Dnevnik 11.decembar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 11. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23673 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NBS PRI PRE MA RE [E WE ZA STAM BE NE KRE DI TE IN DEK SI RA NE U FRAN CI MA

Za za ro bqe ne u „{vaj car ci ma” sti `u olak {i ce str. 4

NASLOVI

U ZRE WAN I N U VE ] AJU O KU] I P ODI GN UTOJ 179 0.

Ekonomija 4 [vedski gigant H&M sti`e u Srbiju 4 Dinki}: Trebaju nam ruske pare

Novi Sad 7 Humanost na klizaqkama za Sigurnu ku}u 9 Najavqena smena glavne gradske prosvetne inspektorke

Vojvodina 10 Prelaz \ala: Br`e preko granice 11 Bala{evi} ponovo po~asni gra|anin Ba~a

Crna 12 Batrovci: U kamionu 900 kila skanka 12 Para}in: êtiri mladi}a se otrovala ugqen-monoksidom? 13 Tuìla{tvo traì produèwe pritvora Mi{kovi}u

Propada najstarija vojvo|anska tr{~ara

PARLAMENT U SUBOTU O PREDLOGU REZOLUCIJE

Vlast o~ekuje jedinstvo, opozicija oprezna

str. 2

LI GA [I I DE MO KRA TE NE DE MAN TU JU MO GU ]I PO LI TI^ KI TRAN SFER

Alek san dra Jer kov pre la zi u DS? str. 3

str. 6

USKO RO SE ZA VR [A VA OBU KA VO ZA ^A PO STA ROM SI STE MU

Kraj za mno ge auto-{ko le?

@E LE ZNI CA, LO KAL NE SA MO U PRA VE I PRI VRED NI CI TRA @E RE [E WE

Ob no va pru ge Pe tro va ra din–Be o ~in? str. 8

str. 6

U NOVOM SADU DRAMA NA PETOM SPRATU

BAN KE PO ^I WU DA PRI MA JU ZAH TE VE ZA SUB VEN CI O NI SA NE STAM BE NE KRE DI TE

Du pli ra no u~e {}e za no vi stan na za jam IZ NE NA \E WE ZA SRE MA^ KE LOV CE

Po ja vi li se da bro vi kraj Ne {ti na str. 22

SPORT

Foto: F. Baki}

str. 4

LOV

Pregovara~i policije spre~ili tragediju str. 14 – 18

str. 13

Uve~e sneg

n POZNATI PRVI ^ETVRTFINALISTI NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

n DANAS PO^IWE SP U RUKOMETU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 7 °S

POLiTikA

petak11.januar2013.

Srbi sa severa Kosova: Rezolucija suprotna platformi Predstavnici lokalne samouprave severa Kosova ocenili su ju~e da je predlog rezolucija o Kosovu, koji je usvojila Vlade Srbije, u suprotnosti s tekstom platforme koju im je krajem decembra predstavio predsednik Srbije To mi slav Ni ko li}. Tim povodom oni su Nikoli}u uputili otvoreno pismo u kojem se navodi da je prekju~e usvojeni predlog rezolucije o Kosovu u neskladu s tekstom platforme, naro~ito u onom delu zbog kojeg su je Srbi podràli krajem decembra. Oni u pismu podse}aju na to da su posebno podràli stavove platforme da se ne postiù daqi parcijalni dogovori s privremenim institucijama samouprave u Pri-

{tini u okviru tehni~kog dijaloga i stav da „ni{ta nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”. Predstavnici ~etiri op{tine u pismu su istakli da nije dovoqno da Srbija samo ponavqa stav da ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova ve} da je neophodno aktivnim merama dr`avnih organa zaustaviti i spre~iti {irewe takozvane Republike Kosovo na teritoriji ~etiri op{tine na severu ju`ne srpske pokrajine. Oni smatraju da nastavak pregovora na tehni~kom nivou i implementacija postignutih dogovora predstavqaju indirektno priznavawe nezavisnosti Kosova.

SA STA NAK U BU JA NOV CU

O sudbini spomenika u Pre{evu u subotu U Kan ce la ri ji Mi si je OEBS-a u Bujanovcu ju~e je odr`an sastanak predstavnika Koordinacionog tela i lidera albanskih partija s juga Srbije o sudbini spomenika pripadnicima OVPBM-a. Sastanak je bio zatvoren za javnost. Sa stan kom je pred se da vao direktor Koordinacionog tela Zo ran Stan ko vi}, a osim lidera politi~kih partija s juga Srbije, prisustvovali su mu i predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ga lip Be }i ri, predsednik Udru`ewa vete ra na OVPBM-a Ra m a d an Isma i li i predsednik bujanova~kog ogranka Partije za demo krat sko de lo va we [a i p

su nekoliko sati pri~ali samo o ekonomskim pitawima i boqem `ivotu gra|ana na jugu Srbije. Za subotu je u Pre{evu zakazana sednica svih albanskih odbornika s juga Srbije koji }e odlu~iti o sudbini spomenika. Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da re{ewe o uklawawu spomenika u centru Pre{eva treba da se na|e dijalogom da bi se izbegao sukob. Da~i} je odgovaraju}i na molbu novinara da prokomentari{e sastanak predstavnika albanskih stranaka s ambasadorima u Beogradu, rekao da niko ne `eli da se situacija u

Bri sel: To je stvar Sr bi je – Problem spomenika pripadnicima ilegalnog OVPBM-a je unutra{wa stvar Srbije i ne treba ga vezivati za dijalog Beograda i Pri{tine – kazala je Tanjugu portparolka Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~. – To je unutra{we pitawe i mi o~ekujemo da ga centralne i lokalne vlasti re{avaju u skladu sa zakonom i to tako da izbegnu nepotrebno podizawe tenzija. Ona je odbila da demantuje ili potvrdi medijske izve{taje o tome da je premijer Srbije Ivica Da~i} tra`io od E{tonove da posreduje u ovom problemu, ali je istakla da problem spomenika u centru Pre{eva nikako ne treba vezivati za dijalog Beograda i Pri{tine. Kam be ri i predsednici Partije za demokratsko delovawe Ri z a Ha l i m i, De mo krat ske partije Albanaca Rag mi Mu sta fa, Demokratske unije Doline Sken der De sta ni, Pokreta za demokratski progres Jo nuz Mu s li j u, De mo krat ske unije Albanaca Rah mi Zuq fi ju i Demokratske partije Na gip Ari fi. Ranije ju~e odr`ana je sednica, koja je tako|e bila zatvorena za javnost, predsednika op{tina Bujanovac, Pre{evo i Medve|a Nagipa Arifija, Ragmije Mustafe i Slo bo da na Dra {ko vi }a i Koordinacionog tela. Oni su posle sednice novinarima rekli da

Pre{evu zao{trava i da su svi svesni teìne me|unacionalnih odnosa. – Predloèno je da se spomenik ukloni iz centra Pre{eva jer mu tu nije mesto, a pred sed nik Ko or di na ci o nog tela Vlade Srbije za Pre{evo, Bujanovac i Medve|u Zoran Stankovi} razgovara}e s pred stav ni ci ma Al ba na ca o tme gde se spomenik moè postaviti – rekao je Da~i} u Bor~i, gde je obi{ao radove na izgradwi mosta. On je dodao da na jugu Srbije ima mnogo sli~nih spomenika i da i ovaj treba postaviti eventualno na neko drugo mesto.

dnevnik

PAR LA MENT U SU BO TU O PRED LO GU RE ZO LU CI JE

Vlast o~ekuje jedinstvo, opozicija oprezna Skup{tina Srbije raspravqa}e o Vladinom Predlogu rezolucije o Kosovu i Metohiji u subotu od 11 sati, saop{tio je predsednik parlamenta Ne boj {a Ste fa no vi} posle ju~era{weg sastanka skup{tinskog Kolegijuma. Stefanovi} je novinarima u parlamentu rekao da je na tom sastanku dogovoreno da na predsto-

O amandmanima na predlo`eni tekst raspravqa}e se objediweno s predlogom rezolucije. Proces usvajawa rezolucije }e, kako je najavio, svakako biti zavr{en do 17. januara, kada se o~ekuje nastavak politi~kog dijaloga Beograda i Pri{tine.

je o principima za nastavak razgovora s Pri{tinom, posti}i vrlo visok stepen saglasnosti, konsenzusa i nacionalnog jedinstva kada je u pitawu Kosovo i Metohija. – Poslani~ki klub SPO–DHSS-a glasa}e za rezoluciju o KiM jer je ona su{tinski

LDP pro tiv Poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan An dri} je nakon sednice skup{tinskog Kolegijuma, kojoj je prisustvovao, rekao novinarima da je sam tekst suvi{e op{ti i da je obrazloèwe, koje je podjednako va`no, u velikoj meri razli~ito od teksta rezolucije. – Obrazloèwe ima jednaku snagu kao tekst rezolucije i jasno je da vladaju}a ve}ina nije uspela da na|e zajedni~ki stav o Kosovu – rekao je Andri}. On je kazao da bi bilo svrsishodnije da su predstavnici vlasti utro{ili vreme da me|u sobom dogovore svoje pozicije po pitawu Kosova i da bi bilo mnogo po{tenije da, ukoliko to ne mogu, to javno saop{te „i da onda zemqa i dru{tvo zauzmu iskreniji i po{teniji stav prema tome ~ak i ako bi bili u pitawu izbori”. je}oj sednici bude stvorena atmosfera koja }e, bez obzira na razli~itosti stranaka, {tititi dostojanstvo Skup{tine Srbije. Predsednik parlamenta kaè i da }e poslanici poku{ati da omogu}e da rasprava o predlogu rezolucije o osnovama za razgovore s predstavnicima privremenih institucija u Pri{tini ne traje do duboko u no} ve} da o wemu glasaju u toku tog radnog dana. Me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da se rasprava nastavi i u nedequ ukoliko bude uslova za to.

KiM je dr`avno pitawe par ekselans i o~ekujem da opozicija ne pravi problem tamo gde ne egzistira (Branko Ru`i})

DS i DSS spre ma ju amand ma ne Opozicione Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije najavile su da }e podneti amandmane na predloèni tekst rezolucije. Amandmani DSS-a, kako je naveo potpredsednik stranke Slo bo dan Sa mar xi}, treba jasnije da potvrde stav da sve treba raditi u okviru Ustava i o~uvawa suvereniteta zemqe, i u zavisnosti od prihvatawa amandmana zauze}e stav o rezoluciji. Razliku izme|u obrazloèwa i samog teksta rezolucije vidi i DS, a {ef poslani~ke grupe te stranke Bo ri slav Ste fa no vi} je naveo da ta razlika odraàva nejedinstvo vlasti, odnosno Vlade i predsednika Srbije. – Rezolucija je napisana tako da predstavqa otvorena vrata da se krene protiv evropskih integracija, ako se to pokaè oportunim za vladaju}u ve}inu, i zato je opasna – smatra Stefanovi}. Stefanovi} je saop{tio da su na sastanku Kolegijuma razmatrani i predlozi zakona koji su u skup{tinskoj proceduri i da je odlu~eno da naredna sednica Skup{tine Srbije bude zakazana ve} za 20. januar, a na dnevnom redu bi}e 20 akata. [ef poslani~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije Vla di mir Ili} izjavio je da se nada da }e Skup{tina u subotu, kada se bude izja{wavala o Predlogu rezoluci-

On je naglasio da Vladin predlog rezolucije o osnovama za razgovore s predstavnicima privremenih institucija u Pri{tini sadrì gotovo sve elemente Ahtisarijevog plana i da mu nije jasno za{to to nije i eksplicitno istaknuto. [ef poslanika Socijalisti~ke partije Srbije Bran ko Ru ì} je novinarima nakon sednice Kolegijuma parlamenta rekao i da }e sednici prisustvovati premijer Ivi ca Da ~i} i wegov kabinet i predsednik Srbije To mi slav Ni ko li}, kao i da }e se Da~i} u ime predlaga~a obratiti poslanicima, a tako|e i predsednik dràve. Komentaru{u}i navode pojedinih opozicionih stranaka da predlog ne odràva jedinstven stav ve}

na tragu zalagawa SPO-a u protekloj deceniji i najavquje nameru promene kosovske politike – izjavio je {ef te poslani~ke grupe Alek san dar Ju go vi} novinarima u parlamentu. – Glasa}emo za rezoluciju. Smatramo da postoje nerealni delovi koji realnost zavijaju u oblande. Me|utim, to nije razlog da budemo protiv svega za {ta smo se zalagali u prethodnoj deceniji.

da rezolucija predstavqa stav Vlade, a obrazloèwe stav predsednika Republike, Ruì} je rekao da je KiM dràvno pitawe par ekselans i da o~ekuje da opozicija ne pravi problem tamo gde ne egzistira. [ef poslani~kog kluba Socijaldemokratske partije Srbije Mi lo rad Mi ja to vi} naveo je ju~e da se ta stranka nada da }e rezolucija o KiM, koju je predloìla Vlada, bar malo popraviti poloàj Srba na KiM, ali da ne o~ekuje da }e se wome mnogo posti}i. – SDPS insistira na tome da se razgovori s Pri{tinom nastave. Rezolucija koja se predlaè je samo jo{ jedan okvir koji }e dati mogu}nost za to – rekao je Mijatovi}, i dodao da SDPS re{ewe kosovskog problema gleda paralelno s procesom evrointegracija Srbije, {to zna~i da svaki napredak u dijalogu mora biti ispra}en i napretkom na evropskom putu. D. Mi li vo je vi}

Autonomna zajednica srpskih op{tina Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je prekju~e dobio podr{ku dr`avnog vrha na zajedni~koj sednici Vlade i predsednika Srbije, a o kojem }e poslanici Skup{tine Srbije raspravqati u subotu, predvi|a, izme|u ostalog, da svi budu}i dogovori s Pri{tinom moraju biti u skladu s tim dokumentom. „Osnovna te`wa tokom nastavka razgovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave (PIS) u Pri{tini treba da bude postizawe sveobuhvatnog re{ewa, a svi pojedina~ni dogovori u skladu s ciqevima dr`avne politike utvr|enim ovom re-

zolucijom”, pi{e u obrazlo`ewu tog dokumenta. Srbija, kako pi{e, insistira na uspostavqawu autonomne zajednice srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji koju bi ~inile teritorijalna autonomija ~etiri op{tine severa i druge op{tine s ve}inskim srpskim i mawinskim stanovni{tvom, poput Gra~anice, [trpca... One bi bile zasnovane na posebnom statutu o autonomiji zajednice srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji i jem~ene Ustavom Kosova i Metohije i javnom deklaracijom predstavnika me|unarodne zajednice ukqu~enih u proces. Izvor-

ne nadle`nosti i elementi unutra{weg ure|ewa autonomne zajednice srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji bi}e usagla{eni kroz politi~ki dijalog. Srbija smatra da ta autonomija podrazumeva postojawe izvornih nadle`nosti u pravosu|u, fiskalnoj politici i finansijama, unutra{wim poslovima, energetici, telekomunikacijama, trgovini, prosveti, zdravstvu, sportu, kulturi, javnom informisawu... Organi autonomne zajednice srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji trebalo bi da Ustavom Kosova i Metohije imaju garan-

tovanu mogu}nost uspostavqawa neposredne saradwe s organima Srbije, kao i pravo na dopunsko finansirawe iz para predvi|enih buxetom. Autonomna zajednica srpskih op{tina na Kosovu i Metohiji, kako se navodi, samostalno odlu~uje o izgledu i upotrebi svojih simbola, dok je zakonom na nivou Pokrajine preciznije ure|ena upotreba simbola Pokrajine, kao i zajedni~ka upotreba simbola Pokrajine i teritorijalne autonomije. Ta zajednica ima skup{tinu i izvr{no ve}e koji bi se starali o vr{ewu poslova iz wenog delokruga.

TVIT CRTICA Krupijei i estrada Novosadski odbor DS-a i s lajne je zatra`io od gradona~elnika Mi lo {a Vu ~e vi }a da hitno prekine progon na~elnice Prosvetne inspekcije Qu bi ce Sr |a nov. Demokrate su obavestile javnost da u svim mesnim odborima stranke gra|ani mogu potpisati peticiju protiv wenog razre{ewa. Na vest da je mesto nameweno Mir ja ni Lu ki}-Ma rin ko vi}, za koju mediji navode da je nekoliko godina radila kao krupije u kazinu novosadskog hotela „Park” i dve godine u kazinu u Moskvi, novinar Dra gan Ja wi} konstatuje: „Ponestalo estradnih menaxera pa se na funkcije u prosveti postavqaju krupijei„. ^lan kabineta gradona~elnika napredwak Bo jan Mar ja no vi} na istu temu: „Je l’ kad @GOD SNo vi Sad pri~a o

uglednim stru~wacima je l’ misle na 131 radnika koje su zaposlili u jednom danu u ’Zelenilu’ pred smenu vlasti? #no vi sad„.

Od Dinki}a boqeg nema LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} i ju~e se bavio {eikovim boravkom u Srbiji. „Kaù da je {eik, kad je ~uo koliko ko{ta \ilasov most, odu{evqen kazao – Blago vama kad imate toliki novac:)„ Kova~evi} kaè i ovo: „Nema ga da boqe strancima prodaje dràvno od Dinki}a. On da xaba, a onda gleda da {to mawe doplati:)„

Gde na|e obraz Eksministar vojni Dra gan [u ta no vac se pita: „Ko smisli ovaku vest:

’...Princ doputovao svojim avionom...’ A ~ijim ina~e putuje?„ Na opasku „tvitera{a„: “Taj novinar radi za 300 evra, ne svojom krivicom, {ta se i{~u|ava{?”, [utanovac poja{wava: „I medicinske sestre imaju male plate pa ne daju injekcije u obraz. #ni je o prav da nje„.

Sve (ne)obave{teni [ef novosadskih omladinaca SNSa Bo jan Mar ja no vi} pitao je ju~e na lajni kolegu po funkciji iz DS-a Te o do ra Mi qu {a: „Kolega, ’ajde tebe da pitam iz prve ruke. Je l’ }e biti i{ta od te pri~e da se Jerkovka pridru`i va{em jatu ?:-)„ Miqu{ }e na to: „Za sada nikakvih saznawa:)„ Marjanovi} mu preporu~uje: „Pa potrudi se malo, iskopaj ne{to. Nemoj da ja saznam pre tebe:-D„

Miqu{ }e kratko: „Ma, ne bavim se ja time.:)„

Slatko li je… Neki su za boì}ne praznike na poklon dobili tortu. Funkcioner DS-a Bal {a Bo ò vi} saop{tio je na lajni: „Vla di mir @e èq je doneo tortu s pi{kotama.... Ovaj Boì} stvarno mewa qude!„ Na to }e @eèq: „Samo da si mi ti sit, druuuuè!„

Ko je u maleru Narodni poslanik kluba SNS-a i predsednik Narodne seqa~ke stran ke Ma ri jan Ri sti ~e vi} poru~uje s lajne: „Mo`ete da di`ete ruke od politike i politi~ara, ali ne}e politika i politi~ari di}i ruke od vas!„

S druge strane, funkcioner DS-a Alek san dar [a pi} upozorava: „Kada ka`u ’To je zbog interesa gra|ana Srbije’, osetim se kao kad mi majstor ku}i ka`e: ’Evo, za TEBE je cena...’, odmah znam da sam u maleru„.

Duli} (ni)je bot A @za re2za re pitao je Oli ve ra Du li }a: „Je l’ to @ci sta ci ca odkad nije u Skup{tini postao ’bot’?„ Duli} mu odgovara: „Ma ne, malo kuliram od javnosti... ali pratim de{avawa„. Zare mu ka`e: „Opu{teno! Pitam zbog onog tvita gde su neke tarabe, brojevi, ta~ke, znaci. Rekoh, mo`da ne~astivi po~eo da zaposeda naloge pa da brinem…„ Na to }e Duli} kratko: „:) Nije, sve OK... pozz”. S. St.

politika

dnevnik

LI GA [I I DE MO KRA TE NE DE MAN TU JU MO GU ]I PO LI TI^ KI TRAN SFER

Alek san dra Jer kov pre la zi u DS? Spe ku la ci je u jav no sti o pre la sku vi so ke funk ci o ner ke Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dre Jer kov u De mo krat sku stran ku iz tih par ti ja to kom ju ~e ra {weg da na ni su zva ni~ no ni po tvr |e ne, ali ni de -

pre la sku u re do ve de mo kra ta, a zbog na vod nog ne sla ga wa s li de rom Li ge Ne na dom ^an kom. Taj tran sfer sva ka ko bi bio pri li ~an po li ti~ ki uda rac za LSV, s ob zi rom na to da je re~ o vi so koj funk ci o ner ki te stran ke ko ja je bi la i wi ho va kan di dat ki wa za gra do na -

vla sti. Tre nut no su za jed no u ko a li ci ji vla da ju }oj u Po kra ji ni, kao i u broj nim lo kal nim sa mo u pra va ma u Voj vo di ni. I pi ta we je ko li ko bi me |u stra na~ ki od no si ti me mo gli bi ti na ru {e ni.

Od la skom Alek san dre Jer kov Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne iz gu bi la bi i po sla ni~ ku gru pu u re pu bli~ kom par la men tu

man to va ne. A s ob zi rom na re zer vi sa ne sta vo ve li ga {a i li ko va we de mo kra ta ko ji su se mo gli ~u ti u ne zva ni~ nim raz go vo ri ma, taj po li ti~ ki tran sfer, iz gle da, ni za kog od wih ipak ne bi pred sta vqao iz ne na |e we. Iz ja vu Alek san dre Jer kov ni smo us pe li da do bi je mo jer ni je od go va ra la na te le fon ske po zi ve. Ali, ni u DS-u ni u LSV-u ju ~e ni su `e le li da ko men ta ri {u na ja ve o we nom

~el ni cu No vog Sa da. A od la skom Alek san dre Jer kov Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne iz gu bi la bi i po sla ni~ ku gru pu u re pu bli~ kom par la men tu, po {to bi u tom slu ~a ju Li ga ima la ~e ti ri na rod na po sla ni ka, a uko li ko Alek san dra Jer kov za dr `i man dat. Me |u tim, taj tran sfer bio bi i neo bi ~an po to me {to u po li ti~ koj prak si u Sr bi ji, ina ~e pre bo ga toj stra na~ kim pre le ti ma, do sad ni su bi li ~e sti tran sfe ri iz me |u LSVa i DS-a ili ih uop {te ni je ni bi lo. Na i me, re~ je o stran ka ma ko je su tra di ci o nal ni ko a li ci o ni part ne ri na go to vo svim ni vo i ma

Alek san dra Jer kov je ~la ni ca Iz vr {nog od bo ra i port pa rol ka LSV-a. U toj stran ci je od 2000. go di ne, a na po sled wim par la men ta ra nim iz bo ri ma osvo ji la je dru gi po sla ni~ ki man dat u Skup {ti ni Sr bi je. U pret hod nom sa zi vu bi la je za me ni ca {e fi ce naj ve }e po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju”, a u ak tu el nom sa zi vu je na ~e lu po sla ni~ ke gru pe LSV-a. B. D. S.

Ver ko po slao pi smo Bla go je vi}: Van red ni u Be o grad iz bo ri i{li bi u Stran ka „Za jed no za [u ma di ju” Ve ro qu ba Ste va no vi }a upu ti la je otvo re no pi smo dr àv nom vr hu zbog de {a va wa u Kra gu jev cu i po li ti~ kih pro ce sa pro tiv wi ho vih funk ci o ne ra. Oni uka zu ju na ne do pu sti vo po na {a we de la po li ci je u Kra gu jev cu, na po li ti~ ke pro ce se pro tiv naj vi {ih funk ci o ne ra te stran ke, kao i na to da iz o sta nak bla go vre me ne re ak ci je dr àv nih or ga na mo è ima ti ne sa gle di ve po sle di ce. Stran ka je otvo re no pi smo upu sti la pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u, pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u i pr vom pot pred sed ni ku Vla de Alek san dru Vu ~i }u, a pot pi sa li su ga, osim pred sed ni ka Ve ro qu ba Ste va no vi }a, i dvo je pot pred -

sed ni ka „Za jed no za [u ma di ju” Sla vi ca Sa ve qi} i Sa {a Mi le ni}. U pi smu se pod se }a na to da je stran ka jed nom ve} oba ve sti la nad le `ne u dr `a vi o po na {a wu ~el ni ka kra gu je va~ ke po li ci je da je „po sled wi tre nu tak da re a gu ju i spre ~e da le ko se `ne po sle di ce”. U ot vo re nom pi smu se oce wu je „da su po li ti~ ki pro ce si u Kra gu jev cu svo je vr sna fal si fi ka ci ja dr `a ve, prav no ka mu fli ran te ror po li ca ci je, ori jen ti san na pri tva ra we po li ti ~a ra i wi ho vu eli mi na ci ju”, dok, s dru ge stra ne, ne ma re ak ci je na kri vi~ ne pri ja ve i pred stav ke pro tiv od re |e nog bro ja od go vor nih u Po li cij skoj upra vi u Kra gu jev cu.

Mr ko wi}: Po mo} za pet M Mi ni star sa o bra }a ja Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da osta je pri sta vu da bi dr `a va tre ba lo da po mog ne Mi ri Mar ko vi}, Mar ku Mi lo {e vi }u, Ra do mi ru Mar ko vi }u, Mi ha qu Ker te su i Dra go qu bu Mi la no vi }u. Mr ko wi} je u in ter vjuu za B-92 re kao da ne }e bi ti po treb no da pod se }a pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a na „pet slo va M”, kao {to je to ~i nio s biv {im pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em. – Mi slim da to ne }e bi ti po treb no jer mi se ~i ni da smo i To mi slav Ni ko li} i ja tu na istim za da ci ma, kao i Alek san dar Vu ~i} i Ivi ca Da ~i} – re kao je Mr ko wi}.

pri log SNS i DS

Pro gram ski di rek tor Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo k ra t i j u (Ce S ID) Mar k o Bla go je vi} iz ja vio je ju ~e da bi even tu al ni van red ni par la m en t ar n i iz b o r i i{li u pri l og Srp s koj na p red n oj stran ci, ali i De mo krat skoj stran ci. On je za TV „Pink„ re kao da bi van red ni par la men tar ni iz bo ri, uko li ko bi bi li u na red nih {est me se ci, od n o s no do je s e n i, i{li u pri log SNS-u zbog ostva re nih uspe ha u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. On sma tra da bi na taj na ~in SNS mo gao po ja ~a ti svo je u~e {}e u par la men tu, ali da bi bi van red ni par la men tar ni iz bo ri od go va ra li i DS-u jer bi toj stran ci po slu `i li kao „{ok te ra pi ja” i po mo gli joj da se kon so li du je. Bla go je vi} je po tvr dio da SNS ima tre nut no vi {i rej ting od DS-a i da je po ve }ao tu raz li ku od maj skih iz bo ra. On je oce nio da je pi ta we Ko -

so va na met nu to jer odav no ni je na vr hu li ste pri o ri te ta bi ra ~a, ne go su to pi ta wa `i vot n og stan d ar d a, za p o { qa va wa i bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. Bla go je vi} sma tra da je ne re al no da ne ka stran ka uop {te ne ma ko a li ci o nog part ne ra jer jed na par ti ja ne bi mo gla da osvo ji nat po lo vi~ nu ve }i nu, a da je pi ta we ko li ko bi stra na ka bi lo u toj vla da ju }oj ko a li ci ji. – Mo `da bi no vi iz bo ri do pri ne li sma we wu bro ja ko a li ci o nih part ne ra, {to bi do pri ne lo sta bil no sti vla sti – re kao je Bla go je vi}, i do dao da bi kri za u od no si ma ko a li ci o nih part ne ra mo gla vo di ti ras pu {ta wu Skup {ti ne i pre vre me nim iz bo ri ma. Bla go je vi} je is ta kao da iz bo ri uvek pred sta vqa ju ri zik jer mo ra da pro |e me sec da na iz me |u wi ho vog ras pi si va wa i odr `a va wa, a kam pa wa je ne pred vi dqi va.

petak11.januar2013.

Da ~i}: Iz bo ri kad ho }e te Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da van red ni iz bo ri mo gu bi ti bi lo ka da, ali da se po sta vqa pi ta we wi ho ve svr sis hod no sti – Van red ni iz bo ri mo gli bi bi ti kad god ho }e te. Me |u tim, sle de }e ne de qe tre ba da se sa sta nem s Ta ~i jem, ima li smo raz go vo re u Vla di o to me ka ko da for mu li {e mo plat for mu i ostva ri mo ciq ko ji smo po sta vi li, a to je do bi ja we da tu ma pre go vo ra, a u Bri se lu se na {i qu di bo re da u rad nim gru pa ma po stig nu {to vi {e – re kao je Da ~i}. Da ~i} je iz ja vio ju ~e i da }e se u na red nih se dam da na pro na }i re {e we za na pla tu ca ri na na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na Ko so vu i Me to hi ji i da }e se ce la pri ~a uve sti u le gal ne to -

ko ve. Da ~i} je pod se tio na do go vor da se ne }e na pla }i va ti ca ri na dok se ne pro na |e ade kvat no re {e we i do dao da }e ta ko bi ti dok ne do |e mo do re {e wa.On je pod se tio da su osim ca ri na osta la jo{ ne ka pi ta wa ko ja tre ba re gi li sa ti - pre sve ga na pla ta PDV i ak ci za, za tim pre ci zi ra we o ko joj ro bi se ra di, kao i ko li ki deo od na pla }e nih ca ri na }e se vra }a ti srp skoj na ci o nal noj za jed ni ci. Pre mi jer je na gla sio da uko li ko do |e do ne kih pro me na Sr bi ja to ne mo `e da pri hva ti. Sa sta nak s Vi so kom pred stav ni com EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton i pre mi je rom Ko so va Ha {i mom Ta ~i jem jo{ ni je za ka zan ali da je pla ni ran za 17. ja nu ar, re kao je Da ~i}.

REKLI SU Mar ko vi}: Oti ma ~i na od bor ni ka DS u De spo tov cu Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Jo van Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e po vo dom de {a va wa na van red noj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne u De spo tov cu, na ko joj su ~e ti ri od bor ni ka iz DS-a pre {la u SNS i ta ko omo gu }i la pre kom po no va we vla sti, da se ra di o „oti ma ~i ni od bor ni ka ko ja ne }e do ne ti ni {ta do bro ni lo kal noj sa mo u pra vi, ni stran ka ma ko je su tre nut no na vla sti u Sr bi ji”. – Ov de se ra di o mo de li ma pri ti sa ka na qu de, ko ji tre ba, za rad svo je eg zi sten ci je, da pro me ne po li ti~ ke po zi ci je i gla sa ju za stran ke ko je su u vla da ju }oj ko a li ci ji i to se ne de {a va pr vi put – is ta kao je Mar ko vi} u iz ja vi Ta nju gu. On je na gla sio da je DS na iz bo ri ma do bio 49,9 od sto gla so va me {ta na De spo tov ca, {to pred sta vqa ja snu vo qu tih qu di da DS u wi ho vo ime u na red nom pe ri o du vr {i vlast. – Po li ti ka pre kom po no va wa vla sti na lo kal nom ni vou je ne {to {to je ne do pu sti vo za de mo kra ti ju u Sr bi ji i u pret hod nom pe ri o du ni je do ve lo do bo qeg `i vo ta u op {ti na ma ko je su do `i ve le pro me nu vla sti na taj na ~in – ka zao je Mar ko vi}.

[i jan: Ba ha tost biv {e vla sti Za 14 go di na vla da vi ne ko a li ci je oku pqe ne oko De mok tar ske stran ke i Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne u Zre wa ni nu je bez po sla osta lo 20.000 rad ni ka, pa je ci ni~ no i ba ha to {to za to sa da {wu lo kal nu vlast pro zi va i op tu` je fun ci o ner LSV Alek san dar Mar ton, iz ja vio je ju ~e {ef od bor ni~ ke gru pe Srp ske na pred ne stran ke Du {an [i jan. On je ta ko, sa za ka {we wem, od go vrio na jed nu od broj nih pro ziv ki, upu }e nih vla da ju }oj ve }i ni na po sled wem, de cem bar skom za se da wu Skup {ti ne gra da, ka da mu, na po ~e ku sed ni ce, lu pa wem ko ma di ma sti ro po ra o klu pe, opo zi ci ja ni je do zvo li la da go vo ri kao pred sed nik od bor ni~ ke gru pe SNS. „Naj ba `e re ~e no, ba ha ta je bi la grad ska vlast ko ja je pred hod nih go di na, po pra vi lu, do zvo qa va la da se usva ja ju pro jek ti na ten de ri ma, a za tim anek si ma enorm no odo bra va la po ve }a we po ~et ne ce ne”, tvr di [i jan, na zi va ju }i to si stem skom ko rup ci jom. Obra zla `u }i za {to sma tra ba ha tim po na {a we funk ci o ne ra biv {e grad ske vla sti, [i jan je ka zao Ta nju gu i da je Mar ton, dok je bio pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na, za mo bil ni te le fon u av gu stu 2011. go di ne po tro {io 117.000 di na ra, {to je je pla }e no iz grad skog bu xe ta.

ekonomija

petak11.januar2013.

DINKI] U MOSKVI

Trebaju nam ruski milioni i milijarda

dnevnik

NBS PRIPREMA RE[EWE ZA STAMBENE KREDITE INDEKSIRANE U FRANCIMA

Za zarobqene u „{vajcarcima” sti`u olak{ice

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} ot pu to vao je u rad nu po se tu Mo skvi, gde }e da nas s ru skim mi ni strom fi nan si ja An to nom Si lu a no vom pot pi sa ti ugo vor o dr `av nom iz vo znom kre di tu od 800 mi li o na do la ra za po tre be „@e le zni ca Sr bi je„. Srp ski i ru ski mi ni star fi nan si ja raz go va ra }e i o re a li za ci ji kre di ta od mi li jar du do la ra za po dr {ku srp skom bu xe tu, sa op {ti lo je re sor no mi ni star stvo.

Pred vi |e no je da se, u okvi ru rad ne po se te Ru si ji, mi ni star Din ki} sa sta ne i s pred sed ni kom Bor da di rek to ra ru ske VTB ban ke An dre jem Ko sti nom. Ugo vor o odo bra va wu dr àv nog iz vo znog kre di ta za fi nan si ra we è le zni~ ke in fra struk tu re u Sr bi ji pred vi |a da se no vac is ko ri sti za iz grad wu i elek tri fi ka ci ju 16 ki lo me ta ra dru gog ko lo se ka è le zni~ ke pru ge Be o grad–Pan ~e vo i iz grad wu jed no ko lo se~ ne elek tri fi ci ra ne pru ge Va qe vo–Lo zni ca du ge 68 ki lo me ta ra. Pa re su na me we ne i za re ha bi li ta ci ju {est de o ni ca è le zni~ ke pru ge du` Ko ri do ra 10 u du ì ni od 111 ki lo me ta ra, mo der ni za ci ju pru ge Be o grad–Bar i na bav ku di zel-mo tor nih vo zo va ru ske pro iz vod we. Pe riod ras po lo ì vo sti kre di ta je pet go di na, po ~ev od go di ne stu pa wa na sna gu kre dit nog spo ra zu ma, uz mo gu} nost da se u slu ~a ju po tre be pro du ì. Ka ma ta }e se ob ra ~u na va ti od da tu ma ko ri {}e wa kre di ta i pla }a ti kvar tal no, pri me nom fik sne ka mat ne sto pe od 4,1 po sto go di {we. Mi ni star Din ki} }e is ko ri sti ti po se tu Mo skvi da s ru skim mi ni strom Si lu a no vom raz go va ra i o za po ~i wa wu pre go vo ra o fi nan sij skim uslo vi ma kre dit nog aran `ma na za po dr {ku srp skom bu xe tu, {to bi re zul ti ra lo za kqu ~i va wem od go va ra ju }eg kre dit nog spo ra zu ma iz me |u vla da dve ju ze ma qa. U raz go vo ri ma na naj vi {em ni vou iz me |u pred sed ni ka dve ju ze ma qa ko ji su vo |e ni 11. sep tem bra 2012. go di ne u So ~i ju, kao i na sa stan ku ko pred sed ni ka Ko mi te ta u pro {i re nom sa sta vu, odr à nog u Mo skvi 4. sep tem bra 2012. go di ne, raz ma tra na je mo gu} nost da Ru ska Fe de ra ci ja odo bri kre dit za fi nan sij sku po dr {ku bu xe tu Sr bi je u 2012. i 2013. go di ni od ukup no mi li jar du do la ra.

Kli jen ti ba na ka ko ji su po di gli kre di te in dek si ra ne u {vaj car skim fran ci ma ima ju ve} ne ko li ko go di na mu ku s ot pla tom jer je ta va lu ta pri li~ n o oja ~ a l a u od n o s u na evro pa sa mim tim i di nar. Iz Na rod ne ban ke Sr bi je sti gla je kra jem pro {le go di ne na ja va o po mo }i. Ka ko su ju ~e re kli u na {oj cen tral noj mo ne tar noj in sti tu ci ji, pred log re {e wa mo `e se o~e ki va ti u na red nih de set da na. Naj ve }i pro blem je ono ~e ga i ima naj vi {e – stam be nih zaj mo va ve za nih za tu va lu tu, ko jih ima go to vo 23.000. Ve} je for mi ra na ko mi si ja za re {a va we tog pro ble ma. Sem nad le `nih iz NBS-a, u woj su i pred stav ni ci udru `e wa po tro {a ~a, ba na ka i fi nan sij ski stru~ wa ci. Za da tak je da

u po me nu tom ro ku pred lo `e re {e we ko je }e po mo }i gra |a ni ma da pre va zi |u pro ble me ko je ima ju u ser vi si ra wu svo jih oba ve za po tim zaj mo vi ma. O~e ku je se da re {e we ko je }e ko mi si ja pred lo `i ti bu de kom pro mi sno te da od go va ra kli jen ti ma, ali i ban ka -

li jar di pro ble ma ti~ ni zaj mo vi ko ji se ne ot pla }u ju re dov no. Dru ga ~i je re ~e no, kod nas je odo bre no 22.840 kre di ta in dek si ra nih u fran ci ma, a pro ble ma ti ~an je 2.321. Ne tre ba da ~u di {to su se po je di ni kli jen ti na {li u pro ble mu jer fra nak na kurs nim

Pre pet godina, kada su zajmovi u francima kod nas bili veoma popularni, za tu valutu je trebalo dati 55 dinara a za evro 87, a sada 94 i 113 dinara ma i da ne re me ti wi ho vu fi nan sij sku sta bil nost. Kra jem no vem bra gra |a ni Sr bi je du go va li su 576,8 mi li jar di di na ra za kre di te. Od po me nu te su me u {vaj car skim fran c i m a je odo b re n o 88,3 mi li jar de, a od to ga su 7,9 mi -

li sta ma ve} ne ko li ko go di na zna uglav nom za uz la znu pu ta wu. Pre pet go di na, ka da su ti zja mo vi kod nas bi li ve o ma po pu lar ni, za fra nak je tre ba lo da ti 55 di na ra, a za evro 87, a sa da 94 i 113 di na ra. Ve }i na kli je na ta ko ji su se od -

lu ~i li za fran ke iza bra la ih je jer je ka ma ta bi la ni `a, ali se zbog ja kog „{vaj car ca” ta pred nost br zo is to pi la. Da bi se spre ~i li jo{ ve }i

BANKE PO^IWU DA PRIMAJU ZAHTEVE ZA SUBVENCIONISANE STAMBENE KREDITE

Duplirano u~e{}e za novi stan na zajam Ban ke u Sr bi ji mo gu po ~e ti da pri ma ju zah te ve za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te, za ko je je Vla da Sr bi je ove go di ne obez be di la 1,7 mi li jar du di na ra. Vr {i lac du `no sti di rek to ra Na ci o- nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta (NKOSK) Sa {a Jo va no vi} ka è da je u od no su na pro {lu go di nu mi ni mal no u~e {}e ko ri sni ka kre di ta po ve }a no s pet od sto na de set, dr à va iz dva ja de set od sto bez ka ma te, a ban ka fi nan si ra mak si mal no 80 od sto kre di ta. Ban kar ska mar à i da qe je li mi ti ra na na 4,57 po sto, dok se me wa sa mo vred nost euri bo ra. Po {to je ta evrop ska ka ma ta sa da na ve o ma ni skom ni vou od 0,326 po sto, to zna ~i da je ukup na ka ma ta tre nut no 4,82 od sto, a ne ke ban ke na ja vqu ju i ni ù. Vla da Sr bi je je kra jem de cem bra pro {le go di ne na pred log Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de usvo ji la Ured bu o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz du go ro~ no stam be no kre di ti ra we u 2013, ko jom je pred vi |e no i iz dva ja we za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te. Na me na tih kre di ta ko ji idu pre ko NKOSK-a is kqu ~i vo je ku po vi na sta no va u no vo grad wi di rekt no od in ve sti to ra, bi lo da su to fi zi~ ka ili prav na li ca, {to je di rekt na po dr {ka gra |e vi nar stvu. Sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te mo gu ko ri sti ti gra |a ni Sr bi je s pre bi va li {tem na we noj

Problemi u otplati [to se ti ~e pro ble ma u ot pla ti, Jo va no vi} ka `e da su oni kod stam be nih kre di ta u Sr bi ji u od no su na dru ge vr ste kre di ta i gra |a ni ma i pri vre di da le ko ma wi, a i oni ko ji o~e ku ju pro ble me uglav nom sa mi pro da ju ne po kret nost i „za tvo re” svo je oba ve ze pre ma ban ci. U ovom tre nut ku ukup no ima do spe lih 380 stam be nih kre di ta, ~i ju ot pla tu je pre u zeo NKOSK, {to je u od no su na vi {e od 70.000 osi gu ra nih stam be nih kre di ta oko 0,5 od sto. te ri to ri ji, sta ro sna gra ni ca je 70 go di na u tre nut ku ot pla te po sled we ra te kre di ta, mak si mal na vi si na pla ta je do 150.000 di na ra za ko ri sni ka kre di ta i za we go vog bra~ nog dru ga. Ko ri snik kre di ta ne sme ima ti ne po kret no sti u svom vla sni {tvu, ili, uko li ko je po se du je, mo `e apli ci ra ti je -

di no za raz li ku vred no sti ne po kret no sti ko ju `e li da ku pi i one ko ju po se du je, mak si mal ni iz nos kre di ta je 100.000 evra. Ne po sto ji ogra ni ~e we u vi si ni ku po pro daj ne ce ne sta na, a uko li ko je ce na iz nad 100.000 evra, po treb no je raz li ku fi nan si ra ti sop stve nim nov cem. Kre -

dit od dest od sto ko ji odo bra va dr à va ot pla }u je se u po sled wih pet go di na ukup ne ot pla te kre di ta, a mak si mal no kre dit ban ke mo è bi ti pla si ran na 25 go di na. Ka ko ob ja {wa va pr vi ~o vek NKOSK-a, u~e {}e je po ve }a no za to {to su gra |a ni u ve }i ni slu ~a je va po la ga li vi {e ke {a da bi im kre dit bio ma wi, a ve }e u~e {}e omo gu }a va i vi {e sub ven ci o- ni sa nih kre di ta. Jo va no vi} ka è da }e se na odo bra va we kre di ta ove go di ne ~e ka ti upo la ma we jer se rok od pod no {e wa zah te va za sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre dit do we go ve is pla te sma wu je s 84 na 40 da na. Za in te re so va ni gra |a ni i ove go di ne kre dit ni zah tev pod no se oda bra noj ban ci, a ona pro sle |u je NKOSK-u ko ji pri pre ma ugo vor, {a qe ga na ove ru Mi ni star stvu fi nan si ja, a za tim vra }a ban ci ko ja, po sle upi sa hi po te ke, is pla }u je za jam. No vac iz dvo jen za ovu go di nu do vo qan je za „po kri va we” oko 2.500 stam be nih kre di ta. To kom 2012. go di ne osi gu ra no je oko 6.800 stam be nih kre di ta, od ko jih je oko 2.400 bi lo sub ven ci o ni sa no, a vred nost svih osi gu ra nih kre di ta bi la je 232 mi li o na evra. Do sa da je ukup no osi gu ra no vi {e od 70.000 stam be nih kre di ta ukup ne vred no sti go to vo 2,6 mi li jar de evra. I ove go di ne Vla da je i za za po sle ne u Voj sci pred vi de la sub ven ci je od 345 mi li o na di na ra i kre di ti za wih su osta li ne pro me we ni. R. Dautovi}

pro ble mi za gra |a ne, pre ne ko li ko go di na NBS je za bra nio zaj m o v e in d ek s i r a n e u fran ci ma. D. V. [VEDSKI GIGANT OTVARA PRVU RADWU

H&M sti`e u Srbiju

[ved ski mod ni gi gant H&M }e 2013. ko na~ no u}i na tr `i {te Sr bi je i otvo ri }e pr vu rad wu u Be o gra du u „Del ta si ti ju„ ove je se ni, zva ni~ no je po tvr |e no iz Stok hol ma. – Ra du je mo se otva ra wu pr ve rad we u Be o gra du. Uz bu |e ni smo {to }e mo mo }i da po nu di mo na {im kup ci ma u Sr bi ji mo du i kva li tet po naj bo qim ce na ma ve} od je se ni 2013. – re kao je iz vr {ni di rek tor H&M-a KarlJo han Per son. Kom pa ni je H&M i „Del ta rial is tejt„ pot pi sa le su ugo -

vor o za ku pu o otva ra wu pr ve H&M rad we u Sr bi ji pa }e ovaj po zna ti mod ni brend otvo ri ti svo ju pr vu rad wu u {o ping-mo lu „Del ta si ti„ ve} ove je se ni, sa op {te no je iz „Del ta hol din ga„. O do la sku po zna tog svet skog bren da u Sr bi ju se go vo ri ve} go di na ma, ali su po „kr pi ce” s ozna kom H&M na {i kup ci mo ra li da idu u ne ku od okol nih ze ma qa. – Si gur ni smo da }e pri su stvo tog svet skog bren da pro me ni ti ma lo pro daj nu struk tu ru u Sr bi ji i po zi ci o ni ra ti Be o grad kao pri mar nu {o ping de sti na ci ju za po se ti o ce iz ~i ta vog re gi o na – iz ja vio je Vo ji slav Gla vi ni}, pot pred sed nik „Del ta hol din ga„ za „Rial is tejt gru pu„.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,6692

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,9073

114,4812

109,3334

Australija

dolar

88,6788

90,4886

92,5698

88,4074

Kanada

dolar

85,1600

86,8980

88,8967

84,8993

Danska

kruna

14,6973

14,9972

15,3421

14,6523

Norve{ka

kruna

15,0045

15,3107

15,6628

14,9586

[vedska

kruna

12,7902

13,0512

13,3514

12,7510

[vajcarska

franak

90,7181

92,5695

94,6986

90,4404

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

134,5634 84,0506

137,3096 85,7659

140,4677 87,7385

134,1515 83,7933

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 1. 2013. godine

Promena %

Cena

Promet

Impol Seval, Sevojno

20,00

840

2.520

Sunce, Sombor

20,00

3.780

11.340

Marfin bank, Beograd

18,18

260

91.000

Credy banka, Kragujevac

15,44

2.191

175.280

9,88 Promena

545 Cena

10.350 Promet

-19,05

340

176.800

-11,11

400

2.000

-5,88

8.000

32.000

-1,98

5.308

137.949

-1,79 Promena

440 Cena

234.531 Promet

Neoplanta, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine, Novi Sad Hidrotehnika a.d., Beograd Crvenka fabrika {e}era, Crvenka Alfa plam, Vrawe Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

0,40

754

5.174.958

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

1.500

3.096.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Soja protein, Be~ej Fabrika {e}era, Crvenka

-19,05

340

176.800

0,40

753

54.232

-5,88

8.000

32.000

BELEX 15 (531,87 0,61) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,10

1.621

846.330

NIS, Novi Sad

0,40

754

5.174.958

Imlek, Beograd

3,52

3.292

1.161.900

Soja protein, Be~ej

0,40

753

54.232

Komercijalna banka, Beograd

2,76

1.490

30.982.508

Energoprojekt holding, Beograd

0,17

601

1.061.021

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,79

440

234.531

Jubmes banka, Beograd

-0,01

10.999

109.990

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

4,96

1.799

325.619

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.033

0,00

Alfa plam, Vrawe

-1,98

5.308

137.949

Veterinarski zavod, Subotica

0,39

515

16.464

Tigar, Pirot

0,00

215

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak11.januar2013.

