Dnevnik 25.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 25. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23027 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BA NO VI NU JU ^E STI GLA SA GLA SNOST IZ NE MA WI NE 11

Vojvo|anska kancelarija u Briselu pro{la Vladu

str. 3

PO VI [I CA ]E BI TI, ALI MA WIH OD ZA KON SKE OBA VE ZE

Ve}e plate i penzije sti`u u maju

U NOVOM SADU SEKU JAVOR DA SADE LESKU

str. 4 NASLOVI 2 [utanovac: S Putinom nismo razgovarali o NATO-u

Ekonomija 4 Gra|ani u minusu 35,6 milijardi dinara 5 Srpski zidari spremni za Zimsku olimpijadu

Reporta`e 6 Depresija psiholo{ki i geografski pojam

Novi Sad 9 Olivera Bala{evi} spasla 13 pasa 9 „Yamirokvai” na Egzitu

Vojvodina 11 Stranke pre~e od komunalnih poslova

Crna 12 U „Skaidovoj” lozova~i ogromna koncentracija metanola 13 Sedam godina za ubistvo na vikendici

O{i{an bulevar

Dru{tvo 14 Kako u~iti bez uybenika

Lov 21 Psi lutalice masakriraju divqa~ i stada, pa nasr}u na qude

Vlada Srbije zaustavila sirene

str. 14

str. 7

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 22 °S

Foto: S. [u{wevi}

Politika

KSENIJA RADULOVI] SAOP[TILA SELEKCIJU POZORI[NE SMOTRE

Sedam predstava na Sterijinom pozorju

str. 23

NE SVA KI DA [WE OT KRI ]E NA TA TAR SKOM BR DU

TRAGEDIJA U PORODI^NOJ KU]I VERE KOVA^EV-[VARC U ZREWANINU

Nelegalan vodovod dug kilometar i po str. 7

SPORT

str. 16 – 20

n PLIVA^KA ELITA NA SLANOJ BARI

Penzionisana lekarka izgorela na kau~u str. 12

n VE^ERAS PROTIV SEVERNE IRSKE

n U NEDEQU U AUSTRALIJI PO^IWE n POMO] [AMPIONAT U FORMULI JEDAN

KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak25.mart2011.

Da ~i}: Pu ti no va po se ta – ko rak da qe u ja ~a wu ve za Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oce nio je ju ~e da je s po li ti~ kog aspek ta po se ta ru skog pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na Be o gra du pro {la do bro i da pred sta vqa „ko rak da qe” u ja ~a wu ve za i pri ja teq skih od no sa dve ju dr `a va. Da ~i} je re kao no vi na ri ma da ju ~e ra {wa Pu ti no va po se ta pred sta vqa na sta vak raz go vo ra ko ji su po sto ja li i ra ni je, pod se tiv {i na sta vo ve Sr bi je u spoq noj po li ti ci.

– Sr bi ja je ja sno re kla da se u spoq noj po li ti ci osla wa ne sa mo na EU i SAD ne go i na Ru si ju, Ki nu i dru ge pri ja teq ske ze mqe ko je s na ma de le i po li ti~ ke i ne ke prin ci pi jal ne sta vo ve ve za ne za po {to va we me |u na rod nog pra va – re kao je on.

Da ~i} je iz ra zio uve re we da eko nom ska, kul tur na i pol ti~ ka sa rad wa Sr bi je i Ru si je mo `e bi ti jo{ ~vr {}a „a da to ni ma lo ne ugro `a va evrop ski put Sr bi je”.

– Uosta lom, i Ru si ja ima do bre od no se s EU, a ~ak po sto ji i stra te {ko part ner stvo Ru si je i NA TO-a – pod se tio je on, i do dao da Sr bi ja tra di co nal no ima do bre i pri ja teq ske od no se s Ru si jom i ru skim na ro dom „a to }e bi ti jo{ vi {e u~vr {}e no pri li kom bu du }e po se te pred sed ni -

ka Bo ri sa Ta di }a ka da bi tre ba lo da bu de pot pi san spo ra zum o stra te {kom part ner stvu”.

Da ~i} je ka zao da je Sr bi ja s Ki nom ve} pot pi sa la ta kav spo ra zum, a da je u pri pre mi ta kav do ku ment i s ne kim za pad nim dr `a va ma, ob ja {wa va ju }i da spo ra zum o stra te {kom part ner stvu zna ~i da na ce lo kup nom pla nu dve dr `a ve raz vi ja ju do bre od no se.

– To bi zna ~i lo da se dve ze mqe sma tra ju part ne ri ma bez ob zi ra na raz li ke kao {to raz li ~it po li ti~ ki uti caj, ve li ~i na i eko nom ska sna ga – re kao je on.

Da ~i} je is ta kao i da je „sim bo li~ ki va `no da Sr bi ja ima ta kve spo ra zu me s naj va `ni jim ze mqa ma ko je na ne ki na ~in vo de me |u na rod nu po li ti ku”.

[u ta no vac: S Pu ti nom ni smo raz go va ra li o NA TO-u Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac re kao je ju ~e da srp ski zva ni~ ni ci s ru skim pre mi je rom Vla di mi rom Pu ti nom to kom we go ve po se te Be o- gra du ni su raz go va ra li o NA TO-u.

– Ni jed nog tre nut ka to kom pre kju ~e ra {weg kva li tet nog raz go vo ra s pre mi je rom Ru ske Fe de ra ci je Vla di mi rom Pu ti nom te ma ni je bi la NA TO, ve} pre sve ga eko nom ska pi ta wa i mo gu} nost da se rob na raz me na iz me |u dve ze mqe po dig ne na vi {i ni vo – iz ja vio je [u ta no vac u Vra wu.

Mi ni star je u tom gra du ju ~e po lo `io ve nac is pred ga le ri je Na rod nog mu ze ja, u znak se }a wa na `r tve NA TO-ovog na pa da 1999. go di ne. [u ta no vac je po tom ob i {ao i po gon vraw skog pa mu~ nog kom bi na ta „Jum ko” u ko jem se {i ju no ve uni for me za pri pad ni ke Voj ske Sr bi je.

– Ne po sto je ni ka kva uslo vqa va wa od Ru si je o to me ko li ko }e mo ima ti pri ja te qa na voj nom ni vou, mi ima mo od li~ ne od no se i s ki ne skom voj skom, a o po boq {a wu voj ne sa rad we s ru skom voj skom bi }e re ~i ve} to kom ove go di ne u di rekt nim kon tak ti ma s Voj skom Ru si je – iz ja vio je [u ta no vac to kom obi la ska „Jum ka”.

On je na veo da „sa rad wa s ru skom voj skom po sto ji kao po tre ba da se pra te po li ti~ ki od no si s Ru skom Fe de ra ci jom, ko ji su pre kju ~e po dig nu ti na vi {i ni vo, ali da srp ska voj ska ni na ko ji na ~in ni je li mi ti ra na ni ti uslo vqe na bro jem pri ja te qa i part ne ra u sve tu s ko ji ma sa ra |u je”. Me |u tim, po je di ni pred stav ni ci po sla ni~ kih gru pa u Skup {ti ni Sr bi je re kli su da je Pu tin to kom bo rav ka u srp skom par la men tu go vo rio i o mo gu} no sti da Sr bi ja u|e u NA TO.

c m y

2

Mi nut }u ta wa Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta po ~e li su ju ~e ra {we za se da we mi nu tom }u ta wa, oda ju }i po {tu `r tva ma NA TO-ovog bom bar do va wa biv {e SRJ 1999. go di ne.

Te ma da li je Sr bi ji po treb no u~la we we u NA TO ak tu e li zo va na je ne sa mo tom go di {wi com ve} i re ~i ma ru skog pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na, iz re ~e nim ~el ni ci ma Skup {ti ne, da bi ta kav po tez bio su pro tan in te re si ma Ru si je.

No vi na ri su `e le li da “na pi sme no” vi de stav ru skog pre mi je ra, uvi dom u ste no gram s tog su sre ta, ali do we ga se ni je mo glo do }i, uz obra zlo `e we da “99 od sto ne po sto ji”, iako se ne zva ni~ no mo glo ~u ti da su sa stan ku pri su stvo va li ru ski ste no gra fi, a na {a teh ni ka ga sni ma la.

Po re ~i ma {e fi ce klu ba ZES-a Na de Ko lun xi je, “ula zak u NA TO ni je te ma, po {to mi ni smo u pro ce su ko ji bi se mo gao zva ti pri kqu ~e we toj ali jan si”, kao i da je to “zva ni~ na dr `av na po li ti ka Vla de i ove skup {tin ske ve }i ne”.

– „Part ner stvo za mir„, ~i ji je ~lan i Ru si ja, je ste do vo qan okvir za sa rad wu Sr bi je i NA TO-a. Sve osta lo su sa mo pret po stav ke – tvr di Na da Ko lun xi ja.

Na pi ta we zbog ~e ga je Pu tin apo stro fi rao pri ~e o NA TO-u, na ve la je da su ne ke po sla ni~ ke gru pe ja sno re kle da je wi hov stav ula zak u NA TO i da je na to od go vo rio da Ru si ja ne ma ni {ta pro tiv to ga, da je to pra vo sva ke ze mqe i we nih gra |a na, ali da }e Ru si ja, kao i sva ka dru ga dr `a va, ako bi bi la ugro `e na od ne ko ga, ili NA TOa, bra ni ti svo je in te re se.

poslani~ke teme

So ci jal no pred u zet ni {tvo PUPS po dr `a va za kon o so ci jal noj za {ti ti, sma tra da je so li dan, ali, ka ko na ja vqu je {ef po sla ni~ kog klu ba te stran ke Mo mo ^o la ko vi}, nu di no vu di men zi ju re {a va wu te pro ble ma ti ke. Re~ je o za ko nu o so ci jal nom pred u zet ni {tvu, ko ji }e usko ro PUPS po nu di ti Vla di i par la men tu, a wi me se pred vi |a da svi oni ko ji su so ci jal no ugro `e ni, po ~ev od in va li da, ne za po sle nih... mo gu osni va ti za dru ge i pred u ze }a, za ko je bi bi le pred vi |e ne po re ske olak {i ce.

– O~e ku je mo da bi se ta ko mo glo an ga `o va ti dva de se tak hi qa da qu di – pro ce wu ju u PUPS-u.

Do si jei po de li li vlast Ako se su di po iz ja va ma stra na~ kih funk ci o ne ra, vlast je jo{ uvek po de qe na po pi ta wu za ko na o otva ra wu taj nih do si jea. Di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} po ru ~io je ju -

Ma pa pre `i vqa va wa Kad }e u skup {tin sku pro ce du ru u}i re ba lans bu xe ta za ovu go di nu, na kon {to je Vla da re kon struk ci jom sma wi la broj svo jih mi ni star sta va, in te re so va lo je po sla ni ka DSS-a Mi ro sla va Pet ko vi }a. On je upo zo rio i na to da Skup {ti na ni je usvo ji la za vr {ne ra ~u ne re pu bli~ kog bu xe ta ne ko li ko go di na una zad i da bi zbog ta kvog po na {a wa sva ka fir ma tr pe la za kon ske sank ci je.

– Po sla ni ci DSS-a `eq no o~e ku ju no vog mi ni stra fi nan si ja, da nam u kva li tet noj dvo dnev noj ras pra vi ob ja sni ka ko }e Sr bi ju iz ve sti iz kri ze, ka ko }e gra |a ni mo }i da na pra ve svo ju „ma pu pu ta„ da pre `i ve do kra ja ove go di ne – pi tao je Pet ko vi}.

Iz ve {taj Agen ci je u Skup {ti ni Pred sed ni ca Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} i pred sed nik Od bo ra dr ^e do mir ^u pi} uru ~i }e da nas pred sed ni ci Skup {ti ne Sla vi ci \u ki}De ja no vi} go di {wi iz ve {taj o ra du Agen ci je za pro {lu go di nu, sa op {te no je ju ~e u par la men tu.

Po ne dav no usvo je nim iz me na ma Po slov ni ka Skup {ti ne, iz ve {ta je re gu la tor nih te la raz ma tra nad le `ni od bor ko ji }e par la men tu pred lo `i ti za kqu~ ke, me re i pre po ru ke ko ji ma bi se una pre di lo sta we u obla sti ma na ko je se iz ve {ta ji od no se. Ti me {to par la ment ne gla sa o sa mim iz ve {ta ji ma, po pro ce ni par la men ta ra ca, is kqu ~u je se sva ka sum wa u mo gu} nost po li ti~ kog uti ca ja na rad re gu la tor nih te la.

~e da za tu stran ku ni su pri hva tqi ve su ge sti je ko je su do bi li od de mo kra ta na za kon ski pred log ko ji su upu ti li u pro ce du ru.

– To {to smo do bi li od Na de Ko lun xi je ne mo `e se zva ti otva ra we do si jea, a po go to vo ne ne ~im {to }e ot kri ti isti nu i {to }e za {ti ti ti `r tve – po ru ~u je Ju go vi}. – Za la `e mo se za kon cept za {ti te `r ta va, a ne za {ti te do u- {ni ka, i zbog to ga ni na ko ji na ~in ne mo `e mo pri hva ti ti kon cept ko ji smo do bi li, po {to se wi me tra `i da se de per so na li zu ju ime na do u {ni ka, kao i da gra |a nin ne ma pra vo uvi da u ori gi nal svog do si jea ne go u ko pi ju i da ga ne mo `e iz ne ti iz slu `be bez bed no sti, ve} sa mo sro ~i ti ne ka kvu za be le {ku. Ni u jed noj is to~ no e vrop skoj ze mqi do si jei ni su otvo re ni na taj na ~in. Za SPO je naj bit ni je da vi di mo ko su ti qu di ko ji da nas se de u dr `av nim struk tu ra ma Sr bi je i ko ~e wen evrop ski put, a bi li su sa rad ni ci, ili su jo{ uvek, taj nih slu `bi. U Bu gar skoj se po ka za lo da je na sto ti ne di plo ma ta, mi ni sta ra, bi lo sa rad nik slu `be bez bed no sti i na rav no da po sto ji bo ja zan da je ta ko ne {to mo gu }e i u Sr bi ji. [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja ob ja sni la je da je “otva ra we taj nih do si jea ose tqi vo pi ta we, ko je tra `i ja sna pra vi la”.

Za to je upo zo ri la na to da se, osim spre ~a va wa zlo u po tre ba slu `bi bez bed no sti, mo ra

dnevnik

vo di ti ra ~u na i o to me da bu de obez be |en wi hov nor ma lan rad.

– Otva ra we do si jea je te ma o ko joj tre ba ozbiq no raz go va ra ti i sva ko br zo ple to re {e we ne bi bi lo do bro – re kla je ona.

Na pi ta we ka da bi ovaj za kon mo gao sti }i na dnev ni red, Na da Ko lun xi ja je ka za la da je jo{ od 2001. go di ne vi {e od 50 od sto gra |a na, ko ji su iz ra zi li za in te re so va nost da vi de svoj do si je, to mo glo i u~i ni ti.

– Sa mim tim, ni je re~ o to me da su ti taj ni do si jei ne gde za kqu ~a ni. Ra di se mo `da o raz li ~i tim kon cep ti ma, da li svi po da ci iz taj nih do si jea tre ba da bu du do stup ni {i roj jav no sti ili ne – na ve la je Na da Ko lun xi ja.

Gla sa we na red nog ~e tvrt ka Ak tu el na sed ni ca par la men ta za po ~e ta je 2. mar ta, a na dnev nom re du je oko 30 ta ~a ka.

Po sla ni ci su ju ~e raz ma tra li vi {e od 200 amand ma na, pred lo `e nih na za kon o spor tu.

O~e ku je se da }e se si ja bi ti na sta vqe na u uto rak, da bi par la men tar ci mo gli gla sa ti, ka ko je za sa da pla ni ra no, na red nog ~e tvrt ka. Vla da Sr bi je pri hva ti la je dva amand ma na po sla ni~ ke gru pe SPS–JS-a, a ka ko je re kao po sla nik so ci ja li sta \or |e Mi li }e vi}, wi me je spre ~e na mo gu} nost da objek ti ko ji bu du pro gla {e ni da su od na ci o nal nog zna ~a ja, bu du iz me {te ni ili sru {e ni ra di iz grad we vi so ko ko mer ci jal nih obje ka ta ili da pro me ne na me nu.

Amand ma nom je pro pi sa no da se pro me na na me ne sport skog objek ta mo `e odo bri ti ako je na od g o va ra ju }i na ~in u dru g om sport skom objek tu obez be |e no oba vqa we sport skih ak tiv no sti. Dru gim amand ma nom one mo gu }e no da za in te re so va ni ku pac kao tre }i su bje kat u pri va ti za ci ji mo `e po kre nu ti taj po stu pak i na taj na ~in je, ka ko pro ce wu ju u SPS–JS-u, spre ~e na mo gu} nost ma ni pu la ci je.

Opo zi ci o ni SRS, DSS, SNS i LDP na ja vi li su ra ni je da ne }e po dr `a ti pred lo `e ni za kon, a u ras pra vi se mo glo ~u ti da je to “za kon pro tiv spor ta”, kao i da je “pra vqen po me ri ’Par ti za na’ i ’Cr ve ne zve zde’”.

Pr va li ga – Go spo |o \u ki}-De ja no vi}, vi de li ste na {u po sla ni~ ku gru pu, ov de ima va `nih sport skih li~ no sti – na veo je ju ~e po sla nik SRS-a Zo ran Kra si}. – Dra gan @iv kov, na di mak mu je Xa ja, igra fud bal k’o Xa ji}. Do bri slav Pre li}, na di mak mu je Dok, igrao je za „Voj vo di nu„, pr va li ga. Da ne pri ~a mo o Fi li pu Sto ja no vi }u, on je se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Skup {ti ne. [to se mo je ma len ko sti ti ~e, bio sam ne kad dru gi i tre }i stre lac u Ju go sla vi ji – ob ja snio je stru~ nost ra di ka la u spor tu Kra si}.

No vi po sla nik URS-a Skup {ti na je ju ~e kon sta to va la man dat no vom po sla ni ku gru pe Uje di we ni re gi o ni Sr bi je Sla vi {i Zla ta no vi }u. On je u par la men tu za me nio Eli za bet Pa u no vi}, ko ja je pod ne la ostav ku na me sto po sla ni ka zbog pre la ska na me sto dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu zdra vqa. Sla vi {a Zla ta no vi} bio je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

U BA NO VI NU JU ^E STI GLA SA GLA SNOST IZ NE MA WI NE 11

Voj vo |an ska kan ce la rij a u Bri se lu pro {la Vla du Predsednik Vlade Vojvodine „Vojvodina je dugo i strpqivo liku kakvu ima vi{e od 200 Bojan Pajti} izrazio je ju~e za- ~ekala na ovu odluku i na prili- evropskih regiona i gradova kodovoqstvo odlukom Republi~ke ku da u administrativnom centru ji ve} dugo imaju svoja predstavvlade kojom je data saglasnost za Evropske unije lobira za svoje ni{tva u Briselu. On, me|utim, otvarawe vojvo|anske kancela- interese i interese svojih gra- smatra da ovo pitawe nije smelo, rije u Briselu.

– Pozdravqam odluku Vlade Srbije, koja je prihvatila moj dogovor s ministrom spoqnih poslova Vukom Jeremi}em o osnivawu predstavni{tva Pokrajine Vojvodine u Briselu.

Nama je to predstavni{tvo izuzetno zna~ajno zbog toga {to je va`no da stvorimo institucionalni i kadrovski kapacitet da u trenutku kada Srbija postane kandidat za ~lanstvo u EU, {to vi{e novca iz evropskih fondova dobijemo za daqi razvoj privrede u Pokrajini, za razvoj infrastrukture, zdravstva i obrazovawa - istakao je Vla da Sr bi je u no vom sa sta vu po dr `a la voj vo |an sku ini ci ja ti vu Pajti} u izjavi za medije.

On je najavio da }e Vlada APV |ana. Iako nije postojao niti je- niti ubudu}e sme da se posmatra ve} slede}e nedeqe poslati svoje dan opravdan razlog da se ova od- kao politi~ko pitawe „jer se rapredstavnike, „odnosno qude iz luka godinama odla`e, duboko di o odluci koja nema veze s poPokrajinskog fonda za evropske verujem da }emo sada mo}i da i u litikom ve} sa strate{kim poslove, da zajedno s predstavni- praksi poka`emo da se podr- evropskim pozicionirawem Vojvodine i Republike Srbije„. „Iako smatram da smo mnogo izPaj ti}: I}i }e naj stru~ ni ji gubili zbog toga {to kancelarija u Briselu nije otvorena mnogo – Va`no je naglasiti da }e qudi koji }e predstavqati Vojvoranije, veoma sam zadovoqan ~idinu u Briselu morati da budu najstru~niji i najprofesionalniwenicom da su nam sada otvorena ji, morati da, osim znawa engleskog jezika i zavr{enog fakultejo{ jedna veoma zna~aja vrata i s ta, imaju i diplomatskog iskustva ili zavr{enu Diplomatsku podjednakim entuzijazmom podrakademiju jer `elimo da zaista u samom sedi{tu EU ostavimo `a}u inicijativu drugih regija i najboqi utisak, da obezbedimo najboqi lobisti~ke procese i da gradova u na{oj zemqi koji `ele privu~emo sav onaj novac koji }e nam u budu}nosti pripadati, u da u~ine isto„, naveo je predsedskladu s procesom na{eg pridru`ewa EU – naveo je Pajti}. nik Egere{i, ina~e i predsednik Upravnog odbora Fonda cima na{e misije u Briselu, do- {kom na{oj kancelariji u Bri- „Evropski poslovi“, koji je Vlagovaraju {ta je potrebno u~ini- selu i sama Republika Srbija za da Vojvodine ovlastila za obati u daqim koracima „. jo{ jedan korak pribli`ila vqawe svih pravnih i drugih poI predsednik pokrajinskog Evropskoj uniji, a to je bio na{ slova oko registracije, otvaraparlamenta [andor Egere{i po- ciq od samog po~etka„, ocenio je wa i poslovawa predstavni{tva Vojvodine u Briselu. zdravio je odluku Vlade Repu- Egere{i u pisanoj izjavi.

Ina~e, u ju~era{wem zakqu~blike Srbije kojom se podr`ava On je istakao da ovom odlukom otvarawe predstavni{tva AP Vojvodina nije dobila nikakvo ku sa sednice Vlade Srbije, koji Vojvodine u Briselu. ekskluzivno pravo ve} istu pri- je „Dnevniku” dostavqen iz Po-

krajinske vlade, stoji da se „daje saglasnost Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine za osnivawe predstavni{tva APV u Briselu”. Tako|e, dodaje se i da se ovaj zakqu~ak prosle|uje Ministarstvu spoqnih poslova, kao i Vladi Vojvodine. Zanimqivo je, me|utim, da u zvani~nom saop{tewu Vlade o aktima koji su ju-

Voj vo di na ni je do bi la ni ka kvo eks klu ziv no pra vo ve} istu pri li ku ka kvu ima vi {e od 200 evrop skih re gi o na i gra do va ko ji ve} du go ima ju svo ja pred stav ni {tva u Bri se lu ([an dor Ege re {i) ~e usvojeni u Nemawinoj 11 nije navedena i ova saglasnost, uprkos velikom interesu javnosti za to pitawe.

Naime, na vojvo|anskoj politi~koj sceni ve} nekoliko meseci izra`eno je negodovawe zbog ~ekawa na tu saglasnost, koju je, ina~e, krajem pro{le godine najavio i sam ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}.

On je tad na sastanku s pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em obe}ao i da }e za ofis u Briselu Vojvodina dobiti prostor u zgradi Misije Srbije u prestonici Evropske unije. Mogu}nost otvarawa briselskog predstavni{tva, posle duge javne polemike, definisana je Statutom i Zakonom o nadle`nostima APV. Istim aktima, usvojenim krajem 2009. godine, utvr|eno je i da Pokrajina takvu nadle`nost mo`e realizovati samo uz saglasnost Republi~ke vlade, koja je ju~e i stigla u Banovinu B. D. Sa vi}

petak25.mart2011.

3

Rok za si ste ma ti za ci ju u mi ni star stvi ma 11. april Posle 11. aprila, kada isti~e rok ministarstvima da naprave sistematizaciju radnih mesta, vide}e se efekti i u{tede od rekonstrukcije Vlade Srbije, re~eno je ju~e Tanjugu u Ministarstvu finansija. Kako je obja{weno, ministarstva imaju rok od 30 dana, od dana stupawa na snagu Zakona o ministarstvima, 11. marta, da usvoje pravilnike o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta.

Skup{tina Srbije usvojila je 11. marta Zakon o ministarstvima, kojim je predvi|eno da rekonstruisana Vlada ima 17 ministarstava.Ciq zakona, kako je navedeno u obrazlo`ewu, jeste racionalnija i funkcionalnija organizacija organa dr`avne uprave da bi radili efikasnije, ali i smawewe javnih rashoda.

U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE PRED STA VQEN MO DEL SA RAD WE NOR DIJ SKIH ZE MA QA

Re cept za Za pad ni Bal kan Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je da }e se ta nevladina organizacija u narednom periodu zalagati za uspostavqawe stalnih interparlamentarnih veza Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. On je ju~e na prezentaciji nordijskog modela saradwe u Skup{tini Vojvodine kazao i da Igmanska inicijativa za to ima podr{ku predsednika ~etiri dr`ave, kao i predsednika parlamenata u tim zemqama.

– Ta saradwa bi se odnosila na oblasti evropskih integracija, za{tite `ivotne sredine i bezbednosti – naveo je Popov.

On je kazao da je Igmanska inicijativa dobila podr{ku {efova ovih dr`ava i za definisawe modela re{avawa brojnih pitawa koja su jo{ uvek ostala otvorena, me|u kojima je naveo pitawa granica, izbeglica, ratnih zlo~ina, sukcesije, te statusnih i imovinskih problema gra|ana. Po wegovim re~ima, ekspertska grupa ove nevladine organizacije ve} radi na modelima za prevazila`ewe tih prepreka.

Uz napomenu da je pro{logodi{wa sesija Igmanske inicijative zna~ajno doprinela unapre|ewu saradwe u regionu, koja je prethodnih godina bila u negativnom trendu, Popov je izrazio o~ekivawe da }e ovogodi{wi skup, koji je planiran za okto-

bar, biti „korak napred” za odnose u regionu. On je kazao da }e i ovogodi{woj sesiji prisustvovati predsednici ~etiri dr`ave, kao i evropski komesar za pro{irewe [tefan File.

Popov je ocenio i da bi nordijski model saradwe me|u dr`avama, koje su ju~e u pokrajinskom parlamentu predstavili ambasdori [vedske, Finske i Danske, mogao biti primer za saradwu u regionu Zapadnog Balkana. Diplomate nordijskih zemaqa ukazali su ju~e na to da je do sporazuma o saradwi ovih zemaqa, kao i Norve{ke, do{lo po~etkom pedesetih godina pro{log veka, iako su i te zemqe u pro{losti bile optere}ene brojnim sukobima. Kazali su da je re~ o saradwi koja podrazumeva slobodno kretawe qudi i usluga na tr`i{tima ~etiri zemqe, slobodan pristup viskom {kolstvu i niz drugih „prakti~nih re{ewa”.

Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} ocenila je da nordijski primer mo`e biti inspiracija za budu}u saradwu u na{em regionu. Ona je ukazala na to da je Vojvodina, odnosno wen parlament, posle ratova devedesetih, prvi uspostavqao saradwu i dijalog sa susedima, navode}i da su najpre bili sklopqeni sporazumi s Istarskom i Vukovarsko-sremskom `upanijom u Hrvatskoj.

B. D. S.

NO VO STI U FUNK CI O NI SA WU VLA DE SR BI JE

Ho men za du `en za od no se s jav no {}u Vlada Srbije odredila je ju~e svog koordinatora za odnose s javno{}u, a tu funkciju }e obavqati dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Premijer Mirko Cvetkovi} je, prilikom rekonstrukcije svog kabineta, najavio da }e se u budu}nosti s ve}om ozbiqno{}u voditi ra~una o na~inu na koji se plasiraju informacije o radu izvr{ne vlasti. Usvojena su i zakonska re{ewa kojima se dodatno reguli{e oblast informisawa u Vladi Srbije.

Po izmenama i dopunama Zakona o Vladi Srbije, u ~lanu koji reguli{e predstavqawe stavova Vlade u javnosti, ~lanovi izvr{ne vlasti du`ni su da u javnosti izra`avaju i zastupaju stavove Vlade. Posebno je nagla{eno da tu obavezu ima i ~lan Vlade koji je glasao protiv neke Vladine odluke.

Tim ~lanom se propisuje i da ~lanovi Vlade, dr`avni sekretari ili direktori posebnih organizacija i slu`bi ne smeju da budu anonimni izvori, odnosno da ne smeju da s medijima komuniciraju tako da se ne mo`e utvrditi ko daje informaciju.

Slobodan Homen ocenio je ju~e da ta odluka ima za ciq „otvarawe” Vlade za javnost.

– Ova vlada je u~inila niz dobrih stvari koje nisu bile dobro medijski propra}ene, dok su neke druge, koje su joj zamerane, na-

{le svoj prostor u medijima. Ovi propusti mogu se ispraviti samo potpunim otvarawem Vlade prema javnosti – rekao je Homen Tanjugu.

On je poru~io da ~lanovi Vlade ne}e biti ograni~eni u svom medijskom istupawu, isti~u}i da oni imaju ne samo pravo ve} i obavezu na to. Homen je najavio da }e jedan od prvih koraka koje }e preduzeti na novoj funkciji biti vra}awe redovnih konferencija za novinare Vlade Srbije.

Homen }e nastaviti da obavqa funkciju dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde.

VESTI Ma |ar sko-srp ska ko mi si ja ne ma pa ra Me{ovita ma|arsko-srpska komisija istori~ara ima problema u funkcionisawu jer im ma|arska i srpska vlada nisu obezbedile novac za rad, pi{e „Ma|ar so”. ^lanica komisije koju je anga`ovala srpska strana Agne{ Ozer rekla je da do sada novac nisu dobile ni srpska ni ma|arska akademija nauka, iako su vlade dveju zemaqa za to dale ozbiqna obe}awa. Ona je navela i da srpski deo komisije nema novca „~ak ni za putne tro{kove ~lanova, a kamoli za istra`iva~ki rad”.

[i ja ko vi} dr `a vni se kre tar

rEklI Su Stan ko vi}: Da }u sve od se be

\e li}: @e li mo ve }u po dr {ku

To do ro vi}: Po na lo gu Bri se la i Va {ing to na

– Ne `elim da obmawujem javnost obe}awima da }u iskoreniti korupciju u zdravstvu jer je to nemogu}e. Me|utim, zajedno s ostalima, u~ini}u sve da je svedem na razumnu meru. Tu ne mislim samo na name{tene tendere ve} i na davawe i primawe mita u bolnicama, domovima zdravqa... Svestan sam da to nije lak posao, ali institucionalni okviri za tu borbu postoje. Da}u sve od sebe – ka`e novi ministar zdravqa Srbije dr Zoran Stankovi} za „Frankfurtske vesti”.

Na konstataciju da je ve}ina zdravstvenih ustanova „podeqena” po partijskom kriterijumu, on je istakao da je svestan toga i da je to ne{to {to }e poku{ati da promeni. O atmosferi u Vladi on je rekao da je prijatno iznena|en.

– Nema napetosti niti netrpeqivosti me|u ministrima. ^ini mi se da su svi spremni da rade svoj posao – ukazao je Stankovi}, negiraju}i da je potrebno da ministri tra`e dozvolu da daju intervjue.

Potpredsednik Vlade zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da }e ideja preraspodele strukturne pomo}i EU biti razmotrena na sastanku nacionalnih koordinatora za pretpristupnu evropsku pomo} koji }e biti odr`ana u aprilu u Beogradu.

Predstavnici zemaqa korisnika IPA fondova na Zapadnom Balkanu trebalo bi, naime, da razmotre inicijativu da se od Brisela zatra`i da dr`ave koje imaju ambiciju da postanu ~lanice EU dobiju vi{e novca iz evropskih fondova, pojednostavqewe procedura za dobijawe pomo}i, i ve}u makrofinansijsku podr{ku. \eli} se osvrnuo i na proces evropskih integracija, navode}i da je ura|en veliki deo posla, ali da je ostalo da se donesu zakoni o restituciji, o finansirawu politi~kih aktivnosti, kao i promeni Zakon o javnim nabavkama.

Srpska radikalna stranka ocenila je ju~e, povodom godi{wice NATO-ovog bombardovawa, da je taj „zlo~ina~ki ~in” predvo|en SAD, imao za ciq da se jednoj suverenoj dr`avi otme deo teritorije, i upozorila na to da Beograd pregovorima s Pri{tinom nastavqa taj proces.

Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} je na konferenciji za novinare ukazao i na to da se otimawe nastavqa i danas preko „re`ima” predsednika Srbije Borisa Tadi}a. On je optu`io „Tadi}ev re`im da vodi pregovore s Pri{tinom po nalogu Brisela i Va{ingtona i da je u{ao u proces priznavawa nezavisnosti dr`ave Kosovo”. Funkcioner SRS-a izrazio je nezadovoqstvo i time {to Srbija ne koristi privilegovan polo`aj kod Ruske Federacije.

– Poseta premijera Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji pokazala je da postoje velike mogu}nosti za ekonomsku saradwu dveju dr`ava, ali srpski re`im to izbegava – rekao je Todorovi}.

Donedavni ministar vera u Vladi Srbije Bogoqub [ijakovi} izabran je za dr`avnog sekretara u Ministarstvu vera i dijaspore, izjavio je ju~e FoNetu ministar Sr|an Sre}kovi}. On je, posle prijema kod partijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, rekao da }e mu predstavqati zadovoqstvo da sa [ijakovi}em zajedni~ki nastavi dosada{wu politiku koja je vo|ena u Ministarstvu vera.

– Verujem da }emo zajedni~kim snagama u~initi ono {to gra|ani Srbije od nas o~ekuju, a to je da dr`ava i crkva odvojeno, a s druge strane zajedno, rade na mnogim projektima koji su u interesu na{e dr`ave i naroda – istakao je on.

Kon gres „Za jed no za [u ma di ju” U Kragujevcu }e 2. aprila biti odr`an Drugi kongres stranke „Zajedno za [umadiju” na kojem }e biti izabran predsednik, pot-

predsednici i strana~ki organi.

Po informacijama iz ZZ[-a, spiskovi kandidata za strana~ke organe i funkcije jo{ nisu zakqu~eni, ali je izvesno da }e jedini kandidat za predsednika biti gradona~elnik Kragujevca i narodni poslanik u Skup{tini Srbije Veroqub Stevanovi}.

Stranka „Zajedno za [umadiju„ ~lanica je Udru`enih regiona Srbije i ima dva poslanika u Skup{tini Srbije. „Zajedno za [umadiju„ se deklari{e kao partija liberalne desnice i zala`e se za decentralizaciju Srbije, wen ubrzani privredni razvoj i odlu~ne evroatlantske integracije.

Ak ci ja DSS-a u Adi Predsednik i portparol Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojevi} i Milenko Jovanov ju~e su u Adi, simboli~no - crnim pokriva~em, prekrili nedavno otkriveni spomenik ma|arskom generalu iz 19. veka Jano{u Jovanu Damjani}u. Predstavnici DSS-a su tako, pred gra|anima te ba~ke op{tine u kojoj ve}inu stanovni{tva ~ine Ma|ari, jo{ jednom `eleli da istaknu da su neprihvatqivi postupci koji naru{avaju zajedni~ki `ivot svih nacionalnosti u Vojvodini, poput podizawa spomen obele`ja ~oveku koji je u istoriji ostao upam}en kao „nemilosrdni ubica i progoniteq nema|arskog `ivqa”, rekao je Ristivojevi}.On je napomenuo da, posle sve~anog otkrivawa tog spomenika 13. marta, kojem je prisustvovao i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, „niko od nadle`nih u republici i pokrajini nije reagovao” na proteste nekoliko politi~kih stranaka i wihove zahteve da se to spomen obele`je ukloni.

4

ekonomija

petak25.mart2011.

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI]

Ne ma pro da je Lu ke No vi Sad

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} tvr di da Lu ka „No vi Sad” ne }e bi ti pri va ti zo va na, ali da vla sti tra `e stra te {kog part ne ra za ovo ak ci o nar sko dru {tvo.

– Lu ka „No vi Sad” ne }e bi ti pri va ti zo va na, ali vla sti po ku {a va ju da tom ak ci o nar -

To ni ka da ni je bi la ide ja, ali je ste da se za Lu ku na |e stra te {ki part ner, ko ji }e je una pre di ti da bi do bi la me |u na rod ni zna ~aj, ka kav i za slu `u je – za kqu ~io je Paj ti}.

Di rek tor Lu ke „No vi Sad” Mi len ka Mi li vo je vi }a, je ra ni je iz ja vio da Uprav ni od bor

dnevnik

SVE MA WE KA SNI MO S OT PLA TOM, IAKO DU GO VI RA STU

Gra |a ni u mi nu su 35,6 mi li jar di di na ra Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na s ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca sma wen je to kom fe bru a ra 1,2 od sto, i na kra ju tog me se ca iz no sio je 212.434, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je.

Iz nos do zvo qe nog pre ko ra ~e wa po te ku }im ra ~u ni ma po ve }an je to kom fe bru a ra 1,1 po sto, s 35,25 mi li jar di di na ra na 35,62.

Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na to kom fe bru a ra sma wen je 0,1 od sto, na 6,37 mi li o na, dok je broj ko ri -

sni ka te ku }ih ra ~u na ostao ne pro me wen, na ni vou od oko 4,3 mi li o na.

li mi ta po kre dit nim kar ti ca ma bio je 72,88 mi li jar de di na ra, a u ko ri {}e wu je bi lo 50,87 od sto tog

Broj kreditnih kartica je tokom februara pove}an 0,3 posto, na 1,01 milion Broj kre dit nih kar ti ca s ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca to kom fe bru a ra sma wen je 3,4 od sto, sa 66.522 na 64.247. Na kra ju fe bru a ra iz nos odo bre nog

iz no sa, od no sno 37,08 mi li jar di.

Broj kre dit nih kar ti ca je to kom fe bru a ra po ve }an 0,3 po sto, na 1,01 mi lion, dok je broj ko ri sni ka po ve }an 0,1 po sto, na 819.675.

PO VI [I CA ]E BI TI, ALI MA WIH OD ZA KON SKE OBA VE ZE

Lu ka ~e ka di ja log u {traj ku Di rek tor Lu ke „No vi Sad” Mi len ko Mi li vo je vi} iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” da se ni je jo{ raz go va ra lo s pred stav ni ci ma vla sti u ve zi s da qim ra dom ove fir me, ma da je po ~e tak di ja lo ga o~e ki vao od mah po sle re kon struk ci je Vla de Sr bi je. Na gla sio da je do bro {to je pri va ti za ci ja sto pi ra na, ali da je u pred u ze }u i da qe {trajk, ali rad ni, za po ~et 8. mar ta. Ka ko je re kao, {traj ko va }e se sve dok od vla sti ne stig ne zva ni ~a na po tvr da da se Lu ka „No vi Sad„ ne }e pro da va ti. skom dru {tvu obez be de stra te {kog part ne ra. Ko }e to bi ti, kao i pod ko jim uslo vi ma }e ula ga ti u Lu ku, jo{ ni je po zna to – re kao je ju ~e Paj ti}.

On je do dao da ne zna ka kav se aran `man pri pre ma za Lu ku „No vi Sad”, ali da plan po ko jem bi se ona pro da la ni kad ni je po sto jao.

– Ni ka da ni je bi la ide ja u raz go vo ri ma s Vla dom Sr bi je, od no sno s ta da {wim mi ni strom eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |a nom Din ki }em, da se Lu ka pri va ti zu je.

tog pred u ze }a na me ra va da pro da imo vi nu Lu ke pre ko }er ke-fir me.

Pod se ti mo, Lu ka „No vi Sad” je pre dve go di ne iz u ze ta iz pro ce sa pri va ti za ci je na kon {to su to tra `i le grad ske i po kra jin ske vla sti. U me |u vre me nu je do net no vi Za kon o lu ka ma ko ji ne do zvo qa va da se lu~ ka in fra struk tu ra pri va ti zu je po {to pred sta vqa jav no do bro. Mi li vo je vi} na vo di da bi osni va we i pro da ja }er ke-fir me za pra vo bio na ~in da se ove za kon ske od red be za o bi |u.

Z. De li}

Ve }e pla te i pen zi je sti `u u ma ju Po me ra wa na red nog uskla |i va wa pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja ne }e bi ti, ali }e po ve }a we, ko je }e bi ti is pla }e no u ma ju, bi ti ma we ne go {to to za kon na la `e. Na i me, ume sto ne {to vi {e od ~e ti ri po sto, ko li ko se pro ce wu je da }e bi ti in fla ci ja u pr vom tro me se~ ju ko ja je „me ra” za dru go uskla |i va we u ovoj go di ni, ono }e bi ti 2,95 po sto, od no sno ono li ko ko li ko je i pred vi |e no Za ko nom o bu xe tu.

Bi }e to dru gi put od po ~et ka go di ne da se za rad o~u va wa bu xe ta za ovu go di nu kr {e po je di na~ na fi skal na pra vi la jer za po sle ni u jav nom sek to ru i pen zi o ne ri tre ba lo je – ra ~u ni ca je ta ko po ka zi va la – u ja nu a ru da do bi ju po ve }a we od oko 4,5 po sto, a do bi li su sa mo dva pro cen ta. Da bi dr `a va mo gla is pla ti ti ma we ne go {to su to pra vi la na la ga la, ona je ve} na po ~et ku go di ne me wa la za kon, ali se ta iz me na od no si la sa mo na pri ma wa u ja nu a ru, {to zna ~i da, uko li ko i sa da po ve }a we bu de ma we od pri pa da ju }eg, mo ra bi ti iz me wen i Za kon o bu xet skom si ste mu i Za kon o pen zi ja ma, ali i Za kon o bu xe tu.

Osim to ga, is pla ta uve }a nih pla ta i pen zi ja bi }e u ma ju, iako se uskla |i va we od no si na april jer sta ti sti~ ki po da ci o ra stu ce na na ma lo za pr va tri me se ca iz la ze sre di nom apri la a bez wih se ne }e

Si no} su u Ma ti ci srp skoj uru ~e na tra di ci o nal na pri zna wa „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” ko ji do de qu ju Re gi o nal na pri vred na ko mo ra No vi Sad, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog sa da i Agen ci ja „Me di ja in vent” u sklo pu pro jek ta „Put ka vr hu”.

Ovo pri zna we za naj bo qu kom pa ni ju u pro {loj go di ni pri pa lo je JP „Voj vo di na {u me”, dok je „Auto-glas Iva ni}„ d. o. o. iz No vog Sa da do bi lo pri zna we za naj bo qe ma lo pred u ze }e.

Naj `e na u bi zni su je di rek tor ka JKP „Grad sko ze le ni lo„ u No vom Sa du Na ta {a Ra {e ta. Za an ga `o va nost u obra zo va wu i dru {tve nu od go vor nost na gra du je do bi la pro fe sor dr Mi le na Mi ka la~ ki s Fa kul te ta za sport i fi zi~ ko vas pi ta we. Me na xer 2010. go di ne je Mi lo{ Sa ra man di} iz PD „Pa non ske TETO„, dok su op {ti na Vr bas i wen pred sed nik @eq ko Vi do vi} pro gla {e ni za naj bo qu lo kal nu sa mo u pra vu. Di rek tor „Ter mo ven ta„ iz Te me ri na Alek san dar Cr no go rac do bit nik je pre sti `ne na gra de kao in du stri ja lac 2010. go di ne.

O~ ni cen tar „Vi dar” prof. dr Slo bo dan ke La ti no vi} na -

gra |en je za na u~ no i stra `i va~ ki rad, Uni ver zi tet „Edu kons„ za pri me nu evrop skih stan dar da, a Po qo pri vred na {ko la s do mom u~e ni ka u Fu to gu za tra di ci ju i kon ti nu i tet re zul ta ta u obra zo va weu. In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne pri zna we je do bio za vi sok ni vo u obla sti zdrav stve ne za {ti te. GAT d. o. o. No vi Sad je naj bo qi u tr `i {noj po zi ci o ni ra no sti u po slo va wu, a „Ja streb„ d. o. o. No vi Sad u kva li te tu po slo va wa. Za do pri nos o~u va wu `i vot ne sre di ne i pre me nu eko lo {kih stan dar da na gra |en je „Eco Recycling„ d. o. o. No vi Sad. Agen ci ja „]o si}„ iz Ba~ ke Pa lan ke po ne la je zva we „Part ner 2010. go di ne„, dok je SZR „Bom bo ni ca„ iz ^u ru ga do bi la pri zna we za naj bo qi po ro di~ ni bi znis. Ge ne ra li di rek tor „Alas hol din ga„ Ro man Kra to hvil do bio je na gra du za do pri nos raz vo ju pred u zet ni {tva, fir ma „ICM-elek tro nik„ za ino va tiv nost, a „Grin teh„ No vi Sad za zdra vi ji i lep {i No vi Sad, Voj vo di nu i Sr bi ju. Za po stig nu ti kva li tet u po slo va wu na gra |en je „Ja streb„ d. o. o. No vi Sad. Q. M.

Ako bi se, ko jim slu ~a jem, pri ho di u bu xe tu uve }a li vi {e ne go {to je to pla ni ra no - a po mi we se da bi se na go di {wem ni vou, uko li ko bi se pu we we ka se na sta vi lo kao do sa da, mo gao ostva ri ti „vi {ak” od oko de set mi li jar di – i za po sle ni u jav nom sek to ru, a sa mim tim i pen zi o ne ri jer je rast pen zi ja di rekt no ve zan za rast pla ta, mo gli bi do bi ti ko ji di nar vi {e.

Me |u tim, ve} sa da je iz ve sno da taj vi {ak ne bi i{ao kao li ne ar no po ve }a we svi ma ve} bi ve }a pri ma wa do bi li oni ko ji sa da ima ju ma wa. zna ti ta~ no ko li ko po ve }a we pla ta i pen zi ja sle du je. No, po {to se ve} una pred zna da u bu xe tu ima pa ra za po ve }a we od sa mo 2,95 po sto, bez ob zi ra na to ko li ko tro me se~ na in fla ci ja iz no si la, po sta vqe

se pi ta we za {to bi se uop {te ~e k a l a zva n i~ n a sta t i s ti k a ka da je ona za is pla tu ne bit na. S dru ge stra ne, ka da je re ~e no da je sle de }e uskla |i va we 1. apri la, i i{lo se s pret po stav kom da }e uve }a ne pla te

„Fi jat” na saj mu

URU ^E NA PRI ZNA WA „KA PE TAN MI [A ANA STA SI JE VI]”

„Voj vo di na {u me” naj bo qe u 2010. go di ni

Ko ji di nar vi {e

i pen zi je za pra vo za po sle ni i pen zi o ne ri do bi ti tek u ma ju, ka d a se is p la } u j e april s ka pla ta od no sno pen zi ja. Upra vo to je iza zval za bu nu pa su ne ki po hi ta li da po ru ~e da }e usla |i va we pla ta i pen zi ja ka sni ti jer se po me ra s apri la na maj, od no sno s ok to bra – jer 1. ok to bra tre ba da bu de tre }e uskla |i va we – na no vem bar. Da kle, ne ma po me ra wa uskla |i va wa, ali ta ko uve }a ne pla te i pen zi je is pla }i va }e se na red nog me se ca jer se ina ~e pri ma ju ovog za pret hod ni me sec. Dru gim re ~i ma, za po sle ni i pen zi o ne ri }e to kom ma ja u dva na vra ta do bi ti po po lo vi nu april skih pla ta od no sno pen zi ja, {to je i do sa da bi lo.

