Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 30. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23664 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U novogodi{wem novogodi{wem U trobroju „Dnevnika” „Dnevnika” trobroju EKSKLUZIVNO „Dnevnik” u {koli Baraka Obame: Pa~ji hod na javanskom {oderu! Vesna Pusi}: Pripremamo susret Da~i}a i Milanovi}a Du{an Kova~evi}: Kraq i ja, novosadska pri~a Brajan Ra{i}: Stonsi bi jo{ da slave, ali... NA[E PRI^E Tajno bratstvo 208AM; Vatromet za Staqina samo ikone pre`ivele; Jela na{a sa sala{a... ZA „DNEVNIK” GOVORE I PI[U Dragan \ilas, Milo{ Vu~evi}, Jorgovanka Tabakovi}, Fransoa Gzavije Denio, Robert ^oban, Omer Karabeg, Zafir Hayimanov, Miroslav Tadi}, Bora Oti}...

sutra, sutra, na na 48 48 strana strana

I[TVANPASTOR,PREDSEDNIKPOKRAJINSKOGPARLAMENTA, NEZADOVOQANODNOSOMREPUBLI^KIHVLASTIPREMAAPV

Poni`avawe Vojvodine Skup{tinaSrbijeusvojilaje,napredlogSkup{tineVojvodine,ZakonkojimseosnivaRazvojni fondVojvodine.Predsednikpokrajinskogparlamentanije,me|utim,krionezadovoqstvokakose ceopostupakodvijao.„Dovedenismousituaciju da,uprkossporazumuizme|udvejuvladaozakonskom predlogu koji je pro{ao kroz proceduru Skup{tineVojvodineonovomrazvojnomfondu, Vlada Srbije i poslanici koji je podr`avaju naknadnopredla`uamandmanenatajzakon.Tojeneverovatnoponi`avaweVojvodineiwenihinstitucija”izjaviojePastorza„Dnevnik”.Powegovimre~ima,odpo~etkajebilojasnodapokrajin-

ska administracija nije mogla da promeni odlukuorepubli~kombuyetu,iakojeprethodnou~inilasve{tojemoglautompogledu:pokrenulapostupakpredUstavnim sudom,imalazakonodavnuinicijativui amandmane na buyet, pregovarala... „Ali,ni{tanijevredelo.E,ondajetrebalotogra|animaVojvodinedaka`emo i da im objasnimo da je to realnost,aliidaminismostimsaglasni nitizadovoqni,tedajeUstavprekr{en i da to nismo mogli da spre~imo”,navodiPastor. str. 2

ERUPCIJANASIQA USRBIJIILIZARJE TE[KOBITIFIN

VLADASRBIJEJU^EODOBRILAJO[JEDNUKOREKCIJUCENA

Gas skupqi 10 posto VladaSrbijedonelajeju~eodlukuda}e,ranijeuna{emlistuve}najavqeno,poskupqeweprirodnoggasaza10odstova`itiod15.januaranarednegodinezaindustrijskepotro{a~e.Zadistributereidoma}instvagas}ebitisupqiod1.februara. E. N. L.

PRIZNAWEDAPAPANE]EUJASENOVACSVEDOKHRVATSKAISRPSKASTRANA „NESTAVEISTORIJSKUTA^KUNATOSTRATI[TE”OTVORILONIZPITAWA

@rtve zaslu`uju vi{e od prepucavawa

Nije dobar „ventil” razbiti nekom glavu str. 6 Prete`no sun~ano

str. 7

NASLOVI

VIOLINISTASTEFANMILENKOVI] GOVORIZA„DNEVNIK” PREDVE^ERA[WIKONCERT UNOVOSADSKOJSINAGOGI

JUBILEJCRVENEMARAME

Pionirskih 70 sve}ica

str. 8

Teofil Pan~i} Bu{ilica i macola

Bora Oti}

Zimske ferije

\or|e Randeq

Tamo gde se dram radosti du{om pla}a

Work hard, and play hard str. 13

Najvi{a temperatura5°S


2

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

Nikoli}: Nema izbora bar do polovine 2013.

CITATI

Pravi}emo novu fabriku poqoprivrednih ma{ina. Da Srbija napravi jedan svetski model traktora, koji bi koristio motore „Yon Dir”, a koji bi mogao da se prodaje ne samo u Srbiji i regionu, nego u ~i ta vom sve tu. Da po no vo po~nemo da pravimo kombajne u segmentu tr`i{ta gde mo`emo biti konkurentni

Mla|anDinki}, ministar finansija i privrede

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}izjaviojeuintervjuuTanjugudaneo~ekujedadovanrednih izborauSrbijido|ebardopolovineslede}egodineidajesiguran daaktuelnuvladunemo`edasru{islu~ajMiroslavaMi{kovi}a ilibilokogdrugogbiznismenai politi~arakojisena|eizare{etaka. Za katastrofalno stawe u dr`avi i propast privrede, smatrapredsednik,najodgovornijisu upravopoliti~ariizatoba{oni nesmejudaseprovukuuborbiprotivkorupcije.„Politi~arisuod Srbijenapraviliovakobesmislenuzemqu.Nikaduwojnebibilo ovoliko korupcije i kriminala, mita, nezadovoqstva gra|ana svojim`ivotomdatonisu`elelipoliti~ari.Dakle,prvonapoliti~are!”, poru~io je Nikoli} i dodao da “Vlada ne mo`e da padne zbogtoga{toseboriprotivkriminala”.On,me|utim,nijeiskqu~iomogu}nostdaseslede}egodineodr`evanredniizbori,alida o~ekujedadowihnedo|ebardojuna2013.godine,kada}esekona~no znatidalijeEUodlu~iladapregovarasaSrbijomiline.

Vu~i}: Pu{tawe Mi{kovi}a – li~ni poraz Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e,ukolikoseobistinenajaveda }e biznismen Miroslav Mi{kovi} biti pu{ten iz pritvora do Nove godine i istra`ni sudija i tu`ila{tvo procene da postoje vaqani razlozi za takvu odluku, to do`iveti i kao li~ni poraz. „Slu{aosamnajaveda}egapustitidoNovegodineidapostojerazli~ite vrste pritisaka. Sme{no mijekadslu{amnekekojizastupajuwegovustranuine}udagovorim koliko su neistina izneli u javnostiuposledwadvadana”,re-

kao je Vu~i} novinarima posle otvarawafabrikeslo`enihborbenih sistema u Velikoj Plani. Onjeistakaodanebe`iod~iwenice da }e u borbi Vlade Srbije protivkorupcijeiorganizovanog kriminalabitiporaza,adabineke od wih do`iveo i kao li~ne. Kako je najavio, do kraja januara o~ekuju se ozbiqni rezultati u rasvetqavawu24sporneprivatizacije,nakojimaraderadnegrupe policije i tu`ila{tva, ali i u istragama o Razvojnoj banci VojvodineiFonduzakapitalnaulagawa.

Nova ve}ina u Ba~u odr`ala sednicu na trgu Odbornici novoformirane ve}ine u Skup{tini op{tine Ba~ su, u prisustvupredsednikaVladeVojvodineBojanaPajti}a,funkcionera PokrajinskogodboraDSioko500~lanovaiaktivistatestranke,odr`ali sednicu na trgu ispred zgrade op{tine, javqa Radio-televizija Vojvodine(RTV).Po{toje13odbornikatenoveve}ineodr`alosednicunakojojsu,kakojavqadopisnikRTV,razre{iliprethodneiimenovalinovedirektorejavnihijavno-komunalnihpreduze}a,kaoi~lanoveupravnihinadzornihodbora,odbornicisu,uzasistencijujednefirme za obezbe|ewe, obili ulazna vrata zgrade Skup{tine op{tine i u{liuzgradu.Zgraduop{tinskeskup{tineobezbe|ivalajepolicija, navodiRTViprenosiPajti}evuizjavudajesramotadau21.vekuodbornicijedneop{tinedr`esednicunauliciidasuzatokrivedr`avne institucije koje su to dozvolile. Novoformiranu ve}inu op{tinske skup{tineuBa~u~ineDS,LigasocijaldemokrataVojvodineiSrpska radikalnastranka.Usaop{tewuvojvo|anskihdemokratajenavedenoda suSrpskanaprednastrankaiSocijalisti~kapartijaSrbijeizgubile ve}inu,kaoidasuodbornicipodnelizahtevUpravnomsududadonese hitnumerukakobiimbioobezbe|enulazuzgradu.

PREMIJERIVICADA^I]OPLATFORMIZAKiM

Nu`an fleksibilniji pristup

Najve}i udarac za one koji su sru{ili Milo{evi}a je da ih u Evropu vode Nikoli}, Da~i} i Vu~i}. Da u|emo mi u EU pa ako namsenesvi|a,daiza|emo,rekao je u novogodi{wem intervjuu Tanjugu premijer Ivica Da~i} koji jeistakaoidajeEUpotrebnaSrbiji, a da Platforma o Kosovu i Metohiji„nijenai{lanarazumevawe”Zapadazbogpozivanaprekid tehni~kog dijaloga sa Pri{tinomizalagawazasveobuhvatno re{ewe po principu „ni{ta nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno”. Po Da~i}evom mi{qewu, taj nacrt platforme je „najpozitivnijidokumentkojijeSrbijapredlo`ilauposledwih13godina”i dajepredlo`enpre10godina-za wegabidobiliNobelovunagradu zamir.„Ionikojisuna{inajve}i prijateqi na Zapadu bili su veoma negativno odre|eni kad je re~otojre~enici-dabitrebalo prekinuti pregovore. Mislim da daqenisuni~itali.Iakosupro~itali, nisu komentarisali”, rekaojeDa~i},preciziraju}idasu predsednik Tomislav Nikoli}, prvi potpredsednik Vlade AleksandarVu~i}ion-imaju}iuvidu takvonerazumevawe-dogovorili da„ostavetoudrugomplanu”. „Potrebnojeimatifleksibilniji pristup, kako ne bi smo do-

{liusituacijudanemo`emoni napred ni nazad - a to zna~i, da namseprekinupregovorisaEU,a da pri tome vi{e nemamo ni{ta dapri~amoudijalogusaPri{tinom”. Osnov za rezoluciju koja je }esena}iuSkup{tinije,ustvari, prvi deo nacrta Platforme, kojigovorioosnovnimprincipimazapregovore. „SamaRezolucija}egovoritio osnovnimprincipimakojisubitni,atojedamine}emopriznati KiM,dasmatramodafokusna{eg predloga jeste ustvari polo`aj srpskezajednice,odnosnoSrbana KiM. Da je u daqem dijalogu sigurnoda}eSrbisaKosovaimati zna~ajnure~.Idasmatramodasve to treba da bude pra}eno napretkomuprocesuevropskihintegracija”,rekaojeDa~i}idodao:„Ne}u da pri~am bajke narodu. Cela situacijaokoKiModavnojeiza{laizUstavaSrbije”.

INTERVJU

redsednik Skup{tine VojvodineI{tvanPastorizjavio je da su de{avawa sa Razvojnom bankom Vojvodine tokom proteklih nekoliko meseci, kaoipoliti~kipritisciioptu`benara~unPokrajineutompogledu, ukazivali na poku{aj da se destabilizujepokrajinskavlast.U intervjuu za “Dnevnik” Pastor je oceniodaje“uzsvaponi`ewakoja jevojvo|anskaadministracijapretrpela u toj kampawi”, kao rezultat do{lo i do gubitka poverewa gra|anauVojvodinuiweneinstitucije. Stoga }e, kako je najavio, tokom januara zatra`iti prijem kod guvernera Narodne banke Srbijeiuviduizve{tajteinstitucije o poslovawu RBV, kako bi se uveriodalijedoga{ewatebanke do{lozboglo{egupravqawaili zbogpoliti~kihpritisakapojedinihpredstavnikarepubli~kevlasti. –Neznam{tajebio~ijiciqu toj lakrdiji sa Razvojnom bankom Vojvodine,alisve{tosede{avaloli~ilojepoku{ajdasedestabilizuje pokrajinska vlast. Mi smo slu{ali veoma ozbiqne i te{ke optu`be s najvi{ih pozicija u Vladi Srbije, koje su onda povla~eneuzobrazlo`ewadajetobilo medijski pogre{no preneto. I tu nijebilanaudarusamoRBV,negoi Fondzakapitalnaulagawa...–ukazaojePastor. l O~ekujetelida}eFondza kapitalna ulagawa biti slede}inatapetu,sobziromdatakve najave ve} dolaze iz stranaka koje su opozicija u pokrajinskomparlamentu,alisuvladaju}eurepubli~kom? –Tomimnogoli~inasituaciju danekonekogpla{i.Ajanevidim razlogza{tobibilokotrebaoda seupla{iodnajaveda}enekodo}i i kontrolisati poslovawe tog fonda.Paidosadjepostojalamogu}nosttakvekontrole,kojihjei

P

I[TVANPASTOR,PREDSEDNIK

Ciq im je da okrenu protiv

bilo.Ijautimkontrolamanevi- {wegRazvojnogfondauRBVtreba vedeniusituacijudauprkossporadimnikakavproblem.Akoseutvr- daka`eza{tojetouradio,kogaje zumu izme|u dveju vlada o zakondi da je neko ne{to zgre{io, on natonagovorio,kakvusutuambiskompredlogukojijepro{aokroz zbogtogatrebadaodgovara.Aline cijepostojale,kakvesubileviziproceduruSkup{tineVojvodineo vidimrazlogdanekosadpoku{ava je...Tonemoradazna~ipriznawe novomrazvojnomfondu,VladaSrdanastimezastra{i,semakoiza greha, mo`da je postojala logika bijeiposlanicikojijepodr`avasveganestojigolipoliti~kipri- pokojojjetobiloracionalno.Maju naknadno predla`u amandmane tisak. da,zamenetonikadnijebiloracinatajzakon.Tojeneverovatnopoonalno.Zato{tojeRazvojnifond, ni`avawe Vojvodine i wenih inl Ukojojmeri}eeventualno poquqanopovereweupokrajinkojismoimali,biona{autonomstitucija... skuvlastzbogslu~ajaRBVoteni instrument ~ije poslovawe je l Kako javnost mo`e da zna `ati poslovawe novog razvojure|ivano odlukama Upravnog od- zbog ~ega je zapravo do{lo do nog fonda, koji tek ga{ewa RBV, da li trebadaseformira? zbog lo{eg poslovaAko sa da tvr di mo da nam je vir tu el nih – Upravo formirawaili,pak,zbogpol12 milijardi dovoqno, ko nam garantuje ti~kihpritisaka? wem tog fonda treba da poka`emo da Pokrajina –- To ne mogu ta~no da dogodine iz republi~ke vlasti ne}e mo`edabudeboqidomadaprocenim,jernemam re}i: evo vam virtuelnih pedeset }in i efikasniji gazda, sve informacije u tom milijardi i mo`ete da se odreknete {to verovatno jeste dopogledu.Nemo`eniko slede}a tri pokrajinska buyeta vednousumwuzbogtelaod nas da u|e u RBV i krdijeokoRazvojnebanproverava weno posloke Vojvodine. I zato je razvojni boraiosniva~a,aRBVjedeobanvawe ako za to nema ovla{}ewe – fond na{a {ansa. To svakako ne karskogsitemagdepravilaposloto ovla{}ewe imaju NBS i drugi mo`edaanulirasvaonaponi`ewa vawadiktiraNBS.Atojeogromnadle`ni organi. Ali ja svakako i{amarekojasmokaopokrajinska narazlika.Na{Fondzarazvojje imamnamerudatokomjanuaraodem administracija do`iveli protezadesetgodinasvakidinar,kojije kodguvreneraNBS,jermislimda klihmesecizbogRBV,alimislim uwegau{ao,okrenuo~etiriputa. imampravodapro~itamizve{tajo idasmomo`dateknapo~etkutih Imali smo oko {est milijardi poslovawuRBV. suo~avawa s realno{}u kojih }e ulaznognovca,anakondesetgodil Zartajizve{tajnebitreverovatnobitisvevi{eivi{e.I naostvarilismoplasmaneuvred- balodabudeobjavqen? ba{zatoimasmislai}iustvaranostiod24milijarde.Zatomisad –Mislimdasutupraviladosta werazvojnogfondakakobisespate{kopada{tosmotakavpotpuno rigidna. Po zakonskom re{ewu, silo ono {to se spasiti mo`e iz autonomni razvojni instrument koliko znam, mogu}e je izvr{iti RBV. Ako je prethodni Fond za pretvorili u instrument kojim uvid u analizu NBS, ali se to ne razvoj mogao biti efikasan inipak ne}emo autonomno odlu~iva- mo`eobelodawivati. strument,{tosmove}pokazali,ne tinego}emobitipodtutorstvom. l Kakotodasetolikorazlikujuvi|ewapokrajinskogbuxeta vidimza{totonemo`ebitnovi Tonedolikujeidejiautonomije. razvojnifond. Nemamni{taprotivRepubli~- unutar vladaju}e koalicije u Dodu{e, nije nam trebala ta kevlade,alimislimdajena~inna Vojvodini i oko famoznih seavanturasaRBV.Ali,tajkojedokojisesvetokrojikrajweponi`a- dampostoiokoiznosazakapinosio odluku o utapawu nekadavaju}izaVojvodinu.Jer,mismodo- talnaulagawa? – Buxet je problemati~an iz razli~itih aspekta. Jer, tih 12 milijardi je virtuelni novac za virtuelniprojekat.Nepostojini projektno-tehni~ka dokumentaciSkup{tina Srbije usvojila je, na predlog ni~kimvlasni~kimu~e{}emAPViSrbije,glaja za taj autoput i za tunel kroz Skup{tineVojvodine,ZakonkojimseosnivaRaz- saloje163poslanikavladaju}eve}ineiopoziciFru{ku goru. Postoji samo ideja vojnifondVojvodine~imebi,kakojenavedeno, je,dokje10biloprotiv.Usvojenasupritomei i postoji potreba za tom saobratrebalodaseizbegnuporeme}ajinaukupnomfi- dvaamandmanaVladeSrbijekojimaserepubli~}ajnicom.Ali,odidejedozabadanansijskomtr`i{tuSrbijezboglo{egposlova- kibuxetiskqu~ujekaomogu}iizvorfinansirawaprvoga{ovatrebadapro|edowaRazvojnebankeVojvodine.Zazakon,kojipred- waRFV,budu}idajeciqosnivawatogfondaoststavremena,apotrebnojeidase vi|a osnivawe Razvojnog fonda Vojvodine zajed- varivaweprojekatanateritorijiPokrajine. raspi{e tender za izradu razli-

UsvojenzakonoRazvojnomfondu

ISRBISAKOSOVA,BA[KAOIONIIZBEOGRADA,RAZLI^ITOGLEDAJUNANIKOLI]EVKOSOVSKIAKT

Konfuzija po platformi L

iderDSS-aVojislavKo{tunicaocenio je ju~e  da je platforma za KiM prvipoku{ajdasedefini{epolo`aj Kosova i Metohije kao AP sa su{tinskom autonomijomunutarSrbije,aliiautonomijomzakosmetskeSrbe.Powemu,timejeu~iwenprvikorakupravqewudiskontinuiteta sapolitikomprethodnevlade,kojaje,powegovim re~ima, po~ivala na podre|ivawu, ne nacionalnim,ve}interesimaEvropskeunije. Sdrugestrane,ambasadorkaSADnaKosovuTrejsiXejkobsonupozoravadabiovajdokumentmogaodaometenastavakdijalogaizme|uBeogradaiPri{tine. I kosmetski Srbi razli~ito ocewuju Platformeiwenedomete,alipresvega~ekajudasevlastunutarsebedogovoriokona~nomtekstuiiznena|ujeihkonfuzijakojapo tompitawuvladauBeogradu.JednogodlideraSrbasaseveraKiMMarkaJak{i}autom smislu brine i sve otvorenije razmimoila`ewepredsednikaNikoli}a,sjedne,iIviceDa~i}a,aliiAleksandraVu~i}a,sdruge strane,upogledusadr`inesamogdokumenta, kaoiocenekoristikoju}edr`avaodwega imati. –Uverensamdautomeveomava`nuuloguigrajuodre|enestraneambasade,presvegazapadne,kojesuizvr{ileodre|enipritisaknapremijera,pajeonpo~eonesamo da koriguje stavove, ve} je postao maltene naj`e{}iprotivnikPlatforme.Tonisam o~ekivao,alijo{ivi{e~udineogla{avawenajmo}nijeg~ovekauVladiAleksandra Vu~i}a,~ijese}utawemo`eprotuma~itii kaodr`awestraneDa~i}u–ka`enamJak{i}. On, ina~e, tvrdi da osnovni elementi Platforme jesu ostvarivi, ali samo pod uslovom da dr`ava Srbija ima jasan ciq. A tajciqje,presvega,povratakKosovaiMetohijeusastavdr`aveSrbije. –Mo`datajciqsadanekomdelujeutopisti~ki,alionubudu}nostitonemorabiti. Ni{ta nije neostvarivo ako se ho}e – ka`e Jak{i}.

Uveren sam da su odre|ene strane ambasade, pre svega zapadne, izvr{ile odre|eni pritisak na premijera (Marko Jak{i}) Me|utim,zazamenikkosovskogpremijera iliderSamostalneliberalnestrankeSlobodanaPetrovi}adokumentpredsednikaNikoli}aimanekolikokqu~nihnedostataka,a kqu~nijetajdaautoriplatformeo~itonemajuose}ajzatomogulire{ewakojasupredvideliuop{tebitiprimewenanasamomterenu. – Iznete ideje su mo`da imale {ansu na uspehpre13ili10godina,alidanaskadasu mnogiprocesiuve}poodmaklojfazi,me|unarodniakterikojisuukqu~eniuteprocese naprosto ne}e dozvoliti okretawe to~ka unazad. Tim pre {to ovaj dokument mo`e

obeshrabiti premijere Srbije i Kosova da nastavezapo~etidijalog,kojijetamanpo~eo dadajerezultateinajavionekakvunormalizaciju odnosa, koja je od su{tinskog zna~aja presvegazaSrbekoji`ivenaKosovu–obja{wavaPetrovi}za„Dnevnik”. A za Ran|ela Nojki}a, biv{eg dr`avnog funkcionera, ina~e predsednika PokrajinskogodboraSPOzaKiM,osnovniproblem je upravo taj da postoji otvorena podela o smislenosti platforme i kada je re~ o zvani~nomBeograduime|ukosovskimSrbima. –PredsednikNikoli}ovakvimformilisawem platforme `eli da „pokrije” neka svoja predizborna obe}awa. Vu~i} i Da~i}, me|utim, moraju da plate cenu dolaska na vlast,acehispostavqajuonikojisuimutomepomogli.Kadaje,pak,re~okosovskimSrbima,dopredesetakdanauNikoli}evomtekstuprakti~nokaodasupostojalisamoonisa severa.Ume|uvremenujetajpristupkorigovan, ali je problem {to u osnovi Srbe koji `ive ju`no od Ibra niko nije pitao za mi{qewe,pogotovoneonekojiu~estvujuuinstitucijamauPri{tini–navodiNojki}. Sagovornik „Dnevnika” je ipak uveren da pojedini elementi platforme koji se ti~u konkretnog povezivawa enklava na jugu sa srpskim op{tinama na severu imaju realnu podlogu,timpre{tojetonaizvestanna~in predvi|enoiAhtisarijevimplanom. –Efekattogpovezivawa,ukolikobiono biloiskreno,po{teno,narealanna~inposmatralo probleme Srba i nudilo re{ewa, nesumwivobibiozna~ajan–navodiNojki}.– Mo`da Beograd ne}e nikada otvoreno priznatiAhtisarijevplan,alisamoidu}iwegovimtragomsrpskaplatformaima{anse.I stoga verujem da }e ve} na predstoje}im kosovskim izborima Beograd kona~no pozvati Srbedanawimau~estvujuidaseokupeujedinstvenifront..Jer,utomslu~ajubilokakvavladadaseubudu}nostiformirauPri{tini,onanebiimalalegitimitetbeztako povezanihSrba. n MiroslavStaji}


nedeqa30.decembar2012.

c m y

dnevnik

POKRAJINSKOG PARLAMENTA

KARMA KOMA

se gra|ani Vojvodine ~itih studija, dobiju razne saglasnosti... Da li je sve to mogu}e uraditi u godinu dana? U to je te{ko poverovati. Uz to, nigde nisam video da se tih 12 milijardi u republi~kom buxetu pojavquje kao ne{to {to treba da se transferi{e Pokrajini. To je fiktivan novac koji se pojavquje samo na papiru, ali pla{im se da ga nikada ne}emo videti. Zato ovaj buxet vi{e vidim kao manevar da bi se tu sad ne{to zamazalo. No, ve}i problem je {to Pokrajini ostaje realno za kapitalna ulagawa u narednoj godini tek ne{to vi{e od dve milijarde dinara, a taj iznos nikada nije bio na tako niskom nivou. I ta sredstva ne odvaja Republika nego Pokrajina iz sopstvenih izvora. Ali posebno mi je problemati~no {to na sve to vojvo|anska vlada ka`e da je sve u najboqem redu, da je ispo{tovan ustvani okvir od sedam posto i udeo koji se odnosi na kapitalna ulagawa. Ja to ne razumem. Jer, takvim tvrdwama mi prakti~no napu{tamo zadwu branu, a onda vi{e nema kraja uzmicawu. Potpuno je jasno da mi nismo mogli da promenimo odluku o repu-

3

bli~kom buxetu, jer smo prethodno u~inili sve {to smo mogli u tom pogledu: pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom, imali zakonodavnu inicijativu i amandmane na buxet i pregovarali... Ali, ni{ta nije vredelo. E, onda je trebalo to gra|anima Vojvodine da ka`emo i da im objasnimo da je to realnost, ali i da mi nismo s tim saglasni niti zadovqni, te da je Ustav prekr{en i da to nismo mogli da spre~imo. Tako|e, trebali smo jasno

Mogu}a korekcija Statuta APV l Mo`e li o~ekivano obarawe Statuta APV pred Ustavnim sudom dovesti u pitawe opstanak aktuelne pokrajinske vlasti, kako to o~ekuju neki funkcioneri SNS-a? – Do ocene ustavnosti Statuta sigurno }e do}i u narednoj godini, ali ja tu ne vidim uzro~no-posledi~nu vezu s eventualnim vanrednim pokrajinskim izborima. Ali, vidim potrebu da se oko toga spusti tenzija i da se po~ne pregovarati. Ministar pravde izneo nam je ideju da se tra`i obustavqawe postupka pred Ustavnim sudom Srbije, kako bi se prona{lo re{ewe za otklawawe razloga za vo|ewe tog postupka. Mislim da je to jedan od mogu}ih koraka koji bi vodio smirivawu tenzija i re{avawu problema. l To zna~i pisawe novog statuta i zakona o nadle`nostima? – To zna~i korekciju onih delova Statuta koji su problemati~ni u odnosu na odluku USS koja je ve} doneta u odnosu na Zakon o nadle`nostima. I svakako to zna~i i}i u susret doga|aju, a ne ~ekati odluku Ustavnog suda, odnosno tra`iti re{ewa koja bi se u parlamentarnoj proceduri usvajala kako bi se taj problem prevazi{ao.

K

kazati da ipak ne}emo i}i na privremeno finansirawe nego na usvajawe takvog buxeta, ali da ne odustajemo ni milimetar od onoga {to smo do sada tvrdili. Jer, ako sada tvrdimo da nam je virtuelnih 12 milijardi dovoqno, ko nam garantuje da dogodine iz republi~ke vlasti ne}e re}i: evo vam virtuelnih pedeset milijardi i mo`ete da se odreknete slede}a tri pokrajinska buxeta. l Mislite li da su realne spekulacije o skorim vanrednim izborima u Pokrajini, ali i na republi~kim nivou? – Takve spekualcije ne do`ivqavam kao realne. Na dr`avnom nivou to sigurno nije realno, a na lokalnim niovima je to negde mo`da mogu}e, dok }emo na pokrajinskom u februaru imati dopunske izbore u Apatinu, Srbobranu i Zrewaninu. Uvren sam da vanredni izbori nisu nikom u interesu, jer je va`no da 2013. bude godina u kojoj }emo kona~no poku{ati da se suo~imo s problemima koji su nagomilavani proteklih decenija – od pitawa Kosova do unutra{weg ure|ewa zemqe, reorganizacije velikih sistema i isterivawa na ~istac svega onog {to je bilo prqavo. n Branka Dragovi} Savi}

INTERVJU

Bu{ilica i macola

a`u qudi koji znaju {ta govore da je iz- ko se pre neki dan, negde raz „pravna dr`ava“ ~ist pleonazam: u centralnoj Srbiji, okudr`ava ne mo`e biti druga~ija nego pilo pet-{est, ili svih pravna, jer ako nije pravna onda nije ni dr`a- desetak, ili koliko ve}, va nego je nekakva hajdu~ka skup{tina, u najbo- ko~opernih ’ajduka volonqem slu~aju. Pravo se konkretizuje – izme|u tera, opremilo se macolama, ~eki}ima i sli~ostalog – kroz zakone, a zakone donosi jedan nim oru|em (po potrebi i oru`jem), posedalo u deo dr`avne vlasti, drugi deo ih sprovodi, a motorna vozila i krenulo ka Pre{evu. Naravtre}i nadzire i jedne i druge. A mi, gra|ani, no, Pre{evo nije ba{ jako poznat turisti~ki nadziremo sve te grane vlasti; tako je bar u centar, i oni nisu tamo krenuli na skijawe, jo{ teoriji. Ako se niste ba{ sasvim prepoznali mawe na sve~ani novogodi{wi koncert ugledne u prethodnoj re~enici, to je samo zato {to Pre{evske filharmonije. Ma jok, krenuli quvam dr`ava nije dovoqno demokratska i do- di u Pre{evo na radni izlet: da li~no i persovoqno pravna, a samim tim nije ni dovoqno nalno polupaju i uni{te nekakav spomenik koji dr`ava. Otuda jedini na~in da se bude „dr`a- tamo je nikao vaqda u re`iji lokalnih vlasti, votvoran“ u dr`avi koja ve} (kako-tako) po- a koji je posve}en svetloj uspomeni na borce stoji nije busati se u rutave patriotske gru- ne~ega {to se prozvalo OVPBM, ili tako nekadi, nego graditi, a ne razarati, vladavinu ko. Dakle, jedne od onih tipi~nih banditskih prava. Sve drugo je cirkus, sve drugo je fol- dru`ina s visokoparnim patriotskim pokriklor, sve drugo je naprosto – sve drugo. }em, kakve procvetaju na Balkanu oko svakog Kada se u Ba~u odbornici novoformirane \ur|evdana. ve}ine okupe na ulici, pa na uli~noj sednici E, onda je dr`ava (oli~ena u predsedniku donose odluke, pa na koncu i uz pomo} bu{i- vlade li~no, a taj je ujedno i policajministar, lice upadnu u op{tinsku zgradu ne bi li „vr- {to nije bezna~ajno u ovoj stvari) lepo zamo{ili vlast“, onda imalila te dole u Pre{evu mo po sla sa su {tin da sami uklone spomeJedini na~in da se bude skim odsustvom prava, nik koji su neovla{}edakle dr`ave. Toga ne „dr`avotvoran“ u dr`avi koja ve} no postavili, jer da su bi bilo da zakon deluti {to ih mo nu ment (kako-tako) postoji nije busati se je, pa makar i lo{ zaslavi teroristi. Molu rutave patriotske grudi, nego kon, jer i takav je gori ba je, me|utim, rezograditi, a ne razarati, vladavinu lutno odbijena. Dr`aod odsustva zakona. Zahva qu ju }i de pre siv no va, me|utim, ne mo`e prava. Sve drugo je cirkus lo{em zakonu, u Ba~u da moli i kumi da se su napredwaci i okolitako ne{to uradi. Ona na ono mad for mi ra li, za pra vo pre o te li mo`e ili da ka`e da je taj spomenik u redu, vlast demokratama i okolini tako {to im je ili da se oglasi nenadle`nom i prebaci odgoprebegla fleksibilna odbornica Lige. Bilo vornost op{tinskim vlastima, ili da spomeje to drsko, bezobrazno, nefer, ali eto – za- nik sama ukloni, legalnom i legitimnom polikonito. Sada su demokrate i okolina (gde su, cijskom silom ako ne ide druga~ije. Jedino gle, i radikali odjednom okolina) isto tako {to ne mo`e je da – apeluje da se ne{to (ne) na{li prebega za svoju stranu, i u~inili na- dogodi. Zakon ne moli i ne apeluje, zakon dopredwacima ono isto {to je prethodno u~i- zvoqava sve osim onoga {to izri~ito zabraweno wima. Tako je bezvezni, ali zakoniti wuje. Kada zakona nema, ili kada nema wegovog tante na{ao svoj bezvezni, ali zakoniti ku- sprovo|ewa, onda qudi osete da nema ni prakuriku. Ipak, bi}e da je stvar pravno ~ista. va, a to zna~i da nema ni dr`ave. I onda poAko je ono prethodno bilo po zakonu, onda je i misle, {tavi{e osete neki ~udan svrabe`, da ovo. Rekoh ve}: da je zakon boqi, ni{ta od bi ba{ oni mogli da budu taj zakon umesto zaovoga se ne bi de{avalo. Me|utim, zakon je kona i dr`ava umesto dr`ave. Neke qude taovde ne{to {to se pi{e da se ne bi sprovo- kve ma{tarije strahovito uzbu|uju. dilo, ili da se sprovodi samo kad je to zgodLepo je {to ih je dr`ava na vreme pohapsino za onoga u ~ijoj je ruci batina. „Zakoni su la i spre~ila da prave dodatni belaj tamo za protivnici“, govorio je Pa{i}, ta bezvre- dole, ali ne bi wih na tom putu za jug nikada mena vedeta jalove dnevnopoliti~ke lukavo- ni bilo da se dr`ava pona{ala kao dr`ava. A sti u Srba. kako se uop{te pona{a jedna dr`ava, bar ako Oni qudi iz prve re~enice, oni {to znaju je pametna i demokratska? Evo kako: sama si{ta govore, ka`u i da dr`ava mora imati mo- lu primewuje samo krajwoj iznudici, ali iznopol na silu i primenu sile. Ako ga nema, tog nad svega nikada, nikako i ni po koju cenu ne monopola, opet smo na onom istom: na stadiju- dozvoqava nikome drugom da primewuje silu. mu hajdu~ke skup{tine, u najboqem slu~aju. Tan Teofil Pan~i}

SLOBODAN ORLOVI], STRU^WAK ZA USTAVNO PRAVO

Jaz izme|u norme i realnosti gotovo neprelazan ako danas skoro sve dr`ave imaju ustav, ustavnim se mogu nazvati samo one u kojima se taj najvi{i zakon primewuje. To su ure|ene pravne dr`ave, za razliku od nedovr{enih ili neuspe{nih dr`ava gde je ustav samo neko novo ili prekrajano odelo koje se i ne nosi. Da bi se ustav po{tovao i primewivao, u dr`avi mora biti organ koji se stara o tome. Bez „~uvara ustava“, ustavnog ili vrhovnog suda, ustav je list ’artije koji bi vlast koristila za dnevnu politi~ku potrebu. Kad ono {to u ustavu pi{e odgovara, pozivamo se na wega, a kad su na{i planovi i radwe nesaglasni ustavu - ustav i ne pomiwemo. Ovako rezonuje dr Slobodan Orlovi}, docent na novosadskom Pravnom fakultetu i stru~wak za ustavno pravo, koji za „Dnevnik” isti~e da upotreba Ustava ne bi smela da bude samo voqa stranaka na vlasti, i da se za to brine Ustavni sud Srbije. „Ali od devedesetih pa naovamo taj organ nije {titio Ustav, ve} je umnogome pomagao wegovo ignorisawe. Setimo se samo skora{we neustavne ’reforme’ pravosu|a koja je donela nemerqive {tetne posledice. Srozan ugled Ustavnog suda negativno uti~e i na autoritet Ustava”, tvrdi Orlovi}. l Da li je va`e}i Ustav Srbije uop{te u stawu da podmiri potrebe dr`ave ali i gra|ana koje se name}u u pogledu re{avawa problema Kosova i Metohije?