RAZ VOJ NA BAN KA VOJ VO DI NE ^E KA GA ZDU, A ZA PO SLE NI PO SAO ILI OT PREM NI NU

Pra zni ci od lo `i li ras plet za rad ni ke RBV-a

IN DEKS EKO NOM SKIH SLO BO DA ZA 2013. NAM SE PO PRA VIO, ALI...

Sr bi ja na ne slav nom 94. me stu na sve tu Sr bi ja je, u kon ku ren ci ji 177 ze ma qa sve ta, za u ze la 94. me sto na li sti „In deks eko nom skih slo bo da za 2013„ ame ri~ ke Fon da ci je „He ri tix„, i u od no su na pret hod nu go di nu po pra vi la je re zul tat 0,6 po e na. Re zul tat Sr bi je je po boq {an na 58,6 bo do va, za hva qu ju }i na pret ku u pet od de set ka te go ri ja eko nom skih slo bo da, ukqu ~u ju }i in ve sti ci o ne slo bo de i slo bo du

sti ma eko no mi je. Kon ku rent no sti we ne eko no mi je pre sve ga do pri no si je din stve na sto pa opo re zi va wa, re la tiv na otvo re nost ka glo bal noj tr go vi ni i te ku }e re gu la tor ne re for me”, na vo di se u iz ve {ta ju o Sr bi ji. Kor po ra tiv na po re ska sto pa od de set po sto je me |u naj ni `i ma u Evro pi. [i ri spek tar kre dit nih in stru me na ta je po stao do stu pan pri vat nom sek to ru, ali je ni vo

Srbija je, u konkurenciji 177 zemaqa sveta, zauzela 94. mesto i u odnosu na prethodnu godinu popravila rezultat za 0,6 poena po slo va wa, i uz znat ni ja po gor {a wa u obla sti mo ne tar ne slo bo de. Pre ma „In dek su za 2013„, ko ji su na osno vu pro {lo go di {weg is tra `i va wa ob ja vi li ame ri~ ka Fon da ci ja „He ri tix„ i „Vol strit xor nal, Sr bi ja je ran gi ra na kao 37. od 43 ze mqe u re gi o nu Evro pe, a wen uku pan re zul tat je is pod svet skog i re gi o nal nog pro se ka. „To kom pro te kle de ce ni je, Sr bi ja je spro ve la zna ~aj ne struk tur ne re for me u po je di nim obla -

fi nan sij skog po sre do va wa i da qe re la tiv no ni zak. „Upr kos iz ve snom na pret ku, Sr bi ji ne do sta je po li ti~ ka vo qa neo p hod na za sme le in sti tu ci o nal ne re for me. Ne e fi ka sna dr `av na po tro {wa je i da qe na vi so kom ni vou. Neo p hod ne su du bqe in sti tu ci o nal ne re for me ra di bor be pro tiv bi ro kra ti je, sma we wa ko rup ci je i ja ~a wa pra vo sud nog si ste ma ko ji je iz lo `en po li ti~ kim me {a wi ma”, oce ni li su auto ri iz ve {ta ja.

Ukup no 534 za po sle nih u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne s ne str pqe wem o~e ku je da se re {i pi ta we no vog vla sni ka ove ku }e. Ka ko sa da stva ri sto je, mo ra }e jo{ ma lo da se str pe. Sve ~e ti ri ban ke ko je su se ja vi le kao kan di da ti za pre u zi ma we RBV-a za tra ì le su do dat ni rok da bi se upo zna le s po slo va wem ku }e ko ju ima ju na me ru da pre u zmu. Isto vre me no, da nas tre ba da se odr ì sa sta nak u Agen ci ji za osi gu ra we de po zi ta ko jem }e pri su stvo va ti i pred satvni ci BO FOSa, od no sno Od bo ra Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je u ban ka ma, osi gu ra va ju }im ku }a ma i dru gim fi nan sij skim kom pa ni ja ma. Na kon tog sa stan ka tre ba lo bi da se zna vi {e o uslo vi ma so ci jal nog pro gra ma za za po sle ne u ban ci ko ji ne }e na }i no vi po sao ni u bu du }em raz voj nom fon du Voj vo di ne a ni u ku }i ko ja po sta ne no vi vla snik RBV-a. – Ima tu ne ko li ko otvo re nih pi ta wa – ka è pred sed nik Po kra jin skog od bo ra BO FOS-a Vla di slav Jev to vi}. – Ko li ko je na ma po zna to, za ot prem ni ne je obez be |e no 305 mi li o na di na ra. Uz to, ne tre ba za bo ra vi ti da za po sle ni ve} sa da ima ju pra vo da ko ri ste pla }e ni

Sve ~etiri banke koje su se javile kao kandidati za preuzimawe RBV zatra`ile su dodatni rok da bi se upoznale s poslovawem ku}e koju imaju nameru da preuzmu go di {wi od mor za te ku }u go di nu. Osta je da se sve to raz ja sni. Deo za po sle nih pre u ze }e raz voj ni fond Voj vo di ne, ali wi ma }e bi ti po treb no iz me |u 50 i 60 rad ni ka. To zna ~i da }e tu bi ti po sla za ot pri li ke de se ti nu rad ni ka sta -

re ban ke. Ka da su pred kraj de cem bra za po sle ni u RBV-u pro te sto va li i tra `i li da se nad le `ni u Po kra ji ni ja sni je od re de pre ma wi ho voj bu du} no sti, u raz go vo ru pred stav ni ka sin di kal ne or ga ni za ci je RBV-a i BO FOS-a do go vo re no je s

po kra jin skim se kre ta rom za fi nan si je Zo ra nom Ra do ma nom da se pri li kom iz bo ra no vog vla sni ka pred nost da ban ci ko ja je sprem na da pre u zme vi {e rad ni ka. Ko ja ban ka }e to bi ti, osta je da se vi di. Tek, ~i we ni cu da su sve fi nan sij ske ku }e ko je su se ja vi le da pre u zmu RBV tra ì le od la ga we ne tre ba sma tra ti kao lo{ znak. Kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne bi lo je do sta ne rad nih da na. Za stra ne me na xe re pra znik je po ~eo jo{ 24. de cem bra, a za sve }e se za vr {i ti na kon Srp ske no ve go di ne pa je ra zu mqi vo {to se tra è do dat ni da ni. Kan di da ti za in te re so va ni za RBV su po zna ti jo{ od kon ca pro {le go di ne. To su Folk sban ka, od no sno Sber ban ka ko ja je pre u ze la mre ù te ku }e u Ju go i- sto~ noj Evro pi u 2013, za tim dve fran cu ske ku }e – Kre di agri kol i So si je te è ne ral, i Uni kre dit ban ka, po re klom iz Ita li je i jed na od naj ja ~ih na tr ì {tu EU. Broj za po sle nih u ban kar skom sek to ru Sr bi je se od 2008. go di ne kon stant no sma wu je: ta da ih je po po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je bi lo 32.342 a la ne 28.592. Isto vre me no, opa da i broj po slov nih je di ni ca s 2.734 na 2.383. D. Vu jo {e vi}

SR BI JA SE PO SVE TU ZA DU @I LA 25,54 MI LI JAR DI EVRA

Sve sto ji, sa mo dug ra ste Spoq ni dug Sr bi je na kra ju ok to bra bio je 25,54 mi li jar di evra i u tom me se cu po ve }an je 704,1 mi li o na evra, na ve de no je u no vom bro ju ~a so pi sa „Kon junk tur ni tren do vi”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Pri to me je du go ro~ ni dug po ve }an 491,9

mi lion evra, a krat ko ro~ ni 212,2 mi li o na. Dug pri vat nog sek to ra po ve }an je 605.200 evra (dug pred u ze }a je sma wen 213,5 mi li o na, dok je dug ba na ka po ve }an 214,2 mi li o na), a spoq ni dug jav nog sek to ra 703,5 mi li o na evra.

Od ukup nog spoq nog du ga 25,29 mi li jar di evra pred sta vqa sta we du ga po glav ni ci, a 250,6 mi li o na re dov na ka ma ta. Spoq ni dug jav nog sek to ra iz no sio je 11,65 mi li jar di evra (45,6 od sto), a spoq ni dug pri vat nog sek to ra 13,89 mi li jar di evra (54,4 od sto).

dRU[TvO

petak11.januar2013.

dnevnik

JO[ UVEK NI JE IME NO VAN NO VI DI REK TOR RE PU BLI^ KOG FON DA ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE

Tan ka ka sa osta je glav ni pro blem USKO RO SE ZA VR [A VA OBU KA VO ZA ^A PO STA ROM SI STE MU

Kraj za mno ge auto-{ko le?

Posle 25. januara, kada se zavr{ava obuka voza~a za polagawe voza~kog ispita po starom sistemu, Zajednica auto-{kola procewuje da }e se mnoge {kole ugasiti jer zbog nove cene obuke i polagawa ne}e biti dovoqno polaznika. Procewuje se da }e se od 1.000 auto-{kola ugasiti dve tre}ine, a da }e vi{e od 1.500 insutruktora ostati bez posla. Vaqa podsetiti na to da je cena obuke za polagawe voza~kog ispita pove}ana s 300 evra na 650, da kandidati moraju da poha|aju 80 umesto 40 ~asova, kao i da posebno poha|aju i pola`u prvu pomo}. No, do naglog zatvarawa auto-{kola i instruktora bez posla svakako }e dovesti i obaveza instruktora vo`we na dodatno do{kolavawe i dobijawe licence bez koje vi{e ne mogu obavqati posao obu~avawa. Agencija za bezbednost saobra}aja ju~e je po~ela da izdaje

licence za instrukture vo`we. Zajednica auto-{kola u saradwi s Agencijom za bezbednost saobra}aja organizuje prikupqawe, popuwavawe i dostavu dokumentacije potrebne za zamenu instruktorskih dozvola za licencu. Na sajtu Zajednice navedeno je da seminari za dodatnu obuku instruktora po~iwu narednog meseca. Po Uredbi o cenama usluga koje vr{i Agencija za bezbednost saobra}aja, usvojenoj krajem pro{le godine, cena sprovo|ewa stru~nog ispita za predava~a teorijske obuke iznosi 30.000, a za izdavawe dozvole (licence) za predava~a teorijske obuke 5.000 dinara. Licenca za instruktora vo`we staje 5.000, a polagawe ispita znawa za obnavqawe licence 10.000 dinara. I cena izdavawa licence za ispitiva~a iznosi 5.000, a obnova 10.000 dinara. Licenca se obnavqa svake godine. Q. M.

EU FI NAN SI RA USA VR [A VA WE OSNOV NO [KOL SKIH NA STAV NI KA

Ka ko da oce na bu de pra va Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, uz podr{ku projekta Evropske unije „Osigurawe kvaliteta nacionalnih ispita”, organizovali su krajem pro{le godine jednodnevne obuke o ocewivawu u~enika i primeni novog Pravilnika o ocewivawu u osnovnom obrazovawu. Projekat „Osigurawe kvaliteta nacionalnih ispita”, koji ima za ciq da se uvede i oja~a sistem nacionalnih ispita u osnovnom i sredwem obrazovawu, finansira Evropska unija s tri miliona evra. – Ocewivawe je kvalitetno kada se po{tuju odre|eni princi-

kroz ukqu~ivawe u~enika u utvr|ivawe kriterijuma za ocewivawe, upore|ivawe ocena koje su dali u~enici s nastavni~kim ocenama, omogu}avawe u~enicima da napi{u kakve rezultate o~ekuju na testu... Tokom obuke istaknuto je i da je motivacija u~enika ve}a kada je ocewivawe takvo da mogu izabrati na~in ispitivawa, kada su testovi s pitawima vi{estrukog izbora, kada u~enici mogu u~estvovati u ocewivawu i dobijaju povratne informacije, uz jasne kriterijume ocewivawa i o~ekivawa nastavnika. – Na seminarima je istaknuto i da je veza nastave i ocewivawa dvosmerna, da nastavnici treba

Na se mi na ri ma je is tak nu to i da je ve za na sta ve i oce wi va wa dvo smer na, da na stav ni ci tre ba da mi sle o oce wi va wu kao o ne ~e mu {to se ra di za jed no s u~e ni ci ma, a ne o ne ~e mu {to se ra di u~e ni ci ma pi, kontekst u kojem se ono odvija, kontinuirano procewuje postignu}e u~enika i uvaàva wegov li~ni napredak i razvoj – kaè Da ni je la Ra do va no vi} iz projekta „Osigurawe kvaliteta nacionalnih ispita”. – Novi pravilnik predvi|a primenu raznovrsnih metoda i tehnika ocewivawa, od ocewivawa prezentacija, preko u~e{}a u diskusiji, istraìva~kog rada, u~e{}a u grupnom radu pa do rada na projektima. Ta raznovrsnost je va`na kako zbog toga {to u~enicima smawuje stres i pove}ava motivaciju, tako i zbog toga {to u kona~noj oceni u~estvuju razli~iti aspekti u~ewa i {to omogu}ava individualni pristup u~enicima, a time se poboq{ava wihov uspeh u sticawu znawa i dostizawu obrazovnih standarda. Novi pravilnik preporu~uje i osposobqavawe u~enika za objektivnu procenu sopstvenih postignu}a, a na obukama je nastavnicima predo~eno da to mogu posti}i

da misle o ocewivawu kao o ne~emu {to se radi zajedno s u~enicima, a ne o ne~emu {to se radi u~enicima – ka`e Danijela Radovanovi}. – Nastavnicima je preporu~eno da redovno proveravaju postignu}a i stalno prate stepen savladavawa {kolskog programa, uz davawe povratne informacije u~enicima i preporuka za wihovo daqe napredovawe. Samo tada }e ocena biti objektivna i pouzdana mera napredovawa i razvoja u~enika, kao i pokazateq kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i {kole. Obuku za ocewivawe i primenu novog Pravilnika pro{lo je po ~etiri predstavnika svih osnovnih {kola u Srbiji, odnosno oko 4.800 u~esnika u~iteqa, nastavnika, psihologa, pedagoga i direktora iz 1.200 {kola. Osim toga, obu~eno je i 108 prosvetnih savetnika iz svih {kolskih uprava da bi mogli pru`iti podr{ku {kolama u toj oblasti. D. De ve ~er ski

Novi direktor Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe jo{ nije imenovan pa tu funkciju i daqe obavqa direktor u ostavci prof. dr Alek san dar Vuk sa no vi}. I wemu, kao i budu}em direktoru, ta funkcija donosi brojne probleme: sve neredovnije uplate doprinosa za zdravstvo, kriza koja je i daqe u punom jeku, velika nezaposlenost, rast kursa evra... Dolaskom na mesto direktora 2010. godine dr Vuksanovi} je zatekao dug Fonda za lekove izdate na recept apotekarskim ustanovama od 15 milijardi dinara. Do kraja pro{le godine taj dug je smawen vi{e od tri milijarde i sada iznosi 11,9 milijardu. Po podacima Poreske uprave, u ~ijoj je nadle`nosti da kontroli{e i uplatu doprinosa za zdravstvo, dugovawa za zdravstveno osigurawe prema{ila su cifru od 130 milijardi dinara. Jedan od razloga za{to u RFZO-u nema dovoqno novca je i to {to Vlada Srbije nije upla}ivala doprinose za 1,3 milion nezaposlenih, izbeglih, raseqenih i drugih socijalno ugro`enih kate-

Vla da Sr bi je ni je upla }i va la do pri no se za 1,3 mi lion ne za po sle nih, iz be glih, ra se qe nih i dru gih so ci jal no ugro `e nih sta nov ni ka: ume sto da se za tu svr hu u ka su RF ZO sli lo 52 mi li jar de di na ra, sti gla je sve ga 1,6 mi li jar da gorija stanovni{tva. Umesto da se za tu svrhu u kasu RFZO-a slilo 52 milijarde dinara, stigla je svega 1,6 milijarda.

Zdravstvena kasa sve je tawa, a novac iz we se tra`i na sve strane. Kako je dr Vuksanovi} izjavio za na{ list kada je do{ao na mesto

direktora Fonda, neminovno je ili da se pove}a izdvajawe za doprinos ili da se ide na smawewe prava pacijenata na usluge o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Me|utim, nijedna od te dve opcije nije se ostvarila. Ina~e, posle promene vlasti naveliko se govorilo o smeni kqu~nih direktora u zdravstvu. Pomiwalo se da SPS tra`i mesto direktora Fonda. Me|utim, u izjavama medijima ministarka zdravqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je govorila da je woj bitno da se na ~elu RFZO-a na|e ~ovek „koji }e razumeti koliko je va`no da se novac distribuira u skladu sa zdravstvenom politikom”. U javnosti se naga|a ko bi mogao biti kandidat za direktora Fonda: naj~e{}e se pomiwu mr Vu ki ca Ko ci}-Pe {i}, nekada{wa direktorka Apotekarske ustanove „Beograd„, kao i prof. Mom ~i lo Ba bi}, nekada{wi direktor KBC „Be`anijska kosa”, koji je brinuo o To mi sla vu Ni ko li }u kada je 2011. {trajkovao gla|u. J. Bar bu zan

PO NO VO SE PO VE LA PRI ^A O SUD BI NI NAJ STA RI JE TR [^A RE U VOJ VO DI NI

Ima li spa sa za San di }e vu ku }u Opet se u zrewaninskoj javnosti povela pri~a o spasavawu Sandi}eve ku}e, za koju se veruje da je najstarija sa~uvana gra|evina tog tipa, koja nosi odlike nema~ke kolonisti~ke ku}e “jozefinskog perioda” u Vojvodini. O tr{~ari na Kara|or|evom trgu, ~ije se trajawe proteè kroz ~etiri veka, progo vo rio je i gra do na ~el nik Zrewanina Ivan Bo {wak prilikom nedavne posete Zavodu za za{titu spomenika kulture, kada je naglasio da se mora na}i na~in za projekte obnove Sandi}eve ku}e, Pinove vile i zgrade na broju 26 u glavnoj ulici. – To je ohrabrewe jer Zavod odav no in si sti ra na ob no vi tih objekata – kaè v. d. direktora Zavoda za za{titu spomenika kulture Mi lan Ko va ~e vi}. – Fi gu ra tiv no re ~e no, lopta je sada u terenu Gradske uprave, i oni treba da sprovedu proceduralni deo, da se obavi eksproprijacija pa da zajedni~ki radimo na obezbe|ewu novca za obnovu. Zbog stawa u kojm je, Sandi}eva ku}a odavno je trebalo da bude rekonstruisana. Tr{~ara je podignuta 1790. godine. Zidana je od naboja, s krovom “na dve vode”, a celom dvori{nom fasadom pruà se nadstre{nica bez stubova. Na uli~noj fasadi su dva prozora, duboko uvu~ena u zid i prekrivena drvenim {alukatrama. Ku}a je poznata po tome {to je pripadala poznatoj familiji Sandi}, a u woj se

1836. godine rodio Aleksandar Sandi}, koji je u Be~u studirao pravo i filologiju. Nekoliko godina bio je i pisar Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i jedan od istaknutih saradnika Matice srpske, a afirmisao se i kao kwi`evnik i ugledni intelektualac me|u Srbima svog vremena. Umro je u Novom Sadu 1908. godine. – Sandi}eva ku}a je od vi{estrukog zna~aja, i memorijalno-istorijskog, i sa stanovi{ta graditeqstva. Ona je gra-

|ena u duhu kolonisti~kih ku}a jozefinskog perioda, u vreme planske kolonizacije u Vojvodini, u doba vladavine Josifa Drugog – obja{wava etnolog Bra ni slav Mi li}. Me|u stru~wacima nema dvoumqewa o tome da li Sandi}evu ku}u treba hitno rekonstruisati jer je ona odavno progla{ena za dobro od op{teg interesa. Posao, me|utim, ko~i postupak eksproprijacije, mada je srpska vlada jo{ marta 2006. donela re{ewe da se ona spro-

vede na ku}i i placu povr{ine 14,4 ari. – Projekat za restauraciju, koji je svojevremeno uradio Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, sada bi se morao izmeniti jer je u me|uvremenu zdawe jo{ vi{e oronulo. Konzervatorski radovi se moraju planirati po segmentima. U reparaciji bi se sve radilo ru~no jer projekat ne predvi|a nijednu radnu ma{inu da objekat ne bi bio ugro`en – isti~e Mili}. @. Ba la ban

Ko rak bli `i to le rant nom dru {tvu? – Srbija prestaje da bude dru{tvo u kojem se toleri{e diskriminacija – smatra za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi}, dodaju}i da to {to su zakoni sada profunkcionisali ne zna~i da je tako svugde i u svakoj situaciji. Za{titnik gra|ana ocewuje da dr`ava poseduje sve mehanizme neo p hodne da se weni gra|ani oslobode tog problema. Komentari{u}i presude donete u oblasti za{tite prava gra|ana, ali i ~iwenicu da u nekim slu~ajevima jo{ nema pravosna`ne presude, poput nasiqa na gej-paradi 2010. godine, Jankovi} smatra da to {to su zakoni sada profunkcionisali ne zna~i da je tako svugde i u svakoj situaciji:

– Da nema lo{ih primera, ne bismo videli dobre, ali ne mo`emo zatvarati o~i

pred ~iwenicom da, iako postoje zakoni i institucije, jo{ nema odgovornosti za neke situacije u kojima bi javnost i `rtve o~ekivali pravdu – navodi on. Za{titnik gra|ana nagla{ava da je neophodno mewati odgovornost za neizvr{avawe zakona, kao i organizaciju i na~in rada administracije. – Jo{ smo bez davno obe}ane departizacije, depolitizacije i racionalizacije u javnoj upravi, i to je ono {to odvaja gra|ane od dobre uprave – rekao je Jankovi}. Kako je istakao, u Srbiji postoje institucije, poput za{titnika gra|ana, koje mogu pruìti doprinos kvalitetu ìvota, odnosno kvalitetu odnosa gra|ana i administracije, ali istovremeno postoji deo administracije koji bez najstroè sankcije ignori{e pravni sistem i svoje obaveze prema kontroli.

GRA\ANI BEZRAZLO@NO POKRENULI PETICIJU

Ni {ta od za tva ra wa am bu lan te na Bu le va ru Gra |a ni sa te ri to ri je Me sne za jed ni ce „Sta ri grad” po kre nu li su pe ti ci ju pro tiv za tva ra wa am bu lan te „Bu le var”, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 23 i pre da li je Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne gra da, a do sta vi li su je i gra do na ~el ni ku No vog Sa da Mi lo {u Vu ~e vi }u, za me ni ku gra do na ~el ni ka Bor ku Ili }u, Grad skoj upra vi za zdrav stvo, di rek to ru Do ma

zdra vqa Mi la nu Kr ti ni }u i od bor ni ci ma Me snih za jed ni ca „Sta ri grad”, „So wa Ma rin ko vi}” i „Du nav”. Ka ko na vo de u obra zlo `e wu pe ti ci je „oni su ne zva ni~ no in for mi sa ni da sle di za tva ra we po me nu tog Do ma zdra vqa, {to bi wi ma pred sta vqa lo zna ~a jan pro blem i po gor {a we kva li te ta `i vo ta”. Me |u tim, iz Do ma zdra vqa is ti ~u da ne ma go vo ra o to me da se za tvo ri

Novosadska petak11.januar2013.

hronika

URU^ENI PAKETI]I PRIKUPQENI NA KLIZALI[TU [TRAND

Hu ma nost na kli zaq ka ma za Si gur nu ku }u

Kri mi nal u No vom Sa du „u po ro di ci pri li kom re {a va wa po ro di~ nih pi ta wa”. Bi lo je tri „us pe la ubi stva”, jer ni je bi lo ni ko ga da na vre me pre ki ne ka fan ske tu ~e, kao i dva „~i sta” ubi stva. Je dan raz be sne li mu` sti gao je s no èm svo ju è nu ko ja mu je mno go ~an tra la, a jed na è na, ve {ta ku va ri ca, spre mi la je mu ù pa pri ka{ sa do sta mi {o mo ra, ko ji je ovaj u slast po jeo. N. C.

No vo go di {wi pa ke ti }i pri ku pqe ni to kom dva hu ma ni tar na ma sken ba la na kli za li {tu na [tran du ju ~e su po de qe ni ma li {a ni ma iz Si gur ne ku }e. - Kao i pro te kle ~e ti ri go di ne i ove smo na sta vi li tra di ci ju da za Bad wi dan po oba ka len da ra da je mo bes plat ne ula zni ce za kli za li {te uz uslov da po se ti o ci do ne su po ne ki po klon za de cu ko ja su zbri nu ta u Cen tru za so ci jal ni rad. Ovim ma li {a ni ma po klo ni li smo i bes plat ne ula zni ce i iz najm qi va we kli zaq ki do kle god je kli za li {te na [tran du otvo re no -re kao je di rek tor JKP “Grad sko ze le ni lo” Mi lan No va ko vi}. De ca su u pa ke ti }i ma po red slat ki {a do bi la i igra~ ke, ka pe, {a lo ve i ru ka vi ce. - Za hva lio bih se “Grad skom ze le ni lu”, kao i svim gra |a ni ma ko ji su nam po mo gli. Kroz ove po klo ne de ci je pru `e na pa `wa ko ja je neo p hod na ka ko bi im bo ra vak kod nas bio lep {i i pri jat ni ji - re kao je di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Ne nad Dra {ko vi}. A. Va. Fo to: R. Ha yi}

JO[ NI[TA OD „HAP[EWA” AUTOMOBILA

Li si ce ko ~i bi ro kra ti ja

Ra ni je na ja ve da }e „Par king ser vis” po ~et kom ove go di ne po ~e ti da po sta vqa li si ce na to~ ko ve ne pro pi sno par ki ra nih auto mo bi la ne }e se ob i sti ni ti. Ka ko smo sa zna li u ovom pred u ze }u, Grad ska upra va za sa o bra }aj i pu te ve mo ra pr vo da pro pi {e ka ko }e se li si ce po sta vqa ti, za tim prav ni ci to mo ra ju da uob li ~e, a tek na kon to ga mo `e po ~e ti wi ho va pri me na. Na iz ra di tog pro pi sa, osim Grad ske upra ve, u~e stvu ju i prav ni ci „Par king ser vi sa”. U tom pred uz e }u za

je na ta, te ne po sto ji ni je dan re a lan raz log da bi se taj obje kat za tvo rio. O ovo me ne po sto ji ni ide ja, a ka mo li re a li za ci ja - is ta kao je po mo} nik di rek to ra Do ma zdra vqa dr Oli ver Sto ja nov do da ju }i da ta mo po sto ji Slu `ba me di ci ne ra da, op {te prak se, gi ne ko lo gi ja, sto ma to lo gi ja, la bo ra to ri ja, kao i da je in for ma ti~ ka slu `ba ta mo pre ba ~e na. I. D.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

No vo sad ski list „Dan” je 11. ja nu a ra 1935. {tam pao zva ni~ ni „Sta ti sti~ ki iz ve {taj o kri mi na lu u 1935.” Grad je imao oko 70.000 sta nov ni ka, ko ji su `i ve li mir ni, pro vin cij ski `i vot, u ko jem „ni je bi lo kri mi nal nih do ga |a ja ve }eg sti la, ve} mno go sit nih ko ko {ar skih kra |a”. Bi lo je i 12 po ku {a ja ubi stva, i to „u dru {tvu po sle ne ko li ko li ta ra po pi je nog vi na” ili

naj sta ri ji obje kat po me nu te zdrav stve ne usta no ve, kao i da pe ti ci ja ni je va lid na, jer ne ma ni pe ~at, ni pot pis nad le `nog iz Me sne za jed ni ce. Ovu pe ti ci ju, gra |a ni ko ji ima ju iza bra nog le ka ra u zdrav ste nom objek tu „Bu le var”, po kre }u ve} dve go di ne, iako o to me ni ko od nad le `nih ne raz mi {qa. - Svi le ka ri u am bu lan ti „Bu le var” ima ju do vo qan broj opre de qe nih pa ci -

sa da sa mo raz ma tra ju na ko ji na ~in i ka da bi se mo glo po ~e ti sa pri me nom li si ca, ali je ne iz ve sno da li }e se ovaj si stem uop {te i na }i u upo tre bi. „Par king ser vis” od de cem bra 2009. go di ne po se du je 80 ure |a ja ko ji ma se spre ~a va od vo `e we vo zi la, a wi ho va na bav ka ko {ta la je 1,8 mi li o na di na ra. Ka ko je ra ni je na ja vqi va no iz ovog pred u ze }a, ski da we ure |a ja ko jim se spre ~a va od vo `e we ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la ko {ta lo bi 3.500 di na ra. B. M.

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

IZVO\A^I NOVOGODI[WE PROSLAVE NA TRGU SLOBODE PORU^ILI:

Svi ra mo yabe, ali ne i zaba da va

Pro gram do ~e ka No ve go di ne po ju li jan skom ka len da ru na Tr gu slo bo de 13. ja nu a ra po ~i we u 21 ~as, na stu pi ma pred gru pa „Uver ti ra”, „Ro |e ni ce” i „Zvu ci s ka me na”, po tom na stu pa j u „Ap s lo l ut n o ro m an t i~ no”, a kul mi na ci ja pro gra ma i od bro ja va we po sled wih se kun di sta re go di ne od vi ja }e se uz na stup „Ga rav nog so ka ka”, sa op {te no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u Grad skoj ku }i. Bend „Amaj li ja” svo jom svir kom za tvo ri }e no vo go di {wu fe {tu, a na ja vqe na di xej `ur ka se ipak ne }e do go di ti, jer ~i tav pro gram tre ba da bu de go tov do je dan sat po sle po no }i. Kon f e r en c i j i su pri s u stvo vali i pred stav ni ci iz vo |a ~a ko ji }e na stu pi ti: Ba ne Kr sti} iz „Ga ra vog so ka ka”, Bo go qub Ba wac iz „Amaj li je„, Pe tar Al vi ro vi} iz „Ap so lut no ro man ti~ no„, Pe tar Ba wac iz „Uver ti re”, Vla di mir Ba ji} iz „Zvu ci s ka me na„ i Ti ja na Stan ko vi} iz vo kal nog sa sta va „Ro |e ni ce„. - Dra go mi je {to }e mo pr vi put po sle du go vre me na or ga ni zo va ti i do ~ek Pra vo slav ne no ve go di ne. Po seb no mi je dra go {to su no vo sad ski uspe {ni mu zi ~a ri, kao i fir me „Audio

kon struk tor„ ko ja }e obez be di ti bi nu i „[i me-spe ci jal ni efek ti” ko ji }e upri li ~i ti va tro met, pri hva ti li da bez na dok na de pri re de od li ~an pro -

ru ~io je da se gra |a ni do bro obu ku i po ne su osme he, te da oni svi ra ju „xa be, ali ne zaba da va, jer }e sr ca bi ti pu na”. Ti ja na Stan ko vi} iz „Ro |e ni ca„ na ja -

U~e sni ci no vo go di {weg pro gra ma s gra do na ~el ni kom No vog Sa da Mi lo {em Vu ~e vi }em

gram svo jim su gra |a ni ma - re kao je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. No vo sad ski mu zi ~a ri re dom su iz ra zi li za do voq stvo {to su ih grad ski zva ni~ ni ci pre po zna li i po zva li na pro sla vu, a Kr sti} iz „Ga ra vog so ka ka” po -

Fo to: B. Lu ~i}

vi la je ka ko }e ovaj mla di vo kal ni sa stav iz ve sti tra di ci o nal ne srp ske pe sme iz Voj vo di ne i {i re, a Vla di mir Ba ji} iz sa sta va „Zvu ci s ka me na” je obe }ao „20 mi nu ta du hov no-pa tri ot skog blo ka”. A. Latas

NOVOSADSKA HrONIKA

petak11.januar2013.

KO MI SI JA ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

DA NAS NA PRO GRA MU „NO VO SAD SKIH DE^ JIH ZIM ZA RI JA”

O~i ta va we vo do me ra pra va gla vo bo qa

Bag dad, [e he re za da i arap ske baj ke Program “Novosadskih de~jih zimzarija 2” nastavqa se i danas “Kreativnim kampom u {kolskom dvori{tu: Bagdad iz bajke”, koji }e se odràti od 10 do 13 sati u O[ “Petefi [andor”, Ulica novosadskog sajma. Mali{ani od pet do 12 godina ima}e priliku da ~uju pri~u o [eherezadinoj sudbini i upoznaju se sa najinteresantnijim likovima i prepoznatqivom atmosferom arapskih bajki, a u kreativnom delu pravi}e grad Bagdad. Radionica moè da primi 100 mali{ana, a prijave su obavezne putem SMS-a na telefone 063/ 52 11 23 i 063/ 59 25 59. Radionica “I sat stari znao je vreme da izmeri”, koja je organizovana u Zbirki strane umetnosti, Dunavska 29, odrà}e se danas od 11 do 13 sati. Namewena je deci uzrasta od {est do 12 godina, koja }e ~uti istorijat merewa vremena i nau~iti da

gledaju na sat. Broj u~esnika je ograni~en na 30, a prijave su obavezne na telefon 069/ 70 52 60. U „Tink centru” za razvoj de~jih interesovawa, koji se nalazi u Jevrejskoj 15, za danas od 11 do 13 sati prire|ena je radionica “Moja ma{ta moè sva{ta”. U~esnici mogu biti mali{ani od {est do 10 godina, koji }e u~iti o saobra}ajnim znacima, kreirati nove znake i praviti prevozna sredstva kojima jo{ niko nije putovao. Na radionici moè u~estvovati 15 dece, a prijave su obavezne na telefon 063/ 80 16 538. “Sat joge za pravu ki~mu sa u~iteqicom Tatjanom Glenxom” bi}e odràn danas od 10 do 11 i od 11 do 12 sati u De~jem kulturnom centru, Ulica Ive Lole Ribara 6. Broj dece po radionici je ograni~en na 15, a prijave su obavezne putem SMS-a na brojeve telefona 063/ 81 36 261 i 063/ 52 11 23. N. R.

AK CI JA „DNEV NI KA” I „LA GU NE”

„[a tra ~u de sa” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „[atra ~udesa„ @orà Amadoa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Krajem {ezdesetih godina XX veka u Salvador de Baiju stiè ameri~ki nobelovac Xejms Levenson da bi rekonstruisao ìvotopis samoukog etnografa s po~etka veka, velikog veseqaka, zavodnika i buntovnika, ubogog siromaha, ali i velikog gospodina, „pesnika nauke“ i uop{te jednog od najori-

ginalnijih sinova Baije, ìvopisne provincije i istorijske i kulturne prestonice Brazila. Pripovedaju}i o Arkanòvom pionirskom nastojawu da sagleda i zabeleì karakter osobene brazilske kulture i saìvot naroda izme{anih rasa, Amado ispisuje svojevrsnu povest formirawa brazilske nacije, „melezinstva“ i religijskog sinkretizma, istovremeno izvrgavaju}i ruglu sve vrste predrasuda, kolonijalne i rasne teorije, moralno licemerje, la`nu nauku i ispraznu erudiciju. Roman je ujedno i hronika Salvadora, glavnog grada Baije, „grada svih svetih i svih gre{nih“, wegovog vavilonskog {arenila i atmosfere u ~ijem se magijskom sfumatu bri{u granice izme|u stvarnog i ~udesnog, neverovatnog i mogu}eg. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.45), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16.30, 17.45, 19, 21, 21.45), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.45, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek ri~er” (20, 22.25), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (19.45, 22.15), „Frankenvini” (11.30, 15), „Sedam dana u Havani” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Sluga dvaju gospodara” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert „Big najtmer mjuzik” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Svetlana Markov - Bosni}, Natalija Beqanski, Milica Seli}, Cveta Buqi} iz Novog Sada, Danijela Siv~evi} iz Petrovaradina, Gokica Majstorovi} iz Veternika, Tamara Jankovi} - Majstorovi} iz Gospo|inaca i Milanka Bubaw iz Sremske Kamenice, DEÂKE: Sandra Jankovi}, Sawa Rado~aj, Dragica Jawi}, Jelena Boòvi} iz Novog Sada, Ruìca @ivojnovi} iz Sremskih Karlovaca, Milica Grahovac iz Veternika, Mowika Va{ali} iz Futoga, Milena Dobi iz ônopqa i Milana I~in iz Srbobrana.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Tri fun Pa vla Ma le ti} (1932) u 10.30 sa ti, @iv ko Pe tra Sa vin (1932) u 11.15, [an dor Jo va na \il ve si (1929) u 12 - ur na, Mi lo van Qu bo mi ra Ja nu zo vi} (1935) u 12.45 i Jo `ef Oto Ri ter (1949) u 13.30 sa ti. Na Pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra wen Sa vo Ko ste Ku re {e vi} (1948) u 13 sa ti. Na Do wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen La zo Ili je Ki za (1931) u 13 sa ti.

DNEVNIK

Komisija za predstavke i predloge gra|ana razmatrala je ju~e, u Skup{tini grada, `albu stanovnika Zmaj Jovine ulice 24, povodom problema sa na~inom o~itavawa i obra~unavawa potro{we vode. Prema predstavci, na ulazu u objekat postoji jedan glavni vodomer, vlasni{tvo Saveta stanara dva stana, na koji su prikqu~eni i neki poslovni i potro{a~i iz Ulice Ilije Ogwanovi}a 2, preko kojeg se o~itava celokupna potro{wa. Podnosioci `albe

ka`u da se naplata obavqa tako {to se „od celokupne potro{we pau{alno odbiju poslovni potro{a~i pa sve {to ostane fakturi{e se na dva stana” te je takva potro{wa vi{estruko ve}a od stvarne. Komisija }e pitawe uputiti Gradskoj upravi za inspekcijske poslove i JKP „Vovodov i kanalizacija”, a rok za odgovor je 25. januar. Razmatrani su pristigli odgovori na prethodne predstavke sugra|ana. Jedan od wih je i odgovor

na `albu Bore Vidakovi}a iz Kraji{ke ulice u Petrovardinu zbog nasipawa i zauze}a saobra}ajnice i onemogu}avawa prilaska wegovoj parceli. Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove navela je da se Vidakovi} treba obratiti JP „@eleznice Srbije„ s obzirom na to da se nasipawe obavqa i na wihovoj parceli. [to se ti~e `albe Tereze U{qebrke na rad i buku iz ro|endaonice „Skaj klub” na Somborskom bulevaru, Uprava za

inspkcijske poslove utvrdila je da pomenuti lokal ima sve neophodne papire i da je merewe buke pokazalo da ona ne prelazi dozvoqeni nivo. Komisija svake prve srede u mesecu, u 13 sati, prima gra|ane koji mogu do}i i izlo`iti svoje probleme, a dotle joj se mogu obratiti i pismenim putem, na adresu Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2, sa naznakom „Za Komisiju za predstavke i predloge gra|ana”. A. J.