Do dat nu bri gu za po sle ni ma u jav nom sek to ru i pen zi o ne ri ma do no si i ~i we ni ca da i uskla |i va we ko je je pred vi |e no za 1. ok to bar, bez ob zi ra na to ko li ka bu de {e sto me se~ na in fla ci ja, ne }e bi ti u we noj vi si ni jer je pred vi |e no da bu de dva po sto i ni pro ce nat vi {e po {to je i s ovim utvr |e nim pla ni ran de fi cit u bu xe tu, dok bi even tu al no pri dr `a va we stva r ne in fla ci je jo{ vi {e uti ca lo na ru pu u dr `av noj ka si. No, i za po sle ne u jav nom sek to ru i pen zi o ne re mo `e ute {i ti to {to }e svo je pri na dle `no sti i da qe pri ma ti re dov no.

Q. Ma le {e vi}

Kom pa ni ja „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ (FAS) pred sta vi la je ju ~e svo ju po nu du za Me |u na rod ni sa jam auto mo bi la u Be o gra du, ko ji po ~i we da nas, a u ko joj je i je di ni put ni~ ki auto mo -

bil do ma }e pro iz vod we „pun to kla sik”.

Na {tan du FAS-a iz lo `e ni su mo de li iz „Fi ja to vog„ uvo znog pro gra ma: „fi jat”, „al fa ro meo”, „lan ~a”, „fi jat pro fe -

{e nel” i „xip”. „Fi jat” }e na be o grad skom saj mu auto mo bi la, na ko jem u~e stvu je pr vi put, pred sta vi ti no vi tip mo to ra „TwinAir„, eko lo {ki na pred ni mo tor.

23. 03. 2011.

1.307,57324

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (764,59 0,66)

Promet

TE - TO, Senta

19,78

1.950

17.550

Nama, [abac

13,64

250

207.500

AIK banka, Ni{

-0,12

4.078

3.298.209

Kredi banka, Kragujevac

12,46

2.230

2.230

Komercijalna banka, Beograd

4,84

32.500

48.262.000

Pinki, Zemun

11,11

2.000

4.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,10

989

143.544

9,09 Promena %

480 Cena

2.400 Promet

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom Vaqevo put, Vaqevo

-12,03

1.126

164.396

Rudnik, Rudnik

-12,00

1.510

15.100

Sinter, U`ice

-12,00

902

2.706

Neostar, Novi Sad Jugoprevoz, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija

-12,00

528

14.784

-11,11 Promena %

400 Cena

29.200 Promet

NIS, Novi Sad

0,63

477

42.652.199

Soja protein, Be~ej

1,19

1.020

23.872.900

Univerzal, Kawi`a

0,00

250

3.291.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Agrobanka, Beograd

0,52

8.927

4.365.380

Imlek, Beograd

-3,80

2.201

1.606.945

Soja protein, Be~ej

23.872.900

1,19

1.020

Univerzal banka, Beograd

0,73

4.700

18.800

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,00

2.400

360.000

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

Tigar, Pirot

0,68

735

83.846

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,16

3.050

960.250

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.000

70.000

Alfa plam, Vrawe

1,09

10.243

2.550.520

-0,33

596

211.589

-0,20

487

6.867.667

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,16

3.050

960.250

Veterinarski zavod, Subotica

Fabrika {e}era, Crvenka

6,88

4.490

377.160

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik „SR BI JA GAS” I „GA SPROM” OSNO VA LI OSI GU RA VA JU ]U KU ]U

VLA DI MIR PU TIN PO TVR DIO [AN SU NA [IH GRA \E VI NA RA U RU SI JI

Ru sko-srp ski „So gas” – Javno preduze}e „Srbijagas„ potpisalo je ju~e s ruskim „Gaspromom„ ugovor o osnivawu zajedni~ke osiguravaju}e kompanije „Sogas„ u Srbiji – izjavio je generalni direktor „Srbijagasa„ Du {an Ba ja to vi}.

On je kazao da }e osniva~ki kapital nove osiguravaju}e ku}e bi-

ti {est miliona evra, od ~ega }e 2,9 miliona evra izdvojiti „Srbijagas„, a preostala 3,1 miliona ruska strana, koja }e biti vlasnik 51 odsto „Sogasa„.

– O~ekujem da }e u naredne tri do ~etiri sedmice biti prikupqene sve dozvole za osnivawe „Sogasa„ u Srbiji – kazao je Bajatovi}.

Kako je precizirao, u ponedeqak }e biti upu}en zahtev Komisiji za za{titu konkurencije u Srbiji, a nakon toga i zahtev Narodnoj banci Srbije za dozvolu za rad nove osiguravaju}e kompanije.

Bajatovi} je kazao i da je zavr{eno uno{ewe imovine „Srbijagasa„ u zajedni~ko preduze}e s „Gaspromom„ za podzemno skladi{te gasa u Banatskom dvoru.

– Ostalo je jo{ da „Gasprom„ uplati 40 miliona evra za zajedni~ko preduze}e i ustupi 250 miliona kubnih metara gasa koji su upumpani u skladi{te – kazao je on.

Srp ski zi da ri sprem ni za Zim sku olim pi ja du Prilikom posete na{oj zemqi premijer Rusije Vla di mir Pu t in raz go va rao je s predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em i dr`avnim vrhom, izme|u ostalog, i o mogu}nosti u~e{}a na{ih gra|evinskih firmi u pripremi Zimskih olimpijskih igara u So~iju 2014. i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Putin je rekao da bi `eleli da iskoriste veliko iskustvo srpskih part ne ra u iz grad wi tu ri sti~kih objekata, gde su se na{i neimari dokazali kako vrsni radnici.

Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} izjavio je za na{ list da je Putinova poseta Srbiji potvrdila koliko na{e gra|evinarstvo ima velike {anse da nastupi na tom tr`i{tu. Zbog toga je Srbija jo{ ranije krenula u pregovore s hrvatskim gra|evinskim firmama da bi zajedni~ki uzeli {to ve}i deo kola~a jer sama na{a operativa, takva kakva je sada, ne mo`e ba{ mnogo toga uraditi.

Ka ko nas od odr `a va wa Zimske olimpijade u So~iju dele jo{ samo tri godine, posao bi se morao „uhvatiti” ve} ove godine. S tim u vezi, Rodi} ka`e da nastup u Rusiji mora da vodi esnaf i da se pripremaju brzo, da nisu u pitawu meseci, nego dani. Radna grupa srpsko-hrvatskih fir-

Pre `i ve ti kri zu Rodi} obja{wava da samo uz organizovan nastup u Rusiji na{i gra|evinci imaju {ansu da u ova krizna vremena pre`ive. Vrata nisu otvorena samo za So~i – gde su nekada radile brojne firme, poput „Komgrapa„, nego i za druge oblasti. Sagovornik ka`e da je i sam 1980. bio jedan od upravnika gradwe u So~iju, gde su dobili posao vredan oko 600 miliona dolara, {to je bila vrednost kao danas {est milijardi! Ali, tada je jugoslovenska operativa radila sve, od temeqa do krova. mi intenzivno radi u saradwi s Privrednom komorom Srbije i Gospodarskom komorom Hrvatske i pripremaju se ekipe i za Rusiju, ali i za Al`ir i Kazahstan. Rodi} ka`e da }e

„GA SPROM” ZA DO VO QAN NIS-om

Krav ~en ko jo{ uvek di rek tor Generalni direktor Naftne industrije Srbije Ki ril Krav ~en ko i daqe }e obavqati ovu funkciju, odnosno nije do{lo do promene na mestu prvog ~oveka NIS-a, ukazuju u NIS-u.

Ina~e, Krav~enko je na ovoj

ro~nu strategiju razvoja NIS-a, koju uskoro treba da prihvati i Upravni odbor srpske kompanije, kao i izjava predsednika Upravnog dobora NIS-a i prvog zamenika generalnog direktora „Gaspromwefta” Va di ma

Ki ril Krav ~en ko

funkciji od februara 2009. godine, odnosno od trenutka kada je ruska kompanija „Gaspromweft”, preuzimawem 51 odsto kapitala NIS-a, postala ve}inski vlasnik.

To potvr|uje i odluka „Gaspromwefta” da odobri dugo-

Ja kvqe va. On ukazuje na to da je pri o ri te tan za da tak me nax menta NIS-a, na ~ijem je ~elu generalni direktor Krav~enko, ove i naredne godine, uspe{na realizacija projekta modernizacije rafinerije NISa, koja }e doprineti pove}awu

kvaliteta proizvodwe naftnih derivata do nivoa evropskih standarda, ka`e se u saop{tewu iz NIS-a.

Da podsetimo, nedavno je Krav~enko za „Dnevnik” izjavio da je si gur no da }e u NIS-u biti prisutan do kraja 2012. godine. Uz to, treba znati i da je u me|unarodnim kom pa ni ja ma po put NIS-a, rotacija kadrova u upravqawu uobi~ejena pa se mo`e desiti da Krav~enko, ukoliko ne bude generalni direktor NIS-a, bude u Upravnom odboru ove kompanije.

– Ru ska kom pa ni ja „Ga spromweft„ zadovoqna je rezultatima poslovawa NIS-a u 2010. godini – izjavio je ju~e generalni direktor „Gaspromwefta” Alek san dar Dju kov. – Kom pa ni ja NIS se ve o ma uspe{no razvija i ve} se mo`e re}i da postoje pozitivni rezultati u rusko-srpskoj energetskoj saradwi. Transformacija NIS-a u lidera na Balkanu svakako }e potrajati neko vreme, ali mi vidimo perspekti vu, ve ru je mo me nax men tu kompanije i „Gaspromweft” je u potpunosti siguran u to da }e se to realizovati. D. Ml.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak25.mart2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2960

103,3630

105,7410

100,9860

Australija

dolar

1

72,7597

74,2446

75,9522

72,5370

Kanada

dolar

1

73,2915

74,7872

76,5073

73,0671

Danska

kruna

1

13,5815

13,8587

14,1775

13,5399

Norve{ka

kruna

1

12,8453

13,1074

13,4089

12,8059 11,3011

[vedska

kruna

1

11,3358

11,5671

11,8331

[vajcarska

franak

1

79,0142

80,6267

82,4811

78,7723

V. Britanija

funta

1

116,6870

119,0690

121,8070

116,3300

SAD

dolar

1

71,8922

73,3594

75,0467

71,6721

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 3. 2011. godine

Ra do vi na auto pu tu Zbog izvo|ewa gra|evinskih radova na naplatnoj stanici „Stara Pazova” od 28. do 31. marta, od 4. do 7. aprila i od 11. do 14. aprila naizmeni~no ne}e raditi dve trake za naplatu, najavili su „Putevi Srbije”. Radovi }e biti obezbe|eni saobra}ajnom opremom i signalizacijom, navedeno je u saop{tewu.

se pre go vo ri za o kru `i ti u aprilu na sastanku u Zagrebu, a onda }e se preko nadle`nih ministarstava krenuti u ugovarawe radova. O~ekuje se izgradwa ogromnog broja hotela,

od izgradwe potpuno novih do rekonstrukcije starih, ali i ogromnog broja objekata {irom Rusije koji su nezavr{eni. A ~ak u 55 oblasti u Rusiji planiraju da organizuju raznovrsnu proizvodwu za koju trebaju objekti.

Iako ima mi{qewa da je srpsko gra|evinarstvo deficitarno u stru~nom kadru, Rodi} ka`e da imamo tehni~ki kadar, od in`ewera do rukovaoca ma{ina, koji mogu da se uhvate u ko{tac s tako velikim poslovima. Ako se dobije kvalitetan posao, lako }e se na}i majstori ako usfale, anga`ova}e se mla|i koji }e se izu~iti uz starije radnike.

Velike gra|evinske firme kao {to su „Ratko Mitrovi}”, „Ener go pro jekt”, „Kom grap”, „Trudbenik” i „Rad”, realizovale su velike projekte u Rusi ji, gde su ra di li jo{ od osamdesetih godina pro{log veka. Za Olimpijske igre u Moskvi 1980. „Komgrap” je izgradio hotel „Kosmos„ s vi{e od 1.800 soba, a za mawe od deceniju i po, od 1993. do 2007, iza srpskih graditeqa ostalo je samo u Moskvi blizu tri miliona kvadratnih metara izgra |e nog po slov nog, ho tel skog, medicinskog, industrijskog i stam be nog pro sto ra.

Srpska operativa je osamdesetih go di na ostva ri va la na inostranom tr`i{tu izme|u dve i dve i po milijarde dolara godi{we.

R. Da u to vi}

5

SRP SKI SI TI-KLUB U PO KRA JIN SKOJ SKUP [TI NI

Po vra tak u Voj vo di nu na po sao Delegacija Srpskog siti-kluba iz Londona, koji okupqa mlade visokoobrazovane stru~wake iz Srbije koji `ive i rade u Velikoj Britaniji, posetila je ju~e Skup{tinu AP Vojvodine.

Povod je mogu}a saradwa i promocija Vojvodine u Velikoj Britaniji i plan da Pokrajina pomogne mladim i uspe{nim stru~wacima koje `ele da se vrate u zemqu.

– Na{a dr`ava, a i na{a pokrajina, treba ja~aju veze s privrednim i finansijskim organizacijama u Velikoj Britaniji, a na{i qudi su most izme|u na{ih dr`ava – rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i. – Deo stru~waka je izrazio `equ da se vrati u Srbiju, a na{ zadatak je da im omogu}imo povratak. Zbog toga razgovaramo s predstavnicima „Hemofarma„, Apatinske pivare i VIP-fonda o mogu}em zaposlewu.

Povratak mladih i obrazovanih qudi kao i privla~ewe novih investicija znatno bi doprineli napretku zemqe.

– Trudimo se da omogu}imo na{im qudima koji `ele da se vrate da to i u~ine. Nismo danas ni{ta konkretno potpisali, ali smo zapo~eli vrlo ozbiqnu komunikaciju o zapo{qavawu, da li kroz projekte ili kroz razne akcije – rekla je predsednica Srpskog siti-kluba Na ta {a Ko ~i{.

Prezentacija Vojvodine u Londonu planirana je za maj ove godine.

A. Var ga

VEN SAN DE @ER UPO ZO RIO DA SE KO RUP CI JA MO RA OB U ZDA TI

S mu} ka ma u jav nim na bav ka ma ne }emo u EU [ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De `er izjavio je ju~e da ne}e biti pre~ica na putu Srbije ka EU i da }e efikasnost u suzbijawu korupcije imati va`nu ulogu u oceni ispuwavawa uslova za ~lanstvo u toj zajednici.

– Srbija mora da poka`e rezultate koje od we o~ekuje EU, ali i gra|ani Srbije – rekao je De`er na dodeli sertifikata prvoj grupi javnih slu`benika za javne nabavke koji su pro{li specijalnu obuku.

On je istakao da je za Srbiju kqu~na izgradwa institucija, {to podrazumeva i postojawe transparentnog i efikasnog sistema javnih nabavki. Za to je, kako je dodao, potrebna sna`na politi~ka posve}enost, stvarawe takvog sistema gde ne}e biti rupa

Obuka qudi koji }e se baviti javnim nabavkama je, po wegovim re~ima, bila te`ak zadatak i veliki korak napred u godini va`noj za Srbiju kad je u pitawu pridru`ivawe EU jer se sertifi-

Ne ~e ka ti kom pro mi ta ci ju Zamenik {efa Misije OEBS-a u Srbiji To mas Mor je rekao da se setrifikacijom slu`benika za javne nabavke podr`ava borba protiv korupcije i sna`i primena pravila u javnim nabavkama.

– Ne treba ~ekati da se do|e do suda i da se kompromituje cela administracija, ve} raditi na prevenciji – rekao je Mor. u zakonima i wihovom sporovo|ewu.

– U sprovo|ewu javnih nabavki moraju da se po{tuju ~etiri principa – transparentnost, jednak tretman za sve u~esnika, slobodno nadmetawe i nediskriminatorska pravila – rekao je De`er, i dodao da je obavezno postojawe interne i eksterne kontrole u javnim nabavkama i efikasnog sudstva.

Ocena javnih nabavki u Srbiji, na koje se godi{we tro{i ~etiri milijarde vera, kako je istakao De`er, ima}e zna~ajnu ulogu u oceni ispuwavawa uslova za sticawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU, koja }e biti data u oktobru.

– Proces pridru`ivawa Srbije EU zavisi}e od uspe{nosti borbe protiv korupcije, zbog ~ega je dodela sertifikata slu`benicima za javne nabavke veoma ohrabruju}a – rekao je De`er.

kacijom slu`benika ja~aju institucionalni kapaciteti u sistemu javnih nabavki.

– Javne nabavke ~ine kamen temeqac internog tr`i{ta, ali i integriteta i odgovornosti sistema kada je re~ o vladavini prava – rekao je De`er.

Sertifikate je ju~e dobilo 113 qudi iz prve grupe od 208 prijavqenih za polagawe ispita za sticawe licence za bavqewe javnim nabavkama. Za polagawe ispita do kraja maja je prijavqeno 700 qudi, a procewuje se da postoji potreba da u Srbiji sertifikate ima od tri do ~etiri hiqade slu`benika koji se bave javnim nabavkama.

Stalni Predastavnik UNDP-a u Srbiji Vi li jam In fan te je rekao da je dodela seftifikata korak ka priznavawu profesionalizma koje tra`e javne nabavke.

On je dodao da je ve}ina slabosti

koje je uo~io u sistemu javnih nabavki u Srbiji posledica nedostatka informacija i znawa, ali da postoje pojedini slu~ajevi kada to nije tako i da, kada su u pitawu razli~iti motivi da se izbegnu propisi, prema tim qudima „treba brzo reagovati”. Infante je istakao da je, ipak, u odnosu na stawe od pre deset godina napravqen zna~ajan napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, u ~emu zna~ajnu ulogu ima unapre|ewe sistema javnih nabavki. On je dodao da se, po procenama stru~waka, ure|enim sistemom mo`e u{tedeti petina novca koji se godi{we tro{i na javne nabavke.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Mi li ca De le vi} je rekla da su za gra|ane Srbije u{tede u javnim nabavkama od velikog zna~aja jer se taj novac mo`e, u te{kim godinama, iskoristiti za druge potrebe.

Dodela sertifikata prvoj grupi javnih slu`benika za javne nabavke je, po re~ima direktora Uprave za javne nabavke Pre dra ga Jo va no vi }a, zna~ajan dan za suzbijawe korupcije u Srbiji i za ceo sistem javnih nabavki jer }e obezbediti li~nu odgovornost i sankcije za propuste.

– Sertifikati su prvi korak u suzbijawu korupcije u javnim nabavkama, podizawu stru~nosti, pove}awu efikasnosti i suzbijawu neregularnosti u sistemu javnih bavaki – istakao je Jovanovi}.

E. Dn.

6

RePORTA@e

petak25.mart2011.

U NO VOM SA DU JE DE PRE SI JA NE SA MO PSI HO LO [KI PO JAM VE] I GE O GRAF SKI

Lo kal ni po li ti ~a ri obe }a va ju sa mo pred iz bo re svim normalnim zemqama sveta depresija podrazumeva psiholo{ki “bedak”, ali Novosa|ani povremeno `ele da naglase da su “mimo sveta” pa taj pojam ima i svoju mikrogeografsku konotaciju. Ali ve} i sam naziv surovo oslikava stvarnost `ivota stanovnika koje je nevoqa naterala da se smeste u Depresiji, negde izme|u solitera Limana 4 i Telepa.

Deprimirani su, siroma{ni i na rubu egzistencije. Hrane se iz kontejnera, a jedini prihod im je od skupqawa sekundarnih sirovina i sezonskih gra|evinskih radova. Blato i trska opkoqavaju prve starosedeoce jo{ od kad su se ovde doselili. Doslovno se ni{ta nije pomerilo s mrtve ta~ke.

Decenijama stanovnici ovde `ive u malim tro{nim barakama od gipsa i {perplo~a ili ku}ercima. Kupatilo je za wih luksuz, a poqski klozeti su uobi~ajena pojava. Nemaju ni asfalt, gaze kroz blato posle svake ki{e i snega. @ive samo za danas. Sutra je mnogo daleko i neizvesno.

O wima se retko pri~a, eventualno ih se ponekad seti Crveni krst ili politi~ari lokalnog ranga, ali samo da poentiraju u predizbornim kampawama. Wihova deca, oskudno obu~ena, ne pro-

U

U Depresiji na sutra ne misle

se, ali se ~esto mogu videti po Limanima kako nude svoje usluge.

Pitaju vlasnike prodavnica ili frizerskih salona da li im treba ~i{}ewe snega oko lokala, a za uzvrat samo tra`e poneki dinar kako bi sebi kupili kiflu ili ~okolodicu, {to je za ve}inu pravi luksuz. Ismet Re|ep, poznatiji kao Isa, ne}e da se slika. Udovac je i `ivi s dvoje maloletne dece. @ivi u svom skromnom domu od gipsanih plo~a, koji se ne razlikuje od desetine drugih u Ulici Sime Matavuqa. Unutra je toplo, “smederevac” radi i zimi i leti.

Ismetove o~i svetlucaju, od suza ili bolesti, razlog krije. Stalan ka{aq ne mo`e.

– Ve} dugo ka{qem, ali nisam i{ao doktoru. Nemam kwi`icu, a ni druge dokumente. Doselio sam se iz Kosovske Mitrovice, a daleko mi je da idem u Kraqevo da sredim papire. Nemam ni para za to – vajka se Isa. U ku}i stari name{taj, na podu stari zeleni itison, nasred plafona od iverice u dnevnoj sobi rupa od vlage. Po starom fri`ideru {etaju bube. Iznad prozora i po }o{kovima zidova memla.

Umesto kupatila ima tu{-kabinu, ali ne i vodu. Kupaju se polivawe vodom iz lonca. WC je kao i kod ostalih, poqski. Isa `ivi sa

Imi ta ci ja nor mal nog `i vo ta

sinom (11) i }erkom (13). Deca ne idu u {kolu. Sin je zavr{io prvi razred. Onda mu je umrla supruga pa decu nije imao ko da vodi i vra}a iz {kole. Ovo nije jedina tragedija na{eg doma}ina. Jedan od starijih sinova je u zatvoru, a o drugom odavno ni{ta ne zna.

– Imao je 30 godina kada je jednostavno nestao bez glasa pre dve i po godine – jedva krije tugu Ismet.

U sezoni gra|evinskih radova on radi sa zidarima za dnevnicu od deset evra, ali se u ove zimske dane te{ko snalazi. Sakupqa stari hleb iz kontejnera i prodaje ga onima koji hrane sviwe. Leti kod

Sa mo se u kon tej ne re uzda ju

okretnice na Limanu 4 prodaje lubenice za paore koji nemaju vremena da ~ekaju i bak}u se s mu{terijama. Ali zarada je lo{a.

– Te{ko da sakupim dva xaka starog hleba, ali pla}aju svega sto dinara po xaku, pa slabo {ta mogu da zaradim. Struju i vodu nisam platio ne pamtim od kad, ve} mesecima, samo ~ekam da majstori do|u i iskqu~e me – ve} se Ismet pomirio sa `ivotom u mraku.

Zasad ima ne{to ogreva, ali ne}e biti dosta da se pregura zima. Malo drva ostavili su mu radnici “Zelenila”, kada su nedavno u blizini ru{ili topolu sklonu padu. Iako `ivi ovde ve} 28 godina, ne mo`e dobiti socijalnu pomo} jer mu nedostaju silni papiri, a wih, pak, nikako da pribavi.

I wegovoj kom{inica Katarina (65) sli~na je sudbina. Pre dve godine ukinuli su joj socijalu. @ivi sa sinom i snahom, oboje su nezaposleni, i dve unuke. Te{ko `ive, a da bi se ugrejali, ukqu~e ringlu na elektri~nom {poretu.

Prestala je da kupuje lekove jer za wih nema novca. O~ekuje penziju pa }e vaqda biti boqe.

U Depresiju ne zalazi niko osim onih koji tu stanuju i, naravno, pacova. Tu su se odavno odoma}ili.

Qi qa na Na to {e vi}

APA TIN SKI UMET NIK MI LAN ZU LI] ZA GI NI SA NA [MIN KAO 11.000 „[KAR TO VA”

Lak {e je osvo ji ti Los An |e les ne go Be o grad a je ~itav svoj svakodnevni `ivot sasvim podredio umetnosti vidi se jo{ na ulazu stan umetnika Milana Zuli}a, gde se gosti jo{ u predsobqu maltene sudaraju s jednom od wegovih skulptura. Name{taj, oslikan, {aren i veseo, na{ao je

D

ostalih, u Barseloni i Sankt Peterburgu, Mariboru, Rijeci, Zagrebu, Atini, Napuqu, Pogorici, Trstu i Sofiji) i 23 samostalne, gde je priredio postavke svojih slika, skulptura, fotografija, video i vizuelno „miksovanih“ ostvarewa.

Kon ku ri sao je dav no Zu li} ~e ti ri pu ta na li kov nim aka de mi ja ma u No vom Sa du i Be o gra du, ali ya ba.

Kad ga na we go vim iz lo `ba ma pro fe so ri (ne ki bi li i u ko mi si ja ma ko je su ga od bi le) pi ta ju u ~i joj je kla si di plo mi rao, jet ko ka `e – u svo joj uglavnom me|u odba~enim stvarima i svakom komadu dao novi `ivot. Takva je sudbina i tawirima, ~a{ama i ostalim komadima poku}stva. Ne dr`i televizor ni druge ure|aje na struju. Muziku slu{a s laptopa, na kojem re`ira i svoja video-ostvarewa. Ako se

Dav no pre `a lio di plo mu

ne ra~una ro|ewe 1972. u bolnici u Somboru, gde je zavr{io i sredwu {kolu, ovaj mladi i daroviti ~ovek je stoprocentni Apatinac.

Od prve izlo`be, koju je imao s jedva 20 godina, u~estvovao je na vi{e od 70 kolektivnih (izme|u

Me|utim, Zuli} se po ameri~ kim kri teri juma sasvim uklapa u definiciju selfmejd mena, bez standardnog pedago{kog bekgraunda.

– Jo{ od prvog dana u osnovnoj {koli najvi{e sam voleo da crtam i svakog dana `urio ku}i da dovr{im zapo~eto. @eleo sam da upi{em Likovnu akademiju, konkurisao sam po ~etiri puta u Novom Sadu i Beogradu, ali nisam pro{ao. Sada mi je sme{no kad me na mojim izlo`bama profesori (neki su bili i u komisijama koje su me odbijale) pitaju u ~ijom klasi sam bio. [ta da im drugo ka`e nego – u svojoj. Nekad me je to bolelo, ali vi{e nije vi{e va`no jer sam dokazao da u svetu mogu pro}i i bez zvani~ne fakultetske diplome – pri~a Zuli} bez trunke ogor~ewa.

Pored klasi~nih likovnih ostvarewa posebno su zapa`ene wegove fotografije, koje je razli~itim tretmanima transformisao u slike i crte`e. Izlo-

`ba od 9.000 fotografija, kasnije dopuwena s jo{ 2.000, zvani~no je nominovan za Ginisovu kwigu rekorda.

– Na starim, odba~enim i ~esto neuspelim fo to gra fi jama sam meha ni~ki intervenisao ki seli nom, uqani ma bojama, tu{evima, hipermanganom, ali i grebawem. [kart fotke, kojima je bi lo predo dre|eno da zavr{e na otpadu, „maski- Iz lo `ba „ma ski ra nog” ot pa da ne po ~itavom Studentskom kulrane“ su stigle na zidove galeturnom centru srpske prestonice. rija – ka`e Zuli}.

U okviru projekta „Umetnost u Na brojnim me|unarodnim maVojvodini“ Milan je svrstan me|u nifestacijama ve} se afirmisao 80 najzna~ajnijih likovnih stvarai kao zna~ajan video-umetnik. laca. Pripala mu je prva nagrada Posebno priznawe mu je ukazano u za crte` na konkursu „Grani~na Atini, kad je wegov rad „Erotipodru~ja erotike“ novosadske ka“ zvani~no otvorio internaci„Art klinike“, a lane mu je tre}u onalni festival na kojem u~eza fotografiju „Govor boje“ dodestvovali stvaraoci sa svih konlio „Refoto plus Epson“. Zuli}etinenata. Zuli} je jedini predve fotografije iz serije „Love stavnik Srbije bio i lane u Barstory“ uvr{{}ene su i u u`i izbor seloni, radom „Le Soleil 1923“. konkursa u Los An|elesu.

– Taj animirani film, nastao – Prednost svetskih konkursa od kola`a starih fotografija, je {to niko ne stoji iza tebe, kojima su pojedine familije `eosim rada i talenta. Kod ku}e, lele da ovekove~e po~etkom 20. pak, poku{avam da `ivim od svog veka svoj boravak u mondenskim stvarala{tva, nije to lako, pogoletovali{tima, nagla{avao je tovo u ovim kriznim vremenima, zapravo svest o prolaznosti i neali se snalazim. Ne `alim se jer minovnosti zaborava – obja{waradim ono {to najvi{e volim. va Zuli}.

Taj rad je po izboru selektora Ne bih mogao druga~ije – zakqufestivala digitalne umetnosti ~uje Zuli}, kome ne smeta {to ga prikazan u Beogradu, ali tek na- neki sugra|ani i daqe pomalo kon premijere u Sankt Peterbur- tretiraju kao ~udaka jer ~esto gu. Me|unarodni salon stripa Zu- zna da zastane kraj kontejnera da li}a je anga`ovao da kreira osam proveri ho}e li ga neka odba~ena qudskih figura u prirodnoj veli- stolica inspirisati. ~ini, koje su istovremeno izlo`eJe li sa ve ta Prel ~ec

dnevnik

OD DANAS DO 8. APRILA

NA PODBARI POSAO PRI KRAJU

Konkurs za izdavawe lokala na [trandu

Za plasti~an otpad 120 spremi{ta Po sta vqa we 120 spre mi {ta za za seb no od la ga we PET am ba la `e upra vo se za vr {a va na Pod ba ri ka `u u JKP „^i sto }a”. Do sa da je po sta vqe no 450 PET spre mi {ta na Li ma nu, De te li na ri, Avi ja ti ~ar skom na se qu, kvar tu iz me |u Bu le va ra Kra qa Pe tra Pr vog i Bu le va ra Ja {e To mi }a, Saj mi {te, Gr ba vi ca i No vo na se qe.

- Na me ra nam je da se po red sva kog kon tej ne ra za po me {an ot pad na |e i spre mi {te za PET am ba la `u.

Ta kvih me sta u gra du ima oko 900 {to zna ~i da }e mo vr lo br zo po sti }i svoj ciq. U ja nu a ru 2010. go di ne iz spre mi {ta smo sa ku pqa li 23,5 to na PET am ba la `e me se~ no, a u ja nu a ru ove go di ne ~ak 44 to ne - re kao je di rek tor JKP „^i sto }a” Da li bor No va ko vi}. „^i sto }a” je zi mus po kre nu la kam pa wu pod slo ga nom „Po stu pi dra sti~ no, odvo ji pla sti~ no” ko ja ima za ciq edu ko va we gra |a na o va `no sti re ci kla `e i ~u va wa `i vot ne sre di ne.

A. L.

Novosadska petak25.mart2011.

Ro bin Hud pro tiv {al te ra o~i ma ne po ja vqu ju sli ke bes ko na~ nih re do va u ko ji ma se ~e ka sa ti ma i zbog naj ma we pa pi ro lo gi je. Zbog tih ne vo qa uvek su, na rav no, gra |a ni gun |a li, ali sa da ima mo om bud sma na, za {tit ni ka gra |a na. I, om bud sman Sa {a Jan ko vi} je oce nio da Ka ta star ska slu `ba u No vom Sa du kr {i pra vo gra |a na na do bru upra vu. On je do dao i da Slu `ba za ka ta star ne po kret no sti u na {em gra du kr {i pra va gra |a na, jer wi ho ve zah te ve ob ra |u je me se ci ma uz ne po treb ne bi ro krat ske ko mli ka ci je.

Sa dru ge stra ne, gra |a ni ko ji su sprem ni i mo gu da pla te dvo stru ko tra `e ni do ku ment do bi ja ju pre ko re da. Ova kva se gre ga ci ja i du pli ar {i ni su gra |a ni ma ve} du `e vre me ta we ner ve, pqu {ta le su pri tu `be, pa se na kra ju ogla sio i ne ko iz „si ste ma”.

Na po slet ku, od Slu `be za ka ta star je za tra `e no da se bo qe or ga ni zu ju ka ko su gra |a ni ne bi ne po treb no ~e ka li pred ni zom {al te ra, za po sao ko ji se mo `e oba vi ti na jed nom me stu. ^i ni nam se da su se to~ ki }i u glo ma znom bi ro krat skom apa ra tu za vr te li u do brom sme ru, a da li }e se si tu a ci ja po pra vi ti osta je da se vi di.

B. Markovi}

Dve ulice bez grejawa Sta nov ni ci uli ca Bran ka Ba ji }a od 36 do 88 i Dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a 2 ne }e ima ti gre ja we i to ple vo de da nas od 8 ~a so va, zbog ra do va na pri kqu ~e -

hronika

wu objek ta u Bran ka Ba ji }a 46.

Nor ma li za ci ja gre ja wa i to ple vo de o~e ku je se u po po dnev nim ~a so vi ma.

A. V.

NESVAKIDA[WE OTKRI]E NA TATARSKOM BRDU

Nelegalan vodovod dug kilometar i po Ne l e g al n u vo d o v od n u mre ` u, du gu 1,5 ki lo me tar, pro na {li su rad ni ci „Vo do vo da i ka na li za ci je” na Ta tar skom br du, sa op {te no je ju ~e iz ovog pred u ze }a. Na vo di se da je mre `a bi la spo je na na blo ki ra nu i vi {e od 10 go di na sta ru cev, oda kle je vo da do pre ma na do ne ko li ko ku }a u Uli ci Bra ni sla va Bu ku ro va. „Vo do vod” je pro tiv in ve sti to ra pod neo pri ja ve ko mu nal noj i gra |e vin skoj in spek ci ji, ko je }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv po ~ i n i l a c a. Da q e sto j i da }e mre `a naj ka sni je da nas bi ti is kqu ~e na sa si ste ma. Po ~i ni lac, ka ko se na vo di, tvr di da je u mre `u ulo `io 15.000 evra, a iz „Vo do vo da” po ru ~u ju da je to uza lud no ulo `en no vac, jer }e po red kri vi~ ne pri ja ve za ugro `a va we zdra vqa qu di, osta ti bez vo de.

Iz pred u ze }a upo zo ra va ju da je mo gu }e da je vo da iz ne le gal ne mre ` e bi l a mi k ro b i o l o { ki i he mij ski ne is prav na, jer je po ti ca la iz ne ko ri {}e ne i za tvo re ne ce vi.

U fe bru a ru su se do go di la dva po ku {a ja ne le gal nog pri kqu ~e wa u Uli ci Pa vla Ri sti }a na Puc ka ro {u u Pe tro va ra di nu, a iz „Vo do vo da” na po mi wu da ne }e to le ri sa ti ne le gal ne pri kqu~ ke na le gal nu mre `u, po go to vo na ma gi stral ne vo do ve. Uz to, upo zo ri li su gra |a ne ko ji even tu al no raz mi {qa ju da se ne le gal no pri kqu ~e na grad ski vo do vod da }e svi ta kvi po ku {a ji bi ti ot kri ve ni i da }e, osim fi nan sij skog gu bit ka, pro tiv u~i ni o ca bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve u skla du s od lu kom Gra da.

S. K.

„Vodovod”: voda dopremana u deo Ulice Branislava Bukurova

Otkazan koncert na Spensu

Bez vode Paragovo i Popovica Sta nov ni ci Pa ra go va i Po po vi ce bi }e da nas po vre me no bez vo de od 8 do 12 ~a so va. Do ovih pre ki da u is po ru ci vo de do }i }e, ka ko ka `u u “Vo do vo -

du”, zbog ra do va „Elek tro voj vo di ne”. Ta ko |e, bez vo de }e da nas od 8 do 14 ~a so va bi ti sta nov nic Voj vo |an ske uli ce.

A. V.

Kon cert „Mu zi ka va {e i na {e mla do sti „ ko ji je tre ba lo da se odr `i na Spen su je ot ka zan. Gra |a ni ko ji su ku pi li ula zni ce, mo gu da do bi ju po vra }aj nov ca na bla gaj ni kli za li {ta.

A. Va.

V remeploV

Skup{tina Udru`ewa penzionera

Pose~en drvored

Foto: S. [u{wevi}

SEKU JAVOR, SADI]E LESKU

Bunar zatrpali, stub srama sravnili Na zah tev ku }e vla sni ka iz Glav ne uli ce, no vo sad ski Ma gi strat je 25. mar ta 1817. od lu ~io da za tr pa ve li ki jav ni bu nar u toj uli ci, jer „sa da sva ka ku }a ima svoj bu nar”. Sru {en je i stub sra ma, ko ji je sta jao u bli zi ni, na uglu da na {wih uli ca Zmaj Jo ve i Mi le ti }e ve. Jer, tvr di lo se, „ni je pri me re no gra -

de ni to bo gan na {pi cu do 2.200.000 di na ra za ugo sti teq ski obje kat s le ve stra ne cen tral nog pla toa. Kon kurs na do ku men ta ci ja po ce ni od 5.000 di na ra po objek tu mo `e se ot ku pi ti sva kog rad nog da na od 10 do 14 ~a so va u Upra vi „Ze le ni la” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 25/1. Te le fon za do dat ne in for ma ci je je 4881 - 622. I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o to vo da ne ma su gra |a ni na G ko me se na po men bi ro kra ti je ne di `e ko sa na gla vi i pred

Ras pi san je kon kurs za iz da va we lo ka la na [tran du za ju bi lar nu sto tu se zo nu, ko ja po ~i we od 1. ma ja i tra je do 30. sep tem bra, sa op {te no je iz „Grad skog ze le ni la”. Kon kurs je otvo ren od 25. mar ta do 8. apri la, a u po nu di je uku po 27 obje ka ta, ki o ska, pul to va, pro sto ra. Po ~et ne li ci ta ci o ne ce ne se kre }u od 100.000 di na ra za vo -

|an skom re du da li ti je i pro ce si je pro la ze po red ku `nog me sta” ka kav je taj stub. A sa mo pre de se tak go di na mno gi gra |a ni su tra `i li da se taj stub ni ka ko ne ru {i „jer qu di su na vi kli to kom 54 go di ne, da na istom me stu vi de ne va qal ce ko ji su za slu `i li pra ved nu ka znu za svo ja ne de la”.

N. C.

O{i{an deo Bulevara oslobo|ewa Re k on s truk c i j a dr v o r e d a na ce lom Bu le va ru oslo bo |e wa po ~e la je ju ~e, a ona pod ra zu me va za me nu 434 sta bla ja vo ra ko ji su u ve o ma lo {em sta wu no vim sad ni ca ma le ski. Do 31. ma ja bi }e po sa |e no 543 le ske, {to zna ~i da }e na Bu le va ru bi ti 100 sta -

ba la vi {e. Na po me nu toj lo ka ci ji tre nut no po sto ji dvo stru ki dr vo red pla ta na i ja vo ra. Ja vor je vr sta ko ja ve} go di na ma po ka zu je sla bu pri la go |e nost grad skih uslo vi ma i zbog to ga je do {lo do we go vog pro pa da wa i su {e wa. Za me nom ja vo ra dru gom

vr stom, ot por ni jom na grad ske uslo ve, uma wi }e se ne ga tiv ni efek ti vi so ke fre kven ci je sa o bra }a ja na Bu le va ru. Po sao ra di „Grad sko ze le ni lo„ a no vac je obez be di la Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

B. M.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Ba {ten ski ot pad da nas se od no si u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u, a u po ne de qak }e bi ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u- po po zi vu i Ki sa ~u. Tra va, gra we, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

Go di {wa skup {ti na Udru `e wa pen zi o ne ra odr `a }e se da nas u 10 sa ti u ve li koj sa li Rad ni~ kog do ma, Bu le var Mi haj la Pu pi na 24.

Ras pra vqa }e se o ra du ovog Udru `e wa u to ku pret hod ne go di ne, a po se ban ak ce nat sta vi }e se na te `ak ma te ri jal ni po lo `aj pen zi o ne ra. Raz go va ra }e se o po mo }i naj u gro `e ni jim su gra |a ni ma tre }eg do ba i o od la sku na bes plat na baw ska le ~e wa, a bi }e usvo jen plan ra da za ovu go di nu.

N. R.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va An to na Ur ba na od 7c d 13, Bu le var kne za Mi lo {a 2, Fu to {ki put od 40 do 44a, od 10 do 12 ~a so va @e le zni~ ka 36 i 38, La ze Ko sti }a 1,3 i 5, Crp ka Saj lo vo, „Be ton grad wa“, DTD pre vod ni ca i Crp ka Saj lo vo.

Bu ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va ce lo na se qe. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 ~a so va deo na se qa Pa ra go vo od pe ka re „Ma ja“ pre ma Po po vi ci i Mir na uli ca. Fu tog: od 10 do 13 ~a so va pred u ze }a „Ga vri}“, „Tu pa wac“, `i vi nar ska far ma, [u ma rov sa la{, [qun ka ra na ka na lu DTD, pred u ze }e „Plan ta“. Be o ~in: od 9 do 13 ~a so va deo na se qa od ula za pre ma pru zi. ^or ta nov ci: od 8.30 do 12.30 ~a so va po vre me no u po je di nim de lo vi ma vi kend na se qa oko vi le Stan ko vi} i u na se qu Ti di ja, od 9 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ban stol, deo vi kend na se qa od vi le Iz vr {nog ve }a pre ma ^or ta nov ci ma. Ki sa~: od 8.30 do 12 ~a so va Uli ca [te fa ni ko va od 16 do 72 i od 21 do 75, od 9 do 12 ~a so va Uli ca Ja no {i ko va.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

[KOLA „ALEKSA [ANTI]“ U STEPANOVI]EVU

Sudski spor blokirao ra~un

nije uplatilo novac i zato je ra~un blokiran. Sudske odluke u vezi sa {kolama podmiruje Ministarstvo prosvete, te se {kola obratila na ovu adresu, ali odgovor nisu dobili ni posle mesec dana. Direktor {kole ka`e da ne mogu ni{ta da u~ine bez ministarstva, ali da {kola normalno funkcioni{e.

A. V.

Fo to: R. Ha yi}

Ra~un {kole „Aleksa [anti}“ blokiran je zbog od{tete od oko tri miliona dinara koju {kola mora da plati nastavniku Mi }i Ga vri lo vi }u koji je tu`io {kolu {to je dobio otkaz. Isplata naknade, kako je za „Dnevnik“ rekao direktor {kole \or |e Iva nov}, trebalo je da bude re{ena jo{ u decembru, ali ministarstvo

dnevnik

POLO@ENI VENCI U KASARNI „JUGOVI]EVO”

Se}awe na `rtve bombardovawa NATO Polagawem venaca na spomen obele`je u kasarni „Jugovi}evo” ju~e je obele`en dan se}awa na poginule u NATO bombardovawu. Pored predstavnika Vojske Srbije skupu su prisustvovali predstavnici organizacija rezervnih vojnih stare{ina, gradona~elnik Igor Pa vli ~i} i predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi}.

- Na dana{wi dan pre 12 godina na Novi Sad su pale prve bombe u na{oj zemqi. Novi Sad je mnogo toga u istoriji pretrpeo ali ono {to se desilo tada je ne{to {to }emo dugo pamtiti. Igubqeno je puno toga. Svi mostovi na Dunavu, stradao je deo rafinerije i mnogi objekti, ali najvrednije {to smo iz-

gubili su qudi. To je ne{to {to ne mo`emo i ne smemo da zaboravimo - istakao je Jovanovi}.

Igor Pavli~i} rekao je da se materijalne posledice bombardovawa, koje se i danas osete, mogu nadoknaditi ali da se izgubqeni `ivoti ne mogu vratiti, i da je to najtragi~nija ~iwenica. Dodao je da je obaveza dr`ave da se brine o porodicama onih koji su nastradali u ratu, i da se mora voditi politika koja ne}e dozvoliti vi{e ni jednu `rtvu.

- Danas odajemo po~ast svima onima koji su stradali u akciji NATO - a 1999. godine. Materijalne i qudske `rtve bile su velike, a poginuli su zaslu`ili ne samo da ih se se}amo na ovaj

Fo to: S. [u {we vi}

petak25.mart2011.

c m y

8

datum ve} da ih se se}amo svakodnevno - rekao je komandant gar-

nizona brigadni general \o ki ca Pe tro vi}.

B. M.

SNS: Na{ grad pretrpeo najve}u {tetu PROMOCIJA KWIGE POVODOM GODI[WICE BOMBARDOVAWA

Skup ispovesti iz 1999. godine

Na promociji drugog izdawa kwige „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske”, autora Mi ro sla va Ste fa no vi }a, odr`anoj ju~e u Galeriji „Prometej”, re~eno je da ona predstavqa sa`etak najboqih ispovesti iz 1999. godine u jednu pri~u. Kako je naveo autor, iako je delo dokumentarnog karaktera, pisano je reporterski i tu je da podseti da se agresija ne sme zaboraviti.

- Poenta kwige su pr~e, ne{to {to se dogodilo, kao i qudi koji su junaci, nebitno da li su oni za vreme bombardovawa bili na skelama, u skloni{tu, na mostu, u [angaju,

na Vidovdanskom nasequ - kazao je Stefanovi}.

Glavni urednik „Prometeja„ Zo ran Ko lun xi ja rekao je da ova ku}a poku{ava da deo bli`e i daqe istorije grada pribli`i novim generacijama kako bi se doprlo do wihove svesti i probudila qubav prema Novom Sadu. Promociji su prisustvovali i Sla vi {a Gru ji} koji se osvrnuo na televizijsko izve{tavawe za vreme bombardovawa, kao i Mi lo{ Jo va no vi} i Mar tin Can dir koji su kroz izlo`bu „Win dows 99„ svojevremeno prikazali `ivot u 78 dana bombardovawa.

A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwige za verne ~itaoce

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne tri nedeqe, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Ove nedeqe daruje se kwiga „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske - 78 dana i no}i u Novom Sadu” autora Mi ro sla va Ste fa no vi }a.

Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor je

opisao situaciju na Filozofskom fakultetu: „Univerzitetski profesori Novog Sada nisu marili za sirene i vazdu{nu opasnost. Skoro mesec dana je na Filozofskom fakultetu trajala tribina „Re~ju protiv bombi.”

