tu ~e tvo ri cu za tu me ru i da qe po sto je raz lo zi. Po oce ni su da, za tro ji cu osum wi ~e nih su u me |u vre me nu pre sta li raz lo zi za pri tvor pa im ta me ra ni je pro du è na. Od 12. de cem bra 2012. go di ne, ka da je Tu ì la {tvo do ne lo na red bu o spro vo |e wu is tra ge, sa slo bo de se bra ne jo{ tro ji ca osum wi ~e nih. Bra ni lac Mi la \u ra {ko vi }a, advo kat Zo ran Ate qe vi} iz ja vio je za “Dnev nik” da }e sva ka ko iz ja vi ti àl bu na re {e we o pro du è wu pri tvo ra. Ju ~e su u is tra zi is pi ta na tri sve do ka iz fir mi ko je se po mi wu u ve zi s po je di nim prav nim po slo vi ma ko ji su pred met pro ve ra. Sve do ~i la je i (biv {a?) vi {a pot pred sed ni ca “Del ta hol din ga” Iva na Ve se li no vi}, ina ~e pred sed ni ca UO Lu ke „Be o grad”. Po in for ma ci ja ma iz iz vo ra, ona je

DVE I PO GO DI NE OD PO DI ZA WA OP TU @NI CE U AFE RI „MOB TEL”

Sud jo{ raz ma tra pri go vo re

Dve i po go di ne od po di za wa op tu `ni ce u afe ri „Mob tel“ pro tiv bi zni sme na bra }e Bo go qu ba i Sre te na Ka ri }a i jo{ ~e tr na e sto ro okri vqe nih, i da qe je ne iz ve sno da li }e do }i do sud skog epi lo ga, i ka da. U nad le `nom Vi {em su du u Be o gra du, „Dnev ni ku“ je re ~e no da jo{ ni je od lu ~e no o pri go vo ri ma ko je je iz ja vi la od bra na, a {to zna ~i da op tu `ni ca ni je stu pi la na prav nu sna gu. Po jav no do stup nim in for ma ci ja ma, po sled wi pri go vor od bra ne na op tu `ni cu je pod net 21. sep tem bra 2012. go di ne. Po sle po di za wa op tu `ni ce, pred met je pri mqen u

„BK-trejd„ u vla sni {tvu Ka ri }a, po kre nut je 2006. go di ne. Po sle vi {e od ~e ti ri go di ne is tra ge, Tu `i la {tvo je po di glo op tu `ni cu pro tiv Sre te na i Bo go qub Ka ri }a te jo{ 14 oso ba, od ko jih je tri na e sto ro bi lo za po sle no u fir ma ma „BK-gru pa ci je„, a sta vqe no im je na te ret kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Op tu `ni com se okri vqe ni ma pri pi su je da su kao od go vor na li ca u pred u ze }u „Mob tel“ i dru gim pred u ze }i ma iz „BK-gru pa ci je„, ko ju su ~i ni la pred u ze }a u pri vat nom vla sni {tvu po ro di ce Ka ri}, od 1998. do 2005. go di ne, za kqu ~i li ve }i broj ugo vo ra i prav nih po slo -

Na spi sku 24 spor ne pri va ti za ci je O jed nom seg men tu pri ~e o „Mob te lu„ in te re su je se i EU pa se na {ao na spi sku 24 slu ~a ja o ko ji ma se tra è is tra ge. Po do stup nim in for ma ci ja ma, u tom slu ~a ju je re~ o pe ri o du od u zi ma wa li cen ce za rad i de {a va wi ma s tim u ve zi. Vla da Sr bi je je u de cem bru 2005. od u ze la „Mob te lu“ li cen cu za rad, s obra zlo è wem da je dr à va us kra }e na za zna ~a jan iz nos po osno vu pri pa da ju }ih di vi den di iz de ve de stih go di na pro {log ve ka. U da qem sle du de {a va wa dr à va je po sta la ve }in ski vla snik 70 od sto ka pi ta la, dok je 30 od sto ak ci ja „BK-trej da„ ku pio austrij ski kon zor ci jum, po sle ~e ga je pod na zi vom „Mo bi 063“ for mi ra no za jed ni~ ko pred u ze }e. Ve} u ju lu 2006. go di ne dr à va je pro da la svoj ve }in ski pa ket ak ci ja kom pa ni ji „Te le nor„ za 1,513 mi li jar du evra, a po osno vu vi si ne iz no sa, ista kom pa ni ja je ostva ri la pra vo na ot kup 30 od sto ac kci ja ko je je imao austrij ski kon zor ci jum. Vi {i sud 17. sep tem bra 2010, ali je ni zom okol no sti di na mi ka pro ce du re uspo re na. Ka ko je ob ja {we no, bu du }i da je dan od okri vqe nih Pa trik Roj Har pur ì vi u En gle skoj, pr vo je po pri li~ no vre me na bi lo po treb no za po stu pak do sta vqa wa pre ve de ne op tu `ni ce pu tem me |u na rod ne prav ne po mo }i, a po tom je po tra ja lo i pre vo |e we we go vog pri go vo ra s en gle skog na srp ski. Pro ces u ve zi sa sa da biv {om kom pa ni jom „Mob tel”, ~i ji su su vla sni ci bi li dr à va, i to 49 od sto, pre ko jav nog pre du ez }a PTT „Sr bi ja“, a 51 od sto kom pa ni ja

va ko ji su bi li {tet ni po „Mob tel“, od no sno dr `a vu. Tim „spor nim“ po slo vi ma, po te zi op tu `be, je, za vi {e od 60 mi li o na evra o{te }e na kom pa ni ja „Mob tel”. Na kon {to je po ~et kom 2006. go di ne pod net zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Sre te na i Bo go qu ba Ka ri }a, bra }i se iz gu bio sva ki trag. Ipak, do jav no sti su po vre me no sti za le po ru ke Bo go qu ba Ka ri }a u ko ji ma je tvr dio da je kao li der u to vre me opo zi ci o ne po li ti~ ke stran ke Po kret „Sna ga Sr bi je„ „`r tva po li ti~ kog pro go na“. J. J.

Iva na Ve se li no vi} do la zi na sve do ~e we

sve do ~i la o sa zna wi ma u ve zi s po slo va wem fir me „Del ta bro ker„. Ina ~e, i ju ~e je na zva ni~ nom saj tu „Del ta hol din ga“ ime Iva ne Ve se li no vi}, uz ko je je sta ja lo „vi {i pot pred sed nik„, bi lo na stra ni ci pod na zi vom „Bord di rek to ra“ u okvi ru odeq ka „O na ma“. Ona u jav no sti slo vi za ve o ma uspe {nu po slov nu `e nu. Na in ter net-pre zen ta ci ji Na ci o nal ne ali jan se za raz voj lo kal ne sa mo u pra ve – NA LED, we no ime je me |u ~la no vi ma Uprav nog od bo ra te po slov ne aso ci ja ci je, a u we noj po slov noj bi o gra fi ji se na vo di da je i „~la ni ca Uprav nog od bo ra Pri vred ne ko mo re Be o gra da, MTEL-a, Iz vr {nog od bo ra Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj i srp skog po slov nog klu ba ’Pri vred nik’„. Po na ja va ma, u is tra zi pro tiv Mi {ko vi }a, sre di nom sle de }e sed mi ce tre ba lo bi da bu de is pi ta no jo{ ne ko li ko sve do ka. Ina ~e, od po ~et ka is tra ge do sad je is pi ta no 17 sve do ka. U prav nom slu ~a ju „pu tar ska pred u ze }a“ Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi} su osum wi ~e ni za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. U kri vi~ noj pri ja vi se, ka ko je obe lo da we no, na vo di da su

“Mi ro slav Mi {ko vi} i \u ra {ko vi} za jed ni~ ki po sao za po ~e li to kom 2005. go di ne, a ta da je PZP ’Ni{‘ za ku po vi nu PZP ’Be o grad‘ uzeo kre dit od 23 mi li o na evra od Mi {ko vi }e ve fir me ‘Hem slejd‘ s Ki pra, “a po tom je toj fir mi vra }e no 26,5 mi li o na evra, ume sto 25 mi li o na, ko li ko je tre ba lo po ugo vo re noj ka ma ti od tri po sto na go di {wem ni vou“. Za tim je, tvr di se pri ja vom, „u to ku 2006. go di ne u po sao u{ao Mar ko Mi {ko vi}, ko ji je, pre ko svo je of-{or kom pa ni ja ‘Me ra in vest‘ do ka pi ta li zo vao PZP ’Ni{’ s de vet mi li o na evra, ~i me je ste kao oko 48 od sto ak ci ja tog pred u ze }a, a 2008. go di ne je te ak ci je pro dao \u ra {ko vi }e voj ‘Ni bens kor po ra ci ji‘, pri ~e mu je wi ho va vred nost pret hod no oko tri pu ta uve }a na, na 25 mi li o na evra“. „Za ku po vi nu tih ak ci ja ‘Ni bens kor po ra ci ja‘ je no vac obez be di la kre di tom od 25 mi li o na evra, za ~i ju su ot pla tu so li dar no jem ~i la pu tar ska pred u ze }a ko ja su sa da u ste ~a ju ili za ko je su ras ki nu ti ugo vo ri o pri va ti za ci ji„, na vo di se u kri vi~ noj pri ja vi. J. J.

UKI NU TA PR VO STE PE NA PRE SU DA BIV [EM MI NI STRU ZDRA VQA

No vo su |e we Mi lo va nu Bo ji }u Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je ne ka da {wi mi ni star zdra vqa Mi lo van Bo ji} osu |en na de set me se ci za tvo ra zbog op tu `bi da je do 2000. go di ne, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja, o{te tio In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti „De di we” za vi {e od 200.000 ne ma~ kih ma ra ka. Istom od lu kom na lo è no je da mu se su |e we po no vi pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du. Ape la ci o ni sud u Be o gra du je ob ja vio na svom saj tu da je uki nuo pr vo ste pe nu pre su du zbog bit nih po vre da od re da ba kri vi~ nog po stup ka jer pr vo ste pe ni sud ni je dao ja san i pre ci zan od go vor na pi ta we ka kvo je svoj stvo imao Bo ji} pri li kom pred u zi ma wa rad wi za ko je je ogla {en kri vim, od no sno da li je imao svoj stvo od go vor nog ili slu `be nog li ca. „Ima ju }i u vi du da su za kon ska obe le` ja kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja pri ba vqa we se bi ili dru gom ka kve ko ri sti, te dru gom na no {e we ka kve {te te, osno va no se u àl bi bra ni o ca okri vqe nog is ti ~e pi ta we ka kvu je imo vin sku ko rist okri vqe ni na vod no

pri ba vio dru gi ma, od no snu ka kvu je {te tu na vod no pri ~i nio In sti tu tu ‘De di we’”, na vo di se u obra zlo è wu pre su de. Uki nu tom pre su dom Bo ji}, ko ji je svo je vre me no bio vi so ki funk ci o ner JUL-a, ogla {en je kri vim zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u pro du è nom tra ja wu jer je kao od go vor no li ce, od no sno di rek tor tog In sti tu ta, pri ba vio ko rist dru gim oso ba ma od apri la do ok to bra 2000. go di ne. Bo ji} je ta ko |e bio osu |en zbog op tu `bi da je po ~et kom apri la 1995. go di ne nad le `nim slu `ba ma In sti tu ta dao na log da se de vi zna sred stva na pla }e na od stra nih dr à vqa na za uslu ge u In sti tu tu ne upla }u ju na de vi zne ra ~u ne In sti tu ta ve} je iz de vi zne bla gaj ne od iz no sa od 261.950 ne ma~ kih ma ra ka iz vr {e na is pla ta de vi znog nov ca, pri ba viv {i imo vin sku ko rist fi zi~ kim li ci ma. Ta ko |e,Bo ji} je ogla {en kri vim {to je 14. ja nu a ra 2000. go di ne za kqu ~io „Ugo vor o baw skokli mat skom tret ma nu“ sa Spe ci jal nim za vo di ma za pre ven ci ju, le ~e we i re ha bi li ta ci ju obo -

qe wa ti ro id ne `le zde „Zla ti bor” sa Zla ti bo ra, ugo vor svo je ru~ no pot pi sao i ove rio pe ~a tom In sti tu ta, iako po Sta tu tu In sti tu ta ta kav ugo vor ni je bio ovla {}en da za kqu ~u je. Za tim je dao na log da se od nov ca In sti tu ta na ra ~un Za vo da upla ti mi lion di na ra pa je ta ko Spe ci jal ni za vod „Zla ti bor“ bez prav nog osno va ko ri stio no vac In sti tu ta, ~i me je pri ba vqe na ko rist Za vo du a na {te tu In sti tu ta, na vo di se u uki nu toj pre su di. Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du po di glo je u sep tem bru 2012. go di ne jo{ jed nu op tu `ni cu pro tiv Bo ji }a zbog sum we da je zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja za 300.000 evra o{te tio kli ni ku „Ostrog” u ko joj je ru ko vo di lac me di cin skog sek to ra. Osim Bo ji }a, za isto kri vi~ no de lo op tu è ni su be o grad ski advo kat i pred sed nik Uprav nog od bo ra u toj kli ni ci Veq ko Vu ko ti} (60), kao i di rek tor ka te spe ci jal ne bol ni ce za le ~e we krv nih su do va Li qa na Sa ri} (55). Po {to op tu `ni ca stu pi na prav nu sna gu, Vi {i sud u Be o gra du za ka za }e su |e we. (Ta njug)

SPORT

subota12.januar2013.

dnevnik

29. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U [PANIJI (11 – 27. JANUAR) REPREZENTACIJA SRBIJE DANAS IGRA S JU@NOM KOREJOM (15.45)

Do bar start po di è sa mo po u zda we Re pre zen ta tiv ci Sr bi je sa ne str pqe wem i{ ~e ku ju pr vu utak mi cu na svet skom pr ven stvu u [pa ni ji. Pro tiv nik je Ju `na Ko re ja (da nas, 15.45), se lek ci ja sa ko jom su or lo vi ne dav no od i gra li me~ na Olim pij skim igra ma i po be di li 28:22. Me |u tim, iako je na kra ju bi lo plus {est, tri jumf je bio po sle di ca ve li ke bor be od pr vog do po sled weg mi nu ta. U me |u vre me nu se do sta to ga pro me ni lo u oba ti ma. Sr bi ja je pod mla |e na do {la na Mun di jal, dok ni sa stav jed nog od tri pred stav ni ka Azi je na {am pi o na tu ni je isti u od no su na Lon don. Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} iz ja vio je da je me~ sa Ju `nom Ko re jom naj te ì u ovom tre nut ku jer je pr vi na Svet skom pr ven stvu. - Mi slim da su igra ~i do bro ras po lo è ni i sprem ni za po ~e tak. Uvek je pr va utak mi ca naj te à. Igra li smo sa wi ma na Olim pij skim igra ma u Lon do nu i po be di li. Na rav no da smo op ti mi sti - re kao je Vu ko vi}.

DANA[WI PROGRAM A grupa Ne ma~ ka - Bra zil Ar gen ti na - Cr. Go ra Fran cu ska - Tu nis B grupa Ma ke do ni ja - Ki na Island - Ru si ja Dan ska - Ka tar C grupa Sr bi ja - Ju `na Ko re ja Slo ve ni ja - J. Afri ka Poq ska - Be lo ru si ja D grupa Hr vat ska - Austra li ja Ma |ar ska - Egi pat

(16) (18.15) (20.45) (15.45) (18) (20.15) (15.45) (18) (20.15) (16.45) (19)

Re pre zen ta ti vac @ar ko [e {um sma tra da Ju `na Ko re ja ve o ma br zo igra, a da su wi ho vi ru ko me ta {i sna `ni u du e lu.

- Po sle ana li ze }e mo da vi di mo u ka kvom su sa sta vu. Oni uvek igra ju naj bo qe na po ~et ku pr ven stva, za to mo ra mo da u|e mo mak si mal no an ga `o va no od pr vog mi nu ta. Ciq je da do bro od i gra mo od bra nu ka ko bi smo da li {to vi {e la kih go lo va - re kao je [e {um. On je do dao da mi sli da je Sr bi ja kva li tet ni ja od Ju `ne Ko re je i da bi tre ba lo do bro da otvo ri {am pi o nat. - Ne znam u ka kvom sa sta vu su oni do {li, mi ima mo ta ko |e dru ga ~i ji tim. Ne ki od na {ih ru ko me ta {a }e se pr vi put sre sti sa ta kvom re pre zen ta ci jom. Mi slim da smo sprem ni i da }e sve bi ti ka ko tre ba - re kao je Ivan Nik ~e vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, Ko re ja igra ve o ma agre siv no u od bra ni i zna se ka ko se pro tiv wih na pa da”. - Mo ra mo da po be di mo, za to smo i do {li - ja san je Nik ~e vi}. Are na „Prin si pe Fi li pe” je sprem na da ugo sti eki pe iz Gru pe C. Sr bi ja je u pe -

@e ra vi ca bo dri ru ko me ta {e Na tre nin gu Sr bi je u jed nom tre nut ku po ja vio se le gen dar ni ko {ar ka {ki stru~ wak Ran ko @e ra vi ca. Do {ao je da po dr `i or lo ve.Je dan od ute me qi va ~a tro fej ne ere ju go slo -

ven ske ko {ar ke ve} go di na ma ì vi u Sar go si, u ne po sred noj bli zi ni naj ve }e ha le u gra du. Pre ne go {to je ob ja vio kraj tre nin ga, se lek tor Vu ko vi} oku pio je igra ~e na cen tru te re na i pred sta vio po zna tog stru~ wa ka, a ru ko me ta {i su ga po zdra vi li apla u zom. Krat ko se obra tio srp skim re pre zen ta tiv ci ma i po è leo im sre }u i uspeh na Svet skom pr ven stvu. Ka è da ma lo pra ti ru ko met, ali da }e bo dri ti na{ tim u Sa ra go si. @e ra vi ca je uz Vla da Div ca me |u kan di da ti ma da po sta ne ~lan Ku }e slav nih. - Iskre no, to me ne za ni ma pre vi {e. Do bio sam mno go zna ~aj ni ju na gra du ka da mi je Udru è we tre ne ra iz Ame ri ke oda lo pri zna we za ì vot no de lo - re kao nam je pro sla vqe ni ko {ar ka {ki tre ner.