I

- Srbija danas ima mnogo pote{ko}a, pre svega ekonomskih. Ako se ne desi nekakva ekonomska prekretnica, Srbija }e korak po korak sti}i me|u dr`ave i dr`avice novog „du`ni~kog ropstva“. I pored va`nosti ekonomije, te teme svih tema, politi~ko, stru~no i op{te mwewe neprekidno isti~e potrebu re{avawa statusa AP Kosovo i Metohija. Problem je {to tu potrebu u ovom momentu po Ustavu nije mogu}e namiriti. I sami pregovori o granicama, dr`avqanstvu i drugim elementima dr`avnosti su u sukobu s uvodom i drugim delovima Ustava. U Preambuli stoji da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i da iz takvog polo`aja Pokrajine slede ustavne obaveze svih dr`avnih organa. To zna~i: Narodne skup{tine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i inih.

ali umesto tog akta nude improvizovane planove i platforme za koje mnogi ka`u da su protivustavne? - Ustav je u pogledu autonomnog statusa KiM jasan: to je deo Srbije. Ali je realnost u Pokrajini vi{e od decenije druga~ija. Srpskog ustavnog poretka tamo nema. Samo jedan (deseti) deo Pokrajine mo`e se uslovno nazvati delom Srbije. Mo`da je taj sever Kosmeta za~e}e srpske suverenosti koja }e se jednom vratiti u Pokrajinu. Da bi takva nada postojala, taj embrion se mora bezuslovno sa~uvati. Ali nije samo na{ Ustav u neskladu sa stvarno{}u. To je „boqka“ svih ustava koja se le~i promenama, odnosno amandmanima, ili novim tuma~ewem istih ustavnih normi – kao u Sjediwenim Dr`avama. Problem sa na{im Ustavom je taj {to je nesklad izme|u norme i realnosti

I da Srbija donese ustavni zakon o su{tinskoj autonomiji (ustavni rok je odavno istekao) on bi u ovim uslovima bio samo nekoristan politi~ki pamflet l Ustavna obaveza je i da se donese zakon o KiM ali se to ve} vi{e od 6 godina ne doga|a. Da li bi on uop{te imao smisla s obzirom na realnost na terenu koju vidimo da politi~ari ipak uva`avaju,

u pogledu Kosmeta veliki, gotovo neprelazan. Taj nesklad }e se jednom prevazi}i tako {to }e se promeniti Ustav i prilagoditi ovoj ili nekoj drugoj (po nas goroj) stvarnosti. Ili }e se Srbija vratiti u Pokrajinu. Ovo poto-

we sada nije izgledno, ali nije ni nemogu}e. Jevreji su se skoro dve hiqade godina zdravili sa „dogodine u Jerusalimu“, pa i to, eto, do|e... Ovako, ako sami dr`avni organi ne po{tuju ustavnu obavezu o za{titi Kosmeta, tek je drugi ne}e uva`avati. l Kako ocewujete insistirawe DSS-a na „su{tinskoj autonomiji Kosova unutar Srbije”? - Ustav je, u granicama Srbije, ostavio prostor za ure|ewe polo`aja Kosmeta kao „su{tinske autonomije“. Iako niko ne zna sadr`inu tog pojma, nije neta~no su{tinsku autonomiju smatrati najve}om autonomijom (vi{e od Olandskih ostrva, Grenlanda, Katalonije, Madere...), ali nikako nezavisno{}u. Na `alost,

o~igledno je da drugoj, albanskoj strani to nije dovoqno. I da Srbija donese ustavni zakon o su{tinskoj autonomiji – pri tome }u podsetiti da je ustavni rok odavno istekao – on bi u ovim uslovima bio samo nekoristan politi~ki pamflet. Zapravo, pla{im se da mi i ne znamo dovoqno o apetitima te druge strane. Tzv. Republika Kosovo sa „srcem od Bonstila“ je prevelik zalogaj za na{ Ustav. Pa i za Srbiju i vaskoliko srpstvo. Javno sazrevawe albanske nacije koja, po izjavama vo|a im, treba da `ivi zajedno, prenosi „sindrom Kosova“ i u Gr~ku, BJR Makedoniju i Crnu Goru. Sistemom spojenih sudova ide i u ostale balkanske dr`ave. I eto nas

o~as posla u 1912-oj i vremenu Prvog balkanskog rata, samo ovaj put bez Porte. l [ta bi onda danas uop{te srpski ustavotvorci i zakonodavci mogli i trebali da urade? Ako bi profunkcionisala nekakva autonomija za srpske op{tine na KiM da li bi to bila pokrajina u pokrajini? Ne bi li u tom slu~aju ma|arske op{tine mogle da zatra`e teritorijalnu autonomiju u Vojvodini? - Ono {to Srbija danas mo`e da u~ini a da ne ru{i svoj ustavni poredak jeste da, metafori~no, igra partiju {aha, na vreme, takti~ki. I da razvija ekonomiju, {titi doma}u proizvodwu, stimuli{e rad, zapo{qava po uzoru na „Wu dil“, radne akcije i petoletke... Pogre{no je pitawe da li je po ovoj ili nekoj budu}oj platformi o Kosmetu povezivawe ~etiri srpske op{tine na severu KiM protivustavno. Ure|ewe lokalnih samouprava je stvar zakona i samih op{tina. Za Srbiju i srpske op{tine na Kosmetu je bitno da u wima opstane nacionalni supstrat neke budu}e srpske suverenosti. U suprotnom, padaju}i niz domina ne}e stati. To zna~i da bi se vlast na{e dr`ave sve mawe videla i u oblasti Ra{ke – ne „Sanxaka“, kako se pre neko jutro ~ulo i u jutarwem dneviku Javnog servisa – a mo`da i u nekim delovima AP Vojvodine. n Reqa Kne`evi}


4

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

INTERVJU rema Ustavu Srbije iz 2006. godine Vojvodina je dobila mogu}nost za brojne nadle`nosti, me|u kojima i da upravqa putnom infrastrukturom na svojoj teritoriji. Me|utim, do danassemalo{taizmenilouprkos dono{ewuZakonaoprenosunadle`nostiiobe}awimapredstavnika Vlade Srbije da }e pokrajinski prioritetipostatiirepubli~ki. Otomekojesusporneta~keizme|u Pokrajine i Republike i {ta jo{ nedostaje pa da Vojvodina dobije javna preduze}a koja }e upravqati putnom i `elezni~kom infrastrukturompouzoruna„VodeVojvodine” i „Vojvodina{ume”, za „Dnevnik” govori pokrajinski sekretarzaurbanizam,graditeqstvo iza{titu`ivotnesredinedrSlobodanPuzovi}. – Pokrajinska administracija ula`ezna~ajnenaporedaunapredi uslove`ivotastanovni{tvanateritoriji AP Vojvodine u svim sergmentima, a posebno u oblastima odr`avawa i unapre|ewa saobra}ajne infrastrukture – navodi drPuzovi}.– Dometovihaktivnostiiobjektivnihpotrebalimitiran je pravnim i finansijskim okvirima.Potrebnojekrozizradu i dono{ewe adekvatnih zakonskih re{ewastvoritipreduslovezaodgovaraju}e ukqu~ivawe organa pokrajinske adminstracije u upravqawu  saobra}ajnom infrastrukturomregionalnogkaraktera. l @elezni~ka mre`a Vojvodine daleko je od razvijene: jo{ uvek imamo takozvane spore vo`we s po 20do 30kilometara na ~as,puste `elezni~ke koridore na kojima su demontirane davno izgra|ene pruge. Da li bi direktni pregovori predstavnika vojvo|anske vlade s evropskim i drugim finansijskim institucijama i fondovima ubrzali izgradwu brzih pruga? – Uloga Sekretrijata u ovoj oblasti ogleda u stvarawu prostorno-planskog osnova za realizaciju radova na rekonstrukciji, modernizaciji i izgradwi dvokolose~neprugeBeograd-NoviSad -SuboticanadeoniciStaraPazo-

DrSLOBODANPUZOVI],POKRAJINSKISEKRETAR

Ivozom usrcu

P

ZA[TOCRKVENEZAJEDNICENEPLA]AJUZAKUP ZAKORI[]EWEDR@AVNOGZEMQI[TA

Oranice ispodjelke bogodlukeSkup{tineop{tineSubotica „^antavir“ArpadZabo{ ka`eda}ezatra`iti crkvenezajednicegodinamasuprivilegomi{qewepravneslu`beulokalnojsamoupravi, vaneuodnosunagra|ane,jernepla}ajuzajerimjedostasituacijadanadanodr`avawalikupzakori{}eweblizu700hektaratzv.dr`avcitacijestignesudskazapovestoizuze}uizpronogzemqi{ta.Osim{tosuihdobilenakoricesa javnog nadmetawa zemqi{ta koje koriste {}ewe, crkve zemqu protivzakonito izdaju u crkve.Zbogtakveprakse,ka`eZabo{,Komisija podzakup,awihoviarenda{ikorisnicisupoddolaziupatpoziciju,pri~emunesamodaseni sticajnih mera Ministarstva poqoprivrede. krivi ni du`ni moraju pravdati revoltiranim Osimcrkavaiarenda{a,gubitnicizbogtogasu potencijalnim zakupcima, nego od toga {tetu sviostali:ipoqoprivredniciiGrad,iPokraimajuigrad,ipokrajinaidr`ava,jerostajubez jinaidr`ava sredstavanakojasuposlovuzakonara~unali. Ovakoukratkomo`edaseopi{ezbog~egase SobziromnatodajeiodbornikSavezavojvocrkveneiverskezajednicenemogupo`alitida |anskihMa|ara,Zabo{ka`edanijeusamqenu ih je u posledwih {est-sedam godina zaobi{lo zahtevu da Skup{tina grada {to pre poni{ti qudsko milosr|e. Prvo se  ukazalo u vreme ze{tetnuodlukuodprepetipogodina„donesenu maqskevladavineVojislavaKo{tunice, uobliiskqu~ivoizpoliti~kihrazloga“.Istomislii ku Zakona o vra}awu imovine crkvenim i verpredsednikUdru`ewaseqaka„Subotica“Arpad skimzajednicama,kojimsuteduhovneinstituciKi{,kojika`edajeodlukaSkup{tineop{tine jestavqeneuredzarestitucijupresvihostalih poqoprivrednikedovelaudebelopodre|enpogra|ana. Samo godinu dana kasnije, 2007, Skuplo`ajuodnosunacrkvenezajednice.Najavquju{tina op{tine Subotice, na ~ijem je ~elu bio }i`albeitu`besvog~lanstvazbogizuze}azeGeza Ku~era, donela je bogougodnu odluku da se mqi{takojecrkveve}godinamabeznaknadekocrkvamanakori{}ewebeznaknadedodeliblizu riste,Ki{jetako|ezatodaseodlukaiz2007. 700hektaratzv.dr`avnogzemqi{ta.Kaosmerni {topreponi{ti. pastiriBo`jegaposlawa,aliikaolojalnigra^lanUdru`ewaseqaka„Stari@ednik“Pre|ani koji imaju izgra|enu svest o legalitetu i drag Kujunxi} isti~e da je ve} sama ~iwenica legitimnosti, crkveni su poslenici navedene {tosucrkvenezajednicezemquizdavaleupoddaroveoberu~keprigrlili. zakupdovoqnadasezakonpozabaviwome.OndoObjediwenozadovoqstvoCrkveipastveodnedajedacrkvetrebadadoka`uvlasni{tvonadzedavno, me|utim, kvari Ministarstvo poqoprimqomkojupotra`uju,anedaidaqedr`etu|u, vredekoje(umartuovegodine)donosiodlukuo odnosnoonukojukoriste.Zbogtoga{tojeupotomedaizemqi{tekojejecrkvamadatonakorisledwitrenzemqi{tekojekoristecrkveneza{}ewe postaje predmet javnog nadmetawa, izlajednice(opet)izuzetoizlicitacije,smatraKu`u}iistetakorizikudaostanubezpovlastica junxi},Gradbidebelotrebaodaobe{tetitione iprivilegija.Ali,samo{tojeCrkvenaop{tikojisusenaoglasjavili,jersutiqudisigurno nasuboti~kaSrpskepravoslavnecrkveupozoriimalisvojeplanoveupogleduzemqenakojusu ladajejo{2007.sklopqensavezsaSkup{tinom potencijalnokonkurisali. op{tine, u za{titu interesa sve tri crkve JedinikojiuposledwojodluciOsnovnogsuda (SPC, Katoli~ke i Evangeli~ke) koje blagouu Subotici ne vidi ni~eg spornog je poqopri`ivaju wegove plodove, vrednik iz Starog staojeOsnovnisuduSu@ednika Zvonko Crkvesuusuboti~komataru,zato [ar~evi}. Po wegoboticiodlukomdaseiz licitacije za kori{}e{tonepla}ajuzakup,samozaovaj vim re~ima, osporawetzv.dr`avnogzemqi- Bo`i}naimezemqe„dobre”preko vawem odluke Skup{ta izuzme blizu 700 ne op{tine iz 20milionadinara–prakti~noisto {ti hektara blagoslovqene 2007. stvorili bi se zemqe.Dr`e}iseodlu- koliko}ezapoqoprivreduGradiz noviproblemikojiu buyetaizdvojitiza2013.godinu keSkup{tineop{tine, su{tinini{tanebi OsnovnijesuduSubotire{ili,jerbiukonci tako prakti~no uvafliktu bili i oni `ioprete}itonsaop{tewaCrkveneop{tineu kojizemqusadakoristeionikojibije`eleli kojemsepotencijalniu~esnicilicitacijeupokoristiti. Ipak, i [ar~evi} ka`e kako mu iz zoravajudajeSPC–„kaosavesniizakonitinotih razloga ni na kraj pameti ne bi bilo da se silac prava kori{}ewa“ – oko 335 hektara zeupustiujavnonadmetawezazemqi{tekojejeopmqi{taizdalauzakuptre}imlicima,tedazbog tere}enotolikimproblemima. toga{tojetozemqi{teve}obra|enoizasejano Ima ova blagdanska pri~a jo{ jednu „sitninikomene}edozvoliti(!)stupaweuposed. cu”nakojucrkvenezajedniceidr`avniorgani, Nesmeta,naravno,crkvenimzajednicama{to u ovom slu~aju Osnovni sud, nisu obratili pajezbogtogabardevetpotencijalnihu~esnika12. `wu.Re~jeotomedanamjeizvor,kojinije`ei 13. decembra ostalo bez prava na licitaciju, leodamuspomiwemoime,potvrdiodasucrkveiakosusenawujavilinaosnovujavnoobjavqeni arenda{i, a koji zemqu obra|uju u svojstvu nogoglasakojegjeraspisalaKomisijazaizdavafizi~kihlica,urednikorisnicipodsticajau wedr`avnogzemqi{tauzakup,akojasesamodrratarskojproizvodwikojedodequjeMinistar`alauputstvaMinistarstvapoqoprivrede.Nistvo poqoprivrede. Eto, dakle, materijala za ~eggre{nog,naravno,nisuna{leniticrkvene one koji bi se wime i po slu`benoj du`nosti zajednice (uz SPC  i Katoli~ka sa oko 320 te moralibaviti. Evangeli~kas20hektara)u~iwenicidasuzeRa{~lanimolisveovepodatkeispodbo`i}ne mqi{teizdaleuzakuptre}imlicima,jersusvejelkenajezikekonomije,do}i}emodovrlozanisnestavaOsnovnogsudauSuboticikoji}epromqive slagalice, pri ~emu }e nam taj zemqopotivzakonitoizdavawezemqi{taupodzakup(Zasedni(~ki) pazl dati nekoliko lepih sli~ica. konozemqi{tu)pravnopo{kropitiipretvoJednaodwih,recimo,otkri}enamidili~anpriritigauzakonitiakt. zorrazdeobedobaraukojemsupunesamoonejaUostalom,sli~ne}esadr`inebitiiodgovor slicekojesuzauzelecrkveiwihoviarenda{i. direktoraUpravezazemqi{teuMinistarstvu Gvirnemolimalousvakiodtihpaketi}a,uzuvapoqoprivrede Zorana Kne`evi}a koji ka`e da `avaweva`e}ihtr`i{nihodnosa,otkri}emoda izdavawe (tzv. dr`avnog, {to }e za crkve re}i, sucrkveusuboti~komataru,zato{tonepla}aju tu|eg)upodzakupjesteprotivzakoniti~in,ali zakup,samozaovajBo`i}naimezemqe„dobre” i da tu postoje odre|ene „specifi~nosti“. Jer, preko20milionadinara(prakti~noistokoliko obja{wava, crkvene zajednice ne raspola`u po}ezapoqoprivreduGradizbuxetaizdvojitiza qoprivrednommehanizacijomi,uop{te,nemaju 2013). Matematika, koja i u teologiji ima ista uslovedasesamebaveobradomzemqe.No,direkpravila,otkriva,naime,dasucrkvedotogiznotorUprave}ekaozna~ajnunovinuipaknajaviti sado{lenaosnovu~iwenicedasuzemquupodzada}e,nakon{toseupoznaosposledwimslu~akupizdalezaminimalnih15metri~kihcentipo jemuSubotici,Ministarstvoulo`iti`albuna hektaru,{topomno`enosa680,uzcenuod23diodlukuOsnovnogsuda. nara po kilogramu p{enice, na dan otkupa daje Akojesuditinaosnovuizjavaiostalihna{ih gore navedenu brojku. Arenda{i, naravno, imaju sagovornika,pravnogtamjanapunjenosmnogovesvojura~unicu(kolikojeulo`enoikolikojero}embrojuqudinego{tosenaprvipogled~ini. dilo),ali}eiwimauovakvimuslovimanesumPotpredsednikKomisijezaizdavawedr`avnoga wivoostatinekacrkavicazapre`ivqavawe. zemqi{ta u najam i ~lan Kluba proizvo|a~a n ZlatkoRomi}

Z

va - Novi Sad. Za sada su doneti planovi detaqne regulacije na podru~ju Novog Sada i op{tine In|ija.Utokujeizradaiurbanisti~kog plana na teritorji Sremskih Karlovaca. Tako|e jedan od prepoznatih prioriteta je razvoj `elezni~ke mre`e AP Vojvodine kroz integraciju s okru`ewem i drugim vidovima saobra}aja. S tim u vezi, bitno mesto pripada prugama zna~ajnim za me|uregionalno povezivawe: Segedin - Subotica - ^ikerija -Ba~alma{-Baja;Temi{var Kikinda - Banatsko Aran|elovo Segedin i Temi{var -Kr~ani -Ja-

– Kompleksnost izgradwe putnihkoridoranametnulajetesnu saradwu izme|u republi~kih i pokrajinskih organa i pronala`ewe stranih partnera. U ciqu zajedni~kerealizacijeovogprojektadosadajedonetaprostorno planskadokumentacijaceletraseputaNovi Sad –Ruma -[abac i [abac - Loznica i ura|en je glavniprojekatdeoniceodRume, ta~nijeodautoputaE70,doreke Save. U toku su aktivnosti na pripremi izrade tehni~ke dokument ac ij e za ostat ak deo n ic e ukqu~uju}i i tunel ispod Fru{kegore.

Izgradwabezdokazaokonverziji l Da li u eventualnom ukidawu konverzije prava kori{}ewa u pravo svojine na gra|evinsko zemqi{te vidite mogu}nost ve}e tajkunizacije Srbije, ili stvarawe plodnog terena za ve}e investicije?Ima li cenu vojvo|anska zemqa i da li ulo`ene investicije opravdavaju mogu}nost besplatne dodele gra|evinskih parcela? – PrematekstuPredlogazakonaoizmenamaZakonaoplanirawui izgradwi,neproizilazidajeukinutakonverzijapravakori{}ewau pravosvojineuznaknadu.Samoje produ`enrokukomenosiociprava kori{}ewanagra|evinskomzemqi{tumoguostvaritipravonagra|ewebezdostavqawadokazaoizvr{enojkonverzijizemqi{ta. {a Tomi} - Se~aw - Zrewanin @abaq -Novi Sad -Paragovo -tunel Fru{ka gora - Vrdnik - Ruma. Pokrajinska administracija u~estvuje u realizaciji navedenih regionalnih`elezni~kihpravacana konkursimakodfondovaEvropske unije. l Da li je potpisivawe predugovora s Kinezima o izgradwi autoputa od Novog Sada do Rume s tunelom kroz Fru{ku goru dokaz boqeg razumevawa izme|u Republike i Pokrajine?

l Za novi @e`eqev most sredstvasuobezbediliEU,PokrajinaiNoviSad,aVladaSrbije je ovlastila „@eleznice Srbije” da u ime dr`ave preuzmepravaiobavezeinvestitora.  Da li bi izgradwa bila efikasnija da se kontroli{e izNovogSada? – Pokrajinska administracija ula`e zna~ajne napore kako u stru~nom, tako i finansijskom smisludaovajprojekatbuderealizivanu{tokra}emroku,kakone

NA54.SMOMESTUOD80.RANGIRANIHDR@AVAUKOJIMA]EBITIDOBRO RODITISEU2013.GODINI

Srbijaulutriji`ivota rbijasenalazina54.mestuzemaqausvetuukojima}ebitinajboqeroditiseu2013.godini.Tako je, barem, pokazalo istra`ivawe “Ekonomist intelixensjunita”(EIU),sestrinskefirme~uvenoglondonskog“Ekonomist”magazina.Istra`ivawejeobuhvatilo80zemaqasveta,odkojihjenajboqeplasirana[vajcarska,anajlo{ijeNigerija,kojejeobjavqenou“Ekonomistovoj”ediciji“Svetu2013”,publikovanojiuSrbiji. “Ekonomist” je prvi put ovako rangirawe zemaqa sproveo1988.godine,kadasuseSjediweneAmeri~keDr`avena{lenaprvojpoziciji.Tada{waJugoslavijazauzelaje39.mestoukonkurenciji50dr`ava,dakleimalaje mawe-vi{eistupozicijukaoSrbijadanas. KakojeobjasnioLazaKeki},direktorEIUzaanalizudr`avnihekonomija,politikeiposlovawa,indeksje pravqenkaoodnosizme|ustepenazadovoqstva`ivotom (naosnovuanketaosre}i)ideterminantniodkojihsu10 najzna~ajnijihbrutodoma}iproizvodpoglavistanovnika, o~ekivano trajawe `ivota, porodi~ni i dru{tveni `ivot, politi~ke slobode, li~na fizi~ka sigurnost,

S

Politikadominira nadekonomijom “Ekonomistova”publikacija“Svetu2013”zaSrbijuprognozirada}eimatirastBDP-aoddvaodsto,buxetskideficit4,5odsto(zarazlikuodbuxetaukojempi{eda}emawakbiti3,6procenata),inflacijuosamodsto,dok}eproceweniBDPpoglavistanovnikabiti4.250dolara. Uocenianalti~araEIUnavodiseda}eiu2013. u Srbiji politika dominirati nad ekonomijom. Iako}evladakojupredvodisocijalistaIvicaDa~i}naprvipogledbitistabilna,mogu}nostnovih izbora}estalnovisitiuvazduhu.Vrlojeverovatnoda}emobitisvedocijo{nekihzvu~nihprivo|ewa,alije,dodajese,krajweneizvesnodali}esei jedanodkorupciona{kihprocesaokon~ati. Ukazujeseda}ekosovskiproblemostatipreprekaevrointegracijamakoje}este}ijo{novihprotivnikauzemqi.Regionalniodnosi}e,uodnosuna period vladavine Demokratske stranke, postati hladniji,posebnonakondiskutabilnihodlukaHa{kogtribunala. Analiti~ari EIU procewuju da }e ekonomijom dominirati balansirawe izme|u neophodnosti {tedweiizbegavawanepopularnihmera.Buxetski deficit,~akiakoVladauspedagaprepolovi,osta}evelikiteret,pasuizvesnanovazadu`ewadr`ave. Naposletku se dodaje da je mogu}e da }e krajem godinebitiliberalizovanZakonoradu.

stopa nezaposlenoti, klima, stepen korupcije i ravnopravnostpolova. Keki}jenaveoikuriozitetvezanzaSrbijuprime}en uranijimistra`ivawimaovogtipa. –Gra|aniSrbijepopraviludajulo{ijusubjektivnu ocenu kvaliteta `ivota u odnosu na ono {to pokazuje objektivnideoovakvihistra`ivawa–obja{wavaKeki}. Ina~e, prvoplasirana [vajcarska je dobila ocenu 8,22,aposledweplasiranaNigerijaimaindeks4,74.Srbija,kojasvoju54.pozicijudelisaAl`irom,ocewenaje sa5,86.Nigerijajezaslu`ilaocenu4,74.[vajcarskuslede Australija, Norve{ka, [vedska, Danska, Singapur, NoviZeland,Holandija,KanadaiHongKong.Austrijaje 13, Nema~ka i SAD dele 16. poziciju, Italija je 21, a FrancuskaiVelikaBritanijasuna26.i27.mestu. Utekstupodnaslovom“Lutrija`ivota”,Keki}prime}ujedamaleekonomijedominirajunaprvih10mesta: polovinasuevropskealijesamojednaodwih–Holandija,~lanicazoneevra.Skandinavskezemqeblistaju,dok krizomzahva}enijugEvrope([panija,Gr~ka,Portugal) zauzimalo{ijamestauprkosdobrojklimi.Uprkossna`nomekonomskomrazvojunitijednaodzemaqaBRIK-a (Brazil,Rusija,Indija,Kina)nemaimpresivnerezultateuovomistra`ivawu. Odbiv{ihjugoslovenskihrepublikanajboqeje,o~ekivano, plasirana Slovenija (32. mesto, ocena 6,77), pa Hrvatskana46.poziciji,dokBosnaiHercegovina,Makedonija,CrnaGoraiKosovonisuocewivani.Odkom{ija,boqemestoodSrbijezauzimaMa|arska(delipozicijusaHrvatskom),alisudrugedve~laniceEU,RumunijaiBugarska,uovomistra`ivawuocewenekaomesta ukojima}ebitilo{ijeroditiseu2013.negouSrbiji: RumunijajenajednojpozicijiispodSrbije,dokjeBugarskana61.mestu.Ovedvezemqesu,uzLitvaniju,ijedine ~laniceEUlo{ijeoceweneodSrbije,aboquocenuod nasimajuidr`avepoputKine,TurskeiMeksika,pa~ak iKube. Sdrugestrane,ocewiva~iEIUsuSrbijuocenilikao boquiperspektivnijuzemquod,naprimer,IndijeiRusije.Nadnulestvicese,uzNigeriju,nalazeAngola,Banglade{,UkrajinaiKenija. n Vladimir^vorkov


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

ZA URBANIZAM, GRADITEQSTVO I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

kroz tunel Fru{ke gore

bi do{lo do izdvajawa dodatnih finansijskih sredstava koja su trenutno ugovorena na 45.310.000 evra. Smatramo da je za realizacijiu ovako zna~ajnih projekata od me|unarodnog zna~aja neophodno obezbediti adekvatno ukqu~ivawe partnera na lokalnom i regionalnom nivou. l Da li su sve vojvo|anske op{tine pokrivene prostornim planovima, {to je osnovni preduslov za ve}e investirawe? – Zakqu~no s decembrom ove godine, od ukupno 45 jedinica lokalne samouprave ~ak 43 op{tine-grada imaju prostorne planove nove generacije, donete po Zakonu o planirawu i izgradwi iz 2003. odnosno 2009, {to zna~i da je 95,5 odsto teritorije Pokrajine pokriveno prostorno-planskom dokumenta-

cijom. Samo za op{tine Novi Kne`evac i Sombor primewuju se prostorni planovi doneti krajem dvadesetog veka. U ovom trenutku za obe lokalne samouprave prostorni planovi su u fazi izrade nacrta, {to zna~i da }e se uskoro razmatrati i wihovo dono{ewe. l Kako komentari{ete mogu}nost da se legalizuje sve {to je “na divqe” izgra|eno upisom u katastar nepokretnosti, osim objekata izgra|enih na koridorima i klizi{tima. Da li }e takav na~in legalizacije doprineti punijim op{tinskim kasama? – Prema tekstu Nacrta zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole, u koji je ovaj organ imao uvid, upis prava svojine na bes-

pravno izgra|enim objektima u list nepokretnosti ne iskqu~uje mogu}nost vo|ewa postupaka legalizacije bespravno izgra|enih objekata, kao ni mogu}nost inspekcijskog nadzora nad tim objektima. S obzirom na to da veliki broj bespravno podignutih objekata na teritoriji APV u sistemu javnih preduze}a koje im napla}uju komunalne usluge i registrovani su u sistemu pla}awa poreza, {teta u buxetu se ogleda najvi{e zbog neizmirivawa naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. l O smawewu procedura za izdavawe gra|evinske dozvole govori se godinama, a jo{ uvek smo na za~equ liste, tre}i od nazad. Da li je vreme ~ekawa od skoro godinu dana rezultat lo{eg zakona ili nesposobne administracije? – Zakonom o planirwu i izgradwi propisano je da se gra|evinska dozvola izdaje u roku od osam dana od dana podno{ewa urednog zahteva, {to zna~i s kompletnom dokumentacijom i ne mo`e se smatrati dugim. ^iwenica je da investitori ~esto predaju samo zahtev bez propisane dokumentacije, zbog ~ega postupak izdavawa dozvole du`e traje, ali se to ne mo`e pripisati nea`urnosti administracije. Pribavqawe velikog broja uslova, saglasnosti i dozvola koje prethode izdavawu gra|evinske dozvole dovelo je Srbiju na nepopularno mesto – na za~eqe liste. O~igledno je potrebno ne{to sistemski u~initi da bi se ovaj problem re{io. n Ranka Dautovi}

5

POSTOJI RECEPT ZA KORI[]EWE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EVROPSKE UNIJE

Fokus projekat donosi novac

odinu na izmaku pamti- novom buxetskom periodu od radwu izme|u regionalnih agencija, prenositi iskustvo... Jer }emo i po tome {to smo 2014. do 2020. godine koristi dobili status kandidata sredstva po osnovu tre}e, ~etvr- prvi u~iweni koraci u pristupu fondovima EU pokazali su wiza prijem u Evropsku uniju, koji te i pete komponente. Ali da bi nam je otvorio ve}e mogu}nosti se {ansa iskoristila {to boqe, ma ju~e, a nama danas, da jo{ neza kori{}ewe pretpristupnih potrebno je da obrazujemo ad- mamo dovoqno znawa za priprefondova EU. Milioni evra su minstraciju. Drugim re~ima, mu regionalnih projekata koji sada na dohvat ruke, ali da bi slu`benici }e morati u {kolu }e privu}i novac iz EU. Zato je jedan od ciqeva Fokusa i bilo uspeli da do wih stignemo po- kako bi nau~ili na koji na~in uspostavqawe baze podataka i trebno je dosta ve{tine. Poje- napisati projekat da bi wihove dine zemqe ili regije su poku- kolege administrativci iz Bri- institucionalnih osnova za pravilno regionalno planirawe i pile dosta novca, dok su druge sela to smatrali vrednim paostale kratkih rukava. Dobar `we. I {to je najva`nije, odo- stvarwe klime za povezivawe i ja~awe saradwe za odr`ivi regiprimer imamo u kom{iluku: ma- brilia novac za projekte. onalni razvoj prekograni~nih |arska `upanija ^ongrad je iz Svoja iskustva nadle`ni iz regija. pretpristupnih fondova dobi- ^ongrada su ve} du`e spremni [to se ti~e programa za nala stotine miliona evra. Kada da podele s nama. Ma|arska Rerednu godinu, pitawe je kakav je zemqa 2004. postala puno- gionalna razvojna agencija za pravna ~lanica Unije – poja~a- ju`nu niziju i na{a Regional- je to stru~ni kadar potreban Vojvodini da iznese li su tempo. Rezultat uspe{ne projekte? je za aplauz: od tada su I Vojvodina se suo~ava sa visokom Pre svega, tra`e se za vlastite projekte stopom nezaposlenosti, finansijski stru~waobezbedili 5,4 miliveliki je broj neaktivnih preduze}a... ci koji }e kontrolijarde evra! Novac su sati tro{ewe novca, a znala~ki iskoristiva`ni }e biti i informacioni li za finansirawe infrana razvojna agencija za ju`nu sistemi koji }e povezati gradostrukture, ulagawa u turizam, u Ba~ku s uspehom su tokom 2012. ve i op{tine. Jer projekti koji izgradwu i obnavqawe kapaci- iznele projekat Fokus o preobuhvataju vi{e op{tina i poteta u bawama. Jedan od veoma nosu znawa i iskustva. Obe bitnih pokazateqa je i stopa strane su prvim korakom toli- boq{avaju privrednu klimu na ve}em podru~ju za vi{e qudi, nezaposlenosti od svega osam ko zadovoqne da }e saradwu naimaju vi{e {ansi da dobiju odsto, po ~emu su me|u najboqista vi ti i na red ne go di ne. sredstva. Tako|e, kriza je pokama u Ma|arskoj. Partnere iz Ba~ke agencija iz zala da su mala i sredwa preduDobra iskustva iz susedstva susedne dr`ave prepoznala je ze}a najrawivija, da wih bespana{im privredncima i pred- kao po`eqne jer su problemi rica prve dokraj~i. Wima se stavnicima su se itekako svide- ovde sli~ni kao {to su bili la. U Somboru bi `eleli da iz- kod wih. I Vojvodina se, nai- sada otvaraju vrata i ta preduze}a }e mo}i lak{e da do|u do grade logisti~ki centar i tako me, suo~ava sa visokom stopom sredstva, ali }e morati da naupomognu privredni razvoj u ovom nezaposlenosti, veliki je broj ~e - kako. delu Vojvodine. U Ba~u, pak, da neaktivnih preduze}a, a tu su i [to se ti~e onih koji su skepo`ive staru tvr|avu i pretvore broj ne ne is ko ri {}e ne tu ri je u turisti~ku atrakciju. A ne sti~ke atrakcije. Uz sve to ku- ti~ni prema evropskoj kasi koju je kriza prili~no ispraznila, treba ni spomiwati da bi sva burimo i s nedostatkom znawa bawska mesta u Pokrajini `ele- i dobre prakse u oblasti regi- neka se zapitaju kada nam je uop{te neko ponudio novac u zamela da postanu poput bawe Sveta onalnog razvoja, kao i mawkom nu za dobar projekat. Dakle, bez Elizabeta u Morahalomu. No, odgovaraju}e baze statisti~skupih kamata i ostalih specijakakve su konkretne {anse da se kih podataka. liteta doma}eg finansijskog trto ostvari? U svakom slu~aju, da bi se po`i{ta. Srbija kao kandidat za pri- vuklo {to vi{e evropskih para, stup EU sada ima priliku da u potrebno je daqe razvijati san Du{anka Vujo{evi}

G


6

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

T E M A  „ D N E V N I K ” : BROJNEPREDRASUDEPRATETRANSFUZIJU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Rak se krvqu ne prenosi

Tamogdesedram radostidu{ompla}a

S

va{tanamsedesilougodinikojaseve}sasvimpribli`ilakraju,kaoiuprethodnih~etvrtveka otkakojepo~eloono~emukrajakaodai nema,iligabaremjanevidim.Jer,evo, ta~noje~etvrtvekaotkakonamsedogodio onaj „mlad, nasmejan ~ovek sa suncemukosi“iodonda„nikonesmedanas bije“ (sem narodne milicije). Pola od tih~etvrtvekagave}inema,nestaoje –{touHagu,{topodjednimdrvetomu jednom po`areva~kom dvori{tu (mislim da je u pitawu „tvrd orah, vo}ka ~udnovata, ne slomi ga, al zube polomi“),takodagastvarnonema,sem{tojestalnotu,svudaokonas. Inaop{teiznena|ewena{ihlewihumovaiop{turadostsvih na{ihdu{mana,letosnasjeponovopohodiloono{tojeodwega ostalo(IvicaDa~i})iono{tojeostalood[e{eqa,wegovogjedinog,alizatove~itogkoalicionogpartneraskrajapro{logveka.Kadsunamonosredilidr`avumaltenekodasujesamisvojeru~nobombardovali.Akaonisu. E,sadsudo{lidadovr{eposao.Onda{wukoalicijuSPS-SRS zamenilajesada{waSNS-SPS.Stim{tojazanapredwakeuvek dopi{emi„devoja~koprezime:radikali“,nedabudemzlurad,negodaimobjasnimporeklo.^ijisuiodaklesu,kadve}neznam, kaonioni,kudaidu. SmenasedesilaproletosiletosipostasmoiostasmonajgoriuEvropi,aodva`nihdoga|ajau2012.godinidapodsetimda onajkojinamjenajboqinasvetu,na{stameniteniserNovak\okovi},opetnijeosvojioolimpijskozlato,kaonipre~etirigodineuPekingu.Medaqeosvajajutrojicaprvoplasiranihnaturniru, aNolejeuLondonubio~etvrti.Dakako,dajeosvojiosedmoili osmomesto,lak{ebinambilo.Sportistisunamiina~eosvojilimawemedaqanego{tosmosenadali,paimawenego{tosuse oninadali.Klimajeletosbila-pravaletwa,aovezimeje,zamislite–zimska,{tosmosvakakoshvatilikaoelementarnunepogoduisamojo{~ekamdanekootkrije„kotostojiizawe“. Padaka`emiovo:OnajkonijeverovaoniujednuMarksovure~enicu,paniuonupozajmqenudaseistorijaponavqa,tajverovatnonikadnijeuspeodabacipogledunazad,prekoramenaiprekosvega{tojebilo-i{to}enastekjo{sna}iuvremenukoje vi{enedo`ivqavamo,nepoimamoinepamtimolinearno,odpo~etkapa„sti`u}idosamogkraja,svebe`e}iodpo~etka,k’o{to be`ijunodmaja,k’osubotaodpetka“,negogaupija,razumevai pamtidigitalno,sa~etiri„kajrona“kojiuTVvestimaistovremenotr~eekranomu~etirirazli~itapravca,atekosmerovima dainepri~amo. Tajnevernik,agnostikiliskeptik,dakle,zacelonijeupamtio onuslavnubezus  lovnukapitulacijuNema~keuVersaju1919.ivelikunaducelogdobronamernog~ove~anstvadasenikadavi{ene}eratovatiiubijati,pasuqudskiprimerci,jediniBo`jistvoroviobdarenirazumom,izdr`alijedvadvadesetgodinadonove i mnogo gore, prave sve-svetske klanice. Niti je taj nesretnik, {tonamjesvakakodanasva`nije,upamtio9.mart1991.godine, kadjere`imSlobodanaMilo{evi}aiostalihmalihda~i}-per~evi}-bulatovi}-|ukanovi} skutono{a i klonova izveo tenkove tadajo{postoje}ejuna~keJNAnasvojnaroduprestonomgradu Beogradu.Tenkovenamladi}eidevojkeufarmerkama.Aprole}e jekasniloiulicetogna{egbeloggradaBeogradasuseupravou tomve~erwem~asuodsnegazabelele. Itekmnogokasnijesmoshvatilidajetaj9.mart,nana{unajve}u nesre}u u modernoj istoriji Srbije, bio prva i posledwa zrelaprilikadasepo~istiposledwibastionkomunizmauEvropi,paispadadagajebukvalnospasaojedanTitovgeneral,apotom ihrvatskigeneralisimusFrawoTu|maniserijabrato(q)ubila~kihratovakakvu~akninemirniBalkannepamti,kao{to}ei sad,ito„brzijehdana“TomuiAcuVu~i}asa~uvatipaiu~vrstitiRamu{Haradinaj,kadovihdanaodHa{imaTa~ijapreuzmeVladuKosovaiposaoglavnogpregovara~asaSrbima. Jeriina~edobroznamo–akomunistiidrugipopulistiiponajboqe–danasnikonikadne}etakoujedinitikaospoqnineprijateq,itosabratiokoonogkojetrenutnonavladarskomtronu. Semakosenatomtronunezadesinekifiniiobrazovani~ovek gospodskogaroda,jertakvisunamkrvnineprijateqi,kaoisvi kojisudruga~ijiodnas.Odnas{toipodstarostjedvasri~emo titloveu{pansko-turskimsapunicamaspevawemipucawem,dane provodimo u sportskim kladionicama, a no}i uz TV prenose skup{tinskihzasedawai...nikakodanambudeboqe.Pa{tajemislioonajTadi},{tasadradiovajNikoli},gdesuoviizEU,gde jetajMe|unarodnimonetarnifond,nitsejavqa,nitidolazi,ni pisma,nirazglednice...paditoima,radniqudiigra|animoji, danamave}odavnonikoni{taNEDONOSI.I-NEDAJE. I sad ide ona re~enica od koje se uvek trgnem, pa i rasanim: „bravarjebioboqi“.Madajeune~emuibio,recimoukadrirawu poslasti~ara: jer za Slobine vladavine najbogatiji beogradski sladolexijajebioUdbinpla}eniubica,akodTomejeistitakav –ministarkulture. Aonimakojisese}ajudacelaonaMarksovapozajmqenare~enicanakrajuspomiweidaseistorijadrugiputponavqasamokao farsa,savetovaobihdanecepidla~einelupajuglavujo{iotome–svenamdrugiputdelujekaofarsaakosese}amoipo~etka, isredine,ikrajaonogprethodnog.Odkojegnamjeredovnozlo,i muka,ibezna|e,ituga.Jernamjetakvaicelaistorija.Barova kojuslu{amoikojunampredajuu{koli–ispadadajenasvakog SenekudolazilopopedesetKaligulaiNerona,nasvakogWutna iliGalilejastotinuHenrikaOsvaja~a,ilinekiKarloVeliki,Debeli,]elavi...nasvakogCrwanskogneki\uraBudala,naPeki}a\uraMutaviilimo`daBagzi–naNovaka\okovi}a. Takoje,na`alost,biloiuna{imprivatnimistorijama.Gra|aninSrbijekojijeovihdananapunio50godina,ucelomdrugom poluvremenusvogdosada{weg`ivota(rewa)nijeimaopettrenutakaokojimabimogaodapri~apopolasata.Auprvompoluvremenu,tj.usvojihprvih25godina,doknamsenijedogodioSloba (ilseka`enarod?)rastaoje,{kolovaose,pripremaosezaonaj pravi,veliki`ivotkojemsenadaoikojijevaqdaizaslu`io,`ivot odraslog ~oveka u kojem }e najzad ne{to i do`iveti i kao svetpro`iveti-bezkontrolnih,pismenih,odgovarawa,putovawado{koleiiz{koledoku}e,dofakultetainazad.Davaoje sveodsebeuprvompoluvremenu,jerjepravi,alijeupogre{noj zemqi,mo`daiskroznapogre{nomkontinentuisasvimsigurno upogre{novreme.Tamo„gdesedramradostidu{ompla}a“. Apopravnognema.Nebivadamo`esveispo~etka,padaizaberenekudrugualternativu.Nijeovogeneralnaproba–ovoje `ivot. n \or|eRandeq

i jednom bolesniku nije prijatno kada mu lekar saop{ti da mu je operacija neophodna. Gotovo da nema ~oveka koji u tom trenutku ne oseti strah. Neki se boje uspe{nosti zahvata, neki narkoze, infekcije, a veliki broj wih strepi da }e tokom i posle operacije biti zara`eni krvqu koju }e dobiti transfuzijom. U narodu se ponekad mo`e ~uti i da je neko transfuzijom zara`en hepatitisom, hiv-om, sifilisom, pa i rakom. – U svakoj bolnici u Srbiji danas mo`e da se dobije iskqu~ivo bezbedna krv – ka`e nam specijalista transfuziolog i subspecijalista hematolog prof. dr Branislava Beli}, ina~e potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine zadu`ena za oblast zdravstva. – Pre uzimawa krvi davalac se testira, a prvo se testira vrednost hemoglobila. Ako je davalac anemi~an, odnosno ako nema dovoqno hemoglobina, odbije se od davawa krvi. Onog momenta kada se ispita vrednost hemoglobina, svakog davaoca obavezno pregleda lekar. U svim slu`bama transfuzije krvi davaoci popuwavaju upitnik gde treba da se izjasne o svom zdravstvenom stawu i eventualnim tegobama. Svaki detaq iz upitnika se pa`qivo analizira. Na primer, ukoliko je davalac

N

VESTI

Zar vam nije dosta? Na pismo kwi`evnika Dobrice ]osi}a kojim on studente iz Srbije u dijaspori poziva da se vrate u zemqu i bore se za wen preporod, stigao je odgovor od studenta Univerziteta umetnosti iz Beograda koji smatra ]osi}a odgovornim za to {to mladi „glavom bez obzira be`e iz Srbije”. Podsetimo, ]osi} je u pismu „odliv pameti” ocenio kao, mo`da, najve}i poraz Srbije i pozvao srpske studente u inostranstvu da se organizuju u bratstvo za {irewe istorijske istine o svom narodu „koga je demonizovao i ozlo~inio neprijateq”. Kwi`evniku je odgovorio je neimenovani student, navode}i da „vaqda ima pravo da odgovori na pismo, iako ne `ivi u inostranstvu ve} je samo bedni student iz Srbije”. „Planiram da odem iz ove zemqe, ne zbog ’qubavi prema profesiji’, ve} upravo da pobegnem od vas, vama sli~nih i posledica do kojih je va{a politika dovela i u~inila `ivot u ovoj dr`avi nepodno{qivim”, navodi student, ~iji je odgovor objavio „Pe{~anik”.

alkoholisan, krv se od wega ne uzima.Ukoliko davalac ima problem s krvnim pritiskom, bilo povi{enim ili niskim, ni onda se od wega ne uzima krv. – Nakon uzimawa krvi od davaoca, pored kese u koju se krv uzima, uzima se krv i u dve epruvete za analize. Epruvete idu na obradu u dve razli~ite laboratorije. U jednoj se utvr|uje da li davalac ima neka antitela koja u razli~itim bolestima mogu da postoje i odre|uje se krvna grupa i rezus faktor. Druga epruveta se koristi da se iz seruma rade testirawa na sidu, sifilis, `uticu tipa B i C. Te analize se rade svaki put kada davalac daje krv, {to zna~i mu{karci na tri, a `ene na ~etiri meseca. Svaki put davalac se pita da li je u me|uvremenu

hiloznu, i ta se plazma ne primewuje.^im se krv uzme od davaoca, jo{ pre analiza, stavqa se u fri`idere i dr`i na odre|enoj temperaturi kako ne bi do{lo do nekih promena u woj. U zavi-

Nakonuzimawakrvioddavaoca,poredkese ukojusekrvuzima,uzimasekrviudveepruvete zaanalize.Epruveteidunaobradu udverazli~itelaboratorije imao neki prelom, da li je bio u bolnici, da li je imao povi{enu telesnu temperaturu, da li je primetio neke tegobe od prethodnog davawa krvi... i ta dokumentacija se ~uva. – Analize pokazuju ~ak i to da li je davalac dobro doru~kovao, jer tada dobijamo masnu plazmu,

snosti od toga koji se konzervans koristi, krv mo`e da se koristi od 35 do 42 dana. Ali kad izdajemo krv za potrebe pacijenta, uvek nastojimo da damo sve`iju krv i strogo vodimo ra~una da krv ne zastareva. Posle roka koji pi{e na svakoj kesi, krv se vi{e ne primewuje. U mom tri-

desetogodi{wem radnom iskustvu nismo imali slu~aj da smo nekog pacijenta zarazili krvqu. De{avalo se da smo imali pacijente koji su posle preloma kostiju i otvorene rane dobili

hepatitis B ili C, pa je za to bila optu`ena transfuzija krvi. Me|utim, ispitivawa su pokazala da infekcija nije nastala zbog dobivene krvi, ve} iz otvorene rane – ka`e dr Beli}. U javnosti qudi ~esto prenose informacije da se brojne bolesti mogu preneti putem krvi koja se daje bolesnicima. Zakonom o transfuziolo{koj slu`bi je precizirano {ta sve mora da se ispita pre nego {to se krv da pacijenu, a da bi ona bila sigurna i bezbedna. – Prema podacima s kojima raspola`em uo~ava se pove}an

ERUPCIJANASIQAUSRBIJIILIZARJETE[KO

Uop{te nije dobar drugom razbiti osledwih desetak godina svedoci smo sve ra{irenijeg nasiqa u na{oj zemqi, ~esto i mnogo brutalnijeg nego u ranijem periodu, a primera, na`alost, ima u enormnom broju. Potrebno je samo ujutru prelistati novine, pogledati vesti na televiziji ili posetiti neki informativni sajt. Slu~ajevi koji su nam naravno privukli najvi{e pa`we u 2012. godini su u ve}ini oni koji su vezani za najmla|e, odnosno za one koji se i daqe nalaze u {kolskim klupama. Mogli smo uo~iti sve ve}u upotrebu hladnog i vatrenog oru`ja u vr{wa~kom nasiqu, ali isto tako i u te{kim

P

74 odsto ispitanika misli da je u Srbiji za pove}ano nasiqe uzrok lo{a ekonomska situacija, dok ~ak polovina wih krivce tra`i u dr`avi. U svakom slu~aju, ~iwenica je da se posledwe dve decenije nije mnogo uradilo na poqu prevencije ovog problema. Sa tom konstatacijom saglasan je i psihijatar dr Neboj{a Bara~kov, koji ka`e da se ovakva situacija nije mogla desiti odjednom i da zbog dugogodi{weg neulagawa u edukaciju, nismo mogli ni{ta drugo ni o~ekivati. – Kao dru{tvo mislim da smo do{li do granica izdr`qivosti, pa se to manifestuje i kroz pove}anu agresivnost, naro~ito

i bra~ne nesuglasice; i na kraju li~ni, u koji spadaju psihi~ki poreme}aji, upotreba alkohola i droga. Kada se, kao kod nas, desi da se ovi faktori donekle ili u potpunosti preklapaju, jednostavno mora do}i do izlivawa agresije, odnosno, ako mogu da se tako izrazim, erupcije agresije u dru{tvu – ka`e nam Bara~kov. Po wegovim re~ima, na{a dr`ava, ali i lokalne zajednice, jako malo ula`u u re{ewe ovog problema, dok je institucija porodice veoma stradala tokom perioda tranzicije, tako da na kraju sve ostaje na pojedincu i na tome da li je on dru{tveno odgovoran ili ne.

krivi~nim delima. Kada na to dodamo i paqewe ambasada, razbijawa gej parade, kao i incidente na sportskim priredbama koji se doga|aju gotovo svake sedmice, slika ne izgleda ba{ sjajno. To pokazuje i nedavno istra`ivawe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku “Gra|ani Srbije o nasiqu”, a koje je sprovedeno u {est gradova. Do{lo se do pora`avaju}eg podatka da ~ak

kod mladih. Me|utim, po Ekolo{kom modelu Svetske zdravstvene organizacije, postoji nekoliko faktora koji uti~u na pove}awe nasiqa. Socijalni, koji se odnosi na ekonomsku nejednakost, siroma{tvo, slab pravni sistem i kulturu nasiqa; zatim komunalni, odnosno visoka nezaposlenost i slaba briga o `rtvama; pa porodi~ni, to jest lo{e roditeqsko starawe, nasiqe u braku

– U na{em podnebqu, na Balkanu, postoji ta iskrivqena slika kako je prihvatqivo, na primer fizi~ki se sukobiti s nekim, pucati na svadbi... uz ube|ewe da je to ne{to {to je za svakog mu{karaca normalno – isti~e Bara~kov. Na{ sagovornik ipak upozorava i da nijedno dru{tvo na svetu, zapravo, nije imuno na nasiqe i da je to globalni problem, odnosno

Overa kwi`ica i bez doprinosa Vlada Srbije preporu~ila je ju~e Republi~kom fondu za zdravstven osigurawe da za 2013. overi zdravstvene kwi`ice zaposlenih u preduze}ima u restruktuirawu kojima doprinos nije redovno upla}ivan. Istovremeno, od Poreske uprave je zatra`eno da do 31. decembra napravi spisak preduze}a u restruktuirawu koja nisu redovno izmirivala doprinose za obavezno zdravstveno osigurawe i dostavi ga Reubli~kom fondu za zdravstveno osigurawe.