@E LE ZNI CA, LO KAL NE SA MO U PRA VE I PRI VRED NI CI TRA @E RE [E WE

Ob no va pru ge Pe tro va ra din – Be o ~in? Analiza ekonomske opravdanosti revitavizacije pruge Petovaradin Beo~in potrebna je pre nego {to po~ne rekonstrukcija pruge primenom javno - privatnog partnerstva. Pruga je rangirana kao lokalna pruga, duga je 17,2 kilometara i zbog stawa u kojem se nalazi teretni saobra}aj se ne odvija od februara 2007. godine. Ovo je ju~e re~eno u pokrajinskom Sektretarijatu za rad, privredu i zapo{qavawe, gde je bio uprili~en sastanak sa predstavnicima AD”@eleznice Srbije” lokalnih samouprava iz Beo~ina i Grada Novog Sada, Zavoda za izgradwu grada, te privrednika iz „Lafar`a BFC”, firmi „Alas Rakovac” i „Karin komerc”. Doma}in skupa bi je pokrajiski sekretar za privredu, rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, koji je sastanak uprili~io u nameri da lokalne samouprave i privrednici prona|u najboqe re{ewe da se pruga ponovo osposobi, jer je `elezni~ki saobra}aj

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

beo~inskom Fabrikom cementa „Lafar`”i ZIG-om sufinansirao izradu generalnog projekta sa studijom opravdanosti rekonstrukcije i modernizacije pruge Petrovaradin -Beo~in, koji je izradio Saobra}ajni institut CIP. Prema toj studiji procewena vrednost investicije se kre}e oko 45 miliona evra. Me|utim, stru~na komisija „@eleznice Srbije” predlo`ila je da se uradi prva faza - remont pruge ~iji bi tro{kovi iznosili 11 miliona evra, a da se u narednoj fazi radi elektrifikacija i modernizacija pruge. Remont pruge Petrovaradin - Beo~in bi podrazuFo to: F. Ba ki} mevao remonte gorweg i doweg stroznatno jeftiniji i ekolo{ki prihvatqivi- ja, pojedinih putnih prelaza, skretnica.... ji od drumskog. Kako je re~eno, potrebno je {to bi dovelo da se pruga osposobi za dizel organizovati jo{ susreta kako bi se defi- vu~u teretnih vozila sa dozovqenim osovinnisao interes privrednika i lokalnih sa- skim pritiskom od 22,5 tona po osovini. Tamouprava u opravdanost ulagawa. ko bi se zadovoqilo potrebe „Lafar`a” i Pokrajinski sekretarijat za privredu, re- ostalih privrednika na podru~ju op{tine ~eno je, zajedno je sa „@eleznicom Srbije”, Beo~in. Z. D.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

065/47-66-452

Naj bo qe na sve tu, a na {e U Srbiji se proizvode kazani za bojlere od ner|aju}eg ~elika (inoks, prohrom), najboqi na svetu, a najboqe se prodaju uvozni od plastificiranog r|a ju }eg ~e li ka. To je sli~no kao kupovati po zla }e no, sku pqe od zlata. Kupujmo doma}e! 064/3340... *** Do Tvr|ave bi mogla da se planira uspiwa~a od Keja preko Dunava. To bi bilo pravo re{ewe za turiste. 063/7509... *** Ko ri dor 10 po svemu sude}i zavr{i}e „neka” pevaqka!! 060/6394... *** Neverovatno. [ta kaète na izjavu o moralu i zakonu u vezi sa Ba~om? Kao da pre toga nismo ima li No vi Sad, Zre wa nin i mno ge op{tine u Vojvodini i Srbiji. A o dokapitalizaciji Komer ci jal ne ban ke? Iako nismo eksperti, znamo {ta zna~i upumpavawe ìve love u neku banku ili preduze}e. Zna~i da su pukli i da ih vade ... 062/8992... *** Po ten ci jal nim da va o ci ma telesnih organa za transplataciju posle smrti (npr. nakon smrti usled saobra}ajnog udesa) trebalo bi dati iste privilegije u zdravstvu kao i dobrovoqnim davaocima krvi. Zar nije boqe da neki na{i telesni organi nastave ìvot

i posle na{e smrti, nego da istrunu? 064/3340... *** Nije ta~no da mi nemamo {ta da izvozimo! Pogledajte

*** Hvala gradona~elniku {to nije dozvolio vlasnicima taksi radio centara da obore odluku o minimalnoj ceni taksi usluga. Kona~no mogu da pla-

samo koliko je mladih, visoko obrazovanih qudi oti{lo u svet „trbuhom za kruhom”, bez obzira {to je „na{a pamet „, u posledwe vreme, na sve mawoj ceni! 063/1050... *** Gospodine Krkobabi}u gde je na{ regres penzionera? Vi imate penziju, platu i regres, a nama povi{ca trista dinara. Imajte bar malo stida. 063/1264...

}am dospele mese~ne obaveze. Jo{ jednom hvala. 065/6434... *** Nova vlast sve vi{e li~i na estradu. Mnogo reklame i propagande, a veoma malo kvalitetnih poteza koji treba da dovedu do poboq{awa `ivota. Poseban problem nove vlasti su kadrovi, koji su ne samo nestru~ni, ve} i dosta ne{kolovani da bi bili dobitak za ovako slo`eno vreme. 063/5243...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak11.januar2013.

NAJAVQENA SMENA GLAVNE GRADSKE PROSVETNE INSPEKTORKE

Rad Qu bi ce Sr |a nov po stao pro blem? Na ~el nik Grad ske upra ve za obra zo va we Branko Novakovi} po tvr dio je za „Dnev nik” da je za tra ìo sme nu glav ne gradske pro svet ne in spek tor ke Qubice Sr|anov, ali je na veo da ne mo è on tu od lu ku da do ne se, ve} sa mo gra do na ~el nik. Pre do ~io je da ne è li da iz no si raz lo ge u me di je, a za wih je di no zna gra do na ~el nik Milo{ Vu~evi}. – Ne vi dim raz log {to se to li ko di gla pra {i na, jer è li mo da na to me sto do |e oso ba ko ja nam ne }e pra vi ti pro ble me - na veo je No va ko vi}. Upi tan da po tvr di da li je no va kan di dat ki wa za ~el no me sto u grad skoj pro svet noj in s pek ci j i Mirjana Luki}Marinkovi}, od No va ko vi }a smo do b i t i po t vr d an od g o vor. Ka ko sa zna je mo, Lu ki} Ma r in k o v i} se za p o s li l a kao pro svet na in spek tor ka u grad skoj in spek ci ji pre dve i po go di ne, po stru ci je ina ~e pro fe sor ru skog je zi ka, ali u bi o gra fi ji ima i se dam go di na rad nog is ku stva - pet go di na u ka zi nu no vo sad skog ho te la “Park” i dve go di ne u

ka zi nu u Ru si ji, u Mo skvi. U in s pek c i j u je do { la iz Osnov n e {ko l e za od r a s le “Sve ti Sa va”. Na ~el nik Grad ske upra ve za obra zo va we is ta kao da je i po red ove bo i gra fi je, re~ o aka dem skoj gra |an ki, ko ja je pro fe sor po stru ci i po we go vom mi {qe wu kom pe tent na je da oba vqa taj po sao. - Ne vi dim ni {ta lo {e u to me {to je ova è na kao stu dent ra di la u ka zi nu. Ona ima is ku stvo, {ko lo va na je i pro fe sor je - za kqu ~io je sa go vor nik. Qu bi ca Sr |a nov ni je è le la da ko men ta ri {e ovu od lu ku, jer je ka ko ka è i ona ~u la ne zva ni~ no. Pre do ~i la je sa mo da se ose }a tu `no kao ~o vek zbog ce le ove si tu a ci je, jer ni ko zva ni~ no ni je oba ve stio o sme ni, ni ti je u bi lo kom mo men tu raz go va ra la sa na ~el ni kom No va ko vi }em o to me. - Ne mam ~e ga da se sti dim, ni ko ga ni sam zva la, ni ti sam se ogla {a va la po ovom pi ta wu. Ni sam po li ti~ ki igra~ i ne }u do zvo li ti da mi bi lo ko upr qa ~ast. Do voq na po tvr da mi je da vre dim u svom po slu,

pret hod ne ~e ti ri go di ne u~e ni ci ma sme ra scen ski ma ske ri i vla su qar stvo iz da la oko 20 ne va `e }ih di plo ma. Ka da je za tra `e na we na od go vor nost,

DS: Peticijom brane inspektorku

Teh ni~ ka {ko la „Pav le Sa vi}”

ta {to me ne pre sta no zo vu gra |a ni i ko le ge, kao i biv {i u~e ni ci ko ji mi da ju po dr {ku iz ja vi la je za „Dnev nik” Qu bi ca Sr |a nov. I u Sin di ka tu pro svet nih rad n i k a Sr b i j e “Ne z a v i snost” sma tra ju da je ova sme na pu ka osve ta za to {to je Sr |a no va kra jem pro {le go di ne ot kri la ozbiq ne ne pra vil no sti u Teh ni~ koj {ko li

TAKSISTIMA I MALA NU@DA VELIKI PROBLEM

Za 42 sta ja li {ta sa mo dva to a le ta Od 42 tak si sta ja li {ta u gra du, tak si sti ima ju sa mo je dan po kret ni to a let, ko ji se na la zi kod [tran da. Sa ovim pro ble mom tak si sti se u gra du su o ~a va ju pre ko tri de ce ni je. Da zlo bu de ve }e, oni pla }a ju tak su za ko ri {}e we sta ja li {ta u iz no su od 2.300 di na ra, pa sma tra ju da ra de u ne hu ma nim uslo vi ma. Wi ho va mu ka sva ka ko je iz ra è ni ja zi mi hlad nim, jer ka ko tak si sti u {a li ka ù, tre nut no ne ma ze le ni la, pa ne mju gde da se sa kri ju. Vr {e we nu `de u pri ro di ni je ni hi gi jen ski, po seb no ako se zna da tak si sti ba ra ta ju sa nov cem. Pred sed nik udru è wa „Pan tak si„ Nenad Vrane{evi} ka è za „Dnev nik” da ne do sta tak jav nih to a le ta za i sta pred sta vqa pro blem i da su zbog to ga pred stav ni ci tak si udru è wa ne ko li ko pu ta raz go va ra li s nad le `ni ma u grad skoj vla sti, ali bez u spe {no. - Pret hod na grad ska vlast ni je ima la slu ha za nas. Sa no vom gar ni tu rom o ovo me jo{ ni smo raz go va ra li, jer nam je pri o ri tet bi lo po di za we ce na uslu ga. Ka da ova ta~ ka stig ne na red,

da ko men ta ri {u ni {ta u ve zi svo je biv {e ko le gi ni ce Mir ja na Lu ki} Ma rin ko vi}, je di no {to nam je re ~e no da ne vi de raz log za {to bi tre ba lo ne ko -

Fo to: N. Sto ja no vi}

“Pa vle Sa vi}” i za tra `i la od go vor nost di rek tor ke Vesne Bursa}. U ovom sin di ka tu sma t ra j u da se kom p let n a grad ska i po kra jin ska vlast za d u ` e n a za obra z o v a w e okre nu la pro tiv we i pot pi sa la za bra nu spro vo |e wa me re ko ju je Sr |a nov do ne la. Iz „Ne za vi sno sti” uka zu ju da je in spek ci ja utvr di la da je di rek tor ka ST[ “Pa vle Sa vi}” u

Po vo dom na ja ve sme ne Qu bi ce Sr |a nov ogla sio se i Grad ski od bor De mo krat ske stran ke ko ji zah te va gra do na ~el ni ka Vu ~e vi }a da hit no pre ki ne pro gon glav ne pro svet ne in spek tor ke, ko ja je re zul ta ti ma ra da za slu ì la Fe bru ar sku na gra du gra da i ko ja je u obla sti pro sve te naj u gled ni ji stru~ wak na {eg gra da i re gi o na. - Go spo |a Sr |a nov ni je ~lan ni jed ne par ti je, ali su o~i gled no za sme ta li we ni ra zul ta ti ra da, ugled i ne po ko le bqi vost. Zah te va mo da gra do na ~el nik po vu ~e re {e we o sme ni i utvr di okol no sti i na me re onih ko ji ma je ova po {te na, stru~ na, vred na i ugled na è na za sme ta la. Na ta kvim qu di ma po ~i va ure |e we i ì vot na {eg gra da i DS }e uvek sta ti u wi ho vu od bra nu, jer je od bra na stru~ nog in te gri te ta po je di na ca od bra na gra |a na No vog Sa da. Ma ce i kru pi jei ni ka da ni su i ni ka da ne }e vas pi ta va ti de cu u srp skoj Ati ni, u na {em No vom Sa du – na vo de iz DS i do da ju da pe ti ci ju pro tiv raz re {e wa Sr |a no ve gra |a ni mo gu pop ti sa ti u svim me snim od bo ri ma ove stran ke. usle di la je haj ka na in spek tor ku Sr |a nov, te za bra na me ra ko je je do ne la. U {ko li za obra zo va we od ra slih „Sve ti Sa va” ni su è le li

ga da bu de sra mo ta {to je ra dio u ka zi nu, jer sma tra ju da je sva ki po sao do bro do {ao, dok se ne do bi je onaj u stru ci. Qiqana Nato{evi}

BI]E OBEZBE\EN NOVAC ZA OBJEKAT U RADNI^KOJ

No vi vr ti} ove go di ne? ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Radomir Dabeti} re kao je za „Dnev nik” da }e no vac za za vr {e tak ra do va vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci sko ro 100 po sto bi ti obez be |en ove go di ne, ka da se bu de usta jao bu xet gra da. - Mi smo pre ma osni va ~u po sla li zah tev da je za za vr {e tak ra do va i opre ma we vr ti }a po treb no oko 150 mi li o na di na ra. Na dam se da }e taj no vac bi ti obez be |en, jer je zgra da sa zi da na, a ra do vi tre ba da se ra de iz nu tra. Uko li ko do bi je mo no vac, on da sle di ras pi si va we ten de ra za iz vo |a ~a ra do va - is ti ~e Da be ti}. Ina ~e, 27.no vem bra po ~e la je iz grad wa ovog vr ti }a i

to sa za ka {we wem. Za po tre be PU „Ra do sno de tiw stvo” obje kat po vr {i ne oko 3.500 me ta ra kva dra tih bi }e iz gra |en na lo ka ci ji iz me |u uli ca Rad ni~ ke, Stra `i lov ske i Bu le va ra ca ra La za ra na par ce li 772/1. K.O. No vi Sad. Po pro jek tu sprat nost vr ti }a je P+1, sa 19 rad nih so ba ko ji }e mo }i da ko ri sti 460 de ce, od no sno 19 gru pa. Za pr vu fa zu iz grad we je iz dvo je no oko 90 mi li o na di na ra i rok iz vo |e wa pr ve fa ze ra do va je 45 rad nih da na, a ta da je naj av we no da je za dru gu fa zu iz vo |e wa ra do va, pred vi |e no je oko 62 mi li o na di na ra. Q. Nato{evi}

Vu ~e vi} ugo stio am ba sa do ra Ja pa na Po kret ni to a leti kod [tran da

tra ì }e mo to a le te na me ti ma gde po sto je teh ni~ ko sa ni tar ne mo gu} no sti – ka è Vra ne {e vi}. Ra ni jih go di na tak si sti su tra ì li da se po kret ni to a le ti po sta ve kod Me |u me sne auto bu ske sta ni ce, na Li ma nu, No vom na se qu, kod Spen sa i kod ho te la “Park”. - Za i sta je ne zgod no, ka da se na la zi mo na sta ja li {tu, a nig de

Zakonska obaveza Za ko nom iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne, ko ji je uskla |en sa za ko ni ma iz Evrop ske uni je, jav na me sta ko ja ne ma ju uslo va za sa ni tar ni ~vor, u oba ve zi su da na ba ve mo bil ne to a le te. To se od no si na gra di li {ta, par kin ge, ben zin ske pum pe, par ko ve, tak si sta ja li {ta...

Fo to: N. Sto ja no vi}

to a le ta ne ma, na rav no on da se do vi ja mo na raz ne na ~i na, a naj ~e {}e “stra da” dr ve }e. Na à lost, sta bla kod ho te la “Park” ve} 30 go di na nam slu è kao to a let – ka è tak si sta Vojislav B. S ovim se sla ù i we go ve ko le ge i do da ju da se do vi ja ju na raz ne na ~i ne ka da mu ka na te ra. Ne ki skok nu do obli `weg ka fi }a, po je di ni to oba ve iz dr ve ta, a ima i onih ko ji to ra de na par kin gu iz me |u auto mo bi la. I grad ski ~el ni ci se sla ù s tim da bi na tak si sta ja li {ti ma tre ba lo da se po sta ve po kret ni to a le ti. Me |u tim, ka da }e i da li }e se za ovu svr hu obez be di ti no vac, osta je da se vi di. Q. Nato{evi}

Gra do na ~el nik Milo{ Vu~evi} pri mio je am ba sa do ra Ja pa na To{ia Cunozakia ju ~e u Grad skoj ku }i. Zva ni~ ni ci su raz go va ra li o mo gu} no sti ma ja ~a wa od no sa iz me |u No vog Sa da i ja pan skih gra do va, po seb no u obla sti obra zo va wa, kul tu re, spor ta i pri vre de. Ka ko je iz ja vio gra do na ~el nik Vu ~e vi} sa rad wa sa Ja pa nom od ve li kog je zna ~a ja za Sr bi ju i za No vi Sad, jer je to ze mqa ko ja dr `i pri mat u svet skoj eko no mi ji i kva li te tu pro iz vod we i od wih mo `e mo mno go to ga da na u ~i mo. Am ba sa dor Cu no za ki oce nio je ka ko ima pu no pro sto ra za za jed ni~ ke ak tiv no sti i pro jek te. A. L.

ISTRA@IVAWE KOMPANIJE „AUDIOVOKS” POKAZALO

Glu vo ne mi i da qe dis kri mi ni sa ni Ne dav no is tra ì va we kom pa ni je „Audi o voks” po ka za lo je da No vo sa |a ni i da qe dis kri mi ni {u oso be sa o{te }e nim slu hom, a to po tvr |u je po da tak da ~ak 28 od sto is pi ta nih ko ji ima ju ovaj ne do sta tak ka ù da je dis kri mi na ci ju ose ti lo na svo joj ko ì. Ta ko |e, 14 od sto wih re klo je da je ima lo pro blem pri za po {qa va wu zbog o{te }e wa slu ha, a sva ki dru gi se ose }ao ne pri jat no no se }i slu {ni apa rat. Do bra vest je da je ~ak 90 od sto na {ih

U SUBOTU NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Tr ka qu bi te qa ori jen ti rin ga No vo go di {wa ori jen ti ring tr ka odr à }e se u su bo tu, 12. ja nu a ra, u pod ne, na Pe tro va ra disnkoj tvr |a vi. Start je sa par kin ga, a ciq je kod sa ta. Pred vi |e ne su tri sta ze, naj lak {a, sred wa i naj te à. Na pri ja vi u~e sni ci bi ra ju ma pu sta ze, za vi sno od to ga ko ja im te ì na tra se vi {e od go va ra. Naj lak {a sta za se tr ~i sa mo po gor wem pla tou i du ì ne je 1,5 do dva ki lo me tra i ona je pred vi |e na za naj mla |e u~e sni ke. Sred wa sta za pred sta vqa za ni mqi vi ju avan tu ru, dok je ona tre }a, naj du à, za pro fe si o nal ne tak mi ~a re. Ko ja god da se iza be re, uvek se mo è skra ti ti i ni je oba ve zno pro na }i sve za sta vi ce od no sno kon trol ne ta~ ke. De ca ko ja u~e stvu ju u tr ci tre ba da bu du u prat wi ro di te qa. Za one ko ji è le da u~e stvu ju tak mi ~ar ski, pri jav ni cen tar }e bi ti u iz vi |a~ kom do mu u Du nav skom par ku i ta mo je oku pqa we do

10.45 sa ti. Tak mi ~a ri pla }a ju u~e {}e od 200 di na ra. Oni ko ji `e le re kre a tiv no da u~e stvu ju na ovoj tr ci, ta ko |e mo gu da se pri ja ve u iz vi |a~ kom do mu u isto vre me, a po tom idu na Tvr |a vu. Ta ko |e, mo gu do }i di rekt no na par king na Tvr |a vi naj ka sni je do 11.45 ~a so va, pri ja ve se i pre u zmu ma pu sta ze. Re kre a tiv ci ne pla }a ju u~e {}e u tr ka ma. Or ga ni za tor do ga |a ja je Ori jen ti ring atlet ski klub “No vi Sad” ko ji tr ka ~i ma ko ji pr vi put tr ~e pre po ru ~u je da po ne su od go va ra ju }u obu }u i ode }u, jer }e de lo vi sta za bi ti pre kri ve ni bla tom, a bi }e i hlad no i ve tro vi to. Neo p hod no je da po ne su i vo du kao i ne {to ~i me bi se okre pi li. To kom tr ke, na ne ko li ko me sta na sta zi, bi }e ras po re |e ni qu di iz Klu ba ko ji }e po ma ga ti oko or ga ni za ci je, sna la `e wa sa ma pom i sve ga {to za tre ba. A. J.

su gra |a na do bi lo po dr {ku od naj bli `ih, ko ji su im uka zi va li na o{te }e we slu ha i pod sti ca li ih na pro ve ru kod dok to ra. Svi ko ji sum wa ju na ozbiq ni je o{te }e we slu ha, mo }i }e to bes plat no da pro ve re do 31. ja nu a ra u pro sto ri ja ma „Audi o vok sa” u Ma sa ri ko voj uli ci 18. Za in te re so va ni mo gu da se pri ja ve na te le fon 021/459-494. G. ^.

VESTI Is kqu ~e wa stru je

@en ski ba zar u CK13

Sremska Kamenica: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Petrovaradin: od 11 do 13 sa ti Uli ca Din ka [i mu no vi }a 50-68, 59-143. Futog: od 8 do 12.30 deo No vo sad ske uli ce 1-13, Bra }e Bo {wak 53-89 i 48-80a. Bege~: od 8 do 12 sa ti D. Ob ra do vi }a 10a-16, 15-19, Ivan daw ska 31-55 i 30-54.

Pro daj na iz lo `ba raz li ~i tih ru ko tvo ri na pod na zi vom “Ja nu ar ski èn ski ba zar” odr à }e se su tra i u ne de qu od 14 do 18 sa ti u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ba zar je po kre nut ka ko bi se pro mo vi sa la kre a tiv nost i fi nan sij ski po dr à le è ne ko je za ra |u ju od ru~ nog ra da. N. R.

Klizawe i raz me na opre me

Post mo der na u Voj vo di ni

Gra |an ske sme ne na kli za li {tu na Spen su da nas }e se odr `a ti od 10.15 do 11.45 sa ti, od 12 do 13.30, od 16.15 do 17.45, dok }e no} na sme na tra ja ti od 22 do 24 ~a sa. Na pla tou is pred „Grad ske ka fe ne” su tra }e se odr `a ti raz me na zim ske opre me, ko ja }e tra ja ti od 9 do 13 sa ti. B. M.

Iz lo `ba „Post mo der na u Voj vo di ni (1976-1990)„, autor ke pro jek ta i ku sto sa Svetlane Mladenov, bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na za po se ti o ce u na red nih me sec da na, do 11. fe bru a ra. I. D.

vOJvOdinA

petak11.januar2013.

dnevnik

НОВИНЕ У ПЛАНИРАЊУ ОПШТИНСКОГ БУЏЕТА У СЕНТИ

Про гра ми ра ње ка се по европ ском ре цеп ту

Гранични прелаз код Ђале

ПРОМЕНЕ НА ПРЕЛАЗУ ЂАЛА

Бр же преко границе

ЂА ЛА: На граничном прелазу Ђала -Тисасигет, на основу ступања на снагу споразума између Мађарске и Србије о контроли друмског, железничког и речног саобраћаја, од 4. јануара продужено је радно време. Овај гранични прелаз сада је отворен од 7 до 19 сати, а осим држављана Србије и Мађарске, како је то било до сада, могу да га прелазе сви држављани земаља Европске уније. Промена режима рада на граничном прелазу код Ђале допринеће да се у време најинтензивнијег промета растерети најпрометнији друмски гранични прелаз код Хоргоша. У тој функцији биће и најављено отварање новог граничног прелаза Бачки

Виногради - Ашотхалом, чим се заврши неопходна инфраструктура на нашој страни код Бачких Винограда. За отварање овог граничног прелаза средствима ЕУ, изграђене су потребне саобраћајница у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србије и Мађарске. Да би се омогући бржи прелазак српско-мађарске границе и изишло у сусрет грађанима пограничног подручја у плану је да се за путнички саобраћај поново отвори и стари гранични прелаз Хоргош-Ђала, што би омогућило да се у време великих гужви избегне вишесатно чекање за прелазак грнаице. М. Мр.

СЕН ТА: Укупан износ буџета сенћанске општине за 2013. годину планиран је у износу од 881,366 милиона динара, при чему су планирани трошкови из општинске касе Сенте 850,88 милиона динара, што је нешто мање него лане, а томе треба додати око 30,5 милиона динара сопствених прихода корисника буџета, предочили су јуче на конференцији за новинаре председник општине Ру долф Це гле ди и руководилац Одељења за финансије Општинске управе Сенте Ар пад Маћ ко, док је чланица Општинског већа за ресор здравства и социјалне политике Дра га на Ра до њић о планираном издвајању средстава у овим делатностма. - Буџет је оријентисан на максималну штедњу, како би до краја године могли да анулирамо сва дуговања и у 2014. годину ушли без већих заосталих обавеза из претходног периода. Новина је веће издвајање средстава за инвестиције у месним заједницама, што је значајно имајући у виду чињеницу да је прошле године истекао самодопринос, како не би дошло до застоја у инвестицијама и развоја у

месним заједницама - рекао је Рудолф Цегледи. Указано је да је измењена структура издатака из општинске касе, јер су као значајне ставке уграђене инвестиције месних заједница, па је тиме повећао износ средстава која се враћају месним заједницама. Поред средстава за њихово редовно функционисање додатно је издвојено скоро 35 милиона динара за улагања у изградњу канализације, побољшање водоснабдевања, одржавање путева и тротоара и развој заједнице. Арпад Маћко је нагласио да су приликом израде буџета коришћене до сада некоришћене методе програмираног буџета, чије увођење ће према законским одредбама бити у локалним самоуправама обавезне тек од 2015. године. Маћко је појаснио да су садашњих 15 програма као резултат на конкурсу Европске уније, као вежба уграђени у ставке буџета. - Програмирани буџет почива на принципу, да се делатност приказује у оквиру конкретних програма, пројеката, који се појављују као сопствени, унутрашњи буџет. Развојни план општине у будућем пе-

Но вац за се о ска за ба ви шта

КИ КИН ДА: Канцеларија за младе недавно је организовала хуманитарном концерту у Позоришном клубу на којем су прикупљана средства за куповину опреме за забавишта у селима кикиндске општине.Иницијатива је потекла након недавне посете сео ским забавиштима где је установљено да недостају фото апарати,компијутери и јос нека техничка средства. Новац за ове намене прикупљаће се и у наред-

ном периоду на објаснила је кординаторка Канцеларије за младе Би ља на Сто ја но вић и додала да је током прве акције прикупљено шест хиљада динара: -У разговору са васпитачима закључили смо да неким сеоским забавиштима недостају фото апарати.Поред тога,недостаје и нека техничка опрема али за сада ћемо купити фото апарате како би деца могла да сликају и да своје фотоА. Ђ. графије излажу.

риоду имаће велики значај код планирања буџета, пошто ће свака буџетска ставка морати бити поверзана са добро разрађеним развојним планом. Тако би се мењало традиционално праћење буџета и у први план и дошли резултати и успеси приказани унутар одређенох програма, односно пројекта. Овако програмиране буџетске ставке у овој години присутне су код Фонда за заштиту животне средине, Месне заједнице Богараш, Културнообразовног центра „Турзо лајош„, Музичке школе и Туристичке организације општине Сента - указао је Маћко. За потребе Скупштине општине, председника општине и Општинског већа намењено је 59,6 милиона динара и Општинску управу преко 123 милиона динара. Потребе образовних институција изискују скоро 197 милиона динара где је највећа ставка Дечији вртић „Снежана„ (89,5 милиона динара), а уз Основну школу „Стеван Сремац„ и Основну музичку школу „Стеван Мокрањац„ подмирују се и материјални трошкови за четири средње школе. Култури је намењено 49,69

милиона динара од чега највећи део отпада на КОЦ „Турзо Лајош„ зајендо са пројектима 34,775 милиона динара, а предвиђени су издаци за Завичајну фондацију „Стеван Сремац„ и Сенћанско мађарско камерно позориште. За физичку културу издвојено је 25 милиона динара, а нешто већи износ је и за потребе социјалне заштите 25,28 милиона динара. Према речима Драгане Радоњић за помоћ здравству средства су значајније увећана на 12,8 милиона динара за Дом здравља и Апотеку. Дому здравља је намењено осам милиона динара за текуће поправке и одржавање зграда и за набавку опреме, док је Апотеци намењено 4,5 милиона динара за завршетак реконструкције централне апотеке и адаптацију јединица за издавање лекова у селима Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Радоњићева је додала да је пола милиона динара предвиђено за израду елабората о оправданости оснивања геронтолошког центра у Сенти, а ако се покаже оправданим и одређивање потенцијалне локације. М. Митровић

vOJvOdinA

dnevnik НА ЧЕЛ НИК СЕ ВЕР НО БА НАТ СКОГ ОКРУ ГА ВЛА ДИ МИР ИЛИЋ

Ме ња ју се гра ни це окру га? КИ КИ НДА: За начелника Севернобанатског округа, поново је изабран Вла ди мир Илић, који је и до сада обављао ову функцију као именовано лице, али је сада изабран по конкурсу који је расписало надлежно Министарство.

Вла ди мир Илић

Оцењујући 2012. годину начелник Округа каже да су је обележили избори, као и да је и сувише енергије утрошено на договарања и евентуална прекомпоновања власти. Годину за нама обележиле су и временске непогоде-јак снег почетком 2012. године, велика суша током лета и мећаве на крају године. С обзиром на то да је Илић и команданат за ванредне ситуације Севернобанатског управног округа додаје да је око 600 људи спасено из сметова у децембру. Ради лакше комуникације и бољег организовања план је да се у овој години у свакој месној заједници оформе штабови цивилне заштите који ће

бити на располагању мештанима у ванредним ситуацијама. У 2013. години планирају се интезивнији контакти са окрузима у Мађарској и Румунији. - Циљ нам је да успоставимо боље контакте са Тимишком префектуром и Чонградском жупанијом јер су нам то суседни региони. У договору са њима наставићемо да се боримо за отварање граничних прелаза на којима константно морамо да инсистирамо без обзира на блокаду Европске уније према Румунији да се прелази отворе - додаје Илић. Неопходна је боља и организованија комуникација грађана из све три државе јер Илић сматра да су контакти који постоје периферни и минорни, а да су могућности веће: - Размишља се о промени надложености Округа на територији Србије. Постоји груба идеја, за коју се још увек не зна да ли ће бити реализована, а политички о њој разговарају све странке у Србији, да се промене границе округа. Од раније постоји идеја да се општине Кањижа, Сента и Ада припоје суботичком одно сно Севернобачком управном округу, а да поред Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца северном Банату припадне и Црња. О овој идеји разговарано је у надлежном министарству, али ту сада постоји низ питања које покреће ова тема. Општина Ада је расположена да остане у Севернобанатском округу јер до Кикинде има 25 километара, а до Суботице 70 километара. С друге стране Ново Милошево и Бочар који припадају општини Нови Бечеј потпуно су окренути ка Кикинди, док је Кумане окренуто ка Зрењанину. А. Ђу ран

ПО КЛО НИ ЗА ПР ВУ ОВОГОДИШЊУ РУМ СКУ БЕ БУ

Не де ља до не ла Не дељ ку РУ МА: Малу Недељку, прву бебу рођену у румском породилишту у овој години, јуче је посетио председник румске општине Го ран Ву ко вић и том приликом уручио пригодне поклоне за бебу и поклон честитку од 50.000 динара. Ове године Румљани су чекали на своју прву бебу до 6. јануара, када је у 12 часова и 10 минута Мир ја на Гла ваш родила девојчицу. Симболично, девојчица која је тешка 3.650 грама и дуга 55 сантиметара, названа је Недељка, јер је рођена на Бадњи дан у недељу. Мирјани Главаш и Ни ко ли Же гар цу ово је четврто дете, а мајка истиче како се и она и Мај ка Мир ја на Гла ваш и ма ла Не дељ ка беба осећају одлично и веома је задовољна како је проте- ве, јер овде у породилишту чак и као порођај и третманом који је до- очеви могу присуствовати овом догађају - поносно истиче дирекбила у румском породилишту. -Уз помоћ локалне самоуправе, торка Дома здравља докторка породилиште је комплетно рено- Сми ља Лон чар. - Штета је што се ово породиливирано и сада постоје одлични услови за праћење трудноће, поро- ште мало користи, и лекари који ђај и каснији смештај породиља и контролишу трудноћу требало би беба. Веома нам је жао што ови будућим мајкама да укажу на предуслови нису искоришћени и што ности порођаја овде, на комфор, немамо више порођаја. Овим пу- услове и лакши приступ породице тем апелујем на жене да се овде породиљи - додаје Горан Вуковић. порађају и искористе добре услоМ. Ма ру шић

„Ате ист реп” у клу бу Зом би БЕ ЧЕЈ: Вечерас бесплатно, а сутра за провод у бечејском клубу „Зомби“ ваља издвојити 400 динара. Такав финансијски третман диктирају гости све атрактивнијег места за провод не само Бечејаца. Петак је, уобичајено, вече када шансу у клубу „Зомби“ добијају млади, жељни афирмације, музичари из Бечеја и околине. Прилику да покаже своје умеће, уз пратњу акустичне гитаре,

вечерас је добила Бечејка Је ле на Не шић. Сутрашње вече би требало да буде „вруће“, јер ће у гостима бити скоро четврт века успешни новосадски панк-рок састав „Атеист реп“. Како последњих шест година нису наступали у граду крај Тисе, „Aтеист“ најављујe луд провод, па ваља издвојити време и новац. В. Ј.

petak11.januar2013.

ПО СЛЕ МИР НЕ ПРИ МО ПРЕ ДА ЈЕ ВЛА СТИ ОДР ЖА НА И ПР ВА СЕД НИ ЦА СО БАЧ

Ба ла ше вић по но во по ча сни гра ђа нин

БАЧ: На јучерашњој седници Скупштине општине Бач која је одржана у мирној атмосфери након свих догађаја који су потресали политички живот ове општине, Ђор ђр Ба ла ше вић је поново проглашен почасним грађанином општине Бач. На седници су присуствовали представници коалиције ДС (10),ЛСВ(2) и СРС (1), као и два одборника из редова СНС, један из ГГ и једна одборница из ПУПС-а а остали одборници из редова СНС и СПС се нису појавили. За одлуку о поновном додељивању звања почасног грађанина општине Бач Ђор-

ђу Балашевићу, гласало је 17 одборника, пошто је тадашња скупштинска већина у августу донела одлуку да му се одузме ово признање. -Била је то неразумна одлука наших политичких противника , којима смо тада покушавали да објаснимо да то не чине. Остали су неми на све наше аргументе и гласали су за одузимање тог признања. Пошто се сада изменила ситуација, први корак нам је био да исправимо ову неправду.једногласно смо одлучили да је Ђорђе Балашевић и даље наш почасни грађанин -рекао је Томислав Богуновић одборник ДС-а.

Поред осталих тачака дневног реда којима су именовани нови чланови неколико школских одбора у основним школама у Бачу, Плавни,Селенчи, Бачком Новом Селу и Вајској, као и средњој пољопривредној школи у Бачу, значајно је и то да су одлуком Скупштине општине Бач, одузети одборнички мандати доскорашњој председници СО Бач, Ли ди ји Ша ма но вић (ЛСВ) и доскорашњем заменику председнице СО Бо ри сла ву Ан то ни ћу (СРС), пошто су на сталном раду у Скупштини општине, а њиховим одборничким групама су ови мандати стављени на располагање да предложе друге кандидате. С. Ми лер

СОМ БОР СКИ „БИ О Е НЕР ГО ИЛ” ШИ РИ ПРО ИЗ ВОД ЊУ

По тра жња ве ли ка, а си ро ви не не ма

СОМ БОР: Предузеће за производњу биодизела “Биоенергоил” из Сомбора права је мала еколошка фабрика, која се простире на 600 квадратних метара у хали бивше Трговине „Сунце”. У овој сомборској фирми од отпадних уља и масти органског порекла производе биодизел, при чему запошљавају само пет радника, пошто је целокупна прерада отпадног уља потпуно аутоматизована. Купаца овако произведеног биодизела је много, кажу у овој фирми која тржишту испоручи месечно и по 30.000 литара биодизела, али засада овако добијен енергент испоручују само пољопривредним газдинствима, приватним превозницима, ауто-школама, малим аутобуским компанијама, рибњацима и још неким мањим потрошачима. Користећи могућности законске регулативе овде је реч о преради коришћеног уља из ресторана, хотела, домова ученика, болница и рибарница. Тако искоришћена уља уместо да заврше као загађивачи водотока и земље постају сировина за производњу горива које не загађује околину, а поред тога је јефтиније од обичног дизела. Ову, за Србију необичну, а у свету уобичајену фирму основали су 2008.године Сло бо дан Ка та нић и Дра ган Мак си мо вић, и то уз помоћ Фонда за

Ди зе ла ши прерађују и сун цо крет - Лош, такозвани неусловни сунцокрет, који добијемо од Института за ратарство у Новом Саду, можемо да прерадимо у биодизел и на тај начин решавамо проблем отпада. За то постоји посебна машина која меље и цеди лош сунцокрет, а за један литар биодизела потребна су четири килограма неупотребљивог сунцокрета - каже Слободан Катанић, други сувласник и уједно директор сомборског предузећа “Биоенергоил”. капиталне инвестиције Србије и Војводине, те кредитима банака, али и сопственим средствима. Два власника купила су врхунску опрему од енглеског произвођача “Еуро фуел тецх”,и она је потпуно идентична опреми која се користи за производњу

биодизела за возни парк краљице Енглеске. - Иако Србија,по неким проценама, годишње има 40 милиона литара отпадног уља,наша мала фабрика има проблема са сировинама, јер се највећи део тог отпада још увек баца, па су наши ка-

ЗРЕ ЊА НИН ЦИ ОПЕТ ИЗ ЛА ЗЕ НА БИ РА ЛИ ШТА

Из бо ри у 29 ме сних за јед ни ца ЗРЕ ЊА НИН: Тек неколико месеци после председничких, републичких, покрајинских и локалних избора, Зрењанинци ће имати прилику поново да бирају. Не само да ће бирачи у изборној јединици 17 – Зрењанин 3 гласати 17. фебруара на допунским изборима за посланика у Скупштини Војводине по већинском систему, него ће и мештани 29 градских и сеоских месних заједница на територији града Зрењанина

нин, Доситеј Обрадовић, Мужља, као и у насељеним местима Арадац, Бело Блато, Ботош, Ечка, Златица, Клек, Книћанин, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Стајићево, Фаркаждин и Чента. У месним зајдницама Шумица, Мала Америка, Јанков Мост и Тараш, избори ће бити одржани само за чланове савета, а у Лазареву и Банатском Деспотовцу грађани ће бирати једино чланове надзорних одбора.

Кар ди нал не гре шке - Апелујемо на градске службе да у наредном периоду озбиљније схвате свој по сао и пре стану да праве грешке које нису забележене у модерној политичкој историји Зрењанина. Сећа ли се ико избора у Србији, Војводини или Зрењанину, који су заказивани, па одједном померани, у пола термина? Очигледно је да власт у Зрењанину по ставља стандарде који говоре како не треба радити и како се крше законом прописане процедуре и рокови - упозорио је Александар Мартон. две недеље пре тога бирати чланове савета и надзорних одбора МЗ. Ови избори, претходно заказани за 27. јануар, померени су за 3. фебруар, а грађани ће тог дана, у термину од 7 до 20 часова, моћи да се определе за кандидата којем желе да укажу поверење у предстојећем четворогодишњем мандату. Избори за чланове савета и надзорних одбора одржаће се у месним заједницама Центар, Граднулица, Сава Ковачевић, Вељко Влаховић, Доља - Црни Шор, Зелено поље, Жарко Зрења-

Градски одбор Демократске странке Србије у Зрењанину позвао је грађане да у што већем броју изађу на предстојеће изборе и сами одлуче ко ће их у наредном периоду представљати и ко ће водити рачуна о томе да се побољша квалитет живота у њиховом непосредном окружењу. Како је на конференцији за новинаре рекао портпарол ГрО ДСС Ра ша Трај ко вић, предстојећи избориприлика су да бирачи направе још један корак и да у својим ме-

сним заједницама, као што су урадили у граду, склоне са положаја оне људе који су до сада одлучивали у њихово име, а којима је приоритет био интерес странака које представљају а не интерес грађана. Предстојећи месни избори били су тема прес конференције и зрењанинских лигаша. Одборник ЛСВ у Скупштини града Алек сан дар Мар тон упутио је замерке на начин расписивања избора. - Многи су били изненађени самим расписивањем за 27. јануар. Ипак, месне заједнице су ушле спремне у овај брзоплето започет посао. Усаглашени су Статути месних заједница, са Одлуком о месним заједницама града Зрењанина, формиране су изборне комисије и започео је процес кандидовања - рекао је Мартон. - Кандидати су радили све у складу са процедуром и терминима. Али, онда је уследио хладан туш. Избори су померени за 3. фебруар. Месне заједнице су приморане да читав процес кандидовања започну од почетка. Кандидати који су већ сакупили потребне потписе и документацију, морају да понове читав процес - истакао је Мартон и позвао грађане да се без обзира на, како је оценио, кардиналне грешке приликом заказивања избора, укључе у процес кандидовања и изборе за квалитетнији живот у својим месним заједницама и насељеним меЖ. Ба ла бан стима.

пацитети упослени само двадесет одсто - има разлога за жалбе Драган Максимовић, сувласник “Биоенергоила”, међутим, наруку им све више иде примена Закона о изменама и допунама о управљању отпадом, који обавезује све производне погоне у којима има отпадних уља да их, уместо простог бацања, предају овлашћеним предузећима за прераду. Максимовић каже да отпадна уља добијају из предузећа и ресторана у околини Сомбора, Апатина, Новог Сада,Оџака и Београда, али и из Краљева. Брига предузећа, односно ресторана је да сакупљају уље, док “Биоенергоил” преузима неупотребљив отпад и одвози га у свој погон на даљу прераду, од које сви имају користи. Овде кажу да литра отпадног уља даје безмало литар биодизела и 0,15 литара сировог глицерина, који има употребну вредност као готов производ број два, и користи се, као енергент, у топланама,енерганама и пластеницима место мазута. Како кажу у овој фирми, циљ им је да очисте подручје Сомбора и региона од отпадних уља, али и да направе пилот пројекат који би се могао применити и у другим градовима Србије. Планирају и да упосле 30 људи широм Србије који би радили на том послу. М. Ми ље но вић

Но ви про стор за Цр ве ни крст ТЕ МЕ РИН: Прва овогодишња акција добровољног давања крви организована је у новим просторијама Црвеног крста Темерина, у улици Ново садској 322. Како је рекао Ва со Ка ли џан из Завода за трансфузију крви у Новом Саду, одазвало се 40 давалаца, што је мање него што је за ову средину уобичајено, а разлог су вероватно празници и зимски одмори.У новим про сторијама Црвеног крста у Темерину биће организовано више активно сти из делокруга рада ове хуманитарне организације. Семинари и предавања, настава из прве помоћи за полагање возачких испита, прикупљање хране, одеће и обуће за најугроженије породице, а наравно и редовне акције добровољног давања крви. У овој години планирано је 12 акција, следаћа ће бити одржана 7. фебруара. М. Мл.