Kapiten Momir Ili} upozorava da je prvi me~ na velikim takmi~ewima uvek najte`i

tak pre pod ne od ra di la po sled wi tre ning pred duel sa Ko re jom. Ra di lo se pu nom pa rom.U ta kvoj at mos fe ri bi lo je vre me na i za {a lu, ali ni {ta ni je mo glo da na ru {i kon cen tra ci ju. Sva ko se tru dio da svoj za da tak iz vr {i bez gre {ke. Jo{ sa mo da ta ko bu de i na utak mi ci. - Bit no je da po~ ne mo po be dom - na gla sio je Raj ko Pro da no vi}. De sno kri lo na po mi we da bi po be da na pre mi je ri po di gla sa mo po u zda we, ko je je neo p hod no igra ~i ma sa ma we is ku stva. Ko re ja ne spa da u svet ski vrh, ali su vi {e pu ta po ka za li da i te ka ko zna ju da od i gra ju do bro i da iz ne na de fa vo ri ta. - Tra di ci o nal no ne zgo dan ri val, po go to vo u pr vom me ~u na tur ni ru, jer otva ra -

ju do bro ve li ka tak mi ~e wa. Kon cen tri sa ni smo, fo ku si ra ni i pri pre mqe ni sa svih stra na.Na wi ho vu br zi nu od go vo ri }e mo na {om br zi nom, is ku stvom i svim {to zna mo i ume mo - ja san je Pro da no vi} Mo mir Ili} pri hva ta ~i we ni cu da ulo ga fa vo ri ta pri pa da we go vom ti mu, ali je na gla sio da ih ~e ka jed na od te `ih utak mi ca u gru pi. - Pr vi me~ je za sve naj te `i. Ko re ja igra ne u go dan ru ko met, tr ~e i bo re se svih 60 mi nu ta, uz to igra ju vr lo br zo. Mo ra mo da bud mo kon cen tri sa ni, jer }e nam bi ti po treb no mno go sna ge da po be di mo. Mi smo fa vo ri ti i na dam se da }e mo tu ulo gu oprav da ti - krat ko je iz nao svo ja o~e ki va wa ka pi ten.

@REB ZA OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Jan ku i Vik to ru od star ta te {ko @reb za pr vi grend slem se zo ne ni je ma zio ne ke od srp skih pred stav ni ka. Ako je bi lo re al no da }e pr vi no si lac No vak \o ko vi} do bi ti ri va la za za gre va we, ma lo ko je o~e ki vao da }e (8) Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki ve} na star tu do bi ti ta ko ja ke ri va le.Do du {e, Tip sa re vi} kao osmi te ni ser

sve ta ni je do bio vi so ko pla si ra nog pro tiv ni ka, ali je ste uvek ne u god nog ri va la, qu bim ca do ma }e pu bli ke Lej to na Hju i ta. Bez sta tu sa no si o ca, kao 38. igra ~a sve ta, Tro ic kog }e ve} u pr vom ko lu do ~e ka ti (31) Ra dek [te pa nek.Fran cuz Pol An ri Ma tje bi }e pr vi pro tiv nik No va ku \o ko vi }u na Austra li jan

ope nu, ko je po ~i we 14. ja nu a ra, od lu ~e no je `re bom u Mel bur nu. Sva tro ji ca srp skih te ni se ra na la ze se u is toj po lo vi ni `re ba, {to te o ret ski zna ~i da bi pr vi srp ski duel mo gao da usle di u 3. ko lu ka da bi \o ko vi} i Tro ic ki po de li li meg dan, a dru gi tek u po lu fi na lu u ko jem

Novak: grend slem je veliki motiv Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} pot pu no je spre man da bra ni ti tu lu u Mel bur nu. \o ko vi} je me di ji ma iz ja vio da je po be da na sva kom grend sle mu vr lo va `na, ali da }e ove go di ne po seb nu pa `wu po sve ti ti Ro lan Ga ro su. Me di ji i svet ski stru~ wa ci pro gla si li su ga pr vim fa vo ri tom tur ni ra, a No vak ka è da mu po se ban mo tiv u Mel bur nu ni je po tre ban. - Ovo je tur nir ko ji tra je dve ne de qe, gren slem na ko jem u~e stvu ju svi naj bo qi igra ~i i ne ma po tre be za do dat nim mo ti vom. Znam da ne }e bi ti la ko, idem me~ po me~, pa do kle do gu ram - re kao je \o ko vi}. Dve go di ne u ni zu \o ko vi} za vr {a va na pr vom me stu ATP li ste, a u 2013. we gov pri o ri tet je je di ni jo{ uvek neo svo je ni gren slem. - Znam da je is pred me ne ve li ki iza zov. ima jo{ mno go stva ri ko je è lim da oso jim. Za i sta è lim po be du na Ro lan Ga ro su, jer ta mo ni sam do sa da osvo jio tro fej i za to je to pri o ri tet. U sva kom slu ~a ju }u po ku {a ti da osvo jim sva ki gren slem ko ji igram.

U tre }em ko lu Ana na Je le nu? U kon ku ren ci ji te ni ser ki Ana Iva no vi} }e na star tu igra ti pro tiv Ma |a ri ce Me lin de Cink, dok }e se Je le ni Jan ko vi} su prot sta vi ti [ve |an ka Jo ha na Lar son. Da ni je la Han tu ho va iz Slo va~ ke bi }e pro tiv ni ca Ani Iva no vi} u dru goj run di, dok bi Je le na Jan ko vi} tre ba lo da igra pro tiv po bed ni ce du e la dve kva li fi kant ki we. Po sle 3. ko la Sr bi ja }e ima ti pred stav ni cu ma we, po {to je `re bom od lu ~e no da se ta da sa sta nu Iva no vi} i Jan ko vi}. Ma ri ja Te re sa To ro iz [pa ni je bi }e pr va pre pre ka Bo ja ni Jo va nov skoj. Uko li ko je pre sko ~i Jo va nov ski }e se u 2. ko lu sa sta ti sa po bed ni com me ~a Mir ja na Lu ~i} (Hr vat ska) - Lu si [a fa ro va (ê {ka), a u sle de }oj run di su par ni ca }e joj, naj ve ro vat ni je, bi ti 12. no si lac, Na |a Pe tro va iz Ru si je. Ve sna Do lonc pla si ra la se u 3. ko lo kva li fi ka ci ja u Mel bur nu po {to je sa vla da la Ja pan ku Eri ku Se mu sa 6:1, 6:3.Po sled wa pre pre ka Ve sni za u~e {}e na pr vom grend slem tur ni ru se zo ne bi }e 138. te ni ser ka sve ta, Ste fa ni Di boa iz Ka na de. Na à lost, Du {an La jo vi} je za vr {io svo je u~e {}e u kva li fi ka ci ja ma po {to je iz gu bio od ê ha Ja na Mer ti ja re zul ta tom Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi} 2:1 u se to vi ma (1:6, 7:6, 4:6).

bi ri va li bi li Tip sa re vi} i po bed nik me ~a \o ko vi} - Tro ic ki. To je, na rav no, ide a lan sce na rio. Pret hod no, do du e la sa Tro ic kim, \o ko vi} bi pr vo mo rao da po be di Ma tjea, a po tom po bed ni ka du e la Ra jan He ri son (SAD) - San tja go Hi ral do (Ko lum bi ja).Tro ic kog, pak, na pu tu do \o ko vi }a ~e ka ju [te pa nek i po bed nik du e la Fe li si ja no Lo pes ([pa ni ja) - kva li fi kant.Tip sa re vi }a po sle Hju i ta o~e ku je bo qi iz su sre ta Lu ka{ Lac ko (Slo va~ ka) - @il Mi ler (Luk sem burg), a po tom naj ve ro vat ni je Fran cuz @i li jen Be ne to. [vaj ca rac Ro xer Fe de rer i Bri ta nac En di Ma rej na la ze se u dru goj po lo vi ni `re ba {to zna ~i da bi pro tiv naj bo qeg te ni se ra sve ta i bra ni o ca ti tu le

@reb ih nije mazio: Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki

u Mel bur nu \o ko vi }a mo gli da igra ju tek u fi na lu. Ra fael Na dal ne u~e stvu je ove go di ne zbog

pro ble ma sa ko le ni ma, zbog ko jih je pro pu stio sko ro po lo vi nu pret hod ne se zo ne.

SPORT

dnevnik

subota12.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Lampone u ~etvrtfinalu posle penal drame Poznati su svi ~etvrfinalisti 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnira u malo fudbalu.Posle ravih drama danas }e se u borbi za polufinale sastati: Kafe Dva kraqa - 19. decembar, Novo naseqe - Tradicija socijalisti, Carigrad - Mimada lajn i Novi Sad gas - Fabrika ìce Lampone. Fabrika ìce Lampone tek posle penal lutrije plasirala se u ~etvrtfinale na{eg turira, a imala je vi{e sre}e i ìvaca od odli~ne ekipe Kafe Avantgard. Raki}, îzmar, Milosavac, Antoni} i dru{tvo je-

Maks bet deli vau~ere U toku dana{wih me~eva i sutra kada su na programu zavr{ni me~evi 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu Kladionica „Maks bet” deli}e gledocima promotivni materijal i besplatne vau~ere za kla|ewe. su kontrolisali igru, ali nisu stvarali mnogo {ansi jer su se igra~i Kafe Avantgarda dobro i disciplinovano branili. Fabriku `ice Lampone u vo|stvo je doveo Aleksandar Tomin iz penala, ali radost nije predugo trajala jer je uzvratio prisebni Damir Vukanac i iz kaznenog prostora matirao Antoni}a. Imao je Avantgard veliku {ansu za vo|stvo u drugom poluvremenu, ali je Dragan Tomi} proma{io penal, pa su sedmerci odlu~ivali o pobedniku. Najpre je za Lampone pogodio Tomin, izjedna~io je Miqanovi}. Avantgard se na{ao u boqoj situaciji jer je Milosavac pogodio pre~ku, ali je {ut Kozomore u drugoj seriji Antoni} sproveo do pre~ke. Daqe su poga|ali za Lampone Raki}, Radivojevi} i ^izmar, a za Anavtgard Vukanac i Tomi}, a u petoj seriji je Mali} pogodio stativu i Lampone je dobio premiju na lutriji. Novi Sad gas je posle velike borbe nadvisio keramiku Teodorovi} Bijelo Bu~je. Poveo je Novi Sad gas posle lepog pogotka Bo{ka [arca, ali su Teodo-

borba od starta me~a, oba tima su poku{avala da u~ine ne{to vi{e i da uigranim akcijama ubace loptu u mre`e, ali bez uspeha. Tek, u posledwem minutu prvog dela, nai{lo je pet kobnih sekundi po Bele dvore iz Veternika. Za svega pet sekundi je Borivoj Filipovi} sa dva gola doveo Carigrad u vo|stvo. Najpre je sproveo odbijenu loptu iza Atlagi}evih le|a, a onda ga matirao sjajnim udarcem pod pre~ku s 15 metara. Poku{avali su veterni~ki klinci da se vrate u igru, napadali, pokazivali zube favoritu. [est minuta pre kraja je Milan ^i~i} dobrim udarcem sa deset metara savladao Jeli~i}a, ali do kraja me~a nisu uspeli da izjedna~e i morali su da napuste teren Spensa pognute glave. Pred punim tribinama male dvorane Spensa( 800 gledalaca), plasman u ~etvrtfinale senio-

Rezultati Mla |i pi o ni ri Zora – Indeksova tribina Petar Pua~a – Auto moda

2:3 2:0

Pi o ni ri Kazino Gaja – Crvena zvezda

Indeksovci su do finala do{li tek nakon izvo|ewa penala, nakon {to je duel sa Veterni~anima zavr{en nere{eno (1:1). U prvih 15 minuta ekipa koju vodi Milan Powevi} povela je golom @arka Jovina koji je bio najpri-

4:1

Se ni o ri Mimada lajn – Galaktikosi Fabrika `ice Lampone – Kafe Avantgard Teodorovi} BBB- Novi Sad gas Carigrad RVE inogi Srbija – Beli dvori

5:4 (1:1) 5:4(1:1) 2:3 2:1

Ve te ra ni Klaris – NPR Pani}

da }e Galaktikosi slaviti, ali je Stanko Gai} u posledwem minutu, primio pas na drugoj stativi i prosto zakucao loptu iza le|a ]urka vrativ{i svoju ekipu u igru.

6:0

ti} od 6:0. Nije se pitawe postavqalo ni dve minuta jer je od starta Klaris krenuo dominatno i golovima Zorana Jankovi}a i Mi}a Vrawe{a povela i dr`ala tu prednost do poluvremena. Za svega deset sikundi u nastavku ve} je bilo 4:0, a isti tandem se upisao u listu strelaca. Panti}evi nisu imali mnogo {ansi, a nisu imali ni previ{e ambicija zbog ubedqivog zaostatka. Ne{to kasnije je Jankovi} pogodio s penala, a kona~nih 6:0 delo je @eqka Male{evi}a. Ju bi lar ni 50. Dnev ni kov turnir u malom fudbalu dobio je i finaliste u konkurenciji mla|ih pionira. To su ekipe Indeksove tribine i [kole fudbala Petra Pua~e. Ovo je epilog nakon ju~era{wih uzbudqivih i neizvesnih polufinalnih duela izme|u Zore i In dek so ve tri bi ne i Pe tra Pua~e i Auto mode.

Mali} u petoj seriji pogodio stativu u me~u Lampone – Kafe Avangard

braniji i na jednu odbijenu loptu natr~ao na drugoj statitivi i sproveo u mre`u. U nastavku igra~i Zore bili su opasniji, baciv{i sve karte na ofanzivu u `eqi da preokrenu rezultat. Kao plod takve igre je i kazneni udarac za Veterni~ane koji je precizno izveo Milo{ Zli~i} u fini{u susreta. U penal seriji, precizni za Indeksovu tribinu bili su Bo{wakovi} i Senderak, dok je za ekipu Zore jedini pogodak s bele ta~ke postigao \akovi}. U drugom polufinalu, ekipa Petra Pua~e bila je boqa od

Su bo ta 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40:

Momenat iz me~a Mimada lajn – Galaktikos

rovi}i brzo preokrenuli rezultat, golovima Marka Tomqanovi}a i Predraga Koci}a. ^ovek odluke je bio Mirko Pekez koji je sa dva pogotka re{io pitawe pobednika i odveo Novi Sad gas me|u osam najboqih. Carigrad RVE inogi Srbija je mnogo te`e od o~ekivanog opravdao zvawe favorita u me~u s Belim dvorima i pro{ao u ~etvrtfinale. Vodila se velika

ra izborila je ekipa Mimada lajna. ^alija i drugovi bili su na rubu provalije, protiv mla|anih Galaktikosa za koje su igrali ]urko, Reni}, Milinkovi} i Zori}. Galaktikosi su poveli golom Sergeja Milinkovi}a i minimalnu prednost uspeli da odbrane sve do posledweg minuta me~a. Golman ]urko je uspeo da odbrani penal u regularnom delu Matijevi}u. ^inilo se

Auto Mode (2:0), a strelci u pobedi Novosa|ana bili su Uro{ Rusi} i Stefan Ili}. U prvom poluvremenu nije bilo pogodaka, da bi u nastavku Pua~ini klinci dodali gas i sasvim zaslu`eno slavili, iskoristiv{i

U penal seriji, iskusniji fudbaleri Mimada lajna uspeli su da slave. Precizni su bili ^alija, Xogovi}, Jevremovi} i Ni{i}. Kobna je bila ~etvrta serija u kojoj je za razliku od Batini}a, Milinkovi}a i Reni}a, udarac Zori}a zaustavila stativa. Veterani Klarisa plasirali su se u finale ubedqivom igrom i pobedom nad ekipom NPR Pan-

me~ za tre}e mesto: Auto moda - Zora (mp) me~ za tre}e mesto: Crvena zvezda - NS agro (p) Beograd – Eliksir agrar (k) me~ za tre}e mesto: Ju`na Ba~ka - NPR Pani} (v) Novo naseqe – Tradicija socijalisti (s) Novi Sad gas – F@ Lampone (s) Carigrad – Mimada lajn (s) IM frizerski salon – Fasada(k ) Kafe Dva kraqa – 19. decembar (s)

Ne de qa 12.45: me~ za tre}e mesto (k) 13.20 mla|i pioniri finale: Petar Pua~a - Indeksova tribina 13.55 pioniri finale: Kazino Gaja - FK Novi Sad 14.30: veterani finale: Radio Planeta - Klaris 15.05: polufinale (s) 15.40: polufinale (s) 16.15: revijalna utakica `ena: Klaris - Be~ej 16.50: finale (k) 17.25: me~ za tre}e mesto (s) 18.00: finale (s)

dve lepe prilike {to je bilo dovoqno za trijumf i prolaz u nedeqno finale. U konkurenciji pionira, prvi finalista ekipa Novog Sada s nestrpqewem je o~ekivala je rivala. Predvo|eni raspolo`enim Petrom Mi}inom, ina~e trostrukim strelcem, Kazino Gaja je pokazao da slovi za favorita i slavio s ubedqivih 4:1 u me~u sa Crvenom zvezdom. Cela pri~a bila je gotova ve} na poluvremenu, kada su golovima Mi}ina i Iveqe, poveli s 3:0. Na po~etku drugog dela, Miwa Vukovi} smawio je na 3:1 iz penala, ali mli{ani iz Zvezde nisu imali snage za iznena|ewe. Ta~ku na trijumf Kazina Gaje, stavio je Petar Mi}in s penala. Mar ko Ri sti} Ili ja Gru bor Foto: Ni ko la Sto ja no vi}

SPORT

subota12.januar2013.

dnevnik IZ PARTIZANA

Lu ka naj bli `i Hum skoj Trener fudbalera Partizanava Vladimir Vermezovi} sutra }e obaviti prozivku, a ve} u utorak ekipa putuje na Taru. Za sada je izvesno da u timu ne}e biti Nemawe Tomi}a (oti{ao u Tursku), a gotovo je izvesno da }e Humsku napustiti Stefan [}epovi} i Sreten Sretenovi}. To je {to se odlazaka ti~e, a ko }e do}i jo{ uvek je neizvesno. [ampion pokazuje intere-

sovawe za Predraga Luku iz Rada, koji bi mogao da bude zamana za Nemawu Tomi}a. Pregovori sa prvim ~ovekom Rada Rankom Stoji}em su po~eli, ali jo{ se ne zna dokle su odmakli. Nezvani~no, Luka je traèn i u inostranstvu, ali je za sada je najbliì Humskoj. Ukoliko do dogovora ne do|e vrlo je verovatno da crno - beli ove zime ne}e angaòvati nijednog igra~a. I. L.