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

7

PRIZNAWE NADBISKUPA HO^EVARA DA PAPA NE]E U JASENOVAC SVE DOK HRVATSKA I SRPSKA STRANA „NE STAVE ISTORIJSKU TA^KU NA TO STRATI[TE” OTVORILO NIZ PITAWA

@rtvezaslu`uju vi{eodprepucavawa parcijalnih poku{aja da se on – Postoji tendencija da se Jase- nog broja stradalih Jugoslavije, pa sprovede. Najdaqe se oti{lo 1964. novac poistove}uje sa ukupnim samim time ni do broja stradalih u godine, kada je dr`ava poku{ala da stradawem Srba u NDH. Prema ana- Jasenovcu, ali sigurno mo`emo dopopi{e qudske gubitke radi napla- lizi popisa stradalih, u samom Ja- }i do broja ispod koga nije broj te ratne {tete od Nema~ke. senovcu je `ivot izgubilo 23 posto stradalih, odnosno mo}i }e da se Me|utim, rezultat popisa, koji svih stradalih Srba civila iz ka`e „ne mawe od ...“. Time }emo baje obuhvatio oko 600.000 osoba, nije NDH, dok je od svih stradalih Srba rem delimi~no spre~iti manipuladostigao o~ekivani broj `rtava od civila iz NDH u svim usta{kim cije brojem stradalih. Jo{ je va1.700.000 i nije zadovoqio naru~io- logorima ubijeno wih 30 posto. `nije {to time odajemo po{tu `rca, pa je bila stavqena zabrana we- Ostalih 70 procenata Srba je `i- tvama wihovim spa{avawem od zaborava – zakqu~uje govog kori{}ewa. NaCvetkovi}. kon skidawa zabrane, Do sada je broj stradalih u Jasenovcu S druge strane, Savezni zavod za stapredstavnica jetistiku je od 1995. do u na{oj reviziji dostigao oko 89.000 vrejske zajednice u 1999. otpo~eo reviziidentifikovanih osoba, ~ime se izdvaja kao daleko Gradu Zagrebu Saju popisa, a zatim je najve}e pojedina~no strati{te na prostoru ne samo wa Zori~i} Tabaposao preuzeo Muzej Jugoslavije, ve} i jugoisto~ne Evrope kovi} posebno je `rtava genocida. (Dragan Cvetkovi}) bila razo~arana – Do sada je broj {to „bilo ko, pa tastradalih u Jasenovcu ko i papa, svoj dolau na{oj reviziji dostigao oko 89.000 identifikovanih vot izgubilo na mnogobrojnim ma- zak u Jasenovac i odavawe po~asti osoba, ~ime se izdvaja kao daleko wim strati{tima, naj~e{}e u seli- `rtvama, ~ini zavisnim od ta~nog najve}e pojedina~no strati{te na ma u kojima su `iveli ili u wiho- broja qudi koji je tamo stradao”. – Nadam se da je to samo proizprostoru ne samo Jugoslavije, ve} i voj neposrednoj blizini. A za sprojugoisto~ne Evrope. Time je oprav- vo|ewe zlo~ina tih razmera bilo je voqna interpretacija nadbiskupa dano postao paradigma zlo~ina po- ipak potrebno mnogo vi{e qudi, od Stanislava Ho~evara – ka`e za ~iwenog prvenstveno nad Srbima, par stotina ludaka, umobolnika i „Dnevnik” Sawa Zori~i} TabakoJevrejima, Romima, ali i antifa- patolo{kih tipova, koliko je bilo vi}, ina~e ~lanica Saveta „Spomen {istima, uglavnom hrvatske i mu- usta{a u Jasenovcu. Bila je, dakle, podru~ja Jasenovac”. – Nepobitna je potrebna mnogo boqa organizacija ~iwenica da je Jasenovac bio konkoja je iziskivala napor svih dr- centracioni logor osnovan s ci`avnih struktura NDH qem fizi~ke eliminacije nepodobnih i da je taj ciq, kroz cijelo vri– navodi Cvetkovi}. Logorska dokumen- jeme rata, vrlo marqivo ostvaritacija je, ina~e, uni- van. Ve} samim time, bez obzira na {tavana u vi{e na- broj ubijenih, to mjesto zavre|uje vrata, tako da je na da se o wemu u~i u {kolama, da ga se temequ tog izvora u svakoj prilici spomiwe kao uponemogu}e re}i koliko zorewe dolaze}im generacijama i je qudi ubijeno u Jase- da ga se pose}uje. Za odavawe po~anovcu. Tim pre {to se iz sti ubijenima i shvatawe monstruosvedo~ewa pre`ivelih zna znosti same ideje i razloga zbog koda mnogi od onih pristi- jeg su ubijeni, potpuno je ireleglih u logor nisu ni evi- vantno o kojem se precizno broju dentirani, naro~ito tokom ubijenih radi. I predstavnik srpske zajednice u 1942, kada je u wemu i umoreno najvi{e qudi. S druge Savetu „Spomen podru~ja Jasenostrane, ne postoje, ili za sada vac” Sa{a Milo{evi} ka`e da mu nisu poznati, odnosno dostupni, ne- je nerazumqiv i te{ko prihvatqiv ki drugi arhivski izvori koji bi stav da papa ne}e obi}i Jasenovac nas doveli do preciznijeg broja dok traju “me|usobna prepucavawa”. – Zar brojka od preko 80.000 dostradalih u logoru. sad utvr|enih poimeni~nih `rtava Stoga je, po re– a ukupno ih je, naravno mnogo vi~ima Dragana {e, jer nikad ne}emo mo}i otkriti imena svih stradalnika – nije dovoqna za obilazak ovog strati{ta? I zar je prepucavawe dve dr`ave ja~e i va`nije od proklamiranih temeqa katoli~anstva - sa`aqewa i solidarnosti sa `rtvama, govorewa istine o zlu? Odgovor na oba pitawa je jednostavan. Nakon toga, ni{ta te`e nije zakqu~iti da razlozi tom upornom odbijawu da se poCvetkovi}a, potrebno na}i drugi seti Jasenovcu ne le`e tamo gde ih i 130.100 `rtava. Ina~e, u jaseno- slimanske nacionalnosti. va~kom Memorijalnom muzeju zasad Ono {to se zna na osnovu do sada na~in za wihovo utvr|ivawe, po- plasira nadbiskup Ho~evar, ve} na su upisana 82.073 imena. prikupqenih podataka, jeste da Sr- srednim, indirektnim putem. Jedan drugom mestu: naprosto, jo{ uvek iz – Problem utvr|ivawa broja bi ~ine 63 odsto stradalih, {to je od poku{aja je bio demografskim zna~ajnih delova Katoli~ke crkve stradalih u sistemu logora Jaseno- duplo vi{e od wihovog u~e{}e u po- istra`ivawima, ali ona nisu i ne nema trajnog, potpunog i neupitnog vac je povezan sa utvr|ivawem bro- pulaciji NDH. Jevreji i Romi me|u mogu precizno re{iti ovaj pro- definisawa Jasenovca kao ustaja stradalih ~itave Jugoslavije u stradalima u~estvuju sa po 14 do 15 blem. Drugi na~in utvr|ivawa bro- {kog logora smrti. Jo{ uvek iz neDrugom svetskom ratu – obja{wava procenata, iako ih je u populaciji ja stradalih je forenzi~ko, antro- kih od wenih redova dolaze i reviza „Dnevnik” Dragan Cvetkovi}. – NDH bilo svega 0,5 posto; zapravo, polo{ko ispitivawe ostataka po- zionisti~ka tuma~ewa istorije, u kojima se rehabilituju zlo~inci, Na `alost, do sada nije napravqen od svih stradalih Jevreja iz NDH kopanih logra{a. – Ne iskqu~ujem mogu}nost no- ~ak se s wima i solidari{e, a ne celovit popis stradalih stanovni- wih 65 posto je izgubilo `ivot u Javih istra`ivawa na savremenim priznaju `rtve i karakter logora – ka Jugoslavije, iako je bilo vi{e senovcu, kao i ~ak 95 posto Roma. metodolo{kim principima i sma- o{tar je Milo{evi}. On pri tome nije `eleo da spekutram da bi bila korisna – navodi Cvetkovi}. – Ali u tim istra`iva- li{e o tome da li bi neka zajedni~Politika uvek ispred struke wima bi trebalo i}i do posledwe ka srpsko-hrvatska komisija zaista otkrivene grobnice, a ne donositi mogla staviti tra`enu “istorijsku – Formirawe neke zajedni~ke komisije hrvatske i srpske strane, zakqu~ke na osnovu par iskopanih ta~ku” na jasenova~ko strati{te. koja bi utvrdila istinu o Jasenovcu, vrlo je kompleksno pitawe – – Me|utim, nema nikave sumwe da sondi. Predhodno bi trebalo uraukazuje Dragan Cvetkovi}. – Na primer, za{to ne bi i BiH bila diti georadarsko snimawe zemqi- je zajedni~ki rad, na vi{e poqa, od ukqu~ena u komisiju? Ko formira komisije, dr`ave ili struka? Ko {ta da se ta~no ustanove grobna me- istra`ivawa, dokumentovawa, pa ulazi u komisije? Ni u srpskoj, kao ni u hrvatskoj stru~noj, a jo{ sta, potvrde poznata i otkriju nova. do obnove i izgradwe celog spomemawe u {iroj javnosti, gde mislim i na jevrejske i romske organizaNo, forenzi~ka i antopolo{ka ni~kog kompleksa, nu`an i potrecije, ne postoji jedinstven stav {ta Jasenovac predstavqa, ve} se i metoda imaju svoja ograni~ewa. ban. I to ne samo Hrvata i Srba, ovde i tamo suo~avamo sa istim dilemama, stavovima negacije ili Mnoga grobna mesta su, naime, vre- ve} i Roma i Jevreja, dr`ava Hrvatpreuveli~avawa zlo~ina. Interprtacije do sada dostignutog znawa menom uni{tena na vodoplavnom i ske i Srbije, ali i Bosne i Herceo Jasenovcu, o kome je napisano vi{e od 2.500 naslova, razli~ite su mo~varnom zemqi{tu s obe strane govine, kao i wihovih istorijskih, me|u istori~arima na obe strane i one su vi{e pitawe li~ne objekreke Save. Uz to, le{evi su u mno- arhivskih i drugih institucija – jativnosti i odgovornosti prema izre~enom i napisanom. Uostalom, gim grobnicama pokrivani kre~om, san je Milo{evi}. – Drugo je pita~ime bi se obezbedilo da rezultat do kog bi do{la komisija bude {to je dovelo do raspada zemnih we: da li je ona danas mogu}a, pri op{teprihva}en? Da ne govorino o krajwe prizemnim stvarima: ko ostataka, ili su spaqivani, tako da prili~no lo{im odnosima dve dr}e to sve da plati u ovo vreme ekonomske krize? Pre sam stoga blidanas nije mogu}e izvr{iti wihovu `ave, uz veliko me|usobno nepove`i uverewu da se kroz individualni i rad institucija na obe, ili analizu. A ovom metodom ne mo`e rewe zna~ajnih delova dru{tva. Isna sve tri strane, mo`e do}i do pribli`avawa nekih stavova u se utvrditi ni broj onih koji su jed- kustvo me opomiwe da je mogu} i okviru struke. A kreirawe op{teg javnog mi{qewa o nekom pitalo{ ishod, koji }e tek stvoriti nonostavno bacani u Savu... wu, pa i o pitawu Jasenovca, na ovim prostorima ionako nikada ni– Bave}i se ve} dugo ovom pro- vu platformu za u~vr{}ivawe suje bilo pitawe struke - ve} politike. blematikom, mi{qewa sam da vero- koba. Nadam se da sam u krivu! vatno nikada ne}emo do}i do kona~n MiroslavStaji} eogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar je u pro{lonedeqnom intervjuu „Dnevniku” pokrenuo niz pitawa time {to je otvoreno poru~io da „nije realno o~ekivati od Svetog Oca da obi|e Jasenovac dok god dve strane, srpska i hrvatska, koriste to strati{te za me|usobna prepucavawa umesto da se bore i izbore za neporecivu istinu”. „Zbog ~ega Hrvatska i Srbija kona~no ne oforme zajedni~ku komisiju koja }e staviti ta~ku na razli~ita vi|ewa jasenova~kog logora, na licitirawe brojem `rtava?”, zapitao je nadbiskup Ho~evar, aktuelizuju}i time polemiku o jasenova~kom starti{tu, ve} decenijama prisutnu u struci, ali i {iroj javnosti. Podsetimo, predsednik Me|unarodne komisije za utvr|ivawe istine o Jasenovcu prof. dr Srboqub @ivanovi}, koji je 1964. u~estvovao u prvom istra`ivawu masovnih grobnica na tom podru~ju, tvrdi da je podatak, koji je ~esto citiran u uxbenicima SFRJ od preko 730.000 umorenih – neta~an, te da je u Paveli}evoj fabrici smrti stradalo najmawe 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma. Hrvatski istori~ar Slavko Gold{tajn, pak, govori o ne{to preko 90.000 ubijenih, okvirno tim podatkom barata i Muzej holokausta u Wujorku, dok s druge strane Centar „Simon Vizental” procewuje da se radi o ukupno 600.000 Srba, Roma i Jevreja. Prema slu`benoj izjavi Zemaqskog poverenstva Hrvatske za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, u Jasenovcu je ubijeno izme|u 500.000 i 600.000 qudi; demografi Vladimir @erjavi} i Bogoqub Ko~ovi} na temequ analize popisa stanovni{tva pre i posle Drugog svetskog rata izvla~e zakqu~ak da je na obalama Save ubijeno izme|u 70.000 i 83.000 logora{a, dok u opse`noj studiji „Holokaust u NDH” Dragan Cvetkovi}, vi{i kustos beogradskog Muzeja `rtava genocida, navodi da je u sistemu usta{kih jasenova~kih logora stradalo izme|u 122.300

B

Prof. dr Branislava Beli}

broj infekcija sifilisa, ali va`no je re}i da se one ne prenose transfuzijom krvi koja je bezbedna, ve} polnim putem. U Srbiji i Vojvodini ima puno maligniteta, pa se mogu ~uti konstatacije da se i to mo`da prenosi transfuzijom krvi. Me|utim, zbog detaqnih analiza krvi i pregleda davaoca i odgovora koje sami oni daju, nemogu}e je da se ne primete promene kod davaoca. Jedno od pitawa u anketnom listu za davaoce je i da li je u zadwih mesec-dva gubio na te`ini {to je jedan o signala ovih bolesti. Posebna pa`wa se obra}a prilikom prvog davawa krvi, kada se davaoci daleko vi{e ispituju. Ina~e, rak se ne prenosi krvqu. Do sada nije nau~no dokazano da se karcinom prenosi s ~oveka na ~oveka... n JasnaBarbuzan

BITI FIN

„ventil” glavu da, ba{ kao i kod nas, nasilna dela ili ubistva prolaze skoro neprimetno i “ispod radara”. – Nama je genetski predodre|ena spremnost na borbu, to jest na nasiqe u odre|enim situacijama kada nam je `ivot ugro`en, ali da li }e ono biti i ispoqeno najvi{e zavisi od okoline i faktora koji dovode do prelaska neke li~ne granice. Ali ako se agresivnost i nasiqe relitavizuje u dru{tvu, ako se to opravdava na{im mentalitetom ili globalnim fenomenom, kao {to su nasilni sportovi, filmovi i video igre, lak{e dolazi do eskalacije – navodi Bara~kov. – Mi to ne mo`emo u potpunosti iskoreniti, ali jedini na~in da se nasiqe umawi jeste taj da se po~ne sa prevencijom i edukacijom jo{ u najranijim godinama, dakle u obdani{tu, kada i po~iwe socijalizacija. Uspeh, dakako, donose i restriktivne metode, policija i sudstvo, ali to mo`e pomo}i samo u odre|enoj meri. Re{ewe u li~noj prevenciji, po re~ima novosadskog psihijtara, mogu biti i “izduvni ventili”: za nekog je to bavqewe sportom, za druge posve}enostu umetnosti, muzici, dru{tvenim aktivnostima... Ali ima i drugih na~ina. U Novom Sadu je tako nedavno otvorena “Soba besa”, u kojoj klijenti dobijaju mogu}-

U na{em podnebqu postoji ta iskrivqena slika kako je prihvatqivo, na primer, fizi~ki se sukobiti s nekim, pucati na svadbi...

nost da bez posledica, pod kontrolisanim uslovima, razbijaju kancelariju ili sobu i tako se osloba|aju agresivnosti. Jedan od vlasnika Nikola Pau{i} ka`e da su do sada imali oko 30 mu{terija i da su svi bili veoma zadovoqni i – opu{teniji. – Uni{tavawe zapravo itekako crpi energiju, u ovom slu~aju negativnu. Na{e mi{qewe je da ovakav na~in poma`e onda kada ta osobe ne mo`e da na|e neki drugi na~in da se izduva. Tako|e, nudimo i CD s poukom o na~inima kako se dugoro~nije osoboditi agresije, a materijal smo prikupili od vi{e psihologa – ka`e Pau{i}. Iako se na prvi pogled “Soba besa” ~ini vi{e kao neka zabava, dr Bara~kov ka`e da ona zaista mo`e da pomogne da se iz sebe izbaci negativna energija i agresija, mada je takve ventile potrebno imati svakodnevno. – Ovakva ideja nije ni{ta novo u svetu; ranijih godina smo vi|ali takve primere u Japanu i Americi. Svako ima svoj na~in, neko mo`e da udara lutku sa likom {efa, neko da razbija sobu... – navodi Bara~kov. – Sve su to ventili, mada kratkotrajni. Postoji vi{edecenijsko iskustvo u prevenciji nasiqa i agresivnosti i u tom smislu bih ipak preporu~io neke kreativnije na~ine. n Gojko^etnik


8

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

VI[ EODISTOR IJ E: DA POSTOJE, SLAVILI BI JUBILEJ

^asnih pionirskih 70 sve}ica D

anas kada postajem pionir, pedesetih godina, pionirsku `eledajem~asnupionirskure~...„ znicu,po{tu(filatelistimaposebmantraojesvojuzakletvusva- no atraktivnu), restorane, pozoriki |ak prvak biv{e Jugoslavije sve {te,~asopise,domovepo~itavojzedo sredine osamdesetih godina 29. mqi i ~lanstvo koje je brojalo tri novembra na Dan Republike, i tako miliona dece. Ina~e, ~asopis postajao~lanwenognajmnogoqudni- “Pionir” je po~eo da izlazit i pre jeg i najmla|eg pokreta – pionira. osnivawa Saveza pionira, na Da nije upokojena, ova organizacija oslobo|enoj teritoriji u Hrvatskoj. bi 27. decembra proslavila svoj veKod Ko~e u borbu likijubilej,70godinaodosnivawa. Ali, u Srbiji se danas pioniri jo{ za prostor i krempite jedino mogu na}i po imenima ulica, UNovomSadujednaodprvihinvetrgova i institucija ({to nije slu~aj sa ostalim biv{im jugosloven- sticijaposlerata1946.godinebila skimzemqama)iuupotrebiironi~- je izgradwa Pionirskog doma u Dunihisarkasti~nihre~enicakojena- navskom parku. Tu su se odr`avale gove{tavaju kakvu prevaru: „Dajem sekcijezamlade,od hora preko tam~asnu pionirsku!„ No, pioniri, kao i svaka organizacija kojujesvetizmislio, do`ivelajesvojekulminacije,usponeipadove,aprenego{toje stignekakoizgledai zaborav, vaqa se prisetitikakojesvepo~elo.Abilojevatreno. Na prvom kongresu Ujediwenih saveza A n t i f a { i s t i ~ k e omladineJugoslavije, odr`anoguBiha}uod 27. do 29. decembra 1942,donetajeodluka oosnivawuSavezapioniraJugoslavije.No oni se pojavquju ve} prvegodineratakada jeosnovanaiPrvapionirska~etau bura{a do dramske sekcije, koja je Dolovima,kojajeuSanxakprenosi- posle prerasla u pionirsko pozorilahranuzapartizane.Uove~etedo- {te.Wima su rukovodili omladici, lazilasuve}inomdecakojimajerat ~iji je~lan mogao da postane svako s ve} na po~etku odneo roditeqe. Ne- navr{enih14godina.Centralnipiki su postali i narodni heroji: Bo- onirski odred Novog Sada zvao se {ko Buha, Sava Jovanovi} Sirogoj- „Ko~aPopovi}“iuwegasuulazili na, Mile Paji}, Radu{a i kurur mali{anikojisusenajvi{eisticaFranc.Dastvarnaterenunijebila liusvojimsekcijama.^etvrtipredni malo jednostavna govori i poda- sednik po redu ovog odreda, Ilija tak da je na prostoru fa{isti~ke Drezgi}, ka`e da „Dnevnik“ da od Nezavisne dr`ave Hrvatske bio pa- onoga {to je u po~etku nau~io kako tentiranide~jilogor,jedinidosa- dete„ni{ta ne mo`e ni da oduzme ni dazabele`enuqudskojistoriji.Ko- da doda„–ste~enojesamodaqeu`imadant Prve vojvo|anske birgade votuunapre|ivao. – Nakon rata ~istili smo grad, a @ika Stoj{i} ka`e da je pod wegovomkomandombilo24pioniraudo- ogranizovanesuikuhiwegdesemobiod12do15godina,me|ukojimaje glo normalno hraniti, jer su qudi bili gladni. Jednom smo skupqali bilo~akidevoj~ica. –Tosubilaobi~nodecabezrodi- stari papir u podrumu Pokrajinskog teqailidoma,uglavnomnisuimala komiteta; portir nije puno obra}ao gdedasevratepasupo{laupartiza- pa`we na nas, pa smo pokupili sve ne.Izbegavalismodaihstavqamou {to je tu bilo.Nakon nekog vremena nastaje frka u gradu, borbu i odvra}ali jer smo odneli i arhiih od wihove odluNarodni heroji vu Pokrajinskog koke da ratuju, ali ni oni izgleda nisu postali su Bo{ko Buha, miteta. Kada su nadimali drugog izbo- Sirogojno, Mile Paji}... le`ni stigli, ve}i deo materijala je ve} ra.Zbogtogasubibio baliran i unilijakodisciplinovani i dobri, vaqda da bi dokazali {ten. Ipak nisu nas kritikovali, daimjetumesto.Obi~nosuobezbe- jer ono {toimjebilonajva`nijepo|ivalisanitet,pozadinskejedinice kupili su odavno – pripoveda Dreili dr`ali stra`e – se}ao se Stoj- zgi}. Novosadskipionirisuuborbiza {i}. Powegovimre~ima,tamlada~eta svojeinterese,kadasubaciliokona posebnoseiskazalauosvajawuRume, DomvojskeivideligakaosvojebukadasukodPetrovacaNemcizapre- du}esedi{te,znalidazakucajupratilida}eosvojitijednuruskubate- vonavratatadajo{`ivu}elegende rijukojusubranilipartizani.Tako – Ko~e Popovi}a. Sem {to je tada biibilodapionirinisukrenuliu prvi put iza Ko~inih le|a video borbuispasilistvar.Na`alost,u borbenu mapu sa strelicama, Dretom okr{aju jedan od wih je i izgu- zgi}ka`eidajeogeneralovomtrobio `ivot. Nakon vatrenog ratnog {ku tada prvi put u `ivotu probao kr{tewa,pionirisvojeprveslobod- krempitu.PutuBeogradseisplatio ne godine provode u obnovi zemqe jersupopovratkuDomvojskeprekrstiliuDompionira. ali i izgradwi sopstvenih instituPrvi pionir grada dematuje tvrdcija.Uzenitusvojemo}iimalisui wedajeu`ivotimamali{anautim PionirskigraduBeograduizgra|en

odredima dominirao ideolo{ki rad inegovawekultaJosipaBrozaTita. Veronaukuje,ka`e,tihgodinapoha|alo~ak12hiqadamali{ana,iniko ih nije odgovarao od crkve. Samo su smatralidaBognepostoji. –Nemam nameru bilo {ta da idealizujem, biv{a dr`ava mo`e da se kritikuje sa raznih strana,ali pionirskom pokretu najmawe se{ta mo`e zameriti –izri~it je Drezgi}. Kako je decu i ideologiju te{ko ukrstiti,svedo~iiwegovapri~ada mu je jednom od omladinaca stigao poziv s pitawem - za{to pioniri slaveBo`i}?Drezgi}se prise}a da su oni ispred svog doma sa konzervama i karabitom „prangijali„iz pro-

U [TALAMA KARA\OR\EVA NEGDAR BILO 900, A SADA JE SAMO

Pastuvi za fijakeri za Kara|or|evo kod Ba~ke Palanke od1885.godine,auovdejeijediniselekcine dolazi se slu~ajno, jer glavne onicentaruSrbiji.Krajem19.vekajeforsaobra}ajnice ne vode u tom smemirana i Ustanova za odgajawe `drebadi ru,alikadave}stigneteuselosane{to nabavqenihuprivatnomuzgojuuMa|arskoj prekohiqadudu{a,prvo{to`eliteda iliiztamo{wihergela,azapotrebetadaviditejepoznataergela.Dodu{e,stari{we vojske. Sada{we {tale izgra|ene su jisese}ajuovogmestaipopredsedni~koj tokomprvetrigodinepro{logveka,alorezidencijiukojojse~estokrojilasudkacija je odabrna zbog slatinastog zemqibinanarodanaprostorimabiv{edr`a{ta koje pogoduje kopitama `drebadi, odve,alijeonadanas,ba{kaoionda,zatvonosnomladihkowa,aliizbog{ume,blizirenazaobi~ansvet.Ostalisu,me|utim, neDunava,pa{waka,miraiti{ine. kowiiergelakojaje,popisanimtragoZakonom o ustrojstvu dr`avnih ergela vima, osnovana 1885. godine. Za svojih Kraqevine 30. novembra 1921. godine preko125godinapostojawaergelajeimaosnovanajedr`avnaergela„Kar|or|evo“. la uspone i padove, jer nekada je u ovdaFormiranasuidvapastuvnastani{taza {wih pet velikih {tala bilo i do 900 Ba~kuiSrem,auBanatskomKarlovcuza kowa,asadaihjene{topreko120.Danas Banat.Tadasekvalitetnimpastuvimaraje u vlasni{tvu Vojske Srbije, odnosno senonijusrazvijalo„narodnokowarstvo“. dr`ave, ali su ovde posebno zabrinuti UkazomPrezidijumaNarodneSkup{tine zbog mogu}e privatizacije, jer ona bez FNRJ od 17. aprila 1946. godine „Karasentimentalnostigledasamoprofit. |or|evo“postajeDr`avnodobro,pa1948. – Zemqe u na{oj blizni sa~uvale su dr- ponaloguGenral{tabanadergelomipri`avneergele,naprimer,Austrija-Piber, padaju}ih4.500hektarakomandupreuzima Slovenija - Lipicu, Ma|arska - Silva{va- Gardijska divizija. Kasnije se formira rad,Slova~ka-Topli~anku,Rumunija-Fo- Lovno {umsko poqoprivredno dobro, pa garo{,Hrvatska-\akovo...–isti~eNeboj- vojnaustanova.Svesemewalo,alijeerge{aZlatanovi},rukovodilacRadnejedinice lauKara|or|evuostalaiopstala. „Ergela“kojajeodprepargodinausastavu Zlatanovi}napomiwedasuovdelipiVojneustanove„Morovi}“.–Ergelaimanaj- canerido{li1930.godine,odnosnokada ve}i genetski potencijal u razvoju kowar- suizDemirKapijeiizStan~i}adonete stvauSrbiji,aposebnouVojvodini.Ovde prve kobile. Nova grla lipicanera stisu idelani uslovi, postoje objekti, hipo- `u 1946. godine iz kowarskih zadruga u drom,stalnatematskamuzejskapostavka,do- Slavoniji,ergelegrofaElcaizVukovabraklima,zemqi{te,kadrovi...anaposedu ra, pa Lipika, te rasformiranih ergela Ergele svojevremeno je osnovano i Poqo- Gladno{,Dobri~evo,akasnijeiizLipiprivrednodobro„Kara|or|evo“.Postojii ca, \akova, Vu~jaka. Stru~waci vele da „Predlogre{ewaposlovawaitransforam- jeizgra|enkarakteristi~antiplipicacijeErgele“,pabionatrebaloizvani~no nera koji se o~uvao do danas, pa ka`u da dapostaneCentarzauzgojiselekcijukowa kara|or|evski kowi lipicanerske rase

U

stog razloga {to je to tada bio obi~aj u ~itavom gradu kadajeBo`i},a da nisu ni znali {ta se de{ava. Na reddolaziijedansportskikuriozitet – pionirski tim Novog Sada u svoje vreme trenirao je niko drugi do legendarniVujadin Bo{kov.

Sudbina osamdesetih dostigla i pionire Prvepionirskeorganizacijejavilesuse,razumqivo,uSovjetskomSavezu, Vijetnamu i Mongoliji, pa potom u mnogim drugim tada{wim socilalisti~kim zemqama. No pioniristi`uiukapitalisi~kesisteme, pasupostojaliuzemqamakao{tosu Italija,Francuska,Belgija,Finska iNorve{ka.Ipak,toihnijespasilo sudbine koja ih je stigla osamdesetih,kadaseovajpokretugasiopolakokakojeto~inilaibiv{adr`ava. U ve}em delu zemqe je nestao 1981. godine, a u nekim krajevima se zadr`aoskorodowenogkrajapo~etkomdevedesetih.Danasje,simboli~no,jedandeoPionirskoggradauBeogradu pretvoren u studio i kom se snimarijaliti{ou–„Velikibrat”. –Nisam strogi kriti~ar dana{we dece kao mnogi,jasno jeda im ne pridajemo dovoqno pa`we,zakazala je i porodica, {kola i dru{tvena zajednica, ali odu{evqen sam tim devoj~icama i de~acima –  priznaje Drezgi}.–Oni su, za razliku od nas, mnogo komunikativniji, obrazovaniji i slobodniji u pona{awu,{to je razumqivo jer im je dostupno mnogo vi{e informacija. Mi smo `iveli u skromnijim uslovima,autoriteti su za nas bili neprikosnoveni, ali imali smo ne{to {to wima izgleda sve vi{e izmi~e:nadu i veru u boqe sutra. DaklebezJugoslavijeiTita-samonapred! n Aleksandar Latas

Ili­ja­Mar­ko­vi} Neboj{a Zlatanovi}

lipicanerske i nonijus rase u Srbiji, odnosno u Vojvodini, ukolikodo|edoprenosanadle`nosti. Po grubim procenama, dr`avabitrebalodaobezbedi 50do60odstosredstava,aostalobisemoglozaraditi. Od osnivawa ergele ovde su seuzgajalikowirasenonijus,a idanasjeovarasauvr{tenau Program o~uvawa genetskog resursa doma}ih `ivotiwa u Srbiji. U Kara|or|evu se ~uvaju i mati~ne kwige nonijusa

Ne do ti bog da prevrne{ fijaker Ovda{wiseko~ija{iveomadobrose}ajudiplomatskih lovova, gde se vozilo sa 50-tak fijakera, ilizimisa20-taksaonica.Veledajesvakidiplomata, osim fijakera i kowa, dobijao i ko~ija{a, lovo~uvara i obezbe|ewe. I bila je, tvrde, mnogo ve}aodgovornostvozititakavfijakernegojahati galoperanahipodrumu.Jer,akoispadne{izsedla, va`iona„sampao,samseubio“,aakoprevrne{fijaker,ilisene{todrugodesiulovu...

l Jedan put za Evropsku Uniju, drugi put za EU, tre}i put za eu. l Od lo{ih vesti ne vidimo dobro. Od dobrih ne vidimo ni{ta.

l Ne diraj moje zatvorske krugove! Vrti se u svojim izbornim! l Pozove mi{a u pomo} Mi{a. l Svi argumenti su pali u vodu. On je ostao na brvnu.

NAOPA^KE


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

9

KULINARSKIPODVIZIZOLTANAGALIJAIZADE

Ginisuzapr`io10.374sarme ije bilo lako zaviti, u xinovski bogra~ slo`iti, kr~kati 10.374 sarmi i organizovati da se sve to pojede – a trebalo je i pri~ekati da stigne sertifikat iz Ginisove kwige rekorda. Poznati kulinar i ugostiteq Zoltan Gali iz Ade, za sve to je imao strpqewa, pa od nedavno wegov lokal „Galiba“ krasi sertifikat Ginisovog rekorda za najve}u koli~inu sarmi skuvanih u zama{nom kotli}u od 3.200 litara! Gali je na rekord bio ponosan jo{ kada se fe{ta odvijala pro{le godine, a ne skriva zadovoqstvo ni godinu i po dana kasnije, jer je sa svojom ekipom od 35 pomo}nika i saradnika nadma{io dotada{wi rekord Futo`ana, koji su se u Ginisovu kwighu rekorda upisali sa 6.556 sarmi te{kih 925,4 kilograma. Zama{ni kulinarski poduhvat od 10.374 savijene i skuvane sarme, izveden u Adi, te`io je 1.400 kilograma, a da sve bude jo{ upe~atqivije i sa ve}im zadovoqstvom, Galijeva ekipa je sarme zavijala u listove kiselog kupusa iz Futoga! - Ponosan sam da }e se u kwizi o najneobi~nijim qudskim podvizima u svetu na}i i podvig o sarmama koje smo skuvali, ali ne treba zaboraviti ni dva prethodna kulinarska dostignu}a koja smo tako|e ostvarili u Adi. Pre ~etiri godine u xinovskom bogra~u dopremqenom iz Ba~ke Palanke skuvano je 12.000 porcija ~obanskog gula{a, a godinu dana kasnije na metalnoj rudi duga~koj dvesta meZoltanGaliiyinovskibogra~ tara u 101 kotli}u kr~kali su se razni specijaliteArpada [terbika iz ti vojvo|anskog podnebqa, Ade, progla{enog za najod gove|eg gula{a i ov~iboqeg rukometa{a sveta jeg perkelta, do pasuqa i 2005. [terbik i Gali su drugih jela - isti~e Gali, kumovi, a kum nije dugme, napomiwu}i da je u ovapa [terbik ako treba kvim prilikama odgovorpotpaquje vatru ispod nost velika, te da su podubogra~a i la}a se varja~e. hvati zahtevali opse`ne Kulinar Gali potse}a pripreme. da je za postavqawe reA|anski kulinar naglakorda za sarme utro{eno {ava da mu je u ostvarenim 684,3 kilograma listova podvizima nesebni~no pokiselog futo{kog kupusa magao ~itav tim gastronoiz firme „]ulum“, pola ma i kulinara iz „Origitone mlevenog mesa, po 75 nal gastro kluba“ iz Ade, kila pirin~a i crnog luGastro kluba „Kere{„ iz ka, a sve je za~iweno i sa Kawi`e, Udru`ewa kra36 kilograma dodatka za qevskih kuvara iz Ma|arsarmu. U mawem bogra~u ske, i nezaobilazne podrskuvano je jo{ preko 50 {ke mnogih poznanika i kilograma dimqenih koprijateqa, me|u kojima lenica, koje su gosti orgaSime Mati}a iz Novog nizatora pojeli pod {aSada, koji ne propu{ta trom za predjelo dok su se kulinarske pikanterije u kr~kale sarme. A ~orba zavi~ajnoj Adi. Nemogu}e od kuvanih kolenica je je da fe{te pro|u i bez bila neophodna i zbog poproslavqenog rukometnog sebnog {meka pa je doligolmana, internacionalca GalisaGinisovimsertifikatom vana na sarme.