CRnA HROnikA

petak11.januar2013.

NA BATROVCIMA REKORDNA ZAPLENA MARIHUANE

U kamionu 900 kila skanka

Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci pre ma Hr vat skoj za ple we no je vi {e od 900 ki lo gra ma opoj ne dro ge ma ri hu a ne „skank”, pre no si RTS. Po li ci ja i ca ri ni ci su dro gu ot kri li u ka mi o nu iz Ma ke do ni je ko ji je i{ao za [vaj car sku. – Za pre gled smo se od lu ~i li ana li zom ri zi ka jer je kri jum ~a re we nar ko ti ka iz Ma ke do ni je za Za pad nu Evro pu u~e sta lo – re kao je vo |a ti ma za su zbi ja we kri jum ~a re wa Vla di mir Ko va ~e vi}. Po we go vim re ~i ma, opoj na dro ga je bi la sa kri ve na u ku hiw skim ele men ti ma ko je je vo za~ iz Ma ke do ni je po ku {ao

da pro kri jum ~a ri pre ko te ri to ri je Sr bi je. – Ta ko li ~i na za ple we ne ma ri hu a ne je naj ve }a ika da na ovom gra ni~ nom pre la zu, a ve ro vat no i u Sr bi ji – ka zao je po mo} nik ko man di ra sta ni ce Gra ni~ ne po li ci je Ba trov ci Bran ko Ba ~i}, i do dao da }e na kon za vr {e nog uvi |a ja dr `a vqa ni nu Ma ke do ni je ko ji je po ku {ao kri jum ~a re we bi ti od re |e no po li cij sko za dr `a va we i da }e u za ko nom pred vi |e nom ro ku bi ti spro ve den is tra `nom su di ji. Dro ga je za ple we na u za jed ni~ koj ak ci ji pri pad ni ka Upra ve Ca ri na i Gra ni~ ne po li ci je Sr bi je.

PAO LOPOVSKI TANDEM

Uhva}eni u novosadskoj radwi No vo sad ska po li ci ja je pre kju ~e, po la sa ta po sle po no }i, u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a za te kla me {ta ni na B. [. (26) i we go vog vr {wa ka iz Ti te la A. I. u pro dav ni ci u ko ju su u{li raz biv {i sta klo na ula znim vra ti ma. Obo ji ca su pri ve de na u slu `be ne pro sto ri je i pro tiv wih bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va ko ja ih te re ti za kri vi~ no de lo te {ke kra |e, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

dnevnik

TRAGEDIJA U VIKENDICI KOD PARA]INA

êtiri mladi}a se otrovala ugqen-monoksidom? – Te la ~e tvo ri ce mla di}, sta rih iz me |u 17 i 20 go di na, ko ja su ju ~e pro na |e na u jed noj vi ken di ci u Svoj no vu kod Pa ra }i na, po sla ta su na ob duk ci ju, i naj ve ro vat ni je }e se da nas zna ti uzrok wi ho ve smr ti – iz ja vio je Ta nju gu is tra `ni su di ja vi {eg su da u Ja go di ni Zo ran Pe tro vi}. – Ve li ka tra ge di ja, pro na {li smo be ì vot na te la ~e tvo ri ce de ~a ka u vi ken di ci i sa da kre }e mo na utvr |i va we uzro ka smr ti. On ni je è leo da se iz ja {wa va o to me {ta je uzrok smr ti mla di }a. – Ne bih ni {ta una pred da ka èm dok ne ura di mo ob duk ci ju, dok ne ura di mo po treb ne ana li ze i ve {ta ~e wa – ka zao je is tra -

Vi ken di ca u ko joj su stra da li mla di }i

`ni su di ja. – Ob duk ci ja je oba vqe na, a da nas }e se, od mah, ura di ti tok si ko lo {ke ana li za i

Da~i}: Nema tragova nasilne smrti Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da pr ve in di ci je uka zu ju na to da su ~e tvo ri ca mla di }a ~i ja su te la ju ~e pro na |e na u se lu Svoj no vo kod Pa ra }i na otro va na ga so vi ma pri li kom ko ri {}e wa ro {ti qa, {to se za vr {i lo tra gi~ no. Na po mi wu }i da je is tra ga jo{ u to ku, Da ~i} je to kom obi la ska ra do va na iz grad wi mo sta Ze mun–Bor ~a, no vi na ri ma re kao da su, po iz ja va ma ro di te qa, mla di }i oti {li na ro {tiq i da u pr vim iz ve {ta ji ma ne ma ni ka kvih tra go va o to me da im je `i vot na sil no od u zet. – Mo ra da se vo di ra ~u na jer ima do sta po ro di~ nih ne sre }a, ubi sta va i sa mo u bi sta va u po ro di ci, {to je ma nir ko ji nam ~e sto do la zi sa Za pa da – do dao je Da ~i}.

POSLE HAP[EWA U CRNOJ GORI

Izru~en Zrewaninac Cr no gor ska po li ci ja iz ru ~i la je srp skim ko le ga ma B. D. (24) iz Zre wa ni na, ko ga je po tra `i vao In ter pol Sr bi je, sa op {te no je ju ~e u Pod go ri ci. Upra va po li ci je Cr ne Go re je na ve la da je za B. D. bi la ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca na osno vu zah te va pra vo sud nih or ga na Sr bi je. B. D. je iz ru ~en Sr bi ji ra di vo |e wa kri vi~ nog po stup ka pred Osnov nim su dom u Zre wa ni nu zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja. (Tanjug)

SVETLANA RA@NATOVI] TRE]U RATU KAZNE TREBA DA PLATI DO 30. JUNA

Ceca du`na jo{ 500.000 evra

Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi}

– Folk-pe va ~i ci Sve tla niCe ci Ra `na to vi} rok za ot pla tu tre }e ra te nov ~a nog de la ka zne na ko ju je osu |e na zbog mal v er z a c i j a s tran s fe r i m a fud ba le ra „Obi li }a”, is ti ~e 30. ju na ove go di ne – re kla je port pa rol ka Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ca Ri sti}. Po {to upla ti tre }u ra tu od 500.000 evra, Ra `na to vi }e voj bi tre ba lo da bu de ski nu ta i hi p o t e k a na ku } i u Qu t i c e Bog da na, ko ja je bi la upi sa na kao ga ran ci ja da }e tre }a ra ta bi ti upla }e na su du. Pre su dom iz ma ja 2011. go di ne osim za tvor skih ka zni, Ra `na to vi }e voj i we noj se stri Li d i j i Oco k o q i}, ko j a je s wom bi la osu |e na, na lo `e no je da u bu xet Sr bi je upla te ukup no mi lion i po evra na ime od u ze te imo vin ske ko ri sti. Taj iz nos je po de qen u tri ra te od po 500.000 evra. Pr vu ra tu su upla ti le u ju lu 2011, dru gu u de cem bru iste go di ne, a tre }u bi tre ba lo da upla te do 30. ju na. Ra `na to vi }e va je 22. fe bru a ra pro {le go di ne od slu `i la ka znu ku} nog za tvo ra ka da joj je

ski nu ta elek tron ska na ru kvi ca ko ju je no si la osam me se ci, po {to joj je u za tvor sku ka znu od go di nu da na bio ura ~u nat bo ra vak u pri tvo ru od ~e ti ri me se ca to kom ak ci je „Sa bqa„ 2003. go di ne. We na se stra Li di ja Oco ko qi}, ko ja je za jed no s wom bi la osu |e na na {est me se ci ku} nog za tvo ra, iz dr à la je ka znu kra jem ok to bra 2011, po {to je i ona to kom „Sa bqe” u pri tvo ru pro v e l a ne p u n a dva me s e c a. One su, u skla du sa spo ra zu mom o pri zna wu kri vi ce, ogla {e ne kri vim i osu |e ne na go di nu, od no sno {est me se ci ku} nog za tvo ra i na lo è no im je da u sud ski bu xet upla te mi lion i po evra na ime od u ze te imo vin ske ko ri sti. Po spo ra zu mu ko ji je za kqu ~i la s Tu ì la {tvom, Ra `na to vi }e va je pri zna la, u za me nu za go di nu da na ku} nog za tvo ra i mi lion i po evra nov ~a ne ka zne, da je pro tiv prav no pri sva ja la no vac od tran sfe ra de set fud ba le ra FK „Obi li}” u ino stra ne klu bo ve i bez do zvo le dr à la 11 pi {to qa. (Tanjug)

Fo to: RTS

naj ve ro vat ni je }e mo zna ti {ta je uzrok smr ti. Te la ~e ti ri mla di }a po li ci ja je pro na {la ju ~e oko 8.30 sa ti. Dva mla di }a su bi la u kre ve tu, a dva za sto lom, u vi ken di ci ko ja pri pa da po ro di ci Ata nac ko vi}, iz ja vio je Ta nju gu je dan me {ta nin se la Svoj no vo. Po mi {qe wu me {ta na, mla di }i su se ve ro vat no otro va li ugqen-mo nok si dom ko ji je iz la zio iz agre ga ta za pro iz vod wu stru je na naf tu. Apa rat je sme {ten u su sed noj pro sto ri ji, oda kle je dim ula zio u onu u ko joj su bi li mla di }i jer „vra ta ne dih tu ju do bro”. Otac jed nog od na stra da lih, Bo jan Ata nac ko vi}, ko ji ih je i pro na {ao, ka `e da

sum wa u tu ver zi ju. Na i me, on je no vi na ru B92 na te re nu re kao da je we gov sin s dru ga ri ma si no} oti {ao u ku }u na se lu i da su hte li da ro {ti qa ju, a po sled wi put se sa si nom, ka ko ka `e, ~uo pre kju ~e oko 19 ~a so va. Na kon to ga ni ko mu se vi {e ni je ja vqao na te le fon. Ka da ih je ju ~e uju tro na {ao, dvo ji ca su le `a la na kre ve tu, dok su dru ga dvo ji ca bi la za sto lom. Svi su bi li mr tvi, a kod dvo ji ce je pri me tio be lu pe nu oko usta, zbog ~e ga on sum wa da je uzrok smr ti tro va we ugqen-mo nok si dom. On je do dao da na mla di }i ma ni je vi deo ni ka kve po vre de, da u pro sto ri ji ni je bi lo di ma i da je {po ret na dr va bio uga {en. - Za vr {i li su s ro {ti qa wem, a je dan de~ ko ih je ob i {ao oko {est sa ti i sve je bi lo u re du ta da. Ni su pi li, bi li su tre zni re kao je Ata na sko vi}. Mla di }e je u vi ken di cu ne da le ko od se la pre kju ~e oko 16 ~a so va do ve zao Bo jan Ata nac ko vi}, ko ji im je ukqu ~io struj ni agre gat na ben zin i pri pre mio dr va za gre ja we, ja vio je RTS. Mla di }i su te le fo nom po sled wi put raz go va ra li oko 19 ~a so va s ocem jed nog od wih, a pu tem in ter ne ta ja vi li su se oko 1.30 ~as no }u.

MADA NAJVI[I SRPSKI ZVANI^NICI IZJAVQUJU DA SE STE@E OBRU^ OKO ODBEGLOG PQEVAQSKOG NARKOBOSA, ON JE I DAQE NA SLOBODI

Darko [ari} 39 meseci izbegava hap{ewe Pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ka zao je da se ste è obru~ oko od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, kao i da }e sle de }i ko rak bi ti we go vo hap {e we. Pre mi jer je re kao i da po tra ga za [a ri }em ne }e bi ti uspe {na uko li ko se vo di pre ko no vi na jer nar ko bos mo è na taj na ~in bi ti upo zo ren na to da tre ba da pro me ni lo ka ci ju, {to se u pro {lo sti ve} do ga |a lo. [a ri }u se iz gu bio trag u ok to bru 2009. to kom ak ci je „Bal kan ski rat nik”, ko ja se od vi ja la isto vre me no u Uru gva ju i Be o gra du. Pre mi jer je do dao da je In ter pol pro {le go di ne do sta vio in for ma ci je o to me da se „li ce ko je mo è bi ti [a ri} i ko je je sli~ no we mu” na la zi u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci, ali da osim te in for ma ci je no vih ni je bi lo, od no sno da „ni smo do bi li po dat ke iz In ter po la te ze mqe {ta se za i sta de si lo”. Ko men ta ri {u }i spe ku la ci je me di ja o to me da je je dan mi ni star u kon tak tu sa [a ri }em, Da ~i} je na ja vio da }e, uko li ko se to is po sta vi kao ta~ no, taj mi ni star bi ti uhap {en.

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} ne dav no je ta ko |e re kao da }e [a ri} bi ti uhap {en, da ne mo è pre ci zi ra ti ka da, kao i da je uve ren u to da ni ko me iz vla da ju }e ko a li ci je ne }e pa sti na pa met da {ti ti Dar ka [a ri }a jer }e, u su prot nom, kri vi~ no od go va ra ti. Uru gvaj ska po li ci ja je 15. ok to bra 2009, u sa rad wi s ame ri~ kom agen ci jom DEA i srp skom BIAom za ple ni la 2.174 ki lo gra ma ko ka i na na jah ti „Ma ui” i uhap si la vi {e ~la no va [a ri }e ve eki pe za du è ne za {verc dro ge iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu. Isto vre me no je i be o grad ska po li ci ja uhap si la pri pad ni ke [a ri }e ve gru pe ko ji su se za te kli u Sr bi ji. [a ri} je ta da iz be gao hap {e we, iako je me se ci ma bio pod pri smo trom po li ci je, pri pad ni ka BIA-e i Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, a po ter ni ca za wim ras pi sa na je tek kra jem ja nu a ra 2010. go di ne. Go di nu da na ka sni je, 16. ok to bra 2010, u Cr noj Go ri uhap {en je we gov ro |e ni brat Du {ko [a ri} pod op tu `bom da je u Ita li ji bio or ga ni za tor gru pe ko ja je u toj ze -

mqi pre pro da va la ko kain. To kom pret hod ne tri go di ne po la ko su „pa da li” i we go vi sa rad ni ci ko ji su se u po ~et ku skri va li, ma da ne ko li ko ~la no va we go ve „ko ka in ske” eki pe jo{ uvek iz be ga va hap {e we. Pqe vaq ski nar ko bos se, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma ko je se jo{ od pro {log ja nu a ra pro vla ~e u me |u na rod nim me di ji ma, na vod no go di na ma krio u Ju `noj Afri ci, a od hap {e wa su ga ~u va le do bre ve ze s ta mo {wim kri mi nal ci -

Pet optu`nica zbog droge

Dar ko [a ri}

ma, mo} i no vac ko je je ste kao pro da jom ko ka i na na ba vqe nog u Ju `noj Ame ri ci i di stri bu i ra nog {i rom Evro pe. Me |u tim, pro {le sed mi ce me di ji su pre ne li, opet ne zva ni~ ne in for ma ci je, da je [a ri} po be gao po ~et kom de cem bra 2012. iz Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke u [vaj car sku. Ju `no a fri~ ki no vi nar Xon Ra sten, ko ji is tra `u je or ga ni zo va ni kri mi nal u toj dr `a vi, tvr dio je le tos u iz ja vi za je dan be o grad ski ne deq nik da je [a ri} jo{ 2007. go di ne obez be dio se bi no vi iden ti tet po {to se u Ju `no a fri~ koj

Ko kain za ple wen u Uru gva ju

Osu|ivan za sitne prestupe [a ri} je ka `wa van vi {e pu ta zbog sit nih pre stu pa u Pqe vqi ma. U li~ nim po da ci ma Dar ka [a ri }a, ko ji se na vo de u op tu `ni ca ma, pi {e da je on ~ak {est pu ta bio osu |i van pre su da ma Op {tin skog su da u Pqe vqi ma zbog pet raz li ~i tih kri vi~ nih de la. Osu |i van je zbog kri vi~ nog de la ugro `a va we si gur no sti na ra du iz ne ha ta, uni {te we apa ra ta u rud ni ci ma ili dru gim gra |e vin skim pred u ze }i ma, uni {te we po slov nih i stam be nih pro sto ri ja, pro ne ve ru i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Re pu bli ci upi sao u ma ti~ ne kwi ge ro |e nih kao ju `no a fri~ ki Bur Jan van Hu sel s me stom ro |e wa u Ste len bu {u, pro vin ci ji Za pad ni Kejp. Osim pa so {a na ime Jan van Ha sel, [a ri} ima, po Ras te no vim re ~i ma, jo{ je dan ju `no a fri~ ki pa so{, ko ji ni je zva ni ~an i po ko jem ga je „deo po li ci je” pro na {ao zi mus u oko li ni Kejp ta u na, ali je ta ak ci ja na glo sto pi ra na. Ina ~e, [a ri} je 2005. do bio dr `a vqan stvo Sr bi je, srp ski pa so{ i li~ nu kar tu, {to }e, po na ja va ma

Pr vi put je osu |en kao ma lo let nik 1988, ka da mu je iz re ~e na vas pit na me ra po ja ~a nog nad zo ra ro di te qa. Sle de }i put je osu |en 1992. na uslov nu ka znu, tre }i put 1994. na ka znu od ~e ti ri go di ne za tvo ra. Iz gle da da tu ka znu ni je od le `ao do kra ja, po {to je ve} 1996. po no vo osu |en na ka znu od ~e ti ri me se ca za tvo ra. Ve} dve go di ne ka sni je, 3. sep tem bra 1998. je osu |en na ka znu od dva me se ca, a po sle tri me se ca, 31. de cem bra iste go di ne, osu |en je na ka znu od tri me se ca za tvo ra.

Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je ~ak pet op tu `ni ca pro tiv Dar ka [a ri }a zbog dro ge, a zbog bek stva mu se su di u od su stvu pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, dok su jo{ dve op tu `ni ce po dig nu te zbog pra wa nov ca. Pr va op tu `ni ca ko jom je, osim [a ri }a, ob u hva }e no jo{ 20 op tu è nih, po dig nu ta je 12. apri la 2010. i wo me se te re ti za {verc ko ka i na za ple we nog u Uru gva ju 15. ok to bra. Po tom su usle di le jo{ ~e ti ri op tu `ni ce za ko kain i dve za pra we nov ca po ko ji ma se sa da vo de ob je di we ni po stup ci. srp skih zva ni~ ni ka, bi ti po seb no is tra è no. [a ri }i su ina ~e, mi li o ne ko je su za ra di li kao nar ko bo so vi, pre u sme ri li u le gal ne to ko ve, ku pu ju }i srp ska i cr no gor ska pred u ze }a u pro ce su pri va ti za ci je, po qo pri vred na do bra, fa bri ke, lo ka le, auto mo bi le, kao i sta no ve i vi le, opre ma ju }i ih luk su znom teh ni~ kom opre mom i na me {ta jem. Ve li ki deo te imo vi ne pri vre me no im je za ple wen shod no Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne ste ~e ne kri vi~ nim de lom, ko jom }e dr àv ni or ga ni upra vqa ti do okon ~a wa kri vi~ nih po stu pa ka ko ji su u to ku pro tiv wih. Broj ni pri pad ni ci [a ri }e ve gru pe to kom tro go di {e weg po stup ka pri zna li su kri vi cu i za kqu ~i li s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, iz be ga va ju }i ta ko du go traj no su |e we i obez be div {i se bi bla è ka zne. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik NA KON JED NO ME SE^ NOG BO RAV KA VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA” IZA RE [E TA KA

Tu ì la {tvo tra ì pro du è we pri tvo ra Mi {ko vi }u – Tuìla{tvo za organizovani kri mi nal pred lo ì lo je Specijalnom sudu u Beogradu da se Mi{kovi}ima, \ura{kovi}u i jo{ ~etvorici osumwi~enih produì pritvor u kojem su od 12. decembra – rekao je ju~e tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je napomenuo da je predlog za pro du è we pri tvo ra pre kju ~e pod net kri vi~ nom vanpretresnom ve}u suda, koje

mirewa javnosti. Kada se saslu{aju svi svedoci, Mi{kovi}u }e ostati kao razlozi za pritvor opasnost od bekstva i uznemirewe javnosti. Opasnost od bekstva mogao bi otkloniti polagawem jemstva, a posledwi razlog ceni}e sud s obzirom na okolnosti celog procesa. Osim Mi{kovi}a, u pritvoru su i wegov sin Marko, vlasnik „Nibens grupe” \ura{ko-

Mi ro slav Mi {ko vi}

odluku treba da donese najkasnije danas, kada Mi{kovi}u i ostalima isti~e pritvor od 30 dana koji im je odre|en posle hap{ewa. Shodno Zakoniku o krivi~nom postupku, sud moè da odlu~i da im se pritvor produì do najvi{e jo{ dva meseca, a moè i da im ga zameni ku}nim pritvorom uz elektronski nadzor

vi} i jo{ ~etvorica osumwi~enih, dok se trojica brane sa slobode. Vla snik „Del ta hol din ga”, wegov sin Marko Mi{kovi}, \ura{kovi} i jo{ sedam osumwi~enih uhap{eni su u 12. decembra zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja izvla~ili novac iz putarskih preduze}a i sebi pribavili ko-

Ju ~e sa slu {a no {est sve do ka U Tuìla{tvu za organizovani kriminal ju~e je saslu{ano {est svedoka u istrazi protiv vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Mi{kovi}a i jo{ devetoro osumwi~enih za izvla~ewe para iz putarskih preduze}a. – Iskaze je dalo troje zaposlenih u brokerskim ku}ama i zaposleni u Preduze}u za puteve „Ni{„ – rekao je Tanjugu advokat Zo ran Ate qe vi}, branilac vlasnika „Nibens grupe” Mila \ura{kovi}a. – Saslu{awe je planirano i danas, kada bi iskaze trebalo da daju tri svedoka, a bi}e nastavqeno i idu}e sedmice. ili da im dozvoli odbranu sa slobode, eventualno uz za{titne me re (za bra na na pu {ta wa boravi{ta ili oduzimawe paso{a). Uko li ko im pro du ì pri tvor i ako i po isteku ukupno tri meseca ostanu iza re{etaka, ZKP predvi|a da o daqem produèwu pritvora odlu~uje Apelacioni sud u Beogradu, sve do podizawa optu`nice, koja u tom slu~aju mora da usledi u roku od {est meseci od pritvarawa osumwi~enih. Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, wegovom sinu Mar ku i Mi lu \u ra {ko vi }u pritvor je odre|en zbog opasnosti od bekstva, bojazni da }e tokom istrage uticati na svedoke, kao i zbog uzne-

rist od oko 30 miliona evra, i protiv svih desetoro }e biti sprovedena istraga. Mi{kovi}i i \ura{kovi} se terete da su, od 2005. do kraja 2010. godine, kao suvlasnici u privatizova nom Pred u ze }u za pu te ve „Ni{„, a preko wega i suvlasnici vi{e preduze}a za puteve „Beograd”, „Kragujevac”, „Vrawe”, „Sremput”, „Ba~kaput” i drugih, neosnovano iz tih preduze}a izvukli novac i imovinu. Osumwi~eni su od zajedni~kog posla zaradili oko 30 milioina evra, od ~ega je Marku Mi{kovi}u pripalo od 17 do 19 mi li o na, \u ra {ko vi }u de set mi li o na, a pred u ze }u „Hem slejd” 1,2 milion evra. (Ta njug)

OP TU @NI CA ZA SA O BRA ]AJ KU U ZRE WA NI NU

U ri kverc, pa u bi ci kli stu

Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv S. M. (22) iz Zrewanina. Po navodima tu`ila{tva, on je 20. juna pro{le godine, oko 11,30 ~asova, u Zrewaninu, u Ulici Slobodana Penezi}a, izazvao saobra}ajnu nezgodu u

kojoj je jedna osoba te{ko povre|ena. Okrivqeni je upravqao automobilom marke “opel vektra”, kre}u}i se unazad iz pravca dvori{ta ku}e. Zadwim delom vozila je tada udario u bicikl kojim je upravqala o{te}ena ]. E. iz Aradca koja je, usled pada na kolovoz, zadobila te{ku telesnu povredu u vidu preloma kolena. @. B.

U BA^ KOJ PA LAN CI

Kra li |u bri vo Ba~kopalan~ani M. Z. (1990) i D. D. (1979) zate~eni s u kra|i ve{ta~kog |ubriva iz kruga jedne firme u tom mestu. Policija ih je uhvatila preksino} dok su iznosili xakove pa su dovedeni u slu`bene postorije, a protiv wih sledi krivi~na prijava za poku{aj kra|e, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

petak11.januar2013.

SRE] NO OKON ^A NA DRA MA U STA NU NA PE TOM SPRA TU ZGRADE U NOVOM SADU

Za ba ri ka di rao se, ba cao stva ri s bal ko na i pre tio da }e se za pa li ti Novosa|anin G. A. (40), koji se ju~e oko 8.30 sati zakqu~ao u stanu i nije hteo da otvori vrata patroli koja je do{la po dojavi gra|ana zbog buke i dima na terasi, posle pregovora s policijom i vatrogascima, predao se u podne. Drama, koja je privukla pa`wu nekoliko stotina prolaznika, odigravala se na petom spratu stana na Bulevaru kraqa Petra Prvog u Novom Sadu. Navodno, G. A. je prethodno porazbijao prozore na balkonu s kojeg se vijorio dim i mahao odozgo, {to je gra|ane navelo na zakqu~ak da se radi o poàru. On je, kako saznajemo, pret hod no pra vio ne red u svom stanu, a u jednom trenutku je bacao stvari s dve terase. Po re~ima kom{ija iz ulaza, pravio je razme{taj po stanu, po me rao na me {taj i lu pao stvarima. Policajcima koji su intervenisali pretio je i da }e se zapaliti i ubiti, a spomiwao je pri tome dete i suprugu, zbog ~ega su angaòvani brojni va tro ga sci, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve, eki pe Hit ne po mo }i i spe ci jal ni pregovara~ki tim MUP-a. Va tro ga sci su po do la sku ustanovili da se on u stanu zabarikadirao sa ènom i malim detetom i da ne èli nikom da otvori. Me|utim, posle izvesnog vremena je utvr|eno da je G. A. zapravo u stanu bio sam. Policija nije ùrila da usko~i u prostorije jer u

bacao tkanine, pa i korman bicikla, na betonski plato ispred parkinga. Dok je pre go va ra~ ki tim novosadske Policijske uprave pre go va rao s wim oko 11.30, ispod terase vatrogasci su, preventivno, za malo vi{e od minut razapeli vazdu{ni jastuk veli ke po vr {ine. Drugi sli~an tome bio

U jednom trenutku G. A. je podigao obe ruke poput sportista kada slave pobedu i po~eo da tap{e, gledaju}i pri tome u „publiku”. Pregovara~ mu se potom pribli`io nadohvat ruke i G. A. se naglo trgao kao da se upla{io da }e ga ovaj {~epati. Kada se ~inilo da }e drama potrajati u nedogled, ta~no u podne G. A. je otkqu~ao vrata

Nije poznat uzrok tvakvog pona{awa ovog Novosa|anina. Na licu mesta `ena, koja je za sebe rekla da je tetka G. A., kazala je da je on dva dana ranije bio kod lekarke, ali da nije htela da mu da uput za pregled. Ona je kazala da je wen bratanac veoma dobar i da nikad nije pio niti se drogirao, a da mu se pona{awe promenilo posle

^la no vi pre go va ra~ kog ti ma po li ci je u raz go vo ru s G. A, ko jeg su ka sni je od ve li pri pad ni ci MUP-a

tim tre nu ci ma ni je ni ko ga ugro`avao, ali su svuda oko stana bili razme{teni pripadnici MUP-a i vatrogascispasioci. Sta kla na sva tri kri la prozora na terasi su bila razbijena, navodno, ~eki}em. U prvom satu incidenta ~ovek se sa mo po vre me no po ja vqi vao kod okvira prozora i sklawao se od pogleda qudi okupqenih pred zgradom. Pri tome bi povremeno mlatarao garderobom i krpama, na trenutke bi rukama pravio pune krugove, a onda bi iznenada izbacivao stvari pa se povla~io. Istovremeno je odlazio i na drugu terasu na zadwem delu zgrade, odakle je

je na putu iz obli`weg mesta da bi se postavio ispod zadweg balkona. Za svaki slu~aj pru`ena su uz stepenice creva za vodu i sprovedena do pomenutog stana. S pregovara~ima izgrednik je govorio nepovezano i komunikacija je bila veoma ote`ana. U jednom trenutku bilo je o~igledno da mu smeta prisustvo qudi ispod terase. ^lanovi pregovara~kog tima zapo~eli su s wim konverzaciju dok su bili na susednoj terasi. G. A. se ~ak u jednom trenutku i raspri~ao, a pri tome po ka zi vao ne {to na svo joj bradi i na svom stomaku zadigav{i majicu.

stana, a na balkonu se pojavio vatrogasac, {to je ozna~ilo sre}ni kraj drame. Ne ko li ko po li ca ja ca je i{lo pored G. A. prema kolima Hitne pomo}i ispred zgrade, ali on je odjednom po~eo da se opire. Nastalo je mu~no kome{awe. Napokon, ~ovek, gotovo dvometra{, uguran je u maricu uz wegovu viku i odvezen u Klini~ki centar Vojvodine da mu se uka`e pomo}. On je sve vreme bio, po velikoj hladno}i, u kratkoj majici i bosonog u plasti~nim papu~ama. Na lice mesta stigla je i wegova supruga, kojoj je pozlilo pa je i ona prevezena kolima Hitne pomo}i u KCV.

Fo to: F. Ba ki}

dolaska s rati{ta devedestih godina pro{log veka. Stawe se dodatno pogor{alo, kako je napomenula, kad mu je neko ovih dana rekao da boluje od veoma te{ke bolesti. Uz sve to nije bio zaposlen pa je to dodatno ote`avalo porodi~nu situaciju. Nekoliko kom{ija nam je potvrdilo da je on odrastao u toj zgradi i da nikad pre devedestih nije pravio probleme. Na vod no, po sled wu go di nu znao je povremeno da pravi nesnosnu buku, pomerawem stvari u stanu i na drugi na~in, ali nikad to nije zavr{avalo ba{ ovakvim izgredima. M. V.

BIV [I KO MAN DANT VRS U SUD NI CI TRI BU NA LA RE KAO DA MU JE PO TREB NO LE ^E WE

Mla di} ho }e u bol ni cu

Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Rat ko Mla di}, op tu èn za ge no cid i rat ne zlo~ine tokom rata u BiH, u na stav ku glav nog pre tre sa u Ha{kom tribunalu, zatraìo je ju~e da ga odvedu u bolnicu na le~ewe, ali nije èleo da se odrekne prava da prisustvuje su|ewu i ostao je u sudnici do kraja glavnog ispitivawa svedoka optu`be Pa tri ka van der Vaj de na. Mladi} je rekao da mu treba bolnica i le~ewe. On se poà-

lio da je oslabio u posledwih 10-15 dana i da nema apetit. - Treba da odem hitno u bolnicu da se le~im, jer ovo ne mogu da izdr`im - izjavio je Mladi}. On je najpre zatra`io da mu se odobri da se iz suda vrati u Pritvorsku jednicu. - Boqe da tamo odem i legnem u krevet i umrem, nego da ovde slu{am budala{tine NATO propagande - rekao je Mladi}. Na pitawe predsedavaju}eg sudije, Al fon sa Ori ja, da li je obavestio zdravstvenu slu`bu

Pritvorske jedinice da je bolestan, Mladi} je odgovorio da je ju~e razgovarao s dva lekara i da im je rekao da se ose}a lo{e i da je „posledwih 15 dana samo le`ao u krevetu”. Upitan da li bi se odrekao prava da prisustvuje su|ewu, Mladi} je odgovorio da }e „poku{ati da sedi u sudnici, makar umro”. - Ne odri~em se prava da se branim do posledweg trenutka od NATO la`i i va{eg suda. Vi niste sud - izjavio je Mladi}.

Sudije su odlu~ile da nastave s radom s optuènim u sudnici. Mladi} je govorio veoma oteàno i bio je crven u licu. S galerije glavne sudnice moglo se videti da se on u jednom trenutku naslonio na naslon stolice, oslowen na levu ruku, da bi zatim dostavio neku bele{ku jednom od svojih advokata, Mi o dra gu Sto ja no vi }u. Mladi} je od advokata dobio sveàw papira, koje je ~itao do kraja druge sednice. (Ta njug)

SPORT

petak11.januar2013.

dnevnik

DA NAS PO ^I WE 29. SVET SKO PR VEN STVO ZA RU KO ME TA [E (11â&#x20AC;&#x201C;27. JA NU AR)

Francuzi brane titulu, orlovi èle u drugi krug Sa mo {to je za vr {e no èn sko Evrop sko pr ven stvu u Sr bi ji, u na red nih 15-tak da na sle de no va ru ko met na uz bu |e wa, a u pr vom pla nu bi }e naj bo qe svet ske mu {ke re pre zen ta ci je. Na i me, od 11. do 27. ja nu a ra u [pa ni ji }e odr à ti Svet sko pr ven stvo na ko jem }e na stu pi ti i na ci nal ni tim Sr bi je. Na za vr {nom tur ni ru nad me ta }e se 24 re pre zen ta ci je, a u dru gi krug ide wih 16, po ~e ti ri naj bo qe iz ~e ti ri gru pe. Svet sko pr ven stvo igra }e se u {est dvo ra na (Gra no qers, Se vi qa, Sa ra go sa, Ma drid, Bar se lo na i Gva da la ha ra), a iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a nad me ta }e se u gru pi C u Sa ra go si, a po tom, u za vi sno sti od po zi ci je u gru pi, u Bar se lo ni (1. i 2.) ili }e osta ti u Sa ra go si (3. i 4.). Ti t u l u bra n i ak t u e l n i olim pij ski po bed nik Fran cu ska, a po red wih glav ni kan di da ti za zlat nu me da qu su do ma }in [pa ni ja i Hr vat ska, kao i Dan ska uko li ko na stu pi sa Mi ka e l om Han s e n om. Po s le Oolim pij skih iga ra u Lon do nu mno ge re pre zen ta ci je pod mla di le su sa sta ve, ta ko da ni su is kqu ~e na i iz ne na |e wa, a jed no od wih mo gla bi da na pra vi Cr na Go ra. Ak tu al ni svet ski i olim pij ski pr va ci Fran cu zi od bra nu

Gru pa A (Gra no qers) Ne ma~ ka Ar gen ti na Bra zil Fran cu ska Cr na Go ra Tu nis

Olim pij ski i svet ski pr va ci: ru ko me ta {i Fran cu ske

na slo va za po ~e }e u gru pi A, jed na ko kao i u Lon do nu `reb im je za ri va le u pr voj fa zi tak mi ~e wa do de lio Tu nis i Ar gen ti nu. U eli mi na cij sku fa zu sva ka ko `e le i po mla |e ni Nem ci od ko jih se mno go o~e ku je, a pa `wa ru ko met ne jav no sti bi }e usme ren i na Cr nu Go ru ko ja je u [pa ni ju sti gla iz ba civ {i [ved sku. Aut saj der u ovom dru {tvu je Bra zil.

Gru pa B (Se vi qa) ^i le Dan ska Island Ma ke do ni ja Ka tar Ru si ja

U gru pi B pr va ~e ti ri me sta tre ba la bi da pri pad nu Dan ci ma, Ma ke don ci ma, Islan |a ni ma i Ru si ma, dok su Ka tar i ^i le glav ni kan di da ti da na sta ve tak mi ~e we u Pre zi dent ku pu gde }e se igra ti za pla sman od 17. do 24. me sta. Na kon zla ta na EP u Sr bi ji, Dan ci su raz o ~a ra li na ci ju {e stim me stom na OI u Lon do nu, no ka ko ka `e i sam se lek tor Ul rik Vil bek, Dan ci su

Gru pa D (Ma drid) Al `ir Austra li ja Hr vat ska Egi pat [pa ni ja Ma |ar ska

sve sni da mo gu mno go bo qe. Iako su Igre u Lon do nu pro {le bez Ma ke do na ca, oni bi u [pa ni ji mo gli da na sta ve sjaj nu pri ~u za po ~e tu u Be o gra du gde su bi li pe ti. Zbog to ga s ne str pqe wem o~e ku ju pr ve dvo bo je u Se vi qi, gde }e igra ti pod svo jim pra vim ime nom, Ma ke do ni ja. Gud mun dur Gud mund son opro stio se od island ske re pre zen ta ci jom na kon OI i pe tog me sta. Od

re pre zen ta tiv nog dre sa opro stio se i le gen dar ni Ola fur Ste fan son. Jed no od iz ne |a e wa mo gu pri re di ti i Ru si. Zbor na ja je na evrop skom pr ven stvu za u ze la tek 15. me sto, ali ni su igra li sla bo. aj za ni mqi vi ji dvo boj u gru pi B bi }e onaj iz me |u Dan ske i Islan da. Su de }i pre ma pri ja teq skim utak mi ca ma uo~i tur ni ra, Dan ci su uz Fran cu ze, Hr va te i [pan ce naj ve }i fa vo ri ti tur ni ra. Za nas je si gur no naj za ni mqi vi ja gru pa C u ko joj sle de okr {a ji Sr bi je i Slo ve ni je, is to~ no e vrop ski dvo boj Poq ske i Be lo ru si je, te bor bu Ju `ne Ko re je i Sa u dij ske Ara bi je za naj ja ~u azij sku eki pu. Na {i ru ko me ta {i su po sle osvo je ne sre br ne me da qe na Ep, raz o ~a ra li na Olim pij skim igra ma. Lon don su na pu sti li sa sa mo jed nom po be dom. Sr bi ja je na SP je sti gla pod mla |e na, ali oko sni ca je osta la ista. Spo qa {wu li ni ju ~i ne Ili}, [e {um i Vu jin, a gol ~u va bri qant ni Sta ni}. Mo mir Rni} pro pu sti }e, zbog po vre de, na stup u [pa ni ji i to je naj ve }i gu bi tak za na {u re pre zen ta ci ju. Slo ven ci se vra }a ju na ve li ku sce nu. Po sled wi put na SP u~e stvo va li su 2007. go di ne u Ne ma~ koj, a pla sman u [pa ni ju su

iz bo ri li za hva qu ju }i {e stom me stu u Evro pi. Poq ski ru ko met naj ve }i uspeh do `i veo je 2007. go di ne. U Ne ma~ koj su ta da sti gli do svet skog sre bra. Dve go di ne ka sni je u Hr vat skoj su osvo ji li bron zu. Na po sled wem EP tak mi ~e we su za vr {i li na

Marseni} me|u budu}im asovima Pred sto je }e SP, po mno gim stru~ wa ci ma, mo glo bi da obe le `i se dam mla dih ru ko me ta {a. Me |u wi ma su: Fi lip Ivi} (Hr vat ska), Vael @a la uz (Tu nis), Ha vi er Ba ra het(Fran cu ska), Pa blo Si mo net (Ar gen ti na), Pa vel Pa ~ov ski (Poq ska), Pal mar son (Island), De jan Ma na skov (Ma ke do ni ja), Mi haj lo Mar se ni} (Sr bi ja) i Ma tej Ga ber (Slo ve ni ja). raz o ~a ra va ju }em de ve tom me stu. Be lo ru si ja je sa mo dva pu ta na stu pi la na ve li kim tak mi ~e wi ma. Pr vi put 1994. na EP, a go di nu ka sni je na SP. Fa vo rit D gru pe, [pa ni ja i tre }om uver qi vom po be dom za kqu ~i la je pri prem ni tur nir pred po ~e tak SP. J. Ga li}

Ime i pre zi me

vis./te`.

god.

klub

poz.

Dar ko Sta ni} Ivan Ga ji} Mi lo{ Dra ga{ @ar ko [e {um Mar ko Vu jin Ivan Nik ~e vi} Mar ko Kr sman ~i} Alem To ski} Mo mir Ili} Bog dan Ra di vo je vi} Raj ko Pro da no vi} Ne ma wa Ili} Ne nad Vu~ ko vi} Uro{ Mi tro vi} Ne ma wa Ze le no vi} Ivan Stan ko vi} Pe tar Ne na di} Mi jaj lo Mar se ni}

189/86 191/105 201/98 195/89 195/89 182/82 186/92 191/ 89 198/99 198/90 184/86 173/75 189/90 185/85 194/95 194/98 199/94 202/107

34 33 22 26 28 31 23 20 31 19 26 22 32 28 22 30 26 19

Me ta lurg Go re we Var dar RN Le ven Kil Vi sla A. Hard Ce qe Kil Par ti zan Se ged Par ti zan Mel sun gen Par ti zan Ce qe PL Kre tej Vi sla Par ti zan

gol man gol man l. bek s. bek d. bek l. kri lo s. bek pi vot l. bek d. kri lo d. kri lo l. kri lo s. bek s. bek d. bek d. bek l. bek pi vot

Gru pa C (Sa ra go sa) Sa u dij ska Ara bi ja Be lo ru si ja Ju `na Ko re ja Slo ve ni ja Poq ska Sr bi ja

Satnica Ru ko me ta {i Sr bi je na Aero do mu â&#x20AC;&#x17E;Ni ko la Te slaâ&#x20AC;?

Orlovi odleteli u [paniju Mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je na Svet sko pr ven stvo u [pa ni ju, ko je }e se odr à ti od 11. do 27. ja nu a ra. Pr vu utak mi cu or lo vi }e igra ti u su bo tu od 15.45 pro tiv Ju `ne Ko re je, a uo~i le ta za [pa ni ju su re kli da su sprem ni za sve iza zo ve. - Po ten ci jal ko ji ima mo je ne {to {to nam da je na du u bu du} nost, a to smo ima li pri li ke da vi di mo na kva li fi ka ci o nim utak mi ca ma. @e qa ce le re pre zen ta ci je je da se osvo ji me da qa u [pa ni ji i mi è li mo da se taj ciq i ostva re - re kao je pred sed nik Ru ko met nog sa ve za Sr bi je Ve li mir Mar ja no vi}. Re pre zen ta tiv ci su pri pre me za Svet sko pr ven stvo ima li u Sta roj Pa zo vi. U Ni {kom â i ru igra li su pri prem nu utak mi cu pro tiv Ma ke do ni -

je, a u Vr wa~ koj Ba wi pro tiv re pre zen ta ci je Egip ta. - Ima mo de vet no vih igra ~a sa vr lo ma lo re pre zen ta tiv nog is ku stva, ali na{ do go vor je da od pr ve do po sled we utak mi ce u [pa ni ji da mo sve od se be. Uvek smo op ti mi sti i ve ru jem da mo `e mo da ostva ri mo ve li ke re zul ta te - is ta kao je se lek tor Ve se lin Vu ko vi}. - Ve li ka je ~ast igra ti za svo ju ze mqu i do stoj no je pred sta vqa ti. Sva ka ko ima mo kva li tet ko ji tre ba da ga po ka `e mo na Svet skom pr ven stvu- re kao je ka pi ten Mo mir Ili}. Ivan Nik ~e vi}, le vo kri lo re pre zent ci je, do dao je da sva ka utak mi ca tre ba da bu de ve li ko fi na le i da se na da da }e sa mla dim re pre zen ta tiv ci ma na kra ju Svet skog pr ven stva is ku si ti ono {to su oni ose ti li u ja nu a ru me se cu.