ZVEZDA[I IZABRALI

Mi li vo je vi }ev gol naj lep {i

Ne ma wa Su pi} sti gao

S PRIPREMA FK VOJVODINA

Ju ~e pre gle di, da nas na sta vak ra da Fudbaleri Vojvodine ju~e nisu trenirali, po{to su po rasporedu imali preglede u Zavodu za dijagnostiku u sali na \a~kom igrali{tu. To je potrajalo zna~ajan vremenski period, pa }e {ef struke Neboj{a Vigwevi} i wegovi saradnici danas nastaviti s radom. - Pregledi, u grupama od po ~etiri igra~a, potrajali su do poslepodnevnih sati, tako da smo ju~era{wi dan i ranije odredili da oba-

vimo ovu aktivnost - objasnio je Neboj{a Vigwevi}. - Ve} danas se vra}amo radu na terenu i hvatawu `eqenog ritma. Ju~e se, kako sam se s wim i dogovorio, na pripremama pojavio golman Nemawa Supi}, tako da jedino nedostaje Antvi Jao, koji se javio da je propustio avionski let, a posle vi{e nismo imali kontakt s wim. I pored ~iwenice da su po~eli treninzi crveno-belih, zimski prelazni rok u centru je pa`we. U medijima se dosta naga|a s imenima

potencijalnih poja~awa Vo{e, ali jo{ uvek niko nije potpisao ugovor s novosadskim superliga{em. Licitira se mnogim imenima, sigurno je da su najzanimqivija imena Darka Spalevi}a iz kragujeva~kog Radni~kog, Brazilca Tijaga iz Slobode Point i Envera Alivodi}a iz Novog Pazara, ali ~iwenica je da niko od igra~a s kojima se pregovara jo{ uvek nije postao ~lan Vojvodine. Uz odlaske Moreire, Bojovi}a i Stevanovi}a, dosta pa`we izaziva

SPREMAJU SE FUDBALERI HAJDUKA

Na go ve {taj le pog pro le }a Fudbaleri Hajduka su pripreme za prole}ni deo superliga{kog prvenstva po~eli na Svetog Stevana.Kratak je period da bi se ne{to vi{e moglo re}i o dosada{wem radu, s tim {to trener Mi-

radili na sebi, {to je veoma bitno jer }emo lak{e odraditi op{tu fizi~ku pripremu ekipe – rekao je Milanovi}. Kompletira se i igra~ki kadar, je li stru~ni {tab zadovoqan

To {i}, Pe ka ri} i Bu ba lo po ja ~a li re do ve Haj du ka

lan Milanovi} mo`e da oceni u kakvom su stawu fudbaleri stigli. - Zadovoqan sam. Imaju}i u vidu da su imali dugu pauzu, prvih par treninga govori da su se profesionalno pona{ali, {to zna~i da su se odmorili i u isto vreme

onim {to klupska administracija preduzima kako bi obezbedila sastav koji }e garantovati lepo prole}e. - Dva smo treninga odradili i veoma je rano bilo {ta re}i. Jasniji utisak }emo imati posle prve utakmice, 25. januar, ali ono

{to sada mogu re}i jeste da je odnos prema treningu zadovoqavaju}i i mislim da }emo imati dobru ekipu. Iskustvo Pekari}a, kvaliteti Bubala, To{i}a i mladih koji dolaze su garant vaqanih rezultata u nastvaku takmi~ewa. - Naravno, {to mo`e samo da nas raduje.Poja~ana je konkurencija, trening je veoma profesionalan i ozbiqan i ako se po jutru dan poznaje mo`emo biti zadovoqni. U odnosu na nekoliko ranijih sezona, igra~ki kadar gotovo je kompletiran. - Ono sa ~im sam zadovoqan je to da smo u su{tini napravili ekipu kakvu smo od prvog dana hteli.Svi igra~i na koje ra~unamo su tu. Sa tim sam veoma zadovoqan, a druga stvar je da smo ostavili prostor za jo{ jednog veznog iskusnijeg igra~a i to }emo re{iti do odlaska na drugi deo priprema u Umag. Ozbiqni treninzi, gotovo kompletan igra~ki kadar i odli~na atmosfera obe}avaju lepo prole}e – nagovestio je Milan Milanovi}. \. Bojani}

DANAS PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA HOKEJA[E DO 20 GODINA

Or li }i na star tu s Ko re jom Narednih sedam dana u beogradu }e se odr`ati Svetsko prvenstvo Divizije 2 - grupa B za igra~e do 20 godina u hokeju na ledu. Pored selekcije Srbije, u~estvuju reprezentacije Ju`ne Koreje, Estonije, Belgije, Australije i Islanda. Re pre zen ta ci ju Sr bi je pred vo di }e se lek tor Jo vi ca Rus, a pomaga}e mu Marko Julovski, Milan Lukovi} i David Marlin. Generalni menaxer je Bogdan Jankovi}, a doktorski tandem Marko Ili} i Andrija Dragovi}. Selektor se opredelio za 38 igra~a i pet golmana, a okosnicu ~ine hokeja{i Crvene zvezde, Beostara i igra~i koji nastupaju u Ma|arskoj i Austriji. Sr bi ja da nas igra pro tiv Ju`ne Koreje, a daqe slede due li sa Esto ni jom (ne de qa), Belgijom (utorak), Australijom (~e tvr tak) i Islan dom

i najavqeni prelazak 18-godi{weg Dejana Melega u redove slavnog Ajaksa. Vojvodina i holandski klub postigli su ranije sporazum po kojem je talentovani fudbaler trebao ve} ove zime, za 500.000 evra, da se preseli u Amsterdam, ali ju~e popodne kona~ni dogovor jo{ uvek nije bio postignut. Sporno je, navodno, pove}awe cene koje su odredili Novosa|ani, pa se i daqe, kako smo saznali, vode intenzivni pregovori. A. P. U ^ENEJU ZADOVOQNI JESEWIM U^INKOM

Na pre dak vi dqiv

Iz fudbalera êneja ( Gradska liga Novog Sada) jedna je od uspe{nijih polusezona, zavr{ili su na 12 mestu sa 14 osvojenih bodova. Po re~ima klupskog sekretara @arka Leti}a, po prikazanim partijama zasluìli su i vi{e od ostvarenog. - Odigrali smo jednu od boqih sezona od kako je pre nekoliko godina klub promenio ime u ênej. Predsednik Milan Sibinski i nekoliko qudi dobre voqe u~inili su da se klupska organizacija podignuta na vi{i nivo. Tokom sezone opredelili smo se za igra~e iz mesta, potpomognuti nekolicinom iz susedstva. Trenerski trio, Milo Hr}an, Neboj{a Vilotijevi} i Du{an Dragin, uspe{no je odradio posao. Da nije bilo kazni Veqkovi}a i Kova~evi}a, povrede Brzaka, Male{evi}a i Mojsilovi}a i ~esti izostanci sa treninga zbog obaveze na poslu nekolicine igra~a uspeh bi bio kud i kamo ve}i kaè Leti}. Leti} apostrofira pobedu u Budisavi. - Savladali smo Dinamo minimalnim rezultatom (1:0), a po {ansama mogli smo mnogo ubedqivije. Taj me~ smatramo najboqim u polusezoni. Zbog neefikasnosti smo izgubili nekoliko bodova, tu ubrajam susrete sa Proleterom, Ba~kom, Fru{kogorskim partizanom i Tatrom, a u gostima sa Sirigom. [to je najva`nije, konsolidovali smo ekipu i klub u celini. Najvi{e je napredovao talentovani {toper Krsti}, a solidne igre pruìli su golman Grubi}, kao i ]ur~i}, Vilotijevi}, Kuburi}, Dragin, Milo{ev, Salonski i najboqi strelac Ja}imovski, pa sa optimizmom o~ekujemo nastvak takmi~ewa - istakao je Leti}. M. Popovi}

U anketi na Zvezdinom por- karijeri. Prihvatio sam loptu talu, posetioci su imali pri- od Mladenovi}a, otvorio mi se liku da izaberu fudbalera cr- prostor da {utnem, raspalio veno-belih koji je postigao naj- sam po lopti i ona je u{la u lep{i gol protekle jeseni. Fenomenal ni po go dak Luke Milivojevi}a u 143. ve~itom derbiju izabran je od strane navija~a za najlep{i. U konkurenciji su, pored Milivojevi}a, bili jo{ i go lo vi Fi li pa Mladenovi}a protiv Bordoa, Nenada Milija{a protiv Radni~kog iz Kragujevca i Luke Mi luno vi }a pro - Lu ka Mi li vo je vi} tiv BSK-a. Sa 2907 glasova, od- gol. Mislim da je i va`nost nosno 67 procenata, ubedqivu utakmice doprinela tome da titulu strelca najlep{eg gola pobedim. Tako|e, izuzetno mi je poneo je Milivojevi}. Lukin drago zato {to su navija~i izaprojektil na zna~aju dobija ako brali ba{ moj gol, jer su i pose uzme u obzir va`nost utak- goci ostalih saigra~a koji su mice, jer je nakon wegovog po- bili u konkurenciji zaista legotka Zvezda do kraja me~a us- pi. U~ini}u sve da i na prole}e peo da prvi put u istoriji der- budem {to efikasniji – istabija ostvari pobedu nakon rekao je Luka Milivojevi}. zultatskog minusa na poluvreKao nagradu Luka Milivojemenu. vi} dobio je majicu sa natpisom - Gol koji sam postigao pro- „Ni ko Zvezdo nema to {to tiv ve~itog rivala mi je ube- ima{ ti”. dqivo nadra`i u dosada{woj Z. R.

BE^EJSKI ELITNI LIGA[ U FUTSALU ZNATNO JA^I

Sti `u {e sto ri ca no vaj li ja

Klub malog fudbala Be~ej }e od ponedeqka biti ja~i za {estoricu novajlija, {to zna~i da bi trebalo o~ekivati boqe rezultate i plasman na tabeli futsal elite. To dovoqno kazuje da Be~ejci imaju daleko ve}e ambicije od premijernog u~e{}a pre dve sezone, kada su za malo izgubili prvoliga{ki status. - Plan nam je da se kroz liga{ki deo plasiramo me|u prvih {est klubova, {to nam daje {ansu da se u plej – ofu borimo za neko od mesta u gorwem domu, a ne da do kraja strepimo za opstanak - nagla{ava predsednik KMF Be~ej Aleksandar Jovanovi}. - Upravo iz tog razloga, brojnom igra~kom kadru iz svoje sredine pridodajemo {estoricu fudbalera sa strane, ~ime }emo poja~ati konkurenciju i kvalitet ekipe, beleìti boqe rezultate i time privu}i jo{ ve}i broj qubiteqa igre na petoparcu. Najzvu~nije ime me|u novajlijama je reprezentativac Vladimir Lazi}, koji stiè, kao i mladi Marko Novakovi}, iz redova {ampionskog Ekonomca. Jedan od direktnih rivala za plasman u plej – of Kolubara iz Lazarevca je oslabqena angaòvawem @eqko Borojevi}, Ivan @ivi}, Aleksandar Tomin i Igor [o{o.

- U subotu gostujemo Piro}ancima u starom izdawu, a od 19. januara do~ekujemo posledweplasirano Smederevo i verujemo da }e to biti prelomni okr{aj u na{im ovosezonskim igrama, da }emo zabeleìti pobedu i krenuti ka gorwem delu tabele - optimista je trener momaka sa Tise Dejan Stanojev. Podse}awa radi, Be~ejci su u prvih pet kola zabeleìli pobedu (6:4) pred svojim navija~ima u vojvo|anskom prvoliga{kom derbiju protiv novosadskog Tanga. Malo je nedostajalo da poloè na ple}a i favorizovani VIK Naisus, ali nedostatak iskustva u~inio je svoje i Ni{lije su 3:1 pretvorili u 3:5. Na tri gostovawa ukwièno je isto toliko poraza. Na premijeri u Lazarevcu bilo je 8:3 za Kolubaru, u Vrawu je istoimeni klub pobedio sa 5:3, a {ampion Ekonomac u Kragujevcu je slavio rezultatom 7:1. Be~ejci trenutno zauzimaju predposledwe mesto na tabeli sa samo 3 boda i gol razlikom 16:29. Imaju}i u vidu kvalitet novajlija, poznavaoci prilika u futsal eliti veruju da ambicije Be~ejaca nisu nerealne. Naprotiv. Mnogima }e Andri}, Arvai, Borojevi}, kada se oporavi od povrede, @ivi}, Lazi}, Sekuli}, Tomin, [o{o i ostali pomrsiti ra~une. V. Jankov

ADRIJATIK LIGA

No vo sa |an ke na is pi tu u Ba walu ci

Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

(petak). [ampionat se igra po jed no kru `nom li ga {kom sistemu, a prvoplasirana ekipa izbori}e plasman u Divi-

ziju 2- grupu A, dok }e se najlo{ija selekcija preseliti u ni`i rang, Diviziju 3. I. G.

Ko{arka{ice Vojvodine na{le su se na startu 2013. godine u neo~ekivanom problemu. Taman {to je stru~ni {tab uspeo da poja~a sastav za fini{ drugog dela Adrijatik lige, u kome Novosa|anke jure plasman na zavr{ni turnir, ekipu su napustile Awa Stupar (Radivoj Kora}) i Neda \uri} (Nema~ka), dok je Na-

ta{a Ivan~evi} propustila susret sa Partizanom. Danas crveno-bele gostuju u Bawaluci, Mladom Kraji{niku. Bawalu~anke su trenutno {estoplasirane i uz Vojvodinu i ^elik konkuri{u za zavr{ni turnir regionalne lige. Obe ekipe u me~ ulaze sa imperativom pobede, pa treba o~ekivati borbenu i neizvesnu utakmicu, a podatak da su je-

dini poraz na doma}em parketu pretrpele od Pe~uja dovoqno govori o te`ini zadatka koji je pred crveno-belim devojkama. Posebnu pa`wu Popovi}eva i drugarice mora}e da obrate na udarni trio doma}in, Velinovi}, @akula, Markovi}, ukoliko `ele bodova. Utakmica Mladi Kraji{nik Vojvodina po~iwe u ~asova. I. Grubor

SPORT

dnevnik

subota12.januar2013.

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE PARTIZANU (18)

Ne ka da bio der bi U pro te klim se zo na ma od boj ka {ki no vo sad ske Voj vo di ne NS se me i be o grad skog Par ti za na od lu ~i va li su o ti tu li, a da nas }e wi hov me |u sob ni duel bi ti bor ba za bo do ve ko ji mno go to ga mo gu da od lu ~e. Ta be la ka `e ova ko, No vo sa |a ni ma su bo do vi po treb ni za pla sman me |u ~e ti ri vo de }a ti ma pred

tre nut ni pla sman na ta be li. No vo sa |a ni su u pr vom de lu se zo ne, na svom te re nu, po ~i sti li cr nobe le (25:20, 25:17, 25:19), a sa da }e bi ti po ja ~a ni za is ku snog teh ni ~a ra Veq ka Pet ko vi }a, pa se kao stav na me }e da }e u [u mi ca ma No vo sa |a ni bi ti fa vo ri ti. Ipak, ne }e Vo {a oti }i na no ge ve li kom ri va lu bez do ze opre za, jer je Par ti zan u si tu a -

Blo k je tra di ci o nal no ja ko oru` je No vo sa |a na

plej-of, a Par ti za nu su pre ko po treb ni za iz la za ka iz cr ve ne zo ne ko ja vo di u ni `i rang. Ma lo ko je mo gao da o~e ku je da }e da na {wi duel ta kvih od boj ka {kih gi ga na ta ima ti ta kvu te `i nu, ali o~aj ne igre Par ti za na i ne is ku stvo Vo {e kri vi su za

ci ji da mo ra do bro da od ig ra i da ju ri va `ne bo do ve. i ji da - Par ti zan je u si tu ac mo ra ju da po be |u ju. Zna mo da su do bra eki pa, ima ju mno go po ten ci ja la, ali }e mo sa da i mi bi ti is ku sni ji za Pet ko vi }a i na da mo se par ti ja ma bez osci la ci ja.

Da nas Viner {tedi{e `enska superliga - NO VI SAD: Va ra din - NIS Spar tak (17), STA RA PA ZO VA: Je din stvo Cr ve na zve zda (19), PAN ^E VO: Di na mo - Ko lu ba ra (18), BE O GRAD: Vi zu ra - @e le zni ~ar (18), U@I CE: Je din stvo TENT (19). Viner {tedi{e mu{ka superiga - BE O GRAD: Pa r ti zan - Voj vo di na NS se me (18).

Do bro smo tre ni ra li u pa uz i, {to nam da je za pra vo da se na da mo naj bo qem. Bi }e mo u si ste mu igra wa sre da-su bo ta, jer nas o~e ku ju i me ~e vi u ê lenx ku pu. @e li mo da di è mo for mu i da igra mo sve bo qe do po ~et ka plej-ofa - re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Veq ko Pet ko vi} }e bi ti start ni or ga ni za tor igre na me ~u s Par ti za nom. - Ma lo mo gu da ka èm o da na {wem ri va lu, jer, osim ne ko li ko igra ~a, ne po zna jem eki pu Par ti za na. Sla bo su od ig ra li pr vi deo se zo ne i sa da su u si tu a ci ji da se va de u sva kom me ~u, s tim {to je na ma na {a igra naj va `ni ja. Do bro smo ra di li i to mo ra da do |e do iz ra à ja, iako smo jo{ u uigra va wu, {to je ne pre ki dan pro ces. Pr vi nam je me~ u go di ni i mo ra mo do bro da se po ka è mo - is ta kao je Pet ko vi}. M. Risti}

PROMENA TRENERA U VARADINU

Ga le {ev za me nio Ka pri {a No va pro me na tre ne ra u Va ra di nu. Tre }i ovo se zon ski tre ner Va ra din ki Vla di mir Ka pri{ na pu stio je klub, a na we go vo me sto do {ao je is ku sni su tru~ wak Slo bo dan Ga le {ev. Ni je iz ve sno da li }e Ga la {ev da nas vo di ti eki pu pro tiv NIS Spar ta ka, jer sve za vi si od iz ra de li cen ce. Stru~ ni {tab }e bi ti obo ga }en i sta ti sti ~a rem Vla di mi rom Po po vim. - Ju ~e sam od ra dio pr vi tre ning sa eki pom, ali sam jo{ i sa da za te ~en do ga |a ji ma, jer se sve od i gra lo ve o ma br zo. Po sto je do go vo ri Va ra di na sa mu {kim Od boj ka {kim klu bom No vi Sad u kom sam ta ko |e tre ner, pa je shod no s tom sa rad wom od lu ~e no da pre u zmem de voj ke Va ra di na.

Iskre no, vi {e sam upu }en u sa stav i igru Spar ta ka, ali je ve li ko pi ta we da li }u da nas vo di ti utak mi cu, od no sno da li }e li cen ca bi ti za vr {e na. Ipak, u~i ni }e mo sve {to mo `e mo da se Va ra din iz vu ~e iz ne po voq ne si tu a ci je, a pri o ri tet je op sta nak u li gi - re kao je Ga le {ev. U voj vo |an skom der bi ju od boj ka {i ca Va ra di na i su bo ti~ kog NIS Spar ta ka go {}e su ap so lut ne fa vo rit ki we. Ne sa mo po sta wu na ta be li, Su bo ti ~an ke su dru go pla si ra ne, Va ra din ke na pret po sled wem me stu, ve} zbog ~i we ni ce da po tra di ci ji uvek la ko iza |u na kraj sa eki pom iz no vo sad skog pred gra |a. M. R.