N

120NONIJUSA,LIPICANERAIGALOPERA

kraqicu, muzej imaju kqu~nu ulogu u o~uvawu rasnog sastava u Srbiji. S ponosom se isti~e i da su lipicaneri iz Kara|or|eva bili i jo{ uvek su prisutni u dvorovskim {talama Gr~ke, Velike Britanije, Etiopije, Libije i Irana... Na wihov kvalitet, dodaju, uticalo je i to {to su ovde do 1970. godine uzgajani i kowi arapske rase. S ponosom }e vam re}i da je ~etvoropreg lipicanerskih pastuva 1974. godine na svetskom prvenstvu koje je odr`ano u Vindzorskom parku osvojio peto mesto, a kraqici Elizabeti je tom prilikom poklowen jedan par kowa s amovima. Fijaker „Viktorija“ koji je napravqen 1970. godine specijalno za to takmi~ewe i danas se, sa jo{ nekoliko fijakera, nalazi u ovda{wem muzeju, uz brojne pehare i druga priznawa. – Danas su pored lipicanera i engleskih punokrvnih kowa najbrojniji nonijusi, a po golaperima smo ~uveni mada se ve} godinama na{i kowi ne takmi~e – ka`e Zlatanovi}. – Atlantik, Gliser i druga galopska grla zabele`ila su u istoriji 15 pobeda u derbijima, a nema ni jednog trofeja koji nismo osvojili na prostorima biv{e Jugoslavi-

Svakomkowuan|eo~uvar Oni koji svaki dan `ive uz kowe i brinu o wima ka`u da svaki kow, posebno mlad, mora imati svog an|ela ~uvara. Kada jednogodi{wak iza|e iz stada, on deluje izgubqeno, vele - kao mula, i mora s onim koji ga hrani, timari i trenira, da na|e zajedni~ki fluid, pa ovde u {ali ka`u da vremenom po~ne da li~i na svog „an|ela“, jer se s wim najboqe razume. I kowi su podlo`ni stresovima, a najve}i je transport - posebno avionski. Ka`u da kow ume u avionu da poludi, pa ~ak i da ugrozi let. Zato se sme{ta u boks {irine 90 santimetara, a na glavu mu se stavqa gumena kapa kako se ne bi povredio. U letovima poreko okeana, u specijalnim avionima, ispod kowa je pokretan pod, jer ukoliko ne mo`e da se smiri, patos se otvara i kow leti u okean – bo`e, ka`u, on, nego ceo avion. je. Dok smo se takmi~ili u Be~u dve godine smo progla{avani za najboqu {talu, a Novosadski sajam je svojevremeno proglasio „Kara|or|evo“ apsolutnim {ampionom veka u oblasti kowarstva. Tu`no je {to je ve} godinama doma}i uzgoj sveden na minimum, a svake godine na aukcijama u inostranstvu kupuju se godi{waci, za tamo{we prilike za male pare, a za na{e – za velike. Dodu{e, bude tu i sumwivog kvaliteta, ali je ~iwenica da se posle prestanka takmi~ewa gotovo svi kowi „negde gube“ umesto da najkvalitetniji ostanu u priplodu. Me|utim, nije najskupqe kupiti kowa, pa i dobrog s dobrom cenom, jer, na primer, „pansion“ na beogradskom hipodrumu ko{ta mese~no od 350 do 600 evra. U Kara|or|evu je, pak, cena dnevnog pansiona 650 dinara, a pru`aju se i usluge trena`e, `drebqewa kobila, pripusta pastuva, le~ewa... Nije jeftino dr`ati kowa jer za dnevni obrok vaqa obezbediti 4 kilograma zobi i 4 kilograma sena. Planiraju u Kara|or|evu da to zarade pru`awem pansionskih usluga za priplodna grla drugih vlasnika. Garantuju kvalitetno dr`awe i ishranu, a tu su i prihodi od turizma, odnosno fijakeri za lov, paradu i takmi~ewa. U lovu obi~no u drugim mestima pre`u mirne kobile, a ovde – pastuvi, {to je dokaz dobre utreniranosti. Planiraju izdavawe u zakup oko 25 pastuva, po godi{woj ceni od 35.000 dinara. Za decu i {kolu jahawa ovde su zadu`eni poniji, a planira se i svojevrsni edukativni centar, te saradwa sa osnovnim, ali posebno sredwim poqoprivrednim {kolama i fakultetima na kojima se tokom {kolovawa u~enici i studenti susre}u sa kowarstvom. Pri~i, odnosno se}awima i uspomenama, sada{wem stawu i planovima, nikad kraja. Ka`u da poseduju najstariju kwigu utisaka koja je ustanovqena 1. juna 1924. godine, a taj datum je jedno vreme obele`avan i kao dan ove ustanove. Tu su utisci mnogih krunisanih i nekada za svet bitnih glava. Gotovo da nije bilo vladara koji je boravio u obli`woj rezidenciji da nije posetio i ergelu, posledwa u poseti bila je nedavno delegacija Ujediwenih Arapskih Emirata, a Tito i Jovanka upisali su se u kwigu utisaka pre razvno ~etiri decenije... n Milo{ Suyum

[ O R O M

S

Foto: M. Mitrovi}

- Znamo da je sarma tursko jelo, ali pome{ala se sa srpskom, ma|arskom i drugim kuhiwama sa na{ih prostora, tako da se odoma}ila na vojvo|anskim trpezama. Sarmu za Ginisa smo spremali po originalnom vojvo|anskom receptu. Mada je poznata narodna izreka da je sarma kada se podgreva kao qubav – sve boqa, za tim nije bilo potrebe jer se odmah sve pojelo - pri~a Gali, napomiwu}i da je fenomenalna ekipa zavila i vi{e sarmi, oko 11.000 komada, ali sve nije moglo stati u bogra~. O zapr{ki za sarme kuvane za Ginisa brinuli su \ula [imowi iz Vaca (Ma|arska), \ula Juhas iz Ade, I{tvan Pakai iz Kawi`e i drugi, a za wu su utro{ene 22 litre zejtina, 26 kila bra{na i 10 kila mlevene aleve paprike. Obi~ne varja~e bile su premale, pa je zapr{ka me{ana xinovskom koja odgovara alaskom veslu! - Treba imati ideju, srca, hrabrosti i {arma da se u jednom bogra~u priprema tako velika koli~ina sarmi, ~obanskog gula{a ili nekog drugog jela, i na gozbu okupi veliki broj qudi. Sarma me kao gurmana posebno ne uzbi|uje, ali ukupni spektakl, da se u jednom kotli}u skuva preko deset hiqada sarmi i okupi toliko qudi, ne{to je {to se pamti i u ~emu sam morao u~estvovati, a uvek mi je zadovoqstvo da koliko god mogu doprinesem ovakvim doga|ajima - ka`e Mati}. n Milorad Mitrovi}

B O R O M

Zimskeferije o|en sam u ravnici. To je zemqa bez odjeka“. Mlogo je takog sveta ode oko nas, al samo je jedan stigo da to napi{e svima. Ove dve re~enice napiso je Mika Anti}. ^esto ga se setim zavidim mu, em je znao ciganski a ja ba{ i ne umem mlogo, em je umo da slu{a ti{inu. U wegovo doba ti{inu su popravqale samo tambure, kvarilo je ni{ta nije. [kripali su nam samo gradski avtobuzi, al retko. I oni su no}u spavali, ko i sav po{ten svet koji je bio i lepo vaspitan i od posla umoran. No}u na sokaku nikog bilo nije. Samo neka kera i milicajac da ~uva pomra~inu. No}u su i tambure umele da sviraju mek{e i sporije, da ne pomeraju senke i da ne gu`vaju mese~inu. Kadgod su zimske ferije po~iwale na polak januara i trajale do polak februara. Ondak je bila i najja~a zima, greota da de~urlija idu po takoj ci~i. I{la bi deca i ondak u {kolu, nije da ne bi, al u~iteqi i vlast nisu dali. Vodilo se u to doba ra~una da nam deca budu zdrava, ~estita, lepo vaspitana, {kole da izu~e i da budu vredni i poslu{ni. Kad bude kraj prvog polugodi{ta, decu po{qu na ferije, da malko danu du{om i da ne zebu. Ondak jo{ dok su tople pe}ke u {koli, nama`u poslu`iteqi patos s olajom, da pobiju `gadije u falcovima i pukotinama i da stigne da se izluftira dok opet ne do|u |aci. Umo je taj patos da klizi boqe od najboqe tociqarke, kad je fri{ko olajisan. Kad zaiveri Jovanska me}ava niko nikud ne mrda. Ondak bude zdravo ti-

R

{ina. Ni petlovi ne kukure~u zapravo. Niko tako ne ume da opravi ti{inu ko kad padne fri{ak sneg, suv, debo i beo, i kad mu bude lepo kod nas pa ne misli da ode. Ondak se u{i odmore i naviknu na ti{inu, pa sve bude neobi~no {to se ni{ta ne ~uje. Kad je tako zima i ima mlogo snega, ni kad kogod ispusti praznu kantu, ni to se ne ~uje. Milina jedna. ^uje se samo kako {kripi sneg pod nogama, kad kogod {orom ide. U to doba solila se samo supa, ko je volo slanije. Sneg na {oru niko kvario nije, {to bi kogod solio to {to je ladno, ako ga tro{iti ne}e. Usoli se slanina, {unka, kupus... pa opet traju du`e neg sneg. Sneg ode i sam, kad za to do|e vreme. Kadgod je sneg bio ra-

ma naslednike. Zato sad i nemamo ni stida ni srama nit nekog od sramotine rodbine. Nije bilo sramota i}i u zakrpqenim ~ak{irama, ako su oprane i ~iste. Te zakrpe ko da su bile nevidqive, niko ih ondak ni spomiwo nije. Sramota je bilo da se ide u poderanom. Kad je o~la sramota, do{la nam je moda. Boqe izgleda neg {to je bila sramota, kanda }e je dobrano nad`iveti. Na zimskim ferijama de~urlija se igrala na kraj sela, di je bilo leda i di se moglo tociqati. Bilo je tociqarki i po {orovima, ako s kraja jeseni jendeci budu puni vode, pa nai|e jaka zima i smrzne odjedared. Ondak se nije moralo i}i daleko. A i zgodnije je kad se

^estosesetimMikeAnti}aizavidimmu,emjeznao Ciganskiajaba{ineumemmlogo,emjeumodaslu{a ti{inu.Uwegovodobati{inusupopravqalesamo tambure,kvarilojeni{tanije dost, niko ga nije krstio ru`nim imenima, ko {to danas rade ovi s tankim |onovima i svilenim ko{uqama il snajke {to su im {tikle du`e od sukwe. Nema jake zime, ima samo lo{e obu~enih. Ferije su kadgod godile i materama, da pot{trikaju de~ije stvari, da promenu zakrpe na ~ak{irama il da malko popuste porub, ako dete odjedared i`|ika pa izraste iz ~ak{ira. Na zimskim ferijama se obla~ilo ono „za svaki dan“ i niko nije mario dal ima markicu il {ta pi{e na odelu. Markice su u to doba bile za{ivene iznutra, na postavi il u porubu. U~ili su decu i u {koli da odelo ne ~ini ~oveka. Bilo je to doba dok je sramota jo{ bila `iva i u snagi. Posle je odjedared ostarila i niko joj nije verovo da ne}e jo{ dugo i da ne-

kogod pokvasi bli`e ku}i, ondak ~askom otr~i u zape}ak, da se ugreje. Tr~alo se i s kraja sela, kad kogod pritera u sigri il kad led malko popusti. Bilo je da propadnu kroz led kad su se tociqali, al to samo oni {to nisu vodili ra~una. Znalo se da blizu trske led ne vaqa i tamo se nije i{lo. Ko ne slu{a bude gr|en kad do|e ku}i mokar. Ondak ga ~askom raskomote, odelo posla`u po pe}ki na banak da se su{i, pa dok jo{ deran ne pobegne u zape}ak daju mu koju po turu, da upamti di je pogre{io. Ondak se to smelo, nije ko danaske da propisi brane decu od roditeqske brige i po koje }u{ke. Ode kod nas, di je tepsija grbavija od sokaka, bregova je bilo samo zimi. Komotno je kogod mogo da pravi zimske i letwe mape. Zimi je kod nas bilo druk~ije. Pokupe se de~urlija na

ferijama, pa jedan kom{iluk se takmi~i s drugim, ko }e ve}i i vi{qi breg od snega da opravi. Ondak uzmu sonice il xakove napune sa slamom pa ajd tako s brega, dok se ne smrkne. Posle se pod duwom celu no} vrpoqe i ~ekaju da svane, da ladwa~a iz pe}ke iza|e, da stamane par~e slanine, {oqu fri{ko uzvarenog mleka i da opet pe{ke idu na breg a s brega kako je ko umo. Te tri sekunde spusta s brega na sokaku bila su glavna zanimacija na zimskim ferijama. Sto puta po tri, pa se nakupi. Nakupi se radosti, rumenila, osmeha, zadovoqstva, nakupi se zime pa se pe}ka i duwa jo{ ve}ma vole. Od te sigre su umeli i da ogladne. U to doba kanda da nije ni bilo apoteka, koji }e nam o~in kad je bilo slanine i luka, masti i leba, zime kolko treba, da pobije sve te bole{tine {to volu mekano vreme. Za apetit niko brino nije, nit je ko trebo da nudi, nit se kogod femko za astalom. Mlogo posle je do{la moda da se prodaju pilule za apetit, pa kad su nam i to prodali, ondak su nas namagar~ili da kupujemo i one za dijetu. Nije zato {to smo debeli, neg {to je to moderno. O~o nam je ovaj sneg, {to nas je sve najedio, ko da smo ga oterali. Deca su nam na zimskim ferijama, nit imaju snega, nit imaju voqe. Najmawe o deci vodimo ra~una, dok se trgnemo bi}e kasno. Kad opet sednu u klupe, taman }e Jovanska me}ava a zape}ka nema. Opet }e nam sneg biti kriv za sve, samo }emo wega grditi i terati od nas. Zimske zemqopisne karte odavno vi{e niko ne pravi, ravno nam je sve ko tepsija. I mi smo taki, ravni. Nit ko talasa, nit ko iska~e. Da ima bregova bilo bi jeke, valda bi {togod i ode odjeknulo, makar sad kad su zimske ferije. Xaba ga bilo, kad ni snega nema. n Bora Oti}


10

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

2012: ako ste {ta zaboravili

Januar

Septembar 11 Ameri~ki ambasador u Libiji i trojica slu`benika ubijena u napadu na ameri~ki konzulat u Bengaziju. To se desilo na 11. godi{wicu najve}eg teroristi~kog napada na SAD

Maj 6 Fransoa Oland pobedio Nikolasa Sarkozija i postao prvi socijalisti~ki predsednik Francuske jo{ od 1995.

25 Porinut prvi kineski nosa~ aviona

15 Rebeka Bruks, osoba od poverewa medijskog magnata Ruperta Mardoka, osu|ena zbog poku{aja da uti~e na pravosu|e posle skandala s prislu{kivawem telefona u ~ijem sredi{tu je bio tabloid „News of the World”

1 Sukobi u Siriji su se poja~ali i tokom godine pretvorili u gra|anski rat koji je ve} odneo 45.000 `ivota

Oktobar 9 Pakistansku 15-godi{wu devoj~icu Malalu Jusafrazi te{ko ranili talibani jer se zalagala za prava `ena na obrazovawe

17 Fejsbuk iza{ao na berzu sa procenom te{kom 104 milijarde dolara, ali mu je vrednost akcija uskoro pala 13 Italijanski brod „Kosta Konkordija” nasukao se na obalu Toskane, stradala 32 putnika

31 Japan posle 40 godina izgurao dan bez nuklearne energije. Svi reaktori su uga{eni posle katastrofe u Fuku{imi

Jun

14 Austrijski padobranac Feliks Baumgartner, sko~iv{i s balona na 39 km od Zemqe, oborio rekorde skoka s najvi{e ta~ke ikada i najve}e postignute brzine u slobodnom padu

Februar 12 Demonstracije u Atini postale nasilne po{to je gr~ki parlament odobrio o{tre mere {tedwe 21 Ruski pank bend „Pusi rajot” izveo pesme protiv Putina ispred oltara Saborne crkve u Moskvi. Potowe kazne zatvora izazvale talas kritika u svetu

26 Nemi film „Artista” osvojio pet Oskara, ukqu~uju}i i one za najboqi film, rediteqa i glumca

Mart

3 Kraqica Elizabeta II proslavila dijamantski jubilej – 60 godina na britanskom prestolu

5 Astronomi posmatrali prolazak Venere preko Sunca, doga|aj koji se ne}e ponoviti sve do 2117.

24 Kandidat „Muslimanske bra}e” Mohamed Morsi pobedio na prvim demokratskim predsedni~kim izborima u Egiptu i postao prvi islamisti~ki vo|a te arapske dr`ave

Jul

4 Vladimir Putin ponovo postao predsednik Rusije, posle ~etiri godine na premijerskom polo`aju 10 Vojnik SAD u suludom pohodu ubio 17 avganistanskih civila, ukqu~uju}i devetoro dece

Novembar

6 U SAD ponovo izabran predsednik Barak Obama, koji je odneo pobedu nad republikanskim izaziva~em Mitom Romnijem

14 Izrael zapo~eo vazdu{ne udare na Gazu kao odgovor na raketne napade Hamasa po izraelskim metama 15 Yi \inping postao novi kineski vo|a

Decembar

22 Naoru`ani ekstremista, koji je ubio sedmoro qudi, od toga ~etvoro u Jevrejskoj {koli u Tuluzu, ubijen u razmeni vatre s francuskom policijom April

4 Nau~nici su objavili otkri}e nove subatomske ~estice koja bi mogla biti Higsov bozon, 27 Olimpijske igre u Londonu neuhvatqivi kqu~ otvorene spektakularnom za razumevawe ceremonijom koju je posmatralo odakle poti~u 80.000 qudi na Olimpijskom `ivot i raznolikost stadionu i jo{ milijardu u svemiru TV gledalaca {irom sveta Avgust 5 Terensko vozilo „Znati`eqa” sletelo na Mars zarad tragawa za uslovima koji bi mogli da budu pogodni za nastanak `ivota

1 Partija Aung Sun ]i pobedila na izborima u Burmi, osvojiv{i 43 od 45 upra`wenih mesta u parlamentu 10 Popularni kineski funkcioner Bo \ilai izba~en iz Politbiroa, jer je bio upleten u skandal u kome je, po nalogu wegove `ene, ubijen britanski biznismen

29 Superoluja Sendi sru~ila se na severoistok SAD. Stradalo vi{e od 120 qudi a {teta je procewena na preko 50 milijardi dolara

15 [irom su sveta odr`ane komemoracije povodom stogodi{wice brodoloma „Titanika”, koji je potonuo posle sudara s ledenim bregom. Stradalo je vi{e od 1.500 qudi

12 Severna Koreja uspe{no lansirala raketu koja je prenela satelit u orbitu

14 Vra}en na snagu ameri~ki zakon o oru`ju posle pucwave u osnovnoj {koli u Konektikatu u kojoj je stradalo 20 dece i {estoro odraslih

16 Ekvador pru`io politi~ki azil osniva~u Vikiliksa Yulijanu Asan`u u svojoj ambasadi u Londonu 24 Biciklisti Lensu Armstrongu oduzeto sedam pobedni~kih titula na Tur d Fransu, po{to je utvr|eno da je bio za~etnik do sada najslo`enije doping-afere

31 Sjediwene Dr`ave se suo~avaju s „finansijskom provalijom” koja bi mogla da vrati zemqu u recesiju


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

11

SMAKSVETANAHRVATSKINA^IN

Svi su se potajno nadali n Pi{e: Ana Dasovi} ilanovi} se potajno nadao.ILini}isto.Aonda su u petak 21. decembra ostali razo~arani. Nije stigaoSmakSveta.Anijedaimnije trebao.Jer,nakrajusumorne2012. smak bi za predsednika hrvatske vlade i ministra finansija re{io dosta toga. Recimo, vi{e ne bi bilo va`no {to smo u statusu kreditnogsme}a.Ilito{tonam sNovomgodinomnanaplatudolazi10milijardikunakamatanaraznazadu`ewa.Azbogstatusasme}aikojamilijardavi{e.Ilito {tojevi{eod350.000qudiuunapred izgubqenoj potrazi za poslom.Da,smaksvetabidostatoga re{io. No, Maje su predvidele ne{to sasvimdrugo,ausvakomsuslu~aju bile boqi planeri od hrvatskih kroja~asvakodnevice.Zarazliku oddrevnihindijanaca,kojisuplanirali nekih pet hiqada godina unapred, {minkerska koalicija u prvoj godini rada pokazala je da jojniPlan21neideodruke.Anijedanisuimalisavr{enprostor dau~inene{to:slabu,razjediwenuopoziciju,veliku,velikupodr{kugra|ana.No,~inisedazapravonisushvataliukakavsuseposaouvalili.Jer,zgari{tekojeim je ostavio osmogodi{wi po`ar HDZ-ateksulaganopo~elira{~i{}avati.Itonebuldo`erima, ve} partfi{em. Ho}e li uop{te paliti te{ku ma{ineriju? Niko se tome vi{e i ne nada. Dodu{e, imaju pred sobom jo{ tri godine mandata,dasesva{tanapravitiu tomperiodu,{tonamjezornopokazao,naprimer,Sanader. ASmutqivacsvihSmutqivaca verovatno je isto pri`eqkivao smak.Zaboraviojedanamgajeon dobrim delom i priredio. Ali prisetio se toga, sasvim sigurno, naBadwakiBo`i},kojejenapokon do~ekao onako skromno, kao

M

pravi katoli~ki vernik. Uz odreskeikrompir salatu, u v e r n i ~ k o m okru`ju svojih sapatnika.AupravnikRemetinca stavioimjepravuposlasticupod jelku.Televizijusumogligledati satvremenadu`e. PajetakoSanadermogaoumiru zatvorske }elije, bez dosadnog obletawa strana~kih poslu{nika, davqewa s najskupqim {ampawcem i najkvalitetnijim kavijarom,poslu{atibo`i}nuposlanicupresvetlogkardinalaJosipa

propagandnih letaka, i na svetu nedequ ih doslovce raspra~ava –gde? U crkvama? Ne. U {opingcentrima! I to onog najbogatijeg Hrvata,kojijetakopravedni~ki, skromno hri{}anski, familiju protivpropisauseliou–dvorac. Maznasvekardinal.Znaonda jeHrvatimare~{oping~e{}ena usnamaodmolitve.Ida}egaprozivati jer je pregazio vlastitu re~,panijeliprenekolikogodina ru{io dr`avu zbog zlih {oping-centara i rada nedeqom? I znaondobrodanevinade~icane}e ba{u{kolidobitiotvorenuhomoseksualnupropagandu.Alinije mogaoizdr`ati.Moradamujebio silan gu{t gledati kisela lica Premijera nevernika i Predsed-

Nasloviz„Jutraweglista”

Bozani}a. Zna nadbiskup zagreba~kisvojposao.ZnaonkadsuHrvati najslabiji. Kad zatrepere lampice u du}anima trgova~kih centara,apogledunov~anikpoka`e mrak kakav ne mo`e re{iti nikakvabo`i}nazvezda.Pasedao kardinal na posao. Sabla`wivi zdravstveni odgoj idealna je podloga za mini dr`avni udar. Jer, kako druga~ije nazvati ideju da pred najve}i hri{}anski blagdan nadmo}na verska institucija naru~i u {tampariji, umesto prigodnih ~estitki, par sto hiqada

nikaagnostikakakogutajuprigodni~arskeknedleuKatedrali,dok ihonsapuna.Isapuna.Isapuna. Da,po`eleojevi{eputaMilanovi} Smak Sveta. I ne samo on. Radimir ^a~i}, na primer, po`eleojedaavionkojimsevra}aoiz dr`avneposeteuKataruunovembrunekakonestaneuolujikaoku}amaleDoroti.Idapadnenaonu zlu ma|arsku ve{ticu koja mu je uni{tila san o Velikom Dr`avniku.Jer,slede}ibiBo`i}uRemetincumogaobitipraviRed Carpet, a ^a~i} i Sanader zajedno }e

pogledatinovuposlanicu.Amnogi}eHrvatipo`eletidasuisamiuzatvoru.Boqijebo`i}nijelovnik. Ka`u, naime, prognoze, kako majanske, tako i one bankarskih vra~eva,da}enamiova2013.koja sti`ebitipoprili~nodepresivna. I daqe }emo biti sirotiwa. Ali, uz jednu zna~ajnu promenu. Uzhrvatsku,odleta}emonaqubomorujednakosiroma{nihsuseda,mahatiionomevropejskomzastavom.Da,do~ekalismoito.Hrvatskapostajepunopravna~lanica Evropske unije. One u kojoj je svaki ~etvrti [panac bez posla, aGr~kabele`isvevi{esamoubistava zbog bezizlazne situacije. Akoni{ta,ispunilismovekovnu te`wu.Pokoli~inicrnilaukoje smo upali, ravnopravni smo s toliko`eqenomEvropom. Da,bilajeovoprili~no~udna godina za Hrvatsku. I ne samo za Premijera filozofa, ili politi~ku elitu, ~ije memoare iz hrvatskih gulaga tek i{~ekujemo, ve} i za na{u presvetlu desnicu. Jer,~akinajve}apobeda,godinama~ekana,nakrajujeispalapomalogorka.Naime,generalGotovina nije pozvao na pu~. ^ak je skromno,predhiqadamaraspomamqenih,spremnihzaborbudoposledwekapialkoholaulokalnim birtijama,zahvalioPremijeru.I Predsednikuagnostiku.Ioti{ao malodajedri.Pa zartakodru`e Ante, ~ulo se iz redova slomqenihdesni~ara.Mora}ebitkuprebacitinadrugefrontove. Izasadimprili~nodobroide: desnicentarplusCrkvaplusnajja~ihrvatskipreduzetnikkojije ionako ve} umre`io celu zemqu pod svoju robnu marku. A za pet minutavlastimnogi}eradoprodatidu{ukaorobnumarku.Ubilo kojoj boji i ispod cene. Smak svetaupore|ewustimzvu~ikao –dobarplan. (autorka je novinarka zagreba~kog 24sata-TV)

APOLOGIJAPROKAZANOJJEVREJSKOJIDEJI

[ta }e nama cionizam? n Pi{e: Elizer Papo ionizam je pokret za stvarawe jevrejske nacionalne dr`ave na deli}u teritorije osmanske dr`ave,ukojojjejevrejskimiletbrojaosli~anbrojpripadnika kao i slovenske hri{}anske grupe Srba,ilirecimo,Bugara.Jevrejinisuizmisliliidejunacionalnedr`ave,izadwi suosmanskimiletkojiseuwuuklopio… itotekkadjeve}ivranamanagranamabilojasnodaodosmanskogkomonveltane}e ostatinikamennakamenu.Trudimse,evo, ali ba{ nikako da uvidim za{to ba{ Jevreji jedini ne bi smeli da stvore nacionalnu dr`avu na razvalinamaimperijeukojojsu bilizna~ajnapopulacija. Kako to obi~no biva, u sklopu stvarawa svojih homogenih nacionalnihdr`ava,GrciiTurci su proterali jedni druge. Grozno!!!Ali,gle~uda,otome sedanasvi{enegovori.Panistevaqdao~ekivaliodGrkada teto{eTurke,poslesvega–ili od Turaka da neguju jo{ gr~kih secesionistaunedrima?Jednako tako, ne govori se o arapskimJevrejima,kojisuprognaniizzemaqaukojimasu`iveli preko hiqadu godina, kada je Izrael osnovan. Pa nismo vaqda o~ekivali da arapskezemqeprogutajuknedluizraelske pobede zdru`enih arapskih armija bez ikakveodmazde.Trebabitirealan! Ovo pozivawe na ose}awe za realnost, naravno,jo{uveknezna~idasuqudipostali neosetqivi na qudsku patwu! Na primer, razni kvazianarhisti, kvazikomunisti i nadriislamisti {irom sveta objediwuje `acnutost palestinskom patwom. Pripadnicinovesvetskekvaziavangardenisumegalomanikojibikritikovalisverazmene stanovni{tvaapriori,nitisupesimisti koji}etu`noklimatiglavomnasveijednu „humanu“ razmenu stanovni{tva, bez da izvaderukeizstra`wice.Ne,ne,nikako… Ali, postoji jedna PARADIGMATI^NA RAZMENA STANOVNI[TVA, izrael-

C

sko-arapska, ~ija }e POLOVINA (arapske izbeglice iz Izraela) postati ultimativni primer nepravde za evropsku neolevicu i arapsku neodesnicu. Slike jevrejskih prognanika iz arapskih zemaqa, naravno, ne uzbu|uju ove „humaniste“ preterano. Budu}i da se radi o Jevrejima, verovatno postoje neki„opravdani“razloziza{tosuproterani.„Pa,majkumu-govoreoni-nijeni Hitlerbioblesav!Daracionalninema~ki Rajhulo`itolikasredstvaienergijuukona~nore{ewe,bezdatupostojenekidubqi razlozi?Mahajte,molimvas!Moradasui orijentalniJevrejiumislimapodr`avali mrskecioniste,ilisusebavilinekomdrugomjevrejskomzavereni~komdelatno{}u”.

Ipak,najdirqivijejekadseBalkanci, koji svako malo presele stotine hiqada qudizbogwihovogporekla,po~nusnebivati nad JEDNOM POLOVINOM IZRAELSKO-ARAPSKE RAZMENE STANOVNI[TVA. Nije li malo dvoli~no kada oni koji smatraju najnormalnijim da Srbija, Crna Gora, Gr~ka, Turska,BugarskailiHrvatskastvorenacio- nalne dr`ave i „humano“ razmene stanovni{tvo sa susedima, odjedanput postanu humanisti pred slikom palestinskih izbeglica? Naro~ito je iritantno kad vrli balkanskidemografiposegnuzatvrdwomkako je u Palestini bilo malo Jevreja. Ni mawe,niglupqere~enice.Prvo:nijebilo Palestine, nego sirijskog pa{aluka i jerusalimskogsanxaka.Drugo:usirijskom

pa{alukujebilomnogoJevreja,ajo{bitnijijewihovukupanpostotakustanovni{tvu raspadaju}e imperije, jer JEVREJI SU BILI OSMANSKI MILET KOJI JEBROJAOSTOTINEHIQADAPRIPADNIKA na teritoriji ZAJEDNI^KE IMPERIJE. Koliko je Grka bilo u Solunu?DalekomawenegoJevrejauJerusalimu,pajeSolundanasgr~kigrad!KolikojeTurakabilouIzmiru,daneka`em Smirni?MnogomawenegoJevrejauJerusalimu, pa je Izmir danas turski grad... Ukratko,kogodho}edakritikujemocio- nizamusklopukritikenacionalnedr`avekaotakve,bujrum...alipravitiodcio- nizmabaukaaodJevrejakolonistekojisu se s Marsa spustili u „Palestinu“ (ili, ta~nije,uju`nedelovedama{}anskogpa{aluka – sirijske hercegovine) je sme{no. Izrael je komad biv{eg Osmanskog carstva koji je zapao osmanske Jevreje i wihovu bra}u iz drugih zemaqa, ba{ kao {tojeSrbijadiobiv{egOsmanskogcarstvakojijezapaoosmanskeSrbeiwihovu KuKbra}u... Kome se ne svi|a, ima stara narodna: KEN NO LE PLAZE LA MINESTRA, KE SALTE POR LA FINESTRA (komesenesvi|ave~era, eno mu, brate, penxera). Prosto, na Balkanupreovladavaetni~kopoimawenacije i nacionalno poimawe dr`ave, i na{ifilosemitiina{iantisemitibitrebalo da smatraju logi~nim {to Jevreji imajuistionakavodnospremaIzraelukakavSrbiizvanSrbijeimajupremaSrbiji, Bo{waci izvan Bosne prema Bosni ili HrvatiizvanHrvatskepremaHrvatskoj. NepostojinijedanJevrejinizBiHili SFRJ koji nema najbli`u familiju u Izraelu, {to uop{te ne mora biti ta~no zaSrbeuHrvatskoj,iliHrvateuSrbiji, recimo u Vojvodini. Samim tim pitawe odnosapremaIzraeluzanasnijesamopitaweodnosapremaSvetojzemqi,iliprema etni~koj dr`avi, za{titnici od svih budu}ihholokausta,negoipitaweodnosa prema ~lanovima porodice koji `ive u Izraelu.Ukratko,svina{iprijateqikojibidanasvolekaoJevreje,poduslovom da nismo cionisti, kucaju na pogre{na vrata. (autor je biv{i sarajevski rabin, danas u Jerusalimu)

VE^NAPOTRO[A^KASTRATEGIJADOTRAJALOSTI

[to kra}e traje, ~e{}e se obnavqa! Daqe saznajemo da u Kaliforniji,uvatrogasnojkasarniLivermora,ve}111godinasijaistasijaek{tosmopre`ivelinalica.Otkadsupo~elidajesnimajavqeni smak sveta 21. dejukaokuriozitetiemitujunaincembra,kadevoikrajagoternetu 24 ~asa dnevno, promenidine. Na`alost, kada i ovu 2012. li su vi{e veb kamera. Iza ove pre`ivimo,sve{tonamjezagorve~ne sijalice stoji pri~a o taj~avaloilisamoote`avalo`ivot nomdogovorumo}nihproizvo|a~a –ne}enestatiswom. sijalica1924.godinedaimse`iPrema nekim istra`ivawima, votskratina1.000satiuproseku. Francuzisupotpunosvesnikrize Iakopostojepatentiranesijalialinisuspremnidaseodreknuboce sa garancijom da gore 100.000 `i}nih i novogodi{wih praznisati,ni{tasedodanasutompravka, {to zna~i nisu prestali da cunijebitnopromenilo–ne}emo tro{ekaoiobi~no.^imsenaJeihna}iuprodavnicama. lisejskimpoqimapojaviloraskoSli~anjeiprimersa`enskim {noosvetqewekaoznakprazni~najlon~arapama.KadaihjeGrupa nogkrajagodine,shvatilismoda Dupont izbacila na tr`i{te jeznakzakupovinusvega{tonam 1940. te{ko ih je bilo pohabati trebainetrebaodaslat.Paipak, poslevi{emeseci.Alikadasuse u groznici kupovine, kroz medije trgovci po~eli `aliti na slab se, kao neki lajtpromet,ikvalitet mitiv, probijala najlona je hotiAko platimo jedna sasvim sumi~no pogor{an e protnaporuka. dabi’povukao`iekpres-lonac 100 Sve je po~elo cu’ {topre. evra, traja}e nam televizijskim doAko pogledamo do `i vot no, sa mo {to k u m e n t a r c e m okosebekoli~inu }emo svake dve-tri ’« Spremno za bacapredmeta koji nas godine morati da we’ (Prêt à jeter, okru`uju i ~iji autoraKozimeDanovi model nam kupujemo gumeni noricera).Uwemu zaptiva~ od 15 evra uzrokuje potrebe saznajemo istoriju zapromenom,jasno potro{a~kog nanam je koliko smo ~ela o programiranoj dotrajalona mukama da ih se, bar izvesnih, sti svega {to kupujemo. Naime, li{imo. dugosmobiliube|enidajelukaProgramirana dotrajalost je, vostpotro{a~kogsistemadanam zapravo, nu`na posledica induproda {to trajniji proizvod na strijalizacije. Kada je lansiran ~ijim}erezervnimdelovima,kroz ~uveni automobil ford-T na povreme, bar jo{ jednom naplatiti ~etku 20. veka, uvek crn i sli~an kupovnucenu.Ako,naprimer,preko~iji,kvalitetjenudiovi{edeplatimo ekpres-lonac visokog cenijsko vozilo. Me|utim, Xenekvalitetasa100evra,traja}enam ral motors ubrzo shvata da na do`ivotno, samo {to }emo svake istomkvalitetuautatrebalansidve-trigodinemoratidakupujemo ratisvakegodinenovmodel.Tako gumeni zaptiva~ po ceni od 15 jero|en{evrolet.Dugovekostje evra. Tako, ko ostari uz lonac, zamenila kratkovekost, obnavqaisti nadma{i po~etnu cenu i pet weje,kaomoda,jedinau{lazadoputa.[toplatismo100napo~etvekau`ivotplate`nopotentnog ku,nakrajuiza|eina500evra. ~ove~anstva. Na`alost,ovajelukavostpreAnalizu doktrine o programivazi|enaioti{losemnogodaqe ranojdotrajanostinalazimosjaju potro{a~koj logici. Sada je no obra|enu u sve`e objavqenoj umetnost dokinuti  ve~nost svakwizi koja tako|e prati na{e kogproizvoda,skratitimu`ivot prazni~ne kupovine: ’Odli~no za kako bi svaki wegov slede}i mozameniti’ Ser`a Latu{a (Bonne delkupili{topre.Tozna~ilipour la casse).Shvatamodajere~e{itiseprethodnogunajbr`ojmonicatipa’proizvodkojinezastagu}ojvremenskojjedinici. reva - tragedija za poslove’ pojaUzmimo,naprimer,mobilnetevilajo{1928.godineujednomspelefone.Normalno,prematehni~cijalizovanomameri~kommagazikim karakteristikama, svaki bi nu. Autor Latu{ posle iscrpnih morao da potraje najmawe ~etiri primera zakqu~uje da je sr` pogodine.Miihmewamosvakegoditro{a~kemanijakalnostiizvedene,eventualnosvakedruge.Neponana pronalaskureklame,dotratro{imoih,negobacimo,edabi jalostiproizvodaipotro{a~kog smoimalinovimodel,kojijeretkredita. A kada su ovi dostigli kobitnoboqiiperformantniji. vrhunac,logikapotro{wesepreAjpodjeoti{aotakodalekodaje tvorila u zakonitost: tro{iti u sebe ugradio nezamewivu batedabisetro{ilo. riju,programiranunatrajnostod Mo`dajeve}kasnozaovugodisamo 18 meseci. Jedan je {panski nu, poklone smo ve}inom pokupoinformati~ar–pratimogaupovali, ali ako slede}e pogledamo menutom dokumentarcu – hteo da {tajestvarnoneophodnodaobnopopravi iznenada pokvareni vimo,~emujo{nijepro{aoroki {tampa~. Majstori mu reko{e da mo`edapotraje,pone~emuiprojejeftinijedakupinov.Kadajeu du`imo `ivot lak{om popravpotrazi za gre{kom starog zavikom, osta}e nam u xepu novca da rio malo boqe me|u inegrativna kupimoijo{ne{tovi{e.Kadve} kola nai{ao je na jedno koje je ne mo`emo da ne kupujemo, a ono imalosamojednufunkciju:nakon bardanezaga|ujemoplanetuodba18 hiqada stranica da blokira cuju}iuotpadupotrebqiveikoradma{ine.Sre}om,nainternetu risnepredmete. jenai{aonaprogramizvesnogViPotro{a~ka (ne)kultura navutalija Kiseqeva koji ovo kolo kla nas je da delimo isti san sa stavqanapo~etnunului{tampa~ proizvo|a~ima: da kupujemo {to zapo~iwe`ivot–ispo~etka. vi{e i {to ~e{}e. Umesto {to Principjeformulisankao:jere|ei{tokvalitetnije. danodba~enproizvod=jedanku(autor je {ef deska na pqenproizvod. francuskom kanalu 5)

n Pi{e: Du{an Simin

T


12

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

„FLEDERMAUS” NAME[TAJ JOZEFA HOFMANA KOLEKCIONARSKA META I OPSESIJA

Foteqe iz 1910. na aukciji u Be~u prodate za 1.500 evra

enijali be~ki arhitekta Jozef Hofman, koji je svet zadu`io svojom revolucionarnom arhitekturom i delima primewene umetnosti – od nakita do name{taja – ve} godinamajeglavnametakolekcionara {iromsveta. Mada wegova dela na svetskim aukcijamadosti`ubasnoslovneceneiretko se nalaze i nude na prodaju, to ne treba da obeshrabri lovce na antikviteteizVojvodine,Srbije,Ma|arske, Rumunije Hrvatske... Jer, ko bude pa`qivotra`io,mo`dane{todobro ina|e.Ovdenegde. Najva`nije je, svakako, {ta se to ovdemo`ena}iodonoga{tojedizajnirao Jozef Hofman? U su{tini malesu{ansedasepojavekomadira|eni za be~ku radionicu “Viner verk{tat”, poput predmeta od srebra ~ije secenekre}uod500pado~ak100.000 evra, bro{eva  za koje treba platiti izme|u 5.000 i 150.000 evra ili name{taja dizajniranog za neku od be~kih vilaibogatihporodicaspo~etka20. veka. Me|utim, postoji velika {ansa da sene{toiulovi,odnosnodanaletite na komade koje je Hofman dizajnirao za be~ke fabrike name{taja “Jakob i Joz ef Kon”, “Ton et”, “Mund us”... Elem,akovamseposre}i,mo`danatr-

G

Foteqa Tonet iz 1907.godine procewe na vrednost oko 1.000 evra

Stolica iz 1914. godine procewena na oko 1.000 evra

Uloviti „slepog mi{a” s klikerima i potkovicom ~itenatakozvani“fledermaus”(slepimi{)name{taj,ilikakobisetou na{imkrajevimareklo–nastolicei stolove “s klikerima i potkovicom”. Radise,ustvari,ogarnituramazasedewe, stolicama, foteqama i stolovimapoputonihkojesusenalaziliu ~uvenom be~kom kabareu “Fledermaus”,akojijeHofmanucarskojprestonici radio od 1907. do 1913. godine. Naravno da ne}ete kupiti stolice na kojima se sedelo ba{ u “Fledermausu”, ali mo`ete na}i ne{to identi~noiliveomasli~notome. Nekevarijante“fledermaus”name{taja, to jest onoga s klikerima i potkovicom, Jozef Hofman je dizajnirao nekoliko godina pre otvarawa kabarea “Fledermaus”, ali im to ni{ta niti dodaje niti oduzima na zna~aju. Ba{ kao {to va`nost ne obara ni ~iwenica da je name{taj u kabareu “Fledermaus” Hofman, u stvari, radiozajednosGustavomZigelom.Tako|e,trebaznatidapostojimnogovarijanti “fledermaus” name{taja, i to presvegastolica,alinitoneumawuje zna~aj ovakvim komadima. Dr`ite se,dakle,klikeraipotkovicaiutvrdite da to {to vam prodaju nije neka novijareplikai–nakowuste!Scenama je malo druga~ija pri~a, ali ni

tu nema mnogo odstupawa. Iako je name{taj koji je u kabareu “Fledermaus” radila fabrika “J&J Kohn”, sada gotovodanemarazlikeuceniskomadima koje je potpisao “Tonet” ili “Mundus”. Tako|e, ni datirawe nije naro~ito presudno za cenu – nije, dakle, mnogo va`no da li su stolica ili sto iz 1906. ili iz 1910, 1915. godine... Sve to,naravno,poduslovomdanena|ete ne{to {to poti~e ba{ iz kabarea “Fledermaus”,alitojeve}sasvim,sasvimdrugapri~a. Kadasucene“fledermausa”uigri, ondatrebaznatidasenaaukcijamau Be~u,Salcburgu,Minhenu,Praguili Milanu stolice prodaju od 500 pa do 1.500 evra, a stolovi od 750 do 1.800 evra.Zasalonskegrniture,pak,vaqa izdvojiti od 2.000 pa do 5.000 evra... NapijacamauPe{ti,Be~uiliGracu cene orginala su ne{to ni`e, ali ne punoodonihnaaukcijama. Nakraju,bezobziranatokoliko}e vam evri}a izbiti iz xepa, ako u nekomkutkusvogdomazaista`eliteda imate deli} evropske i svetske kulturne ba{tine i istorije umetnosti, onda svakako treba da krenete u lov na“slepogmi{asklikerimaipotkovicom”. n DejanUro{evi}