12. ja nu a ra Sr bi ja - J. Ko re ja (15.45) Slo ve ni ja - S. Ara bi ja (18) Poq ska - Be lo ru si ja (20.15) 13. ja nu ar Slo bo dan dan 14. ja nu ar J. Ko re ja - Slo ve ni ja (15.45) Be lo ru si ja - Sr bi ja (18) S. Ara bi ja - Poq ska (20.15) 15. ja nu ar J. Ko re ja - Be lo ru si ja (15.45) Sr bi ja - S. Ara bi ja (18) Slo ve ni ja - Poqs ka (20.15) 16. ja nu ar Slo bo dan dan 17. ja nu ar Slo ve ni ja - Be lo ru si ja 15.45) S. Ara bi ja - J. Ko re ja (18) Poq ska - Sr bi ja (20.15) 18. ja nu ar Slo bo dan dan 19. ja nu ar Be lo ru si ja - S. Ara bi ja (15.45) Poq ska - J. Ko re ja (18) Sr bi ja - Slo ve ni ja (20.15)

UZ STOJKOVI]A I NIKOLI]A, I STANOJEVI] ME\U ODABRANIMA: Naj bo qi srp ski su dij ski par, ve} go di na ma una zad, Du {an Stoj ko vi} i Ne nad Ni ko li} (na sli ci) de li }e prav du i na Svet skom pr ven stvu u [pa ni ji. Oni su se na {li me |u 16 pa ro va, od ko jih su 13 iz Evro pe, a po je dan iz Afri ke, Azi je i Ju `ne Ame ri ke.Po red na {eg naj bo qeg su dij skog pa ra, Sr bi ja }e ima ti jo{ jed nog pred stva ni ka na SP, de le ga ta Zo ra na Sta no je vi }a.

SPORT

dnevnik

petak11.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Ka fe Dva kra qa ~vr sto ga zi Po zna ti su pr vi ~e tvrt fi na li sti ju bi lar nog 50. „Dnev ni ko vog” tur ni ra u ma lom fud ba lu. U su bo tu pred vi {e od 800 gle da la ca me sto me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe naj ve }eg tu ri ra u ma lom fud ba lu u Sr bi je bo ri }e se 19.de cem bar, Tra di ci ja so ci ja li sti, No vo na se qe i Ka fe Dva kra qa, pre o sta lih ~e ti ri u~e sni ka ~e -

nio pe nal A}an skom. Ne ko li ko se kun di pre kra ja pr vog po lu vre me na Mar ko No va ko vi} je is ko ri stio pe nal za iz jed na ~e we. U na stav ku Ma do na je od mah mo gla da po ve de ali je gol man Ni ki to vi} od bra nio pe nal Dra go je vi }a. Ipak, Bra ni slav Ba ji} do veo je Ma do nu u vo| stvo (2:1) po sle kon tra na pa da. Mar ko No va ko vi} ubr zo je iz jed na -

Re zul ta ti

Pioniri FK Novi Sad – NS Agro Kadeti IM frizerski salon – Ju`na Ba~ka Alf – Fasada Seniori Mewa~nica Ris - 19. decembar Madona – Tradicija socijalisti Novo naseqe – Zup~anici Vuves Kafe Dva kraqa – Kafe pab Taverna Veterani Radio Planeta – Ju`na Ba~ka tvrt fi na la do bi }e mo po sle da na {wih bor bi. Bra ni lac tro fe ja na {eg tur ni ru eki pa Tra di ci ja so ci ja li sti pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le iako su pro tiv Ma do ne u dva na vra ta bi li u za o stat ku (0:1, 1:2). Ni ki to vi} i dru go vi sa vla da li su sa svim so lid nu eki pu Ma do ne ko ju je pred vo dio So viq is kqu ~i vo oqom kon di ci jom. Ve} u dru gom mi nu tu utak mi ce So viq je {u tem iz slo -

1:0 6:5 (0:0) 2:5 3:5 (3:3) 2:3 5:2 2:0 4:3

~io svo jim dru gim po got kom is ko ri stiv {i gre {ku od bra ne Ma do ne. Sa mo ne ko li ko na pa da ka sni je po no vo je u cen tru pa `we bio No va ko vi} i tre }im po got kom po sta vio je ko na~ ni re zul tat. Ma do ni je u fi ni {u me ~a po ne sta lo sna ge i ni su us pe li da ugro ze gol so ci ja li sta. No vo na se qe oprav da lo je ulo gu fa vo ri ta u me ~u sa eki pom Zup ~a ni ci Vu ves. Od star ta igra ~i No -

Mo me nat s utak mi ce iz me |u eki pa Tra di ci ja so ci ja li sti i Ma do na

raz li ku od dva go la (3:1). Do od la ska na od mor mo glo je da bu de i 4:1 ali je Kne `e vi} od bra nio pe nal Ba ji }u. U na stav ku Vu ves je za i grao od lu~ ni je, na pra vio pe nal ali je Ne ma wa Bje li} ume sto da sma wi za o sta tak svog ti ma, sa pe na la pu cao pet me ta ra iz nad pre~ ke. Ve li ka neo zbiq nost u na pa du ko {ta lo je igra ~e No vog na se qa ko ji su sre di nom dru gog po lu vre me na mo gli da re {e pi ta we po bed ni ka, ali su

15.00: 15.35: 16.10: 16.45: 17.20: 17.55: 18.30: 19.05:

fe pab Ta ver na. O~e ki vao se ne iz ve stan me~ pod jed na kih ri va la, a ta ko je i bi lo. Po sle uigra ne ak ci je iz auta, Zo ran Ra ki} je {u tem sa de set me ta ra do veo kra qe ve u vo| stvo (1:0). Naj ve }i deo utak mi ce od vi jao se iz me |u dva ka zne na pro sto ra o ~e mu naj bo qe go vo ri ~i we ni ca da je pr vi kor ner na me ~u na pra vqen tek u 25. mi nu tu. Ka fe pab Ta ver na bi la je iz u zet no ner vo zna {to se od ra `a va lo na wi ho vu igru

Petak Zora – Indeksova tribina (mp) Petar Pua~a – Auto moda (mp) Kazino Gaja – Crvena zvezda (p) Mimada lajn – Galaktikosi (s) Fabrika `ice Lampone – Kafe Avantgard (s) Klaris – NPR Pani} (v) Teodorovi} BBB- Novi Sad gas (s) Carigrad RVE inogi Srbija – Beli dvori (s)

Subota 14.00: me~ za tre}e mesto (mp) 14.35: me~ za tre}e mesto (p) 15.10: Beograd – Eliksir agrar (k) 15.45: me~ za tre}e mesto (v) 16.20: Novo naseqe – Tradicija socijalisti (s) 16.55: Teodorovi} BBB ili Novi Sad gas – Kafe Avantgard ili F@ Lampone (s) 17.30: Carigrad ili Beli dvori – Mimada lajn ili Galaktiosi (s) 18.05: IM frizerski salon – Fasada (k) 18.40: Kafe Dva kraqa – 19. decembar (s) Nedeqa 12.45: me~ za tre}e mesto (k) 15.40: polufinale (s) 13.20 finale (mp) 16.15: revijalna utakica 13.55 finale (p) 16.50: finale (k) 14.30: veterani (f) 17.25: me~ za tre}e mesto (s) 15.05: polufinale (s) 18.00: finale (s) @e stok duel iz su sre ta Me wa~ ni ca Ris – 19. de cem bar

bod nog udar ca na {ao put do mre `e so ci ja li sta, a lop ta je pro {la kroz ru ke i no ge gol ma nu Ni ki to vi }u. Ma do na se po vu kla po sle vo| stva, so ci ja li ti su na pa da li i ve o ma br zo do {li do pri li ke da iz jed na ~e s pe na la ali je Dri ni} od bra -

Ku ki} no vi tre ner Cr ven ke Na kon ne u spe {ne po lu se zo ne, u ko joj za o sta ju {est bo do va od me sta za op sta nak u li gi i ostav ke do sa da {weg tre ne ra Igo ra De sni ce, no vi tre ner ru ko me ta {a Cr ven ke je Dra gan Ku ki}. Re~ je o du g o g o d i { wem igra ~ u ovog klu b a, ko j i je pro { ao kroz sve se l ek c i j e, a 1988. go d i n e osvo j io i Kup Ju g o s la v i j e. No s i l ac je i zlat n e me d a q e sa svet s kog ju n i o r s kog pr v en s tva na Ri je c i 1987. go d i n e, ka d a je bio je d an od naj i s tak n u t i jih po j e d i n a c a u dre s u on d a {we dr ` a v e. Na k on od l a s ka iz Cr v en k e ve o m a uspe { no je igrao za Voj v o d i n u, Pro le t er i Ju g o v i}, a kao tre ner opro b ao se u mu { koj eki p i In | i j e i `en s koj Voj vo d i n e. Na ovaj, no vi, sva ka ko ve li ki iza zov usto li ~en je od lu kom pred sed ni ka klu ba Mi li sa va Ko va ~e vi }a, a zva ni~ no }e sa ra dom po ~e ti u po ne de qak. T. Jovovi}

vog na se qa dik ti ra lo su tem po i po got kom ^e do mi ra Tom ~i }a s pe na la i Fi li pa Ba ji }a po sle gre {ke od bra ne pro tiv ni ka po ve li (2:0). Sma wio je ubr zo Go ran @e pi na {u tem sa 15 me ta ra, ali Alek san dar Gr ko vi} po no vo us po sta vio

bo qe za i gra li tek ka da je Sret ko Bje li} sma wio na 3:2. Od mah su se na do ve za li De jan Mi li }e vi} i Mi lo rad Ba la ba no vi} za ko na~ nih 5:2 i pro laz u ~e tvrt fi na le. Je dan od der bi ja osmi ne fi na la od i gra li su Ka fe Dva kra qa i Ka -

u na pa du i ne do sta tak pri li ka.Tri de set se kun di pre kra ja po sle iden ti~ ne ak ci je kao kod pr vog po got ka, po no vo je bio pre ci zan Zo ran Ra ki} i kra qe ve od veo me |u osam naj bo qih. Ve li ka dra ma vi |e na je u du e lu

Foto: N. Stojanovi}

osmi ne fi na la u se ni or skoj kon ku ren ci ji iz me |u Me wa~ ni ce Ris i 19. de cem bra. Po bed nik je re {en tek na kon iz vo |e wa pe na la, u re gu lar nom de lu me~ je za vr {en 3:3. Po ve li su Be ~e li}, Kav ~i} i Dra go je vi} sa 2:0, alu u fi ni {u pr vog po lu vre me na, eki pa iz [aj ka {a go lo vi ma Pe tri }a (ka pi ten omla din skog ti ma Voj vo di ne) i Fi li po vi }a uspe va da iz jed na ~e. Ipak, pre su dij ske pi {taq ke sev nu la je kon tra i mu we vit uda rac Go ra na [vo we za 3:2. U na stav ku pr {ta lo je na sve stra ne. Ni ko la Ma ti je vi} sjaj nim vo lej uda ra cem sa ne kih 15 me ta ra po rav nao je re zul tat u fi ni {u du e la i ulio na du Me wa~ ni ci Ris. Ju nak u po be di 19.de cem bra bio je gol man Vla da Be ~e li} ko ji je od bra nio dva pe na la Bla `i }u i Pe tri }u, a ta~ ku na po be du No vo sa |a na sta vio je Dra gan Kav ~i} fud ba ler No og sa da po go div {i u tre }oj se ri ji. Ve te ra ni Ra dio Pla ne te pla si ra li su se u fi na le na {eg tur ni ra i ima }e pri li ku da bra ne tro fej osvo jen pro {le go di ne. Iako je Ju `na Ba~ ka bi la rav no pra van ri val ak tu el nom {am pi o nu Dra ku li}, [pa ro vi}, Alim pi} i dru {tvo oprav da li su ulo gu fa vo ri ta. Dra ku li} je po sle kon tra na pa da do veo ra dio Pla ne tu u vo| stvo, a do po lu vre me na iz jed na ~io je Zo ran Ko va~ s pe na la. U na stav ku vo di la se ve li ka bor ba Ste van Son ti} po no vo je do neo pred nost ak tu el nom {am pi o nu ali je ubr zo iz jed na ~io Pri bi ~e vi}. Ka ko se pri mi cao kraj su sre ta oba ti ma su ili sve ner vo zni ji, ali je ipak na kra ju Ra dio Pla ne ta us pe la da se od le pi na dva go la pred no sti (Dra ku li} iz pe na la i Ma na si je vi}). Po ku {a va li su igra ~i Ju `ne Ba~ ke da sma we za o sta tak, even tu al no iz vu ku pe na le po sle dru gog po got ka Zo ran Ko va ~a (ka zne ni uda rac), ali ni su us -

pe li da sa vla da ju Oti }a. Mo gla je Ra dio Pla ne ta i do ube dqi ve po be de ali je ne ko li ko mi nu ta pre kra ja Sa {a Dra ku li} iz pe na la po go dio sta ti vu. U kon ku ren ci ji pi o ni ra po znat je i pr vi fi na li sta 50. ju bi lar nog Dnev ni ko vog tur ni ra. To je eki pa FK No vog Sa da ko ja je u ne iz ve snoj i tvr doj utak mi ci sla vi la sa mi ni mal nih 1:0 pro tiv vr {wa ka iz NS agra. Ju nak su sre ta bio je Mi lo{ Me dak ko ji je u po sled wem mi nu tu su sre ta uspe {no iz veo naj stro ù ka znu i od veo ka na rin ce u ne deq no fi na le. Ri val ù to - pla vih bi }e bo qi iz da na {weg du e la Ka zi no Ga ja - Cr ve na zve zda. Kod ka de ta po zna ti su svi u~e sni ci po lu fi na la. Jo{ ra ni je pla sman u po lu fi na le iz bo ri le su eki pe Be o gra da i Er ker plus, a na kon ju ~e ra {wih ~e tvrt fi nal nih du e la u dru gom po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti IM fri zer ski sa lon i Fa sa da. Su dar fri ze ra i Ju `ne Ba~ ke bio je duel dve sjaj ne eki pe. Na jed noj stra ni Jan ko vi}, Pa po vi} i Stri ~e vi}, na dru goj Vu ka qe vi}, De san ~i}, ]ur ko. Na kon 30 mi nu ta atom skog fud ba la ni je bi lo po bed ni ka, a ni go lo va (0:0). U dru gom po lu vre me nu De san ~i} je imao pri li ku da re {i pi ta we po bed ni ka, ali je gol man IM fri zer skog sa lo na, Mla den Ivi} pro ~i tao na me ru De san ~i }a i za u sta vio we gov uda rac s pe na la. Od lu ka je pa la tek u sed moj se ri ji, ka da je De san ~i} bio ne pre ci zan, a Ter zin po go dio i do neo ve li ku ra dost fri ze ri ma. U dru gom su sre tu ~e tvrt fi na la ka de ta ni je bi lo to li ko ne iz ve sno sti. Eki pa Fa sa de ube dqi vo je sla vi la pro tiv Al fa 5:2. Ve} na kon 15 mi nu ta igre, Fa sa da je ima la tri go la vi {ka, a mre ù su za tre sli Le ti}, Mu {ic ki i Tri vu no vi}. U na stav ku igra ~i Al fa sma wi li su go lo vi ma Iva no vi }a i Mi qe vi }a, ali \ur |ev ~a ni ni su da li za va ra ti i dru gim go lom Le ti }a iz kon tra na pa da i Mu {ic kog sa li ni je se dam me ta ra, iz vo je va li po be du 5:2 i pro {li u po lu fi na le. I. Grubor M. Risti}

NOVOSA\ANI RADE U FC „VUJADIN BO[KOV”

I Vu li }e vi} po~eo da trenira Fud ba le ri Voj vo di ne ima li su do voq no vre me na za od mor od za vr {et ka je se we po lu se zo ne, pa sve do Sve tog Ste va na. Ba{ 9. ja nu a ra tre ner Ne boj {a Vig we vi} iz vr {io je pro ziv ku igra ~a i na taj na ~in po ~e le su pre i pre me, ko je }e bi ti po de qe ne u tri fa ze. U pr voj, No vo sa |a ni }e tre ni ra ti u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”, gde ima ju od li~ ne uslo ve za rad, a po - Na e me ka A|u ru se pri kqu ~io sa i gra ~i ma tom se, 1. fe bru a ra, se le na oba le Sre do zem nog mo ~e ti ri utak mi ce s ni è ra zred ra, ta~ ni je u An ta li ju. Ta mo }e nim eki pa ma, ka ko bi smo pri li Voj vo di na tre ni ra ti, ali }e od ku da po ka ù {ta ume ju pru ì li i gra ti i {est tre ning utak mi igra ~i ma ko ji su ve} tu, ili }e ca. Fi ni{ pri pre ma, uko li ko tek da do |u na pro bu - ob ja snio vre me bu de po slu ì lo cr ve noje Ne boj {a Vig we vi}. - Ve} u be le, usle di }e po no vo u No vom Tur skoj ima }e mo mno go kon Sa du. kret ni je i ja ~e pro ve re, u ko jim - U No vom Sa du }e mo, do po la }e mo sna ge od me ri ti sa poq ska u Tur sku, od i gra ti tri ili skim ti mo vi ma Gur wik i Po lo -

ni ja, B ti mom Ra pi da iz Be ~a, @i li nom i Lo ko mo ti vom iz Tbi li si ja. Ta mo }e mo uigra va ti li ni je eki pe za pro le }e, to kom ko jeg ima mo ve li ke am bi ci je, a naj ve }a je pro la zak u fi na le, a on da i osva ja we Ku pa Sr bi je. Osta lo je da na li cu me sta ugo vo ri mo jo{ je dan duel, a ge ne ral nu pro bu pred na sta vak Je len Su per li ge pla ni ra mo za 20. fe bru ar. Do kra ja ove sed mi ce pla ni ra no je da igra ~i od ra de me di cin ske pre gle de, a ve} od 16. ja nu a ra stru~ ni {tab }e po ja ~a ti in ten zi tet ra da i eki pa }e tre ni ra ti dva pu ta dnev no. Sa i gra ~i ma se pri kqu ~io i Na e me ka A|u ru, a da nas se o~e ku je da isto u~i ni i pr vi gol man Ne ma wa Su pi}. Je di no se FC „Vu ja din Bo {kov” ni je po ja vio An tvi Jao, ko ji ima pro ble ma s avi on skim ve za ma iz Ga ne za Evro pu.

Za ni mqi vo je da je ju ~e tre ni rao i ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, ko jem je is te kao ugo vor i ko ji po ku {a va da pro na |e ino stra ni an ga `man. Po sto je ne ke po nu de ko je ne od go va ra ju is ku snom de snom be ku i, uko li ko ne uspe u na u mu da pro na |e klub van gra ni ca Sr bi je, mo glo bi da

ni je ne mo gu }e da i na pro le }e osta nem u No vom Sa du. Uko li ko bi Vu li }e vi} za i sta ostao u Voj vo di ni, to bi olak {a lo po sao upra vi u po tra zi za po ja ~a wi ma, jer bi po zi ci ja de snog be ka bi la po kri ve na. Me |u tim, i da qe se tra ga za de snim spoq wim fud ba le rom i jo{ jed -

Ste va no vi} de bi to vao za Se vi qu Mi ro slav Ste va no vi} de bi to vao je u dre su {pan ske Se vi qe, u dru gom po lu vre me nu kup utak mi ce s Ma jor kom. U pr vom me ~u Se vi qa je sla vi la s 5:0, a u re va {u igra ~i iz Ma jor ke us pe li da se re van {i ra ju i po be de 2:1. Ste va no vi} je u{ao pri re zul ta tu 1:0 za svoj tim, ali je on da usle dio pre o kret ko ji, sre }om po no vi klub do ju ~e ra {weg igra ~a Voj vo di ne, ne }e ima ti ni ka kve po sle di ce. se do go di da i na pro le }e pred vo di tim iz No vog Sa da. - Do {ao sam u moj klub, me |u sta re dru ga re i tre ni ram, isto vre me no o~e ku ju }i ve sti o to me da li od la zim ili osta jem - re kao je ju ~e Vu li }e vi}. - Do da qeg }u tre ni ra ti s igra ~i ma Voj vo di ne i, uko li ko se ni {ta ne do go di po pi ta wu tran sfe ra,

nim na pa da ~em. Za sa da o even tu al nim po ja ~a wi ma ne ma ni ka kvih no vi na, ali je ja sno da se vo de raz go vo ri s mno gim igra ~i ma i si gur no je da u da ni ma ko ji sle de, po seb no ka da bu de po ~eo pre la zni rok (14. ja nu a ra), mo gu da se o~e ku ju ne ke kon kret ni je in for ma ci je. A. P.

SPORT

petak11.januar2013.

dnevnik

AKTIVNOSTI POTPREDSEDNIKA ZVEZDE NEBOJ[E ^OVI]A DAJU REZULTATE

Topi se blokada ra~una Dan na k on jav n og istu p a pot p red s ed ni ka Zve zde, Ne boj {e ô vi }a i kri ti ka upu } e n ih eg z o t i~ n oj ban c i ka k o je na z vao “Uni v er z al ban ku”, deo blo ka de na Zve zdi nom ra ~u nu je uma wen. ô vi }ev po tez je uro dio plo dom i cr ve no- be li su sve bli è is pu we wu naj va `ni jeg za dat ka - de blo ka de klup skog ra ~u na. Na isti ko rak se od lu ~io i Spar tak ko jem klub sa Ma ra ka ne du gu je no vac za tran sfer Mar ka Mi ri }a. Blo ka da ra ~u na Zve zde je do dat no sma we na i sa da iz no si 408.272.397 di n a r a. Ka k o pi {e na zva ni~ nom saj tu klu -

ba sa Ma ra ka ne, do sma we wa je do {lo za hva qu ju }i raz u me va wu Uni ver zal ban ke, kao i FK Spar tak. Uni ver zal ban ka je „ski nu la“ svo ju blo ka du od 12.160.237 di na ra, dok je Spar tak to u~i nio u iz no su od 17.245.382 di na ra. - Za hva qu jem se Spar ta ku i Uni ver zal ban ci na raz u me va w u. Po s eb n u za h val n ost upu }u jem vo de }im qu di ma iz me nax men ta Uni ver zal ban ke, go spo di nu \u ki }u i go spo |i Stoj ko vi}. Uve re ni smo da }e bu du }i od no si i bu du }a sa rad wa FK Cr ve na zve zda sa svim tre nut nim po ve ri o ci ma bi ti uz obo stra nu ko rist i za do voq stvo- is ta kao je pot pred -

[eik posetio Marakanu Pred sed nik fud bal skog klu ba Cr ve na zve zda Dra gan Xa ji} po sle sa stan ka sa Prin com pre sto lo na sled ni kom Uje di we nih Arap skih Emi ra ta (UAE) {e i kom Mu ha med bin Za je dom al Na hja nom re kao je da po sto ji ve li ka è qa za sa rad wom i da je on za po ~e tak iz ra zio è qu da do |e na jed nu utak mi cu cr ve no-be lih. - Ve li ko mi je za do voq stvo zbog po se te {e i ka, vi deo je sta dion, a ma lo smo ga upo zna li sa isto ri jom klu ba. Naj bit ni je je da je on ~o vek spor ta, sam je ra kao da bi è leo da do |e na jed nu Zve zdi nu utak mi cu. U~i nio nam je ve li ki ple zir. Ho }e mo da na pra vi mo {to pri sni je od no se i wje gov do la zak na Zve zdi nu utak mi cu bio bi pod strek za ceo klub re kao je Xa ji} no vi na ri ma na sta di o nu Cr ve ne zve zde.

[e ik Bin Za jed po se tio Ma ra ka nu u dru {tvu Alek san dra Vu ~i }a

sed nik Zve zde, Ne boj {a ^o vi} u iz ja vi za klup ski sajt. Pre ne ki o li ko da na je me ni ce po vu kla i Ja go di na, a sa da su Zve zdi ni pri o ri te ti da na |e za jed nu~ ki je zik sa ~el ni ci ma ~a ~an skog Bor ca (tran sfe ri La zo vi }a i Mla de no vi }a) i u`i~ ke Slo bo de (tran sfe ri Mak si mo vi }a i Ka sa li ce) ka ko bi se re pro gra mi rao dug pre ma wi ma i ka ko bi sku ni li fi nan sij ske blo ka de.

KRENULI I SUBOTI^ANI

Jo{ niko nije oti{ao Fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de po ~e li su da tre ni ra ju, a Su bo ti cu }e na pu sti ti 31. ja nu a ra. Ta da }e se pre se li ti, naj ve ro vat ni je, u Bu dvu, gde }e osta ti do 14. fe bru a ra. Za sad su ugo vo ri li kon trol ne me ~e ve pro tiv De bre ce na u Ma |ar skoj 26. ja nu a ra i 30. ja nu ra pro tiv

- Ne do sta ju sa mo oprav da no od sut ni \or |e De spo to vi} i Mar ko Jon di},a Mi lo{ Bo ki} tre ba da se ja vi sa na la zi ma od le ka ra - re kao je Mo ra ~a. [to se ti ~e od la za ka, Ve se li no vi} i \or |e vi} ima ju od re {e ne ru ke da pro me ne sre di nu, dok se Pu {ka ri }u ne }e pra vi ti

stvu. A ako i ne ode, `e qa nam je da osta ne. Pre po ru ka je da Ve se li no vi} i \or |e vi} na |u no ve an ga `ma ne - sa op {tio je Mo ra ~a. Eki pi je pri kqu ~e no ne ko li ko igra ~a iz Spar ta ko ve fi li ja le Pa li }a (Jo ~i}, Jon di}, Qu be no vi}, An to ni} i I}i to vi}).

Fud ba le ri Spar ta ka Zlatibor vode na pr vom tre nin gu

Pro le te ra. U Cr noj Go ri bi tre ba lo da od i gra ju {est utak mi ca, a ge ne ral ka }e bi ti s Ka po {va rem iz Ma |ar ske. Sport ski di rek tor Mi o drag Mo ra ~a re kao je da eki pu jo{ ni ko ni je na pu stio.

smet wa da na pu sti klub uko li ko na |e po vo qan ino stra ni an ga `man. - Od i grao je iz u zet nu se zo nu, ima mo do go vor sa wim da mu ne }e mo pra vi ti pro blem ako bu de na {ao klub u ino stran -

- Sle di nam te sti ra we u Be o gra du, a pra ve pri pre me kre }u 15. ja nu a ra - na ja vio je Kur }u bi}. Su bo ti ~a ni su pr vi deo se zo ne za vr {i li na osmom me stu, sa 22 bo da.

PREDSTAVNICI FK BANAT I GRADA ZREWANINA RAZGOVARALI O STADIONU

Da zasija Kara|or|ev park Ho }e li glav ni fi nan si jer Fud b al s kog klu b a Ba n at Mir k o Vu ~ u r e v i} ko n a~ n o na }i za jed ni~ ki je zik sa grad skim oci ma u Zre wa ni nu ka ko bi sta dion u Ka ra |or |e vom par k u bio re k on s tru i s an i osve tqen, pi ta we je na ko je igra ~i i na vi ja ~i zre wa nin skog pr vo li ga {a ~e ka ju od go vor. Po sle sa stan ka iz me |u Vu ~u re vi }a i gra do na ~el ni ka Zre w a n i n a Iva n a Bo { wa k a re klo bi se da vo qa za sa rad wom po sto ji, ma da kon kret nih re {e wa jo{ ne ma. Vu ~u re vi} ni do sa da ni je krio ne za d o v oq s tvo zbog od n o s a grad ske vla sti pre ma klu bu, u ko me tvr de da je zbog ne za in te re so va no sti lo kal ne sa mo u pra ve za sud bi nu Ba na ta sta -

dion u Ka ra |or |e vom par ku ostao bez re f lek t o r a, ~i j e po s ta v qa w e po l o v i n om od ukup no 300.000 do 500.000 evra fi nan si ra ju evrop ska i svet ska ku }a fud ba la, pre ko Fud bal skog sa ve za Sr bi je, a osta tak grad. - Gra | a n i m a Zre w a n i n a omo g u } i l i smo do l a z ak na utak mi ce bez pla }a wa ula zni ca, sa mi smo re kon stru i sa li sta dion, ba{ kao {to smo i ob no vi li te ren i to u tri na vra ta. Ni je mi `ao zbog sve ga to ga. Ja sam iz ovih kra je va, vo lim Zre wa nin i `e qa mi je da se, bez ob zi ra na sve pro ble me, sa rad wa iz me |u grad skih ~el ni ka i me ne na sta vi i u smi slu ne kih pri vred nih, a ne sa mo sport skih ula ga wa.

Mi {qe wa sam da sam ove ne de qe do bio po dr {ku za svo je pla no ve – re kao je Vu ~u re vi} po sle sa stan ka sa Bo {wa kom. Zre w a n in s ki gra d o n a ~ el nik je na gla sio da su odr `a va we sta di o na i funk ci o ni sa we fud bal skog klu ba ne ki od na sle |e nih pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va grad ska vlast i o ko ji ma je bi lo re ~i sa upra vom Ba na ta. - Grad je spre man da, uz za jed ni~ ki di ja log sa Fud bal skim klu bom Ba nat i osta lim sport skim in sti tu ci ja ma, na stu pa i pre ma nad le `nim mi ni s tar s tvi m a, atlet s kom i fud bal skom sa ve zu i da s wi ma re a li zu je za jed ni~ ki pro je kat – po ru ~io je Bo {wak. @. Balaban

De blo ka da klup skog ra ~u na je kqu~ na stvar za Zve zdu ka ko bi mo gla da do bi je no vac od spon zor stva Ga spro ma. Iz ru ske kom pa ni je su bi li ka te go ri~ ni ka da su po ru ~i li da }e no vac upla ti ti tek on da ka da klup ski ra ~un bu de de blo ki ran, jer ne `e le da se taj no vac tro {i na vra }a we du g o v a ko j e su na p ra v i l a pret hod na ru ko vod stva. Z. R.

PE]IN^ANI DOVELI NEKOLIKO MLADIH IGRA^A

Glazura u Antaliji Je d i n i fud b al s ki su per li ga{ iz Sre ma, Do wi Srem, po ~eo je pri pre me za na sta vak pr ven stva. Po r ed igra ~ a ko j i su iz ne li na svo jim le |i ma pr vi deo pr ven stva, na pr voj pro ziv ci po ja vi lo se ne k o l i k o vr l o mla d ih fud b a l e r a, po t en c i j al nih po ja ~a wa. Pro do {li ce su: Sa {a Te o fa nov (Di na mo, Pan ~e vo), Da mjan Mar ~e ta (Voj vo di na), Og wen [ko ri} (Ko za ra Bo san ska, Gra di {ka), Igor Mi la di no vi} i Bra ni slav Ter zi} (oba iz Ze mu na) i \u ro Zec (Pro le ter, No vi Sad). - Pr vih ne ko li ko da na is k o r i s ti } e m o sa m o za upo z na v a w e sa no v im igra ~i ma i pla nom ra da is ta kao je {ef stru ke Bo gi} Bo gi }e vi} - Pred sto je uobi ~a je na te sti ra wa, a po tom i pr vi tre nin zi. Osta li su igra ~i ko ji su uglav nom i igra li to kom pr vog de la se zo ne. Vi de }e mo u na red nom pe ri o du da li }e mo igra ~e na pro bi pri qu ~i ti pr vom ti mu ili omla din skom po go nu. U Pe }in ci ma }e mo ra di ti do 28 ja nu a ra, a dan ka sni je po la zi mo u An ta li ju, gde }e mo osta ti dve ne de qe. U Tur skoj bi tre ba lo da od i gra mo se dam kon trol nih utak mi ca. Ve li ki op ti mi sta, kao i do sa da, je sport ski di rek tor Dra gan De spo to vi}. - Ube |en sam da }e mo se to kom ra da u Pe }in ci ma, po tom i u Tur skoj do bro pri pre mi ti, ka ko bi smo mak si mal no sprem ni do ~e ka li 27. fe bru ar i na sta vak se zo ne. Si gur no je da }e za mno ge eki pe na pro l e } e sva k a utak m i c a bi ti me~ lop ta, pa je za i- sta naj bit ne je da bu de mo sprem ni za sve iza zo ve is ta kao je De spo to vi}. Za sa da, Do wi Srem su na p u s ti l i: Mi l e k i}, Mar k o v i}, Je l i ~ i}, To {i}, Jo v a n o v i}, Birn, Mi lo sa vqe vi} i Pet ko vi}.Mo gu }e je da se ovom spi sku pri kqu ~i jo{ ne ko od fud ba le ra. @. Radivojevi}

PARTIZAN KOMPLETIRAO STRU^NI [TAB

Radi{a Ili} trener golmana Stru~ ni {tab Par ti za na po pu wen je dvo ji com no vih tre ne ra. Po sle od la ska Dar ka Be lo je vi }a i Alek san da ra Ro gi }a u ki ne ski [an dong, osta la su dva upra `we na me sta u stru~ nom {ta bu tre ne ra Vla di mi ra Ver me zo vi }a. Po sle kon sul ta ci ja na svim ni vo i ma klu ba od lu ~e no je da se za no vog tre ne ra gol ma na ime nu je Ra di {a Ili} „pra vo iz ko pa~ ki”, dok }e po mo} ni tre ner za jed no sa Zvon kom Var gom bi ti Igor Spa si}, ko ji je do sa da vo dio ge ne ra ci ju 1997. u Omla din skoj {ko li cr no-be lih, ob ja vqe no je na saj tu srp skog {am pi o na. Ra di {a Ili} (35) je ka ri je ru po ~eo u u`i~ koj Slo bo di, bra nio je u Par ti za nu, bu ku re {tan skom Na ci o na lu, ~a ~an skom Bor cu, OFK Be o gra du, Pan se ra i ko su... Ju na 2010. go di ne Ili} se vra tio u Par ti zan i pot pi sao dvo go di {wi ugo vor. Po seb no }e

osta ti u se }a wu utak mi ca plejofa Li ge {am pi o na pro tiv An der leh ta u Bri se lu ka da je Ili} pri mio dva go la, ali je u pe nalse ri ji oma |i jao mre `u cr no-be lih. Do du {e, igra ~i An der leh -

Ra di {a Ili}

ta su sla li lop tu ne bu pod obla ke, ali sve jed no, tre ba lo im je za sme ta ti. Par ti zan sa da ima tro ji cu gol ma na - Vla di mi ra Stoj ko vi }a, Ni ko lu Pe tro vi }a i @iv ka @iv ko vi }a.

KUQANI PO^ELI PRIPREME

Uigravawe u Umagu Fud ba le ri Haj du ka po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo su per li ga {kog pr ven stva. Igra ~e i stru~ ni {tab po zdra vio je pred sed nik klu ba Zo ran Osma ji}. - Za mla |e igra ~e mno go je bit no da se do ka `u, a ovi is ku -

to ga iz bo ri mo op sta nak. Od ziv igra ~a je od li ~an, {to }e skra ti ti pe riod oku pqa wa. Do 27. ja nu a ra bi }e mo u Ku li, a po tom od la zi mo u Umag, gde }e mo bo ra vi ti do 9. ili 10. fe bru a ra. Ima mo ve} i ne ko li ko za ka za nih utak mi ca, si gur na je sa Ci -

Pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} po zdra vio fud ba le re na pr vom oku pqa wu

sni ji svo jim igra ma da se na met nu za pro da ju, jer od ne ~e ga mo ra mo da ì vi mo. Pla te }e te do bi ja ti pre ma za slu zi, ka ko i ko li ko ko igra to li ko }e i za ra di ti. Mi slim da mo è mo bi ti hit pro le} nog de la pr ven stva, jer smo po ja ~a wa do ve li na po zi ci je na ko ji ma smo bi li tan ki. Va {e je da slu {a te tre ne re, a ve o ma bit no je da na pra vi mo pra vu at mos fe ru. Mla |i da slu {a ju sta ri je i da ve} od po ~et ka pro le }a po ka è mo zu be svim ri va li ma - re kao je Osma ji}. [e fa stru~ nog {ta ba Mi la na Mi la no vi }a smo upi ta li ko ji su to te meq ni stu bo vi pri prem nog pe ri o da. - Ima mo vi {e od se dam ne de qa da se pri pre mi mo i da na kon

ba li jom 30. ja nu a ra u Uma gu i 9. fe bru a ra sa Ko prom. Ima mo za ka za nu utak mi cu i 16. fe bru a ra sa Ke~ ke me tom u Ma |ar skoj. Pred put u Umag, 25. ja nu a ra }e mo ima ti pr vu utak mi cu za ko ju tra `i mo pro tiv ni ka - od go vo rio je Mi la no vi}. Od re {e ne ru ke u iz bo ru no ve sre di ne do bi li su: Bu la to vi}, Po po vi}, ]o vin, Je ri ni} i Zo ri ca. Po ja ~a wa su is ku sni {to per Ni no Pe ka ri}, kril ni na pa da~ Bra ni slav To {i} (do la zi iz Do weg Sre ma) i {pic Mi lan Bu ba lo ko ji se vra }a iz Ko pra. Ra ~u na se i na dvo ji cu mla dih igra ~a, Ne ma wu Mla de no vi }a iz Ko lu ba re i Zo ra na Jef to vi }a iz mo skov skog Di na ma. \. Bojani}

ZORAN MAYEVSKI, TRENER DOLINE

Na pola puta do ciqa Fud b al s ki srp s ko l i g a{ Do li na pr vi deo pr ven stva za vr {i la je na ~e lu ta be le sa se d am bo d o v a pred n o s ti od dru go pla si ra ne Slo ge iz Te me ri na. Za do bre re zul ta te i osvo je no pr vo me sto ve li ku za slu gu ima tre ner Zo ran Ma xev ski. - Ostva ri li smo lep uspeh i si gur no da nam go de po hva le, ali opu {ta wa ne ma, ide mo da qe jer smo tek na po lo vi ni pu ta. Po sle za slu è nog od mo ra u pri prem nom pe ri o du mo ra mo se do bro pri pre mi ti ka ko bi smo na sta vi li sa jo{ bo qim par ti ja ma u pro le} nom de lu pr ven stva - ka è Ma xev ski. Da li mo è te da sa ~u va te pr vo me sto? - Ima mo oba ve zu i ciq da sa ~u va mo pr vo me sto i ve ru -

jem da ovaj tim imam kva li tet i sna gu, da uz po mo} na vi ja ~a, is pu ni ciq. Zna mo da to ne }e bi ti la ko, ali na {a pred nost su se dam bo do va u od no su na pr vog pra ti o ca nam da ju na du da }e mo us pe ti. U to ku je pre la zni rok, da li pla ni ra te pri no ve? - Ima mo u pla nu da se po ja ~a mo. Za sa da ni ko ni je iz ra zio `e qu da ode i ve ru jem da }e mo na pro le }e bi ti jo{ ja ~i i da }e mo na sta vi ti se ri ju do brih re zul ta ta - is ta kao je Ma xev ski. U stru~ n om {ta b u su, po red tre n e r a Zo r a n a Ma x ev skog, Du { an Hil i Vla d i mir Ra s to v i}. Fud b a l e r i Do l i n e po ~ e } e pri p re m e 20 ja n u a r a. B. Stojkovski

SPORT

dnevnik

petak11.januar2013.

OVOG VIKENDA ZAVR[NI TURNIR KUPA SRBIJE

Sle di pra znik va ter po la Predstavnici Partizana, Radni~kog iz Kragujevca, Crvene zvezde i Vojvodine sloìli su se da }e qubiteqi vaterpola posle duè vremena mo}i da uìvaju u kvalitetnim utakmicama na zavr{nom turniru Kupa Srbije. Finalni turnir odràva se ovog vikenda, a u polufinalu se sastaju Partizan Radni~ki i Crvena zvezda - Vojvodina. Branilac titule je Partizan, a trener crno-belih Vlada Vuja-

ni~kog iz Kragujevca Dejan Jovovi} rekao je da o~ekuje neizvestan me~ sa Partizanom. - Mi kao novi klub imamo ~ast da igramo protiv velikog Partizana, da}emo sve od sebe, ali znamo {ta Partizan zna~i u srpskom vaterpolu. Kvalitet ove godine je taj {to igramo neizvesne me~eve i siguran sam da }e i protiv crno-belih biti tako, ali ne znam kakav }e scenario biti - rekao je Jovovi}. Trener Crvene zvezde Dejan Savi} rekao je da crveno-beli

ring me~ protiv Kragujev~ana na za jed ni~ ku kon fe ren ci ju nije mogao da do|e trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Iz istog razloga nije bilo ni {efa struke Kragujev~ana Dejana Udovi~i}a. - To pokazuje na{u ozbiqnost i koliko jako treniramo za utakmicu protiv Zvezde. Oni jesu favoriti, ali ne}emo u me~ u}i sa belom zastavom i da}emo sve od sebe da pobedimo. Nadam se da }e ovaj vikend biti praznik vaterpola. Imamo mlad

\OKOVI] SE PRILAGO\AVA PAKLENOM VREMENU U AUSTRALIJI

No le pra vi plan za no vi tri jumf Novak \okovi} nalazi se u Melburnu gde se sprema za po~etak prvog Gren slema sezone, Australijen opena. \okovi} se ve} prilago|ava paklenom vremenu u Australiji, ali se dobro provodi sa zemqacima i nekada{wim sunarodnicima. Novaku dru{tvo na „Rod Lejver areni” prave Du{an Vemi} i

Hrvat Ivo Karlovi}, {to je on na tviteru prokomentarisao sa: Jugoslavija, Jugoslavija! On }e poku{ati da postane prvi teniser u 45-godi{woj istoriji Gren slema koji je tri puta uzastopno osvajao po~etni Gren slem sezone. - To je veliki izazov. Volim Australijen open. Ovi tereni me vra}aju na najlep{e uspome-

Do loncova do bra, ne i Kru ni}eva Posle srpskih tenisera i teniserke su polovi~no startovale u kvalifikacijama za prvi grend slem sezone. Vesna Dolonc zabele`ila je pobedu na startu, dok je Aleksandra Kruni} pretrpela poraz. Vesna Dolonc izborila je plasman u drugo kolo kvalifikacija za Australijan Open, po{to je na startu takmi~ewa ubedqivo savladala Slovakiwu Anu [midlovu sa 6:1, 6:1. Wena naredna protivnica bi}e Japanka Erika Seme. Aleksandra Kruni} oprostila se od plasmana u glavni `reb Aus Opena. Ona je u prvoj rundi takmi~ewa izgubila od Italijanke Marije Elene Kamerin sa 7:5, 4:6, 9:7.