Slo bo dan Ga le {ev

Gol man Voj vo di ne Mi lo{ Ma rin ko vi}

ZAVR[NICA KUPA SRBIJE U BEOGRADU

No vo sa |a ni se ne pre da ju una pred Za vr {ni ca Ku pa Sr bi je za va ter po li ste igre se da nas i su tra na be o grad skom ba ze nu Ba wi ca. Bra ni lac tro fe ja Par ti zan }e u pr vom po lu fi nal nom du e lu, da nas od 18 ~a so va, igra ti sa eki pom Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca, dok }e od 20 sa ti sna ge od me ri ti Cr ve na zve zda i Voj vo di na. Tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} je re kao da je pred we go vim pu le ni ma jo{ jed no ve li ko nad me ta we, ni kad ja ~i i ne iz ve sni ji za vr {ni tur nir Ku pa Sr bi je, s ve li kim bro jem kva li tet nih igra ~a. - Za nas je ~ast da u~e stvu je mo u jed noj ta ko zna ~aj noj pri red bi, {to je po tvr da na {eg na por nog ra da. Kad sa gle dam sta we u ko jem se na la zi mo, s ob zi rom na stal ne od la ske igra ~a, go di ne onih ko ji na stu pa ju za pr vi tim, wi hov is ku stvo i kva li tet, a da igra mo u za vr {ni ci Ku pa, da

UZ (NE)O^EKIVANO DOBAR REZULTAT FUTOGA U PRVOJ LIGI

I fa vo ri ti }e stre pe ti Kao no vaj li je u li gi, od boj ka {i ce Fu to ga na pra vi le su ve o ma do bar re zul tat u pr vom de lu se zo ne u Pr voj li gi i go to vo je si gur no da su obez be di le op sta nak. Ma lo se ko to me mo gao na da ti, s ob zi rom na ~i we ni cu da je ovaj od boj ka {ki ko lek tiv pr vi put u sa ve znom ran gu tak mi ~e wa i da eki pa ni je obo ga }e na s pre vi {e zvu~ nim po ja ~a wi ma. Na po lo vi ni se zo ne, po sle 11 od i gra nih utak mi ca, Fu to `an ke ima ju {est po be da i 19 bo do va, a uz jo{ dve ili tri po be de mo gle bi i ma te ma ti~ ki da re {e pi ta we op stan ka. Tre ner Spa so -

je Mi li }e vi}, sa da ve} no vo sad ski Kle ~a nin, ute gao je eki pu ko ja je bez ve }ih pro ble ma za u ze la tre nut no pe to me sto. - Ve o ma do bro smo od i gra li utak mi ce ko je smo o~e ki va li da }e mo do bi ti {to je , iz me |u osta log, do ne lo so lid no pe to me sto. Bez ob zi ra na do sa da {we do bre re zul ta te, jo{ ni smo is -

opet na stu pa mo u Li gi {am pi o- na i da ima mo dve po be de, on da mo ram da bu dem po no san. To ne tre ba da uquq ka mo je mom ke, ve} oni tre ba da {to bo qe uskla de {kol ske oba ve ze sa tre nin zi ma, da da ju mak si mum i da na pre du ju kao igra ~i. Ima stva ri ko ji ma ni sam za do vo qan i ko je tre ba da is pra vi mo, ali po na vqam- {ta god ura di li u Ku pu, Li gi {am pi o na i pr ven stvu mo ram da bu dem po no san ka ko pred sta vqa mo klub i grad. Zna mo gde je Cr ve na zve zda, a gde smo mi, a o sve mu osta lom je iz li {no pri ~a ti - re kao je Sta no je vi}. Bek Voj vo di ne Mi lo{ Mi li ~i} je ulo gu fa vo ri ta pre pu stio Cr ve noj zve zdi. - Iako smo ima li pro blem s po vre da ma, od li~ no smo tre ni ra li u pa u zi za vre me no vo go di {wih pra zni ka i sa da }e nam ovaj tur nir bi ti od li~ na pri li ka da vi di mo gde smo. Da }e mo

sve od se be u du e lu sa Zve zdom i po tru di }e mo se da osta vi mo {to bo qi uti sak. Vo le li bi smo da tri bi ne bu du pu ne, jer je to do bro i za nas igra ~e, kao i za va ter po lo u ce li ni - re kao je Mi li ~i}. - Zna mo ko sve igra u Cr ve noj zve zdi i da su oni kva li tet ni ji na pa pi ru, ali mi se una pred ne pre da je mo. Do bro smo is ko ri sti li pa u zu da se {to bo qe spre mi mo. Da }e mo sve od se be, a on da ni po vo qan re zul tat ne bi tre ba lo da iz o sta ne - na da se gol man Vo {e Mi lo{ Ma rin ko vi}. Jo{ uvek ni je po zna to u kom sa sta vu }e No vo sa |ai iza }i na meg dan Zve zdi, jer Uro{ Ka li ni} je oti {ao u Sa u dij sku Ara bi ju, Ne ma wu Mat ko vi }a i Ne ma wu Ubo vi }a mu ~e po vre de, kao i Mar ka Cr ven ka ko ji usko ro od la zi u Egi pat, a Ivan Gvo zda no vi} ni je tre ni rao dve ne de qe zbog bo le sti. G. Malenovi}

VOJVODINA SRBIJAGAS GOSTUJE U NI[U

Ozbi qan is pit

Na sta vqa se pr ven stvo u Pr voj li gi Sr bi je za ko {ar ka {e. Voj vo di na Sr bi ja gas go stu je eki pi Kon stan ti na, ko ja za u zi ma {e stu po zi ci ju i bo ri se za pla sman u Su per li gu, u ko ju }e u}i pr vih pet ti mo va. - Od li~ no smo is ko ri sti li pa u zu u pr ven stvu i do bro tre ni ra li. Ide mo u go ste eki pi ko ja od li~ no igra na svom te re nu. Si -

mom i ne de qu da na ni je tre ni rao. Qu bo mir ^am pa ra po zajm qen je pan ~e va~ kom Ta mi {u {to zna ~i da prak ti~ no ima mo dva na est igra ~a. Mo ra }e mo i ovo ga pu ta da tum ba mo eki pu, pa }e Ni ko la Ka li ni} igra ti na po zi ci ji ~e ti ri, a Dra gan Ze ko vi} }e mo ra ti s ~e tvor ke na pe ti cu. Ni {li je su, da ta ko ka `em, do ma }a eki pa, ko ju va qa no vo di od li~ ni tre ner \o ki}. U pr vom de lu pr -

Sti `e plej Ko {ar ka {i Vo {e od po ne deq ka }e po no vo tre ni ra ti na Spen su. Bit no je to je sa zna we da }e „Sr bi ja gas” ve ro vat no is pla i ti du go va wa Fi {e ru i na taj na ~in su spen zi ja FI BA bi }e auto mat ski uki nu ta. Ta ko |e, u cr ve no– be lom ta bo ru o~e ku ju da }e na sle de }oj utak mi ci bi ti ja ~i za no vog ple ja. Spo mi we se Fi lip ^o vi}, ali u Voj vo di ni Sr bi ja ga su to ni su po tvr di li.

Ja~i za libera Fu to `an ke }e bi ti ja ~e za li be ra Je le nu Sta na re vi}, ko ja je pr vi deo pr ven stva od i gra la za no vo sad sku Voj vo di nu. Ova jo{ ma lo let na de voj ka po ja ~a la je Fu tog dva da na pre is te ka pre la znog ro ka (23. de cem bar).

Fo to: F. Ba ki}

Tre ner Spa so je Mi li }e vi} sa igra ~i ca ma na tajm-autu

pu ni li za cr ta ne ci qe ve, a to je op sta nak. Tru di }e mo se da u na stav ku osvo ji mo neo p hod ne bo do ve za is pu we we ci qa. Upra va je od ra di la svoj deo po sla, a do brim ra dom us pe li smo da iz vu ~e mo mak si mum od igra ~i ca - re kao je Mi li }e vi}. Eki pa je pre tr pe la mi ni mal ne iz me ne u od no su na pro {lu se zo nu, ko ju je Fu tog igrao u Dru goj

li gi - se ver, a bo gat fond igra ~i ca jda je re zul ta te. - Ima mo do bre uslo ve za rad, tre nin zi su kva li tet ni, a za hva lu je {to ima mo po mi ni mum dve igra ~i ce na sva koj po zi ci ji. To je stvo ri lo do bru at mos fe ru, do ne lo bor bu za me sto u start noj po sta vi i ve o ma sam za do vo qan ka ko su se stva ri od vi ja le u pr vom de lu pr ven stva. Na dam se da }e mo i

u na stav ku po be |i va ti eki pe ko je su sla bi je pla si ra ne od nas, a `e li mo da i tre nut no vo de }oj ~e tvor ki ot ki ne mo po ko ji bod. Za to ima mo {an su ve} u pr vom ko lu na stav ka ka da nam do la zi Cr no ko sa iz Ko sje ri }a, a na da mo se da }e mo mo }i ozbiq no da pa ri ra mo i kra gu je va~ koj troj ki Sme ~u 5, Kra gu ju i Rad ni~ kom - is ta kao je Mi li }e vi}. M. Risti}

gur no je da nam ne }e bi ti ni ma lo la ko da stig ne mo do ci qa, a to je po be da.U sva kom slu ~a ju pred na ma je ozbi qan is pit – re kao je pr vo ti mac Vo {e Og wen Ku `e ta. Tre ner Si ni {a Ma ti} je na po me nuo da je pr va utak mi ca po sle pa u ze uvek naj te `a. - Ne ku kam, ali po te {ko }e nas ni ka ko ne za o bi la ze. Ovo ga pu ta igra }e mo bez Vu ka {i na Pet ko vi }a, ko ji ima pro ble ma s ki~ -

Og wen Ku `e ta ve ru je u po be du Voj vo di ne u Ni {u

ven stva sa vla da li smo Ni {li je u No vom Sa du 83:67 i lo gi~ no je da }e `e le ti da se re van {i ra ju. O~e ku je nas ve o ma te {ka bor ba i bi }u sre }an ako re zul tat bu de po zi ti van za nas – na gla sio je Ma ti}. M. Pavlovi}

svet

subota12.januar2013.

dnevnik

YO BAJ DEN I NA CI O NAL NA ASO CI JA CI JA BEZ DO GO VO RA

PAKISTAN

Kr vav bi lans na pa da KVE TA: U prekju~era{woj seriji bomba{kih napada {irom Pakistana, prema najnovijim podacima, broj `rtava porastao je na 125 qudi. Me|u wima je 81 osoba izgubila ìvot u prepunoj hali za bilijar u {iitskom delu grada Kveta na jugozapadu dràve, prenosi AP. Takve cifre ~ine prekju~era{wi dan jednim od najkrvavijih dana u posledwih nekoliko godina u Pakistanu, gde se vladine snage suo~avaju sa pobunom talibanskih ekstremista na severozapadu dràve i sa ekstremistima na jugozapadu zemqe, navodi AP.

Pakistan je tako|e dom za mnoge neprijateqe SAD, koje je vlada u Va{ingtonu ~esto napadala bespilotnim letelicama. U jednom takvom napadu, koji se dogodio u ~etvrtak, ameri~ka bespilotna letelica pogodila je jednu ku}u na severozapadu zemqe i u tom napadu ubijeno je pet mu{karaca za koje se sumwa da su ekstremisti. Taj napad bio je sedmi te vrste u protekle dve sedmice, naveli su pakistanski obave{tajni izvori. Predstavnik lokalne policije Hamid [akel je rekao da je bilijarska hala u Kveti, prestonici Baluxistana, bila meta dva napada koja su izvr{ena u razmaku od 10 minuta i da je u wima poginula 81 osoba a raweno vi{e od 160. Mnogi od qudi pohrlili su na mesto napada nakon prve eksplozije i tada su pogo|eni drugom eksplozijom koja je sru{ila krov zgrade, rekao je Murtaza. Me|u poginulima ima policajaca, novinara i spasilaca koji su reagovali nakon prve eksplozije, re~eno je u policiji. Za ovaj napad odgovornost je preuzela jedna lokalna ekstremisti~ke grupa. Jedan od predstavnika te grupe, Bakar Sadik, rekao je da je prvi napad izveo bomba{ samoubica, a da je u drugom napadu bomba bila sme{tena u automobil i aktivirana daqinski.

Pro pao sa sta nak o sma we wu na o ru à wa VA [ING TON: Sastanak ~lanova ameri~ke Nacionalne asocijacije za oru`je i potpredsednika SAD Xoa Bajdena o smawewu naoruàwa Amerikanaca pro{ao bez ikakvog dogovora. Nacionalna asocijacija za oru`je (NRA) optuìla je administraciju u Va{ingtonu da se vi{e brine za ukidawe prava na posedovawe oru`ja, nego na samu za{titu dece. Predstavnici NRA i jo{ nekoliko organizacija koje podràvaju prodaju i no{ewe oru`ja u Americi sastali su se ju~e po podne sa Bajdenom, u poku{aju da se do|e do zajedni~kog odgovora na mnoge napade, sa mnogo `rtava, koji su se dogodili u posledwih nekoliko meseci.

„Prisustvovali smo sastanku u Beloj ku}i na kome je bilo re~i kako da za{titimo na{u decu i bili smo spremni da razgovaramo, ali smo razo~arani kako je malo re~i bilo o tome, ve} je ciq bio samo kako da se napadne Drugi amandman Ustava SAD (koji dozvoqava posedovawe i no{ewe oru`ja)”, saop{tio je NRA posle sastanka. Ova organizacija, koja je veoma uticajna u Americi, isti~e da je najve}i deo vremena na sastanku sa Bajdenom potro{en na predloge o restrikcijama na oru`je za „po{tene i vredne Amerikance, koji pla}aju porez”. NRA dodaje da ne}e dozvoliti da vlasnici oru`ja koji po{tuju zakon budu okrivqeni za dela kriminalaca i ludaka.

PO VO DOM NA JA VA O PRE I SPI TI VA WU ^LAN STVA BRI TA NI JE U UNI JI

SAD po dr à va ju plan Ka me ro na o EU LON DON: Velika Britanija je odbacila tvrdwe da se izme|u Londona i Va{ingtona pojavio jaz zbog Evropske unije , navode}i da Barak Obama podràva plan Dejvida Kamerona o preispitivawu odnosa sa EU. Odnosi bliskih saveznika na{li su se u ìì javnosti posle komentara jednog visokog ameri~kog zvani~nika da SAD èle da Britanija ostane u EU, {to su mnogi okarakterisali kao me{awe u unutra{wa pitawa, preneo je Rojters. Pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara za Evropu Filip Gordon izjavio je da se Va{ington zalaè za „snaàn glas Britanije unutar EU”. Gordonov komentari do{ao je u trenutku kada se Kameron, koji je pod sve ve}im pritiskom konzervativnih evroskeptika, priprema da tokom januara odrì govor u kome }e, prema o~ekivawima ve}ine, predstaviti planove za preispitivawe britanskih odnosa sa EU i najaviti referendum o ~lanstvu Britanije u Uniji. Portparol britanskog premijera izjavio je danas, me|utim, da London i Va{ington dele ista gledi{ta prema tom pitawu i da su Obama i Kameron uo~i Boì}a razgovarali telefonom o toj temi. „Premijer (Kameron) preneo je predsedniku (Obami) na{ stav

prema EU i predsednik je izrazio podr{ku tome”, kazao je portparol novinarima. Obama je, po wegovim re~ima, podr`ao Kameronovo mi{qewe da je u nacionalnom interesu Britanije da bude u EU, ali da promeni odnose sa EU. Va{ington je, u me|uvremenu, poku{ao da ubla`i

ka je tako|e jasno nazna~ila da se protivi izlasku Britanije iz EU. Ginter Krihbaum, jedan od najbli`ih saveznika nema~ke kancelarke Angele Merkel i predsedavaju}i Odbora Bundestaga za evropske poslove, upozorio je Kamerona da ne ucewuje EU, jer bi Britanija mogla da se suo~i sa izolacijom, a

RUSIJA

Ru ski ko mu ni sti zo vu De par djea MO SKVA: Komunisti~ka par- }e Depardje, s obzirom na protija Rusije pozvala je francuskog {lost wegovog oca, mo`da biti glumca @erara Depardjea da pri- odu{evqen ponudom da u|e u rusku stupi wenim redovima nakon {to komunisti~ku partiju iako je preje dobio ruski paso{. „Danas sam cizirao da to pitawe nije li~no uputio Depardjeu zvani~no pismo postavio francuskom glumcu. u kome mu nudimo ~lanstvo u Komunisti~koj partiji Ruske Federacije”, rekao je Valerij Ra{kin, {ef moskovskog odbora KP-a agenciji RIA Novosti. Ruski predsednik Vladimir Putin dodelio je Depar|eu paso{ nakon {to je glumac najavio da napu{ta Francusku u znak protesta zbog uvo|ewa visokog poreza za bogata{e. U pismu ruskim medijima, Depardje je izrazio svoje divi- Fran cu ski glu mac na auto bu si ma „Mislim da ima veliko po{toqewe Putinu i pohvalio „veliku vawe prema ocu, koji je bio ~lan rusku demokratiju”. „Moj otac je nekad bio komuni- komunisti~ke partije i da deli sta, slu{ao je Radio Moskvu. I to wegove stavove. Sada preostaje da je moja kultura”, napisao je popu- sa~ekamo wegovu odluku”, zakqularni glumac. Ra{kin je rekao da ~io je Ra{kin.

De ca ipak idu u SAD na usva ja we MO SKVA: Deca iz Rusije ipak }e oti}i u Ameriku uprkos nedavno usvojenom zakonu kojim se zabrawuje ameri~kim dr`avqanima da usvajaju siro~ad iz Rusije. „Oni koji su dobili sudsku odluku, oti}i }e”, izjavio je ju~e AFP-u portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov. On je precizirao da se to ne odnosi na decu o ~ijem usvajawu u SAD jo{ nije doneta odluka. Peskov je odbio da navede vi{e detaqa, a ruski zvani~nici su ranije saop{tili da je 52 dece ve} bilo u procesu usvajawa od strane ameri~kih porodica kad je sporni zakon stupio na snagu 1. januara. Kako agencija navodi, u pitawu je mawi broj dece koja imaju odluku suda da mogu da budu usvojena u SAD. Sporni zakon predstavqa „osvetu” Kremqa za ameri~ki zakon „Magnicki” kojim se sankcioni{u ruski zvani~nici koji su navodno kr{ili qudska prava. Ameri~ki zakon nosi ime ruskog advokata Sergeja Magnickog, poznatog po borbi protiv korupcije, koji je 2009. preminuo u moskovskom zatvoru, po{to je optu`en za utaju poreza.

BELGIJA

Ar no bez dr `a vqan stva? Dej vid Ka me ron

Gordonov komentar. Predstavnica za {tampu Stejt departmenta Viktorija Nuland rekla je preksino} da je stav SAD da je na britanskoj vladi i narodu da donose odluke o vezama sa EU. Ona je ocenila da je Gordon svojom izjavom samo ponovio ono {to jeste stav ameri~ke administracije. Nema~-

ukoliko bi se povukla s jedinstvenog evropskog trì{ta, to bila katastrofa za wenu privredu. „Ne moète stvarati politi~ku budu}nost ako ucewujete druge dràve. To ne}e pomo}i Britaniji, kojoj su potrebni stabilna Evropa i trì{ta koja funkcioni{u”, rekao je Krihbaum.

KUBA

Na put bez iz la znih do zvo la HA VA NA: Kubanci }e od 14. januara mo}i da putuju u inostranstvo bez izlaznih dozvola po{to stupa na snagu novi zakon o migraciji koji je doneo predsednik Raul Kastro. U pro{losti je viza za putovawe u inostranstvo izdavana veoma brzo, ali je cena mnoge odvra}ala, budu}i da je prose~na plata na Kubi 20 dolara, a cena vize je mogla da dostigne i 300 dolara. U nekim slu~ajevima viza bi ko{tala neverovatnih 500 dolara ukoliko bi vlasti tra`ile od pod-

nosilaca zahteva da dostave pozivno pismo, koje ko{ta izme|u 200 i 300 dolara. Sada je Kubancima potrebno za putovawe samo da poseduju paso{, ~ije izdavawe ko{ta sto dolara i ~ije obnavqawe na svake dve godine iznosi 20 dolara, navodi AP. Novina je i to {to }e Kubancima ubudu}e biti dozvoqeno da, umesto 11 meseci, provedu 24 meseca u inostranstvo, a da ne ostanu bez prava na prebivali{te u svojoj domovini.