Stolica Tonet iz 1907. godine prodata u Be~u za 1.200 evra

Sto iz 1909. godine na aukciji u Be~u prodata za 1.000 evra

DN E VN I K ”  N A L I C U ME S TA: U ^E[KOJ PRESTONICI VI[E OD TRI DECENIJE POSTOJI KULTNO MESTO POSVE]ENO VO\I BITLSA

Zid Lenonov a prole}e pra{ko onLenonnikadanijebiouPragu. `iveumiru...”preplavilesuplodnohipi linskomzidu”,donelaslobodu.Ukojojje Ipak,wegovoimenosizid–Leno- tle svuda, pa i u ^e{koj. Lenon je do`izauvekostalomesto,iakojezidsvegadvanovzid–jednaodretkihznameni- vqavankaonekokojedigaoglaszasve,za desetakmetaraduga~ak,nakojidolazepotosti koje je 20. vek doneo ovom zlatnom wihovoqudskopravoda`ivebezograda setiociPragakakobisepodsetiliiLegradu. Nije zabele`eno ni da je Vaclav kojedonosegranice,religijeinacije,za nona i pli{ane borbe ^eha da ostvare Klaus,predsednik^e{ke,ikadabiouLi- `ivotoslobo|enmaterijalnog. pravo na drugo i druga~ije mi{qewe, u verpulu,graduukojemjero|en~ovekkoji Kada je ubijen u Wujorku 1980. godne, novom~e{kom,evropskomdru{tvu. je prvi otpevao “Imexin” iliti “Zami- grupamladihseokupilaucentruPragui Igdejetu,predtimzidom,mestoVacsli”. I pitate se, kakve sad to ima veze u znak po{tovawa i qubavi ispisala je lavuKlausu?Kadaje2009.jo{uvekaktujednosdrugim?Urealnomvremenuvero- grafitimaba{ZidposlanstvaVitezova elni ~e{ki predsednik izgovorio re~evatno nikakve, ali kada stanete pred taj Malte{kogkrsta.Tihve~eri,diplomate nicukojajedoprinelawegovojreputacizid nadomak Karlovog mosta, nekako vas iz kom{ijske francuske ambasade mogle ji ekscentrika me|u evropski pravoverneodbrawivo pojuri ironija koja, kroz suprvedaspazenetomosvanulere~iLenimpoliti~arima,nisamnipomi{qala ulogeovedvojicequdiu`ivotimanesa- nonovihpesama,wegoveportrete,iiscrda}ujesesetitipargodinakasnije,pokumo ^eha, baca posebno svetlo na neka od tani veliki simbol mira. Vlasti su, na{avaju}i da u decembarskom Pragu ulova`nih pitawa danavim metar prostora da se foto{weEvrope. grafi{em kraj grafita “You may KadajeLenonubijenuWujorku1980.godine, Za neke, za ve}inu, say I’m a dreamer”. XonLenonjebioalfa Izrekao je skoro pa jeres danagrupamladihseokupilaucentruPraguiuznak i omega Bitlsa, rok {wice:“Qudskapravasuustvari po{tovawaiqubaviispisalajegrafitima grupe koja je iz englerevolucionarnoporicawegra|anZidposlanstvaVitezovaMalte{kogkrsta skih i nema~kih kluskih prava. Wima ne treba dr`abovasredinom‘60izvqanstvo. Pozivawe na qudska ronilaiosvojilasvet. pravajeujednoipozivnaponi{taPostali su najkomercijalniji bend svih ravno,ovajbuntprepoznaleba{onakvim vawe suvereniteta pojedinih zemaqa, povremena, miqenici kritike i publike. kakavjeupo~etkumo`dainesvesnobio, sebnoudana{wojEvropi...Tihdana(onih QudisusedelilinaonekojivoleBitlse kaopobunuprotivrigidnekomunisti~ke kada je komunizam odlazio u istoriju ilivoleonedruge.Ikadjeuslediorazvladavinesovjetskogtipai-prefarbale prim.aut) nismo pratili evropske intelaz,Lenonovazvezdajenastaviladasija. zid.Kojijesutradanponovoosvanuo{agracijepa`qivo...NekakosmobiliskloTe 1971. godine iza{ao je singl sa perenislobodan.Tajurbaniratniskoginnidavidimosamotajaspektslobode,vi{e smom“Imexin”.Re~i,kojenemoratenida tenziteta radikalizovan je 1988. godine, negoopasnostinadnacionalizmakojiuniprepevatedabisteihvoleli,akojeglase kadasusedogodiliiprvisukobidemon{tava demoktariju i suverenitet zemqe”. “zamislidanemadr`ava,nijetotakotestranataipolicije.Vo|enjesvedoknije Rekaojejo{pone{totadovaj~e{kidr{ko,ni~egzbog~egabiubiliiliumrli, postao bespredmetan – do kraja pli{ane `avnik, ali to za ovu pri~u nije va`no. da nema religija, zamisli sve qude kako revolucije, koja je i zidu, ~e{kom “BerOno{tojeste,dajeponekaddovoqnodase

X

najednomziduna,uosnovi,bezazlenna~in umikrosvetu,prelamatazbrzanaistorija odborbezaindividualnuslobodudopri~e da“vi{ak”liberalizmadovodiuopasnost pravagra|aninaipravodr`avenasuverenitet. Sve to ove zime u Pragu nikog mnogo nebrine,tastorijajevi{ementalnazabavazadokonogturistu.Ceogradjeoki}enzabo`i}neinovogodi{wepraznike i sija iz sve snage. Miri{e na cimet i karanfili}e iz kuvanog vina, na toplu medovinu, pe~eni kesten i vanilu kojom seposipatrdelnik–slatki{odkiselog testa koje mo`ete da kupite na svakom }o{ku. Na otvorenim bazarima na Starom trgu, trgovima Republike i MalostranskaiposebnonaHavelskimiVaclavskimnamestima,mogudasezapardesetinakrunanabavequpkiukrasizajelke, liciderska srca i naravno, pe~ena pra{ka {unka ili kuvane kobasice, po starim ~e{kim i bavarskim receptima. Izizlogavasmamebo`i}nerasprodaje, reketuristaizcelogsvetahrleulicama kojima je ponekad nemogu}e pro}i a da vastabujicaneponese. PogledsaKarlovogmosta,najlep{egi najstarijeguPragu,bilodajeuperenka Hrad~anima,dvorcu~e{kihkraqevaili narazigranuVltavu,oduzimadah.Imate ose}awedasteujednojumivenoj,melanho-

li~nojalispokojnojslikovniciukojojne mo`edavamsedogodinistalo{e.Izaistaskoropadanemo`e. Tramvaji,kaoglavnoprevoznosredstvo javnogprevozau{iremcentrugrada,sti`uuminut,verovatnoizato{tonaprelazima imaju prednost i nad pe{acima. Metroom sti`ete gdegod, s kraja na kraj grada,zapolasatakolikovamtrajekarta zajednuvo`wuodjednogevra.Mo`eteda ru~atebor{~iknedlesaseckanomkuvanomsunkom,sakupusomisosomodmiro|ije,ilipakonesvi{wamaikrem-vanilom, u tradicionalnom ~e{kom restoranu,ve}iza5-6evra.Velikopivo,jednood najboqih na svetu u kafani iznosi dva evra.Naulicamadostamladogsveta,utisakjeidasvine{torade,svisuqubazni inekakoslovenskilepi,posebno`ene. I sve to zajedno, ta zimska opu{tenost, daje jo{ jednu dimenziju storiji o LenonuiKlausu,atajedasesti~eutisak dasu^esi,svotovremekojeiuovojpri~i razdvaja wih dvojicu, iskoristili da uradeono{toseuraditimoglodaodnedemokratije, mirno i brzo, postanu sredinaukojojsusvetemeotvorene,paiona koja dovodi u sumwu same granice novoste~eneslobode.Tonijelakputistogaje vrednodivqewasvakodru{tvokojegaje pro{lonadobrobitsvojihgra|ana. n Ivana\uri}


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

13

SUSRETI: STEFAN MILENKOVI], VIOLINISTA, PRED VE^ERA[WI KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Work hard, and play hard P oz nati muz i~k i pis ac Branimir Pofuk priznaojedajesvojevremeno slu~ajno prisustvovao `ustrojraspravikojuje,nakonizuzetno uspe{nog nastupa, jo{ kao de~ ar ac od 11-12 godin a na{~uveniviolinistaStefan Milenkovi}vodiosmajkomkojagajepratilanaklaviru.Publika je, naime, jo{ uvek freneti~no pqeskala i trebalo je odlu~iti {to }e se svirati na bis.Imamajerekla–AveMarija. Stefan je, pak, bio za “Regtajm”.Itakonekolikoputa. Ave Marija. Regtajm. Ave Marija! Regtajm! Mladi violinistajenakrajuudaraonogomo drveni pod insistiraju}i na kompoziciji Skota Xoplina. Ali, kada su se vratili na pozornicu, „de~ak milog lica u belomodelcuan|eoskijezasvirao divn u Gun oo vu mel odij u Ave Marija iznad Bahova preludija koji je na klaviru zadovoqnoiponosnoprebiralawegovamajka”. „Semede~a~kepobuneizrasprave’AveMarija -regtajm’izraslo je u umetni~ko tra`ewe novihna~inapristupamuzicii komunikaciji s publikom, te osebujan izbor repertoara”, tvrdiPofuk. –Mislimdajeupravu!(smeh) – ka`e danas Stefan. – U deci ~esto mo`emo videti neke karakterne crte koje mo`da - u mawoj ili ve}oj meri - ostaju deona{egkarakterazaceo`ivot. Mislim da moja li~nost i

INTERVJU

dan danas sadr`i taj kontrast: AveMarijuiXoplina.  Na programu ve~era{weg koncerta u Sinagogi su „Suvenir iz Firence” ^ajkovskog, te dela Sen Sansa i Ger{vina. Koliko je, zapravo, umetniku te{ko da svira poznate kompozicije, koje jesu popularne i bez sumwe }e „zapaliti” publiku, ali u isto vreme otvaraju beskrajan prostor za upore|ewa tipa: ma super je, ali mi je ’ono’ izvo|ewe ipak bilo boqe... –Meniposebnusatisfakciju daje izazov da sviram ne{to {to je poznato, jer se umetni~ki ne bojim pore|ewa, i to me mo`daupravoiteradauvekdajem svoj kreativni maksimum. Imaginaciju mo`ete ve`bati naraznena~ine.Recimo,raditi stalnone{todrugo,novo.Ili, pak,raditiistustvar,aliuvek na druga~iji na~in. U `ivotu kaoiumuzici-potrebnasuoba pristupa.  Uo~i nastupa na pro{logodi{wem Nomusu priznali ste da vas je kamerna muzika najvi{e obogatila u muzi~kom i qudskom smislu, te da ste u fazi istra`ivawa kvartetske literature. Da li ta faza jo{ uvek traje ili ste sada ponovo u nekim drugim vodama? – Kvartetska literatura je toliko velika i kompleksna da mislimda}eunekomsmisluta “faza”trajatidokraja`ivota. Generalno,zamenemuzi~artre-

badaupozna{tovi{easpekata tog univerzuma kojeg nazivamo muzikom,bezobziranatodali naj~e{}e nastupa kao solista, kamernimuzi~ar,ilise~aksamobavipedagogijom.  U posledwe vreme ste ~esto mewali i `anr, poput saradwe sa Vlatkom Stefanovskim. Da li je i to svojevrstan odgovor na potrebu za druga~ijim, kao {to, kada se odmarate, umesto „otpadawa“ uz koktel s ki{obran~i}em – radije birate skokove s padobranom? – Sve zavisi da li mi je potrebna relaksacija, ili distrakcija.NaEngleskomimajedna izreka „Work hard, and play hard„. Doslovno, to bi se odnosilo na nekoga ko radi dobro, mnogo,alikojisaistimintenzitetom zna i da se zabavqa. Mislimdasamjedanodtih.  Pojavili li se ponekad zasi}ewe? Ipak ste du`e od tri decenije na sceni... – Pa nekada se mo`ete zasititi i od va{e omiqene hrane, aliseondaipakvra}atewoj.Ja volimscenuinawojseose}am slobodan.Ono{tomeprivla~i nijesamoumetnost,ve}i`ivot nasceni.  Vrhunski umetnici ~esto nisu dobri pedagozi i obrnuto. Studenti za vas govore da s wima sjajno sara|ujete i da zaista puno mogu da nau~e. Dogodi li vam se da se prevarite, da pomislite kako }e od nekog momka ili devojke

„biti ne{to”, a oni se izgube u sivilu prose~nosti, ili, pak, da neko za koga nikada ne biste rekli da je istinski talenat – napravi blistavu karijeru? – Doroti Delej, jedan od najpoznatijih violinskih pedagoga,odgovorilaje,kadasujojpostavilisli~nopitawe:„Nikad seneznakako}esenekorazvijati”. To je velika istina, a krozweneprofesorskeprstesu pro{lehiqadeviolinista.  Nedavno sam slu{ao snimke jednog mladog tenora, veoma popularnog na Zapadu – i grdno se pokajao. Me|utim, „lep je kao bog”, listom se sla`e `enski deo auditorijuma! Da li to zna~i da je i u umetni~koj muzici do{lo do momenta kada vi{e nije dovoqno samo biti sjajan umetnik, ve} je isto tako va`no, ako ne i va`nije – sjajno izgledati, biti {armantan, imati „spiku”..? Ili se, sre}om, kvalitet jo{ uvek mo`e nositi sa estradom? –@ivimouvremeglobalizacije kada su qudi prezasi}eni informacijama i doslovno su bombardovani stimulansima. Zbogtogaseiklasi~namuzika mewa,pajedanasbitnodaumetnicijednostavnoimajusve:iizgled, i talenat, i menaxerske sposobnosti,idasupristupa~ni.Aliipak,nadugustazu,bez jasnogkvaliteta–nemani{ta. n MiroslavStaji}

ZLATKO KARAVLA, FRONTMEN GRUPE „GRIVA”, O KARIJERI, PLANOVIMA, GODI[WICI...

Ponovo}emodaizazivamo|avola ovosadska rok grupa “Griva” u nastupaju}oj godini slavi vredan jubilej,ponosnihtridecenijepostojawa i rada na muzi~koj sceni,nakojusuupro{lostidoneli brojne inovacije, razli~itostioriginalniprikazvojvo|anskog mentaliteta, bogatstva i{arma.Svejepo~elosadave} ~uvenomantologijskomobradom Brenine pesme “Sitnije, Cile, sitnije”, u “Grivinom” fazonu “Sitnije, sestro, sitnije”, a ostalojeistorijaukojufrontmenZlatkoKaravla`elizlatnim slovima da upi{e nove stranice. Iako se za uspeh retko ka`e da je do{ao slu~ajno, po~etak grupe“Griva”biojespletokolnosti. – Po~eo sam muzikom da se bavim kao i svi {to krenu da tra`e negde sebe, svoj identitet.Zalepiosamsezamuzikui nijemipunotrebalodaprona|emistomi{qenike.Tosudavna vremena, kasne 70-te godine pro{logveka,kadajesvebilo novo.Inismonamuzikugledali kao na ne{to ~ime }emo da sebavimou`ivotu.Nekiqudi ostanu u muzici, da je sviraju, pa se ne prona|u kao autori, alijasamseprona{aoiutom smislu, i pisao tekstove onako, za sebe, a kasnije i za potrebe benda – po~iwe pri~u Karavla.

N

Gajba piva va`nija od orguqa Pristaoje~uveniZlajada nam otkrije tajnu pretesterisanihskupih“hemond”orguqa.„Tada{waekipajevolela da popije pivo pre nastupa,alinamjeuvekmawkalo mesta u kombiju. Jednom prilikom smo ubedili klavijaturistu,kojijevoleopivo, da treba da prese~emo skupe ’hemond’ orguqe kako bi bilo mesta za gajbu. U dvori{tu zgrade smo se latilitestere,presekliorguqe, pivo je stalo u kombi, a ostalo je legenda”, u {aqivom tonu ka`e prvi ~ovek novosadskogroka.

 Ipak, karijera “Grive” i{la je vrtoglavom brzinom ka vrhu... – Bilo je druga~ije vreme, mladinisuimaligdedaizlaze, pa su svirke bile idealne za dru`ewe.Sasvega19godinasam snimioprvuplo~u,atojeiprva plo~a rok muzike u Novom Sadu i Vojvodini. Izdao ju je PGP,jednaodnajja~ihku}a.To jeza“Grivu”imenebiodobar po~etni kapital i onda je sve krenulo da se razvija, pa smo brzoizdali~etiriplo~e.Neke subileivisokotira`ne,{toje obe}avaloutomtrenutkuidalo namsnagedapo~nemomuzikomi ozbiqnijedasebavimo.  Ali je sve po~elo obradom Brenine pesme? – “Griva” je bila mo`da i splet sretnih okolnosti. Ka`u da ako ne{to jako `eli{, da se to ostvari. Ja sam iz JNA iza{ao sa `eqom da druga plo~a bude onakva kakvu je ose}am i tadajenastala“Griva”.Obrazovanija ekipa muzi~ara i potkovanija od mene, terala me je da

budemjo{boqi.Takosedesilo da je “Griva” za veoma kratko vreme postala poznata, i prvi singl “Sitnije sestro sitnije” jebiozapo{tovawe,jerjeprodat u 120.000 primeraka.Bilojetada jako te-

{ k o do}i do izdawa, jer je konkurencija bilaogromnaikvalitetna, ali su pesme brzo za`ivele i publikanasjepratila od starta, iako smo u to vreme bili zna~ajnodruga~ijioddrugih.  “Grive” dugo nema na tr`i{tu. Da li vas je ta razli~itost ko{tala? –Qudipoputmene,kojisuve~itiavanturisti,kojimajeuvek

tesnoupoznatimokvirima,ho}e vi{eod`ivota.Imuzikamije todozvolila.Alitoda}umuzikom da se bavim do 25. godine, a onda }u da se uozbiqim, bila je samobudalastaideja.Jer,nikose nijeuozbiqio.Uvekudu{iostane dete i voli da se igra. Me|utim, neki iz sveta muziketiuspehnikadneoproste.UNovomSadunasdugonisunipriznavalikaobend,jer jequdimabilote{kodaprihvatene{tonovo.Biosamdovoqnohrabardanastavimdaradim ne{to u {ta sam verovao. Tematskijerokimaovelikusnagu pre svega tekstualno, a “Grivine” pesme su ili sun~ane ili ki{ovite. Ili sre}a ili tuga. Nikadanismohtelidapametujemoifilozofiramo,alisamseu svakom tekstu trudio da ka`em ne{to{tonekodruginesmeda ka`e.Tojeimalosvojucenu,jer su mnogi muzi~ari “stradali” zbogsvojihstavova.  ^esto ste mewali sastav grupe? – Nikada nismo bili u istom sastavuodizdawadoizdawa.Bilo je mnogo spoqnih uticaja. I situacija u dr`avi jednostavno je kriva za osipawe ekipe, ali sam uvek gledao da sakupim najboqe muzi~are iz na{eg grada. Sada imam mladu ekipu, punu energije, i tih 30 godina rada

pozivaipitawa{taikako}emo daqe.Nijebioplandaseokupimo, nego je to do{lo spontano. Ponovo radimo i `elimo da se pomerimomuzi~ki,jersmosazreli za tako ne{to. Ponovo }emo dasko~imouambisidaizaziva-

\ole sve rekao Karavlajepriznaokakojete{koudana{wevremenapraviti dobartekstipesmu,izatokrozsmehnajvi{ekrivi\oletaBala{evi}a.„Jednomprilikomsamnanekomskupurekaokakojeu dana{wevremete{konapisatipravistihidajeBala{evi}uza toglavnikrivac.Sve{tojemoglodaseopeva,onjetouradio, a kada sam mu rekao da ostavi ne{to i drugima, \ole se samo slatkonasmejao...” vaqano }emo obele`iti. Devedesetih godina pro{log veka samdigaorukeodsvegajernije bilovremezazabavuizamuziku,iskoroni{tanismoradili do izdavawa DVD-a u “Studiju M”, i na to sam stra{no ponosan.Misliosamdajeto{lagna torti i da se vi{e ne}emo “igrati”muzike.Ali...  [ta vas je pokrenulo da se ponovo anga`ujete? – U posledwe vreme sti`e mi mnogomejlova,pisamaividimda senainternetuodli~nokotiraju na{epesme,adobijamisvevi{e

mo|avola,dapoku{amodapostavimo ciqeve, mo`da i nerealne, ali smo tako uvek radili. Sada smoustudiju,stim{to}e,uznovepesme,bitiponovosnimqeni deo starog prepoznatqivog repertoara,dakakounovomfazonu.  Preko milion prodatih nosa~a zvuka, hiqade koncerata i nastupa u biv{oj Jugoslaviji i inostranstvu, milioni fanova koji su ose}ali i `iveli “Grivu”, mo}i }e ponovo da se vrate u rok eru? – Nap rav i} em o prom oc ij e: jedn uzaNov iSad,jedn uzaBe-

og rad. Plan ir amo na prol e} e vel ik ekonc ert eutadvagrad a isad arad imonatome.Preg ovor idob rotek uinad amoseda }e se sve rea l iz ov at i, ali je to ogromn i izaz ov i vel ik i riz ik. Nis mo svir al i jak o dugo i mis lim o da ima nov ih klin ac a koj i su `eqn i ne~ eg nov og. Muz i~k i i stils ki }e bit i veo ma dob ro odr a| en o i pon ud i} emo pub lic i jak o dobru zab av u, da se svi opus te i da bud u u sis temu sunc e-ki{a, u sklad u s na{ om muz ik om. Okren u} emo se vi{e ka `enskom del u pub lik e i mis limo datuimapros tor a,jerdamesu nam evid entn o zap os tav qen e. Sas tavn i deo “Griv e” je publik aiuveksmo`el el ispektakl i to poj a~ av a ceo do` ivqaj. Bi} e i gos tij u iz biv{e Jug e na mat er ij al u i konc ertima,qud ikoj isusar a| iv al i snamaupro{los tiiskoj ima smo u kont akt ima. Ne o~ek ujemprev i{e,aliznamda}emo rad it i maks imaln o i da }emo zad r` at iniv okoj ismoimal i, pa i pod i} i ga. Da obr ad uj emo pub lik u jer pos toj i praz nin a koj u bis mo mog li da pok rij emo. n MarkoRisti}


14

nedeqa30.decembar2012.

SPORT

dnevnik

NEBOJ[A^OVI]OBELODANIOIZVE[TAJOPOSLOVAWUKLUBAIPOTVRDIODADUGZVEZDE IZNOSI48,5MILIONAEVRA

„Delta”uru{avalaklub Uo~inovogodi{wih praznika potpredsednikCrvenezvezdeNeboj{a ]ovi} na pres konferenciji, uz obiman materijal, predo~io je finansijsku analizu rada kluba u periodu 1996 .- 2012. godina. Ra~un je i daqe u blokadi, zaposleni su ostali bez plata, a Zvezda u

elementiokojimasenekadasamo{u{kalo.. -Problemikre}u2002.godine kada je Zvezda „nani{awena” za privatizaciju, ne kao sportski kolektiv, ve} zbog povoqne lokacije od 17 hektara zemqi{ta. Krenula je „Operacija Delta planet”kojajetrebalodaserealizujedo2009.godine,dasesta-

nu zemqi{ta ispod stadiona ZvezdekojejepripadaloPKB-u kada klubu nije omogu}eno da imapravopre~ekupovine,anovivlasnikpostalajekompanija Delta sa ciqem da tu izgradi poslovno-stambeni kompleks. Isti slu~aj desio se prilikom prodaje zemqi{ta kod „Stare biletarnice” ispod isto~ne

Pretwe Priznaje ^ovi} da je ve} dobio odre|ene pretwe, pre nego je kompletan finansijskiizve{tajobelodawuen. -Bilojetakvihporuka,nijetajna,alisvimaonimakoji sumiporu~ilida}edamebaceurupuodgovoriosamdaja stojimporedwe,ada}emovideti ko }e u woj zavr{iti. Svoje pretwe mogu da oka~e ma~kuorep.Volontoreskise kompletan tim prihvati te{kog posla sa `eqom da pomogneustabilizacijiklubauzvratioje^ovi}.

Livada ^ovi} je posebno apostrofirao poraz od kiparskog Apoela, u vreme predsednika TopliceSpasojevi}a -vKolikogodto~udnozvu~alo, sa~uvan je klub, jer je aktuelno rukovodstvo tada podneloostavke.DajeZvezda pro{la, danas bi ovde bila livada-zakqu~ioje^ovi}.

Dug Atraktivnalokacija:StadionCrvenezvezde

ovom trenutku duguje 48.473.459 evra, i ima potra`ivawa od 4.363.894 evra koja su sporna i te{konaplativa. -Situacijajekompleksna,izuzetno te{ko, bez ikakve misti-

dion izmesti vaqda u Sur~in, a tu nikne stambeno-poslovni kompleks.Tadasuobavezekluba bile u srazmeri vrednosti imovine kojom je raspolagalo, kasnije su neke pozajmice imale

Predsednici DraganXaji}jeupro{lommandatudo{aonaminusod1.764.083 evra.Oti{aojesaminusomod2.513.990evra.MilanVujiniMilo{Marinkovi}sunasledilidugod1.329.252evra.Ostavilisu klubuminusuod5.926.852. DraganStojkovi}-Piksijepredsedni~kimandatpo~eosaminusomod9.219.684evra,akadajeodlazioostaviojeZvezduudugu od14.636.293evra. ToplicaSpasojevi}jedo{aokadajeminusnara~unimaZvezde bio13.272.898evra,aoti{aojesamestapredsednikaostaviv{i dugod15.354.543evra. Posle Spasojevi}a, Zvezdu je preuzeo Dobrivoje Tanasijevi}. TadajeZvezdabilauminusu18.122.247evra,apowegovomodlaskusafunkcijedugjebio19.449.916evra.Inakraju,VladanLuki} preuzeo je Crvenu zvezdu ~iji je dug tada iznosio 22.398.806 evra,aostaviojeuminusuod44.109.565evra.Dakle,Luki}iwegovaekipasunapravilinajve}idugodoko22milionaevra.Iza wegajePiksisaokopetmilionaevraminusa. fikacije, klub hoda na ivici opstanka, trudi se da izbegne najgorusoluciju,bankrot-istakaojenajpre^ovi}. U gomili papira prepunih brojkiigrafikonasvejetransparentno izneto, ~ak i visine transfera i primawa ~elnika, ali ipak u ^ovi}evoj genezi o propadawu giganta dominiraju

svoju svrhu, a sada sam zgro`en predizjavamnekihqudidanisu sara|ivalisaovomkompanijom. Nekinisuprepoznali{tasede{ava,drugijesu,alinisuimali snageimo}idasenosesaraznim autoritetimaipritiscima-objasnioje^ovi}. Kao primere za pomenuta de{avawa ^ovi} je naveo kupovi-

PAKETI]IZANAJBOQE: Jednaodnajboqih{kolafudbala uSrbiji„PetarPua~a”izuzetnupa`wupoklawasvojimu~enicima, pajetakousmirajgodinedodelilapoklonpaketi}ezasve~polaznike {kole, a uz to uprili~ila dru`ewe sa sada{wim i nekada{qimfudbaklerima,~elnicimaklubova,aizme|uostalina„dru-

tribine, kada je novi vlasnik postaoZoranJawu{evi},madai toseume|uvremenupromenilo, pa je, kako je ^ovi} naveo, sada tajnakojevlasnik. - O~ekujemo zna~ajnu pomo} dr`aveigrada,daras~istiovu situaciju,ive}narednenedeqe }emo intenzivirati razgovore na tu temu. Zvezdina lokacija napadnutajeizvi{epravaca,a jedinina~indaZvezdapre`ivi jedasvojuimovinustaviufunkciju,prona|einvestitoreirekonstrui{e stadion sa svim prate}im sadr`ajima.- napomenuoje^ovi}. Podsetio je potpredsednik klubadajesvojevremenobiogradona~elnik Beograda i da zna kako je lokacija na Autokomandi bila planirana za izme{taweautobuskestanicekakobise grad„spustio”nareke,alidaje u me|uvremenu neko odlu~io druga~ije. Izgleda, da je glavni uzro~nik Zvezdinog posrtawa poslovnastrategija„Delte”... -Izme|uostalogzasituaciju u klubu odgovorna je kompanija „Delta”.Ta~nije,ne}emodakrivimocelukompaniju,znamosvi okomejere~.Nemojtedamevu~etezajezikkadasesvezna.Tako|e,tonijera|enobezpomo}i sa strane - odgovorio je Neboj{a^ovi}. Uskoro}ebitipreciziranai konkretna strategija novog ru-

Dug Crvene zvezde je 48.473.459milionaevra(udinarima: 5.438.382.756), a potra`ivawasu4.363.894miliona evra. Zvezda najvi{e duguje bankama, ne{to vi{e od 17milionaevra,zapozajmice oko7,5milionaevra,biv{im igra~ima duguje 1,7 miliona evra,asada{wim1,6miliona evra. Kada je pri~ao u umawewu duga prema bankama ^ovi} je izneo ideju. Smatra da bi projekat izgradwe stadiona, na ~istoj lokaciji, bio izuzetnozanimqivbankamakoje trenutnopotra`ujuodZvezde 18milionaevraidabinataj na~in, akcionarskim u~e{}emutakokapitalnomprojektu,uzdoplatuodstranebanaka,Crvenazvezdanakrajui zaradila na sopstvenom dugu. Drugim re~ima, du`ni smo vam novac, projekat je pred vama, u~estvujte i bi}ete zadovoqni. Dugzaporezje5,8miliona evra(!), a prema agentima 6,1 milionevra!Premazaposlenimajedug4,5milionaevra,a prema drugim klubovima oko 700.000evra. Najve}a potra`ivawa crveno-beliimajuodinokupaca -1,7milionaevra. kovodstvacrveno-belihzaspas na{egnajtrofejnijegkluba. Z.Rangelov

`ewu”ubalonsali„Hettrik”bilisupredsednikVojvodineRatko Butorovi},padirektoriPartizanaAlbertNa|iSpartakZlatibor vode Miodrag Mora~a, trener Dragoqub Bekvalac, kao sada{wi i biv{i reprezentativci: @eqko Brki}, Slobodan Medojevi},OgwenMudrinski,AleksandarKatai,Qubi{aDun|erski,Sa-

Mojsovide uBugarsku Bugarski mediji su izvetili Levski je trenutno na drugom da }e dosada{wi {toper Vojvomestu tabele bugarskog prvendine Danijel Mojsov karijeru stva,sabodomzaistatkazaLudonastavitiuLevskomizSofije. gorecom,kojibranititulu. Makedonski reprezentativac }e oti}i u bugarski klub kao slobodan igra~, a isti izvoriunavodeda }e prvih dana nove godine potpisati dvogodi{wi ugovor,ada}emu mese~naplatabiti15.000evra(dakle, ako ostane dve godine zaradi}e 360.000 evra). Mojsov nije igrao proteklih {est meseci za Vojvodinu, jer je DanijelMojsov bio u raskoraku sa upravom kluba, nakon {to je Ako Mojsov ostvari transfer, odbio da potpi{e produ`ewe bi}etre}iigra~kojijenapustio ugovora. U srpskim medijima se Vojvodinu posle jesewe sezone, pri~alodasuzaMojsovazaintenakonAlmamijaMoreirekojikaresovani i Partizan i Crvena rijerunastavqau[panskomtrezvezda,aranijeizagreba~kiDi}eliga{u Salamanki i Milana namo. Bojovi}a,koji}eigartiuGr~koj.

IBelojevi} uzAnti}a Vladimir Vermezovi} ostaje trener Partizana ali se stru~ni {tabprvakaSrbijeosipa. PosleAleksandraRogi}a,koji je i ranije sara|ivao sa nekada{wim selektorom Srbije, sa Radomirom Anti}em u Kinu ide i DarkoBelojevi}.

na‘poja~awa’naklupi,preBelojevi}a sa golmanima u Humskoj radio je Goran Pandurovi}. Aleksandar Rogi} je u Humsku do{ao sa Vermezovi}em a prethodno je radio sa Radomirom Anti}emdokjevodioreprezentaciju

Osipasestru~ni{tabPartizana

Trener golmana crno-belih vratio se u Partizan prethodnog letaanijepoznatoko}egazamenitiustru~nom{tabu. Belojevi}, nekada{wi golman Partizana,radiojeprvozagolmanima beogradskog kluba, u me|uvremenusaQubi{omTumbakovi}embionekolikogodinauKini, upravou[andongu. TreneruPartizanaVladimiruVermezovi}usadasupotreb-

Srbije i bio pomo}nik Goranu Stevanovi}ukadajesrpskistru~wakbioselektorGane. Kao i uvek, Anti} sa sobom u KinuvodiiRe{adaKunovcakoji mujeasistentuskorosvimklubovima. Vermezovi}u, pak, u Partizanu ostajuprviasistentZvonkoVarga,kondicionitrenerMi{aFilipovi},medicinskitimisekretarQubi{aRankovi}.

{a Drakuli}, Du{an Petkovi}, kao i Predrag Svilar, ministar sportaiomladineNovogSada.BalonSportskogcentra„Hek-trik“ biojepremalendapodsvojeokriqeprimiimnogobrojneroditeqekojisudugotrajnimaplauzimanagradili150momakakojiuspe{nonosedres{kole.


SPORT

dnevnik

15

nedeqa30.decembar2012.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Herbalajfodu{eviopubliku Prvi deo jubilarnog 50. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu se polako zavr{ava, preostalo je da se jo{ danas i u sredu odigraju preostali me~evi u grupama,a onda po~iwe nokaut faza. favoriti su opravdali poverewe, za sada ni jedan tim koji je pre po~etka turnira ozna~avan epitetom favorita nije ispao, dakle se je po redu vo`we. Milka Cani} dobro ve~e Gospo|inci i Klaris podelili su bodove. Stalni u~esnik na{eg turnira ekipa Klarisa u posledwim sekundama utakmice izvukla je nere{en rezultat, a tokom me~a neo~ekivano je bila u podre|enoj poziciji. Poveo je Klaris golom Danijela Dujkovi}a, a u nastavku Rade Mr|enovi} i @arko Rusov pobrinuli su se za preokret. Iako je dva puta imala igra~a vi{e, ekipa Klarisa nije uspela da probije odbranu ekipe iz Gospo|inaca, ali tek u posledwim sekundama {utem iz daqine Milan [u{war doneo je bod svojoj ekipi. Taj gol ide na du{u golmana ekipe iz Gospo|inaca. Studio Berar i Univerzitet Edukons odigrali su kvalitetnu utakmicu i zavr{ili bez pobed-

}i dvostrukom strelcu Stefanu Kosti}u i ~oveku odluke Ranku Veselinovi}u. Iako su fudbaleri iz Sremske Kamenice prvi do{li u vo|stvo prelepim udarcem sa 25 metara Milana Milinkovi}a, Auto moda je po~etkom drugog poluvremena uspela da preokre-

zultatski preokret i ki{a golova. Grofovi su na poluvremenu vodili 3:2, golovima Popovi}a, Davidovi}a i Galovi}a. Dva gola za zvezda{e postigao je Miwa Vukovi}. U drugom poluvremenu crveno-beli su sve karte bacili u napad, a Vukovi} je

Nedeqa 14.00:Indeksovatribina–Kafekasandra(mp) 14.35:KazinoGaja–NSAgro(p) 15.10:IMfrizerskisalon–Beograd(k) 15.45:FKCement–Erkerplus(k) 16.20:Plastal–Fabrika`iceLampone(s) 16.55:Galaktikosi–19.decembar(s) 17.30:Mewa~nicaRis–Tehnomer(s) 18.05:P.CarigradRVEInnogiSrbija–Gumaplast(s) 18.40:Visokatehni~ka{kola–PicerijapabTaverna(s) 19.15:Mimadalajn–Autoku}aSekuli}(s) 19.50:ReprezentacijaHettriklige–Ju`naBa~ka(s) 20.25: Vikiliks–Klaris(v)

MomenatsutakmiceBetkompani-RTVVojvodina

nika. Berar je branio svoj gol i ~ekao kontra- napade, pa poveo preko @eqka Miqani}a. Ubrzo je s penala izjedna~io Rajko Vu-

Bara` U konkurenciji seniora ove godine na jubilarnom 50. „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu u~estvuje ~ak 50 ekipa, pa }e se zbog toga od`ati bara` me~evi kako bi se stiglo do idealne {eme od 32 tima za nokaut fazu. U bara`u koji }e biti na programu u ~etvrtak igra}e dva posledwe prijavqena tima Univereksport i Kaznena ekspedicija iz Sivca i Picerija Modena, kao i tri najslabije drugoplasirane ekipe. U ve} gotovoj {emi ne}e biti promene, pobednici bara` me~eva, zauze}e poziciju u kosturu tamo gde je bila drugoplasirana ekipa. Naravno, tri najslabije drugoplasirane ekipe ne mogu se sastati me|usobno u bara`u.

janovi}, a svojim drugim golom doveo vrlo dobru ekipu Univerziteta Edukons u vo|stvo. Za kona~nih 2:2 pobrinuo se Popovi} s linije penala. Kafe Dva kraqa koji je igrao bez nekolicine standardnih igra~a opravdao je ulogu favorita protiv odli~ne i disciplinovane ekipe Ciak. Zoran Raki} doveo je kraqeve u vo|stvo sa penala, izjedna~io je Marko Milovac, a u nastavku je Raki} svojim drugim pogotkom iz slobodnog udarca sa 15 metara postavio kona~ni rezultat.

pozdrave svaki dobar potez svojih qubimaca na terenu. Ekipa Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana slavila je ubeqivu pobedu Maks beta od 6:1. Do poluvremena Marko Rosi} (dva gola) i Marko Tomi} doveli su staklare-kroja~e u visoko vo|stvo od 3:0, u nastavku strelac za 4:0 ponovo je bio Rosi} i pobednik je ve} bio re{en. Jovo Lugowa smawio je na 4:1, a drugim golom na me~u Marko Tomi} se revan{irao (5:1), dok je za kona~nih 6:1 kriv Vladimir Lavrwa.

Mla|ipioniri I kod mla|ih pionira do{lo je do promene, u posledwi ~as se prijavila ekipa Kafe Kasandre, pa je i peta grupa kompletirana, pored Kasendre u toj grupi igraju jo{ Indeksova tribina i Iks el. Tu je u konkurenciji 15 timova. Pobednici grupa direktno }e se plasirati u ~etvrtfinale, a pet drugoplasiranih ekipa i najboqi tre}eplasireani tim bvori}e se za mesto me|u osam najboqih. Kod kadeta dileme nema u drugi krug odlaze po dva prvoplasirana tima.

Veteraniipioniri U konkurenciji veterana i pionira sve ekipe }e nastaviti takmi~ewe, naravno kao i kod ostalih kategorija koristili smo Bergerovu tabelu i preporuke FIFE, pa }e redosled timova u grupi i odrediti protivnike, a to zna~i da }e prvoplasirane ekipe verovatno u ~etvrtfinalu imati ne{to lak{e protivnike.

Turnirsezavr{ava 13.januara Posle Nove godine turnir se nastavqa u sredu 2. januara kada }e se igrati preostali me~evi u grupama, a ve} sutradan }e na programu biti bara` utakmice i ~etiri susreta {esnaestine finala kod seniora. Naravno igra}e i mla|e kategorije. U petak i u subotu igra}e se preostali me~evi {esnaestine finala i ~etvrtfinalni me~evi u ostalim kategorijama. Najverovatnije je da }e se ~etvrtfinalni okr{aji kod seniora igrati 9. januara, kada }e biti na programu i polufinalni me~evi u ostalim kategorijama. Finalni deo 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnira je na programu 12. i 13. januara.