Posle uvodne re~i, po tri sadr`ajna, iscrpna, izuzetno bogata predavawa. Zanimqive i plodne diskusije. Sala je bila ispuwena do posledweg mesta. U~estvovali su profesori sa gotovo svih fakulteta novosadskog Univerziteta.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ku}a velikog krova” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-

765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Ku}a velikog krova” An ~i Min. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Pesme Nenada Gli{i}a Ciklus „Otvorena vrata” Kulturnog centra grada odr`a}e se danas u 20 ~asova, u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. Bi}e predstavqene pesme Ne na da Gli {i }a „U hladu drveta saznawa”.

A. J.

Na Dan se }a wa na `r tve NATO adre si je Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke u ju ~e ra {em sa op {te wu pod se }a javnost da je pre 12 go di na u pu nih 78 da na bombar do va wa ubi je no 3.500 qu di i po vre |e no vi {e od 12.000. Ak ci ja vo |e na po pr vi put u isto ri ji bez odo bre wa Sa ve ta

bez bed no sti UN-a od stra ne de vet na est naj ra zvi je ni jih ze ma qa ~la ni ca za pad ne voj ne ali jan se, kao re zul tat ima la je pro te ri va we pre ko 350.000 Sr ba i ne al ban skog sta nov ni {tva sa wi ho vih ve kov nih og wi {ta, na vo di se u sa op {te wu. GO SNS sa tu gom i `a qe wem kon sta tu je da je

na{ grad ne mer qi vo pre tr peo naj ve }u {te tu to kom agre si je, ostav {i bez tri mo sta pre ko Du na va, Ra fi ne ri je naf te, zgra de RTV-a, po li cij ske sta ni ce na Kli si, ka sar ne Ma je vi ca i mno gih dru gih obje ka ta.

A. L.

GU@VE NE JEWAVAJU U KATASTRU

U red i po nekoliko puta

U Slu`bi za katastar nepokretnosti, u @elezni~koj ulici, i daqe su gu`ve.

Nije se ni{ta veliko promenulo u odnosu od pre godinu dana, kada su stranke ~ekale na ulici pred vratima Slu`be, ne bi li obavili formalnosti potrebne za dobijawe odre|enih uverewa. Dodu{e, pre nekoliko meseci prostorije su malo pro{irene. Stranke sada ~ekaju u ~ekaonici gde ima i stolica za sedewe, ali se i daqe se ~eka u redu. Dolazi se po nekoliko puta za istu stvar. To su nam ju~e u razgovoru potvrdile i stranke. Zatekli smo mladog tatu koji je do{ao radi obFo to: N. Sto ja no vi} nove de~jeg dodatka. Prvo je, ka`e, do-

VE^ERAS U GALERIJI MATICE SRPSKE

Predavawe o crte`u

Predavawe „Crte` kao umetni~ko delo i oblik vizuelne komunikacije” bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Doga|aj se prire|uje u okviru prate}eg programa izlo`be „Milan Ke{eq - Crte`i - Luvr 2008/2010”, a predavawe }e odr`ati vi{i kustos Galerije Mir ja na Brm bo ta.

I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

{ao da uzme zahtev, kada ga je dobio, morao je da ode do banke da plati takasu, i onda je, veli, ponovo stao u red. Drugi sagovornik, nam je kazao, da je radi prijave gazdinstva dolazio dva, tri puta, ali da je ju~e brzo obavio posao.

- Sada je kulturno, ima gde da se sedne. ^ekam sat vremena da bih dobila vlasni~ki list i mislim da }u danas i zavr{iti - kazala nam je jedna sagovornica.

Iz ovih pri~a, reagovawe ombudsmana Sa {a Jan ko vi }a je na mestu.On je, Slu`bi za katastar zamerio {to gra|ani moraju dugo da ~ekaju. S pravom, jer gu`ve zaista postoje.

Z. Deli}

Promocija kwiga Zorana Bingulca Promocija kwiga „No vel for the Eter nally Young” na engleskom jeziku i „Roman za uvek mlade”, autora Zo ra na Bin gul ca, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u galeriji „Prometej”, Trg Marije Tarandafil 11.

U~estvova}e Mu ha rem Per vi}, dr Dra {ko Re |ep, Zo ran Ko lun xi ja i autor.

G. ^.

065/47-66-452

Fabrike u zaborav odlaze Puko mehur od sapunice, ode na{a najstarija fabrika „Jugoalat” u ste~aj .Neka, otvori}e se neki supermarket. Samo ne znam kome.

064/2466... *** Za{to uvozimo krompir iz Holandije i po kojoj ceni? Da li je to onaj na{, {to smo ga izvezli?

063/8272... *** Blato i {qaka Podbaru mu~e, da je samo Milana Raki}a ulic! Marka Miqanova od po~etka do keja, a na semaforu sa Kosovskom, pa oko kontejnera-strava! Komunalna policija ne reaguje - da ne isprqaju svoje lepe uniforme.

064/3191... *** Zao duh iz putira, japanska katasrofa, stigao je i do nas, a {to smo ve} iskusili 1999. godine. Tekovine zapadne civilizacije? Na zelenoj pijaci opao promet, naravno u marketima je sve za{ti}e i upakovano! Jedan se vatrom igra, a drugi strada tj. ~ove~anstvo.

060/0227... *** Molim RTS javni servis, da pretplatu napla}uje kablovskim disrtributerima!

Zato {to se preko wih gleda RTS. Pa na {ta ovo li~i KDS 895 dinara, RTS 500 dinara!? To je 1.395 mese~no, samo tv! Pozdrav, ~ika Sima.

063/503... *** Generacije 60-tih...Nad nama se vr{ile prve reforme {kolstva. Pretrpeli smo prelazak iz socijalizma u kapitalizam

ili ti demokratsko dru{tvo. Pregrmeli smo ratove na na{im prostorima, Nato bombardovawe. Sada ostajemo po stare dane bez posla, bez nade da do`ivimo penziju i mirnu starost. U vremenu kad je kasno za novi po~etak, a rano za umirawe. Prepu{teni ulici i kontejnerima. Sada }e po~eti da nam

oduzimaju i ono {to smo eventualno stekli, zbognepla}enih i nagomilanih ra~una. Mi smo generacije koje nemaju pravo na dobijawe stanova, niti kredita. Nemamo pravo na besplatno le~ewe. Zarobqenici sistema koji nas je odvukao na dno provalije. Zar smo zaista to zaslu`ili i ako smo ceo `ivotni vek radili i privre|ivali ovom dru{tvu?

062/848... *** Ako roditeq ne mo`e da brine o svojoj deci, ostavi ih u zdravstvenoj ustanovi sigurno sa poverewem, ~emu ta halabuka socijalnih radnika i pedagoga po medijima. Posao i struka im je da deluju brzo, efikasno i diskretno, te za{tite nemo}nu decu i usre}e decu i porodice bez dece.

To im je redovan posao, a ne senzacija!

064/3191... *** Novi Sad oskudeva sa zelenilom pa zbog toga seku stara neodgovaraju}a stabla na Bulevaru osloao|ewa i zamewuju novim! [ta je istina? „Stara stabla” javora su dvadesetogodi{waci? Kakvo je onda ono od 60 godina? Javor je bio podoban, a sad odjednom nije! Kako to? Ni jedno stablo se nije osu{ilo! Bila su ukras i plu}a Bulevara! Od jutros ih nemilosrdno seku motorkama! Ko to ima koristi od toga? S po{tovawem!

063/5230... *** Gradske komunalne firme lane radile sa gubicima, barjaktar Toplana. E vala dosta vi{e. Svima otkaze, od gradona~elnika preko poslanika, do svih zaposlenih u javnim preduze}ima i zaposliti nove qude.

063/8272...

Re fe ren du mom pro tiv pri va ti za ci je „Vo do vo da”

Od bor ni ci o bez bed no sti u gra du go di ne, a grad ski om bud sman }e po pr vi put iz ve sti ti grad ski pa ra la ment o svom ra du.

Po re ~i ma pred sed ni ka Skup {ti ne Alek san dra Jo va no vi }a naj ve }i deo sed ni ce za u ze }e iz ve {ta ji jav nih grad skih pred u ze }a o re zul ta ti ma u pro {loj go di ni, ne ki ovo go di {wi pro gra mi pred u ze }a bi }e me wa ni, i ne ko li ko uli ca tre ba lo bi da do bi je na zi ve. S. K.

Da nas sme na di rek to ra Grad ske bi bli o te ke?

Na da na {woj Skup {ti ni gra da od bor ni ci }e ras pra vqa ti i o sme ni vi {e go di {weg di rek to ra Grad ske bi bli o te ke Dra ga na Ko ji }a, a na we go vo me sto bi tre ba lo da bu de po sta vqen od bor nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Mi lo{ Pan kov, dok bi we ga, u Skup {ti ni, tre ba lo da za me ni Kri sti na Me ne {i.

Na ovu in for ma ci ju od re a go vao je ko lek tiv Grad ske bi bli o te ke i upu tio sa -

op {te we u ko jem sto ji da Dra ga nu Ko ji }u „ni je is te kao man dat, ni ti po sto ji ije dan za kon ski osnov za raz re {e we”.

Ta ko |e, na po me nu li su da ne po sto ji sa gla snost uprav ni ka Na ci o nal ne bi bli o t e k e pri raz r e { e w u/ime n o v a w u di rek to ra ma ti~ nih bi bli o te ka, {to pro pi su je Za kon o bi bli o te~ koj de lat no sti. Ko lek tiv Grad ske bi bli o te ke u sa op {te wu uka zu je na ne pra vil no sti, po li ti~ ke pri ti ske i stra na~ ka upli -

ta wa u ru ko vo |e we Bi bli o te kom, uz ko men tar da „LSV iz ne nad nim raz re {e wem ak tu el nog di rek to ra, na me sto no vog ru ko vo di o ca po sta vqa svoj stra na~ ki ka dar”. Na kra ju sa op {te wa uka zu ju na to da `e le za ko nit po stu pak i iz bor di rek to ra pu tem jav nog kon kur sa.

Ina ~e, Dra gan Ko ji} je18 go di na di rek tor Grad ske bi bli o te ke, a tek za tri me se ca mu is ti ~e man dat na ovoj funk ci ji.

I. D.

U AKCIJI QUBITEQA @IVOTIWA NA NOVOM NASEQU

Oli ve ra Ba la {e vi} spa sla 13 pa sa Euta na zi ju 13 pa sa, ko ji su od utor ka pre pu {te ni sa mi se bi, spre ~i li su qu bi te qi `i vo ti wa ak ci jom ko ja je ju ~e spro ve de na na No vom na se qu gde se oni na la ze. Na in si sti ra we Oli ve re Ba la {e vi}, Slu `ba za hva ta -

se ne bu de na {lo pri hva ti li {te. Ini ci ja tor ak ci je De jan Vu~ ko vi} ka `e da je ne do pu sti vo da se ovi psi ubi ju.

- U Za ko nu o do bro bi ti `i vo ti wa ja sno pi {e da se psi ko ji su zdra vi, ~i po va ni i ste ri li sa -

we pa sa „^i sto }e”od lo `i la je od no {e we `i vo ti wa, a ke ro vi ~i ji je vla snik u pe tak pre mi nuo, osta }e na istom me stu dok

ni ne sme ju ubi ja ti. Uko li ko to bu de ura |e no sprem ni smo da pod no si mo tu `be, ali i da ide mo is pred Skup {ti ne i or ga ni -

Fo to: F. Ba ki}

zu je mo de mon stra ci je - re kao je Vu~ ko vi}.

O ku ca ma ko je se i da qe na la ze u ogra |e nom pro sto ru tre nut no se bri ne Vla da Ra max.

Po sle pri ja ve kom {i ja da su psi na pu {te ni ko mu nal na in spek ci ja je iza {la na li ce me sta, a Ra ma xu je Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve upu ti la po ziv i oba ve {te we da }e bi ti ka `wen uko li ko na sta vi da ih hra ni.

Za pse lu ta li ce, pre ma re ~i ma Vu~ ko vi }a, po sto ji i re {e we. Ova or ga ni za ci ja ra di na pro jek tu za iz grad wu pri hva ti li {ta.

-Ima mo i vo lon te re i ve te ri nar ske teh ni ~a re i do na ci je u hra ni i le ko vi ma, sve je obez be |e no je di no Grad tre ba da nam da lo ka ci ju i vo du. Pre ma na {em pla nu u pri hva ti li {te bi se sme {ta lo po 100 pasa ko ji bi od mah bi li ste ri li sa ni i ~i po va ni. To bi bi lo sa mo o dr `i vo pri hva ti li {te, a sve tro {ko ve ko je mi ne mo `e mo, po kri le bi do na ci je iz ino stran stva. - ka `e Vu~ ko vi}.

N. R.

TRKE ZA PROFESIONALCE I AMATERE

No vo sad ski po lu ma ra ton u ne de qu No vo sad ski NIS po lu ma ra ton, 18. po re du, odr `a }e se u ne de qu u 11 ~a so va, sa star tom i ci qem na istom me stu - na Tr gu slo bo de, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pred sed nik Skup {ti ne „No vo sad skog po lu ma ra to na” La za Isa kov ka `e da se do sa da pri ja vi lo oko 320 tak mi ~a ra, a da se o~e ku je da }e ih na dan tr ke bi ti 500.

Po lu ma ra ton i {ta fet na tr ka po ~i wu u cen tru i od vi ja ju se isto vre me no, a tak mi ~a ri }e sa tr ga tr ~a ti kroz Uli cu Mo de ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na, pre ko Ke ja `r ta va ra ci je, Bu le va ra ca ra La za ra, uli ce Si me Mi lo {e vi }a, Ji ri ~e ko ve i Fru {ko gor ske na Bu le var de spo ta Ste fa na, gde ih ~e ka okret kod Bal za ko ve uli ce. Po tom se vra }a ju istom tra som, ali pro du `a va ju

Satnica zatvarawa ulica Po vo dom odr `a va wa No vo sad skog NIS po lu ma ra to na, od re |e ne uli ce, ko je pot pa da ju pod tra su, bi }e za tvo re ne. Kroz Bu le var Mi haj la Pu pi na ne }e bi ti sa o bra }a ja od 11 do 11.20 ~a so va, dok se to vre me pro du `a va za 10 mi nu ta u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra. Bal za ko va uli ca i Bu le var de spo ta Ste fa na bi }e za tvo re ni od 11 do 12.30 ~a so va, a do dat nih 15 mi nu ta bi }e odvo je no za Fru {ko gor sku, Ji ri ~e ko vu i Uli cu Si me Mi lo {e vi }a. Dva sa ta za bra ne sa o bra }a ja pred vi |e no je za Bu le var ca ra La za ra i Kej `r ta va ra ci je, dok se to pro du `a va za 20 mi nu ta na Be o grad skom ke ju i u Uli ci Baj ~i @i lin skog. Du nav ska uli ca se za tva ra to kom ce le tr ke, od no sno od 11 do 13. 30 ~a so va.

9

SINDIKAT KOMUNALACA TRA@I]E PODR[KU GRA\ANA

DANAS ZASEDA SKUP[TINA

Pred stav ni ci no vo sad ske po li ci je da nas }e na sed ni ci Skup {ti ne gra da iz ve sti ti od bor ni ke i jav nost o sta wu bez bed no sti u No vom Sa du to kom pro te kle go di ne. Ti me }e bi ti otvo re na da na {wa sed ni ca, na ko joj }e se na }i i pred log o pri ja teq skoj sa rad wi s Ri je kom, pred log od lu ke o da qin skom gre ja wu ko jom se uvo di ob ra ~un po utro {ku od ok to bra na red ne

petak25.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sa Ke ja `r ta va ra ci je na Be o grad ski kej i Uli cu Baj ~i @i lin skog, gde se na 200 me ta ra od fa bri ke „Hleb” na la zi dru ga okret ni ca. Pre ko Du nav ske i Zmaj Jo vi ne uli ce do la zi se na ciq. Vre men ski li mit za ove tr ke je dva sa ta i 30 mi nu ta.

Tak mi ~a ri bro je ve mo gu po di }i u su bo tu od 17 do 20 ~a so va u ma loj sa li ho te la „Voj vo di na” i dan ka sni je od 8 do 10.30 ~a so va na istom me stu. Start ni na iz no si 700, od no sno 800 di na ra na dan tr ke, a upla te se oba vqa ju kod „Er ste” ban ke na ra ~un 3403739-62 ili pri li kom pre u zi ma wa bro je va. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na saj tu www.ma rat hon.org.rs gde se oba vqa ju i pri ja ve.

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ina ~e pred sed nik or ga ni za ci o nog od bo ra po lu ma ra to na, ka `e da je Grad po slao ja san sig nal o va `no sti ove ma ni fe sta ci je.

A. J.

Pre da va we am ba sa do ra Fran cu ske Am ba sa dor Re pu bli ke Fran cu ske Fran soa Gza vi je De ni jo po s e t i } e da n as Fi l o z of s ki fa kul tet. On }e od 12 sa ti, u sa li 30 na pr vom spra tu fa kul te ta, odr `a ti pre da va we na te mu „Sa v re m e n a Fran c u s ka u sve tu”. Pre da va we je na fran cu skom je zi ku, a na kon to ga je pred vi |e na di sku si ja. Ulaz je slo bo dan.

D. B.

Nig de u sve tu vo do vo di ni su pri va ti zo va ni i ta kav eks pe ri ment ni je po tre ban No vo sa |a ni ma, ko ji ve} pla }a ju naj sku pqu vo du u Sr bi ji, 87 di na ra za ku bik. To je re ~e no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za nov na re, ko ju su upri li ~i li po kra jin ski i grad ski sin di kat rad ni ka u stam be noj i ko mu nal noj de let no sti po vo dom na ja ve da }e JKP „Vo do vod sa stra nim part ne rom u}i u jav no-pri vat no part nertstvo.

-Tra `i mo da se po kre ne gra |an ska ini ci ja ti va za ras pi si va we re fe ren du ma i po ~e }e mo da sku pqa mo pot pi se gra |a na - ka zao je pred sed nik Po kra jin skog od bo ra sin di ka ta ko mu nal nih rad ni ka Mi lo rad Ko tur, na ja vqu ju }i i mo gu} nost or ga ni zo va wa pro te sta.

Sin di kat, na gla sio je Ko tur, za in te re so van je i za jav ne tri bi ne, gde bi u~e stvo va li emi net nim stru~ wa ci.

Is ku stva u okru `e wu po tvr |u ju da je za gra |a ne naj bo qe ka da su vo do vod na pred u ze }a jav ni si te mi, u vla sni {tvu dr `a ve. U Ho lan di ji je za ko nom za bra we na pri va ti za ci ja vo do vo da.U Slo ve ni ji u Ma ri bo ru su ras ki nu li ugo vor s pri vat ni kom i vo do vod ni si stem po no vo vra ti li u vla sni {tvo lo kal ne sa mo u pra ve. U Pe ~u ju, u Ma |ar skoj, po sle pri -

va ti za ci je, ta mo {wi `i te qi i pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve na sil no su u{li u pred u ze }e i pre u ze li upra vqa we fir mom.U Hr vat skoj su se od mo gu }e pri va ti za ci je za {ti ti li ta ko {to su vo do vo de ugra di li u Za kon o vo da ma. Evrop ska uni ja ne zah te va od Sr bi je da se jav ni si ste mi pri va ti zu ju, ve} da jav no - ko mu na la pred u ze }a tr `i {no po slu ju.

Ova is ku stva pre do ~e na su no vi na ri ma, jer Grad na me ra va da u „Vo do vod i ka na li za ci ju” do ve de stra te {kog part ne ra, po sred stvom jav no-pri vat nog part ner stva: Grad bi imao 51 od sto vla sni {tva a stra te {ki part ner 49 od sto.

- Tih 49 od sto stra nac }e do ne ti u nov cu do bi je nog od stra nih ba na ka po po voq nim uslo vi ma, dok }e ra te za kre dit kroz ce nu vo de pla }a ti No vo sa |a ni - skre nuo je pa `wu Ko tur, do da ju }i da za pri va ti za ci ju, ili jav no- po slov no part ner stvo ne po sto je za kon ska re gu la tva - Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi na ko ji se Grad po zi va ne re gu li {e mo gu} nost do vo |e wa i ula ga wa stra na ca u ko mu nal ni si stem.

Uz to lo kal na sa mo u pra va ni je vla snik „Vo do vo da i ka na li za ci ja”, ve} je to Re pu bli ka - na veo je Ko tur.

Z. Deli}

„Yami ro kvai” do la zi na Eg zit Pred vod ni ci esid-xez i fank po kre ta, raz i gra ni „Xa mi ro kvai”, na ~e lu sa pe va ~em Xej Ke jem, ~i ji en tu zi ja zam go di na ma ne sla bi, po tvr di li su svoj na stup kao he dlaj ne ri Eg zit fe sti va la.

Ka ri je ra sa sta va „Xa mi ro kvai” tra je de vet na est go di na pa ne ~u di obi qe hi to va ko ji }e ovaj ple sni spek takl iz ne ti pred pu bli ku dva na e stog Eg zi ta, ko ji se ove go di ne odr `a va od 7. do 10. ju la na do bro po zna toj lo ka ci ji - Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ka ko ka `u or ga ni za to ri fe sti va la, po red sta ri jih sin glo va, ovaj bri tan ski sa stav }e pred sta vi ti i sve` ma te ri jal sa sed mog stu dij skog al bu ma „Rock Dust Light Star„, ko ji je iza {ao u no vem bru pro {le go di ne. Do sa da su, uz „Xa mi ro kvai”, svoj na stup po tvr di li i „Ar kejd fa jer”, „Palp”, „Por tis hed”, „Grajn der man” i „An der vorld”, dok li sta iz vo |a ~a ra ste sva ke ne de qe.

J. Z.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak25.mart2011.

c m y

10

УТИЦАЈ БЕЗБЕДНОСТИ И ЕСТЕТИКЕ НА СОМБОРСКЕ БОЂОШЕ

Младице уместо зелених колоса

Венци и цвеће за погинуле војнике СТАРА ПАЗОВА: - Зденко Бзовски, Бранимир Крњајић, Душан Иванчевић, Драган Репија, Владимир Ковач, Крста Муминовић и Радован Медић – да се никад не заборави прошлост ради будућности. Дванаест година је као дванаест векова за оне који су изгубили најдраже и сваког 24. марта треба да их се сећамо, да

се оно што се нашем народу и нашој земљи десило никада не понови - рекао је председник општине Стара Пазова Горан Јовић. Делегације Војске Србије, oпштине Стара Пазова, родитељи и остали положили су венце и цвеће на спомен-обележје у центру Старе Пазове.

A. M.

СОМБОР: Недавна „акција“ ћелави. - Као и са обе стране присомборских комуналаца из Јавног ступне стазе Жупанији, на месту комуналног предузећа „Чистоћа“ ових бођоша чије је стабло било током које су, с првим лепшим потпуно труло изнутра, можда већ пролећним данима, посекли неко- данас биће нова засађена стабла лико прастарих гигантских бођо- Сомборцима омиљеног целтиса, ша на почетку Стапарског пута у парку који окружује здање Жупаније, односно Скупштине Града, по ко зна који пут је покренула дискусију у овом граду о односу према зеленилу. Док су тврдокорни заштитници старих колоса са Мисисипија, одакле су почетком прошлог века и донети у Сомбор, упорни у тврдњи да се сомборско зеленило по којем је овај град надалеко познат, свакодневно смањује, из ЈКП „Чистоћа“ поручују да се ништа не ради напамет.

- ЈКП „Чистоћа“ ради искључиво по налогу градске дирекције за изградњу и налога ресорне инспекције - каже први човек овог предузећа Андрија Пензеш - Ова ста- Сомборци забринути због свог зеленила бла су посечена у склопу партерног уређења Трга цара Уро- стара између 14 и 16 година, која ша, по пројекту који је одавно ће врло брзо бити такође раскоодобрен и који се приводи крају. шне крошње - каже Пензеш и као Он подразумева замену трулих потпуно несувисле оцењује предстабала, која су склона паду и са- логе усмерене ка томе да се пре мим тим представљају опасност рушења, селективно, у међупроза грађане Сомбора - каже Пен- стор старог дрвореда саде младизеш и уједно умирује оне Сомбор- це, чиме би се, по појединим туце који страхују од тога да им град мачењима, остварио „континуи-

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15, 19.30), „Guliverova putovawa” (1315), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13,15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.30), „Artur i rat dva sveta (13.45), „Kraqev govor” (17.45), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (16), „Crni labud” ( 20.15), „Ma nije on takav” (20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (18.10, 20.20), „Invazija sveta: bitka zala” (15.45, 18.00, 22.25), „Rango” (14, 16.10, 18.20), „Sedam dana slobode” (21.50), „Posledwi cirkus” (22.40), „Svet okeana” (17.30), „Bezgrani~no” (20.30, 22.30), „Sakr pan~” (15.30, 17.40, 19.50) Ja dran: „Kako da zna{„ (19), „Neprijateq„ (21).

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te „Pomoranxina kora„ (19.30)..

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ru `i ca Er ge la {ev, Bra ni sla va Spi ro ska i Sve tla na \u ki} iz Novog Sada, Je le na Kne `e vi} iz Ba~kog Jarka, Blan ka De spo to vi} iz Titela, Bi qa na Pi li po vi} iz Ba~ke Palanke i Mi li ca Di mi} iz Nadaqa, DE^AKE: An da Ta no vi}, Jo va na Po bri}, El vi ra Pu dar, Te o do ra Ran ko vi}, Alek san dra Fi mi} i Fa stri ja Azi ri iz Novog Sada, Gor da na Jo ko vi} iz Kisa~a, Di ja na Ba jat iz Gajdobre, An |el ka Ivi} iz Ravnog Sela i Bi qa na Po po vi}-Mar kov iz Ba~kog Gradi{ta.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marika Tibora Lasla Smiqani} (1957) u 10.30 ~asova, Miroslav Adama [iroki (1958) u 11.15, Miroqub Qubana Januzovi}a (1942) u 12, Eva Milorada Rukavina (1939) u 12.45, Du{ka Aleksandra Pejovska (1943) u 13.30, Mom~ilo Branka Mari} (1936) u 14.15 i Zumrije Fazlija Ajvazi (1957) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Petar Klare Novakovi} (1950) u 13 ~asova i Viktorija Josipa Popovi} (1934) u 15. Na Tranyamentu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Pero Vlada Bursa} (1946) u 13 ~asova, dok }e na Gorwem starom u Futogu bit sahrawen Petar Save Pe}o (1941) u 15.

ло стрпљења, како би се након завршетка свих радова на партерном уређењу Трга цара Уроша, па самим тим и на уређењу зелених површина и дрвореда, могли и сами уверити у којој мери је поштована наклоност Сомбораца према варошком зеленилу. М. Миљеновић

Сајам запошљавања у Кикинди

Дан сећања на жртве ТЕМЕРИН: Удружење бораца рата од 1990. године у Темерину, низом манифестација обележило је 24. март – Дан сећања на убијене и настрадале у НАТО агресији. У 10 часова положени су венци на гробове Недељка Ђукића и Синише Лаушева на месном гробљу у Бачком Јарку. У православном храму Свети Георгије у МЗ Старо Ђурђево одржан је парастос свим погинулим борцима од 1990. до 1999. године. У сали биоскопа у Темерину приказан је документарни филм о 78 дана агресије, а након тога, подељени су пакети члановима удружења. М.М.

тет“ у замени дрвореда. Према његовим речима, сенка коју стварају, при иоле јачем ветру паду склона стабла старих бођоша, у потпуности би „угушила“ нове младице, молећи Сомборце за ма-

КИКИНДА: На ци о нал на слу жба за за по шља ва ње ор га ни зо ва ће да нас, од 11 са ти, Са јам за по шља ва ња, у про сто ри ја ма ре сто ра на „Рад нич ки дом“. Сви ко ји до ђу на са јам, с на ме ром да про на ђу за по сле ње, тре ба да по не су што ви ше сво јих рад них би о гра фи ја, ка ко би их при ло жи ли на

штан до ви ма ком па ни ја за ко је су за ин те ре со ва ни. Од 13 са ти, у пла вој са ли ре сто ра на, за по сло дав це ће би ти одр жа на три би на са те мом „Фи нан сиј скости му ла тив не ме ре На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње осо ба са ин ва ли ди те том”. А. Ђ.

TElEfOnI

Улагање у енергију воде

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић и представник фирме „Макс енеко” Милан Гало потписали су јуче споразум о изградњи хидроелектрана у Стајићеву и Томашевцу. Како је предвиђено, инвеститор, односно поменуто предузеће, са седиштем у Земуну, између осталог ће израдити планско–урбанистичку документацију, обезбедити логистику и опрему за техничку реализацију пројекта.

- Први пројекат у коришћењу алтернативних видова енергије било је постављање соларних колектора у Општој болници „Др Ђорђе Јоановић” и у Дому ученика „Ангелина Којић Гина”. Сада је реч о изградњи две мање хидроелектране, снаге до једног мегавата, у Стајићеву и Томашевцу. То су пионирски пројекти који ће за град Зрењанин бити од изузетног значаја, пре свега у погледу коришћења хидроенергетских потенцијала Војводине, а с друге стране и у едукативном смислу за будуће генерације – рекао је Михајлов. Радослав Стриковић је навео да оно што желе покрајински секретаријат и локална самоуправа јесте да покажу да наизглед мали потенцијали заправо нису такви ако се озбиљно схвате.

- Надам се да ће ово бити добар путоказ за све оне који желе да улажу у овакве пројекте – рекао је Стриковић након потписивања споразума. Ж. Б.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

СУ БО ТИ ЦА: Привредни суд у Суботици, донео је јуче решење о покретању стечајног поступка за “Фиделинка Пекару“ и именовао Ра до ва на Ши ље го ви ћа за стечајног управника. Стечајни поступак покренут је на предлог АИК банке из Ниша због трајне неспособности плаћања дуга “Фиделинка Пекаре“, који је 28. фебруара ове године износио 401 милион и 456 хиљада динара. Како је рекао Иван Че љу ска, “Фиделинка Пекара“ је од 30. септембра прошле године непрекидно у блокади, а 15. децембра 2010. рачун је блокиран и од стране АИК банке за тадашњи дуг у износу од близу 220 милиона динара. И поред тога, речи правног заступника АИК банке Бо жи да ра Бе ро ње о начинима потраживања дуга од “Фиделинка Пекаре“ звуче помало неуобичајено. Директорица “Фиделинка Пекаре“ Љи ља на Лу чић није оспорила ниједан од изнесених навода,

истичући како је сада све у рукама стечајног управника с којим што пре ступити у контакт. Она је оптимиста и када је реч о залихама сировина, за које тврди да неће бити доведене у питање, као и за решавање проблема око возила “Фиделинка Пекаре“ за које каже да постоје. Упитана због чега је исказан оволики дуг према АИК банци, она каже да су обавезе настале на основу уговора о јемству, који су имали с матичном фирмом, тј. на основу кредита АИК банке у износу од 220 милиона динара. Деведесет посто блокаде односе се на банке, где је “Пекара“ јемац. Јучерашњем рочишту присуствовао је и члан Градског већа задужен за привреду Ла сло Ка раи, који је такође рекао да много тога зависи од стечајног управника.

- Могућности за наставак производње зависе искључиво од стечајног управника - навео је Караи. З. Ромић

Протест грађана због постављања сплава

БУРНО ЗАСЕДАЊЕ СО КУЛА

Ра ди ка ли на пу сти ли сед ни цу КУ ЛА: На дневном реду седнице Скупштине општине Кула нашле су се четири тачке везане за недавно одржан референдум о увођењу месног самодоприноса у месним заједницама „Доњи град“ и „Горњи град“ у Кули и насељеним местима кулске општине Липар и Крушчић. Одборници СО Кула највише времена су потрошили на расправу која није била на

Одборници Српске радикалне странке напустили су седницу зато што, како су навели, морају да пруже подршку одборнику њихове странке Зо ра ну Ма то ше ви ћу који већ три дана штрајкује глађу због тога што општина фаворизује „Стар секјурити“ у односу на његову агенцију за обезбеђење „Елтек“ која нуди услуге повољније. Такође, Ве ли бор Ми ло ји чић независни одборник тврдио је

Ди јаг но за пре ко ин тер не та

ВР ШАЦ: Општа болница из Вршца и Жупанијска болница за ургентна стања из Решице ових дана започињу јединствен подухват у обе земље на увођењу коришћења телекомуникација у здравству две установе. Овим ће се увести у праксу размена података, слика, видео и аудио материјала како би пружили здравствене услуге на удаљеним локацијама, што је до иначе привилегија најразвијенијих земаља света. Пројекат двеју болница „Развој прекограничне мреже теледијагностике и телекомуникације у здравственим установама“ пружа могућност лечења и када лекари нису у тој установи или се налазе преко границе матичне земље. Из ИПА фондова ЕУ за ове намене уложиће се око 1,2 милиона евра за обе болнице, а општине су обезбедиле учешће као и помоћ влада Румуније и Војводине. Координатор и аутор пројекта др Јон Све ра, специјалиста интерне медицине у вршачкој

болници, истиче да ће се до краја године инсталирати сервери, стубови за електронску комуникацију и повезивање здравствених установа не само у Србији и Румунији. Ту је и програм опремања болница у Вршцу и Решици најсавременијом медицинском опремом као делом овог информационог система.

- Лекари специјалисти путем овог система примају захтев и одмах имају увид у електронски картон пацијента иако су удаљени хиљадама километара. Путем сервера могу да буду на вези и са колегама широм света, који употребом рачунара, одмах могу да добију информацију у дигиталном формату, од ренген снимка и скенера , до резултата патолошких прегледа, што ће значајно унапредити пружање најтачније дијагнозе пацијенту – појашњава др Свера нову технологију лечења. То исто омогућује и сазивање конзилијума путем интернет везе и омогућити квалитетно пружање здравствене

Стран ке пре че од ко му нал них по сло ва

ЗРЕ ЊА НИН: Ситуација пред недељне изборе за чланове савета и надзорних одбора у дванаест градских и сеоских месних заједница у Зрењанину одаје утисак као да се одржавају локални избори. Јер, политичка препуцавања и оптужбе, предизборна обећања, страначка представљања кандидата, управо подсећају на веће изборне утакмице. Иначе, о будућем месном руководству у недељу, од 7 до 20 часова, изјашњаваће се становници градских месних заједница Соња Маринковић, Никола Тесла, Берберско – Болница, Мала Америка и Шумица, те мештани Елемира, Перлеза, Томашевца, Лазарева, Јанков Моста, Лукиног Села и Тараша.

питањима од интереса становника који у њима живе, о комуналним инвестицијама, расписивању ре ферендума, увођењу самодоприноса и другим. Важно је зато изаћи на недељне изборе и ода-

Нема политичког рата

У недељу изјашњавање у месним заједницама

Градоначелник Зрењанина Ми ле т а Ми хај лов и председник Скупштине града Алек с ан дар Мар тон упутили су заједнички позив грађанима са територија ових месних заједница да изађу на изборе и својим гласом допринесу успешном функционисању основних јединица локалне самоуправе.

- Савети и надзорни одбори месних заједница одлучују о многим

који је отишао до месне заједнице да подржи његову кандидатуру.

- Неки млади људи су се понудили да му помогну око попуне формулара, али је он, пре него што је ставио потпис, ипак по-

Портпарол Градског одбора Демократске странке у Зрењанину Дра ган Ста ни шић сматра да избори за савете и надзорне одборе МЗ не могу бити показатељ рејтинга партија које делују на локалном нивоу. По његовом мишљењу, не постоји политички рат око ових избора, нити је он потребан.

- Потребно је да грађани изаберу своје представнике који ће решавати свакодневне проблеме у њиховој средини – рекао је Станишић. Радикалка Данијела Пауновић, пак, сматра да су такве тврдње апсурдне, јер је, како каже, очевидац да активисти ДС-а у време овере изјава за подржавање кандидатуре врше огроман притисак на грађане.

Испред скупштинске зграде, јуче је остало око двадесетак грађана потписника петиције против доласка сплава „Харем“ на обалу Великог бачког канала. Они се противе јер сматрају да ће им сплав који прима 600 људи и има живу музику стварати велику буку. По завршетку седнице грађани су разговарали са Све то за ром Бу кви ћем, председником општине, који им је рекао да уколико власник сплава, Ми лан Ми тро вић буде имао сву документацију, они му морају издати употребну дозволу. да је Ковач прекршио Правилник дозвољавајући новинарима „Дневника“, „Блица“, „Вечерњих новости“ да присуствују седници иако је стари Правилник још увек на снази. Међутим, Ковач нам је тим поводом рекао да „није дошло до повреде Правилника јер су новинари поднели акредитације, а и договор са ОЕБС-ом, НДНВ-ом и НУНС-ом је био да се новинари пусте на седницу“. М. Кековић

заштите. Истиче и да ће у каснијој фази пројекта бити могућ и директан преност хирушких операција и жеља му је теле медицина постане образовна база за универзитете у Београду, Новом Саду и Темишвару. Систем телекомуникација ће се прво инсталирати у вршачкој болници, а потом повезати са домовима здравља у Вршцу, Житишту, Белој Цркви, Алибунару, Пландишту, Ковину Ковачици и Сечњу, око пола милиона пацијената са овог подручја ће имати електронске здравствене картоне. Ових дана Покрајински секретаријат за здравсво обезбедио је одељењу за дијализу вршачкој болници апарат за реверзну осмозу, вредан око 30 хиљада евра. Директор болнице др Сре до је Ђу рић објашњава да тај апарат припрема воду из мреже за апарат за хемодијализу, који тренутно корист 60 пацијената из четири јужнобанатске општине. Р. Јовановић

УЗАВРЕЛА АТМОСФЕРА ПРЕД НЕДЕЉНЕ МЕСНЕ ИЗБОРЕ

Грађани неће сплав

дневном реду. Поводом, како су одборници опозиције навели, незаконитог снимања претходних седница, начелник Општинске управе Сте ван Ва ку ла је рекао да је видео надзор постављен у складу са договором и по налогу полиције, док је Жељ ко Ко вач председник СО Кула истакао да је он тражио снимање. Из Полицијске управе у Сомбору кажу да они тако нешто нису захтевали.

брати оне кандидате, своје комшије, који ће на најбољи начин заступати заједничке интересе – поручили су Михајлов и Мартон. А, пред одлуку кога да подрже, грађани бивају засути бројним контроверзама које прате ове изборе. Предузетник Алек с еј Илић, који се кандидовао за члана Савета МЗ Соња Маринковић, тврди да су непознате особе покушале да обману старијег комшију

гледао папир и запањио се када је схватио да је требало да „аминује” кандидатуру њему неке непознате и подметнуте особе – рекао је Алексеј Илић, који се кан ди до вао као не стра нач ка личност. Потпредседница Градског одбора Српске радикалне странке Да ни је ла Па у но вић тврди да су на самом почетку поједине политичке партије кршиле Статут месних заједница у ком јасно пише да је МЗ нестраначка интересна заједница грађана.

- Примера ради, у МЗ Берберско - Болница наступа се страначки. Српска напредна странка отворено позива грађане на својим флајерима да их страначки подрже на наредним изборима. Такође, Лига социјалдемократа Војводине злоупотребљава не страначке просторије МЗ, то јест Клуба старих, у којима се до касних вечерњих часова одржавају састанци – навела је Пауновићева на конференцији за новинаре. Ж. Балабан

НЕПОЗНАТА СУДБИНА НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА

Пси че ка ју но ви дом

СУ БО ТИ ЦА: Судбина животиња из бачкотополског азила чија, је власница погинула у пожару и даље је неизвесна. Бригу о азилу Етеле Мерк, који се налази на салашу 116 у Бачкој Тополи, где је било око 500 паса и 100 мачака, преузела је општина Бачка Топола, док се не пронађе трајно решење. У току је процесу коме се утврђује чији власници паса су познати, да ли су пси ревакцинисани, чиповани и у којим условима живе. Азил су посетили и представници удружења „СОС анималс“ из Београда, а на друштвеној мрежи Фајсбук основана је група „Спасимо Етелине псе“, где се учланило преко 1.000 људи, жељих да помогну у одржавању азила и воде бригу о животињама.

- Када завршимо све законске процесе и прибавимо потребна документа, пси ће моћи да се удомљавају. Сада је азил затворен и општина води бригу о њему. Морам да ис-

11

У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ У ВРШЦУ УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК У „ФИДЕЛИНКА ПЕКАРИ“

Ду го ви не угро жа ва ју про из вод њу?

petak25.mart2011.

Засад довољно хране, а шта даље...

такнем да су животиње у доброј кондицији и да многа удружења, као и сами грађани доносе храну. Вест да ће пси из бачкотополског азила бити пребачени у Суботицу није тачна и не знам ко је могао то да каже - објашњава шеф СБО ветеринарске инспекције Алек сан дар Пи жу ри ца. У последње време кренуле су приче да ће животиње из азила бити пребачене у Суботицу, где још увек није постигнут договор између града и Удружења за заштиту животиња „Пријатељ“.У ветеринарској инспекцији тврде да то није тачно. Заступница Друштва за заштиту животиња „Пријатељ“ Бран ка Бо ја нин у протекла три месеца није успела да пронађе заједничко решење са градом о збрињавању 700 паса и мачака. Град им је дао једнократну помоћ од 40.000 динара, доноси храну и чисти септичке јаме.

- Ми немамо законску обавезу да финансирамо рад приватних удружења, па самим тим ни „Пријатеља“. Законом о добробити животиња били смо обавезни да формирамо прихватилиште за напуштене животиње, имамо службу за хватање паса и мачака луталица и све то у оквиру ЈКП „Чистоћа и зеленило“ и помажемо колико можемо удружењу „Пријатељ“, тако што довозимо храну, празнимо септичке јаме, односимо им смеће из контејнера како би животиње биле смештене и хигијенским условима. Понудили смо разне програме за удомљавање животиња - истиче члан Градског већа за екологију и комуналије из Суботице Су за на Ду лић. Проблем између града и Друштва „Пријатељ“ у овом се тренутку чини нерешивим. „Пријатељ“ не одустаје од својих захтева да их финансира град, а град нема ту обавезу. А. А.

VESTI Обустава наставе у кикиндским школама

КИКИНДА: Како каже председник Синдиката просветних радника Војводине за кикиндску општину Милан Трбовић, 13 основних и све средње школе у кикиндској општини, данас ће обуставити наставу. Настава ће се редовно одвијати једино у ОШ „Јован Поповић” и ОШ „Фејеш Клара”. Наставу прекидају школе у Накову, Банатском Великом Селу, Руском Селу, Мокрину и Башаиду. Школе „Јован Поповић” и „Фејеш Клара” и у Банатској Тополи, Иђошу, Новим Козарцима и Сајану, чланице су Самосталног синдиката образовања Србије, а његови представници ће у току ове седмице одлучити да ли ће и на који начин А. Ђ. штрајковати.

Дечји фестивал „Ђерам” СИРИГ: Културно–уметничко друштво „Бранко Радичевић“ организује сутра, у Сиригу 5. дечји фестивал Деца чувари традиције „Ђерам“. Учествоваће 12 ансамбала, девет из Србије и по један из Украјине, Румуније и Македоније. Председник КУД-а „Бранко Радичевић“ Драган Ракић каже да фестивал бити одржан у фискултурној сали ОШ „Данило Зеленовић“ пошто је Дом култур у Сиригу у веома лошем стању. У 17 часова учесници ће имати свечани дефиле од школе до центра и назад, а програм почиње у 19 часова. М. М.

Општинска смотра дечје драме КИКИНДА: Сутра од 10 сати, у Дому културе у Башаиду, биће одржана Општинска смотра дечје драме, у организацији Завода за културу општине Кикинда и КУД-а Башаид. Покровитељ Смотре је локална самоуправа.Такмичиће се седам позоришних трупа: Основна школа „Ђура Јакшић”, Основна школа „1.октобар” из Башаида, Основна школа „6.октобар” из Кикинде, Културно - уметничко друштво из Мокрина са две представе, Културно – уметничко друштво „Миливој Оморац” из Иђоша и Културно – уметничко друштво Башаид. Смотру ће отворити заменик председника општине Кикинда Милош Латиновић, а селектор смотре је координатор Завода за културу општине Кикинда Милан Д. Оука. Три најбоље представе надметаће се на Зонској смотри, која ће бити одржана 20. априла у Зрењанину. А. Ђ.

12

crna hronika

petak25.mart2011.

dnevnik

DI REK TOR GE NE RAL NOG IN SPEK TO RA TA MI NI STAR STVA PO QO PRI VRE DE, TR GO VI NE, [U MAR STVA I VO DO PRI VRE DE DU [AN PAJ KI] TVR DI:

U „Ska i do voj” lo zo va ~i ogrom na kon cen tra ci ja me ta no la

Di rek tor Ge ne ral nog in spek to ra ta Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva, i vo do pri vre de Du {an Paj ki} ju ~e je po ru ~io gra |a ni ma da iz be ga va ju ra ki je ne le gal nog pro iz vo |a ~a „Skaid” iz Su bo ti ce, pre ci zi ra ju }i da je s tr `i {ta do sa da ve} po vu ~e no oko 3.500 li ta ra ne be zbed ne ra ki je.

– Osim ra ki je {qi vo vi ce pre pe ~e ni ce u pa ko va wu od po la li tra, po treb no je iz be ga va ti ra ki ju {qi vo vi cu u, ta ko |e, pla sti~ nom pa ko va wu od li tra s 50 od sto i 40-po stot nu lo zo va ~u u pa ko va wu od jed nog li tra –

re kao je Paj ki} RTS-u u iz ja vi po vo dom smr ti tri oso be ko je su kon zu mi ra le ra ki ju tog pro iz vo |a ~a.

On je po zvao gra |a ne da se, uko li ko pri me te ove pro iz vo de u rad wa ma, obra te Po qo pri vred noj in spek ci ji, a i ve le tr gov ci ma, kao i ma lo pr o da ja ma, da pre gle da ju ra fo ve i da, ako ih uo~e, ta kve ar ti kle po vu ku u ma ga cin i oba ve ste in spek ci ju da bi ih sklo ni la na bez bed no me sto i da vi {e ni ko ne bi na stra dao.

Paj ki} je re kao da Mi ni star stvo re dov no oba vqa in spek cij ske kon tro le i da su, po Za -

PO LI CIJ SKA UPRA VA ZRE WA NIN

Na |e no 40 pa ke ti }a ma ri hu a ne Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve uhap si li su Alek san dra T. (24) iz Zre wa ni na i od re di li mu me ru za dr `a va wa zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Kod osum wi ~e nog je pri li kom pre tre sa sta na i dru gih pro sto ri ja pro na |e no i od u ze to 40 pa ke ti }a u ko ji ma je bi la sa -

su {e na biq na ma sa, za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. Ot kri ve na je i jed na pla sti~ na bo ~i ca u ko joj je bi la te~ nost na lik na me ta don, kao i vi {e ne po zna tih ta ble ta i di gi tal na va ga za pre ci zno me re we.

Alek san dar T. }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. @. B.

PRI JA VA PRO TIV DVO JI CE U SU BO TI CI

Te re te se za kra |e Su bo ti~ ka po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Nor ber ta B. (1988.) iz Su bo ti ce zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la pro va la i kra |a.