BRI SEL: Belgijski dràvni tuìlac ne da belgijsko dràvqanstvo francuskom milijarderu Bernaru Arnou, koji je me|u prvima zatraìo poresko uto~i{te u toj zemqi. Portparol tuìoca, ~ija je saglasnost neophodna da bi Arno dobio dràvqanstvo, izjavio je belgijskim medijima da Arno ne moè da dokaè da najmawe tri godine ìvi u Belgiji, kao i da su neke wegove kompanije pod istragom, {to ga diskvalifikuje. Pored tuìla{tva, odobrewe za sticawe belgijskog paso{a moraju da daju i Ministarstvo za imigraciju i belgijska slu`ba bezbednosti, a bilo koja od ove tri institucije moè da blokira zahtev za naturalizacijom. Arno se preselio u Belgiju krajem pro{le godine, kako bi izbegao visoke poreze koje je francuski predsednik Fransoa Oland nametnuo super-bogata{ima i najavio da }e se odre}i francuskog dràvqanstva i postati Belgijanac.

FILIPINI

Po àr u ho te lu MA NI LA: U poàru koji se dogodio rano ju~e ujutro u jednom hotelu na Filipinima poginulo je sedmoro qudi - tri Amerikanaca, tri Filipinke i jedan ju`nokorejski dràvqanin. Poàr se dogodio u malom dvospratnom hotelu u popularnom turisti~kom mestu Olongapo, biv{oj ameri~koj pomorskoj bazi zapadno od prestonice Manile, javio je AP. Policija je saop{tila da lokali i hotel u susedstvu nisu o{te}eni u poàru koji je trajao tri sata. Uzrok poàra jo{ nije utvr|en.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANATOLIJ SERDJUKOV Biv{i ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov ju~e je dva i po sata ispitivan u vezi sa navodnim prevarama u prodaji imovine ministarstva odbrane vredne oko 100 miliona evra. Serdjukov se u ovoj fazi istrage pomiwe kao svedok, ali Istra`na komisija ne iskqu~uje da }e }e se status biv{eg ministra promeniti. Serdjukov je smewen po~etkom novembra.

REYEP TAJIP ERDOGAN Smrt tri kurdske aktivistkiwe u Parizu verovatno je posledica sva|e izme|u kurdskih pobuwenika, rekao je premijer Turske Rexep Tajip Erdogan. On je istako da je za ulaz u zgradu u kojoj su na|ena tela tri `ene bila potrebna {ifra. Sve tri `ene ubijene su sa vi{e hitaca u glavu. Francuski ministar nazvao je ubistva egzekucijom.

EJPRIL KESBORN Inspektorka londonske policije Ejpril Kesborn progla{ena je krivom zbog poku{aja da proda informacije jednom od tabloida Ruperta Mardoka. Kesbornova je tako postala prva osoba koja je progla{ena krivom u skandalu prislu{kivawa javnih li~nosti od obnavqawa istrage po~etkom 2011. Ona je optu`ena za zloupotrebu polo`aja.

Naj za bav ni ji pred sed ni~ ki iz bo ri u sve tu PRAG: êsi su ju~e i danas bili u prilici da prvi put u istoriji biraju na direktnim predsedni~kim izborima {efa dràve koga im je od nastanka republike 1918. godine birao parlament. Iako najve}u pa`wu sveta privla~e egzoti~ni kandidati, poput umetnika Vladimira Franca, istetoviranog od glave do pete, konzervativnost ~e{kog bira~a najvi{e {anse daje osvedo~enim politi~arima - dvojici biv{ih premijera. Prvi krug predsedni~kih izbora po~eo je u ~etvrtak popodne za êhe u inostranstvu kada su se otvorila birali{ta u Brazilu, a êsi u zemqi }e svoj glas za nekog od devet kandidata mo}i da ubace u glasa~ke kutije ju~e popodne i danas prepodne. Ako je verovati kladionicama po~etkom marta }e predsednika Vaclava Klausa u predsedni~kom zamku Hrad~ani u Pragu naslediti ili biv{i premijer tehni~ke vlade 2009. i 2010. godine, nekada{wi {ef nacionalnog ureda za statistiku Jan Fi{er ili biv{i socijaldemokratski premijer od 1998. do 2002. godine kome je to povratak iz politi~ke penzije Milo{ Zeman.

Vla di mi r Fran c

Isto govore i istra`ivawa raspolo`ewa bira~a koja predvi|aju da }e u drugi krug predsedni~kih izbora 25. i 26. januara u}i Zeman sa 25 odsto podr{ke bira~a i Fi{er za koga bi glasala petina anketiranih.

êsi su posledwih godina apati~ni, frustrirani i zga|eni politikom i svojim politi~arima, {to pokazuje mala podr{ka kandidatima iza kojih stoje velike stranke. Ekstravagantni kandidati, Vladimir Franc, ina~e profesor Pozori{ne akademije i kompozitor, koji bi, kada bi bio izabran, bio bi prvi {ef dràve istetoviranog plavog lica, i 75-godi{wi {ef ~e{ke diplomatije knez Karel [varcenberg, poznat po tome da na sastancima, pa ~ak i konferencijama za {tampu, spava, imaju ve}u podr{ku - oko 11 odsto. Franca ali i kneza [varcenberga oboàvaju mladi êsi i kada bi se oni pitali, Klausa bi nasledio neko od wih dvojice, zbog ~ega su ove predsedni~ke izbore u ê{koj neki strani mediji nazvali najzabavnijim u svetu. Za zabavu u zemqi su se pobrinule gra|anske inicijative koje preko duhovitih i {aqivih spotova i plakata apeluju na Fi{era i Zemana da se povuku kako na ~elo dràve posle dve decenije od pada komunista ne bi ponovo do{ao ~ovek koji je imao crvenu partijsku kwiìcu.

kultura

dnevnik

ГОДИШЊА ПРОДУКЦИЈА ЦЕНТРА ЗА ГРАФИКУ НА ИЗЛОЖБАМА У КЦНС

Широке могућности графичког медија Културни центар Новог Сада приређује у понедељак,14. јануара две изложбе на којима ће се представити уметници који су током протекле године учествовали у пројектима Центра за графику.

Из Центра за графику

По речима Небојше Лазића, циљ Центра је да својим програмима ангажује савремене уметнике и на тај начин створи документовану колекцију графичких листова. Током 2012. Центар за графи-

ку у Новом Саду имао је част да сарађује са уметницима различитих генерација, стилова и уметничких израза. У Ликовном салону КЦНС (Католичка порта 5) 14. јануара у 20 часова биће отворена изложба на којој ће радове представити Штефан Вемајер, Штефан Јутнер, Ингрид Редлих-Фунд, Терујаки Танака, Хансјурген Фогел, Штефани Фон Хојос, Роза Чау, Габриеле Шредер, Кристиан Штубнер, Каролина Мудрински, Милош Вујановић, Ана Новаковић, Лазар Марковић, Небојша Лазић, Слободан Кнежевић.Поставка ће трајати до 25. јануара.У Малом ликовном салону КЦНС (Булевар Михајла Пупина 9) у 19 часова биће отворена изложба Јелене Јуреше и Бориса Лукића, а трајаће до 9. фебрура. Центар за графику је основан 2008. у Новом Саду са циљем да промовише медиј графике. Центар је јединствена институција у Војводини у којој се, у сарадњи са мајстором штампаром и стручним сарадником, сваком уметнику пружа могућност да своја схватања уметности изрази у широким могућностима графичког медија. Савремена графика има могућност да служи ствараоцима различитих естетских и стилских опредељења, што је пример демократичности медија, али због своје техничке сложености захтева тимски рад. Ако се упоредо трага за новим процесима, материјалима и технологијама савремени уметник се ставља у повлашћену позицију да својим креативним радом истражује визуелне могућности унутар своје поетике а да техничке процесе препусти професионалном сараднику и графичкој радионици. Нова позиција уметника при стварању дела у колаборативној релацији, документовање и врхунска презентација, стварају основе који су предуслов и мотив за уметнике различитих уметничких пракси да се креативно изразе у медију графике. Овакви односи између уметника и графичке радионице, намећу се због све већих креативних потреба и захтева савремених стваралаца а све већих техничко технолошких могућности које савремена графика подржава - наводи у каталогу изложбе Небојша Лазић.

ПРЕДСТАВА „МУШКАРЧИНЕ” 14. ЈАНУАРА ГОСТУЈЕ У СНП-у

Од мушкости до (ауто)деструкције Представа „Мушкарчине“, по концепту, у режији и драматургији Милене Богавац и Војислава Арсића, гостоваће у понедељак 14. јануара у 19.30 сати на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Ко-аутори и извођачи су: Алек Суртов, Ђорђе Живадиновић Гргур, Јован Здравковић, Марко Панајотовић, Немања Пувача, Никола Павловић и Урош Нововић. Представа је рађена у продукцији Центра Е8 и Битеф театра. „Седам младића. Седам погледа на свет и хиљаду ситуација које у том свету виде. На сцени, њи-

оница заснованих на техникама употребе драме у едукацији и методолошким играма осмишљеним да подстакну колективно ауторство. Представа је настала кроз низ драматуршко-извођачких радионица, заснованих на употреби драме у едукацији, али и кроз различите методолошке игре, осмишљене тако да иницирају процес колективног ауторства. Млади глумци који у представи играју, јесу и коаутори представе. Текст који заједнички осмишљавају, за полазиште има њихове биографије и искуства, употре-

мушко показивање емоција сматра за знак слабости, млади мушкарци своје емоције потискују и преиначују у деструктивне облике понашања“. - Ова представа има за циљ да укаже на тај проблем, али и да документује причу генерације рођене у току ратова на Балкану, генерације чији је систем вредности формиран у транзицији те је, сходно томе, конфузан и недовољно чврст. Основна тема ове представе је маскулинитет и начин на који се мушкост третира, односно формира у нашој култури. Идеја и порука коју она треба

subota12.januar2013.

РАДИВОЈУ СТОКАНОВУ У „ПРОМЕТЕЈУ” УРУЧЕНА НАГРАДА „ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ”

Дуго памћење света и времена У Издавачкој кући „Прометеј“ јуче су спојили две свечаности које су повезале бројне пријатеље и поштоваоце рада породице Колунџија : уручење награде „Дејан Медаковић“ и обележава-

ду која носи име и чува успомену на пребогато стваралаштво и књиге Дејана Медаковића (19222008) које је овде објављивао. Из руку Медаковићевог сина Павла награду је примио истори-

Радивоју Стоканову награду су уручили Зоран Колунџија и Павле Медаковић

ње 23. годишњице успешног пословања. У протеклом времену „Прометеј“ је објавио преко две хиљаде наслова, сврстао се међу десет највећих српских издвача, а већ пету годину додељује награ-

чар књижевности Радивој Стоканов (63) из Сомбора. Награђена је његова књига есеја „Траговима Лазе Костића“( „Алтера“, 2012 ), а признање се састоји из повеље (рад Ласла Капитањија), златни-

ка (рад Србе Јанковића) и луксузно повезане Медаковићеве монографије (рад Љубе Турукала). Лауреат је потом беседио о „дугом памћењу света и времена“ и о многоструким везама породице Медаковић са Лазом Костићем. Председник „Прометејевог“ жирија Драшко Ређеп образложио је одлуку уз нагласак да је лауреат три деценије изучавао живот и стваралаштво Лазе Костића и да је петнаест есеја у књизи, заправо ново читање и промишљање његове вишеслојне заоставштине. - Као у мозаику заштићеног простора поузданог сећања, Стоканов ређа и упоређује, обнавља и наново открива многоројне кључне, али и рубне референце у вези са песником, рекао је Ређеп, уз опаску да је у овој књизи „Сомбор једна од моћних престоница српског севера“. Члан жирија Јован Ћирилов нагласио је како је сигуран да би се награђена књига веома допала Дејану Медаковићу. У уметничком програму наступили је вокална солисткиња Марта Балаж, уз виолинску пратњу Флоријана Балажа. Р. Лотина Фото: Б. Лучић

У ПОНЕДЕЉАК ГАЛА КОНЦЕРТ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Арије и дуети Росинија, Бизеа, Штрауса... Солисти, оркестар и хор Опере Српског народног позоришта приређују у понедељак 14. јануара у 20 часова традиционални гала концерт, на којем ће се чути арије најпознатијих композитора, под диригентским вођством Александра Којића и Микице Јевтића. Хор је припремила Весна Кесић Крсмановић. Наступиће солисти: Свитлана Декар, сопран, Данијела Јовановић, сопран, Дарија Олајош Чизмић, сопран, Лаура Павловић, сопран, Верица С прошлогодишњег концерта у СНП На програму су арије, дуети и Пејић, сопран, Милица Стојадиновић, сопран, Јелена Кончар, композиције Ј. Штрауса („Јабумецосопран, Марина Павловић ка“ – марш “Живео!”), Дворжака Бараћ, мецосопран, Виолета („Русалка“), Росинија („ИталиСрећковић, мецосопран, Ми- јанка у Алжиру“), С. С. Мокрањљенко Ђуран, тенор, Алексан- ца / A. Шурева („Лем Едим“), дар Саша Петровић, тенор, Са- Сметане („Продана невеста“), ша Штулић, тенор, Небојша Ба- Бизеа („Кармен“), Делиба („Лакбић, баритон, Васа Стајкић, ба- ме“), Вердија („Сицилијанско веритон, Бранислав Јатић, бас, и черње“), Христића („Охридска легенда“), Лехара („Земља смеГоран Крнета, бас.

шка“), Бородина („Половецке игре“), Андерсона („Песма звона“, „Писаћа машина“), Моцарта („Фигарова женидба“) А. Коса –Анатољскија (украјинска народна песма), Мусоргског („Бува“), Леонкавала („Пајаци“), Штрауса („Слепи миш“), Росинија („La dan za“), Теодоракиса („Грк Зорба“). Н. П-ј.

ПО ОЦЕНИ ФИЛМСКИХ КРИТИЧАРА САД И КАНАДЕ

Најбољи филмови „Арго” и „У добру и у злу”

хов задатак није да буду неко други већ да прикажу како они сами виде себе али и све друге људе, којима су окружени“. Текст представе је својеврсни колаж личних прича и ставова, коришћена је и књига „Бити мушко” Стива Бидалфа, а унети су и цитати неких теоретичара мушког покрета, као и из медија. Такође су коришћени и резултати истраживања „Младићи и маскулинитет„, спроведеног у оквиру пројекта „Буди мушко„, искуства тренера у овом пројекту, и материјали настали кроз процес ради-

бљене тако да испричају причу о томе шта значи бити мушкарац у Србији данас. У жељи да се уклопе у социјално прихватљиве матрице родног понашања, млади мушкарци, по речима аутора ове представе, раде многе ствари које су штетне по њихово физичко али и психичко здравље. „Друштво од њих очекује да своју мушкост докажу показивањем снаге, одлучности, храбрости, борбености и срчаности, која их често уводи у деструкцију и аутодеструкцију. Васпитани у култури у којој се

да пренесе јесте порука о слободи, о личном остварењу и покушају да се превазиђу културолошки наметнуте норме, које младиће спречавају да буду оно што јесу – наводе аутори ове представе. Представа “Мушкарчине“ реализована је у оквиру пројекта „Младићи као савезници у спречавању насиља и сукоба на западном Балкану“ који спроводе Центар Е8 и „Ca re Nw Балкан“, уз подршку Министарства иностраних послова Краљевине Норвешке. Н. Пејчић

Бен Афлек и његов филм „Арго„, звезда „Линколна„ Денијел Деј Луис и главна глумица из филма „00.30 Тајна операција„ Џесика Частејн добитници су главних награда Удружења критичара Афлек је награду критичара добио за режију и најбољи филм, а глумачка признања отишла су у руке Деј Луиса и Частејнове. Када је реч о комедији, филм „У добру и у злу„ (Sil ver Li nings Playbo ok) проглашен је за најбољу комедију док су Бредли Купер и Џенифер Лоренс награђени у категоријама најбољи глумац и глумица у комедији. Удружење филмских критичара које окупља 250 чланова највећа је огранизација филмских критичара у САД и Канади и комедији „У добру и у злу„ доделила је и награду за глумачки ансамбл на церемонији у Санта Моники.

Џенифер Лоренс такође је проглашена и најбољом глумицом у акционом филму за улогу у остварењу „Игре глади”. „Критичари уопште нису тако лоши„, рекла је она примајући награду, преноси Ројтерс. Награда за најбољу споредну женску улогу отишла је у руке Ен Хатавеј за ролу у мјузиклу „Јадници„ док је Филип Сејмур Хофман награђен за најбољу мушку споредну улогу за остварење „Мастер”. За најбољи страни филм проглашена је драма Михаела Ханекеа „Љубав„ о старијем пару који се бори са болешћу. За најбољи научнофантастични/хорор проглашен је „Убица из будућности„ (Lo o per) док је за најбољи документарни изабран филм „Se ar ching for Su gar man”.

Награде за сценарије добили су Квентин Тарантино за „Ђангову освету„ и Тони Кушнер за адаптацију „Линколна”. Нумера „Skyfall„ из истоименог филма о Џејмсу Бонду коју изводи Адел проглашена је за најбољу песму, док је Данијел Крејг најбољи акциони глумац. Филм је проглашен и за најбољи акциони филм. Деветогодишња Кувензане Волис, звезда филма „Звери јужних дивљина„ која је најмлађа номинована за Оскара, проглашена је и за најбољу младу глумицу. Писац, продуцент и редитељ Џуд Аптоу добио је специјалну награду за „изузетност у филмској уметности”. Награде критичара додељене су уочи сутрашње доделе Златних глобуса. Додела Оскара заказана је за 24. фебруар.