EkipaErkerplus

Ekipa Herba lajf odu{evila je mnogobrojnu publiku u maloj sali Spensa. Brzim vo|stvom od 2:0 re{ili su sve dileme (autogol Risa i pogodak Stojana \uki}a). Do odlaska na odmor Stefan Mihajlovi} smawio je zaostatak Plastala. Sa brza tri gola u nastavku (dva sa penala) Herba lajf je do{ao do velikih ~etiri gola prednosti i re{io utakmicu, a Branislav Ris i Stevan Mihajlovi} samo su ubla`ili poraz Plastala. U me~evima ju~era{weg programa Herba lajf imao je najvatrenije navija~e koji su znali da

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE

Ekipa Bed kompanija uspela je da savlada RTV Vojvodinu 2:1 i izbori prolaz u daqi tok turnira. Strelac za Bed kompani bio je Sr|an Kresoja oba puta iz penala. Po~asni pogodak za RTV delo je Bo{ka Balabana dako|e sa linije sedam metara. Ovim porazom ekipa RTV oprostila se od daqeg takmi~ewa na turniru. Istim rezultatom zavr{en je i duel izme|u Ju`ne Ba~ke i Kafea Avantgrad. Drugom pobedom kafexije su pro{le u eliminacionu fazu Dnevnikovog turnira kao prvoplasirani tim u svojoj grupi. Predvo|eni golmanom Jorgi}em, sjajnim Vukawcem i \urom Zecom (Proleter) Temerinci su dominirali. Za ekipu Ju`ne Ba~ke jedini pogodak na susretu postigao je raspolo`eni Nikola Uzelac, dok je na drugoj strani Lazar Leti} i \uro Zec bili efikasni. U kategoriji mla|ih pionira petog dana jubilarnog 50. Dnevnikovog turnira vi|ene su dve izjedna~ene utakmice. U duelu Auto moda i Dami baua slavila je ekipa Automode (3:2) zahvaquju-

Sreda (2.januar) 12.50:RadioPlaneta-Vitatrejd(mp) 13.25:Fasada-Fudbaler~i}i(k) 14.00Indeks–Ka}99(mp) 14.35:Grofovi–Juniori(p) 15.10:Vitorogpromet–FKVojvodina(k) 15.45:Eliksiragrar–Alf(k) 16.20:Belidvori–Zup~aniciVuves(s) 16.55:Teodorovi}keramikaBBB–StakloMili}}evi}kroja~ka radwaAdriana(s) 17.30:Univereksport–Kaznenaekspedicija(s) 18.05:Agencija Maksauto–KafePandaLiman(s) 18.40:Inoba~ka–NoviSadgas(s) 19.15:Vulkan–Autootpad@ika(s) 19.50:PekaraMalina–Klaris(v) 20.25:KafeKasandra-IKsel(mp) ^etvrtak 3. janura 14.00:bara`(mp) 14.35:bara`(mp) 15.10:bara`(mp) 15.45:~etvrtfinale(k) 16.20:bara`(s) 16.55:bara`(s) 17.30:bara`(s) 18.05:{esnaestinafinala(s) 18.40:{esnaestinafinala(s) 19.15:{esnaestinafinala(s) 19.50:{esnaestinafinala(s) 20.25:~etvrtfinale(k) ne rezultat s dva gola Kosti}a iz penala. Sredinom drugog dela Vidakovi} je tako|e sa linije sedam metara doneo izjedna~ewe. Bukvalno u posledwem minutu Veselinovi} je na sli~an na~in kao i Milinkovi} pogodio same ra{qe sa nekih 20 metara i doneo pobedu Auto modi. U me~u Novi Sad - Indeks, kanarinci su u poluvremenu vodili s 2:0, golovima Stefana Ilijina. Igra~i Indeksa su u fini{u prvog poluvremena proma{ili penal ali ih to nije obeshrabrilo da u nastavku krenu u ofanzivu i golovima Varge i Bo{kana do|u do boda. Utakmica izme|u Crvene zvezde i Grofova obele`io je re-

uspeo da postigne jo{ tri gola i maltene sam savlada Grofove. U duelu kadeta Agro opreme i Eliksir Agrara vi|ena je veoma borbena utakmica, a pobednika na kraju ipak nije bilo. Povela je ekipa iz @abqa, golom Radeta Peri}a i tim rezultatom se oti{lo na odmor. U nastavku susreta Milo{ Mili~kovi} je izjedna~io, a samo minut kasnije Nikola Tomi} je ponovo doveo @abaqce u vo|stvo. Ipak u fini{u susreta ekipa Eliksira je uspela da izjedna~i,a strelac je bio Du{an Pomori{ki. G. Kova~ M. Risti} I. Grubor Foto:B. Lu~i}

Rezultati Mla|i pioniri AutomodaNS21-Danibaua NoviSad-Indeks

3:2 2:2

Pioniri Crvenazvezda-Grofovi

5:3

Kadeti AgroomegaDOO-EliksirAgrar

2:2

Seniori RTVVojvodina-Bedkompani Ju`naBa~ka-KafeAvantgard MilkaCani}dobrove~eGospo|inci-Klaris StudioBerar-UniverzitetEdukons Ciak-KafeDvakraqa Herbalajf-Plastal StakloMili}evi}KRAdriana-MaksBet GramontJamajka-RadioPlaneta

1:2 1:2. 2:2 2:2 1:2 5:3 6:1. 2:5

3/1 1/2

10/1 5/2

5/1 8/2

1/1 11/2

6/1 7/2

4/1 6/2

9/1 12/2

7/1 3/2

16/1 2/2

2/1 15/2

11/1 13/2

13/1 9/2

15/1 10/2

8/1 16/2

1/1 2/2

1/2 2/1

14/1 4/2

12/1 14/2

3/1 4/2

3/2 4/1

PIONIRI, VETERANI

MLA\I PIONIRI

1/1 2/3

2/1 1/3

2/2 3/2

5/2 1/2 4/2 3/1

1/1

3/1 1/2 2/2

KADETI 2/1 3/2 najboqi tre}i

4/1 5/1


16

SPORT

nedeqa30.decembar2012.

GEARDAJETOVI]SUTRAUMOSKVIPROTIV MAKSIMAVLASOVA

PREMIJERLIGAENGLESKE

Sitija~isigra~emmawe Pre tri dana, Man~ester junajted pobediojenaOldTrafordu”nakon {to je primio tri gola i tri puta gubio od Wukasla - 4:3. Ove subote, tim sera Aleksa Fergusona uzeo je nova tri boda na svom stadionu, ponovo po ki{i, posle90minutamu~ewauduelusa borbenim i takti~ki potkovanimVestBromvi~Albion.Pitawe je {ta bi bilo da nije „pao”autogolGaretaMekuolija jo{ u devetom minutu.Bilo kakobilo,dvadanapre71.Fergusonovogro|endana:JunajtedVBA2:0(1:0). Mekuoli je na~eo svoj tim „na vreme”, posle ~ega je VBA bioozbiqantakmaclideruprvenstva. Potvrda osme sedme prvenstvene pobede u posledwihosamkola,uzjedanremi,za Junajted stigal je tek ulaskom Robina van Persija sa klupe. Posle25minutanaterenu,u90. minutu,postigaoje14.golusezoni, 27. premijerliga{ki u 2012. godini, a 62. u posledwe dvegodine. Man~ester je od osnivawa Premijerligeosvojio37od39 bodovaprotivtimaizBirmingema, koji 34 godine nije pobedio|avoleuigrizabodove. Uistovreme,uzcrvenikartonSamiraNasrijau44.minutu, {to je Francuzu prvo iskqu~ewe od kada je do{ao u Premijerligu,prviJunajtedov pratilac, gradski rival Man-

Edin Yeko i Kun Aguero slave

~ester siti pobedio je neugodni Nori~ kao gost - 3:4 (1:2). Pro{le sezone bilo je 1:6 u dueluovadvatimanaistomstadionu.Razlika}eizme|uJunajtedaiSitijadoprvogdanaNovegodineostatisedambodova. EdinuXekubilasupotrebna ~etiri minuta da postigne dva gola na Kerou Roudu, me|utim ve} u 15. minutu bio je ponovo aktivan rezultat jer je Entoni Pilkingtonpogodioizslobodnog udarca i tako postigao ~etvrtigolzakanarincedirektnoizprekidaovesezone. Nakon {to je Nasri iskqu~enzbogka~ewasaSebastija-

PRIJATEQSKAME\UNARODNAUTAKMICA

RafalAweBeli} Ba~kaPalankaNopal - Osijek35:31(21:13) BA^KA PALANKA: Sports ka hal a „Tikvara“, gledalaca 50, sud ij e Crw ans ki i Alimp i} (Ba~k a Pal ank a), sedm erc i BP-Nop al 2 (2), Osijek 2 (1), iskqu~ewa BP Nopal 4 minuta, Osijek 8 minuta. BA^KAPALANKA-NOPAL: Atanaskovi}, ]irovi}, Pavlov2,Karaica,Beli}13,Bolti}, Tiosavqevi} 3, Tomi} 1, Boji}, Stojkovi} 8 (2), M. Kolar,Koperec8,S.Ili}. OSIJEK: Strukar, Horvat 1,Frani}2,Mo~inovi}4,Nuwi}, Mi{ki} 8 (1), Bedwanec

8,Babi},[poqari}4,Boj~i} 1,Crwac,Ili}3. Zah vaq uj u} i Awi Bel i}, OliveriStojkovi}iSlavici Koperec koje su sjajno odi- grale prvo poluvreme, Ba~kopalan~anke su na kraju ovog perioda igre ostvarile visoko vo|stvo 21:13, koje je ispostav il o se na kraj u bil o nedosti`no za hrvatskog prvoliga{a. U redovima go{}i Mi{ki} i Bedwanec boqe od ostalih, kodBa~kopalan~ankinajvi{e su pru`ile Beli}, Koperec iStojkovi}. M.\.Kremenovi}

dnevnik

nom Basongom u 44. minutu, Sit ij u je dob ro do{ ao gol SerhijaAgueraza1:3u50.minutu.RaselMartinvra}aojei na 2:3 i na 3:4, ali kanarinci nisuuspelidazabele`etre}i uzastopnineuspehposleperioda sezone u kojem su sa deset utakm ic a bez por az a pos le Barselone bili najsigurniji timuligamapetice. Bio je ovo dan sa najvi{e autogolova,~etiri,{tosesamojednomdosadadogodilood 1992. godine i osnivawa ovakvelige. Rezultati: Sanderlend - Totenhem1:2(1:0)/O’[ej40’-Ku-

eqar 48’ag, Lenon 51’/, Aston Vila Vigan 0:3 (0:1) /Ramis 3’, Bojs 52’, Kone 56’/, Fulam Svonsi 1:2 (0:1) /Ruiz 56’ - Grejem 19’,DeGuzman’52/, Man~ester junajted-VestBromvi~ Albion 2:0 (1:0) /Mekouli ag 9’, Van Persi 90’/, Nori~ - Man~ester siti 3:4 (1:2) /Pilkington 15’, Martin 63’, 75’ Xeko2’,4’,Aguero 50’, Ban ag 67’/, Reding - Vest Hem 1:0 (1:0) /Pogrebwak5’/,Stouk-Sautempton 3:3 (1:3) /Xons 16’, Upson 67’,Xerom90’+1-Lambert10’, Rodrigez24’,Vilkinsonag36’/, Arsenal-Wukasl7:3(1:1)/Volkot 20. 73. i 90. ^emberlejn u 51.  Podolski 64. @iru u 85. i 87. - Ba 43. i 69 i Mrvoks u 59./., danas: Everton - ^elsi (14.30),KvinsPark-Liverpul (17.00). TAB EL A: Man~ es ter Junajted 49, Man~ester Siti 42, Totenhem 36, ^elsi (-2) 25, Everton(-1)33,VestBromvi~ 33, Arsenal (-1) 33, Stouk 29, Svonsi 28, Liverpul (-1) 25, Nori~ 25, Vest Hem (-1) 23, Sanderlend22,Fulam21,Wukasl(-1)20...

PO^IWETURNEJA^ETIRISKAKAONICE

[lirencauer branititulu Praznici nam sti`u, a to zna~i da je prednamanovoizdawe tradicionalneturneje „^etiri skakaonice“. Bilo da ste pasionirani qubiteq ski skokovailine,sigurnojeda}ete od 30. decembra do 6. januara gledati takmi~ewa u Oberstdorfu, Garmi{-Partenkirhenu, Insbruku i Bi{ofshofenu, gde }e se najboqi skaka~i nadmetatizajednuodnajve}ihtitulakojemogudaosvoje. Tit ul u na Nov og od i{ woj turn ej i bran i Austrij an ac Gregor [lirencauer, koji va-

`izaglavnogfavoritaiovogaputa,alijesigurnodagane ~ekalakposaoupohodunanovutitulu. Po~etak Novogodi{we turneje rezervisan je za 30. decembarunema~komOberstdorfu,a odmahpotomnajboqiskiskaka~i dana{wice se tradicionalnoseleuGarmi{,gdesetakmi~e prvog dana svake Nove godine. Potom sledi selidba u Austrijunadrugupolovinuturneje,prvouInsbruk4.januara, apotomiBi{ofshofendvadana kasnije, gde dobijamo pobednika„^etiriskakaonice“.

Pobeda zarejting Na{ profesionalni bokser, ina~e prvak Evrope u VBO asocijaciji,usupersredwojkategorijiGeardAjetovi},ve~eras }euMoskviukrstitirukavices doma}im pesni~arom Maksimom Vlasovim. Bi}e to borba za rejting na rang listi za izaziva~a svetskog {ampiona u toj verziji Artura Abrahama. Posle osvaja-

Geard Ajetovi} (desno) u akciji

wa evropskog pojasa u septembru ove godine Ajetovi} se malo odmaraoido{aouSrbijudasepriprema pod rukovodstvom trenera Stevana Pa{}ana. Beo~inac je istakaodajenapripremedo{ao spreman,jerne`elivi{eni{ta daprepustislu~aju.U2013.ho}e dasepopnenasvetskitron. Ina~e,Geardje10.nasvetskoj rang listi VBO, a pet mesta ispodwegajeVlasov.Me|utim,Rus jenadesetojpozicijiuVBCverziji,petgodinajemla|iodna{eg ratnika ringa i 16 centimetara vi{qi.

Gradstaje uzVaradinke Finansijska nemo}, suspenzija zbog ne ispuwavawa obaveza prema slu`benim licima na Kup utakmici, nemogu}nost nala`ewasredstavazafunkcionisawemoglojeNoviSaddako{ta postojawa jedinog `enskog odbojka{kog superliga{a, ali prema sada{wim najavama, Odbojka{ki klub Varadin o~ekuju boqi dani. Nije situacija bila ru`i~astadopredvadana,~akje napisanaiinicijaticazaga{ewekluba,alijeGradodlu~ioda stane iza nosioca `enske odbojkeuSrpskojAtini.

KatarinaSimonovi} iIvanLen|ernajboqi -Naravnodamiprijanagrada,dragomije {to u mom gradu podr`avaju ono ~ime se bavim.Ovasezonazamenebilajeuspe{na,bio sam u~esnik Olimpijskih igara u Londonu i prvanstvaEvropeuFrancuskoj.Mo`dasurezultati mogli biti i boqi, ali mogu da ka`emdasamzadovoqanu~iwenim,nedostatak sportskesre}eu~iniojedaostanembezmedaqa,nonadamseboqimrezultatimau2013.godini–iskrenjebioLen|er. Ukonkurencijisportista~ijisuklubovi pridru`ene ~klanice MOK-a i sportisti izneolimpjskihsportovapriznawasudobiliSawaCvrkotaizKarateklubaZadrugar iz Lazareva, i Dalibor Popov Kugla{ki klubBanat. Kadasuupitawusportskeekipezanajboqe kadetkiweprogla{enesukaratiskiwekarate kluba Banatski cvet iz Zrewanina, a kod kadetaneprikosnovenisubilikadetivaterpolo kluba Proleter. Juniorke kugla{kog

kluba Banat bile su najboqe,  dok su titulu najboqihjunioraopravdali~lanoviRva~kog klubaProleter.Najboqeseniorkesupliva~icezrewaniskogProletera,aseniorirva~iProletraizZrewanina. U kategoriji trenera priznawa su dobili Bojan Mijatov RK Proleter i Milo{ Eri} trenerKarateklubaZadrugarizLazareva.U kategorijamasportskiradnicinagradajedodeqenaMihaquBali}uizrukometnogkluba LehelizMu`qe,stru~waciusportuDu{an Marjanovi}, sportske sudije Milan Kova~evi}, sponzori – donatori kompanija Persu, sportisti sa invaliditetom Goran Perli}, propagandisti: Damir Petrovi}, posebna priznawa: @eqko Trajkovi}, bodibilding klugGladijatorizElemiraiTehni~ka{kolaZrewanin.Nagraduza`ivotnodelodobio jeosniva~karateklubaZrewnainiBanatski cvet,dugogodi{witaekmi~aritrenernosilaccrnogpojasaBogdanKesi}. N.Jowev

Imam ogromno samopuzdawe i ube|ensamda}upobeditiVlasova,kojiimapoznaturusku{kolu boksa.SkovaosamtaktikusasvojimtreneromPa{}anomiube|en samda}uve}zanekolikomeseci izazvati Artura Abrahama - istakaojeAjetovi}. Ina~e,popularniGejajedosadanaprofiringizlazio29puta i ostvario 21 pobedu (10 nokatom),ado`iveojesedamporazai jednu borbu boksovao je nere{eno.Vlasovima25borbii24pobede (12 nokautom), ali i jedan poraz. M.Pavlovi}

NOVOSADSKISUPERLIGA[NA[AOIZLAZ IZTE[KESITUACIJE

SPORTSKISAVEZZREWANINAPROGLASIONAJBOQE

Sportski savez grada Zrewanina na kraju svake godine nagra|uje najboqe sportiste, sportskeekipe,sportskestru~wake–trenere, sportske radnike, stru~wake u sportu, sportskesudije,sponzoredonatoreipropagandiste nateritoritorijiop{tineZrewaninidodequjeposebnapriznawazaostvarenerezultate i doprinos afirmaciji sporta. U kategoriji sportistiuolimpijskimsportovimaukategorijikatekiwalaskavutitulunajboqesportiskiweponelajeMilanaDragi}izXudokluba Proleter,aukonkurencijikadetaDavid[upica iz Rva~kog kluba Proleter. Najboqa juniorkajeDraganaJankovi}~lanicaatletskog klubaBanat,anajboqijuniorjeIlijaMajstorovi} iz Stonoteniskog kluba Banat. Titula najboqe sportiskiwe – seniorke ove godine pripalajeKatariniSimonovi},alaueratnajobqisportista–senior,pliva~Proleteraiz Zrewanina, u~esnik Olimpijada u Londonu i dr`avnireprezentativacjeIvanLen|er.

-Svestansam{tameo~ekujeu ovom duelu i zato sam potpuno spreman. Ni{ta ne prepu{tam slu~ajuiznamdamoramdabudem mnogo boqi od Rusa ako `elim pobedu. Trenirao sam pakleno i imao mnogo sparinga u BK Novi Sad i Beogradu. Posledwi sparingbiomijesNikolomSjeklo}omuNovomSadu,po{toseion sprema da osvoji svetsku titulu.

Milorad Grgurevi}

-Bilismospremninaradikalnepoteze,daGradnijeodlu~ioda pomogne, jer je voda ve} do{la do grla - po~eo je pri~u prvi ~ovek kluba Milorad Grgurevi}. - U te{koj smo situaciji i to je op{te poznato. Nismo imali sredstava, mestozatreningisli~no,alismo uspelidasedogovorimosqudima izgradadaizmirimofinansijska potra`ivawa i da }e tada i Grad ispunitisvojeobavezepremanama. U~emujezapravobioproblem? -Name~u~etvrtfinalaKupas TENT-omnismoisplatilisudije

AnaJak{i} suspendovana Uprava kluba odlu~ila je dasuspendujeAnuJak{i}zbog kr{ewaklupskedisciplineu nekolikoslu~ajevaiklubvi{ene}era~unatinawu.

Uskoronovi predsednik Umestodugogodi{wegpredsednika luba Borisa Pipana kojijedaoostavku,o~ekujese imenovawe novog ~elnika kluba,aon}ebitipoznatprvihdanaslede}egodine. idelegata,usledilajesuspenzija i nismo ni otputovali na revan{me~.Jo{odranijesmoimali dug za kori{}ewe hale, pa je grad stopirao sredstva dok se obaveze ne izmire. Nismo imali izlaza i ranije tra`ili pomo}, alizbognemilihscenakojesuse desileukabinetugradona~elnika, do{li smo u nemilost. Smatram da je Varadin sada nosilac `enske odbojke u Novom Sadu, kaojedinisuperliga{,alidabi toostao,potrebnajepomo}grada jer druga~ije ne bismo mogli ni dazavr{imosezonu. Ka`etedajena|enmodeldase sviproblemiprevazi|u? - ^lan gradskog ve}a za sport Predrag Svilar je odlu~no naglasioda}eGradpomo}idaklub opstane,jersukategori~kiodbilimogu}nostga{ewakluba.Sve finansijske obaveze }e biti izmirene.Bi}enamomogu}enotreniraweuhalinaSlanojbarive} od5.januara,kaoimogu}nostnala`ewasponzora.Re~enojedaje uinteresugradadapostoji`enski odbojka{ki superliga{ i nadamo se da }e se svi problemi re{iti. M.Risti}


SPORT

dnevnik TRIJUMF TENISKOG BROJA JEDAN NA EGZIBICIONOM TURNIRU

\okovi}{eik AbuDabija

Novak\okovi}zavr{ava 2012. godinu sa trofejom. Odbranio je titulunaturniruuAbu Dabiju, posle odli~nog me~a sa Nikolasom Almagrom - 2:1 (6:7, 6:3,6:4). Dobraigraobojice,sobziromnatodajeovouvodunapornu sezonu. Nikolas Almagro je pre samo nekoliko dana sa porodicom proslavqao Bo`i}, kada muje,iznenada,stigaopozivzaegzibicioni turnir u Abu Dabiju.

vo|stvuod3:2.Utaj-brejku,\okovi} je boqe po~eo, ali je potom paoiAlmagrojeiskoristio{ansu. NapraviojeNovakbrejkodmah na startu drugog seta, ali mu je Almagro ve} u narednom uzvratio. Me|utim, ponovo je Novak napravio kqu~ni brejk na naredniservis[pancaidokrajanije ispu{taoprednost. Bilo je prostora i za {alu, ipakjere~oegzibicionomturni-

Veliki broj {ansi za brejk u odlu~uju}em setu. Ali, nijednog brejka. Sve do wegovog fini{a. Najpre je Almagro imao {ansu da oduzme servis \okovi}u, ali se Srbin izvukao. Red je zatim do{ao na Novaka, koji je u tre}em setu imao ukupno sedam brejk lopti, od toga {est pri vo|stvu3:2. Novakje,privo|stvuod5:4,do{aododveme~lopte.Iskoristio jeprvuipobedio.

ru.Takosutokomdrugogsetaobojicazatra`ili~elind`,pasuse smejalizajednosasudijomPaskalomMarijom.PotomjeNovakizgrdiolinijskogsudiju,jerjetrebaloglasnijedauzvikne-aut.

-U`ivaosam,bilojeuzbudqivo {tosamovdeopet.Nadamsedasu svi u`ivali u finalu, hvala vam. ^estitamNiku.Kasnojeu{aona turniriodigraoodli~no.Obojicasmohtelidapobedimo,zabavili smo qude i izuzetan je do`ivqajzamene{tosamdo{ao.Uvek imamo uzbudqive me~eve i nadam seda}emosevidetiislede}egodine-rekaojeNovakpreprihvatawapehara. Kao i svugde na svetu imao je svojenavija~ekojisenisu{tedeliunavijawu. -Hvalaivama{tostedo{lii navijaliizameneizaNika.Ovo je internacionalna publika, qudiuAbuDabijusujo{jednompokazalidapo{tujuovajsportinadamsedasevidimoslede}egodine -dodao je najboqi teniser na svetu.

Nikolas Almagro i Novak \okovi}

Dakle,saprazni~netrpezepravo nateren. Prvi set odlu~en je u taj-brejku, nakon {to nijedan igra~ nije oduzeo servis protivniku. Mada jeNovakimaodvebrejk{ansepri

Fererja~iodJanka

Foto:B.Lu~i}

Tipsarevi}izgubiood[pancaDavidaFerera7:6(7:4),6:2ume~uzatre}emestonaegzibicionomturniruuAbuDabiju.Tipsarevi}ujeovobiopetiporazu{estomme|usobnomokr{ajusaFererom. Poslezanimqivogiizjedna~enogprvogsetao~ekivalase„repriza”iunastavkume~a,alitosenijedesilo.Fererjeveomabrzoilakoudrugomsetu„vezao”~etirigema,poveosa5:1iprakti~nore{iopitawepobednika. -Ovdesamtri,~etiridanaisjajnoseose}am.Odigraosamnekolikovrlokvalitetnihme~eva,hvalapublicinapodr{ci.Jedva~ekamipo~etakborbezaATPpoeneslede}enedeqe.Znamna ~emujo{moramdaradimkakobihimaouspe{nusezonu-rekaoje Tipsarevi}odmahposleme~a.

ODR@AN ME\UNARODNI PLIVA^KI MITING „DEDAMRAZ2012”: Tradicionalnime|unarodnipliva~ki miting u organizaciji PK Vojvodinaodr`anjenabazenu Slana bara u Novom Sadu. Nastupilo je 532 de~aka i devoj~ica uzrasta do 12 godina iz 37klubova,od~egasu33bila izSrbije,jedanizMakedonije (Mladost iz Skopqa) i tri iz Republike Srpske (22. april, AkvastariOlimpizBawaLuke). Pre po~etka takmi~ewa

sve u~esnike je pozdravio i Dada Mraz, najuspe{nijima su pripala odli~ja i pokloni, a svi su zaslu`ili ~okoladnog dedamrazaibalone. Najboqe rezultate na mitingu postigli su takmi~ari VojvodineuAkategoriji,Nada Lu~i} na 200 slobodno sa 2:26,44za{tajezaradila437 FINAbodovaiLukaOpa~i}u istoj disciplini sa 2:12,49 (421FINAbodova).Wihdvoje su uzeli jo{ po jednu zlatnu medaqu, Lu~i}eva na 100 pr-

sno,aOpa~i}na50slobodno. PodvazlatauzelesuiAnaRadulovi}izbeogradskeCrvene zvezde (50 slobodno, 100 le|no), Gorana Popovi} iz Vojvodine (100 delfin, 100 me{ovito)iPetarBjeli}izNovog Sada(100le|no,100me{ovito).UBkategorijipotrizlata su osvojile ~lanice bawalu~kog22.aprilaSaraKremenovi}(50slobodno,50le|no, 4h50slobodno)iAnaRa~i}(50 prsno, 50 delfin, 4h50 slobodno). G. Malenovi}

nedeqa30.decembar2012.

17


18

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

JUBILEJI: VEK I PO OD OBJAVQIVAWA PRVOG ROMANA @ILA VERNA

Fantastakojijepri~ao sasvetovimaivekovima a svakoj listi najpoznatijih/najzna~ajnih pisaca za decu i omladinu, ime @ila Verna (1828-1905) bi}e vrlo blizu prvog mesta. Sli~na situacija je i sa listama najpoznatijih/najzna~ajnih pisaca nau~ne fantastike: Vern na wima, istina, nije blizu vrha, ali bez wegovog imena takva lista ne bi bila relevantna jer ne bi uva`avala nepobitne istorijske ~iwenice. Vern je francuski pisac ~ija slava se dan-danas prostire preko ~itave planete iako je `iveo i radio prevashodno u XIX veku. Re~ju – Vern je ostavio dubok trag u istoriji literature i kulture XIX i XX veka, a upravo se 2013. navr{ava 150 godina od pojave wegovog prvog romana „Pet nedeqa u balonu“ kojim je na velika vrata kro~io u svet kwi`evnosti, slave i besmrtnosti. Tim delom (koje se temeqi na pri~i objavqenoj par godina ranije) nesu|eni pravnik je definitivno izneverio o~eva o~ekivawa i zapo~eo spisateqsku karijeru. Roman je napisao 1862. Po jednoj verziji doga|aja, pisac je svoje delo ponudio nekolicini izdava~a ali je odbijen, da bi kona~no rukopis doneo @ilu Ecelu, ~ija ku}a je objavqivala serioznu literaturu Viktora Igoa i @or` Sandove, koji je prihvatio roman i objavio ga januara 1863. Druga verzija pri~e ka`e da je tokom neformalnog susreta Verna i Ecela, izdava~ zatra`io od pisca da svoju pri~u „Putovawe balonom“ („Drama u vazduhu“) pro{iri za potrebe wegovog ~asopisa za decu. Rukopis pod naslovom „Putovawe kroz vazduh“ prihva}en je i {tampan uz korekcije koje je izdava~ predlo`io (Ecel je aktivno u~estvovao u redigovawu rukopisa i kasnijih Vernovih dela).

N

Uspeh kwige o avanturama hrabrih momaka koji balonom lete iznad Afrike bio je izvanredan. Od tog trenutka pa sve do svoje smrti Vern je svake godine objavqivao najmawe po jedan roman tako da je kona~ni broj wegovih dela 64 romana i 10 zbirki pri~a (kojima treba pridodati i poeziju i pozori{ne komade pisane pre nego {to se proslavio). Tri godine i tri romana kasnije (posle “Puta u sredi{te Zemqe” 1864. i “Sa Zemqe na

„Do`ivqaji kapetana Haterasa“ (1866). Nit koja povezuje sve romane vi{estruka je: sve su to avanturisti~ke pri~e na egzoti~nim mestima (od Afrike do Rusije i Azije, na velikim okeanima i ispod wih, u utrobi Zemqe i u svemiru) uz nagla{eno didakti~ko predstavqawe znawa iz raznih nauka (geografije, geologije, fizike i astronomije). Vern je redovno pratio stru~ne i nau~ne ~asopise i tamo nalazio

I Tolstoj ga je voleo Vern, koji je i sam voleo da putuje kopnom i morima (~esto svojom jahtom “Sen Mi{el III”), temeqno se pripremao za svoje kwige, konsultuju}i enciklopedije, putopise i raspolo`ive geografske karte. Nastoje}i da mu dela budu {to temeqnija i uverqivija Vern je sara|ivao s mnogim stru~wacima, od bibliotekara preko pomoraca do matemati~ara. Zato su wegovi opisi xungli, savana ili pustiwa, kao i plemena koja ih naseqavaju – izuzetno uverqivi, mada se u pri~ama ose}a i laki dah kolonijalne literature (koja je slavila nadmo}nu civilizovanost belog ~oveka). I avanture na morima bogate su detaqima i znawima o pomorstvu, vrstama brodova i rutini mornarskog `ivota. @ivopisni su i opisi Meseca i wegovih stanovnika. Naravno, kvalitetna pozornica de{avawa, koju je Vern umeo da stvori, ne bi imala nikakvu svrhu da sama pri~a nije zanimqva – a na tom poqu pisac je bio uspe{an zahvaquju}i svom talentu ali i savetima koje je, jo{ kao po~etnik, dobio od Viktora Igoa i Aleksandra Dime. Lav Nikolajevi~ Tolstoj za wega je rekao: “Taj ~ovek je izvanredan majstor”. De~ija i omladinska literatura u Vernu ima svog klasika ~iji sjaj nije umawio protok vremena. Mesec” 1865, napisao je i “Pariz u XX veku” 1863, ali je izdava~ smatrao da je previ{e mra~an pa ga nije objavio – taj roman smatran je izgubqenim, ali ga je prona{ao Vernov praunuk i {tampan je 1994), Ecel je do{ao na ideju da sve dosada{we i budu}e Vernove romane imenuje kao „Neobi~na putovawa“ (mo`da je primerenije naslov prevesti kao “Izuzetna putovawa“). Prvi roman pod tom odrednicom je

inspiraciju za svoja dela, bazirana na idejama o raznim pronalascima i tehnolo{kim postupcima. Druga polovina XIX veka vreme je izuzetnog tehnolo{kog i nau~nog poleta, ubrzanog brisawa belih mrqa na kartama kontinenata i polova. Op{ti utisak bio je da }e kapitalizam kona~no pokoriti sva divqa prostranstva, re{iti sve tajne prirode i obezbediti prosperitet Zapadnom svetu. Vernovi romani,

svi vrlo popularni me|u savremenicima, slika su i prilika takvog odu{evqewa i nadawa. Wegovi junaci naj~e{}e su profesor/nau~nik, ~ije znawe je podloga poduhvata, sna`an i delatan mu{karac koji plan sprovodi u delo i obi~an ~ovek, kome je sva rabota mawe-vi{e nepoznata i koji je zadu`en da ~itaocu ispri~a avanturu. Ova trojka veoma je nalik na klasi~nu ameri~ku strip trojku u kojoj su uloge podeqene na Um – Snagu – Lepotu. Neki teoreti~ari smatraju da je Vernovo `ivotno nesnala`ewe s `enskim rodom razlog {to nije ubacio de`urnu lepoticu u svoju standardnu literarnu postavu. Ipak, ovakva tvrdwa ne vodi ra~una o faktu da je Vern pisao za decu u nekim rigidnijim dru{tvenim odnosima; naravno, i od tog pravila ima izuzetaka – setimo se junaka romana “Put u sredi{te zemqe” ili “Put oko sveta za 80 dana”. U okvirima nau~ne fantastika kao `anra, Vern va`i za jednog od rodona~elnika. Kao argument u tom smislu naj~e{}e se pomiwu pronalasci koje je predvideo, a wihova lista je poprili~na: top ogromnog dometa (“Sa Zemqe na Mesec”, “Pet stotina miliona Beguminih”), putovawe na Mesec (“Sa Zemqe na Mesec”, “Oko Meseca”), me|uplanetarna putovawa (“Hektor Servadak”), helikopter (“Robur osvaja~”), podvodno tragawe za potonulim blagom (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), elektri~ne ma{ine (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”, “Plove}e ostrvo”, “Robur osvaja~”, “Gospodar sveta”), tenk (“Parna ku}a”), ve{ta~ki satelit (“Pet stotina miliona Beguminih”), vizofon (“U 29. veku: Dnevnik ameri~kog novinara 2889”), ortopter (“Gospodar sveta”), karika koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna (“Selo u vazduhu”), mogu}nost putovawa balonom na du`e staze (“Pet nedeqa u balonu”, “Tajanstveno ostrvo”, “Robur osvaja~”, “Hektor Servadak”)… Vern je predvideo i otkri}a za koja je bilo pitawe vremena kada }e se desiti – otkri}e Severnog pola (“Do`ivqaji kapetana Haterasa”), otkri}e Ju`nog pola (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), otkri}e izvora Nila (“Pet nedeqa u balonu”). U Vernova predvi|awa ubraja se i podmornica (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), ali istorijske ~iwenice ka`u da su podmornice postojale pre Vernovog “Nautilusa”. Naime, podmornica je izum britanskog pronalaza~a Roberta Feltona jo{ s kraja 18.

veka. Ipak, Vernova podmornica u{la je u istoriju zahvaquju}i ume{noj pri~i i detaqnim opisima. Tehnolo{ki razvoj dru{tva potvrdio je ali, jo{ ~e{}e, porekao pi{~eve zamisli, tako da najve}i broj wegovih „izuzetnih putovawa“ danas deluje krajwe naivno, {to potvr|uje pravilo da se nau~na fantastika ne mo`e oslawati iskqu~ivo na predvi|eni tehnolo{ki razvoj, odnosno ne mo`e biti puka ilustracija blagodeti koja se o~ekuje jer }e, u tom slu~aju, lako i brzo izgubiti aktuelnost i uverqivost odnosno prokockati umetni~ki kredibilitet. Ove principe shvatio je H. X. Vels ~ije delo boqe izdr`ava probu vremena od kwiga popularnog mu savremenika Verna. Tokom godina aktivnog stvarawa, Vern nije uvek bio samo hvaqen; vi{e puta bio je optu`en da je plagirao ne~ije delo, odnosno da je nekome ukrao ideju ali je na sudu uvek uspevao da doka`e svoju nevinost. Kao i mnogim autorima obimnog opusa i wemu su se potkradale nelogi~nosti, posebno kada je naknadno poku{ao da pove`e neke kwige, {to je rezultiralo vremenskim neuklapawem doga|aja (takve su nelogi~nosti u romanima “Deca kapetana Granta”, “Dvadeset hiqada miqa pod morem” i “Tajanstveno

ostrvo”). Nekoliko Vernovih romana je ve} u vreme prve popularnosti dramatizovano za pozori{te, a 1902. @or` Melijes je snimio film “Putovawe na Mesec” inspirisan Vernovim romanom “Sa Zemqe na Mesec”. Tako su pi{~eve vizije pre{le u jedan od pronalazaka koji }e obele`iti XX vek. Me|u brojnim autorima koji su na veliko platno preneli Vernove romane, svakako je najzna~ajniji ~e{ki re`iser Karel Zeman (1910-1989), koji je ma{tovito, rafiniranom vizuelno{}u spojio fantastiku s duhom XIX veka. Za razliku od mnogih klasika ~ije delo ~ami na policama biblioteka, @il Vern je, zahvaqu}i radu brojnih dru{tava i klubova po{tovalaca {irom sveta i daqe aktuelan: wegove kwige se ~itaju, prou~avaju i tuma~e. Tako|e, nau~ni radovi o Vernovom `ivotu i delu objavquju se u specijalizovanim ~asopisma, a neki od Vernovih romana i daqe su u obaveznim {kolskim lektirama. ^ini se da veliki avanturista i fantasta uspeva da komunicira s novim generacijama, pa wegove pri~e sti`u i do nara{taja koji stasavaju u virtuelnim svetovima. Postoji li sigurnija potvrda kvaliteta ne~ijeg dela od takve? n IlijaBaki}

PUT OKO SVETA [ T A S T O P O J O : Policija je na na `elezni~koj stanici u Nici privela nepoznatog mu{karca po{to je prozrela wegovu nameru da „pro{vera” 1,3 kilograma kokaina. I to ne makar gde, ve} - u svom `elucu. Policija nije navela da li je {verceru pozlilo, kako to obi~no biva s tako {vercovanom robom, ali ni to kako je uop{te otkrila {verc. Dakle, misterija.

DO JAJA JE: Mladi} u Tunisu umro je po{to je dobio opkladu da mo`e da pojede 28 `ivih jaja odjedanput. Dau Fatnasi (20) gutao je jaja, ka`u svedoci, jedno za drugim, po{to se s prijateqima opkladio za odre|enu sumu novca. Avaj, po{to je progutao i posledwe, 28. jaje, Fatnasiju je pozlilo i preminuo je na putu do bolnice.

NO]NA MORA: To je bilo skoro pa ostvarewe najgore no}ne more. Stakleni akvarijum od 33 tone u kineskom tr`nom centru u [angaju, u kom su se nalazile ajkule i korwa~e, eksplodirao je. U nesre}i je povre|eno 15 qudi, uglavnom od razbijenog stakla. Od `ivotiwa nisu, jer su ove, na`alost ili na sre}u, kako se uzme, sve do jedne uginule.