NBA LIGA

No va po be da Kli per sa U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) Klipersi su u Los An|elesu savladali Dalas sa 99:93 i sa~uvali epitet najuspe{nijeg tima dosada{weg dela {ampionata. Od 36 utakmica, koliko su odigrali u teku}em prvenstvu, Klipersi su dobili ~ak 28! Do posledwe u tom nizu predvodili su ih Kris Pol, Met Barns i Blejk Grifin. Pol je Dalasu ubacio 19 ko{eva, pri ~emu je imao ~ak 16 asistencija i pet uhva}enih lopti. Barns je imao isti ko{geterski u~inak, dok je Grifin utakmicu zavr{io sa 15 poena i 13 skokova. Za razliku od Klipersa wihov gradski rival je u San Antoniju „vezao” peti uzastopni neuspeh. Trenutni bilans Lejkersa od 15 pobeda i ~ak 20 poraza, najgori je start „jezera{a” u posledwih deset godina. [estorica igra~a San Antonija imalo je dvocifren ko{geterski u~inak a predvodio ih je francuski reprezentativac Toni Parker sa 24 poena. Slede}i na listi strelaca „mamuza” bio je Argentinac Emanuel \inobili sa 19, dok je Tijago Spliter me~ zavr{io sa 14 ko{eva, ali i isto toliko skokova. U pora`enim Lejkersima istakli su se Kobi Brajant sa 28, Ron Artest 23 i Erl Klar sa 22 poena. Rezultati: Toronto - Filadelfija 90:72, [arlot - Juta 102:112, Klivlend - Atlanta 99:83, Boston - Finiks 87:79, ^ikago - Milvoki 96:104, Wu Orleans - Hjuston 88:79, San Antonio - L.A. Lejkers 108:105, Oklahoma - Minesota 106:84, Denver - Orlando 108:105, L.A. Klipers - Dalas 99:93 i Golden Stejt - Memfis 87:94.

ne u karijeri. Volim ~vrste podloge, svi|aju mi se uslovi, imam najve}e ambicije - rekao je \okovi}. Novak bi mogao da se pridruì Andreu Agasiju i Roxeru Federeru koji su jedini teniseri koji su ~etiri puta osvajali Ozi open. Upravo je \okovi} onemogu}io [vajcarca da osvoji tri Australijen opena u nizu, pobediv{i ga u polufinalu 2008. godine. Novak je od tada ~ovek koga svi èle da skinu sa trona. - Novak je favorit u Australiji. On je najboqi igra~ na tvrdoj podlozi na svetu posledwih nekoliko godina. Endi Mari igra odli~an tenis, i bi}e jo{ boqi narednih godina. Naàlost, Rafa (Nadal) ne}e biti ovde - rekao je Federer. \okovi} }e u Melburnu da brani titulu, a `reb }e biti odràn danas.

PARTIZAN KA@WEN ZBOG IZGREDA NA TRIBINAMA

Na vi ja ~i od ne li jo{ 8.000 evra

Partizan je najboqa mu {te ri ja ABA lige ove sezone. Napla}ali su se crno-beli ka zni {to zbog pu bli ke, {to zbog prestupa trenera prvog tima Du{ka Vujo{evi}a. A pu ni li su i ka su Evro li ge, zbog na vi ja ~a. Ko {ar ka {ki klub Partizan je u ovoj sezoni ukup no ka `wen 38.000 evra zbog po na {a wa pu bli ke na utakmicama Evrolige i ABA lige! Sa zeb wom se o~e ki vala od luka ~el ni ka ABA li ge po vo dom ne re da na utak mi ci 16. ko la tak mi ~e wa Par ti zan Ci bo na, od i granoj pro {le su bo te. Cr no-be li su do bi li utak mi cu (74:68), ali je duel obele `io po lu ~asovni prekid zbog nera zum nog po na {awa dela na vi ja ~a do ma}e eki pe, ko ji su, upr kos ape li ma, ba ca li pi ro teh ni~ ka sredstva u te ren i po {te no za di mi li dvo ra nu. Saop{tena je visina kazne -

8.000 evra. Od toga 5.000 evra zbog toga {to su navija~i ubacivali pirotehni~ka sredstva na teren, a jo{ 3.000 evra zbog prekida utakmice. Sli~nu kaznu dobila je i podgori~ka Budu}nost tokom ove sezone zbog nereda na utakmici u Podgori ci ba{ pro tiv Par ti za na (6.000 evra). Partizan je jo{ jednom apelovao na svoje navija~e da prekinu da se pona{aju neprimereno. - Nov~ane kazne su prevr{ile svaku meru i uti~u na normalno funkcionisawe kluba. U sezoni 2011/12. Partizan je na ime kazni Evroligi morao da isplati vi{e od 50.000 evra, a bio je i najka`weniji klub u ~itavom takmi~ewu, {to se ponavqa i ove sezone. Fer, korektna i sportska podr{ka publike klubu je neophodna, a svako druga~ije pona{awe je neprihvatqivo i nepo`eqno pi{e u apelu kluba.

Lind zi Von se vra }a na sta zu Ameri~ka skija{ica Lindzi Von vrati}e se ovog vikenda na stazu posle odsustva od tri sedmice zbog oporavka od bolesti. - Ose}am se potpuno spremnom za takmi~ewe. Posle bolesti noge me jednostavno, nisu slu{ale. Zato sam i napravila pauzu - rekla je ~etvorostruka pobednica Svetskog kupa posle dana{weg treninga u spustu.

Von koja je sredinom decembra odlu~ila da napravi pauzu, kako bi se {to boqe oporavila od stoma~nih tegoba, zbog kojih je u novembru dva dana provela u bolnici u SAD, propustila je u me|uvremenu {est trka. Von }e predstoje}eg vikenda u~estvovati u spustu i superveleslalomu koji se za Svetski kup voze u austrijskom Sankt Antonu.

Ko qa La zor, De jan Sa vi} i De jan Jo vo vi}

sinovi} pozvao je publiku da u {to ve}em broju ispune tribine i podr`e wegov tim. - Nadam se da }e do}i navija~i iz Kragujevca i napraviti sjajnu atmosferu. Mi branimo duplu krunu, mogu}nost da odbranimo jednu postoji za vikend i nadamo se da }emo podi}i pehar u nedequ. O~ekujemo da }e utakmica protiv Radni~kog biti ~vrsta, kao i pro{la, samo sa drugim ishodom - rekao je Vujasinovi} na zajedni~koj konferenciji za medije u prostorijama Vaterpolo saveza Srbije. On je dodao da je nekoliko igra~a ve} ~etiri meseca bolesno i da ne zna u kojem sastavu }e nastupiti. Pomo}ni trener Rad-

imaju velike ambiciji na sva tri fonta ove sezone i da prihvataju ulogu favorita. - Moramo biti skoncetrisani protiv Vojvodine da bismo u{li u finale i poku{ali da osvojimo Kup. Ovo su ~etiri najboqe ekipe u Srbiji, sigurno }e se igrati vrhunski vaterpolo, koji Srbija nije imala prilku da gleda sedamosam godina. Prihvatamo ulogu favorita, u prvenstvu smo imali tvrdu utakmicu u kojoj je Vojvodina pru`ila sna`an otpor sa mladim igra~ima - rekao je Savi}. On je istakao da }e su svi igra~i zdravi i da }e poku{ati da poremete jak tempo protivnika. Direktor Novosa|ana Koqa Lazor otkrio je da zbog spa-

tim, igra~i jo{ uvek u~e, ali potrudi}emo se da se utakmica ne odvija tokom koji èli Zvezda - rekao je Lazor. Iako su uo~i me~eva polufinala Kupa svi klubovi osim Zvezde traìli da utakmice sude strane sudije, u~esnici konferencije nisu èleli da daju komentare povodom toga. - Na{ stav je da ostane kako jeste i ovo je prilika sudijama da dokaù da klubovi nisu u pravu poru~io je Lazor. U subotu od 18 sati sastaju se Partizan - Radni~ki Kragujevac, dok dva sata kasnije igraju Crvena zvezda i Vojvodina. Finale je na programu u nedequ u 19 sati.

EVROPSKA LIGA ZA DAME

La vi ce s Bel gi jom, Ne ma~ kom i Izra e lom @enska seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije, trostruki pobed nik Evrop ske li ge i osva ja~ bronzane medaqe s pro{logodi{weg takmi~ewa, igra}e u B grupi s Belgijom, Nema~kom i Izraelom. U A grupi }e igrati Turska, Bugarska, Rumunija i Ma|arska. Odbojka{ki savez Srbije su na sastanku predstavqali Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS i prvi potpredsednik CEV i Slobo-

dan Milo{evi}, generalni sekretar OSS. Sistemom takmi~ewa je predvi|eno odigravawe ~etiri turnira, posle kojeg }e ~etiri najboqe selekcije igrati na finalnom turniru u Bugarskoj od 12. do 14. jula. Plasman na finalni turnir, pored Bugarske, izbori}e pobednici grupa i najboqa drugoplasirana selekcija. Finalisti Evropske lige izbori}e u~e{}e u Gran priju slede}e godine.

Dvo je mr tvih na Re li ju Da kar Dve osobe su poginule, a sedam je povre|eno u durektnom sudaru vozila za podr{ku Relija Dakar i taksija, u blizini peruansko-~ileanske granice, saop{tili su organizatori trke. - Nesre}a se dogodila oko deset kilometara od granice - ka`e se na zvani~nom sajtu Relija Dakar. Kako se navodi, poginule su dve osobe koje su se nalazile u taksiju, ukqu~uju}i voza~a, a sedmoro wih, od kojih ~etvoro Peruanaca, zadobilo je povrede. Do su-

dara je do{lo posle pete etape, koja je voèna od Arekipe u Peruu, do Arike u îleu. Trka duga 8.400 kilometara odràva se peti put na teritoriji Ju`ne Amerike i ukqu~uje 459 vozila. Do sada je 59 qudi, ukqu~uju}i 20 gledalaca, izgubilo ìvot tokom 34 godine odràvawa Relija Dakar. Ove godine u trku je ukqu~eno 150 qudi zaduènih za bezbednost, kao i 60 lekara i hirurga, uz podr{ku pet heli kop tera i deset medi cinskih vozila.

U WUJORKU

Tu ~a usred tr ke Na sportskim borili{tima navikli smo da prisustvujemo „varni~ewu” i verbalnim duelima izme|u rivala, ali su mladi atleti~ari sredwo{kolci na trci {tafeta 4 h400 metara u Wujorku organizovali fajt usred trke. Dvojica mladi}a iz gimazije Tomas Xeferson iz Bruklina i {kole Maunti Vernon u predra|u Wujorka razmenili su nekoliko udaraca kao vode}i u trci na tradicionalnom takmi~ewu Hispano igara. Wih dvojica su se poko{kali tokom trke, a zatim su se tokom fizi~kog duela „izgurali” sa staze i tamo nastavili bitku. Ostali ~lanovi wihovog tima prikqu~ili su se tu~i, dok je trka nastavila da se odvija.

SPORT

petak11.januar2013.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Aston Vi la - Sa ut hemp ton Ever ton - Svon si Fu lam - Vi gan Nor vi~ - Wu kasl Re ding - VBA Sto uk - ^el si San der lend - Vest Hem Ne de qa Man ~e ster j - Li ver pul Ar se nal - Man. si ti Po ne de qak Kvins Park - To ten hem 1. Man ~e st. J. 21 2. Man. si ti 21 3. To ten hem 21 20 4. ^el si 21 5. Ever ton 20 6. Ar se nal 21 7. VBA 8. Li ver pul 21 21 9. Svon si 10. Sto uk 21 11. Vest Hem 20 21 12. No ri~ 21 13. Fu lam 14. San der l. 21 15. Wu kasl 21 16. Aston Vi la 21 17. Sa ut hemp t. 20 21 18. Vi gan 21 19. Re ding 20. Kvins Park 21

17 13 12 11 9 9 10 8 7 6 7 6 6 5 5 4 4 5 2 2

1 6 3 5 9 7 3 7 8 11 5 7 6 7 5 7 6 3 7 7

3 2 6 4 3 4 8 6 6 4 8 8 9 8 11 10 10 13 12 12

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (17) (21) 54:28 41:19 39:27 39:19 35:26 40:22 29:27 34:26 31:26 21:20 24:24 24:34 32:37 21:29 27:39 17:41 27:38 22:39 23:40 17:36

52 45 39 38 36 34 33 31 29 29 26 25 24 22 20 19 18 18 13 13

NA[ PRED LOG

Li ver pul te sti ra |a vo le Pr ven stva u naj ja ~im evrop skim li ga ma se na sta vqa ju, je di no su na od mo ru jo{ sa mo Nem ci, ko ji po ubr za nom rit mu igra ju pri prem ne utak mki ce. Naj za ni mqi vi je je na Ostr vu, gde se igra ju dva ve li ka der bi ja Man ~e ster ju naj ted na Old Tra -

sve po kva rio. Li ver pul igra bo qe ne go {to to re zuzlta ti po ka zu ju. Grad ski ri val eki pa Si ti ja od la zi na Emi ra te, bez po vre |e nog Agu e ra i naj ve ro vat ni je Ba lo te li ja. - Ne ma mo vi {e pra va na gre {ku, ako `e li mo n ovu ti tu lu,

1. Kar dif 26 2. Hal 26 3. Kri stal 26 4. Midlzbro 26 5. Le ster 26 6. Vot ford 25 7. Mil vol 26 26 8. Lids 25 9. Braj ton 26 10. Der bi 11. No tin gem 26 26 12. Barn li 13. Blek burn 25 26 14. Blek pul 26 15. ^arl ton 16. Bol ton 26 17. Ha der sf. 26 18. Vul ver hem. 26 19. Ip svi~ 26 20. Bir min gem 26 21. Pi ter bo ro 26 22. [e fild 26 23. Bri stol 25 24. Barn sli 26

18 15 13 15 13 12 11 11 9 10 9 10 9 8 8 8 8 9 8 7 8 7 6 5

2 4 8 2 5 4 7 5 10 7 10 6 8 10 9 8 8 4 6 8 1 4 4 6

6 7 5 9 8 9 8 10 6 9 7 10 8 8 9 10 10 13 12 11 17 15 15 15

48:29 37:27 50:34 46:36 44:23 47:36 39:35 38:42 35:26 40:38 36:35 40:40 35:33 43:38 34:36 39:40 31:43 32:38 27:48 33:42 37:49 28:42 38:50 26:43

56 49 47 47 44 40 40 38 37 37 37 36 35 34 33 32 32 31 30 29 25 25 22 21

FRAN CU SKA

Da nas Sent Etjen - Tu luz Su bo ta Troa - Lion Nan si - Lil Evi jan - Brest Mont pe qe - Lo ri jen Rems - Ba sti ja Ren - Bor do Ne de qa PS@ - Aja ~io Ni ca - Va len si jen So {o - Mar sej 1. PS@ 2. Lion 3. Mar sej 4. Ren 5. Lo ri jen 6. Va len si jen 7. Bor do 8. Lil 9. Ni ca 10. Sent Etjen 11. Mon pe qe 12. Tu luz 13. Ba sti qa 14. Brest 15. Rems 16. Aja ~io(-2) 17. Evian 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

11 11 12 10 8 8 6 7 7 7 7 7 6 6 4 5 5 4 2 1

5 5 2 2 7 5 11 8 8 6 5 5 4 3 7 6 4 4 7 8

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 3 3 5 7 4 6 2 4 4 6 7 7 9 10 8 8 10 11 10 10

36:12 33:17 24:20 29:24 32:29 31:24 21:14 24:18 26:26 24:14 29:24 25:20 26:41 20:28 16:20 21:29 22:32 17:29 20:37 15:33

38 38 38 32 31 29 29 29 29 27 26 26 22 21 19 19 19 16 13 11

GR^ KA Su bo ta

AEK - Ksan ti Pan tra ki kos - Pla ta ni as Le va di ja kos - Olim pi ja kos Ne de qa Ja wi na - Pa na ti na i kos OFI - Aris Pa ni o ni os - Ve ri ja PA OK - Atro mi tos Po ne de qak Ker ki ra - Aste ras 1. Olim pi ja k. 2. PA OK 3. Tri po lis 4. Atro mi tos 5. Le va di ja k. 6. Ja wi na 7. Pa ni o ni os 8. Pa na t.(-2) 9. Pan tra ki k. 10. Ksan ti 11. OFI Krit 12. Pla ta ni as 13. Aris 14. Ve ri ja 15. AEK 16. Ker ki ra

(16.15) (16.15) (18.30)

U Ita li ji u naj za ni mqi vi jem me ~u ko la Samp do ri ja do ~e ku je eki pu Mi la na. - Sve nas je te {ko po go dio po raz u ku pu u su sre tu sa Ju ven tu som - ve li

Sigurno Ja wi na - Fo sti ras Be tis - Las Pal mas In ter - Pe ska ra Ma la ga - Bar se lo na PS@ - Aja ~io Ever ton - Svon si

(1.35) 1 (1.45) 1 (1.30) 2 (1.45) 3+ (1.50) 1 (1.55)

Realno 1 (1.70) 1 (1.80) 2 (1.90) 2 (1.90) 1 (1.80) 2 (2.00)

Iznena|ewe

Robin van Persi prvi strelac Man~ester junajteda

for du do ~e ku je Li ver pul, a u Lon do nu A|r se nal igra s Man ~e ster si ti jem. - Iz bo ra ne ma mo `e li mo no ve po be de - ka `e me na xer Man ~e ster ju naj te da Al ~eks Fer gu son. - Imo se dam bo do va vi {ka, {to ni je ma lo, ali bi je dan kiks

mo ra mo po be |i vat gi u se ri ja ma, bez ob zi ra na pro tiv ni ka - Ob ja {wa va Ro ber to Ma }i ni tre ner gra |a na. U [pa ni ji je ve} ne de qa ma u cen tru pa `we zbi va wa oko Re a- la. Po sle po be de u su sre tu sa Sel tom u ku pu iz gle da da su se

LI GA KUP U EN GLE SKOJ

Ar se nal - Man. si ti @il Vi sen te - Rio Ave Ben fi ka - Por to Si vas - Bur sa Ok ser - Kaen No ri~ - Wu kasl da }e sve do }i na svo je me sto ka `e naj bo qi igra~ Re a la Kri sti ja no Ro nal do. - Svi mi ima mo pu no po ve re we u Mu ri wa, ve ru jem da }e mo na kra ju ipak svi bi ti za do voq ni.

Srp ski re pre zen ta ti vac Bra ni slav Iva no vi} bio je tra gi ~ar u po ra zu svog êl si ja od Svon si ja sa 2:0 u pr vom me ~u po lu fi na la Li ga ku pa. Be ta Iva no vi} je na Stam ford Bri xu na pra vio dve ka ta stro fal ne gre {ke ko je su ka `we ne go lo vi ma – pr vo Mi ~ua u 39, a za tim i Gre je ma u 91. mi nu tu. Otkad je Be ni tes me na xer pla va ca, we gov tim ni je dao gol na ~e ti ri od {est me ~e va kod ku }e. Re van{ je na pro gra mu 23. ja nu a ra. êl si je bio bo qi to kom ve }eg de la pr vohg po lu vre me na, a naj bo qe {an se pro pu sti li su Ra mi res i Ma ta, ko ji je dva pu ta bio u iz gled noj si tu a ci ji da sa vla da gol ma na Tre me la. Ka zna za to sti gla je u 39. mi nu tu – Iva no vi} je na pra vio ve li ku gre {ku, lo {e je re a go vao po sle do da va wa gol ma na, lop tu je ukrao Gu sman, a u na stav ku ak ci je Mi ~u je sa ivi ce ka zne nog pro sto ra po slao lop tu po red Tur nbu la u mre ù. Srp ski re -

pre zen ta ti vac imao je {an su da se is ku pi sa mo dva mi nu ta ka sni je, ali je Tre mel od bra nio we gov uda rac. êl si je bio nad mo }an u po se du lop te i u udar ci ma u gol (ukup no 24, na spram 5 Svon si je vih), ali ni ka ko ni je uspe vao da pro bi je be dem Svon si ja. Plav ci su po ku {a va li sa dis tan ce, naj bli ì je bio Lu iz, ali Tre mel je bio kon cen tri san sva ki put. Frenk Lam pard, ko ji }e sve iz ve sni je na pu sti ti êl si, igrao je od 71. mi nu ta, ali ni on ni je us peo da po mog ne do ma }i ma da do |u do iz jed na ~e wa. I ta man ka da se bli ìo kraj i o~e ki vao naj ja ~i pri ti sak êl si ja, Svon si je dao no vi gol. Gre jem je is ko ri stio no vu kar di nal nu gre {ku Iva no vi }a, lo {e po vrat no do da va we za gol ma na, i du pli rao je pred nost go sti ju. Do kra ja je Ba dao gol ko ji je po ni {ten zbog of saj da, a tim Ra fe Be ni te sa ima }e te àk po sao u re van {u. U uto rak je Bred ford sa vla dao Aston Vi lu 3:1, a re van{ je 22. ja nu a ra.

Ma si mi li ja no Ale gri tre ner Mi la na .- Bi li smo bo qi, mo ra li smo po be di ti. Sa da nas o~e ku je `e stok pro tiv nik, Samp do ri ja je u mi nu lom kru gu u To ri nu sa vla da la Ju ven tus, to si gur no opo mi we. I. G.

^E TVRT FI NA LE KU PA ITA LI JE

Fud ba le ri Ju ven tu sa pla si ra li su se u po lu fi na le Ku pa Ita li je na kon {to su eli mi ni -

Ro me i Fj o ren ti ne (16. ja nu ar). U re gu lar nih 90. mi nu ta u To ri nu bi lo je 1:1, Mi lan je po veo

[ou Ro nal da, po vra tak Ka si qa sa Real je sa 4:0 la ko nad i grao Sel tu, a dru ga dva go la po sti gao je u fi ni {u me ~a sa igra ~em ma we na te re nu. Kri sti ja no Ro nal do ostva rio je het-trik uz asi sten ci ju, a na gol se vra tio

(18.30)

Iker Kasiqas

Iker Ka si qas. Sa ra go sa je sa 2:0 nad i gra la Le van te sa igra ~em vi {e i pro {la da qe ukup nim re zul ta tom 3:0. Ste fan Ba bo vi} ni je bio me |u 18 fud ba le ra u ti mu. Real je Sel tu slo mio go lo vi ma Kri sti ja na Ro nal da u pr vih 25 mi nu ta, po sle do da va wa Al va ra Ar be loe iz auta fe no me -

nal nim udar cem is ko sa sa le ve stra ne. Po tom je Por tu ga lac is ko ri stio sjaj nu pro i gra va we Lu ke Mo dri }a. U na stav ku ni je bi lo go lo va, da bi po sled wih 20 mi nu ta Sel ta do bi la {an su na kon is kqu ~e wa Ser hi ja Ra mo sa. Me |u tim, i sa igra ~em ma we Real je do tu kao ri va la u po sled wa tri mi nu ta. Pr vo je Gon sa lo Igu ain pro gi rao Ro nal da za het-trik Por tu gal ca, ko ji je po tom na me stio ~e tvr ti gol Sa mi ju Ke di ri. Sa ra go sa je do no ve po be de nad Le van te om sti gla po go ci ma Fran ka Zu ku li na u pr vom, i Pa ka Mon ta we sa u dru gom po lu vre me nu. Do ma }in je po be du po tvr dio sa mo mi nut na kon is kqu ~e wa Hek to ra Ro da sa. Real }e u ~e tvrt fi na lu igra ti pro tiv Va len si je, dok }e Sa ra go sa da igra pro tiv Se vi qe koja je eliminisala Maqorku i pored poraza u revan{u na svom terenu.

1. Bar se lo na 2. Atle t. (M) 3. Real (M) 4. Ma la ga 5. Be tis 6. Le van te 7. R. Va qe k. 8. Va len si ja 9. So si je dad 10. He ta fe 11. Va qa do lid 12. Se vi qa 13. Sa ra go sa 14. Bil bao 15. Sel ta 16. Ma jor ka 17. Gra na da 18. Espa wol 19. De por ti vo 20. Osa su na

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

17 13 11 9 10 9 9 8 7 7 6 6 7 6 5 4 4 3 3 3

1 2 3 4 1 3 1 3 4 3 4 4 1 3 3 5 4 6 6 5

0 3 4 5 7 6 8 7 7 8 8 8 10 9 10 9 10 9 9 10

(21.30) (16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (20) 61:19 38:18 45:20 28:13 28:29 24:25 25:33 25:27 27:24 22:28 24:24 23:26 21:26 22:37 19:23 17:30 14:27 19:30 22:39 14:20

52 41 36 31 31 30 28 27 25 24 22 22 22 21 18 17 16 15 15 14

Su bo ta Gva da la ha ra - El ~e Bar se lo na B - Kse rez Al me ri ja - Vi qa re al Ne de qa Hi hon - Mi ran de{ Her ku les - Ra sing Ka ste qon - Hi ro na Hu e ska - Re kre a ti vo Las Pal mas - Mur si ja Pon fe ra di na - Lu go Sa ba deq - Al kor kon Kor do ba - Nu man si ja 1. El ~e 20 2. Al kor kon 20 20 3. \i ro na 4. Al me ri ja 20 5. Bar se l. V 20 6. Vi qa re al 20 7. Pon fe r. 20 8. Las Pal m. 20 9. Nu man si ja 20 10.Re kre a ti vo 20 11. Sa ba deq 20 12. Kor do ba 20 13. Lu go 20 20 14. Mur si ja 15. Spor ting 20 20 16. Kse rez 17. Ka sti qa 20 18. Gva da la h. 20 19. Ra sing 20 20. Mi ran de{ 20 20 21. Hu e ska 22. Her ku les 20

15 12 11 11 9 8 10 8 7 8 7 7 7 7 6 5 6 5 4 3 3 3

3 2 4 4 5 7 1 6 7 4 6 6 6 5 7 7 3 6 6 8 8 5

(18) (18) (20) (12) (12) (12) (17) (17) (17) (17) (19) 2 6 5 5 6 5 9 6 6 8 7 7 7 8 7 8 11 9 10 9 9 12

31:11 33:25 37:21 31:21 43:32 24:18 29:27 28:27 26:26 25:31 27:23 21:23 20:24 23:22 26:27 20:29 35:38 23:29 16:28 16:24 18:29 17:34

48 38 37 37 32 31 31 30 28 28 27 27 27 26 25 22 21 21 18 17 17 14

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Bo lo wa - Kje vo In ter - Pe ska ra Ne de qa To ri no - Si je na La cio - Ata lan ta Udi ne ze - Fi o ren ti na Ka qa ri - \e no va Par ma - Ju ven tus Na po li - Pa ler mo Ka ta ni ja - Ro ma Samp do ri ja - Mi lan

Vu~ini} slavi pogodak

[PAN SKI KUP KRA QA

Da nas Bil bao - R. Va qe ka no Su bo ta Va qa do lid - Ma jor ka Espa wol - Sel ta Osa su na - Real (M) Va len si ja - Se vi qa Ne de qa Be tis - Le van te So si je dad - De por ti vo Atle ti ko (M) - Sa ra go sa Ma la ga - Bar se lo na Po ne de qak He ta fe - Gra na da

[PA NI JA–SE GUN DA

2 (2.55) 1 (2.40) 2 (3.00) 1 (2.50) H (3.00) 1 (2.15)

Iva no vi} tra gi ~ar, Vu ~i ni} od veo ^el si iz gu bio Ju ve u po lu fi na le

(14) (16.15) (16.15) (18.30)

16 13 3 0 38:10 42 16 10 4 2 25:10 34 16 8 4 4 22:11 28 16 7 7 2 17:12 28 16 7 3 6 13:13 24 16 6 4 6 16:15 22 16 7 0 9 18:22 21 16 5 7 4 17:17 20 16 6 2 8 17:20 20 16 4 6 6 14:16 18 16 4 5 7 16:21 17 16 4 5 7 14:19 17 16 3 7 6 14:23 16 16 3 6 7 10:20 15 16 3 3 10 12:20 12 16 2 6 8 7:21 12

stra sti smi ri le,a na gol se vra tio i Iker Ka si qas. - Po ra zi, sla ba for ma po je di nih igra ~a i is kqu ~e wa po re me ti li su ri tam ra da, ali se na dam

PA OK - Atro mi tos Bil bao - R. Va qe ka no Sto uk - ^el si Troa - Lion Man ~e ster ju naj ted - Li ver pul Samp do ri ja - Mi lan

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

[PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA

^EM PI ON [IP–EN GLE SKA

Da nas Vul ver hemp ton - Blek burn Su bo ta Midlzbo ro - Vat ford Bol ton - Mil vol No tin gem F. - Pi ter bo ro ^arl ton - Blek pul Braj ton - Der bi Kar dif - Ip svi~ Barn sli - Lids Bri stol - Le ster Ha der sfild - Bir min gem Barn sli - Kri stal P. Hal - [e fild V.

dnevnik

sa li ve li kog ri va la Mi lan sa 2:1 po sle pro du `e ta ka. Mi lan je po veo pre ko Ste fa na El [a ra vi ja u {e stom mi nu tu, da bi ve} u 12. iz jed na ~io Se ba sti jan \o vin ko. Po be du Ju ven tu su do neo je Mir ko Vu ~i ni} u 95. mi nu tu. Ju ven tus }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv La ci ja (30. ja nu ar) ko ji je eli mi ni sao Ka ta ni ju. Pre o sta la dva po lu fi nal na ti ma bi }e po zna ta na kon du e la In ter a i Bo lo we (15. ja nu ar), te

pre ko Ste fa na El [a ra vi ja u {e stom mi nu tu po sle sjaj ne ak ci je „ro so ne ra” po le voj stra ni, da bi Se ba sti jan \o vin ko iz jed na ~io ve} u 12. mi nu tu sjaj nim po got kom iz slo bod nog udar ca. U na stav ku me ~a oba ti ma su pre ti la, Ju ve je bio za ni jan su opa sni ji za hva qu ju }i upra vo \o vin ku, da bi po be du „sta roj da mi” do neo sjaj ni Mir ko Vu ~i ni} po sle po lu kon tre i do da va wa De ]e qea u pe tom mi nu tu pr vog pro du `et ka.

De stro osta je u Ri mu Ro so ne ri po ku {a va ju da pro na |u part ne ra Ste fa nu El [a ra vi ju (14 go lo va u Se ri ji A, \am pa o lo Pa ci ni dru gi stre lac sa 8), a pr va op ci ja im je bio 21-go di {wi na pa da~ vu ~i ce Ma ti ju De stra. De stro je ove se zo ne od i grao de set utak mi ca i po sti gao ~e ti ri go la, a de bi to vao je i za re pre zen ta ci ju Ita li je za ko ju je bio stre lac u kva li fi k a c i j a m a za SP pro t iv

Mal te u sep tem bru. Ro ma je na pa da ~a do ve la pro te klog le ta iz \e no ve za 11,5 mi li o na evra. Pr vi gol po sti gao je po ~et kom no vem bra pro tiv Pa ler ma, a po tom je tre sao mre `e Pe ska re, te biv {eg klu ba Si je ne pro tiv ko je je bio dvo stru ki stre lac. Ri mqa ni su ta ko |e od bi li po nu du Mi la na da raz me ne gol ma ne, Mar ka Ame li ju za Mar te na Ste ke len bur ga.

1. Ju ven tus 2. La cio 3. Na po li(-2) 4. Fi o ren t. 5. In ter 6. Ro ma 7. Mi lan 8. Par ma 9. Udi ne ze 10. Ka ta ni ja 11. Ki e vo 12. Ata lan.(-2) 13. To ri no(-1) 14. Samp d.(-1) 15. Pe ska ra 16. Bo lo wa 17. \e no va 18. Ka qa ri 19. Pa ler mo 20. Si je na(-6)

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

14 12 12 10 11 10 9 8 6 7 7 7 4 6 6 5 4 4 3 4

2 3 3 5 2 2 3 5 9 5 3 3 9 3 2 3 5 4 6 5

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 3 4 4 4 6 7 7 6 4 7 9 9 6 10 11 11 10 11 10 10

40:13 28:19 37:18 36:21 30:22 43:33 36:27 27:25 29:26 26:27 21:29 18:28 20:22 22:28 17:35 21:26 20:30 17:35 16:29 17:28

44 39 37 35 35 32 30 29 27 26 24 22 20 20 20 18 17 16 15 11

POR TU GAL

Su bo ta Gi ma ra e{ - Ma ri ti mo Na ci o nal - Bra ga Ne de qa V. Se tu bal - Mo re i ren se P. Fe re i ra - Aka de mi ka @il Vi sen te - Rio Ave Ol ha nen se - Spor ting Ben fi ka - Por to Po ne de qak Be i ra Mar - Esto ril

(19) (21.30) (17) (17) (17) (19) (21.15) (21.15)

1. Ben fi ka 13 11 2 0 35:9 35 2. Por to 13 10 2 0 28:6 32 3. Bra ga 13 8 2 3 28:15 26 4. P. Fe re i ra 13 5 7 1 16:10 22 5. Rio Ave 13 5 3 5 16:17 18 6. Gi ma ra e{ 13 4 4 5 13:20 16 7. Esto ril 13 4 3 6 19:20 15 8. Ol ha nen se 13 3 5 5 16:20 14 9. Be i ra Mar 13 3 5 5 19:24 14 10. Ma ri ti mo 13 3 5 5 11:21 14 11. Aka de mi ka 13 2 7 4 19:22 13 12. Spor ting 13 2 6 5 11:16 12 13. @il Vi sen. 13 2 6 5 12:18 12 14. Na si o nal 13 3 3 7 16:24 12 15. V. Se tu bal 12 2 5 5 13:24 11 16. Mo re i ren . 13 1 5 7 14:20 8

svet

dnevnik

ISTRA@IVAWE O BOGATIM ZEMQAMA

UKRATKO Eksplozija u Tel Avivu TEL AVIV: Najmawe petoro qudi raweno je ju~e kada je eksplodirao jedan automobil na severu Tel Aviva. Motiv jo{ nije jasan, ali se ~ini da se radi o incidentu povezanom sa kriminalom, a ne terorizmom, navode izraelski mediji. Oni podse}aju da je 21. novembra, za vreme osmodnevne izraelske vojne operacije na pojas Gaze, bezmalo 30 qudi raweno kada je eksplodirala bomba u autobusu u cetralnom delu grada. To je bio teroristi~ki napad.

[trajk taksista PARIZ: Francuski taksisti iz mnogih gradova ju~e su pro te sto va li zbog pro me na zakona o transportu bolesnika kao i zbog konkurencije taksija motocikala. Na podru~ju Pariza izme|u 600 i 800 taksista okupilo se na aerodromima [arl de Gol i Orli, a veoma ih je malo u gradu. Protest, prema navodima sindikata, trebalo je da traju ceo dan, sa okupqawem na raznim mestima. Protesti taksista su odr`ani u Nantu, Marseju, Tuluzu, Lionu i Nici. U Fran cu skoj ima oko 55.000 taksista. Ve} desetak godina pojavquju se alternative - turisti~ki autobusi i taksi-motocikli.

Sudar vozova BERN: U sudaru dva putni~ka voza ju~e ujutro na severu [vajcarske povre|eno je, po podacima policije, 17 putnika, a po izve{tajima medija, najmawe 30.

„Povre|eno je 17 putnika, neki su preba~eni u bolnicu, a nekima se ukazuje pomo} na licu mesta”, rekla je AFP-u portparolka lokalne policije. [vajcarski mediji, me|utim, javili su da je povre|eno najmawe 30 osoba i da se na licu mestu nalazi 30 vozila hitne pomo}i. Putni~ki voz je ju~e oko 07.30 u{ao na isti kolosek na kome je ve} bio drugi voz u sta ni ci Noj ha u zen-am-Raj nfal, u blizini granice sa Nema~kom, saop{tila je `elezni~ka kompanija SBB. Svi putnici su evakuisani, prenosi Rojters.

Najvi{e oru`ja i nasilnih smrti u SAD VA[INGTON: U SAD se dogodi najvi{e nasilnih smrti u odnosu na druge bogate zemqe. Jedan od razloga je {to mnogi Amerikanci poseduju vatreno oru`je, pokazuje istra`ivawe Kako prenosi agencija AP, u Americi se dogodi oko {est nasilnih smrti na 100.000 stanovnika, a nijedna od jo{ 16 zemaqa obuhva}enih izve{tajem dva vode}a ameri~ka zdravstveno-istra`iva~ka instituta nije ni pribli`no tom odnosu.

Najblià SAD je Finska, sa ne{to vi{e od dve nasilne smrti na 100.000 stanovnika. Me|u 17 ispitanih zemaqa, ìvotni vek za mu{karce najkra}i je u SAD 75,6 godina, dok Amerikanke ìve u proseku 80,7 godina, {to je skoro najkra}i ìvotni vek za ène u ovim zemqama. Rezultati ovog istraìvawa pokazali su da je kratak ìvotni vek Amerikanaca, pored nasiqa vatrenim oru`jem, rezultat i rekordnog nivoa kalorija koje se unose hra-

nom i ve}eg broja nesre}a pod dejstvom alkohola. Pored toga, u SAD je ve}i broj i smrtnih slu~ajeva koji su povezani sa drogom, smrtnih slu~ajeva novoro|en~adi i slu~ajeva side. Izve{taj je objavqen mawe od mesec dana nakon {to je u pucwavi u osnovnoj {koli u Konektitaku ubijeno 20 dece i {estoro odraslih. Pored SAD, istra`ivawem su obuhva}ene Kanada, Japan, Australija i veliki deo zapadne Evrope.

NOVA ISTRAGA PROTIV BIV[EG FRANCUSKOG PREDSEDNIKA

Bombardovawe Kara~ija, osveta za otkazivawe mita? PARIZ: Francuske sudije su ju~e odobrile pokretawe nove istrage protiv biv{eg predsednika Nikole Sarkozija u okviru afere Kara~i. Tro~lano sudsko ve}e je odlu~ilo da pokrene novu istragu kako bi se utvrdilo da li je Sarkozi prekr{io zakon o poverqivosti, kada je Jelisejska palata izdala saop{tewe za {tampu o toj afe- Nikola Sarkozi ri u septembru 2011. godine, prenosi AFP. U tom sa{io zakon kojim se zabrawuje op{tewu se navodi da se Sarkoobjavqivawe informacija o tezijevo ime ne spomiwe ni u jed- ku}im istragama. nom od dokumenata u vezi sa Iako tuìla{tvo tvrdi da se aferom Kara~i, koja datira od protiv Sarkozija ne moè pobomba{kog napada na ovaj paki- krenuti istraga zato {to je u to stanski grad 2002. godine u ko- vreme uìvao predsedni~ki jem je ubijeno 11 francuskih in- imunitet, sudije se sa tim nisu èwera. sloìle. Porodice poginulih inèwe„Dozvoqavawe objavqivawe ra su tuìle Sarkozija zbog ob- informacija u vezi sa istragajavqivawa saop{tewa za {tam- ma koje su u toku ne ulazi u pu, optuìv{i ga da je prekr- funkcije predsednika”, zakqu-

~ile su istra`ne sudije. Bombardovawe Kara~ija je bilo povod za pokretawe jo{ nekoliko istraga u koje je ume{an Sarkozi, a u jednoj od wih su dva wegova bliska saradnika optu`ena zbog toga {to je, u vreme kada je Sarkozi bio ministar za buxet, deo mita koji je upla}en pakistanskim zvani~nicima kako bi se osigurao ugovor o prodaji oru`ja kasnije nelegalno vra}en u Francusku. Sarkozi je, navodno, odobrio osnivawe fiktivne kompanije koja je kori{}ena da bi se jedan deo mita, upla}enog pakistanskim zvani~nicima, vratio u Francusku radi finansirawa neuspe{ne predsedni~ke kampawe tada{weg premijera Eduara Baladira 1995. godine. U drugim istragama sudije, tako|e, istra`uju o tome da li je bombardovawe Kara~ija bilo osveta za otkazivawe mita koje je tajno obe}ano pakistanskim zvani~nicima.

GR^KA

Biv{i ministar pod istragom ATINA: Protiv biv{eg gr~kog ministra trgova~ke mornarice i javnog reda Jorgosa Vulgarakisa bi}e pokrenuta istraga zbog utaje poreza. Vulgarakis se tako pridru`io ostalim gr~kim zvani~nicima sa „spiska Lagard”. Parlamentarna komisija odlu~ila je da se protiv ~lana konzervativne Nove demokratije, koja je na ~elu vladaju}e koalicije u Gr~koj, pokrene istraga zato {to nije prijavio bankovni ra~un svoje supruge u [vajcarskoj.

Weno ime se pojavquje na „spisku Lagard”, na kojem je vi{e od 2.000 Grka, navodnih klijenata banke HSBC. Spisak je objavqen u oktobru u dnevniku „Hot doc”. Deo spiska sa gr~kim imenima je 2010. godine Vladi Gr~ke predala sada{wa predsednica MMF Kristin Lagard, tada ministarka finansija Francuske. Spisak je predmet polemike, po{to je Vlada Gr~ke saop{tila da je original spiska nestao.

petak11.januar2013.

U GRADSKOJ SKUP[TINI U DABLINU

Progla{ena Evropska godina gra|ana DABLIN: Evropska komisija proglasila je Evropsku godinu gra|ana u èqi da podigne svest o pravima koja 500 miliona stanovnika EU ima u oblikovawu budu}nosti Evrope. U Komisiji su uvereni da ve}a znawa i boqe razumevawe gra|anskih prava doprinose unapre|ewu ìvota stanovnika EU, kao i demokratije, preneo je Euraktiv Srbija. Progla{avawem 2013. godinom gra|ana obeleàva se i 20. godi{wica uvo|ewa dràvqanstva EU u sklopu Mastrihtskog ugovora. Kako je najavqeno, tokom teku}e godine evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding i drugi komesari udruì}e snage sa nacionalnim i lokalnim politi~arima i organizovati susrete sa gra|anima {irom Evrope kako bi ih „saslu{ali i odgovarali na wihova pitawa”. Zvani~no su Evropsku godinu gra|ana proglasili predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo, komesarka Reding, irski premijer Enda Keni i irska ministarka evropskih poslova Lusinda Krejton u gradskoj skup{tini u Dablinu. Progla{ewu su prisustvovali i gra|ani Dablina koji su u~estvovali u otvorenoj debati sa evropskim liderima o budu}osti EU. Reding je kazala da je dràvqanstvo Unije vi{e od koncepta, da je to realnost koja gra|anima nosi opipqive koristi. „Evropska komisija èli da pomogne qudima da razumeju kako mogu direktno da iskoriste svoja

prava, kao i da ~uje kako oni vide kuda Evrope ide”, rekla je komesarka. Predsednik grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda ranije je kazao da svaka godina treba da bude godina evropskih gra|ana jer se wihovi interesi u politi~kom

Vivijen Reding

ìvotu EU „malo po{tuju”. „Gra|ani EU su `rtve politika {tedwe sa ciqem da se spase evropska ekonomija i trpe zbog lo{ih odluka konzervativnih politi~ara koji dominiraju evropskom politikom”, naglasio je Svoboda. U Savezu evropske Godine gra|ana, grupi evropskih organizacija civilnog dru{tva, istakli su da politi~ari i gra|ani EU moraju da razumeju da dràvqanstvo ne treba da se svede na individualna prava, ve} na efektivna prava koja ~ine dru{tvo celinom. Kako je preneo Euraktiv Srbija, u Savezu smatraju da dràvqanstvo mora da bude dvosmeran proces u kojem qudi na prvom mestu brinu o kvalitetu politika koje treba da odgovore na wihove potrebe a zatim i uzimaju u~e{}e u definisawu politika.