Osum wi ~e ni se te re ti da je u pro te klih me sec da na pro va qi vao u ku }e na te ri to ri ji Su bo ti ce iz ko jih je od no sio raz ne pred me te ko je je po tom pro da vao. Sum wa se da je Nor bert B. pro da vao kao se kun dar nu si ro -

ko nu o bez bed no sti hra ne, i oni ko ji „pro me tu ju”, od no sno tr gov ci i pro iz vo |a ~i, ta ko |e od go vor ni za bez bed nost pro iz vo da.

– Sva ki od go vo ran tr go vac bi tre ba lo da od ono ga od ko ga do ba vqa ra ki ju za tra `i ana li zu, ko ja }e po tvr di ti da je taj pro iz vod zdrav stve no bez be dan – re kao je Paj ki}, ob ja sniv {i da pro iz vo |a~ po tvr du do bi ja po sle ana li ze u ovla {}e noj la bo ra to ri ji.

Paj ki} je re kao da se ne sla `e s tim da kon tro la ni je bi la do bra jer je la ne iz raz li ~i tih raz lo ga s tr `i {ta po vu ~e no

130.000 li ta ra raz li ~i tih al ko hol nih pi }a.

– Ov de se ra di o kri mi na lu, o ne le gal nim rad wa ma, o to ko vi ma ko je je ve o ma te {ko kon tro li sa ti, ta ko da je na {a in spek cij ska slu `ba u svom ra du pri me ni la sve {to mo `e mo da ura di mo da ovo spre ~i mo – re kao je Paj ki}, i do dao da „ne po sto ji ta kav si stem kon tro le ko ji vam mo `e ga ran to va ti sto od sto da se ovo ne }e de si ti”. – Na pr vom me stu je od go vo ran pro iz vo |a~ i zbog to ga }e pro tiv we ga bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va jer je mo rao da na tr `i {te pu sti bez be dan pro iz vod.

TRA GE DI JA U PO RO DI^ NOJ KU ]I VE RE KO VA ^EV-[VARC U ZRE WA NI NU

Pen zi o ni sa na le kar ka iz go re la na ka u ~u Le kar ka u pen zi ji Ve ra Ko va ~ev-[varc (65) iz Zre wa ni na iz go re la je u po `a ru ko ji je ju ~e pre pod ne iz bio u we noj po ro di~ noj ku }i, u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra 37 u cen tru Zre wa ni na. Po li cij ska upra va u tom gra du sa op {ti la je da je po `ar iz bio oko de vet sa -

fa mi li je, a wen otac je bio voj ni le kar. Ve ra je du go `i ve la u Ne ma~ koj, po sle se vra ti la u po ro di~ nu ku }u u Zre wa ni nu, ne da le ko od grad ske ma gi stra le i cen tra gra da. @i ve la je sa ma u woj.

Ra di la je kao sport ska le kar ka, a po koj ni mu`, ko ji je umro pre ne -

me bi la raz o ~a ra na u `i vot a i zdra vqe joj bi lo ozbiq no na ru {e no. De ca je ni su po se }i va la, a to je Ve ri te {ko pa lo. Ne dav no se po vre di la i raz bi la ar ka du, a na vod no je pre dve ne de qe i ise kla ru ku, vaq da u na me ri da se ubi je. Pri ~a se i da je mno go pu -

la `i vot u po `a ru. Ka da smo je upi ta li ka kva je bi la we na kom {i ni ca, sa go vor ni ca je bi la {o ki ra na. “Bi la? Ni je vaq da na stra da la?”, za pi ta la je Emi li ja, a za tim i za pla ka la.

– Vi de la sam pla men iz we ne ku }e, ali sam pre {la uli cu. Ni -

vi nu i ba kar ne olu ke ko je je ski dao s ku }a.

Ta ko |e, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci pod ne li su i kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ma lo let nog li ca zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {i lo vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e. ^e tr na e sto go di {wak je u ne ko li ko na vra ta u po sled wa tri me se ca od sta ri jih oso ba oti mao tor be na uli ci.

A. A.

Dim je kuqao kroz prozore

Soba u kojoj je nastradala doktorka

ti i da su u we go vom ga {e wu u~e stvo va li pri pad ni ci Va tro ga sno-spa si la~ ke ~e te Ode qe wa za van red ne si tu a ci je. Uzrok iz bi ja wa va tre ne sti hi je jo{ ni je po znat, a zre wa nin ska po li ci ja ra di na ot kri va wu svih okol no sti ko je su do ve le do ove ne sre }e. Te lo po koj ni ce od ne to je na ob duk ci ju u no vo sad ski Za vod za sud sku me di ci nu.

O~e vi ci ka `u da je pri zor unu tar ku }e bio je ziv. Dok su po li caj ci i va tro ga si oba vqa li uvi |aj, deo kro va jo{ je go reo. Po koj ni ca je, is pri ~a li su “Dnev ni ku” iz vo ri iz is tra ge, za te ~e na na ka u ~u u dnev noj so bi, u po lu se de }em po lo `a ju. Le{ je pot pu no iz go reo.

Ve ra Ko va ~ev-[varc, pri ~a ju we ne kom {i je, po ti ~e iz ugled ne

NA PRE LA ZU BA TROV CI HR VAT SKI DR @A VQA NI UHAP [E NI ZBOG KRI JUM ^A RE WA

Spre ~en {verc zla ta i de vi za Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci uhap {e ni su Ja kov B. (50) i Ru `i ca B. (45) iz Za gre ba, ko ji su po ku {a li da pro kri jum ~a re 50.000 evra i na kit vre dan 7,4 mi li o na di na ra, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ske Mi tro vi ce. Oni su u auto mo bi lu mar ke „{ko da ok ta vi ja” po ku {a li da pre ne su 1,8 ki lo gram na ki ta i no vac iz Sr bi je u Hr vat sku.

Zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo kri jum ~a re wa, pri ve de ni su is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji im je od re dio pri tvor od osam da na.

Pre kr {aj ni sud u [i du je, na osno vu Ca rin skog za ko na i Za ko na o spre ~a va wu pra wa nov ca,

On je na ja vio da }e In spek to rat ape lo va ti na sud ske or ga ne da u ovom po stup ku od go vor nim li ci ma za bra ne, u skla du sa Za ko nom o bez bed no sti hra ne, ne sa mo tre nut no ba vqe we ovom de lat no {}u ne go i ubu du }e.

– Sva ka pri rod na vo} na ra ki ja sa dr `i ma li pro ce nat me ta no la, a u lo zo va ~i je ona ogrom na – na veo je Paj ki}. – U lo zo va ~i je do zvo qe na kon cen tra ci ja me ta no la od jed nog do ~e ti ri gra ma po li tru, a „Ska i do va” je ima la ~ak 45,7 gra ma po li tru, {to je ne za mi sli va ko li ~i na.

(Ta njug)

iz re kao Ja ko vu B. dve nov ~a ne ka zne, a Ru `i ci B. jed nu, na ve de no je u sa op {te wu.

U Upra vi ca ri na Sr bi je pod se }a ju na to da je ovo tre }a ve li ka za ple na zla ta i de vi za u ovoj go di ni. Pre ne de qu da na spre ~en je po ku {aj kri jum ~a re wa 30,24 ki lo gra ma zla ta i 85.000 evra na kon trol nom punk tu Rud ni ca ka Ko so vu i Me to hi ji, a pre ne {to vi {e od me sec da na vi {e od 24 ki lo gra ma zla ta na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo.

Ko ri {}e wem na pred nih i svet ski pri zna tih me to da kon tro le i stal nom sa rad wom s bez bed no snim struk tu ra ma, Upra va ca ri na u~e stvu je u za {ti ti dru {tva od pret wi te ro ri zma i tran sna ci o nal nog kri mi na la.

ko li ko go di na, bio je ko {ar ka{.

Ve ra je za so bom osta vi la tro je de ce, }er ku i dva si na. Oni su i da qe u Ne ma~ koj. Kom {i je i po zna ni ci ve le da je u po sled we vre -

Psi za vr {i li u azi lu U dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e po koj ne Ve re Ko va ~ev[varc bi la su we na dva psa.

Po {to su osta li bez ga zda ri ce, po wih su do {li rad ni ci JKP “^i sto }a i ze le ni lo”, pred u ze }a ko je vo di ra ~u na o na pu {te nim `i vo ti wa ma. Oni }e bi ti sme {te ni u azil za na pu {te ne pse.

{i la – pet pa kli ca ci ga re ta dnev no. Gre ja la se na dr va, pa je mo gu }e da su, ili upa qe na ci ga re ta, ili va tra iz pe }i, uzrok po `a ra.

– Za jed no smo od ra sle, ali sam se, ipak, vi {e dru `i la s we nom se strom jer je Ve ra oti {la u Ne ma~ ku. ^e sto smo pri ~a le u po sled we vre me i ste kla sam uti sak da je bi la ve o ma raz o ~a ra na, ma hom zbog to ga {to joj se de ca ni su ja vqa la. A ne ka da je vo le la dru {tvo, bi la je po zna ta kao hu ma ni tar ka, do no si la je iz Ne ma~ ke po mo} za ne zbri nu tu de cu, iz be gli ce… – is pri ~a la je za “Dnev nik” Ve ri na kom {i ni ca Emi li ja Hor vat.

Ina ~e, Emi li ja u pr vi mah ni je zna la da je Ve ra tra gi~ no okon ~a -

sam hte la da znam {ta se de {a va – do da la je ova `e na.

Ku qa we di ma i va tre iz Ve ri ne ku }e pri me tio je i \u ri ca Mi lan kov, do mar u obli `woj Po qo pri vred noj {ko li.

– Dim je iz bi jao kroz pro zor, bi lo je stra {no za vi de ti. I da qe ne mo gu da ve ru jem da se ovo do go di lo – iz ja vio je Mi lan kov.

An |e li ja \., ko ja je bri nu la o Ve ri Ko va ~ev i obi la zi la je od 24. no vem bra, is pri ~a la je da je ju ~e bi la s wom od 7 do 8.30 ~a so va, ne po sred no pre tra ge di je. Osta vi la ju je na ka u ~u, na ko jem je po koj na pen zi o ner ka uglav nom i pro vo di la vre me. Tek {to je oti {la po bi cikl, kom {i je su joj do ja vi le da go ri Ve ri na ku }a. @. Ba la ban

ZAH TEV NE ZA VI SNOG PO LI CIJ SKOG SIN DI KA TA SR BI JE

Po mo} po li caj ci ma zbog vi jet nam skog sin dro ma Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je (NPSS) za tra `io je ju ~e, po vo dom tra gi~ nog do ga |a ja u se lu Du bo ka, po mo} po li caj ci ma ko ji su bi li u~e sni ci ra ta zbog „sve pri sut ni jeg vi jet nam skog sin dro ma” u Sr bi ji. Tim po li caj ci ma je po treb na psi ho te ra pij ska po mo}, pri hva ta we od dr `a ve i dru {tva i is pu we we de la obe }a wa po li ti~ ke eli te ko ja ih je svo je vre me no mo bi li sa la u rat, na ve de no je u sa op {te wu.

Pred sed nik NPSS-a Mom ~i lo Vi do je vi} na ja vio je zah tev za hit no re {a va we stam be nog pi ta wa i „po pu {ta we„ uslo va za od la zak u pen zi ju za sve ko le ge u~e sni ke bor be nih i rat nih dej sta va.

NPSS uka zu je na do ga |aj u se lu Du bo ka kod Ja go di ne, gde je biv {i po li ca jac Vla di ca Mak si mo vi}

ubio ne ven ~a nu su pru gu Sne `a nu Bog da no vi} i te {ko ra nio dvo je me {ta na, {to je, po sle svi re pog ubi stva maj ke tro je de ce u be o grad skom na se qu Ko te`, dru go ubi stvo

u po sled wa ~e ti ri me se ca ko je su po ~i ni li po li caj ci ili biv {i pri pad ni ci. „Tre nut ne me te su ~la no vi po ro di ca ili oso be ko je su s ubi ca ma u emo tiv noj ve zi, a ig no ri sa we pro -

ble ma rat nih ve te ra na mo glo bi ima ti jo{ te `e po sle di ce”, na vo di NPSS. Do la skom mi ni stra Ivi ce Da ~i }a na ~e lo MUP-a si tu a ci ja se znat no po pra vqa. Osim za kqu ~i va wa Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra, od ko jeg se o~e ku je sma we we ten zi je u ve zi s po {to va wem sat ni ce rad nog vre me na, Mi ni star stvo je po kre nu lo i pi lot-pro je kat „Po dr {ka ko le gi”, ko ji se spro vo di u naj ve }oj be o grad skoj je di ni ci, Bri ga di po li ci je. Taj pro je kat pod ra zu me va uvo |e we pro gra ma pri mar ne psi ho lo {ke pre ven ci je, ko ji do pri no si po di za wu ni voa men tal nog zdra vqa, mo ti va ci je i efi ka sno sti po li cij ske

slu `be i do bar je za po ~e tak, ali ni je do vo qan, jer ob u hva ta ma li broj je di ni ca i qu di i ne za la zi u su {ti nu pro ble ma.

Za to je sin di kat po kre nuo pro je kat „Pla vo sr ce”, ko ji se ba vi pro ble mi ma post tra u mat skog stre snog sin dro ma kod po li ca ja ca i ko ji }e u na red nih me sec da na bi ti pro sle |en MUP-u i svim po li ti~ kim i dru gim dru {tve nim struk tu ra ma na raz ma tra we.

Vi do je vi} je na veo da za bri wa va sve u~e sta li je „pu ca we men tal nog zdra vqa” kod ko le ga i da je naj ma we {to NPSS o~e ku je da jo{ ne ko me „puk ne fi tiq” jer je shva tio da je po sle 30 go di na po {te nog ra da na pu {ten, bez re {e nog stam be nog pi ta wa i na ru {e nog zdra vqa.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak25.mart2011.

13

HA [KI TRI BU NAL JU ^E SA OP [TIO

Od lu ka o [e {e qe vom zah te vu za oslo ba |a we 4. ma ja Od lu ku o zah te vu Vo ji sla va [e {e qa za oslo ba |a we, po sle okon ~a wa do ka znog po stup ka op tu `be, Ha {ki tri bu nal ob ja vi }e 4. ma ja, sa op {te no je ju ~e u Ha gu.

Li der Srp ske ra di kal ne stran ke je, po ~et kom mar ta, za tra `io od pre tre snog ve }a da ga oslo bo di po {to Tu `i la {tvo, ka ko tvr di, ni je do ka za lo ni jed nu op tu `bu pro tiv we ga za zlo ~i ne u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH 1991-93. [e {eq je zah te vao i da pre tre sno ve }e do ne se od lu ku da mu bu de is pla }e na od {te ta od de set mi li o na evra za „vi {e od osam go di na” ko je je „bez raz lo `no” i „bez ika kvog prav nog osno va” pro veo u sud skom pri tvo ru u She ve nin ge nu.

Tu `i o ci su, od go va ra ju }i na zah tev op tu `e nog, tvr di li da su iz ve li do voq no do ka za o [e {e qe voj kri vi ci po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, ukqu ~u ju }i i za op tu `bu da je „go vo rom mr `we” di rekt no po ~i nio zlo ~i ne nad ne sr bi ma u Vu ko va ru i voj vo |an skom se lu Hrt kov ci. [e {eq je op tu `en za ubi stva, mu ~e we, okrut no po stu pa we, bez ob zir no ra za ra we se la ili pu sto {e we ko je ni je oprav da no voj nom nu `dom, uni {ta va we ver skih obje ka ta i pqa~ ka we jav ne ili pri vat ne imo vi ne. Ta de la kva li fi ko va na su kao zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa.

JU ^E U NO VOM SA DU

No `em u oca No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne }e kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ne ma we R. (1991) ko ji se te re ti da je ju ~e po sle pod ne oko 14 sa ti ubo dva pu ta no `em svog oca Go ra na R. (1961) u wi ho vom sta nu na Fu to {kom pu tu u No vom Sa du. Ni je is kqu ~e no da je do sva |e do {lo na kon upo tre be al ko ho la ili psi ho ak tiv nih sup stan ci bar jed nog od ak te ra u do ga dja ju.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi la je de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi}. Vi {e de ta qa o ovom slu ~a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je.

M. V.

SU BO TI ^A NIN OSUM WI ^EN ZA OME TA WE DO KA ZI VA WA

Pre tio sve do ku ubi stva?

Su bo ti~ ka po li ci ja je li {i la slo bo de Vo ji sla va D. (1969.) iz Su bo ti ce zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo spre ~a va wa i ome ta wa do ka zi va wa.

Osum wi ~e ni se te re ti da je pre tio sve do ku u po stup ku ko ji se pro tiv we go ve bra }e vo di za

Po pra vi li ma Tri bu na la, su di je mo gu oce ni ti da su tu `i o ci iz ne li do voq no do ka za pro tiv [e {e qa po svim ta~ ka ma op tu `ni ce ili zbog ne do stat ka do ka za od ba ci ti ce lu op tu `ni cu ili ne ke od we nih ta ~a ka. Do sa da se u prak si su da u Ha gu ni je de si lo da u ovoj fa zi pro ce sa op tu `e ni bu de oslo bo |en.

Uko li ko su di je ne oslo bo de [e {e qa, su |e we bi tre ba lo da bu de na sta vqe no do ka znim po stup kom od bra ne.

Su |e we [e {e qu po ~e lo je u no vem bru 2007, po sle jed nog ne u spe {nog po ku {a ja i {traj ka gla |u op tu `e nog. U sud skom pri tvo ru u She ve nin ge -

Vo ji slav [e {eq

nu [e {eq je od 24. fe bru a ra 2003, ka da se do bro voq no pre dao od mah po {to je Tri bu nal obe lo da nio op tu `ni cu pro tiv we ga.

E. D.

ADA MA LU [NI^ KI ]A VI [I SUD U NO VOM SA DU JU ^E PRO GLA SIO KRI VIM

Se dam go di na za ubi stvo na vi ken di ci Adam Lu {ni~ ki} (47) osu |en je ju ~e pred Vi {im su dom u No vom Sa du na se dam go di na za tvo ra zbog ubi stva Ru dol fa Ro `e (60) 8. apri la pro {le go di ne, u vi kend-na se qu Bi ser no ostr vo

ni ra ni ja osu |i va nost zbog ~ak tri kri vi~ na de la – na si qa u po ro di ci, na no {e wa la kih te le snih po vre da i na pa da na slu `be no li ce –ni je mu i{la u pri log.

pre de lu usta i gla vom sna `no uda rio u be ton, na kon ~e ga ga je op tu `e nih za ubi stvo do tu kao s ne ko li ko uda ra ca ne i den ti fi ko va nim tu pim pred me tom ko ji bi mo gao bi ti vi no gra dar ski

den ci o zna i bez trun ke neo bo ri vog do ka za.

Ne spo re }i da je we gov bra we nik tog da na pio ra ki ju s Ru dol fom Ro `om, Ber }an je us tvr dio da po se ko ti na na Lu -

ko lac {i ri ne pet-{est cen ti me ta ra. Ta ko |e, Ro `i nom la kom pa du i ma lom ot po ru mo gla je do pri ne ti we go va znat na al ko ho li sa nost jer mu je u kr vi pro na |e no ~ak 3,3 pro mi la al ko ho la.

U za vr {noj re ~i pre iz ri ca wa pre su de, Adam Lu {ni~ ki} je, vid no uz bu |en i sa su za ma u o~i ma, jo{ jed nom po no vio da ni je po ~i nio ubi stvo ko je mu se sta vqa na te ret, da mu je sa vest ~i sta i da je je di na we go va kri vi ca to {to se sple tom okol no sti za te kao na po gre {nom me stu u po gre {no vre me. We gov bra ni lac advo kat Slav ko Ber }an je tvr dio da je ~i ta va op tu `ni ca ten -

{ni~ ki }e vom pr stu ne po ti ~e od pred me ta ko jim je po ~i we no ubi stvo ve} da se on po se kao ra ni je, se ku }i dr va. Upra vo pro n a | e n e tra g o v e kr v i osu |e nog Ber }an vi di kao do kaz we go ve ne vi no sti jer su oni ot kri ve ni na sto lu i na me wa ~u auto mo bi la ko jim se od ve zao ku }i, ali ne i na we go voj ode }i i gar de ro bi ubi je nog, {to bi se, po we go vom mi {qe wu, mo ra lo de si ti da je Lu {ni ki} za i sta ubi ca.

Osu |e nom Lu {ni ki }u se u iz vr {e we sed mo go di {we za tvor ske ka zne ubra ja i vre me pro ve de no u pri tvo ru i on ima pra vo `al be pred Ape la ci o nim su dom u No vom Sa du.

A. G.

kri vi~ no de lo te {kog ubi stva.

Sum wa se da je Vo ji slav D. sve do ka pri mo rao na to da pot pi {e do ku ment ko jim po vla ~i pret hod no da tu iz ja vu na su du.

Osum wi ~e ni }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

A. A.

JU ^E U BE O GRAD SKOM TR @NOM CEN TRU „DE PO”

@e na ubo de na, na pa da~ uhap {en

U tr `nom cen tru „De po„ na be o grad skom Bu le va ru kra qa Alek san dra, ju ~e po sle pod ne no `em je ubo de na 48-go di {wa

`e na G. R. a na pa da~ D. S. (48) je uhap {en.

Ka ko je Ta nju gu re ~e no u MUP-u Sr bi je, in ci dent se naj ve ro vat ni je do go dio na kon sva |e o pro daj nom me stu u tr `nom cen tru.

Port pa rol ka Hit ne po mo }i dr Na da Ma cu ra Ta nju gu je re kla da je `e na ubo de na u le vu nad lak ti cu i da je u sve snom sta wu pre ve ze na u Ur gent ni cen tar. @e ni je od ubo da po vre |en ar te rij ski krv ni sud. In ci dent se do go dio oko 16 ~a so va.

Vi ken di ca i te ra sa na Bi ser nom ostr vu gde se do go di lo ubi stvo

kod Ba~ kog Gra di {ta. We mu je, do pra vo sna `no sti pre su de, pro du `en pri tvor u ko jem je ve} bez ma lo go di nu da na.

Obra zla `u }i pre su du, pred sed ni ca sud skog ve }a su di ja Zla ta Ro di}-Kne `e vi} je kon sta to va la da je Tu `i la {tvo pred sta vi lo do voq no do ka za za op tu `ni cu pro tiv Lu {ni~ ki }a i da je ne spor no utvr |e no da je on tra gi~ nog da na oko 17 ~a so va do {ao na vi ken di cu ubi je nog, da je ta mo bio i u pe ri o du ko ji je sud ski ve {tak ozna ~io kao naj ve ro vat ni je vre me iz vr {e wa kri vi~ nog de la, te da ta mo ni je bi la i ne ka tre }a oso ba. Ta ko |e, na li cu me sta su pro na |e ni i tra go vi Lu {ni~ ki }e ve kr vi, a

Pret hod no su sud ski ve {ta ci oce ni li da vre me smr ti ni je mo glo bi ti naj pre ci zni je utvr |e no jer je le{ pro na |en tek su tra dan na hlad nom be to nu, a na ras po la ga wu su ima li sa mo vre men ske po dat ke za taj pe riod o tem pe ra tu ri u 45 ki lo me ta ra uda qe nom No vom Sa du, ali ne i za {i re pod ru~ je Be ~e ja ko ji ima svo ju mi kro kli mu.

Ono {to ve { ta ~ e w e je s te utvr di lo je da su sve smr to no sne po vre de bi le kon cen tri sa ne na uskom po ja su li ca ubi je nog Ro `e (go to vo na istom me stu), iz ~e ga je za kqu ~e no da on u tim tre nu ci ma ni je po me rao gla vu i da je, naj ve ro vat ni je, pao ve} na kon pr vog udar ca u

POD NE TA @AL BA PRO TIV OD LU KE O PRI VRE ME NOM OD U ZI MA WU IMO VI NE BIV [EM „ZVE ZDI NOM” PRED SED NI KU

Yaji} s po ro di com na uli ci?

Od bra na Dra ga na Xa ji }a pod ne la je ju ~e `al bu pro tiv od lu ke Vi {eg su da u Be o gra du o pri vre me nom od u zi ma wu imo vi ne, od no sno usva ja wu ta kvog zah te va Vi {eg tu `i la {tva, ko je Xa ji }a, kao biv {eg fun ki o ne ra „Cr ve ne zve zde”, op tu `ni com sum wi ~i za zlo u po tre be u ve zi s po je di nim tran sfe ri ma fud ba le ra.

Me |u tim, Za ko nom o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la, na osno vu ko jeg je Tu `i la {tvo i pod ne lo zah tev za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne, pred vi |e no je da `al ba ne od la `e iz vr {e we sud ske od lu ke.

Advo kat Mi lan Vu jin, je dan od Xa ji }e vih bra ni la ca, ka `e za “Dnev nik” da }e se, uko li ko Ape la ci o ni sud ne uva `i `al bu, od bra na od bra ti ti Ustav nom su du Sr bi je, a po tom i Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru. On is ti~ da od bra ni Xa ji }a, a ni jo{ dvo ji ce okri vqe nih biv {ih

„Zve zdi nih“ funk ci o ne ra Vla di mi ra Cvet ko vi }a i Mi lo {a Ma rin ko vi }a, kao ni prav nim za stup ni ci ma ob u hva }e nih tre }ih li ca, ni je po zna to na ko ji na ~in }e sud ska od lu ka o pri vre me nom od u zi ma wu imo vi ne bi ti spro ve -

de na, od no sno da li }e, kao u ve }i ni do sa da {wih slu ~a je va, pred met ni objek ti even tu al no bi ti za pe ~a }e ni.

Po Vu ji no vim re ~i ma, Di rek ci ja za od u ze tu imo vi nu od lu ~u je o to me na ko ji na ~in }e se spro ve -

sti sud ska od lu ka ko jom je usvo jen zah tev Tu `i la {tva. Advo kat Vu jin do da je da Di rek ci ja jo{ ni je do ne la od lu ku o to me, ali da se mo `e o~e ki va ti da }e Di rek ci ja od lu ~i ti ovih da na, te da od bra na za sad ni {ta ne mo `e da u~i ni po tom pi ta wu.

– Po {to je mom kli jen tu pri vre me no od u ze ta ku }a u ko joj `i vi s po ro di com, o~e ku jem da }e Di rek ci ja ima ti bar to li ko slu ha da osta vi po ro di cu Xa ji} na mi ru da sta nu je u toj ku }i do ko na~ ne od lu ke po kri vi ci, a sa mim tim i o ko na~ nom od u zi ma wu imo vi ne.

U `al bi na ovo re {e we na go ve stio sam da sam iz neo svo je vi |e we jed nog ka ta stro fal nog Za ko na (o od u zi ma wu imo vi ne), za ko na ko ji kr {i osnov na qud ska pra va, ko ji je pro ti van Usta vu Sr bi je i svim me |u na rod nim kon ven ci ja ma – na vo di Vu jin.

On oce wu je da je “taj za kon pro ti van Evrop skoj kon ven -

ci ji o qud skim pr vi ma i Op {toj de kla ra ci ji o pra vi ma ~o ve ka jer se po we mu, ma kar i pri vre me no, od u zi ma imo vi na od qu di ~i ja kri vi ca ni je do ka za na”.

– Pre ma to me, ap so lut no kr {i te pret po stav ku ne vi no sti. Od u zi ma te qu di ma imo vi nu, a da uop {te ni ste utvr di li wi ho vu kri vi ca. Pa to je sra man za kon, za ko ji se ova vlast, ko ja se zo ve de mo krat skom, sa mo {to od de mo kra ti je ne ma ju ni „D”, bo ri la, kao pro tiv onih ko mu ni sti~ kih za ko na. Svo je vre me no je, iz me |u osta log, i od Ko mu ni sti~ ke par ti je na pa dan onaj dav na {wi za kon o po re klu imo vi ne, kad je tre ba lo do ka zi va ti oda kle ti pa re. Za {to Tu `i la {tvo ne po sta vi pi ta we ot kud dru gim qu di ma vi le i auto mo bi li? Zar je dan Xa ji} ne mo `e da ku pi ”to jo tu”? Pa to je stra mo ta za Sr bi ju kao dr `a vu! – ka `e Vu jin.

Xa ji }ev prav ni za stup nik pre ci zi ra da, {to se ti ~e ukup ne imo vi ne we go vog kli jen ta, “ne po sto ji ni {ta {to ni je ob u hva }e no od lu kom o pri vre me nom od u zi ma wu, od no sno {to ni je pri vre me no od u ze to”.

– Mo gu sa mo da ka `em da mi slim da je od lu ka su da ne za ko ni ta, ~ak ni je ni u skla du s tim na ka rad nim za ko nom. Po go to vo ni je mo gla bi ti do ne ta od lu ka ka da je re~ o Dra ga nu Xa ji }u, za ko ga se zna bar to li ko da je bio je dan od naj bo ga ti jih u SFRJ u ono vre me, a ne po kret nost se ne ku pu je nov cem ko ji se sti ~e za jed nu go di nu, ne go u{te |e vi nom ko ja se ~u va ce log `i vo ta. Na rav no da se, uz to, tu ra di i o bra~ noj imo vi ni, ko ju su ste kli moj kli jent i we go va su pru ga, ne ula ze }i u to ko li ko je ko od wih do pri neo. Me |u tim, ni to sud ni je imao u vi du – na vo di advo kat Mi lan Vu jin.

J. Ja ko vqe vi}

14

dru[tvo

petak25.mart2011.

BES PLAT NO OBRA ZO VA WE GU BI SE NA PU TU OD USTA VA DO U^I O NI CE

Ka ko u~i ti bez uybe ni ka

Od 100 osno va ca u Sr bi ji, 16 ima ro di te qe ko ji ne mo gu da im ku pe ux be ni ke pa po lo vi na wih u u~i o ni ca ma se di bez ux be ni ka, a dru ga po lo vi na u {ko lu do la zi s |a~ kim kwi ga ma do bi je nim od hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja, po ka za lo je is tra `i va we Edu ka tiv nog cen tra Ro ma iz Su bo ti ce, pred sta vqe no ju ~e u Skup {ti ni Voj vo di ne na okru glom sto lu „Ux be ni kom do zna wa“. Po sle di ca ova kvog sta wa je da ti u~e ni ci ima ju sla bi ja {kol ska po stig nu -

}a, ose }a ju se ne la god no, na ~as do la ze ne sprem ni, ni su mo ti vi sa ni za rad, ne za in te re so va ni su, pa do pri no se i lo {oj rad noj at mos fe ri u raz re du.

– Ma da je po Usta vu Re pu bli ke Sr bi je i Za ko nu o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa, osnov no obra zo va we oba ve zno i bes plat no, ux be ni ci jo{ uvek ni su bes plat ni za svu de cu, i to se od ra `a va na do stup nost obra zo va wa svi ma, a na ro ~i to mar gi na li zo va nim gru pa ma, ko je su bi le

Po we go vim re ~i ma, pro ble mi u obra zov nom pro ce su po pra vi lu pra te ra wi ve gru pe s naj ve }om sto pom si ro ma {tva: Ro me, iz be gla, in ter no ra se qe na li ca, oso be sa smet wa ma u raz vo ju i po pu la ci ju iz ru ral nih sre di na. I ma da su pre pre ke na ko je ove gru pe na i la ze raz li ~i te, osno va svih pro ble ma je fi nan sij skog ka rak te ra, po ~ev od ne mo gu} no sti za ra |i va wa za `i vot, mi ni mal nih stam be nih uslo va, pa do obez be |i va wa ux be ni ka. Po sle di ca to ga je i ~i we ni ca da u vi {e od 70 od sto si ro ma {nih do ma }in sta va u na {oj ze mqi bar je dan ~lan ima za vr {e nu sa mo osnov nu {ko lu ili ~ak ni wu, dok je me |u vi so ko o bra zo va nim sta nov ni {tvom si ro ma {nih tek 1,7 od sto.

Zbog to ga je i ciq ovog pro j ek t a da do p ri n e s e us p o s ta v qa w u me h a n i z a m a ko jima bi se una pre di la do stup nost bes plat nog obra zo va wa mar gi na li z o va nim gru pa ma jer sa mo obra zo va we mo `e iz ve sti iz be de u ko joj `i ve.

Ko or di na tor ka ovog pro jek ta Na da Di mo vi}, osvr }u }i se po seb no na po dat ke do bi je ne za rom sku po pu la ci ju, na ve la je da go to vo po lo vi na wi ho vih pro ble ma u obra zo va wu po ti ~e od ne do stat ka nov ca, bli zu 40 od sto pro ble ma je po ro di~ ne pri ro de, a tek ne {to vi {e od 12 od sto su pro ble mi u {ko li. U `e qi da re {i ove pro ble me,

Po re~ima Stevana Nikoli}a, problemi u obrazovnom procesu, po pravilu, prate rawive grupe s najve}om stopom siroma{tva: Rome, izbegle, interno raseqene, osobe sa smetwama u razvoju i populaciju iz ruralnih sredina i ciq na gru pa ovog is tra `i va wa – re kao je di rek tor Edu ka tiv nog cntra Ro ma Ste van Ni ko li}. – Ovo is tra `i va we spro ve li smo u 167 {ko la, ko je pri pa da ju {kol skim upra va ma u No vom Sa du, Zre wa ni nu, Som bo ru, Le skov cu i Kra gu jev cu. Deo is tra `i va wa od no si se na ~i ta vu po pu la ci ju, a deo sa mo na rom sku, a ciq je bio da se sa gle da ju po tre be i po lo `aj de ce u osnov nim {ko la ma da bi smo mo gli ra di ti na po boq {a wu sta wa jer je glo bal na eko nom ska kri za u u~i o ni ca ma sva kim da nom sve vi dqi vi ja.

{ko la uglav nom di rekt no po ma `e de ci do pun skom na sta vom, in di vi du al nim pri stu pom u~e ni ku i ra znim dru gim vi do vi ma ne ma te ri jal ne po dr {ke, ali u go to vo ~e tvr ti ni slu ~a je va i ma te ri jal nom po dr {kom.

Edu ka tiv ni cen tar Ro ma pro je kat „S ux be ni kom do zna wa“ re a l i z o vao je u sa r ad w i s Insti tu tom za odr `i ve za jed ni ce, uz fi nan sij sku po dr {ku USAID-a, a pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we.

D. De ve ~er ski

PO SLE „IN CI DEN TA” U UDAR NIM RTV VE STI MA

Po po vi}: Hit na ka zna za od go vor ne Po vo dom pre kju ~e ra {weg gru bog pro fe si o nal nog pro pu sta u ve sti ma ko je su u 17 ~a so va emi to va ne na pro gra mu po kra jin skog i re pu bli~ kog Jav nog ser vi sa, ge ne ral ni di rek tor RUV–RTV-a Bla `o Po po vi} i me nax ment te me dij ske ku }e su, uz iz vi we we jav no sti zbog u~i we ne gre {ke, is ta kli da je u pi ta wu ne sa mo na pad na RTV Voj -

se sank ci o ni sa li svi ko ji su na ovaj na ~in po ku {a li da ugro ze i dis kva li fi ku ju sve {to je to kom pret hod ne dve go di ne ura |e no da bi se RTV Voj vo di ne mo der ni zo va la i po no vo uhva ti la ko rak sa stan dar di ma ko je po sta vqa ju mo der ni jav ni ser vi si u Evro pi„, is ti ~e ge ne ral ni di rek tor. Tim po vo dom uru ~en je je dan ot kaz, kao i ne ko li ko su -

U pomenutim vestima, ispod snimka rukovawa predsednika Srbije i Rusije Borisa Tadi}a i Vladimira Putina pisalo je „potvrda neprijateqstva” dvaju naroda vo di ne ve} i po ku {aj da se po qu qa ju i ugro ze tra di ci o nal no pri ja teq ski od no si iz me |u srp skog i ru skog na ro da. „Od mah na kon tog gru bog in ci den ta sa zvao sam Pro gram ski ko le gi jum na ko jem su od mah po vu ~e ni pr vi po te zi u sank ci o ni sa wu svih od go vor nih za pro pust”, na vo di Po po vi} u pi sa nom sa op {te wu. Po we go vim re ~i ma, jed no slo vo je gre {ka, dok su dva po gre {no na pi sa na slo va ve} pred mi {qaj. „Zbog to ga sle de da qe su spen zi je i me re da bi

spen zi ja, a po kre nu te su i pro ce du re za da qe utvr |i va we od go vor no sti svih u~e sni ka ko ji su „pro iz ve li” gre {ku.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci Uprav nog od bo ra RUV-a usvo jen je ~i tav niz me ra ko je }e bi ti pred u ze te kao „po tvr da ne pri ja teq stva’’ pre ma svim ne rad ni ci ma i sa bo te ri ma. U po me nu tim ve sti ma is pod snim ka ru ko va wa pred sed ni ka Sr bi je i Ru si je Bo ri sa Ta di }a i Vla di mi ra Pu ti na pi sa lo je „po tvr da NE pri ja teq stva” dvaju na ro da.

dnevnik

IZA BRA NO NO VO (STA RO) RU KO VOD STVO OGRAN KA SA NU U NO VOM SA DU

Pred sed nik po no vo Zo ran Ko va ~e vi} Na ju ~e ra {wem sku pu svih ~la no va Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du iza bra no je ru ko vod stvo Ogran ka, s man da tom do 2015, u ko jem su ~ak ~e ti ri od pet ~la no va Iz vr {nog od bo ra na tim funk ci ja ma bi li i do sad. Ta ko je za pred sed ni ka Ogran ka po no vo iza bran aka de mik Zo ran Ko va ~e vi}, za pot pred sed ni ka aka de mik Sve to zar Ko qe vi}, za se kre ta ra aka de mik Vo ji slav Ma ri}, za ~la na IO Mi lo rad Ra do va no vi}, do pi sni ~lan SA NU, dok je no vi ~lan IO Mi ro Vuk sa no vi}, ta ko |e do pi sni ~lan. Sku pu, na ko jem su usvo je ni iz ve {taj o ra du Ogran ka u 2010, kao i plan ra da za ovu go di nu, pri su stvo va lo i naj u `e ru ko vod stvo SA NU s pred sed ni kom Ni ko lom Haj di nom na ~e lu.

U uvod nom slo vu, ko jim se ukrat ko osvr nuo na re zul ta te ra da u pret hod noj go di ni, Zo ran Ko va ~e vi} je uka zao na to da je pri sut na „ten den ci ja mar gi na li za ci je Ogran ka„ i ob ja snio da „po sto ji jed na po li ti ka ko ja ima po dr {ku ne sa mo po kra jin skih or ga na ve} i {i re, a ~i ja je na me ra da se naj pre kroz za kon ska i

Fo to: R. Ha yi}

nor ma tiv na ak ta Ogra nak u~i ni ma we vi dqi vim u Po kra ji ni”.

Ko va ~e vi} je oce nio da iz ja ve po je di nih po li ti ~a ra, kao i na me ta we wi ho ve po li ti~ ke vo qe, stva ra ju kon fu znu si tu a ci ju i do vo de do stal ne kon fron ta ci je Ogran ka SA NU s VA NU. Ipak je kon sta to vao da „Ogra nak SA NU na sta vqa rad pu nim in te zi te tom, oja ~an svo jim no vim ~la no vi ma, te da }e uz po dr {ku Aka de mi je pre bro di ti ova tur bu lent na vre me na, u ko ji ma na {e dru {tvo u ce li ni po ku {a va da se sa -

be re i pro na |e pra ve pu te ve svo ga raz vo ja„.

Aka de mik Ste van Pi li po vi} uka zao je na to da, i po red zna ~aj nih re zul ta ta ra da ~la no va Ogran ka, ni je u pot pu no sti za do vo qan ra dom sa mog Ogran ka jer se ~la no vi ret ko sa sta ju i ne ma wi ho ve me |u sob ne po ve za no sti. „Po tre ban je mo der ni ji i ak tiv ni ji od nos pre ma dru {tvu, na ro ~i to pre ma Uni ver zi te tu”, re kao je on, i kon sta to vao da je „neo p ho dan i mo der ni ji pri stup is po li ti zo va noj te mi, od no sno po li ti~ -

kim okol no sti ma ko je se od no se na VA NU”.

Aka de mik Ni ko la Haj din po tvr dio je da su i Aka de mi ja i wen Ogra nak u~i ni li sve da bi se oja ~ao uti caj Ogran ka u Voj vo di ni.

– Za SA NU je pr vo ra zred no pi ta we i mo ra mo u~i ni ti sve da Ogra nak ov de de lu je su ve re no po kva li te tu i uti ca ju. Ogra nak je vr lo kva li te tan deo SA NU, ali to ni je do voq no is ko ri {}e no.

Ima te ime na svet skog re no mea i to mo ra mo bo qe is ko ri sti ti. Mo `e te ra ~u na ti na po dr {ku Aka de mi je i na to da ne }e bi ti ni ka kve dis kri mi na ci je ni pri li kom sle de }ih iz bo ra – po ru ~io je Haj din ~la no vi ma Ogran ka, a u iz ja vi za „Dnev nik” re kao: – U in te re su SA NU je da de lu je na ce lom pro sto ru na {e dr `a ve. Ogra nak, s ob zi rom na kva li tet i broj qu di u we mu, ima ve li ke mo gu} no sti da de lu je na jed nom ve li kom kul tur nom pod ru~ ju ka kvo je Voj vo di na.

Ogra nak je vr lo ~vr sta or ga ni za ci o na for ma Aka de mi je i mno ge aka de mi je u sve tu ima ju svo je ogran ke, re ci mo ru mun ska i ma |ar ska, pa se i mi no si mo ide jom da osnu je mo ogran ke SA NU i u Ni {u i Kra gu jev cu.

V. ^e ki}

TE RA PIJ SKE ZA JED NI CE I LE ^E WE ZA VI SNI KA OD DRO GE

Ko mu ne po ho land skom mo de lu Te ra pij ske za jed ni ce za le ~e we za vi sno sti od dro ga u Sr bi ji su se po ja vi le pre pet na e stak go di na, i to kao ne vla di ne or ga ni za ci je. Da nas ih je u ze mqi de se tak, ra de kao ko mu ne ili kam po vi i bri ga su lo kal ne za jed ni ce. Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv nar ko ma ni je, ko ja je usvo je na 2009. go di ne, pred vi |a ukqu ~i va we ova kvih za jed ni ca u op {ti pri stup te ra pi ji nar ko ma ni je u Sr bi ji kao i fi nan si ra we wi ho vog ra da iz bu xe ta. Na te mu „Te ra pij ske za jed ni ce i le ~e we za vi sni ka od dro ga„ ju ~e je u Skup {ti ni AP Voj vo di ne odr `an se mi nar ko ji su or ga ni zo va li Po kra jin ski sa vet za bor bu pro tiv dro ga u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za sport i

omla di nu. U~e sni ci se mi na ra ima li su pri li ku da se upo zna ju ka ko s is ku stvi ma u ra du na {ih za jed ni ca, ta ko i s de lo va wem onih u Ho lan di ji, o ~e mu je go vo rio eks pert iz te ze mqe Smit Ha ta.

Ka ko je re ~e no, na sto ji se da se pr vi put kod nas te ra pij ske za jed ni ce ko je se ba ve le ~e wem nar ko ma na in sti tu ci o na li zu ju i po ve `u, ka ko me |u sob no, ta ko i s dru gim in sti tu ci ja ma ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom, od no sno da se i one ukqu ~e u Ak ci o ni plan i pro gram ko ji dr `a va ima.

– Za to bi dr `a va tre ba lo da na pra vi ko mi si ju ko ja }e pro ce ni ti wi hov rad, od no sno me to de, da se ne bi po no vio ne pri hva tqiv na ~in ra da ko ji se do go dio u Cr noj

Re ci, kao i re zul ta te wi ho vog ra da – is ta kao je pred sed nik Na ci o nal ne ko mi si je za bor bu pro tiv nar ko ma ni je prof. dr Ni ko la Vu~ ko vi}. – Te ra pij ske za jed ni ce ne bi tre ba lo da bu du u okvi ru lo kal nih za jed ni ca i da se sna la ze kao so ci jal ne usta no ve, ve} da bu du na vi {em ni vou, ko ji }e im omo gu }i ti da u~e stvu ju u op {tem pri stu pu le ~e wa za vi sni ka, {to one i ra de. Po sto je pri zna ti i po zna ti us pe si po je di nih te ra pij skih za jed ni ca, ali i broj ne kri ti ke na rad ne kih od wih. Za to smo po zva li stru~ wa ke iz Ho lan di je ko ji su iz ra zi li `e qu da u No vom Sa du na pra ve mo del te ra pij ske za jed ni ca ko ji oni ima ju, a {to }e fi nan si ra ti ho land ska vla da.

J. Bar bu zan

NO VO SAD SKI UNI VER ZI TET UTVR DIO PRED LOG UPI SNIH KVO TA

No va me sta sa mo za no ve pro gra me Utvr |u ju }i ju ~e pred log bro ja me sta (pre sve ga bu xet skih) za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja na svim ni vo i ma stu di ja u {kol skoj 2011/12. go di ni, Se nat Uni vre zi te ta u No vom Sa du naj vi {e vre me na je po sve tio de ba ti o dok tor skim stu di ja ma te su otvo re ne mno ge te me: od to ga da li se po {to-po to mo ra pri dr `a va ti bro ja dok to ra na ta „odo bre nog” akre di ta ci jom i stal no upi si va ti to li ko ili ra ci o nal no sa gle da ti si tu a ci ju: da li sva ki fa kul tet ima do voq no men to ra, da li su dok to ran ti ukqu ~e ni u ne ki is tra `i va~ ki pro je kat, ko li ko su kva li tet ni kan di da ti ko ji se upi su ju, da li

}e mo ima ti pre ve li ki broj dok to ra na u ka ko ji ne }e ima ti gde da ra de... Ras po lo `e nost ~la no va Se na ta za ovu di sku si ju uka zu je, a to su ne ki i pred lo `i li,

pro {lo go di {wem ni vou, po ve }a wa su tra `e na sa mo ta mo gde je uve den no vi stu dij ski pro gram, a po ne gde je tra `e no i sma we we. Uku pan broj bu xet -

Po~iwu ra do vi na cen tral noj zgra di UNS Rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} ob ra do vao je ~la no ve Se na ta oba ve {te wem da je „do bi je na pri ja va ra do va” za cen tral nu zgra du Uni ver zi te ta. On je re kao da o~e ku je da za osam da na po~ nu ra do vi na gra di li {tu, na be ton skoj kon struk ci ji u Uli ci dr Zo ra na \in |i }a, pr vo bit no na me we noj rek to ra tu. na to da dok tor ske stu di je tre ba da bu du te ma po seb ne se si je.

Pred lo zi upi sne kvo te go to vo svih fa kul te ta osta li su na

skih me sta na osnov nim stru kov nim, osnov nim aka dem skim i in te gri sa nim stu di ja ma na ce lom Uni ver zi te tu po ve }an je za sve -

ga 150, od no sno oko tri po sto.

Na ma ster stu di ja ma broj bu xet skih me sta osta je kao la ne, a za dok tor ske stu di je tra `e no ukup no 659 me sta na ce lom Uni ver zi te tu, {to se mno gi ma u~i ni lo pre te ra nim. Ipak, utvr |e no je da pred log bu de 222 bu xet ska me sta (kao la ne) i jo{ 389 sa mo fi nan si ra ju }ih.