LekAR

subota12.januar2013.

dnevnik

IN STI TUT ZA KAR DI O VA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE SA VE TU JE KAKO DA OSTA NE TE ZDRA VI ZA VRE ME PRA ZNI KA

Iz beg nite od la zak u pri jem nu am bu lan tu o vo go di {wi i bo `i~ ni pra zni ci su iza nas, ali ne i sla ve ko je se re |a ju jed na za dru gom. Tra di ci ja je da se za pra zni ke pri re di pu na tr pe za s ra znim |a ko ni ja ma, ko ji ma ret ko ko mo `e da odo li, pa se ne ret ko do ga |a da se sla vqe za vr {i od la skom u bol ni cu. Da bi se za vre me pra ni ka iz be gao pri jem u am bu lan tu In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bol sti Voj vo di ne, le ka ti sa ve tu ju:

Vi {ak ki lo gra ma sma wu je smrt ni ri zik? ma ti ne ko li ko ki lo gra ma vi {ka mo `da uop {te ni je lo {e po zdra vqe, uka zu je jed na me ta-ana li za na uzor ku od go to vo tri mi li o na qu di, ~i ji su re zul ta ti ne dav no ob ja vqe ni u @ur na lu Ame ri~ kog me di cin skog udru `e wa. Iz ovog is tra `i va wa,

ko jim je ru ko vo di la Ke trin Fle gel iz ame ri~ kih Cen ta ra za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti (CDC), pro iz la zi da su oso be ko je ima ju vi {ak kil gra ma ili su i for mal no go ja zne, sa in dek som te le sne ma se (BMI) od 30 do 35, pod ma wim smrt nim ri zi kom, ne go one mr {a vi je. Za ovu ana li zu su ko ri {}e ni po da ci go to vo 100 stu di ja oba vqe nih u Se ver noj i Ju `noj Ame ri ci, Evro pi i Azi ji, na vi {e od 2,8 mi li o na u~e sni ka. To -

kom tra ja wa ovih stu di ja re gi stro va no je oko 270.000 smrt nih slu ~a je va me |u is pi ta ni ci ma. I po {to su uze ti u ob zir fak to ri kao {to su go di ne, pol ili pu {e we, is pa da lo je da su oso be s vi {kom ki lo gra ma pod {est od sto ma wim smrt nim ri zi kom, a one go ja zne, ~i ji je BMI do 35, pod pet od sto ma wim smrt nim ri zi kom ne go osta li is pi ta ni ci. Utvr |e no je, me |u tim, da su go ja zni is pi ta ni ci ~i ji je BMI bio vi {i od 35, pod pre ko 20 od sto ve }im smrt nim ri zi kom ne go oso be nor mal ne te le sne ma se. Stru~ wa ci ove na la ze ob ja {wa va ju mo gu} no {}u da do dat no ma sno tki vo do no si od re |e ne me ta bo li~ ke ko ri sti ko je {ti te sr ce, kao i da re zer ve ma sno }a pred sta vqa ju do pun ski iz vor ener gi je u slu ~a ju bo le sti ili ka da je uzi ma we hra ne ote `a no. U~e sni ci ove stu di je na gla {a va ju da zbog sve ga re ~e nog ni je po `eq no da se sve oso be s vi {kom ki lo gra ma ili go ja zni pr vog ste pe na pod vr ga va ju tret ma ni ma sla bqe wa, na ro ~i to ako bo lu ju od ne ke hro ni~ ne bo le sti.

Go ja znost pod sti~e po ja vu Al chaj me ra o ja znost po ve }a va opa snost od po ja ve Al chaj me ro vog obo qe wa, ob li ka de men ci je, ta ko {to do la zi do po re me }a ja funk ci o ni sa wa pro te i na tau, po ka za li su re zul ta ti jed nog fran cu skog is tra `i va wa.Pro tein tau uti ~e na po ja vu de ge ne ra tiv nih obo qe wa. Tau ima va `nu ulo gu u do brom funk ci o ni sa wu ne u ro na. Ka da do |e do dis funk ci je tog pro te i na, for mi ra ju se }e lij ske na sla ge, ami lo id ne plo ~i ce, ko je re me te ak tiv nost ne u ron skih }e li ja.Na sla ge, ta ko, pod sti ~u raz voj ne u ro de ge ne ra tiv nih obo qe wa, kao {to je Al chaj mer. Gru pa fran cu skih na u~ ni ka iz Li la je do {la do ob ja {we wa po ve za no sti iz me |u go ja zno sti i Al chaj me ra oba viv {i is pi ti va we na mla dim tran sge nim mi {e vi ma ko ji ma je pet me se ci da va na hra na sa do sta ma sno }e.Ti tran sge ni mi {e vi su ima li spo sob nost da vre me nom raz vi ja ju ne u ro de ge ne ra tiv nost ve za nu za pro tein tau. Usled kon zu mi ra wa ma sne hra ne, mi {e vi su se po ste pe no go ji li i kod wih je do {lo do te `e pa to lo gi je ve za ne ka ko za pam }e we, ta ko i za mo di fi ka ci je pro te i na tau.

Ходање смањује ризик од шлога @

e ne ko je ho da ju naj ma we 210 mi nu ta, od no sno tri i po sa ta ne deq no, su pod ma wim ri zi kom od {lo ga od onih ko je ho da ju ma lo ili ni ma lo, uka zu je jed no {pan sko is tra ì va we. Tim, ko jim je ru ko vo dio Hose Marija Huerta iz Re gi o nal ne zdrav stve ne upra ve Mur si je, je utvr dio da su è ne ko je ho da ju br ìm tem pom naj ma we 210 mi nu ta ne deq no pod ma wim ri zi kom od {lo ga ne sa mo u od no su na one ne ak tiv ne, ne go i u od no su na è ne ko je se kra }e vre me ba ve in ten ziv ni jim fi zi~ kim ak tiv no sti ma, kao {to je vo `wa bi ci kla. Na uzor ku od vi {e hi qa da è na, ko je su od sre di ne de ve de se tih u~e stvo va le u jed noj dva na e sto go di {woj evrop skoj stu di ji o ra ku, {pan ski tim je utvr dio da su è ne ko je do voq no ho da ju pod 43 od sto ma wim ri zi kom od {lo ga od osta lih.Kod mu {ka ra ca ko ji su u~e stvo va li u istom is tra ì va wu, ni je uo~en sma wen ri zik od {lo ga ko ji bi bio u ve zi sa ti pom ili in ten zi te tom fi zi~ ke ak tiv no sti, za {ta {pan ski tim ne ma ob ja {we we.

Merite se

Ve`bajte Na sta vi te da ve `ba te i to kom se zo ne pra zni ka, ovo ni je vre me da se ule wi te, na ro ~i to ako uno si te vi {e ka lo ri ja.

Dru`ite se [to vi {e raz go va ra te, ma we je ve ro vat no da }e te je sti.

Ne zanemarujte simptome Ne raz mi {qaj te ka ko }e te kod svog le ka ra oti }i po sle pra zni ka, mo `e bi ti pre ka sno.

Posetite svog lekara ^e ste su si tu a ci je u ko ji ma su qu di ~e ka li i ~e ka li, pri da ju }i ve }u va `nost ku po vi ni i dru gim pra zni~ nim ak tiv no sti ma ne go na ~i nu na ko ji se ose }a ju. Ako se ne ose }a te do bro, idi te kod le ka ra.

Uko li ko do bi ja te vi {e od 1-1,5 kg na dan, mo `da ima te pro blem sa za dr `a va wem vo de.

Recite svom lekaru kako se ose}ate

Jedite mawe

Ko mu ni ka ci ja je naj va `ni ja, i ako ima te do bar od nos sa svo jim le ka rom, mo `e te bi ti zdra vi to kom ce le go di ne.

Pla ni raj te da bu de te ume re ni u svom daqem na ~i nu is hrane. Ko li ko god jed no stav no zvu ~a lo, je sti ma we je ste od pre sud nog zna ~a ja i pri dr `a va we tog pra vi la je kqu~ za uspeh.

Jedite vi{e niskokalori~nih namirnica Unosite {t vi{e vo }a, po vr }a i dru ge la ke hra ne ko ja da je ose }aj si to sti.

Ograni~ite unos alkohola No} uo~i pra zni ka, ne ko uvek za vr {i na hit nom pri je mu zbog uno {e wa pre ve li ke ko li ~i ne al ko ho la. Ve }i na qu di zna da pre po zna tre nu tak u kom im je do sta i ta da bi tre ba lo da se za u sta ve.

Prona|ite jo{ zdravstvenih saveta za praznike Po se ti te sajt In sti tu ta www.ikvbv.ns.ac.rs

Tan go kao zdrav stve na te ra pi ja Argen ti ni se ko ri sti te ra pi ja tan gom da bi se po mo glo psi hi~ ki obo le lim pa ci jen ti ma i oso ba ma ko je se ose }a ju usa mqe no, pre sve ga zbog go di na ko je ima ju. - Dr `a we dru ge oso be u na ru~ ju je ono {to tan go ~i ni po seb nim, na taj na ~in se stva ra ne ka vr sta qu bav nog od no sa re kla je Silvina Perl ko ja ru ko vo di tan go ra di o ni com pri Psi hi ja trij skoj bol ni ci u Bu e nos Aj re su. U tan gu, dva part ne ra mo ra ju da ra ~u na ju je dan na dru gog, neo p hod ni su je dan dru gom i ne su mqi vo je da to, kao i bli zi na ko ju na me }e ples, omo gu }a va ju

pa ci jen ti ma da se bo qe ose }a ju to kom ~a so va tan ga. Per lo va je na ve la i da tan go sva ka ko ne ot kla wa sam po se bi sve zdrav stve ne smet we, ali da po sle sat vre me na tra ja wa ~a sa tog ple sa, pa ci jen ti ne ma ju vi {e ha lu ci na ci je, da su skon cen tri sa ni i za o ku pqe ni pa `wom da do bro iz ve du ko ra ke tog ple sa. Igra we tan ga vi {e ~a so va sed mi~ no mo glo bi da omo gu }i pa ci jen ti ma da za bo ra ve na svo je pr o ble me, da se ose te da ih ne ko slu {a i da su okru `e ni dru gim qu di ma. Osim to ga, psi hi~ ki obo le li pa ci jen ti ne bi tre ba lo da ima ju na pa de to kom ~a so va tan ga. Ko na~ no, ~a so vi tan ga mo gu

da ima ju ve o ma po zi tiv no dej stvo i na sta ri je oso be, omo gu -

Hor mon ska te ra pi ja u me no pa u zi do bra i za sr ce tu di ja u Dan skoj, u ko joj je u~e stvo va lo pre ko hi qa du è na, po ka za la je da one ko je pi ju hor mo ne u me no pa u zi, ima ju ma we {an se da do bi ju sr ~a ni udar. Iako se è ne uglav nom pla {e ko ri {}e wa hor mon ske te ra pi je, ova stu di ja po ka zu je da ona mo è bi ti bez bed na, ~ak i pre ven tiv na.Ka da na stu pi me no pa za, ne iz be `ni pe riod u ì vo tu sva ke è ne, mno ge od wih se pla {e hor mon ske te ra pi je jer se ona ra ni je po ve zi va la sa raz li ~i tim kan ce ro ge nim obo qe wi ma. Me |u tim, u Dan skoj je spro ve de na stu di ja na pre ko hi qa du è na od 48. do 51. go di ne (vre me ka da se me no pa u za naj ~e {}e ja vqa), ko je su po de qe ne na one ko je su 10 go di na ko ri sti le hor mon sku te ra pi ju i na one ko je ni su. Is tra ì va ~i su pra ti li wi ho vo sta we {est go di na i do {li su ne -

dav no do za kqu~ ka da one è ne, ko je su ko ri sti le te ra pi ju, ima ju ma we {an se da umru, do bi ju ne ko sr ~a no obo qe we ili in farkt. Ka ko bi se è ne lak {e su o ~i le sa pro me na ma ko je na stu pa ju u ovom pe ri o du, va `no je da se te sti ra ju i sa zna ju na vre me. Po mo }u te sta za sa mo te sti ra we, sva ka è na mo è da ot kri je da li ima po vi {en hor mon ko ji se ja vqa u me no pa u zi. U slu ~a ju da je test po zi ti van, neo p hod no je da se ja vi le ka ru ka ko bi uz od go va ra ju }u te ra pi ju ubla ì la simp to me i pre ve ni ra la sr ~a na obo qe wa i oste o po ro zu. Na ~u ni ci ko ji su ra di li na ovoj stu di ji, na po me nu li su da te ra pi ja ni je do ve la do po ve }a wa ri zi ka od kar ci no ma, ono ga ~e ga su se è ne naj vi {e pla {i le, ve} na pro tiv, uzi ma we te ra pi je se po ka za lo ve o ma pre ven tiv no. J. B.

}a va ju }i im da se ose }a ju ma we usa mqe no.

An ti de pre si vi u trud no }i o ri {}e we an ti de pre si va u trud no }i ne po ve }a va u ve li koj me ri opa snost od mr tvo ro |e nih be ba ili neo na tal nih smr ti, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa spro ve de nog na oko 30.000 è na u ne kim skan di nav skim ze mqa ma. Me |u 1,6 mi li o na de ce ~i je je ro |e we ob u hva }e no is tra ì va wem, re gi stro va no je 6.054 mr tvo ro |e ne de ce, 3.609 slu ~a je va neo na tal nih smr ti (do ~e ti ri sed mi ce na kon ro |e wa) i 1.578 slu ~a je va post ne o na tal nih smr ti. Is tra ì va we je po ka za lo da je kod è na ko je su uzi ma le an ti de pre si ve sto pa po ba ~a ja i post ne o na tal ne smrt no sti ma lo ve }a ne go kod onih ko je ih ni su uzi ma le, dok je sto pa neo na tal ne smrt no sti sli~ na u obe gru pe. Ve }i pro cen ti me |u è na ma pod an ti de pre si vi ma ob ja {wa va ju se ti me {to su ne ke pa ti le od te ìh psi hi~ kih obo qe wa i pu {i le ili bi le u po zni jim go di na ma za ma te rin stvo. Is tra ì va ~i su is ta kli i da je de pre si ja to kom trud no }e u~e sta la, sa sto pom iz me |u se dam i 19 od sto u in du strij ski raz vi je nim ze mqa ma.

Sle pi mi {e vi in te re sant ni za me di ci nu le pi mi {e vi, ko ji su re zer vo ar vi ru sa ebo le, SARS-a i dru gih bo le sti, odav no za ni ma ju na u~ ni ke zbog svog iz u zet nog imu ni te ta, za hva qu ju }i ko jem `i ve znat no du `e od osta lih si sa ra sli~ ne ve li ~i ne. Ana li zi ra ju }i DNK dve uda qe ne vr ste sle pih mi {e va, stru~ wa ci sa sin ga pur skog Uni ver zi te ta Djuk su utvr di li da i jed noj i dru goj vr sti ne do sta je seg ment ge na ko ji iza zi va eks trem ne i po ten ci jal no fa tal ne imu no lo {ke re ak ci je na in fek ci ju, po zna te kao „olu je ci to ki na”. Ta kva imu no lo {ka re ak ci ja ~e sto ne ubi ja sa mo ne pri ja teq -

ski vi rus, ne go i }e li je i tki vo do ma }i na.Pro fe sor Li-Fa Vang sa tog uni ver zi te ta na gla {a va da vi ru si ret ko ubi ja ju pa ci jen ta ve} da to ~i ni we gov imu no lo {ki od go vor na za ra zu. Ka da bi ~o vek pro ni kao u imu no lo {ki me ha ni zam sle pih mi {e va, mo gao bi da raz vi je le ko ve ko ji bi mi ni ma li zo va li dej stvo za pa qen skih pro ce sa i nad vla da li vi ru sne in fek ci je. Sle pi mi {e vi, ina ~e, ì ve 20 do 40 go di na, dok pa co vi u pro se ku pre ì ve sa mo dve do tri. Utvr |e no je i da su per i or ni ge ni, ko ji obez be |u ju od li ~an imu ni tet sle pim mi {e vi ma, omo gu }a va ju ovim ì vo ti wa ma i

da du go le te - je di ni od pre ko 5.000 vr sta si sa ra.Ne ke vr ste sle pih mi {e va za jed nu no} mo gu da pre le te i 1.000 km. Ta kav fi zi~ ki na por iza zi va lu ~e we tok si~ nih „slo bod nih ra di ka la” ko ji pro u zro ku ju o{te} re we tki va. Tu kod sle pih mi {e va stu pa ju u dej stvo ve} imu no lo {ki ge ni ko ji omo gu }a va ju „po prav ku” tki va sle pih mi {e va. Pro fe sor Vang is ti ~e da bi u~e wem od sle pih mi {e va ~o vek mo gao da pro na |e re {e we ne sa mo za bor bu pro tiv in fek tiv nih bo le sti, ne go i za uspo ra va we sta re wa i le ~e we ra ka.

dnevnik

OGLASi

subota12.januar2013.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav

Voqenom

IZDAJEM name{ten jednosoban stan 38m2, u Temerinskoj ulici (sve novo). Telefon 063/8318-299. 67067 IZDAJEM komfornu garsoweru 25m2, u centru name{tenu za dva osobe. Depozit. Telefon 021/52167079 493, 063/157-5868.

PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/6610-889, 065/445-1578. 67082

Stevanu Raki}u

Sa tugom i bolom javqam svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je moja majka

Dragiwi Bo`in

Dragiwa Bo`in

26. 1. 2012 - 26. 1. 2013. majci na{eg dragog kolege Miroslava. Oti{ao si brzo ali tuga ostaje ve~na. Porodice: Svir~evi} i Tojzan.

subota12.januar2013.

Kolege iz „DNEVNIK VOJVODINA PRES”

preminula 10. januara 2013. godine. Sahrana }e se obaviti 12. januara (subota) 2013. godine, u 13.00 ~asova, na grobqu u @abqu. O`alo{}en sin Miroslav, snaja Milana, unuk Aleksandar i unuka Aleksandra.

12012013-P1

12012013-P

67318

S po{tovawem se opra{tamo od oca na{eg prijateqa.

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, stricu i deveru

S tugom obave{tavamo da nas je napustio na{

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

KUPUJEM sve vrste vozila, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Tele66466 fon 064/27-69-638.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 67123

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 67085

PRIRODNI PREPARAT za le~ewe {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 032/490-797. 66827

Mane \. Mandi}

Mane Mandi}

Porodice: Savki} i Srdanov.

Pro{lo je {est godina od kad smo se rastali od tebe.

SRBIN iz Australije tra`i Srpkiwu, ku}nu pomo}nicu, da zna dobro da kuva, koja nema obaveza i nije stambeno obezbe|ena, od 45 do 55 godina i dobrog pona{awa. Telefon 064/93-66-858. 67221

[ESTOMESE^NI POMEN Dana 12. 1. 2013. navr{ava se {est meseci otkako nije sa nama na{a voqena }erka

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen odr`ati u 10 ~asova, na Novom grobqu. Vreme prolazi, a bol i tuga za tobom ostaju. O`alo{}eni: majka Mila i otac Mile.

1934 - 2007.

5. 4. 1962 - 10. 1. 2013.

Radenku Vidakovi}u

67334

[ESTOMESE^NI POMEN Dragom i po{tovanom ocu, svekru, dedi i pradedi

Miletu

Sahrana je danas, 12. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Skup u Veterni~koj crkvi u 11.30 ~asova.

67331

od ta{te Dare.

67293

67294

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav zetu

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog kolege.

Miloradu Pavlovi}u

Miletu

Stanari Bulevar oslobo|ewa 14.

Posledwi pozdrav dragom zetu

O`alo{}ena supruga Stoja i sinovi Nemawa i Nenad.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji Supruga Ru`ica i sinovi Vlada i Zoran sa porodicama.

67295

67291

Milorad Pavlovi}

od porodice Tojagi}.

Tvoja sestra Mira sa porodicom.

Tvoj brat \or|e sa porodicom.

Sa tugom i bolom javqamo da je u 51. godini preminuo dragi suprug i otac

Manetu

67328

Laù kad kaù da vreme le~i sve rane. Tu`ni smo jer nema tebe i tako nam nedostaje{. Ali svi su znali da si bio divan mu`, otac i deka, i da sad tebe na nebu ~uvaju an|eli. Pomen }e se odràti u nedequ, 13. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu.