Princ ârls: Hari je primitivac LONDON: Princ ârls je otvorio du{u britanskim medijima i ispri~ao malo poznate detaqe iz detiwstva svog mla|eg sina Harija, koga su jedva naterali da koristi no` i viqu{ku. Govore}i o tome kakvi su Harijevi maniri za stolom, ârls se na{alio i rekao da wegov sin ume da bude pravi primitivac, jer hranu jede prstima. Taman kada je mislio da mu je otklonio ovu ru`nu naviku, Hari Mladi Hari i princ ârls se pridruìo vojsci, gde je sa ostalim vojnicima na terenu ~esto ostajao bez pribora. „U jednom trenutku sam im rekao: ’Godinama sam se trudio da ga nau~im kako da koristi viqu{ku i no`, a vi ste mi sada upropastili sav trud jer opet kida meso prstima’”, nasmejao se ârls, dodaju}i da svake no}i odlazi u krevet zabrinut, jer je Hari ~esto na opasnim misijama u Avganistanu sa svojom jedinicom. Mladi plemi}, koji ima naviku i da mqacka i razgovara za stolom, ne obazire se na o~eve primedbe, jer tvrdi da mu je hrana ukusnija kada ne koristi pribor – moè da je oseti pod prstima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YEK LU Ameri~ki predsednik Barak Obama planira da nominuje svog {efa kabineta Xeka Lua za funkciju ministra finansija. Lu bi na toj funkciji trebalo da zameni dosada{weg ministra Timotija Gajtnera. Lu je dugogodi{wi zvani~nik u administraciji SAD i biv{i direktor Kancelarije za upravqawe i buxet pri Beloj ku}i.

MAH MUD ABAS Palestinski predsednik Mahmud Abas i lider ekstremisti~kog Hamasa Haled Ma{al razgovarali su u Kairu o sporazumu o primirju. Sastanak Abasa i Haleda je posledwi od mnogih poku{aja da se premosti jaz izme|u rivalskih palestinskih organizacija, ali i daqe ostaju mnoge prepreke dogovoru, pre svega pitawe kakav stav zauzeti prema Izraelu.

UGO Â VES Predsednik Venecuele Ugo âves nije bio u stawu da se vrati sa Kube u Karakas, gde je ju~e trebalo da poloì zakletvu, pa }e inauguracija biti odloèna za neki kasniji datum, saop{tio je predsednik skup{tine Diosdado Kabeqo. U ponedeqak je i Katoli~ka crkva upozorila vladu da bi kr{ewe Ustava bilo „moralno neprihvatqivo”.

Za ve jan Je ru sa lim, u Ban gla de {u umi ru na plus 3 DA KA, JE RU SA LIM: U Banglade{u je 80 quBanglade{u posledwi put pala ispod tri stedi umrlo od hladno}e, gde je izmerena najnià pena 1968. godine kada je Banglade{ jo{ bio temperatura od 1971, kada je ta zemqa postala deo Pakistana, javio je AFP. nezavisna. Naime, izmereno je plus 3 stepena. „Ovo je najnià temperatura u istoriji BanCrveni polumesec navodi da su bolnice pune glade{a”, rekao je on, a meterolo{ka slu`ba je pacijenata koji pate od respiratornih bolesti. Najteè su pogo|ena siroma{na seoska podru~ja, gde mnogi qudi nemaju toplu ode}u ni grejawe. Ina~e, Banglade{ je tropska zemqe u kojoj najnià temperatura u ovo doba godine obi~no iznosi oko 10 stepeni. „Prema izve{tajima na{ih kancelarija i lokalne administracije, oko 80 qudi je umrlo od respiratornih problema, zapaqewa plu}a i ka{qa”, rekao je generalni sekretar Crvenog polumeseca Abu Bakar. Prema wegovim re~ima, qudi u Banglade{u nisu spremni za tako ekstremne vremenske uslove. „Mnogi od wih ~ak nisu mogli da idu na posao”, naveo je on. [ah Alam, zamenik direktora meterolo{ke slu`be, kaè da je temperatura u U Jerusalimu nevreme decenije

saop{tila da se od subote o~ekuje rast temperature. I Jerusalim je od ju~e ujutro pod snegom, a zbog „nevremena decenije”, u kojem je od utorka u regionu poginulo osam osoba, {kole su zatvorene, saobra}aj je oteàn i mnoga doma}instva ostala su bez struje. U Zapadnoj Obali su od utorka uve~e u nevremenu poginula ~etiri Palestinca, u gradu Tulkaremu dve ène, a u Xeninu je poginulo jo{ dvoje qudi. Mnogi putevi, me|u kojima i glavni, koji povezuje Jerusalim i Tel Aviv su zatvoreni zbog snega. Lokalne izraelske vlasti su gra|anima savetovale da ne koriste automobile, da ne bi bili zaglavili u snegu, i zbog eventualnih klizavica. U Jerusalimu i wegom predgra|u, kao i na Zapadnoj Obali {kole ni ju~e nisu radile, a u 20.000 ku}a u Jerusalimu i Tel Avivu nema struje. „Nevreme decenije” uzrokovalo je i velike finansijske gubitke, a restorani i prodavnice zabeleìli su veliki pad prodaje.

kWiGA

petak11.januar2013.

dnevnik

РА ДИ ВОЈ СТО КА НОВ, ДО БИТ НИК „ПРО МЕ ТЕ ЈЕ ВЕ” НА ГРА ДЕ „ДЕ ЈАН МЕ ДА КО ВИЋ”

Осве тљен Ла зин бал кон на ку ћи Па ла нач ких

о во сад ски „Про ме теј“ да нас обе ле жа ва 23 го ди не успе шног тра ја ња на бур ној срп ској из да вач кој и кул тур ној сце ни. На про гра му ро ђен дан ске све ча но сти је и уру че ње На гра де „Де јан Ме да ко вић“ ко ју овај из да вач до де љу је већ пе ту го ди ну. Ово го ди шњи ла у ре ат је књи жев ник и управ ник Град ске би бли о те ке „Кар ло Би је лиц ки“из Сом бо ра Ра ди вој Сто ка нов. На гра да му је до де ље на за књи гу есе ја „Тра го ви ма Ла зе Ко сти ћа“( „Ал те ра“, 2012), у ко јој је са бра но нај вред ни је што је аутор то ком три де це ни је на пи сао о јед ној од нај ве ћих фи гу ра срп ске кул тур не исто ри је. Сто ка нов је при пре мио бе се ду за хвал но сти у ко јој се, из ме ђу ста лог, при се ћа и свог по знан ства са Де ја ном Ме да ко ви ћем , али и суд бин ских ве за ове по ро ди це са Ла зом Ко сти ћем. -У го ди на ма ка да се и на да мном над но си све ду бља сен ка ста ро сти, че сто ми се до га ђа, ка за но на не по но вљив на чин ве ли ког че шког пи сца Ја ро сла ва Сај фер та, да у „ти ши ни успо ме на, по себ но ка да чвр сто за тво рим очи, и ка да год то за же лим, и ја мо гу да ви дим ли ко ве мно гих пре див них љу ди са ко ји ма сам се у жи во ту срео, са мно ги ма сам се и при ја тељ ски збли жио, та ко да успо ме на сме њу је успо ме ну, јед на леп ша од дру ге.И осе ћам као да сам, још ко ли ко ју че, раз го ва рао са тим љу ди ма. Још осе ћам то пли ну ру ке ко ју су ми пру жи ли“, на во ди, из ме ђу оста лог, Сто ка нов. -Би ћу, да кле, ли чан. Као да је ју че би ло. Осло њен у хо ду, др же ћи ме под ру ку, док се вра ћа ју ћи се са пи ја це у „лан ци ма“, су тра дан, 3. фе бру а ра 1995. го ди не, по књи жев ној ве че ри о ње го вим иза бра ним пе сма ма „За ве шта ње“, у из да њу Сом бор ске би бли о те ке, Глав ном ули цом при бли жа ва мо згра ди Жу па ни је, где ће нам љу ба зни до ма ћи ни по ка за ти ве ли ко Ај зен ху то во плат но „Бит ка код Сен те“, за гле дан у бал ко не ста рих јед но спрат ни ца град ског је згра, Де јан Ме да ко вић ми ка же, оза рен, у јед ном тре нут ку: „Хај де те, го спо ди не Сто ка нов (са ка рак те ри стич ним из го во ром пре зи ме на), да об ја ви мо и књи гу о сом бор ским бал ко ни ма!“.

Је дан од њих, на ку ћи Па ла нач ких, био је бал кон Ла зе Ко сти ћа, осве тљен до ка сно у ноћ, у пр вој де це ни ји про шлог сто ле ћа, лам пом са пе сни ко вог пи са ћег сто ла, знак но ћоб ди ја ма да му је ми сао буд на. И да се спре ма да по ста не срп ски Фос, чи ји ће пре во ди „Или ја де“ и „Оди се је“ за ди ви ти цео кул ту ран свет. „Ме ђу тим“, ка же раз о ча ран др Ра ди вој Си мо но вић, Ла за је „за то вре ме на -

пи сао са мо (!) Књи гу о Зма ју и ‘Око Ро меа и Ју ли је’ и о Ма та ву љу. Од „Или ја де“ ни тра га“. Од књи ге о сом бор ским бал ко ни ма оста ла је је ди но Ме да ко ви ће ва ле па на ми сао ко ју за пи су јем да не би иш чи лео за у- век и њен траг. Или дру га, ра ни ја епи зо да, у та да у елит ној град ској ка фа ни „Вожд“, о ве че ри, по сле пред ста вља ња пе те књи ге „Ефе ме ри са“, 28. сеп тем бра 1994. го ди не, док, оба ја но, слу ша мо дуг, „те ра ме нов ски“, мо но лог, мој про фе сор са но во сад ске Ка те дре за срп ску књи жев ност, ко ји је ма ло пре и сам на дах ну то го во рио о Ме да ко ви ће вом ме мо а ру, и ја, пред ње го вом

за чу ђу ју ћом еру ди ци јом „ску пља мо“ се у љу ску ђа чи ћа, „ху ди ни јев ски“ сма ње ни. Хтео бих са овог ме ста да при по ме нем и јед ну чу де сну ко ин ци ден ци ју – ако у на шим жи во ти ма уоп ште по сто је слу чај но сти, но је реч о са кри ве ном ре жиј ском по ступ ку нај ви шег ре да, чи је се од лу ке не ви де од мах, већ је по треб но да про ђе не ко вре ме да би се пре по зна ле у су сре ту?

Свој по след њи но вин ски чла нак Ла за Ко стић ни је об ја вио 1903. го ди не, ка ко сто ји у ње го вим Са бра ним де ли ма, ко ја су до да нас, у Ма ти ци срп ској, по сле че тврт ве ка још увек не са бра на, о уби ству кра љи це Дра ге Ма шин и кра ља Алек сан дра, у па ри ском ли сту „Le Figaro“, већ 1906. го ди не, у сом бор ској „Сло ги“, ка рак те ри стич на на сло ва „Смак све та“, на пи сан пре по зна тљи вим про се де ом ћа ска ју ћег ди ја ло га „Књи ге о Зма ју“, по ли тич ки во двиљ о фи ја ску Срп ске са мо стал не де мо крат ске стран ке др Бог да на Ме да ко ви ћа на епар хиј ској скуп шти ни у Па крач кој ди је це зи и из бо ру ра ди -

кал ског пот пред сед ни ка упр кос по сла нич кој ма њи ни. Ни ту се не за у ста вља суд бин ска спре га ју на ка мо је књи ге и Ме да ко ви ће вог слав ног пре тка, већ до би ја ме та фи зич ку ди мен зи ју. Др Бог дан Ме да ко вић је умро у беч ком са на то ри ју му „Лев“, као и Ла за Ко стић, два де сет го ди на ка сни је, 1930, као и дру ги Ме да ко ви ћев де да по мај ци, Ла зар. По не у мит ној за ко ни то сти о не стал но сти и крх ком по ро дич ном пам ће њу, „чи ја из др жљи вост не пре ла зи јед ну или две ге не ра ци је“, свет је под ло жан ху ку вре ме на и не ста ја њу. Ду го пам ће ње све та и вре ме на, о ком при по ве да, Ме да ко вић је обез бе дио у су шти ни ро ман си јер ским по ступ ком. Ро ма неск не лич но сти Ме да ко ви ће ве хро ни ке сво јим ствар ним, жи вот ним уло га ма, ни су до вољ не да би на пи сао ро ман. Са мо је пи сац ко ји је свим си ла ма на сто јао да не при гра би уло гу су ди је, већ све до ка, са све шћу да је ње го ва сли ка не пот пу на, а све до че ње де ли мич но, мо гао да по бег не од су во пар но сти хро ни чар ског про се деа и на пи ше ро ман. Као и ро ман, Ме да ко ви ће ва по ро дич на хро ни ка је ве шти на ода би ра ња од са ку пље ног ра су тог ка ме ња на шег жи вот ног мо за и ка, за пра во на ра тив но тран спо но ва них се ман ти зо ва них је ди ни ца. Као оп шту по е тич ку за ко но мер ност, Џо зеф Еп штајн при ме ћу је да је упр кос чи ње ни ца ма, би о граф ска исти на, за пра во, књи жев не вр сте исти на. Да кле, ни тач на, ни не тач на, већ ма ње или ви ше убе дљи ва. Уоста лом, „Зар све на ше исти не ни су има ги нар не, а ре ал ност са мо при вид на?“ на пи сао је Де јан Ме да ко вић, упр кос ко ро зив ном иде а лу Хер це на: „Исти на, го ла исти на, са мо исти на!“ Да ли за слу же но, до би ја њем на гра де „Де јан Ме да ко вић“, лич но сти ко ја оли ча ва це лу ин сти ту ци ју срп ске кул ту ре, учи ње на ми је из у зет на част, као и ве ли ко за до вољ ство што сам се та ко об рео у ре ду ра ни јих на гра ђе ни ка: Мо ме Ка по ра, Ми о дра га Б. Про ти ћа, Мир ка Де ми ћа и Ва си ли ја Кре сти ћа, за кљу чио је Сто ка нов, уз за хвал ност жи ри ју, осни ва чу на гра де ИК „Про ме теј“и Зо ра ну Ко лун џи ји на од бра ни име на Де ја на Ме да ко ви ћа од за бо ра ва. Р. Л.

НОВИ ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

Аутентичан поетско-филозофски и лирски свет Н

едавно се појавио нови избор из поезије књижевника из Апатина Зорана М. Мандића „Кафкина фонтана“. Приређивач је Душан Стојковић, а песме су биране из последњих Мандићевих књига: „Нестварни штафелај“ (2005, Књига године Друштва књижевника Војводине), „Мали (по)огледи“ (2006), „Бог у продавници огледала“ (2010, награда „Дрво живота“ београдских „Заветина“), Оквр (2011, Књижевна повеља Међународне академије Иво Андрић) и „Мали

наслови“ (2003, друго допуњено издање 2008, награда „Стеван Пешић“). Књигу су, у библиотеци „Којекуде“, заједнички објавили Центар за културу и Шумадијске метафоре из Младеновца. Мандићу је ова књига штампана као добитнику Књижевне повеље „Карађорђе“, коју додељују Шумадијске метафоре. Пре њега, ово књижевно признање понели су: Матија Бећковић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Мирослав Лукић, Ђорђе Николић и други.

Приређивач Душан Стојковић наводи, између осталог, да ће овај избор показати и доказати како је Зоран М. Мандић, један од најзначајнијих и најцењенијих савремених српских песника. Без икаквих лирских ограђивања и поетичких омеђивања, аутентично је изградио свој лирски свет, поетско-филозофски систем и песнички глас, који се може назвати мандићевским, што реткима и ретко полази за песничком руком. К. Р.

BA[TINA

Не из вр ну те бе ле шке о жи во ту „Но во сад ске но ви не“ из ла зи ле су у Но вом Са ду 1907. го ди не (бр. 1, 3. март – бр. 26, 1. сеп тем бар), је дам пут не дељ но. Вла сник и уред ник био је др Ка мен ко Су бо тић (1870–1932). Штампанe су у Штам па ри ји срп ске књи жа ре Бра ће М. По по ви ћа. Лист је по кре нут с на ме ром „да до но си не из вр ну те бе ле шке о по ја ва ма у на шем жи во ту у Но во ме Са ду и око ње га, и у на ро ду, и да на ше са да шње ста ње кри ти ку је са на пред ног де мо крат ског гле ди шта, не об зи ру ћи се при том ни ле во ни де сно и не пре за ју ћи од гад них је зи ка и пр ља вих пе ра.“ У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у зрењанинској књи жа ри „Агора” 1. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма”, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра” 2. „Бли ста во и стра шно“, Бе ким Фех миу - „Са ми здат б92” 3. „Хо бит“, Џ. Р. Тол кин - „Ча роб на књи га” 4. „Кан џе 2“, Мар ко Ви дој ко вић - „Рен де” 5. „На ру бу па ме ти“, Ми ро слав Кр ле жа - „Аго ра” 6. „Са свим скром ни да ро ви”, Угље ша Шај ти нац - „Ар хи пе лаг” 7. „Сјај у оку зве зде”, Љи ља на Ха бја но вић-Ђу ро вић - „Гло бо си но” 8. „Жи ве ти сло бод но”, Ник Ву ји чић - „Мо но и Ма ња на” 9. „Хлеб и страх“, Ми ли сав Са вић - „Аго ра” 10. „Тра жи ме“, Мир ја на Бо бић-Мој си ло вић - „Га не ша”

КЊИГЕ НЕДЕЉКА ТЕРЗИЋА У ТУРСКОЈ, БУГАРСКОЈ И ГРЧКОЈ

Од стихова до прича за децу

ротекла година била је веома плодна за Недељка Терзића (1949), књижевника из Сремске Митровице. На српском је објавио књигу прича за децу „Зидови са ушима“, а књиге преводиа његове поезије и прозе појавили су се у Турској, Бугарској и Грчкој. Турска песникиња и преводилац Ајтен Мутлу, која је у Србији учествовала на Међународном новосадском књижевном фестивалу, на Октобарским сусретима писаца у Београду и Смедеревској поесничкој јесени, превела је на турски књигу љубавне поезије Недељка Терзића „Хук и мук“ која је објављена у Издавачкој кући „Артшоп“ у Истанбулу. За свој превод користила је Терзићеву књигу већ штампану на енглеском језику „Ro a r and hush“ у преводу књижевнице и преводиоца из Београда Зорице М. Петровић. Књига кратких дијалошких прича за децу „Парајлије у Паралији“ која је 2011. добила Награду „Момчило Тешић“ доживела је прошле године два превода. Иван Топалски превео је ову књигу на бугарски језик, а издавач из Софије „Рал Колобар“ објавио је књигу крајем прошле године. Предговор за књигу написао је познати бугарски писац Кирил Назаров који истиче књижевно мајсторство аутора, док у поговору Денко Рангелов пише да књигу красе знатижеља, свежина, топлина, светлост, лепота... Корице је урадила бугарска ликовна уметница Младена Елезова.

Срећ ни чи та о ци у „Ме ку“ К

њи шки мољ ци обич но ка жу да не ма ни чег леп шег од чи та ња књи га уз не ку гриц ка ли цу. Ако сте по пут ме не, у пи та њу су чи та ви обро ци јер, ко ће да због та мо не ке су пе с кне дла ма пре ки да чи та ње на нај за ни мљи ви јем де лу? Слич ног ми шље ња би ли су и чел ни ци бри тан ског огран ка аме рич ког лан ца бр зе хра не „Мек до налдс“ ко ји су од лу чи ли да уз сво је „хе пи ми ло ве“ – хам бур ге ре про да ва не по по себ ној це ни и уз по клон - уме сто игра ча ка по кла ња ју књи ге за де цу. Ак ци ја на зва на „Срећ ни чи та о ци“ по че ла је ове не де ље, пе то не дељ ном про мо ци јом у ко јој се ну ди се ри ја до ку мен та ри стич ке ли те ра ту ре из се ри ја ла „Чу де сни свет“, а на спи ску су „Зве зде и пла не те“, „Ве ли ке мач ке“ и „Оке а ни“. Ина че, „Мек до налдс“ пла ни ра да уз хам бур ге ре де ци де ли књи ге све до 2015. го ди не. До кра ја 2014, у пла ну је да се де ци по де ли око 15 ми ли о на књи -

га, до ку мен тар них и бе ле три сти ке под јед на ко. Ова кам па ња же ли да, осим про да је хам бур ге ра, под стак не и по ро ди це са де цом да ви ше чи та ју, на ро чи то за јед но. Пре ма по след њем ис тра жи ва њу Фон да за на ци о нал ну ли те ра ту ру, у ко јем је уче ство ва ла 21.000 мла дих љу ди у Ве ли кој Бри та ни ји, ма ње од по ло ви не из ја сни ло се да „ве о ма ужи ва“ или „че сто ужи ва“ у чи та њу књи га. Ако ни сте љу би тељ хам бур ге ра, а има те ма ње од 16 го ди на и жи ви те у Ве ли кој Бри та ни ји, не бри ни те. „Мек до налд со ва“ ак ци ја про ши ре на је и на из да вач ко-књи жар ски ла нац „ВХ Смит“, где по по себ ним це на ма мо же те ку пи ти књи ге ко је су на „Ме ко вој“ „хе пи мил“ ак ци ји. Џо на тан Да глас, ди рек тор Фон да за на ци о нал ну ли те ра ту ру, ка же да је ис тра жи ва ње по ка за ло ја сну ве зу из ме ђу чи та ња и ку по ви не књи га, и бу ду ћег про фе си о нал ног успе ха.

Књига „Парајлије у Паралији“ објављена је и на грчком језику у преводу професора грчког језика и културе и преводиоца Темистоклиса Гумаса са Крита. Заједничко издање ове књиге је плод сарадње издавачке куће „Апектаси“ из Катеринија у Грчкој и Едиције „Сирм“ из Сремске Митровице. Корице за књигу дизајнирао је Александар Будошан.

Прошле године Терзићева поезија је објављена у антологијама љубавне поезије на пољском у преводу Олге Лалић Кровицке, затим дечје поезије на руском у избору и преводу Андреја Базилевског и хаику поезије на енглеском језику, у избору Александра Павића и преводу Саше Важић. Терзић објављује хаику поезију на пољском у часопису „Метафора“ у Кракову и дечју поезију у листу за децу на бугарском језику „Другарче“ који излази у Нишу. К. Р.

O[E ] T E N

-Ве о ма нас за бри ња ва чи ње ни ца да јед но од тро је де це у Ве ли к ој Бри та ни ји не по се ду је ни јед ну књи гу, као и да ма ње од по ло ви не ис пи та них ужи ва у чи та њу. Ини ци ја ти ва по пут „Мек до налд со ве“ кам па ње „Срећ ни чи та о ци“ за то мо же по мо ћи у на по ри ма да се књи ге на ђу у де чи јим ру ка ма, као и да се по ро ди це под стак ну на за јед нич ко чи та ње, ко је мо же би ти за бав но и ко ри сно ис ку ство. Још увек ни је по зна то хо ће ли се „Мек до налд со ва“ ак ци ја „Срећ ни чи та о- ци“ про ши ри ти и на дру ге огран ке овог свет ски по зна тог лан ца бр зе хра не. Ка ко „Мек до налдс“ сво је ре сто ра не има и у Ср би ји, би ло би ле по да ову ак ци ју ви ди мо и код нас и да де ца, уме сто игра ча ка, на по клон до би ја ју књи ге свет ски по зна тих, али и де чи јих ауто ра. И. Вујанов

kULTURA

dnevnik

petak11.januar2013.

НЕНАД ПЕЋИНАР У НОВОЈ ПРЕДСТАВИ НИКОЛЕ ЗАВИШИЋА У СНП

ВЕЧЕРАС ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ У МСУВ

Лудило деведесетих

Постмодерна у Војводини

Тик пре почетка 2013. године, у Српском народном позоришту почеле су пробе нове предстве. Режираће је Никола Завишић, редитељ млађе генерације из Београда, аутор представе која је већ неколико сезона на репертоару СНП - „Годо на усијаном лименом крову“ Бранка Димитријевића. И овај пут, Завишић је изабрао текст савременог драматичара, али из Канаде, „Хај лајф“ Лија

Ненад Пећинар

Мекдугала. Преточен и на филм, комад је заправо црна комедија и социјална драма, чак и са елементима фантастике, која мраку и горчини даје дозу питкости. „Хај лајф“ је прича о четири згубидана, уз то још и наркомана, који након изласка из затвора једног од њих припремају „посао свог живота“ – пљачку банкомата.

Треба ли рећи да ће њихова опседнутост првенствено дрогом довести до низа перипетија? Текст Лија Мекдугала познат је као канадски одговор на поетику крви и сперме, тарантиновско и трејнспотерско лудило деведесетих, а глумац Ненад Пећинар наговештава да ће, иако је још увек у недоумици, креативни тим време оставити да стоји. Дакле, драма ће се одвијати у времену у ком је и написана, што би треба-

Фото: Бојан Ђуришић

ло да посведочи колико је ствар о којој говори ванвременска. - Од како смо почели да радимо, примећујемо да се ликовима сужава животни простор и схватамо да је у суштини приче укидање слободе – преноси утиске Пећинар, којем од колега у својеврсном дрим тиму света представе друштво праве још Игор

Павловић, Марко Савић и гост из Позоришта младих, Иван Ђурић. – Ја сам већ радио „на морфијуму“, код Мијача у „Зојкином стану“, а управо Булгаков је написао и аутобиографску књигу која се зове „Морфијум“, што је све део припрема за представу. Играм прилично гадног лика, што се може рећи и за остале у комаду, али лика који се лако повезује са овим што ми и данас живимо. У најави представе, редитељ Никола Завишић каже да ће омогућити публици да види једну другачије испричану позоришну причу, која може да постигне узбудљивост и брзину филмског језика, али позоришним средствима, пре свега коришћењем светла, звука и простора, уз врло симболичну и сведену сценографију, која се ослања на прецизну и вешту глумачко-редитељску игру. Судећи по досадашњем опусу Николе Завишића, и треба очекивати „ватромет“, туце изненађујућих решења, а Пећинар за сада открива да ће бити занимљивих паралелизама сценске радње, као и драматуршки прилично „наркомански“ хаотичних решења, за којим трагају како би гледалиште добило што бољу слику мотивације и осећања ликова које играју. Николи Завишићу и екипи глумаца у креативном раду придружена је костимографкиња Марина Сремац, а премијера на Камерној сцени Српског народног позоришта најављена је за 9. фебруар. И. Бурић

„ВОЈАЏЕР” ВЕЧЕРАС У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ”

Са дозволом Насе У Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици, вечерас ће бити премијерно изведена представа „Војаџер“ Андраша Винаија, у режији Ласла Кесега. Текст мађарског аутора је специјално наручен за ансамбл суботичког позоришта, па ће вечерашња премијера уједно бити и праизведба. „Гњаважа без престанка - са дозволом тетке Баби и НАСА“ пун је поднаслов, а у сижеу стоји да је у делу реч о „лажном, неразумном прoсеравању којем прибегавамо зато што немамо храбрости да се суочимо са сопственим божанским јаством“. Винаи је путем оријенталног термина „makyo“ (свет као ђавоља пећина), који у зен медитацији означава илузију, самообмањивање, покушао да каже нешто више о стању ко-

је се може описати као активност која не доноси никакву корист. Редитељ Кесег добро познаје ансамбл Позоришта „Костолањи Деже“, јер је пре неколико сезона већ радио са њим на представи „Крв“, по тексту шпанског писца Серхија Белбела. Једно је сигурно – екипа се сјајно забављала радећи на представи, јер су неке референце из комада заправо псеудобиографске. У представи играју: Имре Елек Микеш, Кристина Ваго, Габор Месарош, Кинга Мезеи и Борис Кучов. Музику је компоновао Акош Жагер Варга, сценографију је креирала Марија Калабић, а костиме Марина Сремац. Аситент редитеља био је Роберт Ленард. И. Б.

У Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) вечерас у 19 часова, биће отворена изложба „Постмодерна у Војводини (1976-1990)“ кустоскиње Светлане Младенов. Студијском изложбом ауторка је истражила и представила догађаје, појаве и личности које су у Војводини допринеле укупној уметничкој атмосфери наведеног периода. Међу њима су Панчевачка изложба југословенске скулптуре, Симпозијум скулптуре у теракоти „Тера“ у Кикинди, Ласло Керекеш, Миленко Првачки, Душан Тодоровић, Бранислав Петрић, Слободан Којић, Мирослава Којић, Младен Маринков и многи други. - Богат уметнички жи- Ласло Керекеш, Без назива, из збирке вот у другој половини Ликовног сусрета, Суботица прошлог века у Војводини захтева да се овај период детаљ- строга подела на центар и периније истражи. Развијен уметнич- ферију допринео је да се и мањи ки систем у коме није постојала војвођански градови наметну

озбиљним ликовним програмом и позиционирају као важна упоришта војвођанске уметничке сцене – каже Светлана Младенов поводом изложбе у МСУВ. - Током осамдесетих година оснивале су се велике ликовне манифестације и симпозијуми, формирале и колекције попуњавале уметничких дела у новосадској и локалним војвођанским галеријама савремене уметности. Сликарство и скулптура су били водећи ликовни медији овог периода, а нова експресија инспирисана италијанском трансавангардом, немачким „новим дивљим младима“ и војвођанским континуитетом емотивног уметничког дискурса, водећи правац. Изложба „Постмодерна у Војводини (1976-1990)“ у Музеју савремене уметности Војводине биће отворена до 11. фебруара. И. Бурић

ЗАСЕДАО НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА КУЛТУРУ

Јубилеј Миланског едикта, закон и стратегија На седници Националног савета за културу, којој су присуствовали и државни секретар у Министарству културе Мирослав Тасић и Славица Трифуновић, помоћник министра за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, чланови су информисани о програму прославе 1700 година Миланског едикта и радовима на закону и стратегији о култури. Како се наводи у саопштењу Трифуновићева је исцрпно информисала чланове Савета о државном програму прославе поводом 1700. годишњице Миланског едикта и позвала их да својим сугестијама допринесу обогаћивању ове значајне свечаности. Чланови Савета су изнели низ предлога, од којих ће неки, како је најавила Славица Трифуновић, бити примењени већ у најскорије време, док ће остали бити размотрени и, по могућно сти, уклопљени у програм прославе. Савет је једногласно прихватио предлог председника Савета Душка Паунковића да Ве сна Ињац Малбаша, након истека једногодишњег мандата, настави

да обавља дужност заменика председника Савета. Савет је на јучерашњој, 14. седници усвојио информацију члана Савета Милице Тодоровић о моделима културне политике и донео одлуку да се расправа о овој теми настави на наредним седницама Савета - до усвајања адекватног модела. На седници је усвојена одлука о томе да се Министарству упути предлог о формирању радне групе која би израдила нацрт закона о изменама и допунама закона о култури. Радну групу би чинили представници Савета, представници Министарства и правници из Министарства. За представнике Савета у радној групи изабрани су Весна Ињац Малбаша, Жарко Драгојевић и Душко Паунковић. У оквиру расправе о Стратегији развоја културе чланови Савета су изнели утиске о радном тексту Стратегије, који им је уручен на претходној седници. Државни секретар Тасић обавестио је чланове Савета да је у међувремену Министарство поверило доктору Зорану Аврамовићу да сачини скраћену радну верзију Стратегије, која ће

бити достављена члановима Савета у најскорије време. Савет је одлучио да се расправа о Стратегији настави на следећој седници, након што се чланови Савета упознају са скраћеном верзијом Стратегије. Државни секретар обавестио је чланове Савета о томе да је формирана Комисија за доделу статуса установе културе од националног значаја и да би Савет на следећој седници могао почети поступак давања мишљења за статус установе културе од националног значаја. На предлог члана Савета Исидоре Жебељан, Савет је једногласно подржао одлуку САНУ да се 2014. обележи стогодишњица смрти Стевана Мокрањца, једног од највећих српских композитора, оца српске класичне музике. Због значаја овог јубилеја, који је САНУ пријавила на конкурс УНЕСКО-а за обележавање значајних годишњица светске културне баштине, Савет је одлучио да упути Министарству предлог да се што пре, при Влади Србије, оформи Одбор за организацију ове манифестације, који ће блиско сарађивати с Националним саветом за културу.

РЕДИТЕЉ МАРКО НОВАКОВИЋ О ФИЛМУ „ЗВЕРИЊАК”

Драма између две генерације Редитељ Марко Новаковић, чији ће филм „Зверињак„ имати телевизијску премијеру из два дела 14. и 15. јануара на Радио-телевизији Србије, рекао је да је то драма о људима, која се збива између две генерације, али да је најважнија она драма која се одиграва у сваком од ликова. Драма „Зверињак„, настала по сценарију Душана Спасојевића и снимљена у продукцији РТС-а, прати судбину две породице деведесетих година прошлог века у једном српском селу близу обале Дрине, где владају специфична правила и међуљудски односи. „То је драма о људима, која се збива између две генерације - једна која је дубоко забраздила у нешто што је узроковало деведесете и друга која из тога жели да изађе и да се извуче из целе те приче„, објаснио је Новаковић Танјугу. Он је скренуо пажњу да је у филму најважнија драма која се дешава у самом човеку и која проузрокује „буђење гомиле архетипских ствари - љубави, мржње, освете, наде, вере да ће ипак доћи неко боље време”. „С друге стране ми не видимо тај излаз из тунела до краја, али видимо мало светло за неке од ликова„, приметио је Новаковић.

Редитељ је објаснио да „Зверињак„ представља покушај жанра који је мало неуобичајен код нас. „Американци имају ‘вестерн‘, а ми имамо ‘истерн‘ као неки ‘вестерн на селу‘, јер има тих момената ишчекивања као у неким добрим ‘вестернима‘. Покушали смо да драмски жанр провучемо и кроз ту неку визуру и надам се да смо у томе успели„, испричао је Новаковић. Зверињак је, према његовим речима, метафора, а да ли заиста живимо у зверињаку волео би да сами гледаоци покушају да докуче. „Можда и живимо, можда и не живимо. У сваком случају, ако живимо у зверињаку, треба да изађемо из њега„, поручио је Новаковић. Филм је приказан на 12 фестивала и освијио три глумачке награде и једну за режију. „Задовољни смо судом публике на фестивалима, а очекујемо лепу гледаност и ‘крај малих екрана‘„, рекао је Новаковић. У филму играју Никола Ристановски, Миодраг Крстовић, Танасије Узуновић, Иван Ђорђевић, Бранка Шелић, Маријана Пејатовић, Младен Совиљ, Александар Ђурица, Игор Дамњановић, Нада Шаргин.

Из филма „Линколн”

ЗА НАГРАДЕ АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

„Линколну” 12 номинација за Оскара Председничка драма Стивена Спилберга „Линколн” добила је јуче 12 номинација за награду Оскар Америчке филмске академије, укључујући и ону за најбољи филм. У конкуренцији за најбољи филм нашло се још осам филмова: „Пијев живот” Анга Лија, мјузикл „Јадници”, драма о таоцима у Ирану Бена Афлека „Арго”, француска драма „Љубав”, трилер о лову на Осаму бин Ладена „00.30 Тајна операција” (Zero Dark Thirty), комедија „У добру и у злу” (Silver Linings Playbook), нови филм Квентина Тарантина „Ђангова освета” и независно остварење „Звери јужњачких дивљина”. Номинације за Оскаре, који ће бити додељени 24. фебруара, саопштили су јуче овогодишњи домаћин доделе комичар Сет Мекфларан и глумица Ема Стоун. За најбољег редитеља номино-

вани су Дејвид О Расел (У добру и у злу), Анг Ли (Пијев живот), Стивен Спилберг (Линколн) Михаел Ханеке (Љубав) и Бен Зејтлин (Звери јужњачких дивљина). У категорији најбољи глумац, Оскара би могао да добије Данијел Деј Луис (Линколн), Дензел Вашингтон (Лет), Хју Џејмен (Јадници), Бредли Купер (У добру и у злу) и Хоаким Феникс (Мастер). За најбоље глумице номиноване су Наоми Вотс (Немогуће), Џесика Частејн (Тајна операција), Џенифер Лоренс (У добру и у злу), Емануел Рива (Љубав) и Кувенжен Волис (Звери јужњачких дивљина). За споредну мушку улогу номиновани су Кристофер Валц (Ђанго), Филип Сејмор Хофман (Мастер), Роберт де Ниро (У добру и у злу), Алан Аркин (Арго) и Томи Ли Џонс (Линколн).

За споредну женску улогу номиноване су Сали Филд (Линколн), Ен Хатавеј (Јадници), Џеки Вивер (У добру и у злу), Хелен Хант (The Sessions), Ејми Адамс (Мастер). За најбољи страни филм у конкуренцији су се нашли аустријски „Љубав” и „Но” чилеанског редитеља Пабла Ларена. Ту су још и „A Royal Affair„ (Краљевска афера) Данца Николаја Арцела, драма о деци војницима „War Witch„ (Ратна вештица) Ким Нгујен и „Кон-Тики” Норвежана Јоакима Роенинга и Еспен Сандберг. За најбољи оригинални сценарио конкуришу „Лет“, „00.30 Тајна операција”, “Ђангова освета“ и „Краљевство излазећег месеца“, а за најбољи адаптирани сценарио „Арго“, „Звери јужњачких дивљина“, „Линколн“,“ У добру и у злу“ и „Пијев живот“.

LOv

petak11.januar2013.

NO VO GO DI [WE IZ NE NA \E WE ZA SRE MA^ KE LOV CE

dnevnik

NA LO VA^ KOJ MA NI FE STA CI JI U BE GE ^U

Po ja vi li se da bro vi kraj Ne {ti na Gru pa pa si o ni ra nih lo va ca LD „Fa zan” iz Ne {ti na, ko ju je pred vo dio is ku sni lo vac Zo ran Po po vi} Bej bi iz Ba~ ke Pa lan ke, od mah po sle No ve go di ne je iza {la u svo je lo vi {te, ko je se na la zi na se ver nim pa di na ma Fru {ke Go re, u sa mom pri o ba qu Du na va, u no vo go di {wi lov na pat ke. Na me ra va li su da lo ve na ne ko li ko ada (re~ nih ostr va) ko je se pro te ù uz de snu oba lu Du na va. Me |u tim, wi hov plan je do ì veo neo ~e ki va ne pro m e n e! Iz g le d a da je ne {tin sko lo vi {te po se tio De da Mraz u no vo go di {woj no }i, po {to su lov ci, pri li kom ras po re |i va wa na adi, uo~i li sve è tra go ve bo rav ka da bra, ne sta ri je od ne ko li ko sa ti. Iz ne na |e we lo va ca je bi lo ogrom no, ta ko da su za bo ra vi li i na pat ke i na lov, odu {e vqe n i pro n a l a s kom tra g o va no vih sta nov ni ka svog lo vi {ta, pre pu sti li su se obi -

ra da zu ba da bra, uz iver je na sta lo ki da wem sta ba la, dok se na ne ko li ko dru gih vi de lo za p o ~ e t o oba r a w e. Sta b la, uglav n om de b qi n e oko 15 cm, bi la su iz gri ze na na vi si ni od oko 40 cm, sa ka rak te ri sti~ nim sre di {wim {iq kom

Na „[a ko li si ja di” i ja za vac pao po sle „ob ra de” od zu ba da bra, {to go vo ri da se ra di o od ra slim, re la tiv no krup nim pri -

Nepobitni dokaz o prisustvu dabrova

la sku te re na i fo to gra fi sa wu! ^ist eks klu zi vi tet i ra ri tet, ima ti da bra u otvo re nom lo vi {tu, u ko jem ni naj sta ri ji lov ci ovog de la Sre ma ne pam te ta kvu po ja vu!! Na i me, vi {e sta ba la to po la na adi je bi lo obo re no sa ne d vo s mi s le n im tra g o v i m a

to je da u Sr bi ji da bra ima u spe ci jal nom re zer va tu pri ro de „Za sa vi ca”, ko ji je od Ne {ti na po pri li~ no uda qen (sa dru ge stra ne Fru {ke Go re), a ne ma ni vo de nu ve zu sa Du na vom. Ne ki po mi wu mo gu} nost da je da bar do {ao iz lo vi {ta

mer ci ma ove ret ke `i vo ti we u na {im lo vi {ti ma. Po tra go vi ma zu ba na sta bli ma i tra go vi ma na ze mqi, pri sut ni lov ci su za kqu ~i li da se ve ro vat no ra di o jed noj po ro di ci da bra ko ji se tu po ja vi la, a po sta vqa se sa mo pi ta we oda kle je do {la? Po zna -

Ka r a | or | e v o, ko j e se na l a zi vi {e ki lo me ta ra uz vod no od Ne {ti na, jer ga je ta mo bi lo, pa da se spu stio niz v od n o Du na vom, ali to je sve jo{ u do me n u pret p o stav ki. P r o n a l a z a k tra go va da bra je sjaj n a vest za ma l o b roj n e ne {tin ske lov ce, i ve li ka oba ve za za wih tri de se tak, da se na sva ki na ~in po tru de da sa ~u va ju no v o p ri d o {le sta n a r e svog lo v i { ta! Pred sed nik LD ’Fa z an’ Ne {tin Si ni {a Vu ja si no vi} Api n est, osve d o ~ e n i za q u bqe nik u pri ro du, di vqa~ i lov, obe }a va da }e za jed no sa svo jim ko le ga ma lov ci ma u~i ni ti sve {to je u wi ho voj mo }i da sa ~u va i odr `i da bra u ne {tin skom lo vi {tu. Por tal „Sr bi ja lov”

Na pr voj lo va~ koj ma ni fe sta fej ne vred no sti. Od stre qen je i ci ji - lo vu na pre da to re i {te ja za vac, kru pan pri me rak vr ste to ~i ne na zva noj „[a ko li si ja ko ja je, kao i {a ka li, u ne kim da”, mi nu le su bo te u Be ge ~u od de lo vi ma Voj vo di ne u ve li koj stre qe na su dva {a ka la, jed na eks pan zi ji. li si ca i ja za vac. Na taj na ~in je uspe {no okon ~an lo va~ ki „pr ve nac” u or ga ni za ci ji LD „Fa zan” Be ge~ u ~i jem se lo vi {tu, kao i u mno gim voj vo |an skim, {a kal ozbiq no na mno `io te pred sta vqa opa snost za ple me ni tu di vqa~. Oko 70 lo va ca ma hom iz No vog Sa da, Be o gra da, Be ge ~a i oko li ne, lov je za po ~e lo na le pim te re ni ma u pri o ba qu Du na va, gde su pre da to ri, pre sve ga {a ka li, naj ~e {}e uo~a va ni. Pre ma re ~i ma be ge~ kih lo va ca, wi ho vo no} no za - Subotwi ulov u Bege~u vi ja we na pro sto le di krv u `i Naj vi {e sre }e i lo va~ ke ve la ma. Ali, na kon ne ko li ko sa ti {ti ne imao je Jan ko Kr na~ iz lo va, ka da su po go ni ~i i lov ci Sil ba {a, ko ji je od stre lio od ra di li svoj deo po sla, ulo va krup ni jeg {a ka la, we mu je pri ni je maw ka lo. Od dva od stre qe - pa la pr va na gra da ovo go di {we na {a ka la, je dan je bio pri li~ - „[a ko li si ja de” - od strel sr ne. no kru pan mu` jak, pre ma re ~i ma Dru gu na gra du, ta ko |e za od stre is ku sni jih lo va ca, mo `da i tro - qe nog {a ka la osvo jio je \or |e

Na past sti gla iz Ki ne Kor mo ran je u Evro pu sti gao iz Ki ne u 17. ve ku, ta ko {to su ga oda tle do ne li Ho lan |a ni da bi ih ko ri sti li za ri bo lov. Ali, ne ko li ko pti ca je od be glo, raz mno `i lo se i po pu la ci ja se {i ri la po ce lom Sta rom kon ti nen tu. Da nas je ova pti ca pra va na past za sve vo de bogate ri bom, a dnev no po je de i do ki lo gram ri be. Pre 42 go di ne je, zbog ma le broj no sti, ko ja je pa la na is pod 30.000 pti ca, sta vqen pod za {ti t u u ce l oj Evro p i, pa sa d a ima pre k o 700.000 pa ro va, a u Sr bi ji je ova pti ca i da qe za {ti }e na.