Utvr |e ni su i pred lo zi {ko la ri na, na ve }i ni fa kul te ta iz no si ni su me wa ni, a vr lo ma lo po ve }a we, za pet do de set po sto, tra `e Fi lo zof ski, Prav ni, Gra |e vin ski, Pe da go {ki i U~i teq ski na ma |ar skom na stav nom je zi ku, na ko ji ma {ko la ri ne du `e ni su me wa ne.

V. ^.

SPOR TOM DO ZDRA VOG @I VO TA: Po i ma we bo qeg i kva li tet ni jeg `i vo ta kroz sport te ma je dru gog Me |u na rod nog na u~ nog sku pa ko ji je ju ~e po ~eo na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na ovoj kon fe ren ci ji u~e stvu je, ka ko je na ja vi la de kan ka fa kul te ta prof. dr Mi le na Mi ka la~ ki, 122 auto ra iz 13 ze ma qa ko ji }e svo je ra do ve u na red na dva da na pred sta vi ti kroz pre da va wa i pre zen ta ci je. Osim de kan ke, go ste je ju ~e po zdra vio i s in for ma ci ja ma o no vo sad skim uni ver zi te tu ih upo znao pro rek tor za na u ku i me |u na rod nu sa rad wu dr Pa vle Se ke ru{, kao i pot pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Ivan To do rov. Pr vi dan sku pa po ~eo je ti me {to su ve li ka ime na spor ta Ve ra Ni ko li}, Mi ro slav Ce rar, Ste van Hor vat i Slav ko Oba dov pri ~a li o to me ka ko je sport uti cao na wi ho ve `i vo te. Slo `ni da vr hun ski sport tra `i mno ga od ri ca wa, le gen da ni spor ti sti ape lo va li su na sve da `i ve zdra vo, da se ba ve spor tom i da to me u~e de cu od ma lih no gu, bez ob zi ra na to {to ne }e sva ko po sti }i vi so ke re zul ta te.

A. V. Foto: N. Stojanovi}

dRU[TvO

c m y

dnevnik

DAN SE]AWA NA @RTVE BOMBARDOVAWA

Pa kao je tra jao 78 da na Po la ga wem ve na ca i cve }a i oda va wem po {te po gi nu li ma, {i rom Sr bi je ju ~e je obe le `e na dva na e sta go di {wi ca NA TOovog bom bar do va wa SRJ, to kom ko jeg je ubi je no 3.500, a ra we no i po vre |e no vi {e od 12.500 qu di, me |u ko ji ma je bi lo i de ce. Za jed ni~ ka po ru ka sa svih sku po va bi la je da se `r tve stra da le u tih 78 da na bom bar do va wa ne sme ju za bo ra vi ti, bez ob zi ra na to da li su bi le voj ni ci, po li caj ci ili ci vi li.

Kobni 24. mart Na pa di na SRJ po ~e li su 24. mar ta 1999. go di ne, a Vla da je iste no }i pro gla si la rat no sta we. U bom bar do va nu, ko je je bez pre ki da tra ja lo 78 da na, te {ko su o{te }e ni pri vred ni objek ti, {ko le, zdrav stve ne usta no ve, in fra struk tu ra, me dij ske ku }e i spo me ni ci kul tu re.

Gra d o n a ~ el n ik Be o g ra d a Dra gan \i las po lo `io je cve }e na spo me nik „Za {to” u Ta {maj dan skom par ku i odao po ~ast rad ni ci ma RTS-a ko ji su po gi nu li u NA TO-ovom bom bar do va wu pre 12 go di na. U no }i iz me |u 22. i 23. apri la 1999. go di ne, to kom va zdu {nog na pa da NA TO-sna ga, po gi nu lo je 16 rad ni ka te me dij ske ku }e.

Na br d u Stra ` e v i c a, kod Be o gra da, po gi nu lim pri pad ni c i m a Voj s ke Ju g o s la v i j e po{tu su oda li ~la no vi po ro di ca i pri ja te qi, a pred stav ni ci Voj ske i re pu bli~ ke i grad ske vla sti oda li su po ~ast po la ga wem ve na ca i cve }a. Ven ce na spo me nik po lo `i li su pred sed nik Skup {ti -

Be o grad go ri

Vlada Srbije zaustavila sirene U Sr bi ji se ju ~e ni su ogla si le si re ne ko je je tre ba lo da pod se te gra |a ne na bom bar do va we 1999. go di ne. Na ~el nik Upra ve za van red ne si tu a ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Bo {ko Pi li po vi} tvr di za „Dnev nik” da si re ne ni su ukqu ~e ne zbog to ga {to ni je sti gao na log iz Vla de Re pu bli ke Sr bi je, ko ji su nad le `ni u svim op {ti na ma u Sr bi ji ~e ka li do po sled weg tre nut ka. Ina ~e, u po sled wih me sec da na, opet po na lo gu re pu bli~ ke Vla de sve lo kal ne sa mo u pra ve su bi le oba ve zne da ser vi si ra ju si ste me za jav no uz bu wi va we, od ko jih su mno gi bi li u kva ru. Pi li po vi} na vo di pri mer No vog Sa da gde je an ga `o va na fir ma „Stru ja” da ser vi si ra si stem i tvr di da su svi bi li sprem ni da ju ~e ta~ no u pod ne ak ti vi ra ju sig nal pre stan ka opa sno sti.

- Ne znam zbog ~e ga ni je sti gao na log iz Vla de i o~e ku jem da }e se to ko li ko su tra raz ja sni ti - ka `e Pi li po vi}.

Ovo je pr vi put, od 1999. go di ne da se ni su ogla si le si re ne ko je su pod se }a le na dan ka da su pr ve bom be ba ~e ne na Sr bi ju.

L. N.

ne Be o gra da Alek san dar An ti} i za me nik pre mi je ra i mi ni s tar unu t ra { wih po s lo v a Ivi ca Da ~i}, is ta kav {i da je oba ve za svih da ~u va ju uspo me nu na `r tve bom bar do va wa i sve one ko ji su da li `i vo te za slo bo du Sr bi je.

Grad ski ar hi tek ta De jan Va so vi} po lo `io je ve nac na spo me n ik voj n i c i m a Gar d ij s ke bri ga de Voj ske Sr bi je i pa ci jen ti ma KBC „Dr Dra gi {a Mi {o vi}„, ko ji su po gi nu li pri li kom bom bar do va wa. U ra ket nom na pa du sna ga NA TO-a, 20.

ma ja 1999. go di ne, 50 mi nu ta po sle po no }i, po gi nu lo je se dam voj ni ka i tri pa ci jen ta bol ni ce. Ven ce su po lo `i li i pred stav ni ci Voj ske Sr bi je i po ro di ca na stra da lih, kao i u~e sni ci tr ke za mir „Ra |a we no vog `i vo ta”, ko ju je or ga ni zo vao Atlet ski klub „Ma ra ton mi ra – Vi dov dan 99”.

Na cen tral nom grad skom tr gu u Vra wu ve nac Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je po lo `io je mi ni star Dra gan [u ta no vac u prat wi ge ne ra la Mla de na ]ir ko vi }a i bri gad nog ge ne ra la Mi lo sa va Si mo vi }a.

Gra |a ni Ja go di ne i Po mo rav skog okru ga oda li su po {tu `r tva ma bom bar do va wa po la ga wem ve na ca na spo men-plo ~u po gi nu lim po li caj ci ma u zgra di Po li cij ske upra ve i spo men-bi stu pu kov ni ku 63. pa do bran ske bri ga de Go ra nu Osto ji }u u {ko li ko ja no si we go vo ime, a po gi nuo je u re jo nu ka sar ne „Ko {a re” na srp sko-al ban skoj gra ni ci.

Ven ce su na spo men-obe le` ja po lo `i le de le ga ci je gra da Ni {a, Voj ske Sr bi je, po li cije, de l e g a c i j e or g a n i z a c i j a i udru `e wa za ne go va we tradi ci ja oslo bo di la~ kih ratova, kao i rod bi na po gi nu lih i pri ja te qi. Oda va we po {te `r tva ma agre si je odr `a no je i u Ka sar n i „Mi j a Sta n i m i r ovi}„ po red spo men-obe le` ja stra da lim pri pad ni ci ma Voj ske.

Go di {wi ca po ~et ka NA TOovog bom bar do va wa obe le `e na je i u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce mi tin gom na ko jem je u~e stvo va lo oko 4.500 gra |a na iz ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va, a na ko jem je po ru ~e no da Sr bi ne `e le inte gra ci ju u ko sov ske in stitu ci je.

SAT ZA NA[U PLANETU

Is kqu ~i te sve tla bar je dan ~as O ak ci ji „Sat za na {u pla ne tu” (Eart Hour 2011), ko ja }e {i rom pla ne te bi ti odr `a na 26. mar ta, ju ~e su na na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u No vom Sa du go vo ri li po kra jin ski se kre tar za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj dr Slo bo dan Pu zo vi}, po kra jin ski se kre tar za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Ra do slav Stri ko vi}, di rek tor ka pro gra ma WWF za Sr bi ju Du {ka Di mo vi} i za me ni ca na ~el ni ka Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne No vog Sa da mr Dra gi ca Bran ko vi}.

Ak ci ja pred sta vqa jed nu od naj ve }ih svet skih ini ci ja ti va za ubla `a va we kli mat skih pro me na, a odr `a va se u or ga ni za ci ji WWF-a (World Wide Fund For Nature), Svet skog fon da za pri ro du. Po vo dom „Svet skog da na pla ne te Ze mqe” 26. mar ta, u 20.30 ~a so va qu di {i rom sve ta }e is kqu ~i ti sve tla na je dan sat da bi po ka za li ka ko se, ra de }i za jed no, mo `e na pra vi ti po -

mak u bor bi pro tiv kli mat skih pro me na.

Ak ci ja je za po ~e ta 2007. go di ne u Sid ne ju, u Austra li ji, ka da je 2,2 mi li o na do ma }in sta va i pred u ze }a is kqu ~i lo sve tlo na je -

I tvr|ava u mraku U No vom Sa du }e ova ak ci ja bi ti pro pra }e na is kqu ~e wem de ko ra tiv ne ra sve te na naj a trak tiv ni jim de lo vi ma gra da, pre sve ga u sa mom cen tru i Grad skoj ku }i, na Po zo ri {nom tr gu, na Sabor noj cr kvi i Katedrali, kao i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i Va ra din skom mostu, a ak ci ji }e se pri dru `i ti i „Elek tro voj vo di na”. dan sat. Ve} 2009. ovaj do ga |aj se pre tvo rio u svet ski po kret, s mi lion u~e sni ka iz 92 ze mqe. U~e {}e u ak ci ji je do sa da po tvr di lo 6.000 gra do va i vi {e od 130 ze ma qa.

Ovoj ak ci ji su se u Sr bi ji, do da nas, pri kqu ~i la 42 gra da.

Po kra jin ski se kre tar Pu zo vi} je re kao da se ova ak ci ja spro vo di s ci qem da se to kom jed nog sa ta, ka da }e se is kqu ~i ti stru ja, po mog ne da se ener gi ja {te di, ra ci o nal no ko ri sti i da se ti me sma we ne ga tiv ni efek ti kli mat skih pro me na.

On je po vo dom ove ak ci je kon tak ti rao sa svih 45 op {ti na u Voj vo di ni i ape lo vao na wih da se pri kqu ~e. Dva de set op {ti na je iz ra zi lo po se ban in te res da se ukqu ~i u ak ci ju. U Sre mu }e se ak ci ji pri kqu ~i ti pet op {ti na, u Ba~ koj osam i u Ba na tu se dam, a is kqu ~i }e se stru ja u zgra da ma lo kal nih sa mo u pra va, me snih za jed ni ca, kao i de ko ra tiv na ra sve ta u cen tri ma i na tr go vi ma. U No vom Sa du }e bi ti is kqu ~e na elek tri~ na ener gi ja u zgra di Ba no vi ne, kao i zgra di Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de i JP „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra”.

„USTAJE SRBIJA” ZBOG SOCIJALNO-EKONOMSKOG POLO@AJA

Igra glu vih te le fo na Sin di ka ti jav nih slu `bi i dr `av nih or ga na Sr bi je, ukqu ~u ju }i i tri sin di ka ta pro sve te, odr `a }e da nas u Be o gra du pro test pod na zi vom „Usta je Sr bi ja”, ko jim, ka ko su na ja vi li, `e le da skre nu pa `wu na so ci jal noeko nom ski i pro fe si o nal ni po lo `aj za po sle nih.

Pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Slo bo dan Braj ko vi} re kao je da na pro te stu o~e ku je 20.000 qu di, a sli~ ne

pro ce ne je iz neo i pred sed nik Sin di ka ta pro sve te „Ne za vi snost” To mi slav @i va no vi}.

Oku pqa we je na Tr gu Ni ko le Pa {i }a u pod ne, a po tom }e ko lo na u pro test noj {et wi pro }i po red zgra de Pred sed ni {tva Sr bi je i pre da ti otvo re no pi smo za pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a. [et wa se na sta vqa Uli com kne za Mi lo {a do zgra de Vla de Sr bi je, a po tom i Ne ma wi nom uli com do Mi ni star stva pro sve te,

Ministar o~ekuje smirivawe {trajka Pro test i {trajk u {ko la ma bi li su te ma i sed ni ce skup {tin skog Od bo ra za pro sve tu, na ko joj je mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio da o~e ku je da }e po sle do pi sa svim na ~el ni ci ma {kol skih upra va i di rek to ri ma {ko la, broj {ko la ko je {traj ku ju bi ti sma wen.

– Mi ni star stvo je do pi som {kol skim upra va ma i di rek to ri ma {ko la `e le lo da upo zna za po sle ne, {kol ske od bo re i ro di te qe o to me {ta je Vla da u~i ni la i {ta je po nu di la – re kao je Ob ra do vi}, i po no vio da su eko nom ski po ka za te qi ta kvi da se mo `e o~e ki va ti po ve }a we pla ta za po sle ni ma u pro sve ti, ali da }e se to de fi ni tiv no zna ti u dru goj po lo vi ni apri la, ka da bu du po zna ti re zul ta ti pri li va nov ca u bu xet u pr vom kvar ta lu.

gde }e bi ti pre da ti zah te vi sin di ka ta pro sve te.

Or ga ni za to ri pro te sta su Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Gran ski sin di kat pro svet nih rad ni ka „Ne za vi snost„, Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je, USS „Slo ga – Sin di kat or ga ni za ci ja pra vo sud nih or ga na Sr bi je”, USS „Slo ga – Sin di kat dr `av ne upra ve”, Gran ski sin di kat pra vo su |a, upra ve i po li ci je „Ne za vi snost”, Po li cij ski sin di kat Sr bi je, No vi sin di kat zdrav stva Sr bi je i Gran ski sin di kat zdrav stva i so ci jal ne za {ti te „Ne za vi snost”.

Pred sed nik Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je Le o nar do Er de qi po ru ~io je da bi da nas u {ko la ma tre ba lo da bu de pot pu na ob u sta va ra da, ali da ne ga ji ilu zi je da }e sve {ko le to u~i ni ti. Er de qi je upo zo rio da ne ma di ja lo ga s Mi ni star stvom pro sve te i na u ke, pa sve to po ma lo li ~i na igru „glu vih te le fo na”, i na veo da pro blem

mo ra da se re {i da {kol ska go di na ne bi bi la do ve de na u pi ta we. A to }e se, uka zao je, do go di ti uko li ko se sve ovo na sta vi jo{ ne de qu da na.

Pred sed nik Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka u pro sve ti Sr bi je To mi slav @i va no vi} je po zvao su gra |e ne – ro di te qe, pu no let nu de cu i stu den te – da se udru `e i po ku {a ju da iz dej stvu ju kva li tet no obra zo va we ko je dr `a va za slu `u je. On je pod se tio na to da pro test ima za ciq da jav no sti po ka `e da je obra zo va we u Sr bi ji dis kre di to va no i na mar gi na ma, i da za po sle ni u pro sve ti tra `e da se ta oblast vra ti u cen tar dru {tva kao mo tor we go vog raz vo ja. Go vo re }i o za ra da ma za po sle nih ko ji su {traj ko va li, @i va no vi} je re kao da oko 20.000 na stav ni ka ni je pri mi lo pla tu jer di rek to ri {ko la ni su pot pi sa li na log o wi ho vom sma we wu, iz ra ziv {i na du da }e re sor ni mi ni star po mo }i u na la `e wu re {a va wa tog pro ble ma.

petak25.mart2011.

15

SMRT @IVORADA KOVA^EVI]A GUBITAK ZA SRBIJU

Pro mo ter evrop skih vred no sti Po vo dom smr ti @i vo ra da Ko va ~e vi }a, Evrop ski po kret u Sr bi ji pod se tio je jav nost na we gov ne iz bri siv do pri nos iz grad wi evrop ske Sr bi je, stva ra wu no ve spoq ne po li ti ke, nor ma li za ci ji i po boq {a wu od no sa sa su se di ma i bo qem raz u me va w u sve t a. „We g ov in t e lekt, ugled, {i ro ko zna we, is ku stvo, ener gi ja, to le ran ci j a, raz u m e v a w e, od m e r e nost i vi {e de ce nij ska po sve }e nost na pret ku Sr bi je osta je nam traj na in spi ra -

ci ja. Do po sled weg da na, ne u mor no i ne se bi~ no se za la gao za ostva ri va we vred no sti u ko je je ve ro vao i na ko je je upu }i vao”, na vo di se u sa o p { te w u Evrop s kog po kre ta u Sr bi ji.

Ko pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve Alek san dar Po pov ka zao je da @i vo rad Ko va ~e vi} bio ka pi tal za sve iz ne vla di nog sek to ra, ali i ka pi tal za ce lu Sr bi ju.

– Bio je ne ko ko je svi ma na ma otva rao sva vra ta. Bio je sim bo li ka i za {ti ti ni znak Ig man ske ini ci ja ti ve – re kao je Po pov, do dav {i da je bi la ~ast sa ra |i va ti s wim jer bio je din stven po mo ral noj i in te lek tu al noj sna zi ko ju je ula gao u ~e stit ciq, ka kav je po mi re we i sa rad wa u re gi o nu. – Bio je dra go cen za Sr bi ju. A we go va smr ta bi }e po se ban gu bi tak za Ig man sku ini ci ja ti vu, ko joj je on da vao po se ban ton, kao ~o vek ogrom nih mo ral nih i in te lek tu al nih ka pa ci te ta, a isto vre me no nor ma lan i „obi ~an“ ~o vek ne is crp ne du ho vi to sti.

Pred sed nik Evrop skog po kre ta u No vom Sa du Mi hal Ra ma~ na veo je da je Ko va ~e vi} osta vqao uti sak {i ro kim zna wem i ne sva ki da {wom oba ve {te no {}u.

– @i ka ni je bio ni la ko rek ni br zo rek. Ono {to je iz go vo rio ili na pi sao bi lo je uvek za sno va no na po zna va wu ma te ri je, du bo ko pro mi {qe no i obra zlo `e no. Znao je {ta se zbi va, znao je i mno go ono ga o ~e mu u no vi na ma ni je bi lo ni ret ka, a na osno vu to ga umeo je da pro ce ni {ta to zna ~i i ka kve po sle di ce }e iza zva ti – na veo je Ra ma~.

Ne ka da {wi gra do na ~el nik No vog Sa da Jo van De ja no vi}, ko ji je sa ra |i vao Ko va ~e vi }em ko ji je u istom pe ri o du (1974–1982) bio na ~e lu Be o gra da, na veo je da je tih go di na po ~e la sa rad wa dva gra da.

– @i ka je bio ve li ki pri ja teq No vog Sa da, kao i moj li~ no, do po sled weg tre nut ka – ka zao je De ja no vi}, do dav {i i da je Ko va ~e vi} bio ve o ma pro duk ti van pi sac, ali i `e stok pro tiv nik po li ti ke Slo bo da na Mi lo {e vi }a.

Pot pred sed nik Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ra zio je `a qe we zbog smr ti @i vo ra da Ko va ~e vi }a, na gla {a va ju }i da je dao ogro man do pri nos u pro mo ci ji evrop skih i de mo krat skih vred no sti u Sr bi ji, bor bi za na pre dak na {e ze mqe.

Ko a li ci ja ne vla di nih or ga ni za ci ja „Gra |an ska Voj vo di na„ iz ra zi la je ju ~e `a qe we zbog smr ti @i vo ra da Ko va ~e vi }a. „Ko va ~e vi} je bio ~o vek ko ji je pro na la zio od go vo re na te {ka pi ta wa sa da {wo sti i bu du} no sti Sr bi je i ko ji je dao ve li ki do pri nos po boq {a wu od no sa sa su sed nim ze mqa ma„, na vo di se u sa op {te wu GV-a. @i vo rad Ko va ~e vi} je imao du gu po li ti~ ku, di plo mat sku i kwi `ev nu ka ri je ru, u ko joj je pro {ao raz li ~i te funk ci je – po ~ev od ko mu ni sti~ kog ak ti vi ste, dr `av nog funk ci o ne ra, di plo ma te i auto ra zna ~aj nih pu bli ci sti~ kih de la. We go va po li ti~ ka ka ri je ra pre ki nu ta je u uspo nu po sle su ko ba sa Slo bo da nom Mi lo {e vi }em, kra jem osam de se tih go di na pro {log ve ka, da bi se Ko va ~e vi} pot pu no okre nuo li be ral nim po gle di ma i pa ra lel nom is tra `i va wu no vi je isto ri je i lin gvi sti ke. Bio je ak ti van ~lan ne ko li ko ne vla di nih or ga ni za ci ja. Od 1994. je ~lan Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, a od 1999. we gov pred sed nik. Bio je ko pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve ko ja oku pqa 140 or ga ni za ci ja iz ze ma qa tzv. Dej ton skog tro u gla. Ig man ska ini ci ja ti va je za ~et nik pro jek ta „mi ni-{en ge na”. Ko va ~e vi} je, za jed no s jo{ 37 in te lek tu a la ca an ti rat nih ak ti vi sta iz ta da {we SR Ju go sla vi je, oku pqe nih u Ig man skoj ini ci ja ti vi, u apri lu 1995. pre ko Ma |ar ske i Hr vat ske pre {ao pla ni nu Ig man i sti gao do Sa ra je va pod op sa dom.

Autor je kwi ga „Ur ba ni za ci ja u sve tu i u Ju go sla vi ji”, „SAD i ju go slo ven ska kri za”, „Sr bi ja i svet: iz me |u aro gan ci je i po ni zno sti”, „Me |u na rod no pre go va ra we” i „Ame ri ka i ras pad Ju go sla vi je”, kao i tri re~ ni ka na ko ji ma je ra dio 14 go di na: „Srp sko-en gle ski re~ nik idi o ma, iz ra za i iz re ka”, „En gle skosrp ski fra ze o lo {ki re~ nik” i „Srp sko-en gle ski fra ze o- lo {ki re~ nik”.

E. D.

Ro mi u Po li cij skoj aka de mi ji Pred sta vqa we pro gra ma Kri mi na li sti~ ko-po li cij ske aka de mi je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je na me we na pri pad ni ci ma rom ske na ci o nal ne za jed ni ce odr `a na je ju ~e u Po li cij skoj upra vi u No vom Sa du. Go vo re }i o na me ri da se pro gram Aka de mi je pred sta vi svim na ci o nal nim za jed ni ca ma, wen de kan dr Go ran Mi lo {e vi} je is ta kao da su pret hod nih da na bi li u Bu ja nov cu, Pre {e vu, Me dve |i, Ni {u, Vra wu Su bo ti ci i Pri je po qu.

Pre zen ta ci ji su pri su stvo va li

u~e ni ci sred wih {ko la, za in te re so va ni za stu di je na Aka de mi ji, pred stav ni ci Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma i rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja. Di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi} na gla sio je da skup ima za ciq da se mla di qu di upo zna ju s mo gu} no sti ma ko je no si ovaj po ziv, po {to se ov de go vo ri o si gur nom za po sle wu po za vr {et ku {ko lo va wa, pa je ja sno zbog ~e ga je ovo va `no i zna ~aj no ne sa mo za Ro me ve} i ge ne ral no za mla de qu de `eq ne po sla.

A. Va.

SPORT

petak25.mart2011.

dnevnik

c m y

16

U NEDEQU U AUSTRALIJI PO^IWE [AMPIONAT FORMULE JEDAN

Red bul 1. Sebastijan Fetel Ne ma~ ka Go di ne: 23 De bi: 2007.

Tr ka: 62 Po be da: 10 Ti tu la: 1 2. Mark Veber Austra li ja Go di ne: 34 De bi:2002.

Tr ka: 159 Po be da: 6 Ti tu la: 0

Meklaren

Titulu brani Sebastijan Fetel S dve nedeqe zaka{wewa, u nedequ po~iwe 62. {ampionat Formule jedan. Sezona je trebalo da po~ne 13. marta Velikom nagradom Bahreina, ali zbog nemira u ovoj kraqevini u Persijskom zalivu, to takmi~ewe je otkazano. Tako }e karavan najbr`eg cirkusa na svetu krenuti u nedequ iz melburnskog Albert

Glavni konkurent za ovogodi{wi naslov, opet, }e biti Sebastijan Fetel. Najve}i rival trebalo bi da mu bude dvostruki svetski prvak Fernando Alonso. Uz wih dvojicu za visok plasman konkurisa}e i Mark Veber, Luis Hamilton, Xenson Baton, Mihael [umaher i Felipe Masa. Na startu }e se, kao

i pro{le sezone, na}i 12 timova i 24 voza~a, a me|u wima ne}e biti Poqaka Roberta Kubice, koji je do`iveo te{ku nesre}u tokom relija u Italiji. Pro{le godine on je bio odli~an u Renou, koji }e zna~ajno izgubiti ne u~estvovawem Poqaka.

Wega }e poku{ati da zameni Nemac Nik Hajdfeld. I ove se-

zone bi}e debitanata u karavanu Formule jedan. Pastor Maldonado (Venecuela) vozi}e za Vilijams, Serhio Perez (Meksiko) nastupi}e za Zauber, a @erom D’Ambrosio (Belgija) za Virxin. Prvi put jedan tim, Virxin Marusija }e se takmi~iti pod ruskom zastavom, a ima}emo i dve ekipe sa istim

3. Luis Hamilton

Toro Roso

5. Fernando Alonso

18. Sebastijan Buemi

[pa ni ja Go di ne: 29 De bi: 2001.

Tr ka: 159 Po be da: 26 Ti tu la: 2

[vaj car ska Go di ne: 23 De bi: 2009.

Tr ka: 36 Po be da: 0 Ti tu la: 0

6. Felipe Masa

8. Niko Rozberg Ne ma~ ka Go di ne: 25 De bi: 2006.

Tr ka: 89 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Lotus Reno 9. Nik Hajdfeld Ne ma~ ka Go di ne: 33 De bi: 2000.

Tr ka: 174 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Zauber

Mek si ko Go di ne: 21 De bi: 2011.

Tr ka: 0 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Ferari

Ne ma~ ka Go di ne: 42 De bi: 1991.

Tr ka: 269 Po be da: 91 Ti tu la: 7

15. Pol di Resta Ve li ka Bri ta ni ja Go di ne: 25 De bi: 2011.

Tr ka: 0 Po be da: 0 Ti tu la: 0

17. Serhio Perez

Ve li ka Bri ta ni ja Go di ne: 31 De bi: 2000.

Tr ka: 191 Po be da: 9 Ti tu la: 1

7. Mihael [umaher

Ne ma~ ka Go di ne: 28 De bi: 2007.

Tr ka: 71 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Ja pan Go di ne: 24 De bi: 2009.

Tr ka: 21 Po be da: 0 Ti tu la: 0

4. Yenson Baton

Mercedes

14. Adrijan Sutil

16. Kamui Kobaja{i

Ve li ka Bri ta ni ja Go di ne: 26 De bi: 2007.

Tr ka: 71 Po be da: 14 Ti tu la: 1

Bra zil Go di ne: 29 De bi: 2002.

Tr ka: 135 Po be da: 11 Ti tu la: 0

Fors Indija

19. Haime Alguersuari

parka u osam ~asova po sredwoevropskom vremenu, gde }e se voziti Velika nagrada Australije. Od Melburna do Sao Paula, gde }e se 27. novembra voziti posledwa trka za Veliku nagradu Brazila, vodi}e se velika bitka za {ampionsku titulu.

Lovor brani Nemac Sebastijan Fetel (najmla|i {ampion u istoriji) u konkurenciji voza~a, dok }e wegov Red bul braniti naslov u konkurenciji konstruktora. Ove godine pistama }e voziti pet svetskih prvaka.

Pored Fetela tu su i [panac Fernando Alonso iz Ferarija, voza~i Meklarena Britanci Luis Hamilton i Xenson Baton, kao i sedmostruki prvak Nemac Mihael [umaher iz Mercedesa.

Jo{ daleke 1970. pet {ampiona na{lo se u karavanu, a to su bili Xek Brebem (Australija), Xon Sartis (Velika Britanija), Grejem Hil (Velika Britanija), Deni Halm (Novi Zeland) i Xeki Stjuart (Velika Britanija).

Kalendar 27. mart: Austra li ja (Mel burn) 10. april: Ma le zi ja (Ku a la Lum pur) 17. april: Ki na ([an gaj) 8. maj: Tur ska (Is tan bul) 22. maj: [pa ni ja (Ka ta lu wa) 29. maj: Mo na ko (Mon te Kar lo) 12. jun: Ka na da (Mon treal) 26. jun: Evro pa (Va len si ja) 10. jul: V. Bri ta ni ja (Sil ver ston) 24. jul: Ne ma~ ka (Nir bur gring) 31. jul: Ma |ar ska (Hun ga ro ring) 28. av gust: Bel gi ja (Spa Fran kor {amp) 11. sep tem bar: Ita li ja (Mon ca) 25. sep tem bar: Sin ga pur (Sin ga pur) 9. ok to bar: Ja pan (Su zu ka) 16. ok to bar: Ko re ja (Je on gam) 30. ok to bar: In di ja (Wu Del hi) 13. no vem bar: Abu Da bi (Jas Ma ri na) 27. no vem bar: Bra zil (Sao Pa o lo)

imenom, Lotus Reno i Lotus. Na posledwim testovima pred po~etak sezone najboqe su se pokazali Ferari i Red bul. No, ne treba smetnuti s uma Meklaren, Mercedes i Lotus Reno, koji bi mogli da zaprete iz senke. Za wima }e slediti Vilijams, Toro roso, Zauber i Fors Indija, a onda Lotus, dok }e na dnu biti Hispanija i Virxin.

Za razliku od pro{le sezone, koja je obilovala novinama, od na~ina bodovawa, zabrane dolivawa goriva, te kadrovskih promena u timovima, ove godine vra}en je KERS sistem, uvedeno pokretno zadwe krilo i zabraweni dvostruki difuzori. Najve}a promena je to {to }e umesto japanskog Brixstona, koji je 14 godina snabdevao Formulu jedan pneumaticima, novu „obu}u” isporu~ivati Pireli. Italijanski proizvo|a~ je zavr{io u~e{}e u najbr`em cirkusu 1991. u Adelaidi, a sada otvara novo poglavqe u Melburnu.

G. Malenovi}

10. Vitalij Petrov

[pa ni ja Go di ne: 21 De bi: 2009.

Tr ka: 27 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Lotus 20. Jarno Truli Ita li ja Go di ne: 36 De bi: 1997.

Tr ka: 238 Po be da: 1 Ti tu la: 0 21. Heiki Kovalainen Fin ska Go di ne: 29 De bi: 2007.

Tr ka: 71 Po be da: 1 Ti tu la: 0

Hispanija 22. Narain Kartikejan In di ja Go di ne: 34 De bi: 2005.

Tr ka: 19 Po be da: 0 Ti tu la: 0 23. Vitantonio Liuci

Ru si ja Go di ne: 26 De bi: 2010.

Tr ka: 19 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Ita li ja Go di ne: 30 De bi: 2005.

Tr ka: 63 Po be da: 0 Ti tu la: 0

Viryin

Vilijams

24. Timo Glok

11. Rubens Barikelo Bra zil Go di ne: 38 De bi: 1993.

Tr ka: 306 Po be da: 11 Ti tu la: 0

Ne ma~ ka Go di ne: 29 De bi: 2004.

Tr ka: 56 Po be da: 0 Ti tu la: 0 25. @erom d’Ambrozio

12. Pastor Maldonado Ve ne cu e la Go di ne: 26 De bi: 2011.

Tr ka: 0 Po be da: 0 Ti tu la: 0

TRILING ASOVA: Ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel iz Red Bu la ve li ku kon ku ren ci ju ima }e u dvo stru kom svet skom pr va ku i pro {le go di ne dru go pla si ra nom Fer nan du Alon su iz Fe ra ri ja. Ali, ve li ki ri val mo gao bi mu bi ti i pr vi tam no pu ti {am pion naj br `eg cir ku sa na sve tu Lu is Ha mil ton iz Me kla re na. U ka kvoj su for mi naj bo qi u pro{ {loj go di ni vi de }e mo ve} u ne de qu u Austra li ji.

PIRELIJEVE GUME SE TRO[E: Ume sto ja pan skog Briy sto na, od ove go di ne ti mo ve gu ma ma snab de va ita li jan ski Pi re li. Ka ko vo za ~i ka `u , gu me su me ka ne, br zo se tro {e, pa }e bi ti iz ne na |e wa.

Bel gi ja Go di ne: 25 De bi: 2011.

Tr ka: 0 Po be da: 0 Ti tu la: 0

SPORT

dnevnik KA PI TEN OR LO VA DE JAN STAN KO VI]

Ru mun ski re cept Priznaje kapiten nacionalnog tima Srbije Dejan Stankovi} da se u javnosti stvorila slika pred nastavak kvalifikacija za EP koja ne odi{e pozitivnim tonovima.

Jednostavno, ima mi{qewa da orlovi ulaze u „nemogu}u misiju”, odnosno da je viza za zavr{nicu Eura ba{ daleko.

- Ni{ta u fudbalu nije nemogu}e. Setimo se samo „~udnog” me~a koji je Inter u Minhenu protiv Bajerna odveo u daqe bitke Lige {ampiona. Dakle, mi dobijemo

strpqewe, ponavqawe akcija i koncentracija u svakom trenu- poru~io je kapiten.

Sablasno prazne tribine }e biti dodatna te{ko}a da se slomi otpor `ilavih Iraca.

- Takav ambijent uti~e na tim koji je doma}in. Znamo kako je bilo protiv Azerbejxana, sa Interom sam nekoliko puta osetio taj vanfudbalski ambijent. [ta je tu je, vaqa zapeti obratiti pa`wu samo na teren i takti~ke zadatke, zaraditi tri boda, a onda u slede-

De jan Stan ko vi}

Irce kasnije i Estonce, poklope se jo{ neki rezultati i kvalifikacije kre}u „od nule”, postajemo kandidati za visok plasman na tabeli - veli Stankovi}.

Prvo treba presko~iti Irce.

- Nije jednostavan zadatak, jer su neverovatno disciplinovana ekipa. Organizovano se brane u formaciji „4-5-1”, i bez obzira na vreme utakmice ili rezultat stoje ispred svog kaznenog prostora i ~ekaju kontru. Zna~i treba nam

@al zbog La zo vi }a i Lu ko vi }a Nije kapiten orlova Stankovi} sa~ekao uobi~ajeno pitawe novinara proteklih dana a to je komentar povodom povla~ewa iz reprezerntacije Lazovi}a i Lukovi}a. sam je ponudio odgovor.

- Kao sportista i kolega moram da po{tujem wihovu odluku. @ao mi je {to nisu sa nama, hvala za sve {to su u~inili za dr`avni tim kroz sve selekcije u kojima su nastupali. Oni su deo ove ekipe, pravi momci i vrhunski igra~i.

Slo`io bih se sa selektorom, koji misli da su ishitreno reagovali, ali i da ima prostora za promenu takvih poteza - istakao je Stankovi}.

}im susretima ima}emo i `eqeni vetar u le|a - objasnio je Stankovi}.

Pravo na gre{ku je iskqu~eno, svi krediti su potro{eni.

- Sve to znamo, imamo {est finalnih utakmica do kraja. Treba da u|emo u me~ kao protiv Rumuna kada smo obezbedili plasman na Mondijal. Takav odnos je pravi, i daqe po istom sistemu osvajati poene. Pobede su jednostavno penicilin, lek za sve boqke.

Ima mo dva trijumfa u prijateqskim okr{ajima, to je donelo mir, sigurnost, atmosferu i samopouzdawe. Nema se tu {ta „dirati”, sledi nadgradwa - zakqu~io je as Intera.

Ponudi je kapiten na kraju i zanimqivu „matematiku”.

- U nekim internim razgovorima dolazimo do opcije, ako ve} neko mora sa prve pozicije na EP, da je relano da to budu Italijani. To nama otvara put ka drugom mestu. „Azuri” }e danas biti gosti Slovenaca, i taj susret }e odigrati bez kalkulacija, na pobedu. Iskusni su, kvalitetni. Istina, lako im biti ne}e jer smo se i mi uverili koliko je Slovenija organizovana, takti~ki obu~ena i psiholo{ki stabilna. Ali, relanost bi bila da bodove uzme Italija, uz na{ trijumf protiv Iraca izjedna~ili bi potpuno saldo sa „zmaj~ekima”, i anulirali prethodne propuste - napomenuo je Dejan Stankovi}.

Z. R.

petak25.mart2011.

SR BI JA VE ^E RAS NA PRA ZNOJ MA RA KA NI DO ^E KU JE SE VER NU IR SKU

Te ren va `ni ji od tri bi na Na ci o nal ni tim Sr bi je u na stav ku kva li fi ka ci ja za Evropsko fudbalsko prvenstvo prakti~no nema izbora. Slab start, mnogo olako i ulu do iz gu bqe nih bo do va bri{e sve ra~unice i stavqa imperativ pobede ispred orlova, jer je to jedini na~in da se sa~uva takmi~arska nada u trci za EURO. Prva prepreka, ve~eras (20,30) na praznoj Marakani, zbog kazne UEFA a na kon in ci den ta na vi ja ~a u \enovi, je selekcija Severne Irske. Serija kadrosvkih malera, izostanci Vidi}a, @igi}a, Kuzmanovi}a i jo{ nekoliko igra~a se nastavila.

- Jorga~evi} nije zale~io povredu sa kojom je stigao na pripreme, izgubili smo ga za i duel sa Estonijom. [ansu }e dobiti, po logici stvari, Brki} koji je odvano na{ drugi golaman. Tako|e, kamp je napustio i centrahalf Rajkovi} zbog povrede le|a. Ostaje nada da }e nam se uskoro prikqu~iti Vidi}, verovatno i Kuzamnovi} - raportirao ju~e selektor na pres konferenciji odra`anoj u kampu reprezentacije u Staroj Pazovi.

Bez obzira na silne neda}e Vla di mir Pe tro vi} de lu je mirno, {iri oko sebe optimizam.

- Ima mo u eki pi is ku sne fudbalere iz elitnih klubova, koji su sjajno radili preoteklih dana. Svesno smo u prote klom pe ri o du pro {i ri li spisak, upravo zbog ovakvih situacija. Nema iznena|ewa, znamo {ta ko i koliko mo`e da pru`i. Voleo bih da su svi zdravi, bio bih znatno bezbri`niji.Iako ima zabrinutosti

@eq ko Br ki}

ne treba je pokazivati. Dakle, op ti mi zam je pri su tan uz uobi~ajenu dozu sportske nervoze - istakao je popularni Pi`on.

Ko le ga Vor ting ton pri `eqkuje pozitivan ishod na Marakani. Irci su detaqno analizirani, a glavni materijal bio je wihov duel sa Slovencima.

- Vrlo su tvrda ekipa, malo golova primaju. Bi}e problema da probijemo taj bedem koji postave na 30 metara od svog gola. Uostalom, bez {uta su savladali Slovence, a prednost nakon gola koji su postigli iz polukontre branili su per fekt no svim ras po lo `i vim snagama. O~ekujem te{ku

i neizvesnu utakmicu. Protiv wih bi se namu~ila i jedna Barselona sa svojom prepoznatqivom pas igrom. Naravno, ve ru jem da ima mo do voq no snage i znawa da iza|emo iz megdana kao pobednici - smatra Petrovi}.

Nema dileme, Srbija }e morati da atakuje, ali trezveno i planski. Bilo bi pogubno krenuti „grlom u jagode”.

- Ho}emo kroz igru i nadigravawe da gradimo {anse, postignemo gol. Treba primenti recept iz prijateqskih duela sa Bugarskom i Izraelom. To je na{ stil imamo takav kvali tet fud ba le ra. Ono {to treba da izbegnemo je „bitka” sa previ{e vazdu{nih duela.

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije (igra~i do 21 godine) igra danas kontolni me~ s vr{wacima iz Bugarske u In|iji. Ovaj duel, ba{ kao i me~ s Ukrajinom koji }e orli}i odigrati u utorak 29. marta na novosadskom „Kara|or|u”, ugovoren je u sklopu priprema pred kvalifikacije za EP koje startuju 2. septembra.

Selektor Aleksandar Jankovi} tim povodom je rekao: - Moja ideja bila je da u roku od pet dana odigramo dve pripremne utakmice, jer }e nas isti ritam do~ekati na po~etku kvalifikacija kada }emo u istom periodu dva puta biti doma}ini. U Novom Sadu imamo sjajne uslove za rad i maksimalno ih koristimo. [to se igra~kog kadra ti~e, Jankovi} je istakao: - Raduje me odli~na atmosfera i zdravstveni bilten. Kada to ka`em mislim i na povre|enog Krsti~i}a koji je do{ao u `eqi da bude deo grupe, a ustanovili smo da povreda nije te`e prirode i da }e oporavak prote}i prema o~ekivawima. Pridru`io nam se i Milanovi}, kome je ura|ena artroskopija kolena, ali je i on hteo da bude s reprezentativnim drugovima. To je ono ~emu te`imo, zajedni{tvu, drugarstvu i upornom radu koji }e nam, svi verujemo, dati rezultat.

Jankovi} nije izdiktirao postavu koja }e po~eti dana{wi me~ s Bugarima.

- Ideju imam, tim znam, ali nema potrebe da se izja{wavam dan ranije. Predstoji nam i me~ s Ukrajinom i to posmatram kao celinu, pa }u shodno rasporediti snage, odnosno prema u~inku i optere}ewu igra~a odrediti ko }e igrati s Bugarima, a ko s Ukrajincima. @elimo da ponovimo `equ i htewe, odnos prema saigra~u i prema rivalu kakav je bio nedavno u Izraelu (pobeda Srbije 1:0), a da neke elemente nadgradimo.

Kapiten ove generacije, {toper Bordoa Vujadin Savi}, veruje da }e Srbija posle kvalifikacija i bara`a igrati u zavr{nici.

- U generaciji 88 bilo je zvu~nijih imena. Bio sam, iako dve godine mla|i, ~lan tog tima koji nije uspeo da ponovi rezultate prethodnika i igra na EP. Ipak, kao devetnaestogodi{waci smo bili tre}i u Evropi, pokazali da mo`emo da igramo sa svim najja~im evropskim selekcijama, pa ne be`imo od uloge favorita u na{oj grupi. Zato }emo i duelima s Bugarskom i ukrajinom pri}i kao da se radi o kvalifikacijama - napomenuo je Savi}.

Dana{wi me~ mladih timova Srbija-Bugarska u In|iji po~iwe u 14.30 sati, a ulaznica ko{ta 200 dinara.

S. Sa vi}

Nedostaje nam @igi} koji bi na tom planu u oba pravca mogao da im parira. Treba korisiti i bokove, tu le`i na{a snaga - poru~io je selektor.

Startna postava je ve} poznata. Opredelio se Petrovi} da na golu bude Brki}, bekovski par ~ini}e Ivanovi} i Kolarov, a {toperski tandem Suboti} i Bi{evac. U manevru }e biti Stankovi} i dva kreativca Qaji} i Ninkovi}, dok }e po bo~nim stranama dejstvovati Krasi} i To{i}, a naj i stu re ni ji na pa da~ bi }e Panteli}.

Pravdu na Marakani deli}e Belgijanci, na ~elu sa glavnim arbitrom Ser`om Gumijenijem.

Z. Ran ge lov PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Po vre da Abu ba ka ra Voj vo di na - Fa kel 1:3 (1:1)

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA DA NAS IGRA U IN \I JI

Bu ga ri za nad grad wu

17

U ZVE ZDI ZA DO VOQ NI KA KO SU DO ^E KA LI PRE MI JE RA RU SI JE

Pu tin broj je dan

Predsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladan Luki} ocenio je danas da je dolazak premijera Rusije Vladimira Putina na utakmicu tog kluba velika ~ast i da su crveno-beli „na pravi na~in predstavili Srbiju”.

- Imali smo veliku ~ast i zadovoqstvo da predstavimo Srbiju i mislim da smo to uradili na pravi na~in. Ne samo Crvena zvezda kao klub nego i oni qudi koji su do{li na stadion i onako do~ekali premijera Rusije rekao je Luki}.

Premijer Rusije prisustvovao je drugom poluvremenu utakmice mladih timova Crvene zvezde i Zenita iz Sankt Peterburga koja je zavr{ena nere{eno 1:1. Tom prilikom je od Fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladimir Putin na poklon dobio dres sa brojem jedan, repliku pehara Kupa evropskih {ampiona koji je Zvezda osvojila 1991. godine i kopiju freske Belog an|ela iz sredwovekovnog manastira Mile{eva. Od Xudo kluba dobio je kimono sa grbom Crvene zvezde.

- Velika je ~ast upoznati se s Putinom i provesti neko vreme u razgovoru s wim. Spremili smo poklone koje smo uspeli da mu damo i nadamo se da }e ga oni podse}ati na boravak u Beogradu i u Crvenoj zvezdi - dodao je Luki}.

Vladimira Putina na stadionu Crvene zvezde do~ekalo je 24.860 qudi, a wegovim ulaskom u sve~anu lo`u utakmica je na kratko prekinuta. On je tokom me~a pozdravqan ovacijama.

Pik si he roj Ja pa na Trener fudbalera Nagoje Dragan Stojkovi} Piksi do~ekan je kao heroj po povratku u Japan, koji se i daqe bori sa nuklearnom katastrofom.

Stojkovi}a, koga su Japanci obo`avali i pre odluke da ostane uz wih i u najte`im trenucima, sa~ekalo je desetine novinara i bar 20 kamera po sletawu u Osaki. On se na vreme pojavio na prvom treningu kluba, a 29. marta ga o~ekuje i humanitarni me~ sa reprezentacijom Japana.

- Naje`io sam se kad sam u{ao u aerodromsku zgradu. Sad je potrebno biti s ovim divnim narodom, sad mu pru`iti pomo}, sad kad je najte`e.

Mnogi su oti{li i pitawe je kada }e se i da li

}e se uop{te vratiti u Japan. Verovatno je bilo skeptika i kada je u pitawu bio moj povratak, no, izdao bih sebe i svoju li~nost, pogazio sve {to samd dosad uradio, poni{tio qubav i po{tovawe koje mi se godinama ukazuje, da sam rekao zbogom - rekao je Stojkovi} i dodao: - Veoma sam ponosan zbog odluke FS Japana da za utakmicu koja je vi{e od igre upravo mene izabere za selektora lige. Naslovqeno je: Piksi Japanac protiv Zakeronija!