Uvek }e{ biti u mojim mislima.

Ne}emo te nikad zaboraviti.

67330

Zorica Dimitrijevi} Branko Po~ek

PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3300 din- metar, prevoz gratis. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19142. 67122 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66820 SVE vrste ogrevnog drveta: bukva, hrast i cer, bagrem. Najpovoqnije cene u gradu. Prevoz ura~unat u cenu! Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 67286

Sahrana }e se obaviti u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uspomenu na wega ~uva}e porodica: supruga Desimirka, sin \ura, }erka Nata{a, snaja Marina i unuci Milica, Isidora i Marko.

67332

Miletu

Miloradu Pavlovi}u

1934 - 2013.

Milorad Pavlovi} Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Zaposleni JKP „Tr`nica” Novi Sad.

@eqko Kostadinovi} sa porodicom.

223-P

67322

67329

od porodice [ibar iz Futoga.

67321

12. 1. 2003 - 12. 1. 2013. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a supruga, majka, ta{ta i baka

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac, deda i pradeda

Jelena La}ak

Jovan Murga{ki

Nikola Raki} Dragoqubu Zagor~i}u 1919 - 2012.

Dragi tata, proteklo je dugih deset godina od kako nisi sa nama. Rado te se se}amo i zahvalni smo {to smo te imali.

ro|ena Na|

Petar, Lada, Sr|an, Tijana, Jasmina, Vuka{in i Danilo.

Tvoji: Sa{a i Sne`a.

posle te{ke bolesti preminula 10. 1. 2013. godine. Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 12. 1. 2013. godine, u 10.30 ~asova. O`alo{}eni weni najbli`i.

67317

67324

67296

U ti{ini ve~noga mira neka ga prati na{a qubav.

Sahrana je danas, 12. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Turiji. O`alo{}eni: sinovi Sava i Nenad sa porodicama. 67333

^iTUQe l POMeni

subota12.januar2013.

Posledwi pozdrav bratu

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Dobrili Krsti}

Miloradu od sestara: Nade, Svetlane i Sne`ane sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Pola godine tuge, bola, neverice za voqenim sinom, bratom, unukom obele`i}emo u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 10 ~asova na Centralnom grobqu u Futogu.

obele`avamo danas, 12. 1. 2013. na Gradskom grobqu, u 11 ~asova. Ostavila si trag i tugu u na{im srcima koji }e ve~no da se pamte. Tvoji najmiliji.

67292

67284

^ETVOROGODI[WI POMEN bratu i uji

[ESTOMESE^NI POMEN

dnevnik

Pro{lo je mnogo godina od kako ste u{li u na{e `ivote i srca, tu }ete i ostati.

Stojadinu Staji}u obele`i}emo danas, 12. 1. 2013. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, tvoji: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, snaja Tatjana, unuci Goran sa porodicom i Dejan. 67272

Du{anu Duki}u ^uvamo uspomenu na tebe, u na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Milorad Majki} S po{tovawem, Ista, Aja i Sun sa porodicama.

Danas, 12. 1. 2013. odr`a}e se godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu, tastu, dedi i pradedi

S tugom javqamo da je u 86. godini preminula na{a draga mama, baba i prababa

67303

[ESTOMESE^NI POMEN U svakom akordu vremena nosi}u te i dahom svojim, svuda i zauvek.

DESETOGODI[WICA smrti na{eg dragog

iz Futoga 15. 7. 2012 - 15. 1. 2013.

Tuga kao breme zagrlila du{u, srce... sine, ~edo na{e, `eqni smo te... kao da je ju~e bilo! Na{a si ve~na qubav i ponos!

Sestre Bojana i Kova i sestri~ina Zorica.

67298

Dragan Koralija

Qubomiru Vidi}u 2012 - 2013.

Tvoji: tata Mi}o, mama Milana, brat Jovan, deda Drago i baba Dragica Koralija i majka Stanka.

Mileva Marjanovi}

u svetom hramu ]irilo i Metodije na Telepu u 11 ~asova.

Sahrana je danas, 12. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Gospo|incima.

Tvoji: supruga Miroslava, deca, unuci i praunuci.

O`alo{}eni: sinovi i k}eri sa porodicom.

67304

67309

67094

Radivoja Puti}a Milorad Majki} Poklawam ti stalne ki{e u mojim o~ima.

DESETOGODI[WI POMEN jedinom sinu

SEDMODNEVNI POMEN

Rado ga se se}aju i ~uvaju od zaborava wegova supruga Zorica i deca Vitomir, Svetlana i Sla|ana sa porodicama.

POMEN Dana, 16. 1. 2013. godine navr{ava se godina bez na{e drage

Supruga Braila.

Branko Bardak

67300

67297

Posledwi pozdrav prijatequ

POMEN

Jo`ef Trankulov

Dana, 16. 1. 2013. godine, navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{

1937 - 2013. Voqeni nikad ne umiru. Tvoja }erka sa porodicom.

24. 6. 1945 - 17. 1. 2011.

Vreme prolazi, ali bol i lepe uspomene na tebe ostaju ve~no.

67310

67127

67307

Savi Kure{evi}u

Dejanu Evi}u

Dana, 17. 1. 2013. godine navr{avaju se dve duge, tu`ne godine od kada nisi sa nama. Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima. Zahvalni na svemu {to si nam pru`io, tvoji: supruga, }erke i unuka.

2003 - 2013.

Mama i tata.

Dana, 14. 1. 2013. godine navr{ava se 11 godina od kako nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav

Margarete Kondan Ite 1929 - 2012.

Po~ivaj u miru.

\ura| Antoni} 1958 - 2008. Tvoje: \ina, Ana i Senka.

od porodice ]ur~i}. Neute{na porodica. 67290

67301

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka, prabaka i ta{ta

67135

Miloradu Pavlovi}u

Vasilije Vujovi}

Drugari: Simela, Voja, \enka, ^eda, Beli, Pili}ar, Baki, Ganga. Rada, Toma, ^iga, Juri} i Buha.

67311

Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila na{a mila mama

Sa qubavqu i zahvalno{}u uvek }e ga se se}ati, wegovi najmiliji.

67081

Anica Drqevi} Seka

Dana, 11. 1. 2013. godine, prestalo je da kuca srce plemenitog oca, dede i pradede

Marica Budinski Sahrana }e se obaviti danas, 12. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nikola Mandi}

Mila mama, nikako da nau~imo ìveti bez tebe, jer si nam pruàla nesebi~nu qubav koju mi nikada ne moèmo zaboraviti. Po~ivaj u miru.

Vojislava Milovanovi}a ro|. 1917. god. O`alo{}eni weni najmiliji.

67299

Sa velikom tugom i bolom opra{taju se od wega wegovi najmiliji: supruga Katica, sin Vladislav, unuk Sr|an, unuka Lidija sa porodicama. Sahrana je danas, 12. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. 67306

Hladno mi je oko srca bez tvojih toplih zagrqaja i osmeha {to je {irio radost. Nedostaje{.

Za tobom tuguju tvoji: sinovi Rajko i Branislav, }erka Sne`ana, unuka Vesna i tvoja voqena tetka Dragiwa.

Isidora. 67278

67200

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

GODI[WI POMEN

1930 - 2012. Mama, vreme prolazi ali tuga i bol ostaje, se}awe na tebe ~uva}emo u srcu. Tvoji: sin Vasa i }erka Du{anka sa porodicama.

22. 7. 1925 - 30. 7. 2012. Draga mama, pro{lo je {est meseci od kako vi{e nisi sa nama. Puno nam nedostaje{, ali i daqe `ivi{ u na{im srcima.

Draga mama, pro{lo je {est meseci od kako vi{e nisi sa nama. Puno nam nedostaje{, ali i daqe `ivi{ u na{im srcima.

67187

67190

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Stevica Raki} Znao si da smo te voleli, a nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Tvoji, ^ika i Mica. 67212

22. 7. 1925 - 30. 7. 2012.

2003 - 2013. iz ^itluka - Gospi}

Draga mama, pro{lo je {est meseci od kako vi{e nisi sa nama. Puno nam nedostaje{, ali i daqe `ivi{ u na{im srcima. K}erka Ana, unuci Ferika i Robert sa suprugom Anom i praunuk Oliver.

67125

67189

POMEN Dana, 15. 1. 2013. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Pro{lo je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

POMEN

SE]AWE

O`alo{}eni: suprug Milun, }erka Biqana, zet Rade i unuka Una.

Tvoja sestra Branka sa porodicom.

67195

67193

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, deda i svekar

obele`i}emo danas, 12. 1. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ponosni i tu`ni, qubav i dobrotu koju nam je pru`ila ~uvaju u srcu weni najmiliji.

Tvoj lik, vreme ne moè odneti u zaborav, jer si ti trag koji se ne moè izbrisati i qubav koja se ne moè preboleti. Zato voqeni ne umiru nikada, ve} ìve ve~no u srcima svih koji ih vole.

Vojislav Dankuc Voja 1934 - 2008. U nedequ, 13. januara 2013. godine, u 11 ~asova odr`a}emo petogodi{wi pomen.

Porodica Raki}.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u nosimo ga u srcu i ~uvamo od zaborava. Wegovi najmiliji.

67211

67141

67220

TU@NO SE]AWE

BOLNO SE]AWE 12. 1. 2000 - 12. 1. 2013.

Gavra Radovanov Lale

1929 - 2012.

Todor ]ur~i}

Dr Milan Kolak

\ur|evo

iz Stepanovi}eva

Osta}e{ ve~no u mom srcu. Po~ivaj u miru.

iz Bano{tora

Borki To{i}

POMEN

Du{an Gostoji}

Ve~no }e{ biti srcima i se}awu.

Trimuni Simunovi}

GODI[WI POMEN

Jawa - Agneza [ija~i}

67097

Danas, 12. 1. 2013. godine, u 10 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

Stevanu Raki}u

Sila|i Ana

Petar Krajnovi}

@ive}e{ ve~no u na{im mislima. Voqeni nikad ne umiru. Tvoja supruga Jelena, }erke Maja i Sne`a, zet Gara, unuke Jelena, Dragana, Du{anka, Sara.

GODI[WI POMEN dragoj sestri

Trimuna Simunovi}

Sin I{tvan sa Viktorijom, }erka Valerija i praunuk Robert.

[ESTOMESE^NI POMEN

Tvoji: Milica, Milan i Jelena.

Sila|i Ana 22. 7. 1925 - 30. 7. 2012.

Sin \urika sa suprugom Jelenom, unuci Kristina i Stevica i praunuk Jovan.

67149

Mnogo nam nedostaje{.

Pro{la je ve} godina od kako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN

Sila|i Ana Radmila Nikolin

subota12.januar2013.

Dana, 12. 1. 2013. godine navr{ava se 8 godina od kako nisi sa nama. Sa tvojim odlaskom ostala je neprolazna tuga i bol. U na{im srcima }e `iveti ve~no voqeni na{ Laki. Sa qubavqu i tugom, mama, tata i brat Boba sa porodicom. 67155

Osta}e{ deo na{eg `ivota i na{ih uspomena.

na{im

Milorad [ija~i}

POMEN

1929 - 1998. Tvoji najmiliji.

Kada bi qubav mogla `ivot da vam vrati, na{a bi vam podarila ve~nost.

Tvoja deca Olivera i Tomo i supruga Mirjana.

Sin i }erka sa porodicama. 67099

To{a Momirov

JEDNOGODI[WI POMEN

2003 - 2013.

67208

67219

Radosav Popovi}

TU@NO SE]AWE ^etrdeset dana bola i tuge za na{im milim ocem i suprugom...

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Ve} pola godine od kako `ivi{ samo u mom srcu i mislima. Tvoja Mira.

Porodica Momirov.

67192

67204

Najtu`nija Nova godina jer je 1. 1. 2013. godine u 54. godini, smrt oduzela sina jedinca.

Dana, 11. 1. 2013. godine, navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac, deda i tast

Dragici Dragojlovi}

Milan Rajkovi}

Milorad Batas Tuga je prete{ka i neprolazna. Sahrana je obavqena u Rumenki, 2. 1. 2013. godine.

obele`avamo danas, 12. 1. 2013. godine, na seoskom grobqu u Ka}u. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Uspomene na tebe, tvoju po`rtvovanost i dobrotu vode nas kroz `ivot hrabro i dostojanstveno.

O`alo{}eni: sin Vasilije, supruga Nata{a i majka Bo`ana.

Tvoji najmiliji.

67126

67181

1937 - 2012.

Voqeni ne umiru... `ive}e{ u na{im mislima i srcu dok nas ima...

Zauvek Tvoje, }erka Jelena i supruga Ru`ica.

Jovan - Joca Nikoli} Uspomenu na tvoju beskrajnu dobrotu, i nesebi~nu qubav ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem. Tvoji najmiliji.

67191

67217

tv program

subota12.januar2013.

10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Е-ТВ Меридијанима Перископ/Осаа Без цензуре Здравље је лек Док. програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Док. програм Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Џоел Кинаман

Лака лова Јохан Вестлунд узоран је студент економије који потиче из сиромашне породице, а заправо живи двоструким животом. Ноћу илегално вози такси и тако зарађује, како би одржао илузију да је имућан и како би могао да се креће у стокхолмском високом друштву. Улоге: Џоел Кинаман, Матијас Падин, Драгомир Мршић Режија: Данијел Еспиноза (РТВ 1, 22.35) 09.20 09.50 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.40

Кад зазвони Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Премијерка Све странци Прсте да полижеш Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Тајанствена афера у Стајлзу1.део Прсте да полижеш Државни посао ТВ Дневник Елитна јединица Гламур тужур Војвођански дневник Лака лова, филм Поаро: Тајанствена афера у Стајлзу 1. део

07.50 Палета-колажна емисија на русинском са српским титлом 08.00 Палета-колажна емисија на хрватском са српским титлом 08.10 Палета-колажна емисија на румунском са српским титлом 09.30 Емисија румунске музике 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Палета-колажна емисија на словачком са српским титлом 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија на мађарском са српским титлом 13.10 Палета-колажна емисија на мађарском са српским титлом 14.45 Мјузикл за тинејџере 16.05 Хајде са мном у обданиште 16.30 Питам се, питам се 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на мађарском 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Мађарска галерија историјских ликова (мађ) 22.00 20 година Кикиндских бећара (мађ) 22.30 Гала концерт Војвођанских симфоничара - солиста Стефан Миленковић

06.05 08.00 09.06 11.07 12.43 13.00 13.15 13.31 14.05 14.30 15.56 16.54 18.34 19.04 19.30 20.05 20.59 23.55 01.24

06.30 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00

Серијски програм Азбука родитељства Велики одмор Повратак у рај Аргументи Вести Ево нас код вас Вести Филм: Патика која лети Вести Бунтовник из Кејпа Вести Сигуран квадрат Бели мантил Седам НС дана

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Монтевидео, Бог те видео Бејб, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Монтевидео, Бог те видео Хитлер-последњи дани, филм Шерлок 5: Баскервилски пси, филм Ви и Мира Адања Плак

Бранко Станковић

Квадратура круга Око 30.000 Срба и Црногораца данас живи у Албанији, али већина њих не носи српска имена и презимена, већ албанска... Данас ћете у Скадру срести Србина који се зове Гезим Ђока, Бледар Беља или Павао Јакоја. Уредник: Бранко Станковић (РТС 1, 18.34) 02.12 ТВ лица Ник Вујачић... као сав нормалан свет 03.03 Квадратура круга 03.30 Гастрономад 03.45 Моја лепа Србија 04.19 Увиђај 04.49 Музички програм 04.54 Монтевидео, Бог те видео 05.47 Верски календар

Сремски Карловци од суботе до суботе Аутор: Бранислав Санчанин (Новосадска ТВ, 18.30) 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.45 Неон сити 20.00 Сећања 20.30 Седам НС дана 21.00 Бунтовник из Кејпа 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Документарни програм

09.30 11.00 14.00 14.30 16.00 18.00 18.20 20.30 21.00 23.30

АТП Сиднеј ФИНАЛЕ КХЛ НБА недељно СК Студио Премијер лига: Евертон – Свансеа НБА уживо Чемпионшип: Хал – Шефилд ВЕН Преглед Евролиге Тенис: Кујонг, класик, финале НБА акција

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 16.20 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00

dnevnik

Добра земља Цртани филм Топшоп Цртани филмови Вести Б92 Пријатељи Филм: Најбржи и најжешћи Вести Филм: Бекство из Л.А. Вести Филм: Кум Филм: Мост Вести Б92 Спортски преглед Свет на длану

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 02.45

Филм: Бела планета Добро вече, Србијо Филм: Марли и ја Сити вести Филм: После секса Филм: Дијамантски пси Филм: Моћна Афродита Дистрекшн Филм: Монализа Филм: Збогом љубавниче Тријумф љубави Сити вести Филм: Не реци ником Филм: Монализа (р)

РУКОМЕТ: СП

Србија–Кореја (РТС 2, 15.40) 06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.13 Софијин свет 08.39 Бернард 08.42 Пустоловине Марка и Маје 09.06 Ритам џунгле 09.17 Зујалица 2 09.42 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.00 Седница Народне скупштине Речпублике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.39 Моја лепа Србија 13.10 Грађанин 13.39 Чему смо се смејали 14.10 Српске спортске легенде 14.35 Београд-вечити град 15.40 Рукомет: СП, Србија-Кореја, пренос 17.15 Вреле гуме 17.55 Ватерполо: Куп Србије, Партизан - Раднички, полуфинале 1, пренос 19.02 Играле се делије, на сред земље Србије: КУД Градимир 19.55 Ватерполо: Куп Србије, Црвена Звезда - Војводина, полуфинале 2, пренос 21.02 Медаље заувек 21.20 Мој лични печат 21.28 Потрошачки саветник 21.53 Свет спорта 22.20 Антисемитизам 22.45 Музички програм 23.24 Рели: Дакар серија: Аргентина - Чиле, преглед 23.50 Вреле гуме, репортажа 00.20 Рукомет: СП, Србија-Кореја (р) 01.36 Ватерполо: Куп Србије (р) 03.48 Медаље заувек 04.06 Београд-вечити град 05.05 Потрошачки саветник 05.28 Клиника вет

Домаћин Евро пулс Како време пролази Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Мајстор и шампита Галилео Вести Љубав и казна Како време пролази Први глас Србије Филм: Мобилни

Домаћине, ожени се

Аница Добра

Наташа Наташа, седамнаестогодишња девојка, главни је лик овог филма. Њен отац, полицијски инспектор, убијен је у неразјашњеном атентату... Улоге: Тијана Кондић, Никола Ђуричко, Аница Добра, Давор Јањић, Неда Арнерић Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 19.30)

Мира Сорвино

Моћна Афродита Спортски новинар Лени и његова супруга, галеристкиња Аманда, усвајају дечака коме дају име Макс. Како дечак расте, све више долази до изражаја његова даровитост, па Лени жели да сазна ко су му биолошки родитељи. Улоге: Мира Сорвино, Вуди Ален, Хелена Бонем Картер, Олимпија Дукакис, Пол Ђамати, Питер Велер, Мајкл Рапапорт, Клер Блум Режија: Вуди Ален (Пинк 2, 17.15)