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

i tu sad sa~ekajte a mi moramo da se vratimo za Beograd, pravila nam ne dozvoqavaju druga~ije”, re~e nam kapetan JAT-ovog aviona na aerodromu u Stokholmu i – ode. Bilo je nedeqno kasno popodne, a avion je trebalo da novinare iz trinaest srpskih redakcija dovede u dr`avu Dansku, u Kopenhagen, jo{ u jutarwim satima. Ali, pao je sneg, a pista na aerodromu “Nikola Tesla”, izgleda nije prvog prioriteta... Ma ima kade, o~isti}e se... [vedska, Danska, svejedno... Tog jutra sneg se obru{io i na Kopenhagen. Ba{ ta nedeqa bila je jedan od desetak hladnih dana u godini u kojima su krovovi u ovom gradu beli, a ulice op{ivene debelim sne`nim girtlama. Na na{e iznena|ewe, ni vikinzi nisu o~istili sve svoje piste. Ne zbog toga {to nisu vredni, nesvikli na te`a~ewe. Naprotiv. Tek, nedeqa je sveti dan i nema tog kijameta koji }e im poremetiti wihovo. Pa tako i dopadosmo {aka [vedima, kod kojih nema faktora iznena|ewa, a oni, ~estiti doma}ini, na aerodromu nas ugosti{e, nahrani{e i odvedo{e tamo gde smo se zaputili ne bi li pone{to nau~ili o poqoprivredi i ekonomiji jedne od narazvijenijih evropskih zemaqa. Ve} sutradan, ~im iz hotela iza|osmo na ulice Kopenhagena behu nam jasne dve-tri stvari. Da, Danci su izuzetno vredni, ulice su ~iste, a {to je za stanovnike ovog grada jo{ va`nije – ni “s” od snega nema na biciklisti~kim stazama. Iz prve se dade primetiti da gaje poseban odnos prema

„DNEVNIK NA LICU MESTA”: U DR@AVI DANSKOJ, DR@AVA KRISTIJANIJA

V

Sve je OK, samo ne ma{aj se za {lajpik! sle ~usmo i uverismo se da ekologija nije wihov jedini motiv privr`enosti dvoto~ka{ima. Iako `ive u zemqi sa najve}im standardom u EU, ni wihovim xepovima ba{ ne prija skup gradski prevoz, a jo{ mawe papren porez na automobile. Na pitawe koliko iznosi to davawe u dr`avnu kasu dobismo od upu}enih u na{e i danske prilike ilustrativan odgovor - nov srpski “fijat 500” ovde bi ko{tao oko 25.000 evra. U Kopenhagenu ga, naravno, niko ne vozi. Sve i da ne prohodasmo ulicama ovog grada, slika koju tog sne`nog dana videsmo pred zgradom danskog parlamenta rekla bi nam sve: na parkingu be{e na stotine bicikala i tek dva automobila. Jedan od wih, sve su prilike, pripadao je kraqevskoj porodici. Ali, ne bi se moglo re}i da je bicikl najve}a danska qubav. U to se uverismo ~im zakora~ismo u parlament ove, najmawe nordijske zemqe. S vrata nas do~eka miris pe~ene sviwetine. “Malo je re{ije, a znate, aspirator u kuhiwi se pokvario pa, eto, sad svi u`ivamo u mirisu pe~ewa”, re~e nam predstavnik Par-

Biciklima ne idu samo po vodi, mada...

okolini i ekologiji, jer, ~inilo nam se, bicikle vozi ceo grad. Sne`ilo je, o{tro i duvalo, ali ni takvo vreme nije demantovalo statisti~ki podatak da svaki drugi stanovnik danske prestonice gura dva to~ka. Biciklom idu na posao, u {kolu, voze decu u korpama, po dvoje, troje, ~etvoro... Po-

19

lamenta vezu}i sa sla{}u pri~u o sviwetini i obi~aju da se oko Bo`i}a to meso naveliko sprema i u kuhiwi ovog velelepnog zdawa. Od danskih parlamentaraca, dok smo se zajedno s wima u poslani~kim klupama kupali u mirisu sviwetine, dobismo i podatke Saveta za poqoprivredu i hranu: izvoz svi-

Ni vikinzi ba{ redovno ne ~iste sneg

warstva je oko pet odsto ukupnog danskog izvoza, odnosno oko 42 odsto ukupnog poqoprivrednog salda na svetskoj pijaci. Vi{e od 4.600 farmera se lane bavilo uzgojem sviwa, a izvezeno je vi{e od dva miliona tona sviwetine i oko sedam miliona prasi}a za priplod. ^usmo jo{ pone{to o ekonomiji ove zemqe: od 2008. godine naovamo ni ona ne odoleva udaru svetske krize pa je nezaposlenost u Danskoj dobrano porasla – sa dva sko~ila je na cela tri odsto! Gasila su se radna mesta ali niko nije ostao bez primawa nijednog trenutka, jer je svakome ko ostane bez posla poslodavac davao platu jo{ pola godine, kao da radi, a onda bi ga preuzela dr`ava koja bi mu obezbedila prekvalifikaciju. Danska prose~na plata je tri hiqade evra. Toliko, recimo, dobija radnik u najve}oj evropskoj klanici “Danskoj kruni”, dok se na zarade menaxera na hiqadarke dodaju nule. Elem, to je zemqa sa najvi{im radnim standardom, najboqim platama, najkra}im radnim vremenom i najja~im sindikatima u EU. Iako je formalno monarhija na ~elu dr`ave, izvr{na vlast je u rukama premijera i kabineta ministara. Zakonodavnu vlast ~ine vlada i parlament u kojem sedi do 180 ~lanova. Me|u parlamentarcima sedi i kraqica, ali premda

je itekako jaka figura i ima pravo glasa – na izborima se ne opredequje ni za koga. Poslu{asmo jo{ koju re~ o demokratiji sa jasnim zakonima, politi~arima koji ne znaju za li~ni ve} samo op{ti interes. I zapitasmo se ko je bio vi{e za~u|en: na{i doma}ini u Parlamentu kada smo ih upitali da li zaista u Danskoj nema korupcije, ili mi kada su nas umesto odgovora – tek pogledali. Primer gra|anske slobode o kojoj smo netom divanili do~eka nas na izlazu: u dvori{tu su se vijorile zastave duginih boja, quqali su se u sneg zabodeni transparenti “Peace on Earth”. Qudi su se smejali... Ali, na pravo samoupravno dru{tvo izidano na temeqima devize da svaki pojedinac ima odgovornost za boqitak cele zajednice, nai|osmo tek drugi dan, na drugoj strani kanala, kojima je sav grad prepleten. U potrazi za buvqakom i u nadi da }emo na wihovoj najlon pijaci mo`da prona}i koji komad ~uvenog “Rojal Kopenhagena”, tawiri} ili {oqicu barem, nai|osmo na neke sasvim druga~ije tezge. Gotovo u srcu Kopenhagena – Kristijaniji, dr`avi u dr`avi. Na tim prazni~no ukra{enim tezgama pod vedrim nebom, u slobodnoj prodaji, bilo je ne{to druga~ijih kerafeka: ha{i{a, marihuane, svog mogu}eg pribora za duvawe. I pokoja majica, bex, torba, razglednica sa svim {arenilom, cve}em i suncem, kakva Kristijanija i jeste. Bilo je prepodne, pa je tek nekolicina stanovnika ove,

@ivopisi ulaz znak je da ste u{li u skandinavsku hipi komunu

mo`da posledwe hipi komune u ~i wihovim ulicama jer to zna~i Evropi, otvorilo tezge. Bo`i} je da je neko ne{to ukrao. Dani su pa zato, ina~e market se otvara ovde mirni, ali, reko{e nam staposle dva ili tek od pet popodne. rosedeoci, zna biti i policijskih Znak da ste u{li u ovu dr`avu je racija, nakon sumwi da se, osim `ivopisna, simboli~no oslikana Kristijanijinim zakonom dozvoku}a, a takvi zidovi krase i staru qenih lakih droga, ovde mo`e pakasarnu u kojoj je ova zajednica i zariti i te`a roba. Ina~e, cene u nastala, po~etkom sedamdesetih. ovda{wim kafi}ima, zanatskim Deset sati ujutru za mnoge sta- radwama i galerijama su, kao u cenovnike Kristijanije je sabah zo- loj Danskoj paprene, nepojmqive ra, ali ima i sa stanovi{ta srponih koji i u ta skih prose~nih zaNa prazni~no doba vredno rade rada. Ipak, neki od – osnovna priukra{enim tezgama nas odlu~i{e da pavredna delatnost zare poneku sitnicu ne{to druga~ije je recikla`a, a jer kroz nov~ane tokerefeke: ha{i{, proizvodi se i kove ove dr`ave temarihuana... pivo u lokalnoj ~e doma}a valuta pivari. Gotovo ali i danska kruna, hiqadu qudi `iprimaju se i kartivi u ovoj dr`avi samoodr`ivim ce, pa na~in pla}awa nije prona~inom. Kristijanija ima svoju blem. Ali, na dobrom delu “autenzastavu i novac, ~ak i svoje po- ti~nih, recikliranih, rukom ra{tanske marke. Ima i penzioni |enih suvenira” pisalo je Madein sistem, a prihodi dobrim delom China, te odustadosmo i od kupovidolaze i od turizma koji dobrano ne i od istra`ivawa Kristijaninapuni i buxet Kopenhagena i dr- je. Ipak, radoznalost nam ne dade `ave Kristijanije, u dr`avi Dan- mira pa se vratismo i predve~e. skoj. Automobili ovde nisu dozvo- Na na{e razo~arewe, mra~ni sati qeni, osim kada je re~ o hitnim ipak ne ulivaju poverewe. U kafislu~ajevima. Jedan od brendova }ima i na ulicama hipi oaze najKristijanije, tako|e, je bicikl. mawe je domicilnih hipika, a Ali, ovde ima drugo zna~ewe i mnogo vi{e gostiju koji o~ito vrednost – stanovnici ove komune znaju da preteruju kada pazare na ga prave, recikliraju}i otpad, pa tezgama ove komune. ga onda izvoze, to jest prodaju van Dok smo se vra}ali u “obi~an” “dr`avne granice”, preko kanala, Kopenhagen svetla u zgradama su u Kopenhagen, ili pak druge delo- se gasila. S brodi}a nanizanih ve Danske. niz kanale danske Venecije sijale U Kristijaniji ne vole foto- su samo bo`i}ne girlande. grafisawe, ne vole ni kada se trn Sla|ana Glu{~evi}

SLU^AJNI GASTARBAJTERSKI SUSRET: ALEKSANDAR RANKOVI] ILI ISPOVEST STATISTE U NEMA^KIM FILMOVIMA

S Novosa|ankom na porno kastingu ogla bi se snimiti komi~na epizoda po do`ivqajima na{eg ~oveka u Minhenu, Aleksandra Rankovi}a (35) u nema~koj „proizvodwi snova“. Za tri godine statirao je u skoro petnaestak serija i filmova, a naj~e{}e se pojavqivao u viskokobuxetnim tinejxerskim komedijama i krimi}ima, koje su snimali nacionalna televizija ARD, “Bavarija film” i “Proziben”. Tako je u hit seriji „Zabrawena qubav” bio zaqubqeni student, i rola mu nije te{ko pala jer se qubio sa devojkom na @elezni~koj stanici, kao ni u “Drskim curicama” gde se zaigrao disko udvara~a s ~a{om u ruci. Trka za kastinzima, kada je u niskom startu ~itava armija igra~a koja na pozornici tra`i svoju {ansu, ima nepredvidqive obrte, ali i iznena|ewa. Jednom prilikom je zalutao u agenciju u kojoj su tra`ili glumce, ali posebne, u stilu “ih libe dih”. Pravac u jedan od punktova razvijene doj~e porno industrije, ali u ~ekaonici nije bio usamqeni “na{e gore list”. – Nikada ne}u zaboraviti taj dan kada sam u potrazi za poslom, zalutao u tu porno agenciju i tamo sreo jednu Novosa|anku. U novinama sam pro~itao oglas u kom je pisalo “agencija tra`i mlade, a punoletne glumice i glumce za snimawe filmova“. Oti{ao sam na datu adresu, u taj studio, ~ije ime nisu naveli, i sekretarici rekao da dolazim povodom oglasa. Ona me je odmerila i rekla da sam vero-

M

vatno zalutao, jer tra`e porno glumce. Bio sam zate~en, ali je ona onda izvadila kataloge i ipak mi ponudila anga`man, obja{wavaju}i da u porno industriji mogu daleko vi{e da zaradim. Po{to nisam bio zainteresovan, nije vi{e pri~ala o honoraru, pa ni ne znam koliko sam mogao da inkasiram. Iza{ao sam iz wenog ofisa i u ~ekaonici ~uo kako jedna devojka, u mini}u i s velikom dekolteom, telefonira na ~istom srpskom. Rekla je: „Ej, ne mogu sad da pri~am, ~ekam red u banci. U Novi Sad sti`em pred Novu godinu, ~u}emo se,

poslio, po povratku iz kancelarije svoj automobil zatekao je izlepqen `enskim ulo{cima. – U sme{noj reklami o higijenskim ulo{cima pri~ao sam kako savremen mu{karac treba da nosi ulo{ke, da je od sada do{ao kraj bespotrebnog prqawa doweg ve{a posle kratke nu`de. Hvali sam novi proizvod koji odr`ava ~isto}u ga}ica, obja{wavaju}i da je dovoqno na mu{kost samo navu}i ulo`ak u obliku kapice. Taj TV ske~ uradio sam par meseci pre nego {to sam se zaposlio, i zaboravio na wega. A onda su ga

Horor bolni~kih dana O danima koje je pro{log meseca proveo u beogradskom Urgentnom centru, nakon operacije zbog iznenadnog pucawa `u~ne kese, ka`e da se mo`e snimiti horor film. Sre}om, nakon nekoliko dana, i to zbog nedostatka odgovaraju}ih lekova, iz Beograda je prevezen bolni~kim avionom u Minhen. – [okiran sam nequbazno{}u prema pacijentima, kako lekara, tako i medicinskog osobqa, ali i u kakvom je bolnica stawu. Nisam mogao da verujem da jo{ uvek koriste razne instrumente i aparaturu, koje sam u Minhenu video samo u Muzeju medicinske opreme, gde su stigli pre trideset i vi{e godina. Nisu mi dali ~ak ni jastuk, a vodu su mi doneli u plasti~noj ~a{i od jogurta, koja je upotrebqavana i prana ko zna koliko puta. Oti{ao sam odatle jer sam osiguranik ADAK-a, pa su poslali avion s bolni~kim krevetima i lekarima iz Istanbula u Beograd, kako bi me dovezli u Minhen. Osigurawe je za to platilo 14.000 evra. Savr{eno iskustvo za neki novi podvig statiste, a mo`da i epizodiste – ispri~ao je Rankovi}. javi}u se, pozdrav.“. Pravio sam se da nisam razumeo i – oti{ao... Zbog jednog snimqenog ske~a, koji su emitovali nakon {to se za-

emitovali. Sutradan, kada sam iza{ao iz biroa, zatekao sam kola oblepqena `enskim ulo{cima...

Aleksandar Rankovi}

Kako mi Aleksandar obja{wava, nakratko je prestao da statira nakon {to se, po zavr{etku Vi{e trgova~ke {kole, zaposlio kao kwigovo|a u policiji rodnog Minhena, u kome su se roditeqi gastarbajterski nastanili 70-tih godina pro{log veka kada su mnogi Jugovi}i pohrlili u “doj~e marka raj”. No, u me|uvremenu je, zbog lo{eg zdravstvenog stawa, oti{ao u penziju, pa sada, kako ka`e, ima mnogo slobodnog vremena i razmi{qa o novim anga`manima u 2013. godini. Prva qubav ni za wega zaborava nema.

– Filmovi su me privla~ili od malih nogu. @eleo sam da se oku{am kao glumac bar u sporednim ulogama, ali i da zaradim pare. I ova medaqa ima dve strane, ali kako da zaboravim onu boqu... Najvi{e mu se, ina~e, posre}ilo u seriji „Zabrawena qubav”, u kojoj se pojavio u ulozi studenta u {est epizoda i ke{irao 2.500 tada{wih nema~kih maraka. – Imao sam malu konverzaciju s jednim od glavnih glumaca, a ona se sastojala od pozdrava i kratkog }askawa o ispitu, kwigama, ogovarawu profesora... Na sva dosada{wa snimawa iza{ao sam vi{e od sto puta. Kada bi u pozadini samo sedeo ili pro{ao u kadru, dobijao sam male honorare, svega 50, najvi{e 250 evra. Bilo je super kada snimawe traje po nekoliko dana, a dnevno nam pla}aju po sto ili dvesta evra... Najte`e mu je, ka`e, padalo vi{esatno ~ekawe za izlazak ispred kamere, dugo stajawe tokom hladnih dana u letwoj ode}i, ili zimskoj kad zvezda upe~e. Prvi anga`man dobio je sa {esnaest godina u filmu “Prva godina bebe”. U we-

mu je stajao u gomili iza glavnih aktera na jezeru i zblanuto posmatrao kako se sva|aju zbog bebe. Posle je usledila serija „Iznad oblaka“, u kojoj je bio student Muzi~ke {kole, pa “U{i Glas”, u kojoj je bio |ak, a onda krimi serijali “Ponovo ukqu~eni” i ”Na{a policija“, u kojoj je vozio stari “mercedes”, dok je policija nekog besomu~no jurila. Nekih naslova ne mo`e da se seti, ali, kako ka`e, nikada ne}e zaboraviti pomenuti anga`man u “Mestu zlo~ina” u kome je bio le{. – Na{minkali su me da izgledam kao mrtvac, {to ble|e, dodali malo krvi i stavili na pod da le`im. Odradio sam svog mrtvaca i oti{ao. I onda emitovawe. [okirao sam se kad sam video da je serija zapravo snimqena kako bi se Srbi predstavili kao najsvirepije ubice, silovateqi, a protagonisti su govorili jasnim hrvatskim akcentom. Na snimawe sam oti{ao na poziv iz agencije, ne znaju}i kakav je scenario... Iskustvo ga je ka`e nau~ilo da se ubudu}e boqe raspita i vodi ra~una da ne u~estvuje u onim projektima “koji imaju iskrivqenu ideologiju”. – Jesam ro|en u Nema~koj, ali vaspitan u tradiciji da se ne kupuje sve i ne prodaje za evro. I voleo bih da najzad dobijem {ansu i u srpskom filmu ili seriji, jer {ta }e{ lep{e nego biti, makar i mali deo, kinematografiji svoje postojbine. n Vladimir \uri~i}


Novosadska nedeqa30.decembar2012.

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVOSA\ANINEPROPU[TAJUFILMSKEHITOVE

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25).

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Bo`i}nikoncert Bo`i}nikoncertuorganizacijiHrvatskogkulturnogporsvjetnogdru{tva„Jela~i}”izPetrovradinabi}eodr`anve~erasod19 satiucrkviImenaMarijina.UprogramunastupajuMe{ovitipeva~kizbor,sopraniEtelKo~i iZoricaBeli} iorguqa{Petar Pifat. Z.Ml.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od7do10~asovaIndustrijskakuhiwa,ve{eraj,hotel „Vojvodina”,„Arena”,„Podrum”.Futog:od9do 12 ~asovapreduze}a „Gavri}”, „Tupawac”, `ivinarska farma, „Jawa Futog”, „Majki}”, [umarovsala{,Ekonomija,CrpkaDTD,„Obadov”.

„STILOSART”I„DNEVNIK”DARUJU

„Slu~ajubijenog atentatora” Izd av a~k a ku} a „Stil os Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Slu~aj ubijenog atent at or a” autor a Lu~ an a Marokua. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji sejaveod16.30do16.35 satina brojtelefona528-765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prod avn ic i „Stil os a” u Jevrejskoj  28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30do20~asova,asubotomod 8do19~asova. Rom an „Slu~ aj ubij en og atentatora„ jeuzbudqivimajstors ki isp rip ov ed an istorijs ki tril er, zas nov an na istinitim istorijskim ~iwenic am a, ve{ to ukomp on ov an kako bi sa~uvao pa`wu ~italac a od prv e do pos ledw e strane. Godina je 1934. Dvojica policajaca,EupremioKaruecoi Lu~ano Sera, vode istragu o ubistvu izvesnog usta{e, koji jeprona|enmrtavusvomstanu u Rimu. Tragovi vode do otkri}aplanovazaubistvokra-

hronika

qaAleksandra,kogahrvatski nacionalisti smatraju najve}ompreprekomzanezavisnost Hrvatske. Wihovojistraziseprikqu~uje i {ef policije, koji od svog tajn og izv or a, ina~ e svima poznatog predstavnika antif a{ is ti~k e pol it i~k e emigracije u Parizu, dobija grub e obris e ter or is ti~k e zavere. A.L.

V REMEPLOV

Tu`ilinesavesne zanatlijeMagistratu Venceslav Turgut, stare{ina katoli~ke crkve u Novom Sadu, obavestiojeMagistrat30.decembra1811.godinedazanatlijezanemarujusvojuprvudu`nost:daslaveimebo`je!^akinedolazena~etiriobaveznevelikemise.Zatojezatra`iodakomesarisvihcehova opomenu sve nesavesne majstore, {ta treba da ~ine, a wemu „da proka`u one koji svoje obaveze izvrgavaju ruglu, da bi ih bratski dozvaopameti”.Aakotonebipomoglo,onbitakvegre{nikeprijaviovlastimakao„nereligiozne”.Aone„ve}znaju{taimjesatakvima~initi”. N.C.

saHRanE Na Gorwem starom grobquuFutogudanasu11sati bi}esahrawenaBorkaRadeta [trbac (1929), a na centralnomgrobquuistommestuu13satiMilevaDu{anaKa~avenda(1950).

„Hobit”puni„Arenine”sale Sude}i prema redovima koji sesvakidanmoguzate}iu„Arenisinepleks”,bioskoppredstavqakvalitetnuzabavu.Najve}i „krivac„zagu`vujedefinitivno„Hobit”kojijetrenutnonajaktuelniji,igraunajvi{esala iimanajvi{etermina. - Verujemo da }e se interesovawe produ`iti bar na jo{ dva meseca,jerkolikosmoprimetili svi gra|ani iz Novog Sada, aliiokoline`eledagapogledaju. Potra`wa za kartama je i daqe ogromna, hol „Arene” je ~ak i u jutarwim ~asovima pun. ^akmislimodajezaweganajve}e interesovawe ove godine iakonajkra}eigra-reklajePR bioskopa„Arenisinepleks” JelenaGaletin. Ovugodinusuobele`ilidoma}i filmovi -”[e{ir Koste Vuji}a”, „Vir”, „Artiqero” i „Led”,anajmla|isubilinajvi{e odu{evqeni „Ledenim dobom4”,dokjetrenutnonajpopularniji„HotelTransilvanija”. [to se ti~e filmova za tinej-

Foto:R.Hayi}

xere trag su ostavili „Sumrak saga:praskozorje”i„@elimte”. Najstarijisugra|anisusevi{e opredeqivalizadoma}efilmove kojih je bilo ~ak ~etiri u istovremenarepertoaru.

-Odve}ihnaslovau2013.godininaso~ekuju„AnaKarewina”, koja sti`e 24. januara i „Jadnici”~ija}epremijerabiti krajem februara. Bi}e i filmova sa bo`i}nom temati-

komkoji}euskoropo~etidase prikazuju, a bioskop }e raditi punom parom svim danima osim 31. decembra - ka`e Galetin. Film koji bismo definitivno preporu~ili jeste „Pijev `ivot”inadamoseda}eNovosa|aniprepoznatiwegovkvalitet. Ceneulaznicaza2dfilmove radnim danima se kre}u od 280 do 330 dinara, {to zavisi od termina, dok vikendom cena karte iznosi 350 dinara. Ulazniceza3dfilmoveradnimdanimako{tajuod400do450dinara,avikendomido480dinara. -Zapraznikene}esemewati cene karata. I daqe va`e svi popusti za gra|ane. Studenti ponedeqkomisredomnaindeks dobijaju popust od 50 dinara, dokjeutorkomhepiaurikarte su jeftinije do 100 dinara. Naravnoporedna{ihsalagra|ani mogudaproveduvremeiuna{em kafi}u gde sabiraju utiske sa projekcijeigdesakartomdobijaju 20 odsto popusta na pi}e ka`eGaletin. A.Varga

ODBIJENATU@BAGRADAPROTIVSAJMA

NoviSadtra`isvojepred Privrednimsudom GradNoviSadsutra}epodneti`albu Privrednom sudu u Novom Sadu, jer je ovaj sud odbio zahtev Grada da se u Novosadski sajam uvedu privremene mere, izjavila je {efica kabineta gradona~elnika Novog Sada Milo{a Vu~evi}a, NadaKobac. Privredni sud je u obrazlo`ewu naveo da se za uvo|ewe privremenih mera nisu stekliuslovipremaZakonuoprivrednim dru{tvima.Kakostojijo{uobrazlo`ewu, Sajamnijeposlovaosagubitkomnitijevelikidu`nik. Predsednik Regionalne privredne komore„NoviSad”DraganLuka~ kogajeGrad utu`biprotivSajmanaveo,dabiuslu~aju uvo|ewa privremenih mera bio predstavnikgradskogkapitala,ju~enije`eleo dadajeizjave.Luka~jejedanodkandidata GradazanovogdirektoraNovosadskogsajma.Madaseujavnostispomiweiste~ajni

upravnikDejanToma{evi}ikandidatPO SPSSlodobanCvetkovi}. Gradje,podse}amo,predesetakdana,tu`ioUpravniodborSajma,po{tojedvaputa odbio da zaka`e vanrednu Skup{tinu akcionara, na kojoj bi se smenili dosada{wi organi upravqawa preduze}a i izabrali novi. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti Grad ima 22,5odstoakcijaSajma,maliakcionari11 odsto,dokjenajve}iakcionardr`ava-42,3 odsto.NasajtuCentralnogregistrasenavodidanajve}ibrojglasovazaSkup{tinu akcionara ima Grad, pa mali akcionari. Dr`avasenepomiwe. Predsednik Upravnog odobra NovosadskogsajmaPredragZagor~i} rekaojeju~e, daje~uozaodlukusuda,alidajeformalno nijejo{video. - Sudska odluka je o~ekivana, jer Sajam poslujeboqenegoikada.Niu2012.godini,

aninapo~etku2013.ne}eseuzimatikratkoro~an kredit za odr`avawe teku}e likvidnosti,{tojebilapraksapreduze}au ranijim godinama - izjavio je Zagor~i} i dodao da je Privredni sud u odluci naveo da Novosadski sajam u skladu sa Statutom preduze}a u roku od tri meseca treba da izabereNadzorniodbor. Mali akcionari uputili su u petak protestno pismo gradona~elniku  Novog Sada Milo{u Vu~evi}u u kojem gradskoj vlasti zanemaruju {to ignori{u Udru`ewemalihakcionarai{tosuishitreno u{li u sudski spor sa Novosadskim sajmom.PredsednikUdru`ewamalihakcionara Spasoje Bjelica izjavio je ju~e, da je odluka suda ispravna. Bjelica je pozvaoGraddaukolikozaista`elipromene u preduze}u, sazove vanrednu Skup{tinu akcionara u dogovoru sa malim akcionarima. Z.Deli}

[TASUPOLITI^ARIPO@ELELISUGRA\ANIMAZANOVUGODINU

Prvozdravqe,aonda... -@elimdaseNovosa|anima ostvaresnovi,daono{tonisu uspeli da urade ove, u~ine  u 2013. godini i pre svegadobro zdravqe wima i wihovim uku}anima-izjaviojegradona~elnikMilo{Vu~evi} ~estitaju}igra|animapraznike. U ovoj ~estitki mogu da se sa` mu i `eq a svih drug ih gradskih politi~ara, koji su svojim sugra|anima pre svega po`elelionoo~emusenajmawerazmi{qadokseneizgubi - zdravqe. Na drugom mestu sledeli~niuspehisre}a,{to bi u znaku jednakosti trebalo vaqda zna~iti i kakva sredstva,{tonarodka`e-pare. PredsednikGradskogodbora opozicione Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} zdravqu i sre}i dodao je i „slogu, beri}etsvakiute{kimvremenima koje `ivimo, te qudima NovogSada,Pokrajineidr`ave povratak Vojislava [e{eqa izHaga”. Wegova opoziciona koleginicaizLigesocijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov po`elelajeda„opet`ivimou glavnom gradu Vojvodine koji }e funkcionisati dobro i biti centar privrede i lepog `ivota”. -@elimdasvakagodinakoju pro|emo ostavi ne{to u nama, adasvojaiskustvaiznawakoje smo stekli prebacimo u na-

dolaze}ukakobinambiloboqe.Trebanampozitivneenergijeizajedni~kitruddasutra gradbudeboqemestoza`ivot - po`eleo je predsednik Skup{tinegradaSini{aSevi}. Wegov stana~ki kolega iz Socijalisti~kepartijeSrbi-

- Voleo bih da grad pribli`imo onom {to zaslu`uje, da bude privredni i nau~ni centar i prestonica kulture kvalitetna za `ivot - ka`e predsednik Izvr{nog odbora GO Demokratske stranke Veqko Krstono{i}.

Obezbeditisigurnijubudu}nost Predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi} ~estitao je sugra|anima i prijateqima Karlovaca Novu 2013. godinu, po`elev{i im dobro zdravqe, mnogo sre}e i uspeha. „Nigdese,vaqda,kaouSremskimKarlovcimastakvimponosomnegovoriopro{lostiinigdesetakvompa`womne vrednujeono{tosedanasradi.Jo{jednompotvr|enopovereweKarlov~anashvatiosamkaoobavezuda~uvamosve{to sugeneracijeprenasu~inileuKarlovcima,ali,presvega, da novim generacijama obezbedimo sigurnu i sre}nu budu}nost.Ito}ebitiglavnizadatakuNovojgodini.Zavr{i}emozapo~etoipo~etidagradimonovo.Sveono{tonamnedostajedabinam`ivotbiohumanijiilep{i„,stojiuFilipovi}evoj~estitki. Z.Ml. je Radomir Dabeti} `equ za dobrim zdravqem opravdao je i ~iwenicom da je danas „te{ko do}i do doktora preko kolcentra”. ^lan Roms ke dem ok rats ke strankeTomislavBokan savetuje gra|ane da budu „odmereni i umereni” u vremenima te{kim, a nekada{wi gradona~ eln ik Igor Pav li~ i} poru~ uj e Nov os a| an im a „da verujuusebe”.

^lan ic a preds edn i{ tva SrpskogpokretaobnoveBrankaBe`anov volelabidaseunarednojgodinivratimoonim„starimnovosadskim manirima poput u~tivosti, qubaznosti i tolerancije„. Zam en ik grad on a~ eln ik a BorkoIli} senadada}emood grada napraviti boqe mesto za`ivot. A.Latas

Vanredni autobusi izapono}i Autobusi gradskog prevoznika sutra }e voziti po uobi~ajenom reduvo`wezaradnidan,ali}epo potrebiprevozbitipoja~anpremacentrugrada.Zglobniautobusinaliniji7redovno}esaobra}atisutraizapono}i.Polasata posle24~asabi}euvednivanrednipolascinasvakih30minutaiz centrapremaDetelinari,Petrovaradinu, Novom nasequ, Klisi, Limanu4iTelepu. Autobusi na linijama 1, 3 (premaDetelinari)i8polazi}e ispred Robne ku}e „Bazar”. Po~etnastanicazaautobusenalinijama 2, 12 i  3 (za Petrovaradin)bi}eu[afarikovojulici. Iz centra prema limanu 4  trasom„~etvorke”i}i}enasvakih 30 minuta autobusi Liman 4  `elezni~kastanica. U prigradskom prevozu u 1.15 ~asovazglobniautobusiprevozi}eputnikezaKoviq,Bege~,TemeriniStepanovi}evo. Gradskiiprigradskiautobusi}euutorak,1.januaraiusredu,2.januarasaobra}atipoprazni~om redu vo`we.Mese~ne markice za januar mo}i }e da se kupeuutorak,1.januarau[afarikovoj ulici i na @elezni~koj stanici,od8do15~asova.Usredu,2.januarabi}eotvorenikiosciu[afarikovojuliciod8do 15, kod `elezni~ke stanice od 6 do13ikodFuto{kepijaceod13 do20~asova. Z.Deli}


novosadska hronika

dnevnik

U ZBIRCI STRANE UMETNOSTI MUZEJA GRADA

podesanzaigru,onasvojimizgledom uslovqava proces ma{tawa. Igra~ke zaslu`uju ve}u pa`wu odonekojaimjedosadapoklawana,nesamozbogsvojeforme,koja imaposebnudra`ikojajeusvakome ko ih je u detiwstvu imao ostaviladragocenupoukuiprijatnu uspomenu, ve} i zato {to

onepredstavqajudeobogate kulturne ba{tine sveta- rekla je autorka izlo`be muzejski savetnik Vesna Nedeqkovi} Angelovska. Izlo`ene igra~ke su, unajve}embrojuudobrom stawu, a dobrim delom imaju originalne fabri~ke kutije. Proizvedenesuuzanatskimiindustrijskimradionicama od razli~itih materijala- porcelana, lima, metala, tekstila, drveta, gumeisinteti~kihmaterijala.Takozvanemekane igra~keispuwenesuslamomiotpacimatkanina. Veliki deo zbirke predstavqaju mehani~ke igra~ke koje se pokre}u satnim mehanizmom na navijaweilifrikciono, kao i elektri~nim pogonom na baterije. Tipologija zbirke je ura|enapremagrupamapredmeta nalutke,poku}stvoiposu|e,saobra}aj,junakecrtanihfilmova, radna vozila i ma{ine, svemirske, vojne igra~ke i oru`je, didakti~ke,edukativneikonstruktivne igra~ke, dru{tvene igre,

USPE[NE KARLOV^ANKE: JANA I JOVANA [OLAJA

Uzletusvetmode prekoFejsbuka Obrazovane,vredne,uspe{ne, kreativne, ambiciozne i znaju {ta ho}e. Ovako bi se u najkra}emmogleopisatisestreJana i Jovana[olaja izSremskihKarlovaca. Za sestre [olaja, koje `ive na kraju Vinogradarske uliceuKarlovcima,ve}inawihovihsugra|ananije~ula,alisu one zahvaquju}i dru{tvenoj mre`i Fejsbuk nadaleko poznate. A poznate su u velikoj meri zbogonog~imesebave.Wihdve posledwihnekolikogodinakreiraju i {iju uglavnom `ensku garderobu,madasuodnedavnopo~eleda„izbacuju”imu{keodevne predmete, koji do kupaca dolazeprekopopularnog„fejsa”. -ZasadaprodajemoprekoFejsbuka, {to se pokazalo kao odli~na reklama - ka`e mla|a sestra[olaja,Jovana.-Qudikoji poka`uinteresovawezanekiod modela,do|ukodnasdagapreuzmu. Onima koji nisu iz Novog Sada,po{aqemopo{tom.Kupci sa strane po{tom i pla}aju ono

{to kupe. Uskoro planiramo da otvorimomodnistudioiliateqe.Svinaspitajudalimislimodasetimebavimoubudu}no-

sti,  a mi odgovaramo da  bismo tra`ile posao u na{oj struci da nas to interesuje vi{eodovoga. Jana i Jovana zavr{ile su grafi~ko in`ewerstvo i dizajn na Novosadskom univerzitetu. Ka`u dasuodmalihnogu sebi {ile pone{to, a onda su na nagovor bliskihqudi,po~ele todaradeidrugima. Krenule su ozbiqnije da se bave modom 2009. godineitoskupa}imkostimima,za kojeva`imi{qewedanisunimalo lakizaizradu. - Prva kolekcija kupa}ih se

JanaiJovana[olaja

razgrabila - ka`e Jovana. - Te istegodinesmouradileidrugi deo kolekcije kupa}ih kostima itonamjeistotakodobropro{lo. Vremenom smo po~ele da radimo i druge `enske letwe odevnepredmete.Sadaradimoi zimsku kolekciju. Kupci su zadovoqni, i {to je najva`nije, sveprodamo. PoJovaninimre~ima,tajna wihovog uspeha le`i u viziji koju imaju i hrabrosti da je sprovedu. Za ono {to smisle, sigurne su da }e nai}i na dobar prijem kod potencijalnih kupaca i, kako ka`u, nije se desilo da pogre{e.  Ono {to susebipostavilekaoimperativ jeste da wihove kreacije budu druga~ije od svega osta-

log {to se na na{oj modn oj scen i mo` e videti. - Imamo druga~iji stil, to je, kako bih ga naz val a, urb an i fazon,kojisequdima svi|a - pri~a Jovana. - Pogotovo su dobro prih va} en i  kup a} i kos tim i, koj i vi{ e slu`e za pozirawe i {etwu.Togakodnasu Srbiji ba{ i nema. Znamdadizajnerkaiz Turs ke Ivan a Sert radi na takav na~in kupa}e,alisamtovidela kasnije. Mi se jednostavno pronalazimo u modi i to volimo da radimo. Nekako se sve sklopilo i ide nam. Povremeno se bave i izradom elegantnijih modela, ali za to sad a uglavn om nem aj u vremena. Kada imaju puno posla primorane su da anga`uju `enedaimpomognu.Kakokoju kolekcijuzavr{e,JanaiJovana „oka~ e” fot og raf ij e na Fejsbuk i tako je promovi{u. Fotografisawe modela koje nosewihovepoznaniceneprepu{tajuslu~aju,takodaifotografije kao i sami odevni predmeti predstavqaju poseban umetni~ki izraz. Do sada suimaletriprezentacijesvojih modela u klubu „Muzej„, a planirajuirevijekadaotvore ateqe. Z. Milosavqevi}

21

ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

^arobnisvetigra~aka Na izlo`bi „Zbirka igra~aka@eqkaKomneni}a“ u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada, Novosa|ani do 20. januara mogu da pogledaju vi{e od 650 igra~aka, koje datiraju od 1870. godine. Zbirka predstavqa deo svetske ba{tineigra~aka,proizvedeneu zanatskim i industrijskim radionicama, a pripadale su deci na teritoriji Srbije.Igra~kesustizaleiz svih delova sveta, a najvi{eizEvrope,Japana,RusijeiAmerike. - Najstarija lutka iz 1870.godinejenapravqena odtekstila,liceirukesu odveomafinogporcelana, ao~iodstakla.Haqinaje izra|ena od svile, dok su ukrasi od {e}era. @elela sam da uka`em, zajedno sa @eqkomKomneni}emdaigra~ke nisu samo predmeti, jer one poredsvihslojevaizna~ewaimaju i svoje mnogobrojne funkcije. Igra~ke prate decu kroz period odrastawa, ali i poma`u da se kroz igru razvija motorika, koordinacija,sti~uznawaive{tine. Igra~ka nije samo predmet

nedeqa30.decembar2012.

mehani~ke figure i `ivotiwe kaoi„mekane“`ivotiwe. Novosa|anisudobrodo{lida stare igra~ke doniraju Muzeju i tako pro{ire kolekciju ove ustanove. -Nekiposetiocisuve}doneli lutke i stare fotografije dece saigra~kama.O~ekujemoda}emo mo}i da realizujemo jednu malu izlo`bu poklona kolekciji muzeja. @eleli smo da omogu}imo sugra|animadauspomenekojenemajukomedaostavedajunamana ~uvawe-obja{wavaautorka. Najmla|i sugra|ani osim {to mogu da pogledaju kolekciju na raspolagawuimajuirazneigra~kekojeslobodnomogudakoriste. - Nabavili smo automobil~i}e, dru{tvene igre, puzle, priborzacrtaweukojimadecauambijentu punom igra~aka mogu da u`ivaju. Za sada je veliko interesovawe za izlo`bu, imamo u prosekuoko150posetilacadnevno. U sklopu izlo`be osmi{qena je i akcija za decu bez roditeqskog starawa tako da svi sugra|ani mogu da doniraju neki slatki{ kada do|u u posetu- napomenula je Nedeqkovi} Angelovska. A. Varga

Parkingnalepnice za2013.godinu Gradska uprava za socijalnu i de~iju za{titu u saradwi sa JKP „Parking servis” po~ela je da izdaje nalepnice za vozila osoba sa invaliditetom za 2013. godinu. Parkingmestazaosobesainvaliditetomslede}egodinemogudakoristelicakojimasuo{te}eniekstremitetibitnizaupravqawevozilom,licaobolelaoddistrofije,paraplegije,kvadriplegijeicerebralne paralize, koja za kretawekoristeinvalidskakolica,licakojaimajuo{te}ewevidanajmawe90odsto,ratniimirnodopski vojniinvalidi,civilniinvalidi rataodprvedo~etvrtegrupeinvalidnostiilicanadijalizi. Potvrdu o ispuwenosti uslova za dobijawe nalepnice za ozna~avawe vozila osoba sa invaliditetomizdajeGradskaupravazasocijalnu i de~iju za{titu na osnovu zahtevakojisepodnosinapisarni-

ciGradskeupravezaop{teposlove,Trgslobode1. Uzzahtevpotrebnoje prilo`itifotokopijuli~nekartepodnosiocazahteva,saobra}ajneivoza~kedozvole,medicinskedokumentacijeili~nekartezaodraslog~lanazajedni~kogdoma}instva,azadecu izvoda iz mati~ne kwige ro|enih.Podnosiocizahtevanakonpet danatrebadaseobrateJKP„Parkingservis“.Onikojisuostvarili pravo na kori{}ewe parking mestazaosobesainvaliditetomu 2012.godiniuzzahtevpodnosesamo fotokopijusaobra}ajnedozvole. Nalepnice za ozna~avawe vozila osobe sa invaliditetom izdate za2012.godinu va`i}edo31.januara 2013. godine. Obrazac zahteva mo`e se preuzeti na pisarnici Gradskeupravezaop{teposlovei na internet stranici grada: www.novisad.rs. A. Va.

Do~ekuz„Darkvuddab” Beogradska grupa „Darkvud dab” novogodi{wu no} prove{}e sa Novoso|animaitouklubu„Kvarter”,BulevarDespotaStefana5. Programpo~iweu22sata,apublikamo`edao~ekujedruga~ijizvuk odonogkojijemoglada~ujenanedavnojturnejiovogsastava.Ulazniceko{taju1.200dinara,amogusekupitiu„Gigstiksu”,kwi`arama„Bulevarbuks”i„Serendipiti”ikafeu„Makijato”.Nasamo ve~edo~ekakartesemogukupitiinaulazuuklub,ali}ecenatadabiti1.500dinara. G. ^.