Stojkovi} ka`e da sledi jo{ nekoliko prijateqskih me~eva, a da bi od 23. aprila trebalo da se nastavi i fudbalsko prvenstvo.

VE TER NIK: Stadion SC „Aleksandar Kozlina”, gledalaca 200. Sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: Katai u 12. za Vojvodinu, a Logua u 38, Faustov u 54. i Habarov u 89. minutu za Fakel. @uti kartoni: Vuli}evi}, Trajkovi} (Vojvodina), Sviridenko i Kudrja{ov (Fakel).

VOJ VO DI NA: Pajovi}, Vuli }e vi}, Pa vlo vi}, A|u ru, Moj sov, Ka ran, Ste va no vi}, Tumbasevi}, Bilbija, Katai, Abubakar. Igrali su jo{: Nestorovi}, Trajkovi}, M. Novakovi}, S. Novakovi}, Poletanovi}, Kosovi}, Jao i Saladin.

FA KEL: Klikin, Gavrilov, Zi no vjev, Svi ri den ko, ^er kez, Va si qev, [e sta kov, Klap kov, Ako pjan, Je go rov, Kozlov. Igrali su jo{: Dja~enko, Mihaqov, Ibragimov, Kudrja{ov, Habarov, Burakov, Ge ra se men ko, Lo gua, Abro skin, Faustov, Jeremejev, Jankauskas i Rustan.

Fudbaleri Vojvodine pretpreli su poraz u prijateqskom me|unarodnom me~u od ru skog dru go li ga {a Fa ke la iz Vo ro we `a, ali je {e fa stru~nog {taba Zorana Milinkovi}a vi{e zabrinula neu god na po vre da Ka me run ca Oumarua Abubakara, koji je ostao da le`i u 18. minutu posle duela s golmanom Klikinom. Prve prognoze nisu ohrabruju}e, jer se sumwa u povredu predwih ukr{tenih ligamenata, ali }e dana{wi snimci pokazati o ~emu se radi.

Vojvodina je u prvom delu propustila tri odli~ne {anse, pogodila stativu i postigla jedan gol. Strelac je bio Aleksandar Katai iz slobodnog udarca. Uporni Rusi su izjedna~ili preko rezerviste Logue, a u nastavku, kada su obe ekipe pretrpele znatne izmene, boqe su se sna{li i izvojevali pobedu.

S. Sa vi}

18

sport

petak25.mart2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA KVALIFIKACIJE ZA EP 2012.

Grupa A

Danas Austri ja - Bel gi ja (20.30) Sutra Ne ma~ ka - Ka zah stan (20) 1. Ne ma~ ka 4 4 0 0 13:1 12 2. Austri ja 3 2 1 0 9:4 7 3. Tur ska 4 2 0 2 6:6 6 4. Bel gi ja 4 1 1 2 8:8 4 5. Azer bej yan 3 1 0 2 2:9 3 6. Ka zah stan 4 0 0 4 0:10 0 U sle de }em ko lu (29. mar ta) sa sta ju se: Tur ska - Austri ja (19.30), Bu gar ska - Azer bej xan (20.45).

Grupa B

Sutra Jer me ni ja - Ru si ja An do ra - Slo va~ ka R. Ir ska - Ma ke do ni ja 1. Ru si ja 4 3 0 1 2. R. Ir ska 4 2 1 1 3. Jer me ni ja 4 2 1 1 4. Slo va~ ka 4 2 1 1 5. Ma ke do ni ja 41 1 2 4:4 6. An do ra 4 0 0 4

(16) (20) (20.45) 6:3 9 7:5 7 4:5 7 4:4 7 4 1:11 0

Grupa C

Danas Sr bi ja - S. Ir ska (20.30) Slo ve ni ja - Ita li ja (20.45) 1. Ita li ja 4 3 1 0 10:1 10 2. Slo ve ni ja 4 2 1 1 7:3 7 3. Esto ni ja 4 2 0 2 6:5 6 4. S. Ir ska 3 1 2 0 2:1 5 5. Sr bi ja 4 1 1 2 5:7 4 6. F. Ostr va 5 0 1 4 3:16 1 U sle de }em ko lu (29. mar ta) sa sta ju se: Esto ni ja - Sr bi ja (20.30), S. Ir ska - Slo ve ni ja (20.45).

Grupa D

Danas Luk sem burg - Fran cu ska (21) Sutra BiH - Ru mu ni ja (19.15) Al ba ni ja - Be lo ru si ja (20) 1. Fran cu ska 4 3 0 1 6:1 9 2. Be lo ru si ja 4 2 2 0 3:0 8 3. Al ba ni ja 4 1 2 1 3:4 5 4. BiH 3 1 1 1 4:3 4 5. Ru mu ni ja 3 0 2 1 1:3 2 6. Luk sem burg 4 0 1 3 0:6 1 U sle de }em ko lu (29. mar ta) sa sta ju se: Ru mu ni ja - Luk sem burg (19.45).

Grupa E

Danas Ma |ar ska - Ho lan di ja (20.30) 1. Ho lan di ja 4 4 0 0 12:2 12 2. Ma |ar ska 4 3 0 1 12:4 9 3. [ved ska 3 2 0 1 9:4 6 4. Mol da vi ja 4 2 0 2 5:3 6 5. Fin ska 4 1 0 3 10:6 3 6. San Ma ri no 5 0 0 5 0:29 0 U sle de }em ko lu (29. mar ta) sa sta ju se: [ved ska - Mol da vi ja (19), Ho lan di ja - Ma |ar ska (20.30).

Grupa F

Sutra Gru zi ja - Hr vat ska (18) Iz rael - Le to ni ja (19.05) Mal ta - Gr~ ka (20.30) 1. Hr vat ska 4 3 1 0 8:1 10 2. Gr~ ka 4 2 2 0 4:2 8 3. Gru zi ja 4 1 3 0 3:2 6 4. Iz rael 4 1 1 2 5:5 4 5. Le to ni ja 4 1 1 2 3:5 4 6. Mal ta 4 0 0 4 1:9 0 U sle de }em ko lu (29.mar ta) sa sta ju se: Iz rael - Gru zi ja (18.05).

Grupa G

Sutra Vels - En gle ska Bu gar ska - [vaj car ska 1. Cr na Go ra 4 3 1 0 2. En gle ska 3 2 1 0 3. [vaj car ska 3 1 0 2 4. Bu gar ska 3 1 0 2 5. Vels 3 0 0 3

(16) (17.45) 3:0 10 7:1 7 5:5 3 1:5 3 1:6 0

Grupa H

Sutra Ki par - Island Nor ve {ka - Dan ska 1. Nor ve {ka 3 3 0 2. Por tu gal 4 2 1 3. Dan ska 3 2 0 4. Ki par 3 0 1 5. Island 3 0 0

Grupa I

0 1 1 2 3

(19) (20) 5:2 9 10:7 7 4:3 6 5:8 1 2:6 0

Danas [pa ni ja - ^e {ka (22) 1. [pa ni ja 3 3 0 0 10:3 9 2. ^e {ka 3 2 0 1 3:1 6 3. [kot ska 4 1 1 2 4:5 4 4. Li tva ni ja 3 1 1 1 2:3 4 5. Lih ten {tajn 3 0 0 3 1:8 0 U sle de }em ko lu (29. mar ta) sa sta ju se: ^e {ka - Lih ten {tajn (17.30) i Li tva ni ja - [pa ni ja (20.45).

NA[ PREDLOG

Zmaj ~e ki lo ve azu re (3.30) Slovenija – (3.00) Italija (2.10) Der bi gru pe C igra se u Qu bqa ni na sta di o nu Sto `i ce, gde }e dru go pla si ra ni zmaj ~e ki ugo sti ti li de ra gru pe Ita li ju. Je snas u po sled woj utak mi ci go di ne Slo ve ni ja je sa vla da la Esto ni ju 1:0, dok je Ita li ja do bi la duel pro tiv Sr bi je bez igre. Se lek tor zmaj ~e ka Kek, uzda se u pro ve de ne sna ge, Qu bi jan ki ~a, De di ~a i No va ko vi ~a.

Po vre |e ni su na pa da~ Ma tav` i de fan zi vac Ce sar. ]e za re Pran de li se od lu ~io da iz o sta vi zbog ne di sci pli ne Ba lo te li ja i De Ro si ja.

Na{ predlog: 2, 0 - 2

(5.50) Ma|arska – (3.50) Holandija (1.55) Re pre zen ta ci ja Ho lan di je ne zna za po raz u pret hod nim ali i ovim kva li fi ka ci ja ma. Ora we je u pr va ~e ti ri ko la za be le `i la ~e tri ri po be de, dok su Ma |a ri uz tri po be de upi sa li

Subota Asko li – To ri no (18) Pa do va – Ata lan ta (20.45) Nedeqa Al bi no le fe – No va ra (11.30) Gro se to – Ci ta de la (14) Kro to ne – Em po li (14) Mo de na – Pe ska ra (14) Pja }en ca – Por to su ma ga (14) Si je na – Sa su o lo (14) Tri e sti na – Fro si no ne (14) Va re ze – Vi }en ca (14) Re |i na – Li vor no (19.45) ^e za re Pran de li, se lek tor ita li jan ske re pre zen ta ci je

je d an kiks na go s to v a w u u [ved skoj. Tra di ci ja je na stra ni go sti ju ko ji su do bi li po sled wih pet du e la i ni su po ra `e ni od Ma |a ra od 1975 go di ne! Se lek tor Eger va ri ni je mo gao da ra ~u na na po vre |e nog [a la i ja iz Man ca. I na ran xa sti }e u Bu d im p e { ti bi t i osla bqe ni. Pr vi stre lac kva li fi ka ci ja Jan Hun te lar je po vre |en, kao i gol man Ste ke len burg i Ar jen Ro ben.

Na{ predlog: 3+

mqi vo je da je ovo pr va zva ni~ na utak mi ca ove dve re pre zen ta ci je. Obe eki pe su ne po ra `e ne u do sa da {wem de lu kva li fi ka ci ja, a se lek to ri Bi li} i Kec ba ja ve} su se sa sta ja li ali kao igra ~i je dan pro tiv dru gog, u dre so vi ma Ever to na i Wu ka sla 1998 go di ne (0:0).

Na{ predlog: 2, 3+

(5.60) Gruzija – (3.25) Hrvatska (1.60)

En gle ska sa Fa bi jom Ka pe lom ne igra ona ko ka ko se to od wih o~e ku je. . Gor di Al bion se tre nut no na la zi na dru gom me stu gru pe G iza Cr ne Go re.

Ali ni Vel {a ni ni su pra vi, ono jo{ ni su za be le `i li po be du u kva li fi ka ci ja ma za Euro, za to je i do {lo do pro me ne na klu p i zma j e v a. Ume s to Xo n a To {a ka, no vi se lek tor je Ge ri Spid. Uzda n i c e do m a } i n a u Kar di fu bi }e Be la mi, Bej li i Mo r i s on. Na dru g oj stra n i,

Naj za ni mqi vi ji duel gru pe F igra se na sta di o nu Bo ris Pa i ~ad ze u Tbi li si ju gde }e fud b a l e r i Gru z i j e ugo s ti t i li de ra gru pe se lek ci ju Hr vat ske. Se lek tor do ma }i na Kec ba ja uve ren je da we go vi igra ~i mo gu do iz ne na |e wa pro tiv fa vo ri zo va nih {a hov ni ~a ra.

Hr vat ska je do bi la tri me ~a uz je dan re mi sa Gr~ kom. Za ni -

Ne ma pro ble ma iz me |u Ri be ri ja i Gur ku fa Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Fran cu ske Lo ran Blan iz ja vio je da ne po sto ji pro blem iz me |u re pre zen ta ti va ca Fran ka Ri be ri ja i Jo a na Gur ku fa.

Ri be ri se vra tio u re pre zen ta ci ju pr vi put po sle Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci, a me di ji su spe ku li sa li da je u su ko bu sa Gur ku fom. Blan je re kao da su Ri be ri i Gur kuf raz go va ra li u pri su stvu jed nog ~la na stru~ nog {ta ba re pre zen ta ci je.

- Ka `em vam da ne ma pro ble ma. Mo `e te to da pri hva ti te ili ne, ali ne po sto ji pro blem.

Danas Ju `na Ko re ja – Hon du ras (12) Ki na – No vi Ze land (12.30) Ku vajt – Jor dan (14.45) Esto ni ja – Uru gvaj (18) Ka tar – Tu nis (19) Li tva ni ja – Poq ska (20.30) Sutra Pa na ma – Bo li vi ja (03.00) Ko lum bi ja – Ekva dor (18) Por tu gal - ^i le (21.45) Mek si ko – Pa ra gvaj (23) Nedeqa SAD – Ar gen ti na (00.30) [kot ska – Bra zil (15)

ITALIJA – SERIJA B

(1.45) Srbija – ( 3.65) Severna Irska (6.00) Se lek tor Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} na {ao se u ve li kim pro ble mi ma uo~i du e la sa Se ver nom Ir skom i Esto ni jom.

Or lo vi ma su pre ko po treb ne obe po be de, ka ko bi osta la u tr ci za pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Or lo vi }e na Ma ra ka ni bez pri su stva pu bli ke bi t i li { e n a sa ne k o l i k o kqu~ nih igra ~a. Se lek tor Se ver ne Ir ske Vor ting ton na da se do brom re zul ta tu i da }e na kon dva ve za na re mi ja pro iv Ita li je i Far skih Ostr va do }i do po be de. Sr bi ja je bez po be de na Ma ra ka ni, a Ir ska bez po ra za u pr va tri ko la kva l i f i k a c i j a.

Po s led w i duel ove dve eki pe bio je 2009. go di ne u Bel fa stu, ka da je Sr bi ja sla vi la 1:0 go lom Dan ka La zo vi }a.

Na{ predlog: 1, 2 - 3

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Raz go va ra li su i mi sle da mo gu da ‘is pe gla ju’ stvar. To kom ta kvih raz go vo ra uvek vam je po treb no i pri su stvo tre }e oso be, u su prot nom mo `e da bu de ve o ma te {ko - re kao je Blan.

On je po hva lio Ri be ri ja {to je ini ci rao raz go vor sa fud ba le rom Li o na.

- Do bro je ka da iz ra zi te svo je mi {qe we, po {to on da is te ra te stva ri na ~i sti nu. Raz go va ra li su i to po tvr |u je mo je re ~i da ne ma po seb nog pro ble ma iz me |u Jo a na Gur ku fa i Fran ka Ri be ri ja - re kao je se lek tor „tri ko lo ra”.

Hi dink na pu {ta Tur sku Ho land ski tre ner i se lek tor fud ba le ra Tur ske Gus Hi dink iz ja vio je da }e na pu sti ti tu re pre zen ta ci ju ako ne ostva ri po be de u kva li fi ka ci o nim du e li ma za Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne, pro tiv Bel gi je i Austri je.Hi din ko va re pre zen ta ci ja je tre nut no na tre }em me stu Gru pe A, a is pred wih su Gus Hi dink Ne ma~ ka i Austri ja.

U po sled wem me ~u Tur ci su pred s ed n i k a da me ot p u s ti. {o kant no po ra `e ni u Azer bej - [est bo do va iz dve na red ne xa nu sa 1:0, a Hi din ko va iz ja va je utak mi ce su naj va `ni ji. Ako upa li la alarm kod vo de }ih klu - ne uspe m o, po n u d i } u svo j u ostav ku i on da je sve na Sa ve bo va Evro pe.

- Po ku {a vam da tur ski na - zu. To }e zna ~i ti da ni sam us ci o nal ni tim u~i nim bo qim. pe {an me na xer - is ta kao je Ako ne uspem u to me, pi ta }u Hi dink.

(6.00) Vels – (3.65) Engleska (1.45)

En gle zi ima ju do sta po vre |e nih igra ~a.

Na{ predlog: 2

(2.15) Norve{ka – (3.00) Danska (3.15) U skan di nav skom der bi ju Nor ve {ka u Oslsu na sta di o nu Ule val do ~e ku je re pre zen ta ci ju Dan ske, ko ja je u pr va tri ko la upi sa la dve po be de i po raz. Ove dve eki pe sa sta }e se pri put jo{ od 2003. go di ne, a vi {e uspe ha u do sa da {wim du e li ma imli su Dan ci.

Nor ve `a ni su sa vla da li Island 2:1, Por tu gal 1:0 i Ki par 2:1. Se lek tor Ol sen ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog pr vog ~u va ra mre `e Knud se na, ko ga }e me |u sta ti va ma za me ni ti gol man mla de re pre zen za ci je Iver se na. Eki pu dan skog stru~ wa ka Mor te na Ol se na, pred vo di }e Jun ker, Ro me dal iz Olim pi ja ko sa, Ager i Kjer.

Po vre |e ni su Bendt ner iz Ar se na la i Po ul sen iz Li ve pru la.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

\u ki} tre ner Her ku le sa Srp ski fud bal ski stru~ wak Mi ro slav \u ki} no vi je tre ner Her ku le sa, po tvr |e no je iz tog {pan skog klu ba. Her ku les je na kon ni za sla bih re zul ta ta sme nio Este ba na Vi ga, a pa u zu u pr ven stvu is ko ri stio je za ime no va we no vog {e fa stru~ nog {ta ba.

Ovo }e bi ti \u ki }ev pr vi po sao u Pri me ri, u ko joj je osta vio ve li ki trag igra ju }i za La Ko ru wu i Va len si ju. \u ki} je osam me se ci ra dio kao se lek tor „or lo va”, ali ni je us peo da za be le `i ni jed nu po be du. Na kon to ga, \u ki} je ne ko li ko me se ci ra dio u Bel gi ji kao tre ner Mu skro na. U ka ri je ri je jo{ vo dio mla du re pre zen ta ci ju Sr bi je i fud bal ski klub Par ti zan.

On je pri stao da vo di Her ku les do kra ja se zo ne. Her ku les je

Mi ro slav \u ki}

po sled wi u {pan skoj li gi, sa 26 bo do va iz 29 me ~e va, ko li ko ima i pret po sled wa Al me ri ja.

Mu ri wo `e li u En gle sku Tre ner Real Ma dri da @o ze Mu ri wo re kao je da }e we gov sle de }i po sao bi ti u jed nom od en gle skih pre mi jer li ga {kih klu bo va. Biv {i tre ner ^el si ja ni ka da ni je krio da vo li en gle ski fud bal. U lon don skom klu bu pro veo je tri go di ne i osvo jio {est tro fe ja, na kon ~e ga je zbog ne sla ga wa sa vla sni kom Ro ma nom Abra mo vi ~em 2007. go di ne na pu stio Stam ford Brix.

- Ne do sta je mi En gle ska i moj sle de }i po sao }e bi ti u jed -

nom od en gle skih klu bo va. Ta mo imam ne do vr {e nih po slo va.

Mi slim da me i En gle ska `e li, zar ne? Ta mo sam naj vi {e u`i vao u svom po slu - re kao je Mu ri wo. - Pro ve de no vre me u ^el si ju je bi lo sjaj no, u`i vao sam kao po slo van, ali i kao po ro di ~an ~o vek. Ta mo smo ste kli mno go pri ja te qa sa ko ji ma smo i da qe u kon tak tu. @e lim da po no vim ne ke re zul ta te u En gle skoj, raz go va ra }u sa mo jim agen tom i na pra vi ti plan ka ri je re - do dao je on.

1. Ata lan ta 32 18 2. Si je na 32 16 3. No va ra 32 14 4. Va re ze 32 12 5. Re |i na 32 12 6. Vi }en ca 31 13 7. Li vor no 32 11 8. Em po li 32 10 9. Gro se to 32 11 10. Pe ska ra 32 11 11. Pja }en ca 32 10 12. To ri no 32 11 13. Pa do va 32 9 14. Mo de na 32 8 15. Sa su o lo 32 9 16. Al bi no l. 32 9 17. Ci ta de la32 8 18. Kro to ne 31 7 19. Por to s. 32 8 20. Asko li 30 9 21. Fro si no ne32 7 22. Tri e sti na32 5

9 12 13 15 11 6 11 13 10 9 11 8 13 15 10 9 11 13 9 11 11 14

5 4 5 5 9 12 10 9 11 12 11 13 10 9 13 14 13 11 15 10 14 13

40:2163 47:2560 48:2555 38:2351 35:3147 33:3445 39:3744 34:2943 36:4043 33:3642 43:4641 34:3941 43:3940 33:3939 33:3437 38:5136 35:3935 28:3634 27:4233 30:3432 33:4632 25:3929

[PANIJA – SEGUNDA

Subota Kar ta ge na – Vi qa re al 2 Kor do ba – Him na stik Las Pal mas – Pon fe r.

Nu man si ja – Hu e ska Hi ro na – Al ba se te Bar se lo na 2 – Al ka ron Sel ta – Re kre a ti vo Nedeqa Sa la man ka – Va qa do lid El ~e – Te ne ri fe Kse rez – Gra na da R. Va qa ka no – Be tis 1. Be tis 30 18 5 2. R. Va qe k. 30 17 7 3. Sel ta 30 15 10 4. Bar se l. B30 13 9 5. El ~e 30 12 11 6. Gra na da 30 12 10 7. Kar ta ge na3013 6 8. Vi qa re al B3013 5 9. Kse rez 30 12 7 10. Hi ro na 30 11 9 11. Va qa d. 30 12 6 12. Al ko ron 30 12 5 13. Nu man si ja3012 3 14. Kor do ba 30 9 11 15. Hu e ska 30 8 14 16. Re kre a t. 30 7 15 17. Him na st. 30 8 10 18. Las Pal m.30 7 12 19. Sa la m. 30 9 4 20. Te ne r. 30 6 9 21. Al ba s. 30 5 10 22. Pon fe r. 30 4 12

7 6 5 8 7 8 11 12 11 10 12 13 15 10 8 8 12 11 17 15 15 14

(18) (18) (18) (18) (18) (20) (22) (11) (16) (18) (20)

56:2959 50:3358 50:2655 57:4348 31:2647 52:3446 37:3945 35:3944 40:4143 40:3842 38:3742 38:3641 43:4439 41:4238 26:2938 30:2836 25:3334 40:5833 29:4331 30:4927 20:3725 23:4724

Igu ain se vra tio Fud ba ler Real Ma dri da Gon za lo Igu ain vra tio se na te ren pr vi put od pro {log no vem bra i ope ra ci je le |a. Igu ain je u sre du 60 mi nu ta igrao za B tim Re a la, a tre ner „kra qev skog” klu ba @o ze Mu ri wo re kao je da se ar gen tin ski re pre zen ta ti vac ni je pot pu no opo ra vio od po vre de, ali da o~e ku je da }e se usko ro vra ti ti na te ren. Igu ain je pro {le se zo ne od i grao 17 utak mi ca i po sti gao 10 go lo va Upra va Re a la je zbog po vre de Igu a i na u ja nu a ru mo ra la da do ve de na po zaj mi cu Ema nu e la Ade ba jo ra iz Man ~e ster si ti ja.

SPORT

dnevnik

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Ru da ri naj zad pra vi Rudar – PSK Putinci 2:0 (2:0) VRD NIK: Sta dion Ru da ra, gle da la ca 100, su di ja Ba ta lo (Ru ma).

Strel ci: Cil ni {ek u 13. i Gru ji} u 20. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar ton: ^a li} (PSK Pu tin ci).

RU DAR: Jo va no vi} -, M. Bo ji} 7, Mi li ~e vi} 7, Gru ji} 7, Ba ~i} 7, An to ni} 7, Ko la re vi} 7, Cil ni {ek 7, Ger bec 7 (Ju ri {i} 7), Gra bi} 7 (Pe tro vi} 7), Ri ka no vi} 8 (Cvje ti} 7).

PSK PU TIN CI: Jo vi ~i} 8, B.Gra o vac 6, Stan ko vi} 7, M. Gra o vac 7, ^a li} 7, Opa ru {i} 6, Mi tro vi} 6 (Gli go ri} 7), M. Mu dri} 7, Va si} 6 (Miq ko vi} 6), Ri bi} 7, Ili} 7.

Ru tin ska po be da li de ra. Go sti su se pred sta vi li kao do bar tim.

S. Krsti}

OFK Kraqevci – Jedinstvo (P) 1:5 (1:1) KRA QEV CI: Igra li {te OFK Kra qe va ca, gle da la ca 150, su di ja Vra ni} (Ru ma). Strel ci: ^vor kov u 5. za OFK Kra qev ce, A{}e ri} u 15, @a ku la u 50. i Ju go vi} u 52. 70. i 85. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar to ni: Vi lo ti} (OFK Kra qev ci), Pe tro vi}, Bo sil kov (Je din stvo).

OFK KRA QEV CI: Mo {i} 5, Tu tu{ 6, Mi haj lo vi} 5 (Alem pi} 6), Mi lo va no vi} 5, Stri ~e vi} 6, Dra gu ti no vi} 5, Vi lo ti} 7, Ga ji} 5 (Ara nic ki 5), Ku ri xa – (Ba {i} 5), Mla de no vi} 6, ^vor kov 7.

JE DIN STVO: Der -, Pe tro vi} 7, Bo sil kov 7, I. Sto ja no vi} 8, De spo to vi} 7, Ma xar 7 (@a ku la 7), B. Sto ja no vi} 7, De ni} 7, La zi} 7, A{}e ri} 8, Ju go vi} 9.

Pre ja ki go sti la ko su do {li do ube dqi ve po be de. Igra li su ta ko do bro, da su, do ma }i ni stre pe li kod sva ke ak ci je.

P. Milovanovi}

Fru{kogorac – Kru{edol 2:1(1:0) MA LI RA DIN CI: Igra li {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 100, su di ja Qu bin ko vi} (Ru ma).

Strel ci: Pa vlo vi} u 4. i Va si} u 55. za Fru {ko go rac, Mi ti} u 78. mi nu tu za Kru {e dol. @u ti kar to ni: Vein, Pa vi} (Fru {ko go rac), Sto ja ko vi} (Kru {e dol).

FRU [KO GO RAC: M. Jo va no vi} 7, Obre no vi} 7, Pa vlo vi} 7, Po znan 7, @. Jo va no vi} 7, Pa vi} 7, Va si} 7, Dra ga{ 7, Vein 8, Mi o ko vi} 7, Cur ko vi} 7 (]i ri}, Ba ji} 7).

KRU [E DOL: ]u li brk 7 (Par do vic ki 6), @i vi} 7, Mar ko vi} 6, Sto ja ko vi} 6, Qe po ja 6 (Bre~ ko 6), \o ki} 6, Vu ko je vi} 6, Ga ri} 6, Pe ri} 7, Ba ji} 6, An to ni} 6.

VRD NIK: Ru dar – PSK Pu tin ci 2:0, DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci – Gra ni ~ar 1:3, RU MA: Je din stvo – Hrt kov ci 0:1, DO BRIN CI: Sre mac – Po let 4:6, RU MA: Fru {ka go ra – Na pre dak 2:2, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci – Je din stvo (P) 1:5, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac – Kru {e dol 2:1.

Pa vlo vi} je pro pu stio {an su da do vr ha na pu ni mre `u go sti ju.

Sa mo tri pu ta je sam iz la zio pred gol ma na ]u li br ka i uvek bio br zo plet.

R. Miokovi}

Fru{ka gora – Napredak 2:2 (0:1) RU MA: Sta dion Fru {ke go re, gle da la ca 60, su di ja ]u li brk (Ru ma). Strel ci: Mi ka vi ca u 49. i Stu par u 69. za Fru {ku go ru, Tr ku qa u 18. i Ma rio Bu za{ u 47. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar to ni: Pe di}, Jo vi}, Ja wi}, ]ir ko vi}, De ja no vi} (Fru {ka go ra), Vi {wi}, Boj kov (Na pre dak).

FRU [KA GO RA: Ra di vo je vi} 6, [a ko ti} 6, \a pi} 6, ]ir ko vi} 7, De ja no vi} 7, Gru bje {i} 7, ]e ran 7 (Mi lin ko vi} 6), Jo vi} 7, Pe di} 7, Ja wi} 6, Ra di} 7 (Stu par, Mi ka vi ca 7).

NA PRE DAK: Kr ni} 7 (Maj ki} 7), Boj kov 6, S. Vi {wi} 6, Iva no vi} 7, Vu ~e ti} 7, Miq ko vi} 6, La zi} – (Bi ti }i 6), N. Vi {wi} 7, Ma rio Bu za{ 7, Tr ku qa 7, Mi lan Bu za{ 6 (Haj nal).

Iako, su go sti po ve li sa 2:0, obu }a ri su smo gli sna ge da iz jed na ~e, a do kra ja da ih je po slu `i la sre }a mo gli su i sla vi ti.

D. ^u~in

Dowi Petrovci – Grani~ar 1:3 (0:2) DO WI PE TROV CI: Igra li {te Do wih Pe tro va ca, gle da la ca 100, su di ja \o ki} (Ru ma).

Strel ci: [iq ko vi} u 78. za Do we Pe trov ce, Se ~an ski u 24. (auto gol), S. \or |i} u 33. i B. Jo vi} u 61. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Opa ru {i}, Ze ka no vi}, Ga {pa re vi}, Sta ni sa vqe vi}, Po po vi} (Do wi Pe trov ci), M. \or |i} (Gra ni ~ar).

DO WI PE TROV CI: Sta ni sa vqe vi} 6, [iq ko vi} 6, Se ~an ski 6, Ze ka no vi} 6 (A}i mo vi}), Z. Pe ji} 6 (Po po vi}), [a {a 6, R. Pe ji} 7, Ga {pa re vi} 6, Miq ko vi} 6, Iv ko vi} 6, N. Opa ru {i} 6.

GRA NI ^AR: @. Nov ~i} 8, S. Jo va no vi} 8, B. Jo vi} 8, Ko sti} 8, Mar ja no vi} 8, \. Sa mar xi} 8, Kar da{ 8, S. \or |i} 8, M. Jo vi} 8 (M. \or |i} 8), Bo `i} 8, M. Sa mar xi} 8 (M. Jo va no vi} 8).

Go sti su se bo qe sna {li na te {kom i ras kva {e nom te re nu.

Na vre me po sti gli go lo ve, a do ma }i ni ni su po sti gli go lo ve i iz naj i de al ni jih {an si.

G. Zaki}

Sremac – Polet 4:6 (3:2) DO B RIN C I: Igra l i { te Srem ca, gle da la ca 50, su di ja

1. Ru dar 2. Je din . (P) 3. Gra ni ~ar 4. Do wi Pe t.

5. Hrt kov ci 6. Po let 7. Je din. (R) 8. Fru {ko g.

9. OFK Kra q.

10. Kru {e dol 11. Fru {ka g.

12. Na pre dak 13. PSK Pu tin .

14. Sre mac (D)

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 10 11 9 8 7 7 5 4 4 2 3 3 1

2 1 3 2 0 4 2 4 3 4 5 3 1 7 2 8 4 7 3 8 7 6 4 8 1 11 1 13

36: 9 30: 9 32:15 31:12 36:21 41:24 19:17 18:36 16:22 13:35 19:25 14:33 17:33 12:42

38 33 33 29 27 26 22 17 16 15 13 13 10 4

La zi} (Kra qev ci). Strel ci: J. A{}e ri} u 7. i 43, Iva ni{ u 28. i Ba lind u 64. za Sre mac, Pe tro vi} u 17. i 24, Tr ni} u 62, 68, 69. i 83. mi nu tu za Po let. @u ti kar to ni: A. Ra do jev, R. A{}e ri} (Sre mac), Dra gi }e v i}, Frid m an, Jo v a n o v i} (Po l et). Cr v e n i kar t on: R. A{}e ri} (Sre mac).

SRE MAC: Ra do vac 6, Ra do jev 6, M. Ga gi} 7, M. Mo ti ka 6, Ba lind 7, Iva ni{ 6, \. ^e sti} 7, J. A{}e ri} 7, B. Ga gi} 7, Du por 7, R.A{}e ri} 6.

PO L ET: [e g a v ac 7, Po `ar ~ e v i} 7, Jo v a n o v i} 7, Frid man 7, Dra gi }e vi} 7, Tr ni} 9, Bo ge ti} 9, [a la mon 7, Ste v a n o v i} 7 (Kr s ti} 7), [im {i} 7, Pe tro vi} 8 (Ma ri} 7, Ko si} 7).

Bio je to su dar dve ne rav no prav ne eki pe.U pr vom de lu go sti su ma lo pod ce ni li do ma }i ne, a on da su u na stav ku do da li gas i u fer igri za slu `e no sla vi li.

Z. Kolyi}

Jedinstvo (R) – Hrtkovci 0:1 (0:1) RU MA: Igra li {te na Ba ru nov c u, gle d a l a c a 50, su d i j a Hor vat (Irig). Stre lac: Ra ji} u 30. @u ti kar to ni: Gr bi}, Ra ko{, Ni ko li} (Je din stvo), Sa vi}, Ma noj lo vi}, Ra ji}, [o pa lo vi} (Hrt kov ci).

JE DIN STVO: Qu bin ko vi} 6, P. Ba bi} 5, Gr bi} 6, Jo ki} 6, Sto ja no vi} 6, Opa ~i} 5, Ra ko{ 6 (Da ki} 5), Qu bi {i} 7, Plav {i} 6, Vu ji} 5 (A.Ba bi} 5), Ste vi} 5 (Ni ko li}).

HRT KOV CI: ^i ~a 7, Zu ber 7, [ur jan 7, Man di} 7, [o pa lo vi} 7, Ra ji} 7, Ra do vi} 8, Sa vi} 7, Ni ko li} 6, No va ko vi} 7, Ma noj lo vi} 6.

Go sti su spret no i sre} no do {li do po be de.

M. Qubi{i}

OP[TINSKA LIGA–PE]INCI

[u ma ri se iz gu bi li

petak25.mart2011.

19

Bo ston iz gu bio u fi ni {u Ko {ar ka {i LA Kli per sa sa vla da li su Va {ing ton kod ku }e re zul ta tom 127:119 po sle dva pro d u ` et k a, dok je Wu Xer si ju to po {lo za ru kom pro tiv Kli v len d a po s le jed n og pro du `et ka (94:98). U dre su Kli per sa, Blejk Gri fin je za be le `io tripl-dabl, sa 33 po e na, 17 sko ko va i 10 asi sten ci ja. Bi la je to we go va 55. utak mi ca na ko joj je imao dvo ci fren u~i nak u bar dve ka te go ri je.

Bo ston je kod ku }e iz gu bio do Mem fi sa, i ti me pro pu stio {an su da se na ta be li iz jed na ~i sa vo de }im ti mom Is to ka, ^i ka go Bul si ma. Iako je Pol Pirs imao {an su da iz bo ri pro du `e tak, on je pro ma {io, me~ za vr {iv {i sa 22 po e na.

Srp ski ka pi ten Ne nad Kr sti} imao je {est po e na i dve asi sten ci je za 21 mi nut, dok je Pa vlo vi} za dva mi nu ta ostao bez u~in ka.

Ma ja mi je sla vio u De tro i tu sa 100:94, iako je u tre }oj ~e tvr ti ni imao za o sta tak od 11 raz li ke. Mi ler je bio naj za slu `ni ji za po b e d u, jer je po s ti g ao troj ku za pre o kret. Dvejn Vejd (24 po e n a), Le b ron Xejms (19) i Kris Bo{ (23) su po no vo ima li fan ta sti - Duel Tomasa i Yonsa u [arlotu ~an u~i nak, uz od li ~an {ut iz Smit po sti gli po 18 za Na get igre. se. Bi la je ovo 43. po be da Den Naj bo qi tim li ge, San An ve ra. to nio Spar si iz gu bi li su od Or lan do je po no vo bio ko ban Den ve ra, ko ji je is ko ri stio za Nik se, sla viv {i u Wu jor ku iz o sta nak Ti ma Dan ka na. Na - {e sti put za re dom i 13. put na get si su pr vi put u se zo ni bi - 15 po sled wih du e la. Dvajt Ha u- li bo qi od Spar sa, pre ki nuv - ard je imao 33 po e na i 11 sko ko {i niz od pet po ra za za re dom va. Bio je to 36. kiks Nik sa, ko u li gi. Troj ku za pro du `e tak ji ima ne ga ti van skor u li gi pro ma {io je Ma nu \i no bi li, pr vi put od de cem bra pro {le ko ji je za vr {io me~ sa 20 po e- go di ne. na. Al Her ngton je imao 27 po U utak mi ca ma ame ri~ ke ko e na, dok su Fel ton i Xej Ar {ar ka {ke li ge po stig nu ti su

sle de }i re zul ta ti: Kli vlend - Wu Xer si 94:98 pp, Fi la del f i j a - Atlan t a 105:100, [ar l ot - In d i j a n a 88:111, Bo ston - Mem fis 87:90, De tro it - Ma ja mi 94:100, Mil vo ki - Sa kra men to 90:97, Wu jork - Or lan do 99:111, Okla ho ma - Ju ta 106:94 Hju ston Gol den Stejt 131:112, Fe niks - To ron to 114:106, Den ver San An t o n io 115:112, LA Kli pers - Va {ing ton 127:119 (dva pro du `et ka).

^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE U FUTSALU

Kraj se ri je Be ~e ja ca Be~ej – Ekonomac 3:6 (0:4) BE ^ EJ: Sport s ka dvo r a n a OSC Mla dost, gle da la ca: 500, su di je: La za re vi} i Be kri} (Be o grad), strel ci: Iki} u 28, Ar vai u 34. i Stan ko vi} u 40. mi nu tu za Be ~ej, a @e ra vi ca (auto gol) u 8, Ra ki} u 18. i 20, Raj ~e vi} u 19, Ja wi} u 29. i Da Ko sta u 33. mi nu tu za Eko no mac. @u ti kar to ni: @e ra vi ca (Be ~ej), a Ko ci} i Ja wi} (Eko no mac). Na go mi la va we pre kr {a ja: Be ~ej 11 (6+5), Eko no mac 8 (5+3).

BE ^EJ: An dri} 8 (11 od bra na), @e ra vi ca 7, Ra {ko vi} 7, Iki} 6, Hu sa no vi} 6, Stan ko vi} 7, Sta no je vi} 7, \u ri} 6, Se ku li} 6, Ar vai 6, Ba kra~ 8 (8 od bra na).

EKO NO MAC: Ak sen ti je vi} 8 (10 od bra na), Cve ta no vi} 7, De So u za 8, Bo jo vi} 6, La zi} 6, Ko ci} 7, Ra ki} 7, Ra ni sa vqe vi} -, Raj ~e vi} 7, Da Ko sta 7, Ja wi} 7, Ra ji} 7.

Bez iz ne na |e wa kraj Ti se. Ak tu el ni {am pion Eko no mac za be le `io je za slu `e nu po be du, ali je, kao i je se nas u pr ven stvu, mo rao do bro da ozno ji dre so ve ka ko bi pro {ao u po lu fi na le ku pa Sr bi je. Ta ko je pre ki nu ta uspe {na ovo go di {wa se ri ja Be ~e ja ca u ko joj ni su ose ti li gor ~i nu po ra za u po sled wih se dam utak mi ca. Ka ko u ne de qu Be ~ej ci ma u go ste sti `e li der Mar bo In ter me co iz Be o gra da, to je na po mo lu no vi po raz.

Bi lo ka ko bi lo, qu bi te qi fut sa -

Bez iz ne na |e wa Ni je bi lo iz ne na |e wa ni u pre o sta le tri utak mi ce ~e tvrt fi na la ku pa Sr bi je. Mar bo In ter me co je u Be o gra du sa vla dao Ni{ 92 s 4:3, Koc ka Ama ters Are na je po be di la zre wa nin ski SAS re zul ta tom 8:5, a Vra we je u Be o gra du bi lo uspe {ni je od dru go li ga {a Ko war ni ka s 9:5.

Po lu fi nal ne utak mi ce igra ju se 6. apri la, a fi na le je za ka za no za 17. april.

la kraj Ti se ima ju le pu pri li ku da u ro ku par da na na de lu vi de je di na dva aspi ran ta na do ma }e tro fe je.

V. Jankov

[umar – Popinci 0:0 OGAR: Igra li {te [u ma ra, gle da la ca 200, su di ja Or lo vi} (Obre`). @u ti kar to ni: I. Vra ~e vi} ([u mar), Mu {ki wa (Po pin ci).

[U MAR: Ro gi} 6, Mi li ~e vi} 6, Ve si} 7, Ma ti} 7, \e ri} 6, Ko va ~e vi} 6, Mi lo va no vi} 7, I. Vra ~e vi} 6, [e vi} 6, \ur ~i} 6 (Ob ra do vi} 6), Ne {ko vi} 6 (La zi} 6, Ra ni sa vqe vi} 6).

PO PIN CI: Stan ko vi} 7, [a rec 7, Mi ji} 7 (Er ceg), Mu {ki wa 7, Var gec 7, Kra sni }i 7, Pe jo vi} 7, Opa ~i} 7, Ti ca 7(Mi tro vi} 7), Jo vi ~i} 8, Ba ki} 7.

Do ma }i ni ni su mo gli raz bi ti or ga ni zo va nu od bra nu go sti ju.

Svi po ku {a ji su se raz bi ja li na ne kih 20 me ta ra od gol ma na Stan ko vi }a. S. Veselinovi}

Lovac – Srem 4:2 (3:0) KAR LOV ^I]: Igra li {te Lov ca, gle da la ca 220, su di ja Mi ji} (Ba taj ni ca). Strel ci: A. \a li} u 10, M. Mak si mo vi} u 19, Bo {ko vi} u 28. i Ko va ~e vi} u 70. za Lo vac, Baj lo vi} u 54. i ^a vi} u 80. za Srem. @u ti kar to ni: P.\a li} (Lo vac), Ba bi} (Srem).

LO VAC: Sa mar xi} 8, P. \a li} 8, \or |e vi} 8, Z.De vr wa 8, Ma sal 8, Ko sa ni} 8 (Ko va ~e vi}, Ar si}), Osto ji} 8, Bo {ko vi} 8, Po po vi} 8, M. Mak si mo vi} 8, A. \a li} 8.

SREM: Ko {u ti} 7, Ro gi} 7, Ga ji} 7, Ma ri ~i} 7, Ran ko vi} 7, Bla go je vi} 7, ^a vi} 7, Raj ko vi} 7, An |e li} 7, Baj lo vi} 7, Ba bi} 7.

Le pa utak mi ca. Do ma }i ni su bi li bo qi ri val to kom ce le utak mi ce i ima li su {an su da sa vla da ju ube dqi vi je ve o ma do bre go ste.

M. Klin~arevi}

Od lo `e ne utak mi ce {pan skog pr ven stva Utak mi ce 30. ko la {pan skog fud bal skog pr ven stva, ko je bi tre ba lo da se od i gra ju 2. i 3. apri la, od lo `e ne su zbog su ko ba klu bo va i vla de oko pri ho da od te le vi zij skih pra va. U sa op {te wu upra ve {pan ske li ge na vo di se da „ni je bi lo na pret ka” u pre go vo ri ma sa pred stav ni ci ma vla de o zah te vu klu bo va da se uki -

ne pra vi lo ko jim se emi te ri ma do zo vo qa va da jed nom ne deq no bes plat no pre no se po jed nu utak mi cu.

Klu bo vi `e le da i [pa ni ja pre |e na mo del pre no sa utak mi ca ka kav je u en gle skom i ita li jan skom {am pi o na tu, tvr de }i da im je po tre ban do dat ni pri hod od te jed ne utak mi ce

TI TE QA NI UGO STI LI MLA DE KA NA RIN CE: Fud ba le ri Ti te la(~lan Op {tin ske li ge Ti tel - @a baq) u pri ja teq skom od me ra va wu sna ga na svom tre e nu igra li su ne re {e no sa omla din ci ma No vog Sa da.U kva li tet noj pred sta vi ni je bi lo go lo va, me |u tim tre ne ri Bi be rob i Bran kov ni su bi li ne za dov qni.

Ina ~e, Ti te qa ni su pre me ~a sa mla dim ka na rin ci ma sa vla da li Haj duk iz Gar di no va ca 6:0 i Di na mo iz Bu di sa ve 9:1, {to po ka zu je da }e sprem ni u}i u pr ven stve nu tr ku ko ja po ~i we 10. apri la. @. Markovi}

20

sport

petak25.mart2011.

OD DA NAS DO NE DE QE PR VEN STVO SR BI JE U NO VOM SA DU

Srp ska eli ta na Sla noj ba ri

Zimsko prvenstvo Srbije u plivawu odr`a}e se od danas do nedeqe u Novom Sadu u bazenu Sportskog centra Slana bara. Na prvenstvu }e u~estvovati preko 350 pliva~a iz tridesetak klubova iz na{e zemqe.

Me|u wima na}i}e se i ^aba Sila|i, Ivan Len|er, Miroslava Najdanovski, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi}, Tijana Vukanovi}, An|elka Petrovi}, Jovana Bogdanovi} i druge nade srpskog plivawa.

Najboqa pliva~ica u protekloj godini po oceni Pliva~kog saveza Srbije i ~lanica PK Novi Sad, Miroslava Najdanovski je istakla da je sre}na {to }e posle du`eg vremena plivati pred svojom publikom.

- O~ekujem dobre rezultate na prvenstvu. Moj ciq za ovu godinu je, kao i kod ve}ine kolega iz reprezentacije, Svetsko prvenstvo u [angaju kada i o~ekujem najboqe rezultate - rekla je Najdanovska.

Igor Bereti} trener Siqevskog, Vukanovi}eve, Stojanovi-

Bje li ca slo mio ru ku Ko{arka{ Kaha Laborala i reprezentacije Srbije Nemawa Bjelica mora}e da pauzira do kraja sezone zbog preloma levog zgloba. Bjelice nije bilo na prvom me~u ~etvrtfinala plej-ofa Evrolige protiv Makabija zbog povrede, ali niko u klubu nije o~ekivao da }e detaqni pregledi pokazati prelom kosti, koji zahteva mirovawe od najmawe sedam nedeqa, a mo`da i hirur{ki zahvat.

- Doktor mi je posle prvog pregleda rekao da mo`e da bude lo{e. Ispostavilo se da su sumwe bile opravdane. Stradala mi je kost u levom zglobu, po sle ~e ga mi je od re |e no strogo mirovawe. Pauza mo`e da bude duga, ali tek }u saznati na~in i du`inu rehabilitacije - rekao je Bjelica, koji je o~ajan jer ne}e mo}i da pomogne klubu: - Ne mogu daverujem koliko sam ove sezone imao problema sa sitnim povredama, a sada i ovo. Nervozan sam, razo~aran i besan, ali ne mogu ni{ta da promenim.

Ipak, raduje informacija da }e se sasvim sigurno oporaviti do okupqawa reprezentacije Srbije.

Miroslava Najdanovski

}a, Nikole Simi}a i Jovane Nikolovski, pliva~a novosadske Vojvodine o~ekuje dobre rezultate od svojih pulena.