05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.30 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 01.45

Добро јутро Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби и просјакиња, анимирани филм Празнични квизић Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Брвнара, викенд поподне Телешоп Једна жеља једна песма Скандалозно Моја Србија Телемастер Наташа, филм Голи живот Луда кућа Филм Филм

Курсаџије

(Прва, 14.00)

(Пинк, 20.00) 07.00 11.00 13.00 14.00 15.30

Тијана Чуровић

07.50 08.45 09.10 09.40 11.00 11.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.15 22.35 00.35 01.10 01.30

17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.15 02.45 04.15

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Смрт господина Голуже Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Филм: Праведни плаћеник Филм: Интервју са убицом Филм: Праведни плаћеник (р) Филм: Интервју са убицом (р)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota12.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 Уштедети купујући 08.35 Венчаница из снова 09.00 Девојчице и дијадеме 09.55 Краљ посластичара као кувар 10.50 Алесандрова кухиња 11.45 Компулзивно гомилање 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Алесандрова кухиња 18.10 Обрачун посластичара 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Зависници од хране 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Највиши тинејџери 23.40 Гојазни и заљубљени 00.40 Зависници од хране 01.40 Моја тајна

08.00 Убиства у Мидсамеру 10.00 Вокер, тексашки ренџер 14.00 Да ли знате ко сте? 15.00 Филм: Остани прибран 17.00 Филм: Путања судара 18.45 Филм: Амерички председник 21.00 Филм: Шампиони Формуле 1 23.15 Плаве крви 01.15 Филм: Путања судара

Сузан Сарандон

Атлантик Сити 08.00 Тајни рат 11.00 Мистерије олупина на дну океана 12.00 Дешифровање мајанског кода 13.05 Бомбардери 14.45 Спасавање Титаника 16.30 Фарма из рата 17.45 Фарма из Едвардијанског доба 18.55 Ловци на митове 20.00 Нинџе – ратници из сенке 21.00 Ратнички краљеви из Сибира 22.05 Хрватски владари 23.05 Русија кроз векове 00.00 Тајм тим година X 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 Мунзи 09.30 Херкулес 10.30 Звонар богородичне цркве 12.00 Краљева гарда 14.00 Дневник Јанга Тровача 16.00 Лавиринт 18.00 Вожња 20.00 Битка код црвене стене 22.00 Град светла 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Град светла Генерацијама, становници града Ембера живели су у благостању невероватног света бљештавог светла. Али моћни генератор је почео да слаби и предивне лампе које осветљавају град почеће да подрхтавају. Два тинејџера у трци са временом, морају претражити град како би пронашли кључ проблема... Улоге: Бил Мареј, Тим Робинс, Соирс Ронан, Хари Треадавеј, Мартин Ландау Режија: Гил Кенан (Синеманија, 22.00)

Криминалци из Филаделфије Дејв и Криси украду пакет дроге после неуспеле примопредаје. Побегавши из града, запуте се у Атлантик Сити, где живи Канађанка Сели, Крисова сестра и Дејвова бивша супруга. Иако слути да је разлог њихове посете нека мутна игра, она им дозволи да преноће код ње... Улоге: Сузан Сарандон, Барт Ланкастер, Мајкл Пиколи, Кејт Рид, Роберт Џој Режија: Луис Мејл (ХРТ 1, 00.32) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Спајкива банда, филм 10.12 Кућни љубимци 10.42 Јеловници изгубљеног времена 11.05 Нормалан живот 12.00 Дневник 1 12.15 Спорт 12.35 Ветерани мира 13.20 Духовни изазови 13.50 Призма 14.35 Еко зона 15.05 Репортери 16.00 Ледена пространства Арктика: Аљаска, док. серија 17.35 С Међународне смотре фолклора 18.05 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.15 П.С. Волим те, филм 22.20 Дневник 3 22.48 Спорт 22.55 У магли злочина 00.32 Филмски маратон: Атлантик Сити, филм 02.12 Филмски маратон: Спајкова банда, филм 03.47 Ледена пространства Арктика: Аљаска, док. серија

07.17 07.22 07.42 07.55 08.44 09.23 09.55 10.25 11.25 12.55 13.25 14.35 15.40 16.15 16.35 18.20 18.30 20.20 21.50 23.10 00.10

Соирс Ронан

08.00 Софи Паркер 09.40 Шапат духова 12.10 Секс и град 14.20 Судије за стил 15.10 Мелиса и Џои 16.55 Кугар Таун 17.20 Лудница у Кливленду 17.45 Хоуп и Фејт 18.15 Џордан 21.00 Дебељуца 22.50 Сексуално васпитање 23.45 Једном давно

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Моја мала планета Хамтаро Ружица Шаренић Мерлин Нови клинци с Беверли Хилса Мала ТВ Телетабис Аделбоден: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 1. вожње Франки и Хазел, филм Меркатска династија Аделбоден: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 2. вожње Концерт Позитивно СП у рукомету - емисија СП у рукомету: Хрватска Аустралија, пренос СП у рукомету - емисија Кошарка, АБА лига: Цибона Крка, пренос Тајсон, док. филм Скоро сасвим обична прича, филм Пети дан, ток шоу Ретровизор

Господар мува Лох Нес Побуна у кокошињцу Били Елиот Народ против Лерија Флинта Друга шанса Удар Остани уз мене Подморница У-571 Разоткривено Еротски филм

06.00 Љубавна питања 07.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 09.00 Момци с Мадисона 10.45 Потрага за веселим Божићем 12.00 Море љубави 14.00 Љубавна питања 15.30 Шевина песма 17.00 Окрутне намере 19.00 Улице Холивуда 20.00 Момци с Мадисона 21.45 Шакал 00.00 Љубавна питања 01.30 Шевина песма

07.00 Jу-Ги-Ох! 08.15 Вирус атeк 08.40 Училица 09.15 Галилео 10.20 Северна обала, филм 12.20 Зевс и Роксана, филм 14.05 Официр и гентлеман, филм 17.20 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Све је могуће, филм 21.50 Прави комад, филм 23.45 Нестали у акцији, филм 01.30 Градски ловац, филм 03.10 РТЛ Данас

Прави комад Џесика Спенсер је најлепша и најпопуларнија девојака у школи. Њена најбоља другарица Ејприл заједно с Лулу и Кисиом у трговачком центру пронађе пар древних минђуша. Девојке не знају порекло чаробних минђуша... Улоге: Роб Шнајдер, Рејчел Мекадамс, Ана Фарис, Метју Лоренс Режија: Том Бреди (РТЛ, 21.50)

Рејчел Мекадамс

08.10 Мегаградитељи 09.05 Моћни бродови 09.55 Људско тело 13.30 Врхунско градитељство 14.25 Људских руку дело – Азија 15.20 Мегаградитељи 16.15 Како се прави? 17.10 Кризне ситуације 18.05 Разоткривање митова 19.00 Како се прави? 20.00 Трагом аукција 21.00 Краљеви аукција 22.00 Антитероризам 23.00 Пронађи ме ако можеш 00.00 Да ли бисте преживели? 00.55 Трагом аукција 01.50 Краљеви аукција

08.30 Скијашки скокови 09.15 Нордијско скијање 10.30 Алпско скијање 11.30 Алпско скијање 13.00 Нордијско скијање 13.45 Алпско скијање 14.30 Крос-кантри скијање 15.45 Скијашки скокови 16.45 Скијашки скокови 18.45 Биатлон 19.30 Пикадо 21.00 Пикадо 23.00 Рели 23.30 Коњички спорт 23.45 Биатлон 01.00 Рели

Препирке и блиставост

„Day Tripper” (Ленон–Макартни) Ленон – ду- ски вокал, акустична ритам-гитара, хармонијум; пло снимљени вокал, ритам и соло-гитара; Ма- Харисон – хармонијски вокал(?); Стар – бубњекартни – дупло снимљени вокал, бас; Харисон ви, даире. Снимано: 20. и 29. октобар 1965. у Еби – соло-гитара; Стар – бубњеви, даире. Снимље- роуду 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: но: 16. октобар 1965. у Еби роуду 2. Продуцент: Норман Смит. Објављено у УК: 3. децембар Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Обја- 1965 („Day Tripper”) у УСА: 6. децембар 1965. вљено у УК: 3. децембар 1965 („We Can Work It Резултат највеће количине времена коју су Out”) у САД: 6. децембар 1965. „Битлси„ до тада посветили снимању једне пе„Битлси„ су наставили у стилу блуза из песме сме, „We Can Work It Out” представља класичан „Drive My Car”, и то песмом за коју су Ленон и пример равноправне Ленонове и Макартнијеве Макартни касније признали да је била „исфорси- сарадње. Макартни је написао текст и музику за рана” потребом за осмотактовну строновим синглом. Мофу/рефрен, а Ленон гуће је да су песму текст и музику за „Day Tripper” напишеснаестотактовсали после преслуних средњих осам шавања недовршетактова. Заснована ног микса песме на немирној вези „Drive My Car„. У Макартнија и Џејн потпуности зависна Ашер, песма се од свог рифа, који растерећује живахје, премда заразнином хитношћу. ји, далеко мање Уобичајена критисуптилан од деоничарска нота каже да це у песми „Drive је његов део нестрMy Car”, песма пљиво реалисти„Day Tripper” врачан, уз наговарачки тила је оно што је оптимизам Макартпесма „Dri ve My нијевог дела. Тиме Car” украла Отису се, међутим, погреРедингу (Рединг је шно интерпретира 1967. урадио своју песма, која је бритверзију песме „Day ко искрена, али и Trip per” за чврста у деловима „Стакс„). у које Ленон није Иако је Ленон тек умешао прсте. Као требало да се ланнека врста МакартДе факто „директор” сира према периоду нијевог продирања, највећег коришћења ЛСД-а, он се осећао довољ- његов део текста ове песме показује инстинкт за но упознатим с „контракултуром” повезаном с драматичност, који ће ускоро почети да доминидрогама да подбоде оне који су их узимали без ра његовим радом. промене у свом ставу. Текст песме „Day Tripper” Што се тиче мелодије, Макартнијева строфа у био је напад на „викенд-хипике„. Мора да се ка- Д-дуру је необично пуна понављања, што нагоже да је тек неколицина ван одабраног круга у вештава да је та песма писана под притиском Америци до тада пробала ЛСД, да је реч „хипик” емоционалне нужности. С напетим држањем тоскована тек 1966. и да је „есид рок” стигао пуну нова и неправилним трајањем фраза, она га пригодину касније. Тај текст делимично можда гово- казује у његовом најленонскијем светлу и израри о Макартнијевом оджава снагу његовог текбијању да експериментиста. Ленонов средњи део Текст песме „Day Trip per” био ше с дрогом, а делимичфокус пребацује с Маје напад на викенд хипике, но о удаљеној хероини из картнијеве конкретне репесме „Norwegian Wood”. алности на филозофско мада је тек неколицина ван Ниједно од та два решегледиште у х-молу, што и Америке до тада пробала ЛСД. ња није занимљиво, иако појачава црквеним држаРеч „хипик” скована је тек 1966, се одржава линија ироњем тонова и бурлескним а „есид рок” ничног приповедања. валцером. Тиме је вероСнимљена с необично ватно хтео да асоцира на годину дана касније широким стерео-раздвајазаморну борбу, али је поњем, песма почиње у дванаестотактовној форми у стигао и ироничну слику кармичке вртешке своЕ-дуру, а затим прави финту и прелази у паралел- јеглавог хедонизма, што је идеја с којом се Лену молску варијанту исте форме (у рефрену) пре нон упознао преко Харисона. Ти делови толико него што се врати на очекивани Х – још једна ша- „леже” његовом хармонијуму узетом од Војске ла групе која је одлучила да ће довитљивост бити спаса, да је тешко замислити да их није компононови трик. Песма се држи трика у дванаестотак- вао на њему. товном крешенду са звонким тоновима преко коПесма продуцирана с ограничењем, упркос јих Ленон солира, док се Харисон пење по дугач- дванаест сати проведених у студију, била је ракој скали и тријумфално завршава у основном то- зумљив фаворит њених аутора који су се тако налитету. Иако за музичке стандарде „Битлса„ не- блиско нашли на неком синглу једино још на редовољно инспирисана и умрљана лошим упада- мек-делу „A Day In The Life”. Био је то неизбењем вокала, песма је ипак била предвиђена за њи- жан број један на топ-листама с обе стране хов нови сингл, до снимања песме „We Can Work Атлантика. Тај сингл је постао најбрже продаваIt Out”, неколико дана касније. Препирке о томе ни још од њихове претходне заједничке А стране којој ће бити дата предност (Ленон је хтео „Day у Британији, песме „Can’t Buy Me Love”, чији је Tripper”) довела је до тога да тај сингл буде издат настанак опет предводио Макартни. Мора да је и као прва „дупла А страна”. Пуштање на радио Ленон осетио да је ера његове доминације над станицама и продаја убрзо су показали да је „We стваралаштвом групе завршена. Од тог тренутка, Can Work It Out” постала популарнија. његов партнер се успињао, не само као компози„We Can Work It Out”(Ленон–Макартни) Ма- тор већ као и инструменталиста, аранжер, прокартни – дупли вокал, бас; Ленон – хармониј- дуцент и, де факто, музички директор „Битлса„.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota12.januar2013.

dnevnik

12. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Проћи ћете много лакше кроз данашњи дан ако успете да каналишете уздржане фрустрације. Посета теретани или енергично чишћење куће може много помоћи. Радите на физичкој кондицији.

BIK 20.4-20.5.

Да ли данас очекујете посетиоце? Ако је то случај, можда ћете имати напад панике јер ваш дом не изгледа ни приближно онако како желите. Не брините, вашим пријатељима то није важно.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Средите своје мисли, прикупите све податке и тражите оно што заслужујете. Ако жудите за јавним признањем, потрудите се да добијете више времена у центру пажње. Само напред!

Чини се да сте посебно осетљиви и свакако да знате како да то искористите. Иако вам је проблем да будете на услузи другим људима, сада је право време да помогнете тамо где можете.

Ово није погодан дан да се дубоко упуштате у истраживања било које врсте, без обзира на то да ли су у питању интелектуалне теме или технолошка достигнућа. Ваш ум није фокусиран као обично.

Ваша топлина и добродушност привући ће данас друге људе као магнет. Схватићете да вам сусрети с другим људима доносе осећај испуњености и задовољства. Романтика вам је веома битна.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Колико год банално посао изгледао, направите списак да бисте разложили пројекат на мање целине. Биће вам много лакше да се фокусирате на следећи мањи корак него на целину.

Ваш пријатељ вероватно пролази кроз тежак период о којем ви не знате ништа. Покушајте да сагледате ситуацију из друге перспек тиве. Опростите и заборавите. Зато пријатељи и служе.

Хоби и разонода су оно што вас испуњава, и то вам нико не замера. Али, покушајте да хобије не користите као начин да избегнете друге обавезе. Ваша интуитивност је на високом нивоу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Могуће је да размишљате о бројним опцијама, али нисте сигурни која је права за вас. Нема потребе да започињете нешто ново одмах. Будите стрпљиви и имајте више поверења у себе.

Неумереност у храни и пићу би вам данас могла донети осећај мрзовољности. Могуће је да сте претходно вече изашли с пријатељима и препустили се примамљивом вину и егзотичном јелу.

Један од пријатеља би могао затражити да му помогнете с финансијама на неки начин. То није ништа озбиљно, али вероватно подразумева избор који ваш пријатељ треба да направи.

TRI^-TRA^

Џеј ми Оли вер ку ва за Манчестер сити V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно и ведро

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

-1

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Хладније уз дуже сунчане периоде. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак у порасту. Температура од -4 до 1 степен. ВОЈ ВО ДИ НА: Хладније са мразом ујутру и дужим сунчаним периодима. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак у порасту. Температура од -6 до 1 степен. СР БИ ЈА: Хладније са снегом ујутру у централним и јужним пределима, а на северу разведравање и сунчани периоди. Поподне разведравање и на крајњем југу. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак у порасту. Температура од -6 до 2 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу ујутру мраз и ново наоблачење на северу са могућом слабом кишом и суснежицом увече. У понедељак и уторак топлије, ветровито и облачно, с кишом повремено. Дуваће умерен до појачан југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу. Од среде мало хладније уз могућу кишу и суснежицу. До суботе температуре изнад просека за јануар и изнад нуле током дана. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Неповољне биометеоролошке прилике нарочито ће утицати на кардио и цереброваскуларне болеснике, па им се саветује изузетна опрезност. Могући су главобоља, раздражљивост и поремећај сна.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-3

Kijev

-3

Moskva

-7

Oslo

-10

St. Peterburg -10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

Ка кво по ја ча ње за ак ту ел ног ен гле ског шам пи о на! Је дан од нај по зна ти јих ку ва ра на све ту до го во рио је пе то го ди шњи уго вор са Ман че стер си ти јем. Бри ну ће се о ис хра ни игра ча. Ман че стер си ти има па клен тим, а са да је по ја чао и ку хињ ску ли ни ју ти ма. Ком па ни ја „Fabulous Feasts and Legends Hospitality”, на чи јем је че лу је дан од нај по зна ти јих ку ва ра на све ту, 37-го ди шњи Џеј ми Оли вер, пот пи са ла је пе то го ди шњи уго вор са Ман че стер си ти јем. Оли вер и ње го ви са рад ни ци има ће за да так да при пре ма ју хра ну за игра че на дан утак ми це, да се бри ну о ке те рин гу за све по се ти о це ста ди о на „Ити хад”, чи ји је ка па ци тет 48.000 ме ста, као и за дру ге до га ђа је у ор га ни за ци ји клу ба. У оквиру ста ди о на „Ити хад” по сто ји чак 11 ку хи ња и 19 ба ро ва. „Ве ру је мо да ће ово би ти нај бо љи ке те ринг на ста ди о ни ма Пре ми јер ли ге”, из ја вио је ге не рал ни ди рек тор ком па ни је Нај џел Хе рис. Алек сан дар Ко ла ров, Ма ти ја На ста сић, Вен сан Ком па ни, Да вид Сил ва, Ма рио Ба ло те ли, Един Џе ко, Ја ја Ту ре, Џо Харт и оста ли игра чи Си ти ја ужи ва ће у пр во кла сној хра ни мај сто ра ку хи ње. Да ли ће им та хра на по мо ћи да стиг ну Ман че стер ју нај тед, ко ји има се дам бо до ва ви ше? Ви де ће мо.

VIC DANA Стигне господин у ресторан, а мало касније дође конобар: - Опростите, ово је шведски сто. А на то ће господин: - Не брините, устаћу ја кад Швеђани дођу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

473 (38)

Slankamen

328 (20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

513 (38)

Zemun

349 (11)

Bogojevo

428 (37)

Panчevo

352 (9)

Smederevo

490 (0)

Baч. Palanka 384 (37) Novi Sad

336 (32)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

155 (0)

S. Mitrovica

290 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (0)

Beograd

297 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

314 (18)

NERA

Hetin

72 (2)

TISA

-29 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

44 (-2)

Reшeњe:

DUNAV