22

nedeqa30.decembar2012.

oglasi

^ASOVI MATEMATIKE za sredwo{kolce i osnovce vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-1949. 66628

IZDAJEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222. 66544 IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 posle 22 ~asa, ili 063/69-09-89. 66376 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav. Telefon 063/513-307. 66577 IZDAJEM dvosoban komforan prazan stan od 56m2, na Limanu II kod Naftagasa. Telefon 454-304. 66625 IZDAJEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 66629 IZDAJEM ili prodajem 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 name{ten, topla voda, dva telefona - 250E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/63-34-104. 66632 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace, bra~nom paru na du`e vreme. Telefon: 063/85-66617. 66661 IZDAJEM luks stan u strogom centru od 100m2. Telefon 062/291829. 66700 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv 30. 12. 2012. mali tro{kovi. Telefon 063/811-7331. 688014 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan od 37m2 u B. ]osi}a i name{tenu garsoweru u Gogoqevoj ulici za 110 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/424-963. 687979 KOD BULEVARA, Branimira ]osi}a, name{tena garsowera, I sprat, terasa, 130 evra. Telefoni: 063/444743, 021/522-177. 688025

KUPUJEM dvosoban - dvoiposoban stan u centu ili na boqoj lokaciji. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 687926

PRODAJEM duplex Augusta Cesarca 140m2, ukwi`en na 120m2, podeqen u dve stambene jedinice. Telefon 062/8749-885. 66727

PRODAJEM garsoweru 34m2, centar @itni trg br. 11, Novi Sad, cena 32.000E. Telefoni: 066/835-1119, 069/222-3131. 66499 GARSOWERE Koste [okice 23M2+ 8M2 terasa, 24.000, J. ^melika 28m2/II, 29.000, Janka Veselinovi}a 24m2/II, 22.000 Evra. Telefon 063/587-602. 66518

PRODAJEM ukwi`enu garsoweru u Ul. Ivana Kosan~i}a, 23m2, zgrada zavr{ena 2008. godine. Telefon: 064/998-2264. 66669 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531 LIMAN I, Fru{kogorska 19b, jednosoban stan 33 m2. II sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta, mo`e zamena. Telefon 063/580302. 66581 U STROGOM CENTRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en 36m2, V sprat sa liftom, 35000E, bez posrednika.Telefoni: 063/563-077, 021/462-364. 66668 SAVINA - Novo naseqe: ukwi`ena garsowera 19m2 novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila „Budu}nost�. Cena 22.200 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 687958 SOCIJALNO: nova garsowera sa odvojenom kuhiwom 28m2 - odli~an raspored, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om 32.650 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424963. 687961 USEQIVA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 26.800 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 687965 LIMAN II: 26m2 garsowera sa odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 687968 LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 687936 ODMAH USEQIV, ukwi`en stan 28m2 u Radni~koj ulici, III sprat. Cena 31.000. Tel.: 063-1010-664. 687992 BULEVAR OSLOBO\EWA, odmah useqiva garsowera od 29m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Ukwi`en. 28.000E. Telefon 063/108-8017. 687993 DALTONKA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213. 687980 GARSOWERA. Liman III, Park Siti, fenomenalna, nikad useqavana garsowera, super kvalitet. Cena27.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 688034 GARSOWERA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije. Cena 28.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 688035

NOVA garsowera 28m2, pred useqewem, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 27.600E. Telefoni: 064/8236617, 021/6614-200. 687971 UKWI@ENA garsowera 24m2, odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena 25.800 evra. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 687972 SOMBORSKI BULEVAR, 30m2-22.700E, odli~an, novo! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 688024 DETELINARA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 688016 JEDNOSOBAN, Liman I, odli~an, izuzetno locilan stan, ukwi`en, III sprat, isto~no orjentisan, prazan, odmah useqiv. Cena 39.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 688033 HITNA PRODAJA! Brzo useqiv JS 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwi`en 1/1, cena samo 27.900 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 688043 RIBQA PIJACA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500-213. 687981 ODLI^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/2500213. 687982 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 23.500. Telefon 063-108-8017. 687995 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 687937 GRBAVICA: jednosoban, 24m2, u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. Novogradwa. Kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Ukwi`en. Cena 28.900 evra. Tel.: 064/8236610, 021/542-779. 687960

M. MARI]62m2, III, lift, terasa, 47.000Evra, Detelinara 53m2/IV sprat, 35.000Evra, Novo naseqe 39m2/II- 37.000Evra. Telefon 063/587-602. 66519 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-4749. 66743 DVOSOBAN 51m2 nov na izuzetnoj lokaciji na keju. Tel.: 523-304, 063/1949660. 66597

dnevnik NOVOGRADWA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870. 66611 SOCIJALNO - 44m2, ukwi`en jednoiposoban stan, odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana. Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200. 687954 CENTAR: zgrada stara 4 godine, 43m2 jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 687969 GRBAVICA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 687938 NOVA DETELINARA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 687939 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 687941 GRBAVICA!!! Mali jednoiposoban stan ukwi`en brzo useqiv od 32m2, lepa terasa, okrenut na dvori{te!!! Telefon 065/250-02-13. 687983 GRBAVICA, noviji ukwi`en stan na I spratu, 34m2 Do`a \er|a. Dobro stawe. Cena 33.000. Telefon 063108-8017. 687994 JEDNOIPOSOBAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 687974 JEDNOIPOSOBAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/8236610, 542-779. 687975 HITNO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.800. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 688044 JEDNOIPOSOBAN, ugao Cara Lazara i Kolo srpskih sestara, 41m2, nov, name{ten, ukwi`en, bez ulagawa, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 688031

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 35m2, Futo{ka kod Bolnice, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, cena 33.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 688042 HITNA PRODAJA! Ukwi`en DS 60m2, Bulevar Evrope, V. Masle{e, brzo useqiv, dvori{na strana, odli~an raspored, terasa, cena samo 34.900. Tel.: 021/523700, 063/536-212. 688040 DVOSOBAN, Liman III, blizina NIS-a i Merkatora, ukwi`en. Tel.: 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com. 688037 LIMAN - hitno!!! Dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 42.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 688017 DANILA KI[A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/8236610, 661-4200. 687973 HITNO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena 35.000 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779. 687976 HITNO!!! Grbavica: 51m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963. 687977 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini, okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213. 687984 NOVO NASEQE!!! Odli~an izuzetan dvosoban stan sa posebnom trpezarijom od 63m2 za ekstra povoqnu cenu!!! Pozovite 065/250-02-13. 687985 ODLI^AN stan kod porodili{ta, Branimira ]osi}a 44m2, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Cena 45.500. Telefon 060-6211-685. 687996 ODMAH USEQIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena 46.000. Telefon 063-108-8017. 687997 ODLI^AN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena 51.500. Telefon 063-108-8017. 687998 LIMAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena 54.000. Telefon 0637776-233. 688000


oglasi

dnevnik

PE[A^KA ZONA, 40m2 Katoli~ka porta, kompletno renoviran, bez ulagawa. Odmah useqiv, ukwi`en. Povoqno! Telefon 063-1088017. 688001 POTPUNO nov stan u centru, 200m od pe{a~ke zone 51m2 Vuka Karaxi}a. I sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 54.000. Telefon 060-6211-685. 688002 ODLI^AN, noviji stan u najstro`em centru kod pozori{ta 41m2. Dvostrano orijentisan, terasa, ostava, useqiv. Povoqno! Teleon 0637776-233. 688003 PRAZAN, odmah useqiv dvosoban stan na uglu Maksima Gorkog i Bulevara 61m2, IV sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Cena 56.700. Telefon 063-108-8017. 688004 NOV, ukwi`en stan na 200m od pe{a~ke zone 65m2 Trg Marije Trandafil. III sprat, terasa. Niko nije `iveo! Cena 65.000. Telefon 063-108-8017. 688007 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 687942 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687943 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687944

LIMAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687940 EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”. Cena izuzetno povoqna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 687953 HITNO!!! Dvosoban, ukwi`en, useqiv stan od 48m2, 2. sprat, terasa, CG, Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 687970 NOVO NASEQE: odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 687963 NOVA DETELINARA Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 687964 HITNO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena 58.000 evra - nije fiksno. Telefon 063/1650-245. 687957

PRODAJEM stan kod @. stanice, bez posrednika, 65m2, cena: 58.000E. Telefon: 060/4319177, Nenad. 18548

PARISKE KOMUNE 2,5soban 67m2, IV lift, terasa, 55.000Evra, C. Du{ana 60m2/V, useqiv, 48.000Evra, Sajam 75m2/IV, lift, terasa, 68.000. Telefon 063/587-602. 66517 SEGEDIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 32.000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944. 66551 RUMENA^KA, 65m2, drugi sprat, plus gara`a u dvori{tu, ukwi`en. Telefon 062/8749-885. 66723 NARODNOG FRONTRA 78m2, 4. sprat, ukwi`en. Telefon 062/8749-885. 66728 UKWI@EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404-870. 66612

BULEVAR - kod Lutrije: dvoiposoban, 57m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, isto~na strana. Cena 51.500 evra. Tel.: 064/8236601, 021/6614-200. 687966 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2,odvojen wc i kupatilo, cena 59.700, nova kuhiwa ostaje u ceni. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 687945 IZUZETNO povoqna prodaja ukwi`enog stana od 63m2 na Novom Nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa. Cena 46.500E. Povoqno! Tel.: 063/1010-664. 688008 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017. 688009

nedeqa30.decembar2012.

LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Telefon 063-7776233. 688005 ODLI^AN, prazan, ukwi`en stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa, III sprat, lift, terasa, posebno wc, mo`e u dvoiposoban. Cena 57.700. Tel. 060-6211-685. 687999 KOMPLETNO renoviran stan kod Limanskog parka 75m2, II sprat, lift, terasa. Sve renovirano od instalacija do parketa. Telefon 060-6211-685. 688006 HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Tel. 060-6211-685. 688010

23

NA PO^ETKU Ulice Seqa~kih buna na Novom nasequ, ukwi`en, odli~an stan od 76m2. Bez ulagawa. Uz stan ostava. 67.000E. Telefon 063/108-8017. 688011 BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Tel. 065/2500-213. 687986 U CENTRU grada trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv na lepom mestu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 687987 BULEVAR OSLOBO\EWA 75m2 trosoban kompletno renoviran stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, cena 67.000E. Tel.: 064/8236617, 021/542-779. 687978 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687946 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-8377. 687947 CENTAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 687948 LIMAN IV: trosoban 77m2, ukwi`en - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Tel.: 064/8236604, 021/542-779. 687967


24

nedeqa30.decembar2012.

HITNO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 59.200 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 687962 @ELEZNI^KA STANICA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614200. 687959 NOVO NASEQE - Bulevar Jovana Du~i}a: trosoban, ukwi`en, komplet renoviran - 72m2, 4. sprat, 2 terase, CG, PTV. Cena samo 54.600 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200. 687956 BULEVAR EVROPE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan, odmah useqiv, drugi sprat, na dobroj poziciji za 67.000, dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 688018 KOD MASTER CENTRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 688019 GAGARINOVA, ukwi`en trosoban, 73m2, VII sprat 67.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 688021 NOVA DETELINARA, trosoban stan, 62m2, ukwi`en, hitna prodaja! Telefoni: 064/215-60-90, 021/522177. 688022

TROSOBAN salonski stan, centar - Ilije Vu~eti}a, I sprat, 95m2, ukwi`en, terasa, dobra ponuda, 90.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 688039 HITNA PRODAJA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska - kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena 92.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 688041

PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E. mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448. 66553 UKWI@EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870. 66613 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687950 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 687951

oglasi BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 687949 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 687988 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i obdani{ta odli~an pravi petosoban stan od 106m2 na hitnoj prodaji! Pozovite 065/250-02-13. 687989 LIMAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776233. 688012 ODMAH USEQIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063-108-8017. 688013

PRODAJEM ku}u 200m2, Grbavica, B. Ribnikara, sa dva lokala i dva stana na 850m2 placa, cena 270.000E. Telefon 060/0846-036. 66228 QUBICE RAVASI, ku}a oko 200m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/8749885. 66722 SAVE \ISALOVA ku}a oko 200m2, plac 450m2. Telefon 062/543-816. 66724 KU]A Avijati~arsko naseqe, gradsko centralno grejawe, ~vrsta gradwa, 160m2, plac oko 450m2, zamena dva stana plus doplata. Telefon 062/543-816. 66725

KU]A, Sremska Kamenica, Vojvode Putnika, oko 250m2, bez ulagawa, plac 518m2. Telefon 062/543-816. 66730 UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 687952 TRG 1.MAJA, stara prizemna ku}a sa podrumom, gara`om, pomo}nim prostorijama, 130/300m2. Ku}a je samostalna, neophodno sre|ivawe ili ru{ewe. Telefon 064/837-28-06. 66408 KU]A na prodaju: prizemqe, sprat i potkrovqe sa pomo}nim objektom. Ulica S. Sin|eli}a 5, Novi Sad. Telefon 063/503620. 66609 PLAC Petrovaradin 5000E, Klisa 1100E, ku}a Rumenka 2 stana, lokal, 2 gara`e 65000E. Sve za gotovinu. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797. 66683 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 66400 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977. 66527 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78. 66472 PETROVARADIN - plac od 2150m2 na Puckaro{u, hitno! Cena 8000E. Telefon: 064/120-99-95. 66637 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 069/1826-726. 66706 PRODAJEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789. 64340 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 66399 ALIBEGOVAC plac 1300m2, zapo~et objekat sve na placu. Telefon 062/8749885. 66726 KUPUJEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e - vile na atraktivnoj lokaciji. Telefoni: 636-6952, 063/82-88-377. 687927

dnevnik

KU]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 687955 TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 688020 HITNA PRODAJA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS-33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, gara`om od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 688026 NOVI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2 i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 688027 KU]A, Telep - Vardarska, 125m2 na placu od 350m2, izuzetno kvalitetna novija ku}a, odli~no locirana, kolski ulaz, gara`a, mogu}a zamena za mawi stan. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 688036 KU]A, Petrovaradin, lepo locirana mirna ulica, 110m2 na lepom placu od 500m2. Mo`e zamena za stan, cena 89.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 688032 KU]A, Sr. Kamenica, \ure Jak{i}a, 120m2 na ravnom placu od 700m2, struja, vodovod, kanalizacija, gas - centralno grejawe, ukwi`eno za samo 55.000 evra. Odli~na ponuda. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com. 688038 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 687991 KUPUJEM obradivo zemqi{te. Telefon 063/11-24911. 688028 PRODAJEM obradivo zemqi{te 20 ha. Telefon 063/11-24-911. 688029 RAVAN plac na Tranxamentu, 1230m2, voda, struja, gas, do placa. Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622. 688023

PLAC na putu Novi Sad Ba~ki Jarak, 21.000m2; 7,5 evra/m2 i gra|evinski plac Mi{eluk 763m2 ekstra povoqno, hitno, mo`e zamena. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 688030 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063-10-880-17. 687990

IZDAJEM halu od 250m2 u Beo~inu, pogodnu za sve vrste delatnosti. Video nadzor, telefonska linija, gas, industrijska struja. Telefon 063/503-168. 66309 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 66572 IZDAJEM poslovni prostor sa sanitarnim ~vorom i telefonom od 28m2 za 70 evra. Dunavska br. 2, u dvori{tu. Telefon 63-91-069. 66708 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, prodajem lokal 52m2 opremqen za butik, ukwi`en. Telefon: 063/8923-168 i 061/621-4424. 66657 IZNAJMQUJEM uli~ni lokal sa magacinom, 610m2, parking, Temerinska ulica. Telefon 063/516-883. 66587 GAGARINOVA, lokal 21m2, mo`e pekara, hitno, ukwi`en kao gara`a. Telefon 062/543-816. 66729 PRODAJEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno... Telefon 063/538-166. 688015

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77695, 062/ 823-12-98, 824-611. 65052 GOLF V1.9 TDI, 2005. godi{te, uvoz iz Nema~ke. Garancija za kilometre, troja vrata, cena 5.900E. Telefon: 064/120-99-95. 66638 JUGO IN, 2007, super o~uvan, penzioner vozio, 33.600km, registrovan 10/2013, 1.420 evra. Telefon 064/11-22-706. 66622


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav mami, ta{ti i baki.

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Tel.: 021/454157, 063/540-596. 65591 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Tel.: 021/421-452, 064/1312135. 65721

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je u 62. godini, nakon te{ke bolesti preminula na{a draga

Sahrana je danas, 30. 12. 2012. godine, u 13 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: suprug Mi}o, }erka Sawa i sin @eqko. 66760

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj kumi

Posledwi pozdrav na{oj kumi

O`alo{}eni: }erka Sawa, zet Dragan, unuci Milo{, Stefan i Jovana Buq.

25

GODI[WI POMEN

Isidor Vuki}evi} Isa

obele`avamo danas, 30. 12. 2012. godine, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki. Ostavila si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti. Tvoji najmiliji.

Voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi godi{wi pomen daje porodica Vuki}evi}.

66754

66770

Dana, 27. 12. 2012. godine navr{ile su se dve godine od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog brata i ujaka

SE]AWE

1924 - 2007.

66764

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milevi Ka~avenda

Milevi Ka~avenda

Mileta Erdevika

@ivojin Petra Jovi} Ni{lija

iz ^uruga Kume Bosiqka @igi} i Milena Vu~kovi}.

od porodica @igi} i Vizi iz Futoga.

Miroslav Vidi}

Posledwi pozdrav sestri i koleginici

Se}awe od: neute{ne sestre Mice i sestri}a Dragana Sekuli}a sa porodicom.

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Vuka{in, Mima, Svetlana, Aleksandar i Aleksandar junior.

66521

66766

66767

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

ro|. Vidi}

1950 - 2012.

Mileva Ka~avenda

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci, babi i prababi

Bosiqki Petrovi}

Mileva Ka~avenda

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66569 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i od 15-19. 66671

nedeqa30.decembar2012.

SE]AWE

66523

POMEN Dve godine sa nama nije na{

Sahrana je u ponedeqak, 31. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Rumenki. O`alo{}ena porodica.

POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefoni: 060/6929020, 060/6929004. 66590

66781

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i ta{ti

Milevi Ka~avenda

Milevi Ka~avenda

Stevo Zeqkovi}

Vojislav Gute{a 1932 - 2010.

1. 1. 2002 - 1. 1. 2013. @ivi u na{im srcima.

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 66450

od Anice Bawac iz Futoga.

od: Gorana, Tawe, Alekse i Nikole Ka~avenda iz Futoga.

66765

Posledwi pozdrav snaji

66763

Posledwi strini

pozdrav

voqenoj

Tvoji: sin Ratko, k}erka Milijana, unuke Sara i Milica, zet Bojan i supruga Gordana.

Juci Stojkovi} 1949 - 2012.

Sahrana je u Zmajevu, danas, 30. 12. 2012. godine, u 13 ~asova.

Milevi Ka~avenda 29. 12. 1999 - 29. 12. 2012.

O`alo{}eni: }erke Daniela i Svetlana, zetovi Nikola i Jovan i unuci Stefan i Teodor.

66778

Dever Uro{ Ka~avenda sa porodicom iz Futoga.

66762

Posledwi pozdrav kom{inici

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 80. godini preminuo na{ voqeni otac i deda

Milevi Ka~avenda

Nikola Tomi~i}

Milevi Ka~avenda

Ninoslav Mikovi} Puno nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

66761

66740

Zoran Dimitri}

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj snaji

31. 12. 2007 - 31. 12. 2012.

Sofija Mi{~evi}

Milevi Ka~avenda

Julijana - Ilonka Dimitri} 28. 12. 2005 - 28. 12. 2012.

Neizmerno zahvalni za sve {to nam je pru`ila.

Porodica Jungi}.

od zaove Radojke Vulin sa porodicom iz Futoga.

66772

66759

Wegovi najmiliji. 66780

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe.

od: Milana, Gordane, Marka i Tijane Ka~avenda iz Futoga.

1932 - 2012. Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

66329

Danas, 30. decembra 2012. navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ an|eo sa najlep{im osmehom

1945 - 2009.

Porodica Miki}.

66757

Mirjana, Sne`ana, Nina i Bojan.

66549

POMEN

Lazar Miki}

„Sutona celog sneg je tiho padao, uporan i gust. O, kako je bolno kad ti do}i ne}e neko koga ~eka{, a spu{ta se mrak.� Stevo, voleli smo te, volimo te i vole}emo te, jer smo imali velikog oca i velikog supruga.

Dana, 4. januara 2013. godine navr{i}e se dve godine kako nije sa nama na{a draga

ro|. Kowevi}

Uvek u srcu i mislima: }erke Marine i unuke Aleksandre Luka~ sa porodicom.

^uva je od zaborava wena porodica. Porodice Mi{~evi} i Pe{evi}.

66513

66732


26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.50 18.50 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 00.35 01.30 02.25 03.05

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Зима у врбаку Академац Увек медаља Кад зазвони Знање имање Вести Еко:Зима на Фрушкој гори Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т)око нас Поаро:Бија,баја,буф 2.део Државни посао ТВ Дневник Путовање кроз Русију: Национално благо Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Присмотра,филм Грување Поаро:Бија,баја,буф 2.део Државни посао Медвед Вини,филм

Присмотра Два ФБИ агента, Елизабет Андерсон и Сем Халавеј, долазеулокалнуполицијскустаницу у Санта Фе да истраже серију убистава. Испитују три сведока: полицајца Џек Бенета,овисникаометадонуБобија,иосмогодишњуСтефани... Улоге: Џулија Ормонд, Бил Пулман, Пел Џејмс Режија: Џенифер Чејмберс Линч (РТВ 1, 23.00)

Џулија Ормонд

06.45 07.40 08.05 08.30 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30

tv program

nedeqa30.decembar2012.

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Медвед Вини,филм Програмзадецу(слов) Духовка (слов) Верскаемисија(слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Портретакадемскогсликара, док.филм на словачком језику са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава-820године Лендаве (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Свет Рома (ром) Разговорсповодом (мађ) Између светова,филм

Ноге на пут -пут под ноге (Панонија, 17.00) 07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

ГласАмерике Књижевнимагазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанскевести Здравље и Ви Ногенапут-путподноге Војвођанске вести Улови трофеј Док.емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке

06.30 Серијски програм 07.30 Стара планина 08.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.30 Серијски програм 11.05 Аргументи 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Витраж 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

06.00 Хопманкуп:УСА-ЈужнаАфрика 09.30 Премијер лига,голови 10.45 Одбојка Топ Интернационал, финале 13.00 ТВС 14.30 Премијер лига:Евертон -Челси 17.00 Премијер лига:КПР –Ливерпул 19.00 Хопман куп:Шпанија –Француска 23.50 Наданашњидан 23.55 ВТАОкланд 03.00 Хопман куп:Србија –Италија

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.20 14.04 14.44 15.00 15.09 15.54 15.57 16.50 17.00 17.28 18.26 19.02 19.30 20.05 21.05 22.12

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7РТС дана Дневник Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Задња кућа,Србија Вести Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести

06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.23 09.26 09.41 09.54 09.59 10.28 11.00 12.00 12.23 12.56 13.24 13.53 14.15 14.57 15.58 17.00 17.33 18.01 19.00 20.36 21.31 23.05 23.52 00.20 00.48 01.44 02.15 03.00

Јаимамталенат Свипознајемопонекогако брзо прича, али једна 15-годишњакињаизБијелогПоља толикобрзопричадајујежиривишепутатераодапонављасвојутачкунебилидокучиоочемуоназаправоговори... Накрајусучулисамо „главаболи”,незнајућидаје ововероватнонајбржарецитација неке песме Душка Трифуновића. Жири: Наташа Нинковић, Иван Босиљчић и Иван Тасовац. (РТС 1, 21.05) 22.17 Напад на полицијску станицу, филм 00.15 Дневник 00.30 Егзит 01.51 Шљивик 02.00 Вести(03.00,04.00,05.00) 02.49 Балканском улицом 03.28 Сасвим природно 04.03 САТ 04.48 Јагодићи 05.47 Верски календар

06.00 07.15 08.15 09.15 11.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.10

Домаћин Жене Галилео Сулејман Величанствени Филм:Господар прстенова: Две куле Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм:Господар прстенова: Повратак краља

06.30 07.00 11.00 11.30 12.00 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.45 23.15 00.15 02.00

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Хало,Београдзове:Новагодина Датум Проветравање Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Београд-вечити град Ансамбл„Легенде” Српскеспортскелегенде Двавекасрпскепрепарандије Достојевски Београдска филхармонија: Грегоријанска нова година Изгубљена пирамида Дивље месо,филм Јелен топ десет Проветравање Викенд евронет Београдвечитиград Мој љубимац Ансамбл„Легенде” Тенис:ХјундаиХопманкуп 2013,Србија-Италија,пренос: НовакЂоковић-Андреас Сепи.АнаИвановић-ФранческаСкјавоне,Ђоковић/Иванић-Сепи/Скјавоне

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба –2.део Топ спид Прељубници Домаћи филм: Рад на одређено време Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро веч,Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм:Не заљубљуј се на први поглед Филм:Отићи и вратити се

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.35 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.20 23.20 00.00 00.25 03.50

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм:Свемирски каубоји Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм:Константин Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм:Анђеоватре УкључењеуБ92Инфо

08.00 Филм:Синбад: Иза магловитог вела 10.00 Амиџи шоу 11.00 Филм:Прсте себи,она је још млада 12.30 Сити вести 13.00 Филм:Бранилац 15.00 Филм:Одбегли поротник 17.15 Филм:Усијани комшилук 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм:Пророк 00.00 Тријумф љубави 00.45 Сити вести 01.00 Филм:Наплата 03.00 Филм:Пророк

Бред Пит

Шпијунска игра Некада су агент Мјуир и његов штићеник,Том Бишоп, били нераздвојни.Заједно су прошли свет и искусили све што тај свет пружа. Бавећи се опасним послом, Мјуир и Бишоп постали су веома блиски пријатељи.Сада је Мјуир пред пензијом, али и пред најопаснијом мисијом у којој је икада био. Улоге: Роберт Редфорд, Бред Пит, Кетрин Мекормак Режија: Тони Скот (Хепи, 00.00) Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби,острвска принцеза Моћни ренџери Нинџа корњаче Покемони Бакуган 3 Изненеђење!То је невероватно јестиво 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.05 Викенд поподне –Брвнара 15.30 Телешоп 15.50 Ћирилица 17.25 Позајми ми ауто 18.25 Подвиг 18.55 Телемастер 19.30 Пљачка Трећег рајха 20.00“И на небу и на земљи”Милутин Миланковић 21.00 Једна жеља једна песма 22.30 Луда кућа 00.00 Шпијунска игра,филм 02.00 Царство,филм 03.30Пирати са острва блага, филм 05.30 07.30 09.00 09.30 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Кристин Дејвис

Усијани комшилук Двојица комшија која не деле одушевљење Божићем покушавају да надмаше један другог у украшавању куће. Стива и Бадија повезује једино чињеница да су комшије,и то не баш добре. Улоге: Метју Бродерик, Дени де Вито, Кристин Дејвис, Кристин Ченовет Режија:Џон Вајтсел (Пинк 2, 17.15)

Салма Хајек

Незаљубљујсе напрвипоглед Он је углађени Њујорчанин са Менхетна.Она је ватрена девојка мексичко -америчког порекла која верује у снагу судбине. Ни једно од њих двоје није ни помислило да би једна ноћиспуњена страшћу могла да прерасте у љубав за цео живот.Након 3месеца она ће му саопштити да чека бебу. Улоге:Салма Хајек, Метју Пери, Томас Милијан, Анђелина Торес, Џил Клејбург Режија:Енди Тенант (Пинк, 00.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

27

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Твој стил у његовим рукама У спаваћој соби са Лором Берман Луда вожња Сијамски близанци спојени главама Мушкарци са дојкама Твој стил у његовим рукама

Импресионисти Заборављени начини исхране Упознајте Римљане Александрија. највећи град Ловци на митове Лондонска болница Ратници Хрватски владари 778 – Песма о Роланду Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година Египат 01.00

08.00 12.00 13.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Мала принцеза Лепотица и звер Звезде љубави Харолд и Кумар Два играча са клупе Проповедници Браћа Грим Освета за смрт Еротски филм Еротски филм

Браћа Грим Џек и Вил Грим, двојица браће путују Наполеоновом земљом и зарађују паре уништавајући лажна чудовишта. Француске власти откривају њихову игру и двојица превараната су приморани да се суоче са стварним злом - неколико убистава почињено у северним шумама између Немачке и Француске... Улоге: Мет Дејмон, Хит Леџер, Џонатан Прајс, Питер Стормер, Лена Хеди, МоникаБелучи Режија: ТериГилијам (Синеманија,20.00)

МоникаБелучи

07.35 09.30 11.10 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Софи Паркер Шапат духова Секс и град Пројекат „Модна писта”, ”Reality”,„2006” Џордан Освета Бивши Увод у анатомију Тело је доказ Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача

08.45 10.30 12.15 14.00 15.45 17.30 19.15 21.00 23.00 01.10 02.55

МајклКејн

Човек слагалица Некадашњи шеф британске тајне службе МИ 6 Филип Кимберли је подигао подоста прашине променивши страну, јер се придружио СССР-у. Исценирајући лажну смрт и сахрану, Совјети одлуче да Кимберлију подаре ново лице и идентитет Сергеја Кузминског, комерцијалног аташеа у амбасади у Лондону... Улоге: МајклКејн,Лоренс Оливије, Сузан Џорџ, РобертПауел Режија: ТеренсЈанг (ХРТ1,01.40) 07.13 Златна кинотека: Елмер Гантри, филм 10.00 Ни да ни не 11.00 Убиство, написала је 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Арктик са Брусом Перијем, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро, суботом увече 22.15 Дамин гамбит 23.00 Дневник 3 23.40 Недељом у два 00.45 Убиство, написала је 01.40 Човек слагалица, филм 03.10 Скица за портрет

07.20Градић Вокавил 07.45 Божићни концерт у ХАЗУ 08.45 Циклус пустоловних Филмова према Карлу Мају: Der Schut, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Загреб: Миса, пренос 12.00 Видео сам да мама љуби Деда Мраза, филм 14.00 Заувек деверуша, никад невеста, филм 15.55 Оберстдорф - новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 1. серије 16.50 Спортска репортажа 17.05 Оберстдорф - новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 2. серије 17.20 Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - Блек Вингс Линц, емисија 17.30 Хокеј, Ебел лига. Медвешчак - Блек Вингс Линц, пренос 20.05 Спорт у 2012. 21.35 Сантана: Уживо из Монтрала, концерт 22.50 Миленијум: Куле у ваздуху, филм 01.10 Краљеви улице ‘12, снимак концерта 02.50 Ноћни музички програм

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00 01.00 01.55

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Капоти Јентл Неконтролисана моћ Трансамерика Побуна у кокошињцу Николас Никлби Пет минута раја Слушкињина прича Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Мој пријатељ, Деда Мраз Упозорење: Строга цензура Моја ужасна година Октобарско небо Био једном једва Божић... Божић за ожењене Најзад Божић Некад и сад Тајна мог успеха Бесни пас и Глори Био једном једва Божић...

Филм: Ледено доба Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Метеорска олуја Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Ејс Вентура: Зов природе Филм: Пајкан и по Филм: Велико пространство Плаве крви Филм: Последњи Мохиканац Филм: Најважнији је Пек Филм: Ел Дорадо: Град злата

08.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.25 Ју-Ги-Ох! 09.20 Вирус атек 09.50 Од Џастина за Кели 11.40 Увек постоји нада 14.05 Породични камен 16.00 Сам у кући 4 17.45 РТЛ екстра магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Мушко-женске ствари 21.50 Лавља јазбина 23.45 Мемоари невидљивог човека 01.35 Пентхаус 03.05 РТЛ Данас

Лавља јазбина Група гената ФБИ, међу којима је Мајк Варга, одлази у Будимпешту да уништити руску мафију. Покаже се да се Руси, осим што су упетљани у трговину људима и дрогом, баве и илегалним шверцом оружја. Мајк успе да се приближи вођи, Даријусу, али упознаје његову кћерку Катју у коју се заљуби... Улоге: Стивен Дорф, Боб Хоскинс,ЛораФрејзер,Јан Харт,ДејвидОХара Режија: ЏејмсБрус (РТЛ,21.50)

ЛораФрејзер

07.15 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15

21.00 22.00 23.00 00.00

Преживљавање Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Полицајци на задатку Чудовишта из реке Чудо да сам жив

08.30 09.30 10.15 11.15 12.00 12.45 15.30 16.00 17.45 19.00 20.00 21.45 23.00 00.30

Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Крос-кантри скијање Плес Уметничко клизање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон

17.10 18.05 19.00 20.00

МукепрекоВеликебаре

„PleasePleaseMe„ (Макартни–Ленон) Ленон – во- Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман кал, ритам-гитара, усна хармоника; Макартни – во- Смит. Објављено у УК: 22. март 1963 (ЛП Please кал, бас; Харисон – хармонијски вокал, соло-гитара; PleaseMe) Објављено у САД: 22. јул 1963 (ЛП InСтар – бубњеви. Снимано: 11. септембар, 26. новем- troducingTheBeatles) Написана крајем 1962, та експлозивна рок песма бар 1962. у Еби роуду 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Објављено у УК: 11. јануар често се приписује њеном извођачу – Макартнију. За1963 (А страна / „AskMeWhy”), у САД: 25. фебруар иста, и сам Ленон је рекао да није имао много удела у њој. У интервјуу датом Марку Луисону 1988. године, 1963. Џон Ленон је написао „Please Please Me” у кући Макартни се присетио да ју је писао с Леноном у своје тетке Мими, узевши први стих песме „Please”, „предњем салону” своје куће у улици Фортлин роуд хита Бинга Крозбија из тридесетих, у драматично на- 20, у Алертону. Оно што се вероватно догодило јесте петом стилу Роја Орбисона. Заинтригирала је Марти- да му је Макартни показао текст и почетак мелодије на, мада му се чинило да није заокружена – предло- те су у том тренутку њих двојица заједно сели и на гижио је да је убрзају. Под претњом песме „HowDo YouDoIt” која им је висила над главама, Битлси су напорно радили на преправљању и, девет недеља касније, током којих је песма „LoveMe Do” врлудала топ листама у УК, вратили су се у студио у Еби роуду са нечим за што су знали да ће забележити успех на више поља. Међутим, сада је главни утицај била песма „Cathy’s Clown”, прво место групе EverlyBrothers из 1960. Ленон певао мелодију (дубоки део, у стилу Дона Еверлија), док је Макартни (Фил Еверли) држао високо Е које је пратио бас. СтудијскиколовођаЏорџМартин „Честитам, господо”, рекао је Мартин, „Управо сте снимили свој први Број је- тарама смислили остатак песме. Док се данас сматра дан.” То што је био у праву мање изненађује од чи- стандардом рокенрола, они који су били упознати с њенице да је неко његових година и „класне” припад- Битлсима сматрају „ISawHerStandingThere”једnом ности схватао да се иновативна, неуглађена музика од две најрепрезентативније песме ливерпулских Битлса може побољшати наглашавањем неконвенци- клубова. На свиркама би се обично растегла и до деоналности. Није било продуцента ни с једне стране сет минута, обележена вишеструким гитарским солаАтлантика који би тада могао да се носи с Битлсима, жама. За само снимање, прецизност и строго ограниа да им при том не нашкоди; развијати их и обезбеђи- чена правила радијског извођења захтевала су нешто сажетије „издање” и група вати им све потребно, с веје морала да се ограничи на ликим знањем и широким схватањима – то је оно због За америчке уши, Please Please основну структуру, пруживши једино Харисону чега је Мартин изузетно цеMe је имала два проблема: предах од шеснаест тактова њен у британској поп индупродукцију – сувише сирову и да убаци у акцију свој стрији. буч ну за бе лач ку пу бли ку, и текст – „греч„. Његов први соло на На крилима успеха плошироко тумачен као наговарање плочи Битлса могао се и поче, издавач Дик Џејмс предновити с више уверљиволожио је Брајану Епстајну на орални секс сти, али су му прсти превида оснује „Нордерн сонгс„, ше дрхтали. Осим тога, ово сопствену издавачку кућу у власништву Битлса. Уз одличне рецензије, плоча се за је електрификована свирка и доказ да „харизматична прве три недеље тако добро продавала да је Мартин електрана” која је дрмала ливерпулским клубовима Епстајну саветовао да групу врати с турнеје по Уједи- током 1961. и 1962. није била мит. Утемељена на блузерским променама и заштитњеном Краљевству и сниме албум. За Битлсе је био резервисан термин од три трочасовна снимања 11. н��м знаку групе – неуглађеним вокалним хармонијама у отвореним квартама и квинтама – песма је на фебруара 1963. у Студију 2, за дебитантски ЛП Plea- se Please Me. После две недеље, песма је стигла на британску поп сцену пустила шок приземне сирововрх британске топ листе синглова, остваривши Мар- сти. Она је и текстуално запретила трговцима цицом тиново предвиђање. Као и с песмом „Love Me Do”, из Денмарк стрита и њиховим ћудљивим, несхваћепостојао је проблем преласка Атлантика. Америчка ним „џонијима” и неодољивим „анђелима” од слатподружница ЕМИ-ја, „Капитол„, није схватио песму ких шеснаест година (законска граница за сексуалне и одбио је да је објави. За америчке уши проблематич- односе). Као контраст томе, хероина Битлса имала је ни су били продукција – сувише сирова и бучна за бе- седамнаест, што је било смишљено подизање навелачку публику, и текст – широко тумачен као нагова- дене границе те је, уз помоћ Ленонове двосмисленорање на орални секс. Песма није освојила Американ- сти у другом стиху, наговештавала нешто узбудљице све док није поново издата јануара 1964, у време вије од пуког држања за руке. Али одлучујућа за тинејџерску публику била је колоквијалност „с раменадирања песме „IWannа HoldYourHand”. „I Saw Her Standing There” (Макартnи–Леnоn) на”. Срце главног лика песме није „певало” или „одМакартни – вокал, бас, тапшање; Ленон– пратећи летело” док је освајао љубав своје драге. Његово срвокал, ритам-гитара, тапшање; Харисон– соло-ги- це је „експлодирало” када је „прешао преко те собе” тара, тапшање; Стар – бубњеви, тапшање. – изравност метафоре и покрет који је жељне радио Снмљен: 11. фебруар 1963. године у Еби роуду 2. слушаоце лепо опалио посред плексуса.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

nedeqa30.decembar2012.

dnevnik

30.decembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Опуститесевишеиразмислитео обликуживотакојижелитедакреиратезасебе.Овојевеомапогодан дан да будете смирени и оптимистични. Духовна енергија на послу подржаваздрављеилечење.

BIK 20.4-20.5.

Очиститеиорганизујтеданассвој домилирадноокружењештораније.Такоћетебитидуплоефикаснији. Верујте својој интуицији, ваша првареакцијаћебитијединакојаје исправна.Будитеотворени.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Урадите истраживања да би сте проширилисвојепотенцијалеубило којојобластиинтересовања.Путовања, образовање или духовне теме могуотворитивратазавасидонети вамнеочекиванемогућности.

Данашњаенергијаподржаваснажне менаџерске вештине, било да сувашеилидајеподршкаодособе којувеомапоштујете.Овојевеома погодан дан за побољшање ваше финансијскеситуације.

Могуће је да ће вам данас неко датиновацилићеоноштодугожелите коначно бити ваше. Пажљиво планирајте и пружите свој максимумдабистеосталифокусирании направомпуту.

Док други људи воде жестоку борбу,нервирајусеитрчеунеколикоправацаодједном,вииматемоћ дачврстостојитеназемљи.Топружа подршку изградњи боље будућности.Очекујтепозитивнепромене.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ако се сувише брзо крећете, мождаћетезбогтогакаснијезажалити. Опуститесеизамислитекакожелитедаизгледајуствариоковас.Позитиванставпуннадејемногоефикаснијиодконстантнезабринутости.

Далиседешаванештоштоније повашемукусу?Овојевеомапозитиванпериоддагласнокажетесвоје мишљење. Постоји позитивна енергија за нови почетак, како на личномплану,такоинапословном.

Ако сте под стресом и превише радитезадруге,размислитеотомештаможетеоставитизанекидруги пут. Нема потребе да будете одговорнизаљудекојинемогудапроменесвоједеструктивнопонашање.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данасмождаосећатетенденцију да осуђујете остале. Потрудите се дасузбијетесвојесумње.Саслушајте пажљиво сугестије пријатеља. У могућностистедауспешнорешите свепородичнепроблеме.

Овојевеомапозитиванданзапобољшањевашепословнеситуације. Забринутост,озлојађеностилистрес вам неће помоћи. Понекад волонтерскинапоримогудовестидобоље позицијеиукупногпобољшања.

Потрудите се да завршите све штојенеопходноилисеочекујеод вас,чакиаковамјепотребновише времена него што имате. Затим усмеритесвојупажњукаомиљеним особамаиактивностима.

TRI^-TRA^

Том Круз има нову девојку V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно сунчано

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

4

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zreњanin

5

S. Mitrovica

1

Ruma

1

Panчevo

5

Vrшac

5

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica

4

Niш

4

Evropa

NOVI SAD: Ujutru slab mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i malo toplije. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna do 3 stepena. VOJVODINA: Ujutru mraz i magla ponegde. Tokom dana prete`no sun~ano, ali }e biti oblasti gde se magla mo`e du`e zadr`ati, posebno po Sremu i na severu Ba~ke. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -6 do -3, a maksimalne od 3 do 6 stepeni, u oblastima sa maglom i sumaglicom od 0 do 3 stepena. SRBIJA: Ujutru mraz i ponegde magla. Tokom dana prete`no sun~ano, ali }e biti oblasti gde se magla mo`e du`e zadr`ati, posebno na zapadu Srbije. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -8 do -2, a maksimalne od 4 do 9 stepeni, a u oblastima sa maglom oko nule. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak, posledweg dana ove godine ujutru mraz, od -7 do -1 i ponegde magla. U toku dana sun~ani periodi i temperatura od 3 do 5 stepeni. Vetar slab zapadni ili promenqiv. U Novogodi{woj no}i suvo uz temperaturu malo ispod nule u pono}. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija }e biti povoqnija za hroni~ne bolesnike. U jutarwim satima oprez se savetuje kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima, kao i astmati~arima. Preporuka za adekvatno odevawe je aktuelna zbog ni`ih minimalnih temperatura. Mogu}i su glavoboqa, nervoza i bolovi u mi{i}ima.

Madrid

10

Rim

14

London

10

Cirih

8

Berlin

8

Beч

2

Varшava

3

Kijev

-3

Moskva

-4

Oslo

3

St. Peterburg -5 Atina

12

Pariz

10

Minhen

8

Budimpeшta

1

Stokholm

4

Најпознатији сајентолог на свету, глумацТомКрузимановудевојку.Како наводе амерички медији, у питању је дупло млађа Синтија Јорг, менаџерка ресторана. Она има давдесет и шест година и живиуКвинсу. Само шест месеци након развода од КејтиХолмс,КрузјевиђенкакосезабављасамладомСинтијомуједномклубууЊујорку. Упознали су се у ресторану у којем онаради.Наконручка,Јорговајеславномглумцудаласвојувизиткарту. ТомјезваоСинтијуодмахсутрадан, али му се није јављала. Слушалицу је подигла тек два дана након што су се упознали. Умеђувремену,његовабившасупругаКејтиХолмсимапроблемајерјењенабродвејскапредставанадобромпуту даодеуисторију,апонудезафилмове недобија.

VIC DANA Слатка,згоднаплавушасаплатом 10.000евра,кућомсабазеном, станомуцентруЛондона, нетражиништа,самосехвали.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

356 (17)

Slankamen

317 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

421 (26)

Zemun

360 (5)

Bogojevo

360 (29)

Panчevo

364 (0)

Smederevo

504 (-4)

Baч. Palanka 332 (32) Novi Sad

296 (24)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

156 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (-5)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

304 (12)

NERA

Hetin

110 (18)

TISA

-20 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 370 (30) Beograd

Kusiћ

309 (3)

68 (-8)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 30.decembar 2012.