- Nadam se {to boqim rezultatima mojih pliva~a, dobro smo radili i pripremali se. Va`no je da ekipa otpliva rezultate koji se vrednuju sa 820 bodova po FINA tablicama i tako u|u u program rada Pliva~kog saveza Srbije za letwa takmi~ewa, prvenstveno za Univer-

zijadu u [en`enu, a neko i za Svetsko prvenstvo u [angaju rekao je Bereti}.

Takmi~ewe }e se odr`ati u kadetskoj, omladinskoj i apsolutnoj kategoriji. Kvalifikacije sva tri dana po~iwu u 10, a finalne trke u 17 ~asova. Sve~ano otvarawe odr`a}e se danas u 16.45 sati. Ulaz za sve qubiteqe plivawa na bazen je besplatan.

G. M.

Sr bi ja na Svet skom ku pu Teniska reprezentacije Srbije potvrdila je u~e{}e na Svetskom kupu koji }e biti odr`an u Dizeldorfu od 15. do 21. maja.Srbiju, koja je 2009. godine trijumfovala na tom takmi~ewu, predstavqa}e Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}.Wih trojica su zajedno sa Novakom \okovi}em doneli Srbiji trijumf u Dejvis kupu pro{le godine.

- Prvi veliki me|unarodni uspeh na{eg tima je fantasti~no proslavqen u Srbiji - rekao je Zimowi} o trijumfu Srbije u Dizeldorfu pre dve godine, i dodao: - Planirali smo da odbranimo titulu pro{le godine, ali je pred po~etak takmi~ewa Tipsarevi} morao da otka`e u~e{}e. Osim Troickog tada su samo mladi igra~i igrali u singlu. Zato }emo se ove godine potruditi da ponovo do|emo do titule.

Uz Srbiju su i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave potvrdile u~e{}e u Dizeldorfu, a predstavqa}e ih Mardi Fi{, Sem Kveri i Xon Izner. [panija, [vajcarska, Francuska, Hrvatska i branilac titule Argentina, su se ve} direktno kvalifikovali na Svetski kup, na kojem }e u~estvovati i tim Nema~ke.

TUR NIR U MA JA MI JU

Tip sa re vi} u dru gom ko lu Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo Masters turnira u Majamiju.

Tipsarevi} je na startu turnira pobedio Holan|anina Robina Hasea rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 7:6(5).

Srpski teniser je imao odli~an procenat osvojenih poena na prvi servis, ~ak 82 odsto, {to je umnogome uticalo na wegovu po-

NO LE I EKI PA IGRA LI ZA JA PAN: \okovi}, Marej, Bagdatis, Ferer, Verdasko, Troicki, Japanac Ni{ikori i drugi teniseri obukli su na kratko fudbalsku opremu i zaigrali na travnatom terenu u Majamiju protiv lokalnog kluba „Fort Loderdejl Strajkers”. Doma}in je rezultatom 4:2 pobedio ekipu tenisera, ~iji je kapiten bio \okovi}.

Strelci za Noletov tim bili su Kipranin Markos Bagdatis i Britanac Endi Marej, a drugi reket sveta kasnije se u {ali po`alio da je neigrawe Nadala zbog lak{e povrede bilo nenadoknadiv hendikep.

Utakmica je igrana dva puta po 20 minuta, a posle su svi u~esnici oti{li na gala ve~eru, na kojoj je ameri~ki Crveni krst prikupqao pomo} za Japan. \okovi} je bio jedan od glavnih govornika.

bedu. U prvom setu igrao je mnogo sigurnije nego {to je to bio slu~aj u drugom delu me~a, kada je tek u taj-brejku do{ao do trijumfa od 7:5 i plasmana u narednu rundu takmi~ewa.

Tipsarevi}a u narednom kolu o~ekuje duel sa Hrvatom Marinom ^ili}em, koji je bio slobodan u prvom kolu i postavqen je za 18. nosioca na turniru.

dnevnik SVET SKI KUP U SID NE JU

Mi ro sa vqev {e sti, Zla ti} osmi Srpski strelac Nemawa Mirosavqev osvojio je {esto mesto u ga|awu MK pu{kom trostav (3h40 metaka) na Svetskom kupu koji se odr`ava u australijskom gradu Sidneju sa 1.265,3 (1.165) krugova. On je u finale i u{ao sa {estim rezultatom, ga|ao dobro u finaln (100,3), ali je do kraja ostao na istoj poziciji. Od osmorice finalista ~ak {estorica su imali vize za London, pa su tako Slovak Jozef Gonci (bio ~etvrti sa 1.267,7 (1.168)) i Austrijanac Tomas Farnik (bio sedmi sa 1.265,1 (1.165)), samim plasmanom u finale uzeli olimpijske kvote.

Pobedio je Kinez Kinan @u sa 1.271,4 (1.176), ispred Amerikanca Metjua Emonsa sa 1.270,0 (1.169) i Korejca Jinsepa Hana sa 1.268,0 (1.171) krugova. Stevan Pletikosi} je zauzeo 26. mesto sa 1.155, Drgan Markovi} 49. poziciju sa 1.142 kruga.

- Drago mi je {to sam se na{ao u finalu, jo{ jednom sam potvrdio da mi odgovaraju nepo-

Pi sto ri jus u Lon do nu Oskar Pistorijus, najboqi trka~ sveta me|u osobama sa invaliditetom, napravio je krupan korak ka u~e{}u na OI u Londonu 2012. godine. On je u Pretoriji pobedio u trci na 400 metara, sa rezultatom 45,61 sekundi. Time

Nemawa Mirosavqev

voqni vremenski uslovi, ali mi je `ao {to umesto mene u finale nisu u{li Markovi} i Pletikosi}, jer bi smo tako osvojili jo{ jednu olimpijsku vizu rekao je Mirosavqev.

Andrija Zlati} je vazdu{nim pi{toqem osvojio osmo mesto sa 676,7 (579) krugova. Zlati} je sa Kinezom Linom i Nemcem [mitom raspucavao za jedno mesto u finalu po{to su sva troji-

ca posle osnovnog dela imali 579 krugova. U dodatnom raspucavawu Zlati} je zabele`io rezultat od 50,0, Lin 49,2, a [mit 48,3, pa se na{ strelac plasirao u plej-of. No, nije se pomerio sa osme pozicije, jer je slabo ciqao u posledwem poku{aju(97,7). Pobedio je Japanac Tomojuki Macuda sa 685,7 (585) krugova koji je pobedu posvetio svom narodu. Po{to je Macuda, uz na{eg Zlati}a i Rusa Sergeja ^ervjakovskog (bio ~etvrti) imao kvotu, ulaznicu za olimpijski turnir dobili su drugoplasirani Ukrajinac Oleg Omel~uk sa 680,0 (582) kruga, tre}eplasirani Kinez Tian @ang sa 679,8 (592) i petoplasirani Slovak Juraj Tu`inski sa 679,0 (581) krugom. Damir Mikec je bio 21. sa 576, a Dimitrije Grgi} 31. sa 573 kruga.

Danas }e na vatrenu liniju dame MK pu{kom trostav (Arsovi}, Maksimovi}, Mihajlovi}).

U Sidneju se MK oru`jem dele po dve, a vazdu{nim po tri olimpijske vize za London.

G. M.

SVET SKO PR VEN STVO

Mo skva ume sto To ki ja Ovogodi{we Svetsko prvenstvo u umetni~kom klizawu bi}e odr`ano u Moskvi od 24. aprila do 1. maja, objavila je Me|unarodna kliza~ka unija (ISU). Prvenstvo je prvobitno trebalo da bude odr`ano od 21. do 27. marta u Tokiju, ali je odlo`eno posle razornog zemqotresa i cunamija u Japanu.

U saop{tewu ISU navodi se da je Rusija obe}ala da }e olak{ati vizni re`im, po{to je za dr`avqane nekih zemaqa te{ko da u|u u tu zemqu.

Moskvi }e to biti drugi put da organizuje takmi~ewe, jer je ve} bila doma}in Svetskog prvenstva 2005. godine.

DA NA [WI SPORT SKI PRO GRAM Ru ko met Oskar Pistorijus

je ispunio „B” normu za London i ujedno se kvalifikovao za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Daeguu, ovog leta. Olimpijska ’A’ norma je 45,55 sekundi.

Pistorijus je imao `equ da se takmi~i na prethodnim OI u Pekingu, ali sa vremenom 46,25 sekundi nije uspeo da izbori mesto u reprezentaciji Ju`ne Afrike.

On ne bi bio prvi hendikepirani sportista na Olimpijskim igrama, po{to su u Pekingu u~estvovale ju`noafri~ka pliva~ica Natali du Toa i poqska stonoteniserka Natalija Partika, kojima su amputirane noga, odnosno ruka.

- Tu smo da poka`emo saose}awe za narod Japana. Slike iz Japana koje gledamo posledwih nedeqa su potresne. Svima nam je `ao i svesni smo da nikada ne mo`emo da uradimo dovoqno da im pomognemo, ali trudimo se maksimalno - obratio se Novak zvanicama na ve~eri. - Hvala svim kolegama teniserima, Rafi (Nadalu), Keju (Ni{ikoriju), Melceru, Mareju, Bagdatisu, Verdasku... Hvala Strajkersima i svima koji su na bilo koji na~in u~estvovali u toj partiji. Svi su pokazali da imaju veliko srce i da zajedno mo`emo ne{to da uradimo.

Novak je dodao da je na realizaciji ideje o fudbalskom me~u u~estvovalo mnogo vi{e qudi nego {to ih se u sredu moglo videti na terenu.

Dru ga mu {ka li ga, se ver NOVI SAD: Radni~ki Cement - @SK (16.50, Slana bara), JA[A TOMI]: Hercegovina - Banatski Karlovac (19), IN\IJA: @elezni~ar Sombor (19), ADA: Potisje Pleteks - Hajduk (19) Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - SRPSKI MILETI]:

Mla dost (BC) - Bu di sa va (19)

Od boj ka Plej-of za mu {kar ce - pr vi me~ ~e tvrtfi na la - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Ribnica (19).

Pr va mu {ka li ga - SUBOTICA: Spartak - VGSK (19), KOSJERI]: Crnokosa - Bavani{te (17), IVAWICA: Putevi - Ni{ (18)

LOV

dneVnik

21

petak25.mart2011.

Foto: J. Pap

NOVI NAPADI PODIVQALIH KEROVA KRAJ VETERNIKA I KOVINA

9. januar 2010: Pokoq u Rakovcu 28. decembar 2010: U`as kraj Veternika U napadu krupnih kerova koji su presko~ili visoku `i~anu ogradu, masakrirano je 10 koza i jedno jare. ^opor koji je predvodio krupni “dalmatinac”, nasrnuo je i na gazdu mini farme.

U jezivom piru pasa lutalica, za svega nekoliko minuta propao je jednogodi{wi trud rakova~kih lovaca: u volijeri je udavqeno 155 fazana, u `ivotu je ostalo svega sedam! Nekoliko pasa iz ~opora uspelo je da probije ogradu i napravi pravi pokoq, a kada su lovci do{li do prihvatili{ta za fazane, ve} je bilo prekasno: sa~ekala ih je jeziva slika izmasakriranih ptica.

2. mart 2011: Stradale ovce kraj Ba~a Na mawe od kilometra do prvih ku}a, kraj Ba~a je ~opor pasa lutalica uleteo na farmu poqoprivrednika i lovca Bog da na Do bri je vi }a i zaklao 40 ovaca. Dosta grla je `ivo kidano i ugiwavalo je u mukama, a kada je doma}in nai{ao, psi su nasrnuli i na wega.

Psi lutalice masakriraju divqa~ i stada, pa nasr}u na qude ^opor od pet - {est pasa lutalica je pro{log petka, po mrkloj no}i, u ogra|enom delu farme ovaca kraj Kovina, masakriralo tridesetak jagawaca - preneo je portal “Srbijalov”. Psi su nasrnuli i na ~obana koji je poku{ao da odbrani stado, ali je ~ovek uspeo da se spase od wihovih nasrtaja.

Ovo je samo posledwi u nizu krvanih pirova pasa lutalica koji posledwih meseci poprimaju razmere epidemije. Lovi{ta {irom Srbije, osiroma{ena lawskim po-

plavama i hladno}ama kada su najve}i ceh platili ze~evi, iz dana u dan su mati sve brojnijih predatora - napu{tenih pasa koji se organizuju u ~opore i prave haos. Sa svih strana, gotovo svake nedeqe sti`u informacije o velikoj brojnosti lutalica u lovi{tima, o tome kako se pronalaze le{evi srne}e divqa~i, ali u posledwe vreme ~opori podivqalih pasa su krenuli na farme, gde nakon {to pokoqu `ivotiwe, nasr}u i na qude, sre}om za sada bezuspe{no.

Jo{ jedan u`asan primer divqawa pasa lutalica desio se nedavno kraj Veternika, gde je doma}in Ili ja Sken xi} do skora imao zapat sanskih koza. Stado je lepo napredovalo, litar zdravog kozjeg mleka za evro po litru je i{ao “kao alva”, ~ekala su se mlada jarad jer su sve koze u roku od dve nedeqe trebale da se ojare, a onda u`as...

- Kada sam tog jutra oti{ao da obi|em stado, zatekao sam jezivu sliku: nekoliko velikih pasa gri-

zlo je i davilo koze, a kada su me ugledali, onako krvavih wu{ki, iske`eni, krenuli su re`e}i ka meni - pri~a Skendxi}. - Zaista sam se upla{io. Sre}om, u blizini je bila motika koju sam dohvatio te wom udario najbli`eg psa, a onda su i ostali zastali. Imao sam deset koza: {est je udavqeno, kao i jedno jare, odmah, a ~etiri su uginule narednih dana. Sada nemam ni{ta, a nemam ni voqe ni `eqe da ponovo zapatim koze. Verujte, sva{ta sam u `ivotu pro{ao, ra-

dio sam u policiji, bio i na rati{tu, ali ovako jezive scene nigde nisam video! ^itam da psi lutalice sve ~e{}e napadaju `ivotiwe, te da nasr}u na qude. [ta je slede}e, masakrira}e nekog ~oveka ili dete koji ne}e uspeti da se odbrani!? - ogor~en je Ilija Skenxi}.

Na preporuku advokata pokrenut je sudski postupak za nadoknadu {tete, ali, kako ka`e, “nije mu do novca, jer }e to platiti gra|ani, a ne oni koji trebaju”. Neshvatqivo mu je, kako ka`e, da su neko-

me `ivotiwe pre~e od qudi, ali je razo~aran i nemo}i sistema da re{i ovaj goru}i problem. Sr` ove muke, koja strahovito uzima maha, svakako je ~ovek.

- Kada nekome dosadi da dr`i psa, jer to je odgovornost i obaveza, najlak{e mu je da ga izbaci u atar. I {ta onda? Nemogu}e je utvrditi ko je to uradio, a podivqali psi se organizuju u ~opore i postaju krvol~ne ubice. Dokle ovako, {ta je slede}e? - upitao se Skenxi}.

ACA PANTELI], BIV[I – SEKRETAR LSS

SAJAM LOVA, RIBOLOVA I ORU@JA „FEHOVA” U BUDIMPE[TI

Nisam ni kriv ni optu`en

Raj za lovce, muka za kradqivce

- Sa aferom nelegalnog prebacivawa novca sa ra~una Lova~kog saveza Srbije na ra~une nekih privatnih firmi, nemam nikakve veze. Savez je pritiv mene podneo krivi~nu prijavu, ali je ona odba~ena. Protiv mene se ne vodi krivi~ni postupak, niti je podignuta optu`nica - rekao je za “Dnevnik” Alek san dar Pan te li}, nekada{wi sekretar LSS, koji je tu funkciju obavqao u vreme kada je biv{i predsednik Zo ran @i vo ji no vi}, prema navodima optu`nice, nelegalno, sa ra~una Saveza, prebacio oko 200 hiqada evra, zbog ~ega je u Savezu u septembru 2008. izbila velika afera, a ceo slu~aj zavr{io na sudu.

Alek san dar Pan te li}

Kako je na{ list ranije objavio, na skup{tini LSS je objavqeno da je za Zoranom @ivojinovi}em, nekada{wim predsednikom LSS, raspisana poternica zbog neodazivawa sudu. O celom slu~aju, Panteli} danas, dve i po godine od izbijawa afere, ka`e: - Ni jedan dinar sa ra~una Saveza nije zavr{io u mom xepu. Kada dobro razmislim o svemu, sebi jedino zameram {to nisam bio dovoqno sna`an i energi~an da spre~im @ivojinovi}a da radi ono {to je radio. Ali, to bi bila “nemogu}a misija”, jer je on bio izuzetno mo}an u ono vreme - rekao je Aca Panteli}.

U Budimpe{ti, ma|arskoj Prestonici je od 18. do 20. marta odr`an sajam lova, ribolova i oru`ja “Fehova 2011”. ^uveni sajam i ove godine je privukao veliki broj posetilaca i qubiteqa prirode, a koncipiran je, kao i ve}ina manifestacija tog tipa, kao izlo`beni i prodajni prostor lova~ke i ribolova~ke opreme, oru`ja, te prate}ih programa, kao {to su takmi~ewa u ga|awu glinenih goZa ni mqiv pri kaz tro fe ja

Foto: J. Pap

Je dan od broj nih {tan do va s lo va~ kim su ve ni ri ma

Foto: J. Pap

Vir tu el no ga |a we di vqih ve pro va

lubova, streli~arstvu, potom izlo`be pasa, predstavqawe trofeja, filmovi sa safarija ...

Sa lova~kog aspekta, na sajmu je predstavqeno nekoliko noviteta, od kojih vam prezentujemo, po na{em izboru najinteresantnije.

Jedan od zanimqivijih je sistem za pronala`ewe kradqivaca drva, {to bi dobro do{lo mnogim lova~kim organizacijama u Srbiji, jer kada se zasade remize, ~esto deo drve}a bude pose~en i odnet. “Otkriva~” funkcioni{e pomo}u GPS - a, pa kad lopovi odnesu obele`ena stabla, mogu}e je ta~no locirati gde se nalaze, ~ak i kojim putem su prolazili dok su ih odnosili!

Interesantan je i ure|aj nazvan “Hunter 1”, tj. “aktivni {titnik uha”, ili poja~iva~ zvuka u prirodi. To su specijalne slu{alice koji ubla`avaju blizak zvuk, pre svega zvuk pucwa koji je fizi~ki lovcu najbli`i, a poja~avaju zvuke u daqini, pa se tako lak{e ~uju i razaznaju {umovi koje pravi divqa~. Ure|aj se automatski iskqu~uje kada zvuka nema, a osobama sa o{te}enimk sluhom mo`e da poslu`i umesto slu{nog aparata.

Lo va~ ka stra na u „Dnev ni ku” ~i ta la se i u Pe {ti

Nema ga u serijskoj proizvodwi, ve} se pravi po naruxbi, specijalno prilago|en uhu naru~ioca.

Lovcima mo`e biti zanimqiv i krovni boks, ili prenosivi ormari} za oru`je. zami{qen je da olak{a transport i odlagawe

oru`ja, jer jedan te isti ormari} je mogu}e dr`ati u stanu, celog ga staviti u (ili na) auto i preneti ga, do recimo, hotela ili lova~ke ku}ice. Poseduje sigurnosnu bravu, a u wega mo`e da stane od tri do pet komada oru`ja.

Pripremio: Du{an Kne`i}

22

kWiGA

petak25.mart2011.

dnevnik

„АР ХИ ПЕ ЛАГ” ОБ ЈА ВЉУ ЈЕ ИЗА БРА НА ДЕ ЛА ДА НИ ЛА КИ ША

Про стор нај у збу дљи ви је ма ште И

з да вач ка ку ћа „Ар хи пе лаг“ за по че ла је об ја вљи ва ње Иза бра на де ла Да ни ла Ки ша у се дам књи га. Реч је о ве ли ком кул тур ном по ду хва ту, ко ји ће би ти окон чан по ло ви ном ју на ове го ди не. Упра во су се по ја ви ле пр ве две књи ге: ро ман „Ман с ар да” и збир ка крат ких при ча „Ра ни ја ди”. У „Ар хи пе ла го вом“ из да њу Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша на ћи ће се прак тич но це ло куп на пи шче ва про за: ро ма ни „Ман сар да“, „Ба шта, пе пео“ и „Пе шча ник“, књи га при ча „Ра ни ја ди“, као и три књи ге но ве ла: „Гроб ни ца за Бо ри са Да ви до ви ча“, „Ен ци кло пе ди ја мр твих“ и „Ла у т а и ожиљ ци“. Иза бра на де ла Да ни ла Ки ша у се дам књи га об ја вљу ју се у ре дак ци ји Ки шо ве су пру ге Мир ја не Ми о чи но вић. Ро ман „Ба шта, пе пео“ би ће об ја вљен 12. апри ла, а чи тав ком плет Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша у се дам књи га би ће за о кру жен до 15. ју на, ка да ће би ти об ја вље на књи га Ки шо вих при ча из за о став шти не „Ла у та и ожиљ ци“. „Ар хи пе лаг“ об ја вљу је про зне књи ге Да ни ла Ки ша у по себ ној еди ци ји и у екс клу зив ној опре ми. По во дом по чет ка об ја вљи ва ња Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша у

се дам књи га „Ар хи пе лаг“ је об ја вио и по се бан ка та лог про јек та у ко ме се, по ред основ них ин фор ма ци ја о овом из да њу и о Ки шо вим књи га ма, на ла зи и из бор из Ки шо вих ауто по е тич ких ту ма че ња сво јих књи га. По во дом об ја вљи ва ња пр вих књи га Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша у из да њу „Ар хи пе ла га“, Гој ко Бо жо вић, глав ни уред ник ове из да вач ке ку ће, ре као је, из ме ђу оста лог:

KWI GA ZA U VEK

– Јед на де фи ни ци ја ка же да је кла сик онај пи сац чи је су се књи ге по твр ди ле у чи та њи ма не ко ли ко ге не ра ци ја чи та ла ца. То се већ до го ди ло са Да ни лом Ки шом и са ње го вим књи га ма. Али не са мо да се оне по твр ђу ју у чи та њи ма но вих ге не ра ци ја чи та ла ца не го, за пра во, и са ми чи та о ци по твр ђу ју се бе и свој укус, сво је раз у ме ва ње све та и сво ју ме ру ства ри у су сре ту са вр хун ском ли те ра ту ром ка кво је де ло Да ни ла Ки ша.

Оту да је мо је за до вољ ство уто ли ко ве ће што ће, за хва љу ју ћи овом „Ар хи пе ла го вом“ из да њу Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша у се дам књи га, не ки чи та о ци пр ви пут упо зна ти пи шче во де ло, дру ги ће се тог де ла под се ти ти, а не ки ће му се из но ва вра ти ти. Об ја вљи ва ње Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша ни је са мо при мер ка пи тал ног из да ва штва, већ и остав шти на за бу дућ ност. Књи жев ност Да ни ла Ки ша је ве ли ко де ло мо дер них вре ме на и ви со ка, јед на од нај ви ших, ме ра у књи жев ним ства ри ма. Та кве ме ре су нам све нео п ход ни је, по го то ву да нас ка да че сто из гле да као да књи жев ност ни је ва жна или да је књи жев ност сва ка вр ста тек ста ко ју не ко на пи ше у до ко ли ци. Књи ге Да ни ла Ки ша, бо ље од ма че га дру гог, по ка зу ју да све ни је књи жев ност, али да књи жев ност мо же би ти нај бо љи део на шег ис ку ства. „Ар хи пе лаг“ је при сту пио об ја вљи ва њу Иза бра них де ла Да ни ла Ки ша с нај ве ћом од го вор но шћу и с нај бо љим уве ре њем да је реч о ва жном по ду хва ту. Исто вре ме но, „Ар хи пе лаг“ овим по ду хва том још јед ном по ка зу је сво је опре де ље ње за вр хун ску књи жев ност као про стор нај у збу дљи ви је ма ште и нај бо љег зна ња.

QUBICA POPOVI]-BJELICA, KWI@EVNICA

Nove i stare pri~e o samo}i „^ovek mo`e biti sam kada je u dru{tvu drugih, ali isto tako u dru{tvu drugih kada je apsolutno sam.” O tome je чesto све до чи ла intelektualka neutoqive radoznalosti, kwi`evnica Isidora Sekuli}, nagla{avaju}i da je upoznala oba oblika samo}e. Takva razmi{qawa bila su prisutna i u razgovorima sa wenim sabesednicima brojnim piscima, slikarima, vajarima, kompozitorima, u wenom kwi`evnom salonu na sastancima ~etvrtkom. Tako|e i u pismima Novosa|aniмa Vasi Staji}u и Tihomiru Ostoji}u.

Znano je da je Isidora Sekuli} od onih pisaca koji neizbe`no izazivaju pa`wu, bez obzira na doba `ivota ~itaoca. И са ма сам u woj vrlo rano prona{la ono {to je privuklo moju pa`wu i profesionalno me usmerilo ka kwi`evnosti. Danas, ne budi moju znati`equ samo Isidora Sekuli}, odnosno wena „Pisma iz Norve{ke”.

Privla~e me neki od naslova, a u svom vra}awu ve} pro~itanim kwigama, jo{ dve autorke - Vide Ogwenovi} i Laure Barne, koje su tako|e zaokupqene Isidorinim stvarala{tvom и `ivotom. U tom kontekstu sagledavam kwigu Vide Ogwenovi} „Putovawe u putopis„ i kwigu

„Moja posledwa glavoboqa” Laure Barne. Ove tri na{e kwi`evnice, u mojoj ~itala~koj razdoznalosti, ~ine svojevrsno trojstvo. Са ка до бра књи га pri ponovnom ~itawu omogu}ava oktivawe novih, zapretanih slojeva, zna~ewa, odnosno poruka. Naime, u kwizi „Moj krug kredom”, koju je napisao Radovan Popovi}, a na osnovu sa~uvanih pisama Isidore Sekuli}, ~italac ponire u sazrevawe ove kwi`evnice, upoznaje wena interesovawa za razli~ite sadr`ajе, sagledava wene reakcije na raznolika i brojna zbivawa u li~ nom `ivotu, na wena putovawa.

To retrospektivno do`ivqavawe stvarnosti izнa{la sam u nekim naslovima Vide Ogwenovi} i Laure Barne.

Sve tri autorke u nekim svojim delima, svaka na svoj na~in, osvetqavaju minulo u nastojawu da celovitije sagledaju `ivotne mene koje su uticale na transformaciju wihovih junaka, osvetqavaju}i i sa dru{tvenog i sa psiholo{kog aspekta `ivote obi~nih qudi, uspevaju}i da ih preto~e u pamtqivu umetni~ku sliku. Ta slika ~oveka, u vrtlogu vremena i neo~ekivanih, a uvek mogu}ih `ivotnih situacija, prepozna-

tqiva je tema ovog trojstva, ~ijim kwigama se ~esto i rado vra}am.

Zaviruju}i u tajnovite predele qudske psihe, ove autorke osvetqavaju svekoliki `ivot, potvr|uju}i misao Margerit Jursenar, koja u „Hadrijanovim memoarima” ka`e: „Pravo mesto ro|ewa je ono u kome je ~o-

KWI@EVNA BA[TINA

К

Азбу ко про трес Са ве Мр ка ља

њи жи ца „Са ло де бе ло га је ра ли бо азбу ко про трес“ Са ве Мр ка ља, пр вог мо дер ног ре фор ма то ра срп ске ћи ри ли це, по ја ви ла се из штам пе 1810. у Бу ди му. Мр каљ је у њој из вр шио све о бу хват ну ре фор му срп ске ћи ри ли це, при ла го див ши је за по тре бе пи са ња срп ским књи жев ним је зи ком на на род ној осно ви. Мр ка ље ву ре фор ми са ну азбу ку ви со ко је оце нио Вук Ка ра џић и по ла зе ћи од ње у сво јим ре фор ма ма 1814. („Пи сме ни ца“) и 1818. („Рјеч ник“), до вео је срп ску ћи ри ли цу до пу ног са вр шен ства. Ори ги нал књи жи це, као и два Ма ти чи на фо то тип ска из да ња, јед но из 1949. и дру го из 2010, са про прат ним тек стом ака де ми ка Алек сан дра Мла де но ви ћа, по сто је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и об ра ђе ни су у елек трон ском ка та ло гу ове би бли о те ке.

vek prvi put razumno sagledao sebe samog”.

U tom kontekstu bi trebalo, a u ovim delima, sagledati Zemun, Sremske Karlovce i Beograd, ili neki neimenovani a prepoznatqiv toponim. Naime, sve tri kwi`evnice su posegle za nekim dalekim zbivawima i delimi~no ili potpuno zaboravqenim autenti~nim li~nostima, do~aravaju}i snagom svoga pera aromu negda{weg `ivota na pomenutim lokacijama. Otuda stranice pojedinih wihovih dela deluju kao svojevrsna psiholo{ka studija.

I jo{ ne{to. Zamr{ene `ivotne sторије na stranicama ovih kwiga potvr|uju poznatu maksimu da je sudbina iznad ~ovekove voqe. Kwige ovih kwi`evnica su i pri~e o wima - prefiwenim intelektualkama koje su uspele da, svaka na svoj na~in, na|u adekvatnu formu za ispovest o svom ali i tu|иm `ivotима.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у но во о тво ре ној књи жа ри „Ка рос”, у тр жном центру „Би стри ца”, Бу ле вар Сло бо да на Јо ва но ви ћа 15, у Новом Саду 1. „Оно што од у век же лиш”, Гор да на Ћир ја нић - „На род на књи га” 2. „Рин ги шпил”, Је ле на Ба чић - Алим пић - „Ла гу на” 3. „За у век у ср цу”, Ве сна Де дић-Ми ло је вић - „Ла гу на” 4. „Quo vadis?”, Хен рик Сјен ки је вич - „Ка и рос” 5. „Ми рис ки ше на Бал ка ну”, Гор да на Ку ић - „Ал на ри” 6.„Во да из ка ме на”, Љи ља на Абја но вић-Ђу ро вић - „Гло бо си но” 7. „Гри мо ве бај ке”, ен гле ско-срп ско из да ње - „Ка и рос” 8. „IQ84”, Ха ру ки Му ра ка ми - „Ге о по е ти ка” 9. „Пе сме”, Бран ко Ра ди че вић - „Ка и рос” 10. „Из гу бље ни сим бол”, Ден Бра ун - „Со ла рис”

НО ВА ПРО ЗА

Аутор ка про ниц љи вих уви да

Н

а кон збир ке при ча „Бек ство” (2006.) ко ја је ових да на до жи ве ла дру го из да ње, зре ња нин ска „Аго ра” је об ја ви ла још два на сло ва култ не ка над ске спи са те љи це Алис Ман ро (1931). То су њен је ди ни ро ман „Жи во ти де во ја ка и же на” и нај но ви ја књи га при ча „Пре ви ше сре ће”, у пре во ду на срп ски Ан ђел ке Цви јић. Ман ро о ву књи жев на кри ти ка сма тра јед ним од нај бо љих ауто ра ен гле ског го вор ног под руч ја. Њен стил по ре де са на чи ном пи са ња ру ских кла си ка, ко ји, из ме ђу ста лог, под ра зу ме ва ком плет ност у при ка зи ва њу жи во та. Ње не књи ге - је дан ро ман и де се так при по ве дач ких збир ки, са др же ду би ну, му дрост и пре ци зност. Ро ман „Жи во ти де во ја ка и же на” је сто ри ја о од ра ста њу у ру рал ном Он та ри ју че тр де се тих го ди на про шлог ве ка. Аутор ка се ту по ка за ла као про ниц љив и ду хо вит по сма трач жи во та у ма лом про вин циј ском гра ду, а на пи та ња о тран спо но ва њу соп стве не ин ти ме у ли те ра ту ру, од го ва ра да је ова књи га „аут обиографска у фор ми, али не и у чињеницама”. Упе ча тљи ва пси хо ло шка по ни ра ња у сва ко дне ви цу мај ки, оче ва, љу -

ИЗ БА НАТ СКОГ КУЛ ТУР НОГ ЦЕН ТРА

П

Кон курс за на гра де „Си ма Цу цић”

р ви при ват ни кул тур ни цен тар у Ср би ји- Ба нат ски кул тур ни цен тар из Но вог Ми ло ше ва, од 2008. го ди не, кра јем апри ла ор га ни зу је ме мо ри јал ну ма ни фе ста ци ју „Про ле ће Си ме Цу ци ћа”. Тим по во дом рас пи сан је кон курс за нај бо ље књи ге и уче нич ке ра до ве, ко је ће Ба нат ски кул тур ни цен тар на гра ди ти при зна њем „Си ма Цу цић”. Мо же да се кон ку ри ше са књи га ма из на у ке о књи жев но сти за де цу (исто ри ја, те о ри ја или кри ти ка), као и са бе ле три стич ким на сло ви ма (при по вет ке, бај ке, ро ма ни, дра ме). При ма ће се и илу стро ва ни ро ма ни, ба сне, стри по ви, сли ков ни це за де цу.

Је дан-ну ла за аутор ска пра ва

С

у ди ја Де ни Чен од био је прав ни до го вор из ме ђу „Гу гла“, Удру же ња аме рич ких из да ваа и Удру же ња пи са ца, ти ме ста вља ју ћи под знак пи та ња на сто ја ња јед ног од нај ве ћих пре тра жи ва ча на све ту да ди ги та ли зу је сва књи жев на де ла и ста ви их на рас по ла га ње ко ри сни ци ма ин тер не та, ку по ви ном или бес плат ним ко ри шће њем, у за ви сно сти од сте пе на аутор ских пра ва. До го во ром, вред ним 125 ми ли о на до ла ра, из да ва чи и аутор ска удру же ња да ва ла су до зво лу за ди ги та ли за ци ју ми ли о на књи га, на ро чи то оних ко је су због ста ро сти или ма лог бро ја ко пи ја, не ста ли са по ли ца књи жа ра и би бли о те ка. „Гу глов“ про је кат „Гугл букс“ ко ји би од овог пре тра жи ва ча на пра вио нај ве ћег он лајн из да ва ча, сме ста су на па ли кон ку рен ти – „Мај кро софт“ и „Ама зон“, твр де ћи да би сте као не ло јал ну пред ност про на ла же њем ру па у За ко ну о аутор ским пра ви ма ко ји не по кри ва област ди ги та ли за ци је. У чи тав про блем укљу чи ло се и Ми ни стар ство прав де, а слу чај је до био и ме ђу на род ни ка рак тер ка да су Не мач ка и Фран цу ска оспо ри ле до го вор тврд њом да кр ши ме ђу на род не спо ра зу ме о аутор ским пра ви ма.

бав ни ка, су се да - жи те ља ње ног род ног Он та ри ја, Алис Ман ро чи та о цу пре но си спо кој ним, звон ким то ном про зе. Овај ро ман вр ви од упе ча тљи вих ју на ка и де та ља из дру штве ног жи во та, а Алис Ман ро ти ме по твр ђу је да је пи сац про ниц љи вих уви да, ко ји пи ше са пре див ном, ма те ма тич ком ја сно ћом- за па зи ли су књи жев ни кри ти ча ри. Све то из но ва по твр ђу је да је ње но ме сто у са мом вр ху свет ске књи жев но сти. Р. Л.

Ове жал бе до ве ле су до по нов ног пре тре са ња спо ра зу ма, пот пи са ног још 2009. го ди не, и чи ни ло се да је „Гугл“ но вим прав ним до ку мен том по крио све сла бе тач ке. Ипак, не дав на од лу ка су ди је Са ве зног су да на Мен хет ну ко јом је по ни штио овај спо ра зум чи тав про цес ди ги та ли за ци је вра ћа на ско ро по чет ну тач ку. Ина че,. „Гугл“ је од 2004. го ди не ске ни рао и об ја вио ви ше од 12 ми ли о на књи га. У крат ком са оп ште њу из да том по сле до но ше ња пре су де, су ди ја Де ни Чен ре као је да би овај до го вор дао „Гу глу“ пре ве ли ку моћ. „Мно го је ко ри сти од овог про јек та. Књи ге би по ста ле до ступ ни је, би бли о те ке, шко ле, ис тра жи ва чи и мар ги нал не со ци јал не ка те го ри је има ле би при ступ мно гим књи га ма. Ди ги та ли за ци ја би омо гу ћи ла пре во ђе ње књи га на бра је во пи смо, као и у ауди о фор мат, по ве ћа ва ју ћи мо гућ ност при сту па ли те ра ту ри осо ба ма с ин ва ли ди те том. Ауто ри и из да ва чи има ли би ко рист јер би се по ве ћао круг по тен ци јал них ку па ца, а ти ме и њи хо ви при хо ди“. Ипак, овај спо ра зум дао би „Гу глу“ „зна чај ну пред ност у од но су на кон ку рен ци ју, на гра ђу ју ћи га за ко пи ра ње и ди стри бу ци ју књи га без до зво ле“, казаће

Пре ма про по зи ци ја ма кон кур са, мо гу да се ша љу књи ге об ја вље не то ком 2010/11. го ди не, об ја вље не на срп ском је зи ку или пре ве де не, а та ко ђе и дво је зич на из да ња. Кон курс је отво рен и за уче ни ке основ них шко ла, ко ји ће пи са ти пе сме, при че или есе је. Збор ник де чи јих ра до ва са про шло го ди шњег кон кур са, Ба нат ски кул тур ни цен тар об ја ви ће уско ро као елек трон ско из да ње. Кон курс је отво рен до 1. ма ја, а ауто ри и из да ва чи ко ји уче ству ју са књи га ма, тре ба да по ша љу че ти ри при мер ка јед ног на сло ва, на адре су БКЦ (Но во Ми ло ше во, ул. ЈНА 35). Р. Л.

E [ O ]

NET

су ди ја Чен, за вр ша ва ју ћи пр ву рун ду пре го во ра при зна ва њем по бе де аутор ских пра ва над ко ри шћу од до ступ но сти ли те ра ту ре угро же ним со ци јал ним гру па ма. Овим спо ра зу мом „Гугл“ би до био мо но пол над књи га ма ко је се ви ше не штам па ју или чи је је ауто ре или на след ни ке не мо гу ће про на ћи. С дру ге стра не, од ово га ће ште те има ти ис тра жи ва чи и на уч ни ци јер су књи ге, до ко јих је ина че ве о ма те шко до ћи, овом пре су дом по ста ле не до ступ не. И „Гугл“ и из да ва чи спрем ни су да про ме не тач ке спо ра зу ма ко је им омо гу ћа ва ју да без до зво ле ауто ра ди ги та ли зу ју њи хо ва де ла, а ови прав ни про бле ми по ка зу ју да је нео п ход но из ко ре на из ме ни ти по сто је ће ста во ве и прав на ак та ве за на за аутор ска пра ва и њи хо ву ди стри бу ци ју, јер нам то на ме ће де мо кра тич ност и брз раз вој ин тер нет тр жи шта, ко је не мо же да че ка и про на ла зи на чи не да за о би ђе до са да шња пра ви ла и ус по ста ви соп стве на, у ко ји ма глав ну уло гу игра до бро вољ на и бес плат на раз ме на свих са др жа ја, укљу чу ју ћи и књи ге. И. Вујанов

kultura

dnevnik

Иако је било простора и за више, селекторка Стеријиног позорја је инсистирала на квалитету и за предстојећи фестивал, 56. по реду, изабрала седам представа, док ће две чинити пратећи програмски оквир, и раније познат под именом „Кругови“. Од близу 80 представа које су билe у конкуренцији, у селекцији националне драме и позоришта нашла се једна представа из Женеве, две из Суботице, четири из Београда. На почетку селекционог процеса постављен као потенцијално најболнији оквир, императив Уметничког већа Стеријиног позорја да се зарад традиционалне мисије ове куће у селекцију уврсте три праизведбе домаћег драмског текста, до краја је остао проблематичан, јер је у селекцији завршио само један праизведбени класични драмски текст („Живот у тесним ципелама“), док се два могу окарактерисати пре као „сценски текстови“. То значи да за изабране представе („Кукавичлук“ и „Кишињевска ружа“) драмски текст није постојао, односно да је редитељ у потпуности креирао или прекрајао постојећи.

- Иако број од преко 20 представа реализованих као праизведбе домаћег драмског текста сведочи о примереној професионалној свести и оправданој по-

petak25.mart2011.

КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ САОПШТИЛА СЕЛЕКЦИЈУ 56. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Оквири реалног и могућег

Селекторка Ксенија Радуловић и директор Позорја Миливоје Млађеновић

треби домаћих позоришта за његовим неговањем, током ове сезоне показало се да став о нужном преласку квантитета у квалитет може бити релативизован и преиспитан – образлаже Ксенија Радуловић. – Очекивања треба поставити у оквире реалног и могућег. У том смислу, оче-

кивање да сваке позоришне сезоне у Србији буде праизведено бар неколико врхунских драмских текстова, вероватно се не темељи на сасвим оправданим основама. Чињеницу да чак четири представе из селекције нису настале на основу класичног драмског

текста, селекторка Стеријиног позорја је објаснила новом, заправо већ годинама присутном сценском праксом која се остварује у складу с високим уметничким амбицијама. Ксенија Радуловић у оквиру тога издваја документаристички приступ редитеља Оливера Фрљића и Дина Мустафића, односно прекрајање епова и поема у случају Александра Поповског и Андраша Урбана.

- Друга врста естетског и поетичког приступа присутна је у новијим представама Егона Савина: у првом реду фокусираност на рад са глумцима, промишљено читање драмског текста, као и допринос очувању наше драмске баштине, попут, рецимо, дела Александра Поповића – каже Ксенија Радуловић. Селекторка Стеријиног позорја, саопштавајући свој избор за фестивал чији је почетак најављен за 26. мај, позабавила се и актуелним интересом за наше драмске писце у иностранству. Поред већ познатог успеха Биљане Србљановић, Ксенија Ра-

дуловић је позитивно означила то што дела савремених класика Симовића и Ковачевића, затим и Милене Марковић, Маје Пелевић, Милене Богавац, бележе

23

да ће пратећи програм 56. Стеријиног позорја бити накнадно саопштен, као и чланови жирија, водитељ округлог стола… Оно што се са сигурношћу већ сад зна, то је да ће „Кругове“, пратећи програм званичне, такмичарске селекције, чинити две представе које ће бити изведене на почетку и на крају фестивала у Новом Саду: „Проклет био издајица своје домовине“ Оливе-

Седам представа у Селекцији националне драме и позоришта l (По Овидију) Александар Поповски, Јелена Мијовић, „Метаморфозе“, режија Александар Поповски, Југословенско драмско позориште l „Рођени у Ју“, режија Дино Мустафић, Југословенско драмско позориште l Александар Поповић, „Пазарни дан“, режија Егон Савин, Атеље 212 l „Кукавичлук“, Оливер Фрљић, Народно позориште Суботица l Ото Толнаи, „Кишињевска ружа“, режија Андраш Урбан, Позориште „Костолањи Деже“, Суботица l Биљана Србљановић, Барбело, режија Ан Бизан, Комеди д Женев l Душан Ковачевић, „Живот у тесним ципелама“, режија Душан Ковачевић, Звездара театар једну или више поставки на позоришним сценама у региону, Европи, Турској, Јапану. На јучерашњој конференцији за новинаре саопштено је и то

ра Фрљића (Словенско младинско гледалишче) и „Трансфер!“ Јана Клате (Вроцлавски театр всполчезни). И. Бурић

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ОПЕРСКОМ ПРЕМИЈЕРОМ 28. МАРТА ОБЕЛЕЖАВА СВОЈ ДАН

„Пикова дама” за прославу Премијером опере „Пикова дама“ Чајковског, Српско народно позориште у понедељак 28. марта обележава свој дан и такође прославља јубиларних 150 година постојања. За ову посебну прилику, СНП је позвало ауторски тим из Белорусије и Русије, да постави ову оперу Чајковског поново на сцену нашег најстаријег театра, након пола века паузе. Опером диригује Александар Анисимов, редитељ је Олег Мељников, сценограф је Љубов Сидељникова, а из Белорусије је и главни корепетитор Георгиј Карант, као и певачица Ирина Крикунова у улози Лизе, док из Руси-

је долази Ирина Макарова која тумачи Полину. Аутор либрета за ову оперу је Модест Чајковски, по истоименој приповеци Александра Пушкина, од које је, по многима, Чајковски створио изузетно снажну психолошко – музичку драму која представља врхунац његовог оперског стваралаштва. „Пикова дама“ је све популарнија и веома је често на

јер, мада нема ништа против осавремењавања, сматра да је потребно доста суптилности да се она добро уради, а сам је певао у многим операма у којима се модернизацијом изгубила суштина самог дела. Поред гостију из Белорусије и Русије, у „Пиковој дами“ учествују и гости из Хрватске и Београда, уз солисте СНП–а, тако да и за ову представу постоји и певачка подела у алтернацији. У улози Хермана је Никола Китановски (Београд) / Миљенко Ђуран (Хрватска), Гроф Томски је Владимир Петров (Белорусија) / Миодраг Д. Јовановић (Београд), Кнез Јелецки је Никола Мијаиловић (Београд) / Васа Стајкић, а у осталим улогама и алтернацијама за њих су Славољуб Коцић, Бранислав Цвијић, Игор Ксионжик, Јован Пејић, Бранислав Јатић, Горан Крнета, Михаило Шљивић (Београд), Жељко Р. Андрић, Игор Ксионжик, Марина Павловић Бараћ, Јелена Влаховић (Београд), Ирина Крикунова, Свитлана Декар, Валентина Миленковић, Александра Ангелов (Београд), Ирина Макарова (Русија), Виолета Срећковић, Дубравка Филиповић, Маја Мијатовић, Верица Пејић, Лаура Павловић, Милана Балаж, Ана Ђурић, Јелена Кончар, ГиФото: М. Ползовић зела Грегоровић, Марија ди о једној од најтежих партиту- Шарчевић и Ивана Оршолић.Кора. Анисимов је такође похвалио стимограф је Јасна Бадњаревић, а и младог диригента Александра кореограф је Владимир Логунов. Којића, који ће након премијере Диригент хора је Весна Кесић Кртакође дириговати овом опером, смановић. Планови СНП–а су да ову пуном романтичарске атмосфере и музике Чајковског која дочара- оперску представу препоручи за извођење у иностранству, те ће ва драматичан след догађаја. Један од гостију из Белорусије, премијери, како је најављено, певач Владимир Петров, изразио присуствовати и представници је задовољство што учествује у неких тамошњих оперских кућа. класичној поставци ове опере, Н. Пејчић репертoару оперских кућа, напоменуо је на јучерашњој конференцији за новинаре диригент Анисимов, додајући да су се највећи певачи, и руски и инострани, искушавали управо у ролама ове опере. Упркос томе што је СНП било принуђено да ангажује неке гостујуће певаче, Анисимов је оценио да квалитета ове представе не би било без одличног хора, оркестра, такође и осталих солиста у овој опери. Сарадња са свима њима је, по речима маестра Анисимова, била изузетно озбиљна, каква је и морала да буде, с обзиром да се ра-

НОВА ПРЕМИЈЕРА РУМУНСКОГ ПОЗОРИШТА У ВОЈВОДИНИ

Глумци као гледаоци Вечерас од 19 сати на малој сцени НП Стерија у Вршцу биће премијерно изведена представа „Процес“ Франца Кафке у режији и драматизацији Боре Драшковића. Ово је трећи пројекат нашег реномираног редитеља за Румунско позориште у Војводини. Пре тога је режирао „Плеј Јонеско“ колажни комад по драмским текстовима утемиљивача театра апсурда Ежена Јонеска и „Електру“ Данила Киша. Главну улогу Јозефа К. тумачи Адријан Корек, глумац националног позоришта из Темишвара. У осталим улогама су Отилија Пескарију, Флорина Петрој, Моника Болдовина, Мирча Оморан, Јонел Куђија. Музику је компоновао Габор Ленђел. Седам

девојчица даће посебну ауру представи која обилује параболичним и апсурдним сценама. Број гледалаца у сали биће ограничен на 49.