^u va ju i di vqa~ i lo vi {te - Ni mi nu lo le to, ni je bi lo do bro za re pro duk ci ju di vqa ~i. Sve to je osta vi lo tra ga na kva li tet ulo va. Ima li smo ne {to tu ri sta ko ji su i{li u lov na sr ne, a di vqu svi wu smo lo vi li sa mo “u pro la zu” – is ti ~e Ne {i}, uz na po me nu da se u no vo be ~ej skim ata ri ma po naj vi {e, uz sr nu, lo ve fa zan i zec. Ka da je re~ o pla no vi ma za 2013. Ne {i} na vo di da se raz mi {qa o uve }a wu fa za na i ze ca u lo vi {tu po vr {i ne oko 27.000 hek ta ra. Ali, bli zu 180

~la no va Dru {tva ima za da tak i da o~u va gra ni ce lo vi {ta jer po sto je ten den ci je za we go vim sma we wem. - Po vr {i na na {eg lo vi {ta ne ka da je iz no si la oko 28.000 hek ta ra, ali je on da deo ata ra ko j i se na z i v a “Me d e w a ~ a”, po vr {i ne pre ko 1.000 hek ta ra, iako ka ta star ski pri pa da na {oj op {ti ni, pri po jen lo vi {tu ko jim ga zdu je LU “Be ~ej”. Ne bi smo vo le li da nam se to po n o v o do g o d i – po j a { wa v a Ne {i}. @. Balaban

KRA JEM ME SE CA NA SE VE RU BA NA TA

Lo vi }e se li si ce i {a ka li U Lo va~ kom udru `e wu „Ko ~o vat” u Ba nat skom Aran |e lo vu pri pre ma ju se da ugo ste u~e sni ke tra di ci o nal nog lo va „Ko vo ~at ska li si ca 2013” ko ji je za ka zan za 26.ja nu ar u bo ga tom re vi ru Ko ~o vat na se ve ru Ba na ta, na tro me |i sa Ru mu ni jom i Ma |ar skom. Do ma }i ni o~e ku ju do la zak oko 200 u~e sni ka, ko ji }e lo vi ti li si ce i {a ka le, a za naj lep {u od stre qe nu di vqa~ obez be di li su na gra du - se lek tiv ni od strel jed nog srn da }a! Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja u Ba nat skom Aran |e lo vu

pro {le se zo ne ni je odr à na, jer je pret pro {le je se ni ve li ki po àr pri ~i nio ogrom ne {te te u re vi ru Ko ~o vat. Po {to se ra sti we re ge ne ri sa lo i di vqa~ vra ti la, pred sed nik LU „Ko ~o vat” Cvet ko Jeg di} uve ra va da }e lov ci ko ji do |u mo }i da uì va ju u pri ro di, ali i gur man lu ci ma, dru è wu i ve se qu. Ko ti za ci ja za u~e sni ke iz no si 1.500 di na ra, a upla ta se mo è iz vr {i t i na te k u } i ra ~ un 3551023584-08 LU „Ko ~o vat” Ba nat sko Aran |e lo vo. Pre od la ska u lov sve u~e sni ke u Lo -

va~ k om do m u u Ba n at s kom Aran |e lo vu ~e ka bo ga ta tr pe za sa ba nat skim do ru~ kom, a po po vrat ku sa te re na ru ~ak i za ba va uz mu zi ku. In for ma ci je mo gu se do bi ti od Du {i ce Vu jo vi} na te le fon 060/1551-700. - Lo vi }e se u po te su Ko ~o vat na te re nu od oko 800 hek ta ra. Di vqa ~i na ovom te re nu ima do voq no. Na {i lov ci su ove se zo ne od stre li li 15 li si ca i ~e ti ri {a ka la, pa o}e ku je mo da ulo va bu de - op ti mi sta je Jeg di}. M. Mi tro vi}

Do bra or ga ni za ci ja i go sto prim stvo do ma }i na na gra |e na je i „od o zgo”: vre me je bi lo ide al no za lov, a ki {a je pa la tek na kon za vr {e nog lo va. Or ga ni za to ri su za do voq ni i od zi vom i ulo vom. D. Kne `i}

ZA NI MQI VOST

U NO VO BE ^EJ SKOM LO VA^ KOM DRU [TVU

No vo be ~ej ski lov ci ve le da je iza wih te {ka go di na u ko joj ne mo gu da se po hva le sjaj nim re zul ta ti ma. Za to od ove, ko ja je tek po ~e la, o~e ku ju pu no vi {e. Pred sed nik Lo va~ kog dru {tva u No vom Be ~e ju Si n i { a Ne { i} ka ` e da se pro {la zi ma, ko ju su pra ti le iz u zet no ni ske tem pe ra tu re i mra ze vi, po ka za la lo {om po sr ne }u di vqa~ ko je je maw ka lo na te re nu. Ka kva }e bi ti si tu a ci ja po tom pi ta wu ove zi me zna }e se ka sni je, kad se sa be ru re zul ta ti.

Ni kol ~in iz Svi lo {a - lov na ze ca i fa za na, a tre }u na gra du, lov na fa za na, i to za od stre qe nu li si cu, osvo jio je do ma }i lo vac Mi {ko ^a pe qa sta ri ji.

Is prav ka U „Dnev ni ku” od pet ka 4. ja nu a ra, na 11. stra ni, u tek stu pod na slo vom „@e li mo LSS, ali ne ova kav i sa qu di ma ko ji su sa da na vr hu”, ko ji je in ter vju sa pred sed ni kom Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne Mi la nom Pa `i nom, u pr voj re ~e ni ci je ne na mer nom gre {kom na ve de no da je raz go vor

oba vqen sa Mi la nom Pa `i nom - pred sed ni kom Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, iako je u nad na slo vu sta ja lo da je in ter vju sa pred sed ni kom LSV. Iz vi wa va mo se pred sed ni ku LSV Pa `i nu, pred sed ni ku Lo va~ kog sa ve za Sr bi je dr Zo ra nu Po po vi }u i ~i ta o ci ma.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak11.januar2013.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/6610-889, 065/445-1578. 67082

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 67123

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 66924

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karo-serije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 66820 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3300 dinmetar, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 67122

Preminuo je u 63. godini na{ dragi

Ritter Jo`ef - Lale Sahrana je u petak, 11. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica: supruga sa decom i zetom. 67250

Savo bili smo vi{e nego dobre kom{ije. Po~ivaj u miru. Porodica Todorovi}.

67261

^iTUQe l POMeni

petak11.januar2013.

Posledwi pozdrav dragom i dobrom deveru i stricu

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav ujaku, djedu i pradjedu

Posledwi bratu

pozdrav

dnevnik

dragom

Savi Kure{evi}u @ivku Savinu od: snaje Zorke i sinovaca Sini{e i Bore.

An|elko, Du{ko i Gavro Star~evi} sa porodicama, \uka, Milevka, Milan, kao i mnogobrojna rodbina, ro|aci, kom{ije i prijateqi iz rodnog sela Crkvina, kod Bosanskog [amca - Republika Srpska i brat Mi}o.

67188

Savi Kure{evi}u

Tomislav Radin Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku od: sestre Ka}e, zeta Braneta sa decom, Qiqe i Jasne sa porodicama.

O`alo{}ena porodica Radin.

od: Lidije, Mirne i Vawe iz Kanade, Nevena, Biqane, Nevene, Ogija i Nikole iz Osla - Norve{ka, kao i brata Mi}e.

67259

67241

26. 11. 1971 - 31. 1. 2012.

67255

Posledwi pozdrav deveru, stricu i dedi

@ivko Savin Braca

dragom

Savi Kure{evi}u

od: Savke, Zlatka i Dejana sa porodicama.

O`alo{}eni: Seja Radinka i Qube.

Posledwi pozdrav strikanu

Posledwi pozdrav bratu Savi od brata Petra i snaje Julijane sa porodicom.

Savi Kure{evi}u od Stani} Bojana i Dace iz Breze kod Vare{a, Krstanovi}: Neboj{e, Jasne, Sr|ana, Sandre sa porodicama iz Tuzle, Cvijana Ilin~i}a sa porodicom iz Doboja i brata Mi}e.

@eqka Te{i}a 1979 - 2012. I be{e decembar, radostan. Majke ra|ale, porodica se radovala, i do|e, crni decembar. Uze majci sina, bra}i brata, tetki sestri}a i donese tu`an poklon bratu za ro|endan. Tvoj bol je pro{ao, a na{ tek po~eo. Ve~no tuguju za tobom: bra}a Milan i Petar, tetka Boba i te~a Ki}a. 67234

67240

Posledwi pozdrav ujaku

@eqka Te{i}a Milovanu

od: Mile, Joke i Mirka sa porodicom iz Beograda, kao i Stoleta iz Crkvine kod Bosanskog [amca - Republika Srpska, kao i od brata Mi}e.

od sestri~ina: Tawe i Sa{ke sa porodicom.

67242

67218

Dana, 9. 1. 2013. godine izgubili smo na{eg dragog supruga, oca i dedu.

Savo Kure{evi}

Posledwi pozdrav ujaku

Savi Kure{evi}u

67257

67256

67222

40 dana je od smrti

Opra{tamo se od na{eg dragog brata i ujaka. Wegova qubav i dobrota }e uvek biti u na{im srcima.

67239

40 dana je od smrti

Savi Kure{evi}u

@ivko Savin

1914 - 2012.

Mali si i bez majke ostao. Rano si stasao i posedeo i preko reda kod bra}e otputovao. Zar ti nije `ao?

67238

Posledwi pozdrav ~i~i i djedu

Darka Joki} Pomen }emo odr`ati u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. Ve~no smo ti zahvalni. Tvoji najmiliji: sinovi Tomo, Bano, @arko, Slavko i Marko, snahe, unuci, unuke, praunuci i praunuke.

od brata Mi}e i Bose. od Ivanovi}: Cvijete, Radomira, Neboj{e, Milice, Olivera i Luke iz Francuske kao i brata Mi}e.

67243

U subotu, 12. 1. 2013. godine odr`a}e se jednogodi{wi pomen na{em Tomi na ^enejskom grobqu u 10 sati.

Savi Kure{evi}u

Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga majka, svekrva, baba i prababa

Posledwi pozdrav dunavskom Vuku sa ^erevi}ke skele

@ivku Savinu

Milovanu Januzovi}u

Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica: supruga Slobodanka, sinovi Selimir i Kosta, snaje Jelena i Marina i unuci Strahiwa, Luka i Duwa.

Porodice: Manojlovi}, Medovarski i \akovi}.

67225

67226

Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e majke

67235

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Aneti Pje{~i}

Dragoqub Zagor~i}

^etrdesetodnevni pomen na{oj mami obele`i}emo izlaskom na Gradsko grobqe u Novom Sadu, u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 11 ~asova.

Prijateqi sa ^erevi}ke skele iz Futoga.

67224

[ESTOMESE^NI POMEN

Gospave -Bebe Zeqkovi}

67232

Posledwi pozdrav dragom te~i i {ogoru

Savo Kure{evi} Sahrana }e se odr`ati danas, 11. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

Isus se `rtvovao za sve nas sa 33 godine, a sada je uzeo tebe sa istih 33, ako to ne{to i zna~i, slaba je uteha maj~inom srcu. @eqo moja, radosti moja, a sada tugo najve}a, kako }u daqe bez tebe. Ve~no oàlo{}eni: majka Cvijeta, otac êdo, sestra Sneàna, sestri~ine Nata{a i Jovana i zet Neboj{a.

ro|. Lu~i}

1919 - 2012. S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Sinovi Dejan i Vladimir.

Milo{, Jelena i Milica.

67262

67121

odr`a}emo 12. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, na vrba{kom grobqu. S qubavqu, wena porodica. 67237

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Povodom smrti majke, bake i ta{te

petak11.januar2013.

Iskreno sau~estvujemo u bolu na{e cewene prof. Marije Vindi{ Je{i} povodom smrti majke

Olge Vindi{

iskreno sau~e{}e od prof. dr Nade ^emerli} - A|i}.

Danas, 11. 1. 2013. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog i voqenog

Zaslu`io si na{u ve~nu qubav i po{tovawe. Tvoji najmiliji.

222-P

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu i ujaku

POMEN

222-P1

POMEN U subotu, 12. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo jednogodi{wi pomen na{em dragom dedi, ocu i suprugu

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

Milanka Majstorovi}

Stanka Jela~e

Zaposleni sa klinike za kardiologiju IKVBV.

Pomen obele`avamo u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, u crkvi Apostola Petra i Pavla u Petrovaradinu. Ostavila si tragove koji ne blede i dobrotu koja se pamti. Tvoji najmiliji. 67186

67206

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ brat preminuo u 83. godini.

Radenko Vidakovi} 1930 - 2013.

Lazi Kizi od: sestre Joje i sestri~ina Mire i Milke sa porodicama.

Sne`ana Damjanovi}

Mr Du{anu [i|aninu dipl. in`.

11. 1. 2002 - 11. 1. 2013.

14. 1. 2012 - 14. 1. 2013. Sa tugom i po{tovawem, porodica [i|anin.

Sahrana je danas, 11. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, u selu Lazarevo kod Zrewanina. Ispra}aj pokojnika je iz ku}e u Ulici Milana Simovi}a 36, Lazarevo. O`alo{}ena bra}a: Mirko i Milovan sa porodicama.

67180 67227

Preminuo je na{ dragi

Godine prolaze, ti }e{ zauvek biti u na{im srcima.

Danas, 11. 1. 2013. godine navr{ava se 7 tu`nih godina od kako nije sa nama moj otac i Anin deda

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata

67198

^ETVOROGODI[WI POMEN

Tvoji: Milan, Dragoqub i Aleksandar.

Laza Kiza

67214

Sahrana je danas, 11. 1. 2013. godine, u 12.30 ~asova, na Starom dowem grobqu u Futogu. Ponosni smo {to smo te imali. ^uva}emo te od zaborava i u srcu nositi uspomenu na tebe do kraja `ivota. Tvoji najmiliji: supruga Todora, }erka Joja, sinovi Ilija i Radoslav sa porodicama.

POMEN jedinom sinu.

Du{an Duki} Emil [ovqanski Braca

Milovan Januzovi}

Vreme prolazi, a uspomene ostaju.

1935 - 2013. Supruga Vera, sinovi Milan i Sava sa porodicama.

Uvek }e te voleti i ne}e zaboraviti tvoj sin \or|e i unuka Ana. 67109

67229

POMEN Na dana{wi dan, pre trinaest godina, prestalo je da kuca srce na{e drage majke i bake

Aleksandar Ke{anski

Sahrana }e se odr`ati danas, 11. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

67199

Posledwi pozdrav

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

O`alo{}eni sinovi: Boban i Sa{a sa porodicama.

Samo ja i Bog znamo koliko patim, tuga me boli.

@arko Wegovan

Neute{na majka Nada.

Ismet Memi}

1930 - 2013. 67182

67168

11. 1. 2007 - 11. 1. 2013.

Anke Grubi} ro|. @akula 11. 1. 2000 - 11. 1. 2013. Sa qubavqu i po{tovawem u srcu je nose, k}erka i unuka sa porodicom.

Tvoji: sin Amel, }erka Azra i supruga Sabaheta. 67228

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 1. 2013. godine preminula

Iznenada, posle kratke bolesti preminuo je moj voqeni i predobri brat i dever

Umro je moj brat

Iako vreme prolazi se}awe na tebe, tvoj vedri duh, tvoj osmeh se pamti i ostaje u na{im srcima. Rado te se se}amo i ~uvamo od zaborava.

67130

Danas, 11. 1. 2013. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a voqena

Sahrawen je 10. 1. 2013. godine na grobqu u Vrbasu.

Mir i pokoj wegovoj du{i.

1922 - 2013. Sahrana }e se obaviti u petak, 11. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Radmila Stojkov

Milovan Januzovi}

od porodica: Antonijevi} i Ivani}.

O`alo{}eni: sin Mi{a, }erke Bosiqka i Stojanka i unuka Milica.

67197

67196

O`alo{}ena porodica Stojkov. 67183

67137

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

10. 12. 1035 - 8. 1. 2013. Dragi brate, nismo se nadali da }e{ nas tako brzo ostaviti da ve~no patimo i àlimo za Tobom. Proìveo si svoj ìvot, najve}im delom kako si hteo i umeo - samostalno i bezbri`no. Po~ivaj u miru i neka Te an|eli ~uvaju.

@ivko Savin 1932 - 2013.

Neute{ni Tvoji najmiliji, brat Novica i snajka Jelena.

preminuo 9. 1. 2013. godine. Sahrana je danas, 11. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Du{ica, }erke Nada i Sne`ana i sin Milan sa porodicama.

67184

67179

11. 1. 2012 - 11. 1. 2013. Lazar sa porodicom.

O`alo{}eni: }erke Zora i Slavica, unuci Zoran, Vladimir i Nenad. 67233

Sahrawen je 10. 1. 2013. godine na grobqu u ^urugu.

GODI[WI POMEN

Milenko N. Popte{in 1943 - 2013.

Mira Nikoli}

deda @ivku

tv program

petak11.januar2013.

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Универзум Серија показује карактеристике компјутерски генерисане слике астрономских објеката у свемиру и интервјуе са стручњацима који студирају у области космологије, астрономије и астрофизике. Од планета до звезда и преко граница досад познатог, историја и наука ће се сударити у овој серији... (РТВ 1, 09.05) 06.30 09.00 09.05 10.10 11.00 11.35 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.55 01.30

07.00 08.25 08.55 10.00 10.25 11.20 11.40 12.30 12.40 13.10 13.35 14.00 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 22.25 22.50 23.15 00.05

Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Палета-колажна емисија Заувек млад Здравље пре свега Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш „Краљица воћа”, емисија на мађ. са српским титлом Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Оперативци Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Заувек млад Све странци

Опера за децу Центар света Петказање Свјетионик Додати живот годинама Здраво живо Нека песма каже Вести (мађ) Чији је то салаш емисија на мађ. са српским титлом Фолдер култура Плави круг Музика за сва времена Добро вече, Војводино (рус) Позоришна представа (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Живот у замрзивачу Све странци Спортска Војводина Здравље пре свега Палета-колажна емисија ТВ Продаја

Панонско јутро (Па но ни ја, 09.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.31 09.40 10.04 10.12 10.38 11.07 11.34 12.00 12.15 13.00 13.06 14.53 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.04 22.47 22.52 23.40 23.55 00.05 00.51 02.42 03.00 03.18 03.27 03.50 04.23 04.49 05.47

06.30 09.00 09.10 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.05 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20

Новосадско јутро Вести Храна и вино Серија Трас Серијана срца Вести Лична грешка Витраж Серија Вести Опчињени Серија Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Реч за данас Објектив Опчињени Аргументи Мистерије КГБ-а Објектив Серија Људи са Менхетна

07.00 Евролига: Каха Лаборал – Бешикташ 09.00 ВТА Хобарт 1/2 Финале 10.45 Свет фудбала 11.45 АТП Окланд 1/2 Финале 13.30 ВТА Хобарт 1/2 Финале 15.30 АТП Сиднеј 1/2 Финале 18.15 НБА акција 19.00 Евролига: Ефес – Алба 20.45 Евролига: Барселона – Олимпијакос 22.30 Тенис: Кујонг, класик 23.55 АТП Окланд ФИНАЛЕ

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.15 20.10 20.20 21.30 23.15 23.30 01.15 01.20 02.10

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Агенција Киком Гастрономад На скривено те водим место Вести Разгледница Енциклопедија за радознале Градске птице Чаробњаци са Вејверли Плејса Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Зимски биоскоп: Лагуми и змајеви, филм И ја имам таленат Ово је Србија Монтевидео, бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, бог те видео Неустрашиви, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Снежни колач, филм Агенција Киком Вести(04.00,05.00) Гастрономад На скривено те водим место Око Разгледница Монтевидео, бог те видео Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Љубав и казна Лото Како време пролази Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Љубав и казна Експлозив

Дворци Војводине: На златном брегу – Вила Станковић Професор др Раденко Станковић рођен је 1880. године у селу Лесковица у Банату, крај Беле Цркве. У Новом Саду је завршио гимназију, а медицину у Инсбруку и Бечу. Као асистент нобеловца др Карла Лангштајенера учествовао је у открићу крвних група, а од 1906. до 1920. радио је као лекар у Загребу. (РТС 2, 19.54)

02.29 03.27 03.54 04.18 04.58 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Рамплстилскин, филм (сви) Плава птица Зебра, знак, семафор Математика у срцу Београд-вечити град Мој љубимац Место за нас Бардови театра: Шетар Краљ Студенички сликозаписи Трезор Датум Антисемитизам Викинг Вики Градске птице Преко црте Верски календар Епизоде Кошарка: ПС: Хемофарм Визура, пренос Датум Верски календар Мој лични печат Дворци Војводине Лов и риболов Епизоде Контекст Видик Либела И ја имам таленат Рели: Дакар серија: Аргентина - Чиле Биг венд РТС Кошарка-ПС: Хемофарм Визура Трезор Градске птице Либела Биг бенд РТС Дворци Војводине Лов и риболов

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.45

Добро јутро Све за љубав Први Национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Нежељене Домаћи филм Национални дневник Мала невеста Прељубници Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Још један дан у рају Филм: Дивље страсти 3

06.02 06.59 07.17 07.22 07.33 07.56 08.20 09.19 09.47 09.52 10.11 11.14 11.39 12.08 13.02 13.33 14.33 14.39 15.03 16.25 16.52 17.13 17.24 17.55 19.30 19.35 19.45 19.54 20.26 21.00 21.29 21.58 22.51 23.17 23.40 00.07 00.48

Вече са Иваном Ивановићем „Плави оркестар“! Бенд који је својевремено залудео девојке и момке широм Југославије хитом „Суада“, отвара прву овогодишњу емисију Ива на Ива но ви ћа. Фронтмен Са ша Ло шић Ло ша и момци из бенда разговараће с домаћином о огромној популарности коју су стекли, прошлим временима, концертима за памћење и хитовима за сва времена. (Пр ва, 21.30)

: 08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

09.35 10.35 12.00 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 19.10 20.00 21.00 23.05 23.40 00.00 01.20 02.10

Цртани филмови Интернат Цртани филмови Нинџа ратници Топ шоп Никита Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Нинџа ратници Никита Филм: Најбржи и најжешћи Вести Спортски преглед Интернат Најбоље године Укључење у Б92 Инфо

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Филм: Клуб генија У рингу Филм: Лепша страна беса Филм: Врана: Опака молитва Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Лазар Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: После секса Филм: Дијамантски пси Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Тајна

После секса Пет калифорнијских парова из ‘90-их, од којих је четворо венчано, потврђују или побијају теорије о сексуалним односима које износе ТВ водитељи. Жене бесрамно претпостављају да су сви мушкарци, укључујући њихове мужеве, неверни, али ипак крећу на пут у Лос Анђелес, који се претвара у оргију... Улоге: Брук Шилдс, Вир џи ни ја Мед сен, Ма ри ја Пи ти ло, Џо на тан Шех, Ди Би Сви ни, Ден Кор те зе, Џон По ли то Режија: Ка ме рон Тор (Пинк 2, 20.00)

Брук Шилдс

Све то зар Цвет ко вић

Дивљи ветар Јесен 1941. године. Забачено село у Србији захваћено је ратним вихором који не заобилази ни кућу угледног домаћина. Старе патријархалне норме се распадају. Остајање на неутралним позицијама није могуће и то уноси расцеп у његову породицу. Улоге: Ми лан Пу зић, Ми ро љуб Ле шо, Све то зар Цвет ко вић, Вик тор Про ску рин, Бра ни слав Ле чић, Ду шан Ја ни ћи је вић Режија: Алек сан дар Пет ко вић (Хе пи, 16.05) 05.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.20 12.10 12.55 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 21.30 23.00 23.50 01.40 03.20 04.20

Јутарњи програм Моћни ренџери Сребрна крила Телешоп Барби прича о сиренама, анимирани филм Винкс 5 Монсуно Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Новогодишњи програм Телешоп Вести Дивљи ветар, филм Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Гламур Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Филм Филм Црвени орао Музички микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak11.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.10 11.50 12.20 13.20 14.30 15.30 16.40 17.45 18.55 20.50 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Најбољи амерички кувар Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај НY Инк Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша

778 – Песма о Роланду Упознајте Римљане Бомбардери Животиње које су ушле у историју Уметност Русије Фарма из Едвардијанског доба Тајм тим година X Упознајте Римљане Дешифровање мајанског кода Фарма из Едвардијанског доба Спасавање Титаника Героуов закон 778 – Песма о Роланду Дешифровање мајанског кода Тајм тим година X Добродошли у осамдесете

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.11 Бритаин фром Абове, док. серија 11.11 Док. програми стила живота 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.20 Др Оз, ток-шоу 13.59 Јеловници изгубљеног времена 14.32 Друго мишљење 15.08 Научна петица 15.40 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.43 Наши и Ваши 18.22 Иза екрана 18.53 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.55 Почивали у миру 22.50 Дневник 3 23.25 Филмски маратон: Мртав у поноћ, филм 00.51 Филмски маратон: Љубав Астреје и Каледона, филм 02.36 Убиства у Мидсамеру

Мунзи Вилењаци Краљева гарда Анђео и одметник Хладни играч Чудније од фикције Дневник Јанга Тровача Вожња Еротски филм Еротски филм

Чуд ни је од фик ци је Јед не но ћи че тво ро при ја те ља би ва ју упле те ни у низ чуд них до га ђа ја. Уби ство ко је, игром слу ча ја, по ста је дво стру ко уби ство, све ма ње из гле да као зло чин, по го то во ка да им и тре ћа жр тва ста не на пту... Уло ге: Макензи Астин, Тод Филд, Дина Мејер, Наташа Грегсон-Вагнер Ре жи ја: Ерик Брос (Синеманија, 18.00)

Сузи Ејмис

Џон Лар кин је успе шан по слов ни чо век узор ног по ро дич ног жи во та, оже њен с при влач ном Ли зом и отац би строг де ча ка. Али јед ног да на он шо ки ран схва та да је чи тав ње гов жи вот ку ли са ко ју су око ње га из гра ди ли на уч ни ци и тај на слу жба. Уло ге: Тимоти Хатон, Сузи Ејмис, Џон Гловер, Макс Рајт, Грант Хеслов Ре жи ја: Џим Мекбрајд (ХРТ 1, 23.25)

08.23 08.48 09.14 10.00

20.53 21.20 21.51 22.40 00.10 00.53 01.33 01.59

Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Идемо на пут с Гораном Милићем Пола сата културе Дамин гамбит, ток шоу Заувек заједно, филм Мајка у шеснааестој, филм Кад уметност говори Мала ТВ Регионални дневник Долина сунца Године за сећање, док. серија Бриљантин Гарфилд упознаје стварност, филм Ружица Шаренић, цртани Монументални изазови, док. серија Књига или живот Опера бокс Мајсторски циклуси ХРТ-а Убиства у Мидсамеру Лажи ми Трачара Секс и град Ноћни музички програм

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 01.05 02.05

Поноћни експрес Бени и Џун Острво гусара Лох Нес Пеги Су се удаје Побуна у кокошињцу Пет минута раја Народ против Лерија Флинта Удар Господар мува Еротски филм Еротски филм Еротски филм

11.45 11.15 11.56 13.51 15.17 15.27 16.00 16.33 17.17 17.46 18.29 19.44 20.00

Наташа Грегсон-Вагнер

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.15 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Сречни завршеци Како сам упознао вашу мајку Штиклама до врха Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Водич за стил Тима Гана Породично благо Џина Симонса Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Сречни завршеци Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Украси мој дом Лудница у Кливленду Секс и град Секс и град Џордан Пројекат „Модна писта„,”Реалитy”,”2006” Мајке плесача Штиклама до врха Секс и град

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Краљевски болесници Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Закон и ред Плаве крви Хаваји 5-0 Опасна тајна

08.15 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.40 Моји џепни љубимци 09.00 Ју-Ги-Ох! 09.20 Вирус атек 09.50 Ружа ветрова 11.05 Ексклузив таблоид 11.30 Флешпојнт 13.25 Крв није вода 14.15 Ружа ветрова 15.10 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Тесна кожа 4, филм 21.45 Будва на пјени од мора 22.45 Амерички нинџа 2: Сучељавање 00.20 Трезор, филм 01.55 Парада 02.55 РТЛ Данас

Тре зор

Мр тав у по ноћ 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 00.20 01.20

06.00 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 07.30 Бекство са десет милиона долара 09.00 Улице Холивуда 10.00 Против њене воље: Прича Кери Бак 11.30 Четврти спрат 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 Господари Догтауна 16.00 Бартон Финк 17.30 Окршај холивудских звезда 18.30 Шевина песма 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Окрутне намере 23.00 Море љубави 00.30 У име народа

Бив ши кра дљи вац ди ја ман та, Ке не ди по ку ша ва да се збли жи са сво јом кћер ком на пу ту пре ма му зе ју. Али ње гов план по ђе по злу ка да ге не рал Ма тос љу де у му зе ју узме за та о це, с на ме ром да их за ме ни за вре дан ди ја мант из му зеј ског тре зо ра... Уло ге: Лаци Сабо, Бас Рутен, Џи Ентони Џосеф, Дајен Ли Иносанто, Брајан Лукас Ре жи ја: Рик Моксли (РТЛ, 00.20)

Дајен Ли Иносанто

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Најтежи послови на свету Сам у дивљини Аустралијска федерална полиција 23.00 Истрага злочина 00.55 Најтежи послови на свету 01.50 Сам у дивљини

08.30 09.00 09.30 10.45 12.00 13.15 13.45 15.45 16.45 18.45 19.30 23.00 23.15 23.45 00.00 01.00

Рели Санкање Биатлон Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Тенис Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Пикадо Коњички спорт Рели Мотоспортови Скијашки скокови Рели

Не ве ра у хит

elp!” (Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – во кал, но вог сти ла: фолк ро ка. Фе но мен ко ји се про да аку стич на ри там-ги та ра с 12 жи ца; Ма - вао као аме рич ки од го вор на „бри тан ску ин ва зи карт ни – пра те ћи во кал, бас; Ха ри сон – ју” ли вер пул ских и лон дон ских гру па 1964. го ди пра те ћи во кал, со ло-ги та ра; Стар – буб ње ви, да - не по кло пио се с па нич ним, за штит нич ким по те и ре Сни мље но: 13. април 1965. у Еби ро у ду 2. зом Аме рич ког ми ни стар ства за рад да се бри тан Про ду цент: Џорџ Мар тин. Тех ни чар: Нор ман ским гру па ма за бра ни на сту па ње у САД. Ме ђу Смит. Об ја вље но у УК: 23. јул 1965. („I’m тим, „Битлси„ су већ по ста ли то ли ко уно сан по Down”) у САД: 19. јул 1965. („I’m Down”) сао да ни су мо гли би ти ис кљу че ни и ав гу ста Дру ги филм „Битлса„ и да ље се звао Eight 1965. вра ти ли су се у Аме ри ку ра ди про мо ци је Arms To Hold You, а ни Ле нон ни Ма карт ни ни су ал бу ма Help! и бе зна чај ног фил ма за ко ји је ал же ле ли да на пи шу пе сму ко ја би од го ва ра ла том бум био зва нич но ве зан (а ко ји су пре зи ра ли). хо бот нич ком на сло ву па се на кра ју ре жи сер Ри „Yesterday” (Ле нон–Ма карт ни) Ма карт ни – чард Ле стер од лу чио за „Help!” На слов на пе сма, во кал, аку стич на ги та ра; То ни Гил берт, Сид ни ко ју је углав ном на Сакс – ви о л и н е; пи сао Ле нон у свом Ке нет Есекс – ви о но вом до му у Веј ла; Фран си ско Га бри џу, по че ла је у ба ро – ви о лон че ло. сред њем тем пу, али Сни ма но: 14. и 17. је то ком сни ма њ а јун 1965. у Еби ро у ма ло убр за на да би ду 2. Про д у ц ент: би ла ко мер ци јал ни Џорџ Мар тин. Тех ја. Ле нон је ка сни је ни ч ар: Нор ман био увре ђ ен због Смит. Об ја вље но у тог ком про ми са, али УК: 6. ав густ 1965. гру пи је тре бао још (ЛП Help!), у САД: је д ан хит. „Help!” 13. сеп тем бар 1965. за п ра во за д р ж а ва („Act Naturally”). сво ју ори ги нал ност По ре чи ма Џор џа кроз емо ци ју у во Мар ти на, Ма карт ни ка л у свог ауто р а. је „Yesterday” на пи Ка да је 1980. го ди не сао у Па ри зу, ја ну а раз ми шљао о тој пе ра 1964. го ди не, то сми, Ле н он је се ком пи са ња за ал при се ћао као по зи ва бум A Hard Day’s у по моћ, упу ће ног Night. Ако је то из ду би на ко је је на исти на, то би зна звао сво јим пе ри о чи ло да је та чу ве на дом „де бе лог Ел ви пе сма – ко ја је, по са” – мен тал но ис Ги н и с о вој књи з и Филм који су мрзели цр п љен од не п ре ре кор да, нај о бра ђи кид них тур не ја, изо ло ван и оту ђен у ре зи ден ци ји ва ни ја пе сма у исто ри ји – из о ста вље на с три ал с мно го со ба, у квар ту бро ке ра на за пад ном ру бу бу ма „Битлса„ и за др жа на до фа зе за вр ша ва ња Лон до на. тре ћег пре не го што су је раз мо три ли за сни ма ње По што му је брак био на чет због ор ги ја ња с – исти ни за во љу, те шко да је та ко. Тач но је, ме кур ва ма и гру пи-де вој ка ма, осе ћао је да га ње го - ђу тим, да је Ма карт ни не ко ли ко ме се ци окле вао ва вер на су пру га Син ти ја, за бри ну та за здра вље око ове пе сме, сви ра ју ћи је при ја те љи ма и пи та свог му жа и не одо бра ва ју ћи их: „Да ли је ово не ју ћи дро ги ра ње, не по др чи је ту ђе, или сам то ја жа ва. Све се то на ку пи ло пи сао?” Ње го ва не си Пол Ма карт ни је не ко ли ко ме се ци на у лич ну сла бост ко ја ће се гур ност про из ла зи ла је из окле вао, сви ра ју ћи „Yesterday” про ду би ти у сле де ће две окол н о с ти у ко ј и ма је при ја те љи ма и пи та ју ћи их: го ди не. Што се тек ста ти ком по но ва на. Про бу див че, пе сма „Help!” пре чи „Да ли је ово не чи је ту ђе, или сам ши се јед ног да на с ме ло шћа ва Ле н о н ов јад и ди јом ко ја му се мо та ла то ја на пи сао?” пред ста вља пре крет ни цу по гла ви, на ба сао је на у ње го вом жи во ту. Љу кла вир да ура ди акор де. шту ра ко ју је га јио од смр ти сво је мај ке ту пу ца Прак тич но, пе сма је – пот пу но за вр ше на – до шла јер при зна је да су му љу ди по треб ни. Што се ти - из чи ста ми ра. „Ка да по ку ша ва те да на пи ше те че му зи ке, ова пе сма не пред ста вља ни па ме то ва - пе сму”, ка ко је ка сни је го во рио, „по сто је мо мен ње ни уда ља ва ње. ти у ко ји ма до би је те су шти ну, све је ту. То је као Упр кос дво ме сеч ној пра зни ни из ме ђу сни ма - кад се из ле же ја је – а у ње му не ма ни пу ко ти не ни ња, „Битлси„ су на ста ви ли та мо где су ста ли с пе - гре шке”. смом „You’re Going To Lose That Girl”, раз вив ши Ма карт ни је пе сму пе вао уз сво ју ги та ру Texan слич но сло жен обра зац за пра те ћи во кал, али су Epiphone, 14. ју на уве че, са мо два са та по за о кру овог пу та на ја вљи ва ли ме ло ди ју, а не од го ва ра ли жи ва њу ур ла ју ћих ре фре на пе сме „I’m Down”, на њу. На кра ју је Стар на сни мио и да и ре, а Ха - иако ни је дан да на шњи про ду цент пе ва чу не би ри сон свој ги тар ски део, спу шта ју ћи се на кра ју до зво лио да ри зи ку је сво је гр ло у дер ња ви а да сва ког ре фре на ме ђу рит мич ким ар пе ђом у сти лу за тим сни ма де ли кат ну ба ла ду. То је био на чин, не швил ског ги та ри сте Че та Ат кин са (то, као и упо ран је Ма карт ни, на ко ји је он то же лео да из Ста р о в и стал н и осмин с ки пре л а з и су п рот н и ве де. Ме ло ди ја за гу дач ки квар тет, што је био шафл-рит му пе сме, при ме ри су бри ге бен да о Мар ти нов пр ви ве ли ки до при нос дис ко гра фи ји уба ци ва њу особ них по те за у сва ки мо ме нат њи - „Битлса„, до дат но је сни мље на три да на ка сни је. хо вих нај бо љих де ла). Ма карт ни је био скеп ти чан пре ма гу да чи ма, али Увр шће на у на сту пе „Битлса„ 1965. го ди не, пе - је на Мар ти но во ин си сти ра ње до би је на пе сма сма „Help!” се по пе ла до пр вог ме ста с обе стра - јед но став не ја сно ће ко ја за слу жу је по хва ле ко ји не Атлан ти ка. У Аме ри ци је за ме ни ла пе сму „I ма је оба си па на. Из да та као сингл у САД, по бе ди Got You Babe” Со ни ја и Шер, а на сле ди ла ју је ла је не на кло ност аме рич ке поп пу бли ке пре ма про тест на, ан ти ну кле ар на пе сма „Eve Of Destruc- „ин те лек ту ал ном” та ко што је ме сец да на оста ла tion” Бе ри ја Мак га је ра, ко ји је био пред став ник на пр вом ме сту.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak11.januar2013.

dnevnik

11. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Можда ћете данас бити представљени новом колеги. Немојте се изненадити ако он буде успорен. То може бити сигнал за упозорење или је нови сарадник једноставно престрављен.

BIK 20.4-20.5.

Данас ћете можда изигравати детектива. Неко или нешто, можда кућни љубимац, изгубило се у вашем комшилуку, а ви ћете предводити потрагу. Нећете дуго тражити, очекујте брз резултат.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Недавни пословни успеси вас могу инспирисати да организујете забаву с неколицином блиских пријатеља. Осећате се у овом тренутку посебно позитивно и привлачно и пуни самопоуздања.

Нема сумње, промене су у ваздуху. Могуће је да не примећујете то из разлога што сте дозволили себи да се заглибите у разочарење. Послушајте своје срце. Нећете погрешити!

Ни изблиза није лоше као што мислите! У ствари, ситуација се дефинитивно побољшава. Наравно, то никада нећете сазнати ако се не извучете из кревета и сами то не увидите. Ви то можете.

Данас се можда осећате помало мрзовољно и највероватније желите да останете код куће. Гледање телевизије сада изгледа много привлачније него излазак и дружење. Тако и учините.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могуће је да данас будете нерасположени због одсуства једног члана породице или љубавног партнера, а ваша веселост могла би значајно спласнути. Не очајавајте, то је само тренутно. Недостатак контакта с партнером би вас тренутно могао прилично онерасположити. Можда се питате да ли сте рекли или урадили нешто што је увредило вољену особу. Будите стрпљиви.

Дан је погодан да угодите себи. Посетите фризера, масера, а ни сауна не би била лош избор. Припремите себи ђус од свеже исцеђеног воћа. То ће вам свакако помоћи да се осећате боље.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сада је време да свежете крајеве пројекта који још увек нисте завршили. Колико год да вас то ужасава, када завршите те задатке, отворићете простор за неке у којима ћете више уживати.

Данашњи дан је погодан за медитацију и духовне студије неке врсте. Интуиција би требало да буде посебно наглашена. Због тога ће вам лакше бити да ускладите своје мисли и осећања.

Тензија између брачног пара који је ваш пријатељ, могла би вас довести у средину непријатних збивања. Обоје ће пожелети да вас приволе на своју страну, али немојте да се мешате.

TRI^-TRA^

Ле па Ма ша по но во за у зе та V REMENSKA

PROGNOZA

Увече снег

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Облачно с кишом повремено. Крајем дана захлађење и могућа суснежица и снег. Дуваће слаб јужни и југоисточни ветар, крајем дана северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 1 до 5 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Облачно са слабом кишом повремено уз температуру изнад просека за јануар. Крајем дана захлађење и могућа суснежица и снег, најпре на северу. Дуваће слаб јужни и југоисточни ветар, крајем дана северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 0 до 6 степени. СР БИ ЈА: Облачно са слабом кишом повремено, уз температуре изнад просека за јануар. На планинама снег. Киша ће падати ујутру у централним и јужним пределима и понегде је могућа суснежица. Поподне ново наоблачење доноси кишу на север Србије. Крајем дана на северу суснежица и снег који су могући у ноћи ка суботи у осталим крајевима. Дуваће слаб јужни и југоисточни ветар. Притисак испод нормале. Температура од -3 до 8 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У суботу хладније са снегом ујутру у западним и јужним пределима, а на северу разведравање и сунчани периоди. Поподне разведравање и на југу. У недељу ујутру мраз и нов наоблачење током дана са кишом и суснежицом поподне и увече на северу. У понедељак и уторак топлије, ветровито и облачно са кишом повремено. Дуваће умерен до појачан југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу. Од среде постепено хладније уз могућу суснежицу и снег између среде и четвртка.

БИ О ме те О РО лО шкА пРОг НО зА зА СР БИ Ју: Очекује се благо побољшање биометеоролошке ситуације, али се опрез и даље саветује астматичарима и особама с варирајућим крвним притиском.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-2

Moskva

-9

Oslo

-6

St. Peterburg -8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

Те ни ска љу бав? Вр ло мо гу ће. Ме ди ји у све ту бру је да су Ма ри ја Ша ра по ва и бу гар ски те ни сер Гри гор Ди ми тров за по че ли ро ман су. На кон што је рас ки ну ла ве рид бу са ко шар ка шем Ефе са Са шом Ву ја чи ћем, ле па ру ска те ни сер ка би ла је са ма не ко вре ме. Али, свет ски ме ди ји твр де да 25-го ди шња Ма ша ви ше ни је сло бод на. За по че ла је ве зу са Гри го ром Ди ми тро вим, бу гар ским ко ле гом ко га зо ву и беј би Фе де рер, због слич но сти са Швај цар цем. Њих дво је су фо то гра фи сни ми ли ка ко се ше та ју Ми ла ном про шлог ме се ца, а све че шће се при ча о њи хо вој ро ман си. Они за са да ћу те о ве зи, али ни су је де ман то ва ли. „Ни кад не при чам о свом при ват ном жи во ту. Из ви ни те”, ре као је 22-го ди шњи Ди ми тров, тре нут но 41. те ни сер све та. Обо је ће мо гле да ти на пред сто је ћем Аустра ли јан опе ну у Мел бур ну.

VIC DANA - Драги, отпусти овог возача, данас ме је замало убио. - Немој тако, дајмо му још једну прилику.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

435 (71)

Slankamen

308 (24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

475 (70)

Zemun

338 (6)

Bogojevo

391 (60)

Panчevo

343 (0)

Smederevo

490 (-2)

Baч. Palanka 347 (52) Novi Sad

304 (45)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

155 (-1)

S. Mitrovica

289 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-1)

Beograd

287 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

296 (22)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-28 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

46 (3)

Reшeњe:

DUNAV