- Ово је, по мени, најинтригантнија верзија позоришне адаптације фундаменталног Кафкиног романа који је отворио нове путеве рецепције у књижевности - истиче Петру Крду, председник Уметничког савета. - Драшковић је осмислио позорницу попут огледала, глумци су истовремено и гледаоци, док су гледаоци Јозеф К. И овај, 15. по реду пројекат Професионалног румунског позоришта суфинансира Покрајински секретаријат за културу Војводине.

Фо то: Н. Сто ја но вић

ОТВО РЕ НА РЕ ТРО СПЕК ТИВ НА ИЗ ЛО ЖБА ВУ ЈИ ЦЕ РЕ ШИ НА ТУ ЦИ ЋА У МУ ЗЕ ЈУ СА ВРЕ МЕ НЕ УМЕТ НО СТИ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Је дан, још ви ше је дин ствен В. Р. Т.

- Ве че ра шњи до га ђај је сте јед но од нај ра до сни јих ме ста ове на ше већ по ма ло умор не и оту жне кул тур не сце не. Ју нак на ше при че знао је да при ме ти: „Нај го ра су вре ме на за та ко зва ну умет ност она у ко ји ма ства ра о ци не мо гу да се се те ни чег но вог„. А кад год јед на кул ту ра за пад не у кри зу, из ла зе и од го во ре, са свим ло гич но, тра жи та мо где су се они од у век и на ла зи ли - у тра ди ци ја ма исто риј ских аван гар ди - ре као је прек си ноћ, по ред оста лог, на отва ра њу ре тро спек тив не из ло жбе Ву ји це Ре ши на Ту ци ћа, њен ку стос Не бој ша Ми лен ко вић, ко ји је и аутор тим по во дом из да те мо но гра фи је „Ву ји ца Ре шин Ту цић - Тра ди ци ја аван гар де”. Освр ћу ћи се на де ло и лич ност Ву ји це Ре ши на Ту ци ћа, ње го ву ети ку и есте ти ку, Ми лен ко вић је ис та као да го во ри ти о Ту ци ћу „зна чи го во ри ти о иде ја ма сло бо де и сло бо ди ми шље ња, прав ди и јед на ко сти, иде ји по ро ди це, иде ји уме то сти, иде ји чо ве ка са ве ли ким Ч, иде ји умет нич ког жи вље ња без остат ка”. Из ло жбу је отво рио Ту ци ћев са бо рац и при ја тељ књи жев ник Вла ди мир Ко пицл, да би се пред ула зак у про стор ви зу ел не по е зи је В. Р. Т-а (глав ни део по став ке чи ни ви ше од се дам де сет прин то ва Ту ци ће вих ко ла жа) чу ли и сти хо ви ње го ве пе сме „Не

бу ди груб, на у чи да љуб!”у ин тер пре т а ци ји умет ни ка Ива на Прав ди ћа.

- Је дан, да кле, али још ви ше је дин ствен В. Р. Т. са бран и оштар у је зи ку, ба на ћан ски прек у ста ву, про теј ски до се тљив у фор ми и ње ним ме на ма, јак у ми сли, пре ци зан у де лу и кад то де ло сам под ри ва у те жњи за пер ма нент ним још ви ше, увек да ље ре као је Вла ди мир Ко пицл отва ра ју ћи Ту ци ће ву ре тро спек ти ву, ис та кав ши да овом при ли ком на на став ку про мо ци је вој во ђан ске нео а ван гар де „ка да се су о ча ва мо с мо жда ње ном по след њом ве ли -

и ар ти стич ког бо рав ка Ву ји це Ре ши на Ту ци ћа по не што ка сно, мо жда и пре ка сно. Ма да је ка да су у пи та њу епо хал ни за ма си и ло мо ви до ба, ка квим је наш аутор те жио, ини ци рао их и са жи мао их у сво ју по бу ње нич ку ми сао и фор му, ка шње ња не мо же би ти, ни ти о та ко не че му вре ди рас пра вља ти. Са став ни део ове ре тро спек ти ве, уз уве ћа не прин то ве Ту ци ће вих ко ла жа „Стру га ње ма ште” чи не и њи хо ви ори ги на ли, звуч ни за пи си Ту ци ће вих на сту па, ње го ве књи ге ко је су об ја вље не, пла ка ти, исеч ци из но ви на и два

Ин спи ра тив на за о став шти на Отва ра њу ове из ло жбе, прек си ноћ у Му зе ју са вре ме не умет но сти у Но вом Са ду по ред Ту ци ће ве по ро ди це: ње го ве су пру ге На де и де це Та тја не и Си ни ше, при су ство ва ли су и ње го ви број ни при ја те љи, умет нич ки са бор ци и по што ва о ци, ко јих, ви де ло се овом при ли ком, има ме ђу свим ге не ра ци ја ма. Ве че дру же ња са Ту ци ће вом, и да ље жи вом, да кле, ин спи ра тив ном за о став шти ном от по че ло је сти хо ви ма ње го ве пе сме „Кад чо ве ку до ђе те шко ко оло во”, ко је је из ре као ку стос Ми лен ко вић. ком ениг мом, али ујед но и про то мај сто ром, не ма ме ста за дру го до што ва ње, ра до зна лост и ра дост - Јед на ве ли ка сен ка ко ју сви зна мо али баш за то је не ће мо спо ми ња ти под се ћа на исти ну да смо се ме ђу ра до ви ма ко ји ма смо окру же ни са бра ли да са би ра мо чи ње ни це и ме та фо ре зе маљ ског

фил ма, је дан до ку мен тар ни и је дан са ста вљен од кућ них сни ма ка умет ни ко ве по ро ди це, на чи ње них „су пер осми цом”. Из ло жба ће на пр вом спра ту Му зе ја са вре ме не умет но сти Вој во ди не би ти отво ре на до 20. апри ла. В. Црњански

24

Svet/balkan

petak25.mart2011.

Bombardovawe u celoj Libiji

U Siriji novi protesti DAMASK: U su ko bi ma po li ci je i de mon stra na ta u Si ri ji ubi je no je naj ma we 37 gra |a na, ja vio je ju ~e Roj ters, po zi va ju }i se na iz ja vu me di cin skih zva ni~ ni ka u me stu De ra, na ju gu ze mqe.Sna g e bez b ed n o s ti otvo ri le su ju ~e va tru na vi { e sto t i n a mla d ih de mon s tra n a t a na se v er n om ula zu u taj grad, tvr de o~e vi ci.

Bli zu 20.000 qu di oku pi lo se ju ~e u De ri zbog sa hra ne `r ta va ko je je po li ci ja ubi la u sre du. Oku pqe ni su uz vi ki va li slo ga ne „Na {im du {a ma i na {om kr vqu oda ni smo na {im mu ~e n i c i m a”. De m on s tran t i tvr de da je naj ma we 100 oso ba ubi j e n o u jpre k u ~ e r a {woj puc wa vi u De ri, gra di }u na si rij sko-jor dan skoj gra ni ci.

U pro te klih ne de qu da na u ovom gra du se sva ko dnev no odr `a va ju pro te sti pro tiv re `i ma pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da, ~i ja je par ti ja Ba as na vla sti 40 go di na, a ne mi ri su po ~e li da se {i re i na okol na me sta. Vla sti i de mon stan ti da ju raz li ~i te po dat ke o bro ju po gi nu lih i ra we nih. U~e sni ci pro te sta u Si ri ji tra `e ve }e po li ti~ ke slo bo de i is ko re wi va we ko rup ci je.

(Ta njug)

TRIPOLI: Za pad ne ko a li ci o ne sna ge su pe tog da na ak ci ja nad Li bi jom pro {i ri le zo ne ope ra ci ja i bom bar du ju ci qe ve i upo ri {ta sna ga ver nih Mu a me ru Ga da fi ju na ce loj te ri to ri ji Li bi je.Agen ci je ja vqa ju da su sa ve zni~ ki avi o ni po no vo da nas bom bar do va li deo Tri po li ja u ko me se na la zi voj na ba za Ta xu ri, ko ja je ve} bi la me ta

da se ak ci ja na sta vqa. Me |u na rod ne ko a li ci o ne sna ge su iz ve le i va zdu {ni na pad na upo ri {te Ga da fi je vih sna ga u Se bi, sa op {ti li su o~e vi ci AFP-u. Se ba, ko ja se na la zi na oko 750 ki lo me ta ra ju `no od Tri po li ja, je cen tar Ga da fi je vog ple me na i se di {te ve li ke voj ne ba ze. Pre ma iz ja va ma sta nov ni ka na pa di su tra ja li do ~e ti ri

~e le ope ra ci ju u se du uve }e, ali da se jo{ uvek po pu wa va ju i da }e za ne ko li ko da na bi ti u sta wu da pot pu no spro vo de em bar go.pre ma we go vim re ~i ma Ita li ja, Bri ta ni ja, Gr~ ka, SAD, Ka na da, [pa ni ja, i Tur ska su ve} po sla le ili obe }a le bro do ve i dru ga po treb na sred stva.

Agen ci je ja vqa ju i da su sna ge lo jal ne li bij skom vo |i Mu a me ru

Fran cu zi obo ri li Ga le b

na pa da. Li bij ska agen ci ja Xa na ja vi la je da je u tim na pa di ma u Tri po li ju po gi nu lo mno go ci vi la, ukqu ~u ju }i spa si o ce ko ji su stra da li dok su iz ru {e vi na iz vla ~i li mr tve i ra we ne.

Fran cu ski avi o ni po go di li su jed nu va zdu ho plov nu ba zu u cen tral noj Li bi ji, sa op {tio je pred stav nik fran cu skih oru `a nih sna ga Ti je ri Burk hard. On je re kao da je oko 15 fran cu skih avi o na na pa lo tu ba zu oko 250 ki lo me ra du bo ko u kop nu. Fran cu ski pred stav nik je re kao da oni ne me wa ju tak ti ku i

Turska: Neko ho}e da opqa~ka Libiju ANKARA: Tur ski pre mi jer Ta jip Er do gan op tu `io je po je di ne ze mqe, ko je sa da u~e stvu ju u ope ra ci ja ma u Li bi ji, da pre sve ga po ku {a va ju da se do mo gu naf te i rud nog bo gat stva ko je se na la zi u toj afri~ koj ze mqi. „@e lim da oni ko ji sa da gle da ju u tom prav cu (ka Li bi ji), i ta mo vi de sa mo naf tu, rud ni ke zla ta i dru go mi ne ral no bla go, od sa da na taj re gion gle da ju kroz na o ~a re sa ve sti”, re kao je Er do gan.

On ni je po me nuo ni jed nu dr `a vu, ali je na gla sio da u to me pred wa ~e oni ko ji se pro ti ve ula sku An ka re u EU, {to ana li ti ~a ri tu ma ~e da je re~ o Ni ko li Sar ko zi ju ~i ja ze mqa pred vo di na pa de na Li bi ju. Mi ni star unu tra {wih po slo va Fran cu ske Klod Gean je u po ne de qak iz ja vio da je Sar ko zi „pre u zeo vo| stvo da u kr sta {kom po ho du mo bi li {e Sa vet bez bed no sti UN, Arap sku li gu, Afri~ ku uni ju” da bi spre ~io ma sa kr u Li bi ji.

Ta iz ja va je, o~e ki va no, iza zva la re a go va wa me |u mu sli ma ni ma,

iako je Pa riz ka sni je po ku {ao da ubla `i o{tri nu we ne po ru ke.

Na ne pri hva tqi vo po na {a we ko a li ci o nih sna ga u Li bi ji uka zao je i pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul, ko ji stra hu je da bi ta afri~ ka ze mqa mo gla bi ti opqa~ ka na. „Za {to? Za to {to wi hov ciq ko a li ci o nih sna ga ni je oslo ba |a we li bij skog na ro da. Po sto je tu skri ve ne na me re i raz li ~i ti in te re si”, is ta kao je on, pre ne le su agen ci je. „Pla {im da }e se stva ri ko je su se de si le u Ira ku sa da po no vi ti u Li bi ji. Irak je opqa~ kan, isto mo `e da se de si i Li bi ji”, sma tra tur ski pred sed nik Gul. Unu tar NA TO-a ja vqa ju se no ve pu ko ti ne oko voj ne in ter e- ven ci je u Li bi ji po {to se An ka ra pro ti vi sa da {wem bom bar do va wu.Tur ska ne `e li da NA TO pre u zme od go vor nost u ofan ziv nim ope ra ci ja ma ko je mo gu da ugro ze ci vi le u Li bi ji, a da u isto vre me ko a li ci o ne sna ge, pred vo |e ne Fran cu skom, na sta ve bom bar do va we.

(Ta njug)

sa ta po sred wo e vrop skom vre me nu.

Pre ma tim iz vo ri ma mno gi sta nov ni ci me sta su jo{ uvek pri vr `e ni Ga da fi ju. U ko man di NA TO u Na pu qu ju ~e je sa op {te no da }e sna ge Ali jan se spro vo di ti „ro bu sno”, ako tre be i si lom, em bar go za is po ru ku oru` ja i do la zak pla }e ni ka u Li bi ju. [ef „Ope ra ci je uje di we nih za {tit ni ka” vi ce ad mi ral Ri nal do Ve ri je re kao da }e po mor ske sna ge omo gu }i ti le gal nim bro do vi ma re dov nu plo vid bu i pre nos ro be po treb ne li bij skom na ro du.

Ve ri je ka zao da su we go ve sna ge po -

Fran cu ski bor be ni avion je uni {tio li bij sku le te li cu „Ga leb G-2” ju go slo ven ske pro iz vod we, ja vqa AP, pre no se }i ju ~e ra {wu iz ja vu ne i me no va nog ame ri~ kog funk ci o ne ra. [kol ski avion “ga leb” je uni {ten u bli zi ni gra da Mi sra ta, ve ro vat no pri li kom sle ta wa, ka da je na we ga otvo rio va tru fran cu ski avion Ra fal. el Ga da fi ju us po sta vi le kon tro lu nad Mi sra tom, po sled wim ve li kim upo ri {tem po bu we ni ka na za pa du Li bi je. Ve sti ko je sti `u iz te lu ke ni je, me |u tim, mo gu }e pro ve ri ti za to {to li bij ske vla sti ne do zvo qa va ju pri stup no vi na ri ma.Je dan o~e vi dac re kao je Roj ter su te le fo nom da su Ga da fi je ve sna ge pre kju ~e us po sta vi le kon tro lu nad tom lu kom.

(Ta njug)

dnevnik

BALKAN

Pomen `rtvama NATO bombardovawa SRJ HERCEG NOVI: U cr kvi Vaz ne se wa go spod weg na To ploj u Her ceg No vom odr `an je po men `r tva ma NA TO bom bar do va wa Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je.

Po men je, u pri su stvu ve li kog bro ja gra |a na, pred stav ni ka op {ti ne Her ceg No vi i po sla ni ka SNP u Par la men tu CG Ob ra da Goj ko vi }a, slu `io pro to je rej sta vro for Ra de Bu ba wa. „Mo li mo se za ne du `ne `r tve ali jan se

ko ja je na {u ze mqu bo mbar do va la 1999. go di ne. Ista ta Ali jan sa i da nas ba ca bom be po dru gim ze mqa ma, ubi ja ne du `an na rod, ne po {tu ju }i ~o vje ka kao naj sve ti je bi }e, ko je je Bog stvo rio na ze mqi, re kao je otac Bu ba wa. U hra mo vi ma Srp ske pra vo slav ne cr kve u Her ceg No vom sva kog 24. mar ta odr `a va ju se po me ni `r tva ma bom bar do va wa.

(Ta njug)

Makedonska opozicija tra`i izbore 26. juna SKOPQE: Ma ke don ska opo zi ci ja je od u sta la od zah te va da se de blo ki ra ra ~un te le vi zi je A1 i jo{ tri me di ja iz is po li ti zo va nog slu ~a ja „Pa u ~i na”, {to je do sad bio kqu~ ni uslov za wen po vra tak u par la ment, i pred lo `i la da se pre vre me ni par la men tar ni iz bo ri odr `e 26. ju na.

Li der naj ve }e opo zi ci o ne par ti je So ci jal de mo krat skog sa ve za Ma ke do ni je Bran ko Cr ven kov ski ju ~e je na kon fe ren ci ji za no vi na re za tra `io od Vla de da ne upu }u je no ve zah te ve u ve zi sa ovim slu ~a jem sve do okon ~a wa iz bo ra. Ra ~un tv ka na la A1 blo ki ran je od lu kom su da pod sum wom da je vla snik te ku }e Ve li ja Ram kov ski ume {an u or ga ni zo va ni kri mi nal, dok opo zi ci ja tvr di da ~i tav slu ~aj ima po li ti~ ku po za di nu,

zbog ~e ga se od lu ~i la na boj kot par la men ta. Vla sti, pak, ka `u da je po vra tak opo zi ci je u par la ment neo p ho dan da bi se raz mo tri la mo gu} nost ras pi si va wa pre vre me nih par la men tar nih iz bo ra.

(Ta njug)

BAWALUKA: Sa vet mi ni sta ra BiH upo znat je ju ~e s od lu kom Pred sed ni {tva BiH o ob u sta vi iz da va wa do zvo la za iz voz na o ru `a wa i voj ne opre me iz BiH. Za du `e no je mi ni star stvo spoq ne tr go vi ne i eko nom skih od no sa da u ro ku od 45 da na iz ra di i Sa ve tu mi ni sta ra na usva ja we do sta vi no vi pra vil nik ko jim }e se utvr di ti kri te ri ji iz da va wa do zvo la za

unu tra {wi i spoq ni pro met na o ru `a wem i voj nom opre mom.

Ovu od lu ku, Pred sed ni {tvo BiH do ne lo je pro {le sed mi ce na osno vu upo zo re wa Oba ve {taj no bez bed no sne agen ci je BiH i in for ma ci ja iz di plo mat skih iz bo ra o po sto ja wu in di ci ja o iz vo zu na o ru `a wa iz BiH, su prot no re zo lu ci ja ma UN i dru gim me |u an rod nim od red ba ma.

(Ta njug)

Bran ko Cr ven kov ski

Testirawe novog naoru`awa i opreme Zabrana izvoza oru`ja PA RIZ: Voj n a in t er ven ci ja ko a li ci je u Li bi ji u okvi ru re zo lu ci je 1973 Sa v e t a bez b ed n o s ti UN bi la je pri li ka za sna ge ko a li ci je da pr vi put upo tre be no vu voj nu opre mu.

Je dan od bro do va ko ji je u~e s tvo v ao u va z du { nim uda ri ma na li bij sku pro tiv va zdu {nu od bra nu uve ~e 19. mar ta je ame ri~ ka rat na pod mor ni ca Flo ri da ko ja spa da u ~etiri plo vi la kla se Oha jo ko ja su pre tvo re na, od 2002. go di ne, u pod mor ni ce opre mqe ne ra k e t a m a To m a h avk, pre neo je sajt spe ci ja li zo van za voj na pi ta wa „Voj na zo na”.

Tran sfor ma ci ja pod mor ni ce Flo ri da za vr {e na je 2006. go di ne i pr vi put je upo tre bqe na u ope ra ci ji „Odi se je va zo ra”.

Pod mor ni ca je bi la opre mqe na sa 154 ra ke ta To ma havk (TLAME) ~i ja je po seb nost to {to mo `e bi ti re pro gra mi ra na to kom le ta pre ne go {to do stig ne me tu.

Dodik ohrabren razgovorima s Putinom Avion elek tron skog ra ta EA18 Gro u ler je ta ko |e pr vi put upo tre bqen u ra tu, a u{ao je u sa stav ame ri~ ke mor na ri ce sep tem bra 2006. go di ne. Ovaj avion je one spo so bio ra da re i te le ko mu ni ka ci je sna ga pu kov ni ka Ga da fi ja. Isto ta ko, avion Ju ro faj ter Taj fun je pr vi put ko ri {}en za rat ne mi si je. (Ta njug)

BAWALUKA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je ju ~e u Ba wa lu ci da je ohra bren prek si no} wim raz go vo rom sa ru skim pre mi je rom Vla di mi rom Pu ti nom u ve zi si tu a i cje u RS i BiH. Do dik je re kao no vi na ri ma da mu je dra go {to se stav RS po du da ra s sta vom Ru si je, ko ja igra zna ~aj nu ulo gu u Sa ve tu za pri me nu mi ra u BiH ka da je u pi ta wu spro vo |e we dej ton skog spo ra zu ma. „Pre neo sam ru skom pre mi je ru da mi ni smo sprem ni da pri hva ti -

mo da RS bu de `r tva evrop skih in te gra ci ja”, re kao je Do dik, na gla {a va ju }i da RS, a {to po dr `a va i Ru si ja `e li do sled nu pri me nu dej tosnkog spo ra zu ma. Do di ka je ta ko |e pre neo Pu ti nu ja san stav RS da ka da je u pit na ju ula zak BiH u NA TO, tu od lu ku srp ski en ti tet }e do ne ti na re fren du mu, bez ob zi ra {to }e ne ki u BiH ospo ra va ti to.

Re zul tat re fe ren du ma bi }e oba ve zu ju }i za po li ti ~a re RS re kao je Do dik.

(Ta njug)

qu di, dok su na sto ti ne hi qa da qu di osta le bez do mo va i na la ze se u cen tri ma za eva ku a ci ju, pre no si AFP. Ovaj ze mqo tres je naj -

ve }a pri rod na ka ta stro fa u Ja pa nu po sle ze mqo tre sa Ve li ki Kan to u ko me je 1923. go di ne po gi nu lo vi {e od 142.000 qu di.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON Hi la ri Klin ton iz ja vi la je da li bij ski li der Mo a mer Ga da fi mo `e da okon ~a kri zu u svo joj ze mqi na naj br `i mo gu }i na ~in, ta ko {to }e na pu sti ti vlast. Ona je re kla da Ga da fi i we go vo okru `e we tre ba da se od lu ~e. SAD `e le da oni do ne su pra vu od lu ku, ta ko {to }e us po sta vi ti pre kid va tre i pri pre mi ti se za tran zi ci ju iz ko je bi Ga da fi bio is kqu ~en.

JEV GE NIJ PRI MA KOV Biv {i ru ski pre mi jer Jev ge nij Pri ma kov od ba cio je spe ku la ci je za pad nih me di ja da po sto ji spor iz me |u pred sed ni ka Ru si je Dmi tri ja Me dve de va i pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na pred pred sed ni~ ke iz bo re 2012. go di ne. Pri ma kov je austrij skoj no vin skoj agen ci ji APA re kao da u iz ja va ma Me dve de va i Pu ti na u ve zi sa Li bi jom ne vi di ni ka ku opre~ nost

RO BERT GEJTS Ame ri~ ki se kre tar za od bra nu Ro bert Gejts po zvao je ju ~e na od va `nu ak ci ju Izra e la i Pa le sti na ca za po sti za we mi ra i dvo dr `av nog re {e wa su ko ba iz me |u dva na ro da.”Po sto ji po tre ba i mo gu} nost za od va `nu ak ci ju da se kre ne ka dvo dr `av nom re {e wu”, re kao je Gejts na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re s izra el skim ko le gom Ehu dom Ba ra kom u Tel Avi vu.

U Ja pa nu no vi po tres od 6,1 ste pen

TO KIO: Jo{ je dan sna `an ze mqo tres po go dio je ju ~e Ja pan ovo ga pu ta se ve ro i sto~ ni deo dr `a ve, a bio je ja ~i ne 6,1 ste pen Rih te ro ve ska le, ja vi li su ja pan ski me di ji, pre no si Roj ters. Po sle ra zor nog ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji je uz dr mao Ja pan 11. mar ta, tu dr `a vu je po tre sla se ri ja na knad nih po tre sa. Broj po gi nu lih i ne sta lih u ze mqo tre su ja ~i ne 9,0 ste pe ni Rih te ro ve ska le i cu na mi ju, pre ma {io je 27.000, na vo di u svom naj no vi jem sa op {te wu

ja pan ska po li ci ja.Stra hu je se, me |u tim, da }e ko na~ ni bi lans `r ta va bi ti mno go ve }i, bu du }i da je xi nov ski cu na mi vi si ne 10 me ta ra opu sto {io is to~ nu oba lu ostra va Hon {u i srav nio sa ze mqom ~i ta ve gra do ve.

Pre ma naj no vi jim po da ci ma ko ji ma ras po la `e ja pan ska po li ci ja, po tvr |e no je da je u ovoj pri rod noj ka ta stro fi `i vot iz gu bi lo 9.811 qu di, dok se 17.541 oso ba zva ni~ no vo di kao ne sta la, {to je ukup no 27.352. Po vre |e no je ukup no 2.779

HONGKONG: Su per mar ke ti {i rom Azi je pro da ju sva kim da nom sve ma we ja pan skih pro iz vo da, a u re sto ra ni ma „Ma li To kio” broj mu {te ri ja je dra sti~ no opao.

Hong Kong je pr vi u Azi ji uveo za bra nu na uvoz po je di nih ja pan skih pro iz vo da, na kon {to su SAD za bra ni le uvoz mle~ nih pro iz vo da i

vo }a i po vr }a iz pod ru~ ja u bli zi ni nu kle ar ne elek tra ne Fu ku {i ma.

Ju `na Ko re ja je, u me |u vre me nu, sa op {ti la da raz mi {qa, ta ko |e, o za bra ni uvo za po je di nih ja pan skih pro iz vo da, dok ve }i broj dru gih azij skih ze ma qa kon tor li {e ni vo ra di ja ci je svih pro iz vo da ko je

Ja pan ska hra na bez ku pa ca uvo zi iz Ja pa na. Re zul ta ti pro ve re do sa da ni su po ka za li ve }u ra di o ak tiv nost, a Ja pan ci, kao i zva ni~ ni ci dru gih azij skih dr `a va is ti ~u da ono {to se de {a va u Ja pa nu ne }e bi ti no vi ^er no bil.

Ja pan ske vla sti su ot kri le po ve }an ni vo ra di ja ci je kod 11 vr sta po vr }a ko je se uz ga ja u bli zi ni nu -

kle ar ke Fu ku {i ma. Vla da je pro {le ne de qe za bra ni la is po ru ku po je di nih vr sta po vr }a, kao i ne pre ra |e nog mle ka. Po red to ga, ot kri ve no je i da je u te ku }oj vo di u To ki ju pri sut no dvo stru ko vi {e ra di o ak tiv nog jo da ne go {to je do zvo qe no.

(Ta njug)

dnevnik

oglasi

petak25.mart2011.

25

26

OGLASi l ^iTUQe

petak25.mart2011.

Posledwi pozdrav dragom kumu

IZDAJEM name{ten deluks stan 50m2, Mi{e Dimitrijevi}a, klima, telefon, centralno grejawe, parking mesto, internet.

Tel.: 064/317-64-10.

24829 IZDAJEM nov kompletno name{ten dvosoban stan u Cara Du{ana, cena 200E, useqiv 1. aprila. Telefoni: 021/521-329 i 063/154-7403.

24266 IZDAJEM luksuzno name{ten, jednoiposoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 021/442-711.

24798

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bratu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ suprug, otac i svekar u 72. godini

Zdravku Brzaku

Zdravku Brzaku Zdravici

Brat Dragan Brzak sa porodicom.

OG-1 25053

Posledwi pozdrav dragoj

Vojislav Raji} dipl. in`. rudarstva

od: kuma Radomira, kume Jelene i @ivane.

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od dragog ~ika

Posledwi kolegi

pozdrav

Sahrana je u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

dragom

O`alo{}eni: supruga Olivera, sinovi Oliver i Vladimir i snaja Svetlana.

DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, preko puta `elezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika. Povoqno. Hitno. Tel.: 063/518781, 060/482-10-10.

24787

25046

BUKOVAC, plac 4.200m2, asvalt, struja, voda, kanalizacija, telefon, kablovska, internet, idealan na glavnom putu, cena 10E/m2. Tel.: 064/639-76-41. 24172

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393737, 064/160-47-25.

24792 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

24847

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e.

Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

24794

Posledwi pozdrav dragom bratu

Terezi

Pere Bursa}a

od: @eqka, Sa{ke i Saleta Stankovi}.

Sokanu

^uva}emo sve lepe uspomene koje su nas godinama spajale sa Vama.

od kolega sa posla LBFC.

Dejan Ba{i} i Bojan Lalatovi}.

Posledwi majci

pozdrav

Posledwi stricu

voqenoj

Qubi Naumov

25071

25067

25064

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i poznanike da }e se sahrana obaviti u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav priji Du{ki od Tominih {ogorica i {ogora.

25090

25050

od: bra}e Mi{e i Dragana sa porodicama.

od prijateqa iz kowi~kog kluba „Petras�.

25048

25018

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ~ika

od sinovca Sini{e sa porodicom.

25070

Posledwi pozdrav dragom bratu

Peri Bursa}u

Du{anki

Posledwi pozdrav

Jovanu Sokanovi}u

Voji

Evi Rukavina Porodica Papi}.

~ika Peri

Jovanu

od: wene }erke i sina Tatjane i Vladislava sa porodicama.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Tel.: 6618-846, 063/8485495.

24672

Dobri na{ prijatequ, zbogom.

Vojislavu Raji}u

Posledwi pozdrav ujni

Du{ka Pejovski

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Geri} Rudolfu Rudiju

Posledwi pozdrav dragom

od Oliverovih prijateqa: Jele, Nata{e, Braneta, Steve i Rajka.

od porodice Mirkov.

Porodica Mrkova~ki.

25035

25024

Prepuklo je veliko qudsko srce.

Posledwi pozdrav dragom bratu

od brata Milomira i snaje Mire.

Tole @ivanovi} sa porodicom.

25087

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

25057

Posledwi pozdrav dragoj tetka

25069

25054

Posledwi pozdrav dragom

Dragi moj dru`e

Jovan Sokanovi} 30. 1. 1960 - 24. 3. 2011.

Jovane

Du{anki

Sokanu od Mitra Jandri}a sa porodicom.

25072

Koleginice i kolege iz burekxinice.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, u Beo~in Selu.

Jovanu

veliki qudi nikad ne umiru, ne}e{ ni ti.

U na{im srcima `ive}e{ ve~no.

od: Dragane, Bo{ka i Marka.

Dragana.

25066

25065

Jovanu Sokanovi}u

od: sestara Milenke i Milomirke sa porodicama.

Qubo Simi} sa porodicom.

25055

25074

25068

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Posledwi kom{iji

pozdrav

dobrom

dragoj

Mirku

od porodice Gruji} i Stojanovi}.

od tetka An|e.

25020

25019

[ESTOMESE^NI POMEN

pozdrav

Du{ki Pejovskoj

Du{anki Pejovskoj

3

Posledwi sestri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila na{a

Posledwi kom{iji

petak25.mart2011.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi bratu

Petru

pozdrv

voqenom

Posledwi pozdrav dragom ro|aku

Petru

27 na{em

Petru

S tugom i bolom: brat Krste, sestra Slavica sa porodicama.

od sestri~ine Rose Zamaklar sa porodicom.

od sestre Mire Crepuqa sa porodicom.

od: Mladinka, Bobe i Mire Pe}o.

25015

24983

24976

24978

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav na{em

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

na{em

Zdravku Brzaku Zdravici

Zdravku Brzaku Ajvazi Zumria Grujici

23. 7. 1957 - 23. 3. 2011.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima kao dobar drug i iskren prijateq.

Sahrana }e se obaviti danas, 25. marta 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: Veqa, Veqko, Keba, Bo}a, Milo{, Uro{, Vlada, Nemawa, Malba i Tepi}.

O`alo{}en sin sa porodicom.

25013

25001

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 23. 3. 2011. godine preminula na{a voqena

je

od porodica: Kova~evi} \or|a, Ogrizovi} Du{ana i Ogrizovi} Vladimira.

Petru

od porodice Milivoj{in.

25008

24991

Petru

od Du{ana sa porodicom.

od: sinovaca Mom~ila i Save sa porodicom.

24974

24975

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav na{em

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i tast

Zdravici Brzaku

Du{ki Pejovskoj

Petar Pe}o

1943 - 2011.

1941 - 2011. od Stevana \or|evi}a sa porodicom.

Tuguju za tobom: sin Tomislav, snaja Mileva, unuci Dragana, Jovan i Isidora.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 sati, na Starom Gorwem grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Radmila, k}eri Qiqa i Jelena, unuk Du{an i zet Mile.

25005

25014

24973

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav prijatequ

Zdravku Brzaku

Du{ki Pejovskoj 1943 - 2011.

Mom~ilu Mari}u Neka ti je ve~na slava i hvala.

od porodice \or|evi}.

Du{ka Pejovska

Neute{na }erka Cveta i zet Pana.

Vojislav Trifkovi} sa porodicom.

1943 - 2011.

25003

25012

25007

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi

Na{ dragi suprug i tata

Sahrana je danas, 25. marta, 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni najmiliji: sin Tomislav i }erka Cveta sa porodicama.

25010

Mom~ilo Mari} Mi{a

Ajvazi Zumria

Du{ki

advokat u penziji

Posledwi pozdrav priji od porodice Bungin.

Tuguju za tobom tvoji: Dragana, Jovan i Isidora.

napustio nas je posle te{ke bolesti. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ispra}aj na{eg voqenog Mi{e obaviti danas, 25. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U ve~noj tuzi i bolu wegovi najmiliji supruga Marija i sin Bane.

25002

25011

25004

28

^iTUQe l POMeni

petak25.mart2011.

3

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN dragom na{em zetu, {ogoru, te~i i dedi

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom ocu, suprugu i tastu

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Stevanu Peni}u 1945 - 2010.

^uvamo te u srcima i pomiwemo ~esto.

Beba, Cveta, Sa{ka, Rale i Marija sa decom, Dora i Sini{a sa decom.

od stanara sa ulaza 31, Rumena~ki put.

24959

24960

24998

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo posle te{ke operacije moj voqeni i jedini brat

Predrag Radukin Pe|a

Evi Rukavini

Stevanu Pani}u Stevici

obele`i}emo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Samo je vreme pro{lo, ista je qubav, ista tuga i velika praznina.

Supruga Stojanka, }erke Mirjana i Qubica i zet Milo{.

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je moja supruga

1981 - 2006.

Pro{lo je pet najtu`nijih i najbolnijih godina u na{im `ivotima. Nije ta~no da vreme le~i sve...

Sine moj, du{o moja, dete moje, milice moja najdra`a, svakim danom mi sve vi{e nedostaje{.

Ne umem da prihvatim stvarnost. I daqe ~ekam da ~ujem Tvoje korake, Tvoj glas, Tvoj predivni smeh...

Danas, 25. 3. 2011. godine odr`a}emo parastos u Hramu Sv. Oca Nikolaja, u Ka}u, u 10 sati.

Moli}emo se Bogu za Tvoju du{u i sigurno znamo da }emo opet biti zajedno.

Vole Te Tvoji neute{ni: brat Nenad Radukin, baba Jelica, deda Lazar i mama Biqana Strajni}.

Eva Rukavina Zdravko Brzak Zdravica

ro|ena Pani}

1952 - 2011.

preminula 23. marta u 73. godini `ivota.

Sahrana }e se obaviti danas, 25. marta 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Ve~no o`alo{}ena sestra Du{ica.

O`alo{}eni suprug Rudi.

24996

24969

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini posle duge i te{ke bolesti, preminula na{a voqena majka, svekrva i baka

[ESTOMESE^NI POMEN na{em unuku

24967

3

Grujici Mitrovi}u

Terezija Stankovi} ro|. Terek Sahrana je u subotu, 26. 3. 2011. godine, na starom Sen}anskom grobqu, u Subotici, u 12 sati.

IN MEMORIAM Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije vi{e sa nama na{a draga i plemenita majka, baka i prabaka

O`alo{}eni: sin Vladimir, snaja Biqana, unuke Lea, Mia i Duwa.

Lepotane na{, oduzeta ti je mladost i lepota, ~ista du{a i tvoja dobrota. U srcu osta{e rane, a u du{i tuga za ve~nost da te voli i ~uva.

Porodica Vuruni}.

24955

Posledwi pozdrav na{em

24972

3 [ESTOMESE^NI POMEN Danas se navr{ava {est meseci od kada je tragi~no u cvetu najlep{e snage prekinut `ivot i mladost na{eg voqenog brata i sina

Zdravici od: tetke Ivanke, bra}e Mladena i Radi{ka sa porodicama i porodice Mijatovi}.

24989

Marija - Mara Gucuwa

Posledwi pozdrav na{em

ro|. Jani} U subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10 ~asova na Gradskom grobqu, poqe ~etiri, poseti}emo wen grob, odaju}i du`no po{tovawe na{oj baka Mari.

Osve`i}emo uspomene na wene vrline koje su je krasile.

Zahvaqujemo se ro|acima, prijateqima, kom{ijama i onima koji su je po{tovali, na sau~estvovawu u na{oj boli, toplim re~ima, telegramima i prisustvovawu posledwem ispra}aju.

Weni najmiliji.

24931

Grujica Mitrovi} An|ele na{, sva na{a qubav prema Tebi bila je i bi}e dokazana delima.

Zdravici

Pomen }e se odr`ati danas, 25. 3. 2011. godine u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Na{ao si svoj mir.

Tvoji: Stanislava, Svetlana, Qubi{a i Branislav.

Beskrajno tu`ne i ponosne na Tebe - sestra Verica i mama.

24944

24990

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 23. 3. 2011. godine iznenada preminuo u 65. godini na{ dragi

petak25.mart2011.

POMEN

GODI[WI POMEN

Mila moja majko, toplina tvog pogleda, tvoje po{tewe i bezgrani~na qubav i danas mi poma`u da pre`ivim.

29

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{

Igor Grbi} Pero Bursa}

Pro{la je godina otkako nisi sa nama. Tuga i bol ne prolaze, ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu, u Petrovaradinu.

Pomen obele`avamo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 8.30 ~asova, Misa u crkvi na Novom nasequ. Posle Mise, na Gradskom grobqu, u 10 ~asova, u Novom Sadu.

Duboko o`alo{}eni: supruga Jovanka, }erke Tawa i Sandra, sin Radoslav i unu~ad Tijana, Dajana i Bojan.

Vladimir Nikoli} [meter Mara Privrodski ro|ena Radovi}

Tvoji najmiliji: majka Zorica, supruga Jelena i }erka Nikolina.

Tvoja Nata.

24917

24850

24945

Posledwi pozdrav tetki

Danas, 25. marta se navr{ila godina od kada nas zauvek napusti na{ an|eo

Porodica Nikoli}.

24930

Posledwi pozdrav tetki

GODI[WI POMEN

Iliji Stankovi}u

Ivana Bezbradica

U subotu, 26. marta 2011. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen.

Desanki Rutoni}

Desi

odr`a}emo u subotu, 26. 3. 2011. godine.

Pro|e godina tu`na bez tebe, Godina od kad ti rekosmo zbogom u na{im srcima `ivi{ ve~no i na{a qubav zauvek je s tobom.

Voqeni na{ I}ko - Dekili, `ive}e{ uvek u na{im srcima i mislima.

od porodice Ivan~i}.

24935

24947

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Tri godine od kako nije sa mnom voqena supruga

Porodica.

Tvoji: brat Sreten, mama Biqana i tata [piro.

24909

24923

3

od: \or|a i Vladice sa familijom.

Posledwi pozdrav na{oj mami i babi

GODI[WI POMEN mojoj dragoj majci

Qeposava Burazor

Miroslav [iroki

Desanki Rutoni}

ro|. Xakula

Desi

1938 - 2011.

Po~ivaj u miru.

od: unuka Milorada, Marine, snaje Mirjane i sina Vladimira.

Ani Gruji} Judita i Adam.

24958

na{em an|elu

POMEN dragom i voqenom

bi}e u subotu, 26. marta 2011. godine u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neka ti je laka crna zemqa i neka tvoja du{a u miru po~iva.

24934

Preminuo je u 69. godini na{ dragi

od }erke Ankice i unuke Maje.

Dana, 25. marta 2011. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

O`alo{}eni suprug Zdravko.

24150

24946

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Miroslav Lazi}

Miroslav Lazi}

Sin Goran.

24939

Grujici Mitrovi}u

SE]AWE

Miroqub Januzovi}

1. 3. 1988 - 25. 9. 2010.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

Deda Gruja, Beba, Mila i Darko.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Bosa, sin Quban i snajka Aleksandra.

Dr Zora Lazi}

24937

24964

Dana, 23. 3. 2011. godine preminula je na{a draga mama, baka i ta{ta

Prerano si oti{ao, ali iza sebe si ostavio ~astan i trajan trag. S qubavqu ~uvamo te u na{im srcima.

Pomen }emo obele`iti 26. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Tvoja supruga, deca, snaja i unuke.

Te{ko je izbrisati tugu i bol u na{im srcima. Ti nikad ne}e{ biti zaboravqen od onih koji te vole.

Sestra Mirjana sa porodicom, mama Vidosava i tata Svetozar.

24891

24892

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ dragi

Dipl. in`. Milenko Lazi}

Viktorija Popovi}

Dragan Zirojevi}

ro|ena Kova~i} 20. 12. 1934 - 23. 3. 2011.

^uva}e vas od zaborava Va{i najmiliji.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i po{tovawem: }erka Sowa, unuke Izabela i Anabela i zet Bela.

Zahvaqujemo rodbini, kumovima, prijateqima i kom{ijama koji su bili uz nas u najte`im trenucima.

Tako|e se zahvaqujemo svima onima koji su nam izjavili sau~e{}e.

Pomen obele`avamo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Majka Zora, supruga Anita i sin Filip.

24882

24950

24966

Du{ka Pejovska Imati Vas za kom{inicu i prijateqa je bilo bogatstvo, Dule na{a draga.

Slobodan Lazi} novinar

Porodica Je~inac.

24941

30

tv program

petak25.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Вести Споменици Војводине: Црква С. Јураја у Петроварадину 10.20 Никад доста 10.35 Излог страсти 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.10 Излог страсти 13.00 Грување 14.00 Вести 14.05 Кад зазвони 14.30 На трагу природе 15.00 Вести 15.10 Таболид 16.10 Из нашег сокака 16.50 Десило се

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05

Мелиса Келер

Секси да умреш

Без цензуре (Панонија, 20.30) 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Двојица пријатеља, Френк и Еди, на све начине покушавају да побегну из малог града у Тексасу. Када их локални мафијаш Спајдер унајми да камионом испрате пошиљку цигарета за Мексико, њих двојица и не сањају да их чека веома непријатно изненађење. Улоге: Џејсон Ли, Криспин Гловер, Пруит Тејлор Винс, Мелиса Келер Режија: Мајкл Филип (РТВ 1, 23.50) 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30

ТВ Дневник Тајна хране: Шпаргла Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Портрети војвођанских уметника народне музике 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.30 Петказање 23.40 Микијева кујна 23.50 Секси да умреш, филм 01.10 Концерт Терезе Кесовије

06.30 07.00 08.45 10.00 10.30 10.45 11.15 12.15 12.30 12.40 13.10 13.20 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

Кухињица (мађ) Излог страсти Петказање Свјетионик (хрв) Концерт: Владо Калембер Судар 16. Фестивал тамбурашких оркестара Србије Мађарска музика Вести (мађ) Народна ношња Словака (слов. са титл. на срп) Микијева кујна Невидљиви противник Фолдер култура Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) Пукла је свирачу струна (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Штуровци, филм Оружје у рукама, филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.44 10.00 10.10 10.39 11.00 11.02 12.00 12.15 12.26 12.32 13.16 14.25 16.20 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 22.30 22.34 23.25 23.40 23.46 00.33 00.49 02.37 03.00 03.03 03.36 04.07 04.38 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Разгледница: Сирија На скривено те водим место Вести Моје другарице Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Лас Вегас Рањени орао Фудбал (млади): Србија - Бугарска, пренос Шта ја имам од тога Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал: Квалификације за ЕП 2012, Србија - Северна Ирска, спортски програм Вести Место злочина: Лас Вегас Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Ноћни биоскоп: Боље од бекства, филм На скривено те водим место Вести Шта ја имам од тога Еко голбал Око Разгледница: Сирија ТВ продаја Верски календар

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2012.

Србија – Северна Ирска (РТС 1, 20.05)

09.00 09.05 09.30 10.05 13.00 13.05 14.05 14.35 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Гуливер Директан пренос 35. седнице Скупштине града Вести Скарлетна видовчица Јована суботом Огледало власти Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Портфолио Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Скарлетна видовчица Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Евролига: Барселона – Панатинаикос 13.00 НБА акција 13.30 Евролига: Каха Лаборал – Макаби 15.30 Евролига: Олимпијакос – Монтепаски 17.30 Евролига: Реал Мадрид – Валенсија 19.15 Преглед НХЛ 20.15 Кошарка: Цибона – Задар 22.15 Преглед Евролига 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Премијер лига, магазин 00.30 НБА: Њујорк – Милвоки

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

Завичај: Бајање од мене лек од бога Буковце, мало село у источној Србији, у Борском округу, помиње се још 1530. године, као насеље са око 50 кућа влашких досељеника. У КУД-у смо срели њихове младе чланове, обучене у ношњу која се и данас носи у свечаним приликама. Драгица Царановић памти бајалице којима су се некад скидале чини и у чију моћ и данас верују старији становници овог краја. Аутор: Татјана Феро (РТС 2, 20.12) 07.03 07.31 07.38 07.43 07.54 08.22 08.34 09.00 09.15 09.46 10.01 10.03 10.10 10.38 11.05 11.32 12.03 12.34 13.02 13.57 14.23 14.38 15.09 15.26 16.00 16.36 17.04 17.48 17.58 18.26 18.33 18.38 18.51 19.20 20.12 20.29 21.00 21.57 23.38 00.26 01.19

У здравом телу Телмо и Тула Пепа прасе Оливија У ноћној башти Томас и другари Зоотека плус Петар други Петровић Његош Српска музика 20. века Ликовне технике Успон идеје Енциклопедија Контекст Метрополис Живот и стандарди Стеван Сремац - Живот и дело Концерт мешовитог хора РТС Моја улица Трезор Зоотека плус Петар други Петровић Његош Српска музика 20. века Ликовне технике Руски бели неимари Ово је Србија Еко глобал Виа милитарис - коридор 10 Енциклопедија Национални алет из Ст. Петерсбурга Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Оливија У ноћној башти Томас и другари Завичај Лов и риболов Моје другарице Фестивал фестивала: Буђење Валхале, филм Музика за Европу Трезор Фудбал (млади): Србија - Бугарска

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.25

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: Забрањена долина НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне – Пирамиде Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне – Блага Филм: Ја и моје сенке: Живот са Џуди Гарланд Вести Б92 Филм: Ништа без маме Укључење у Б92 Инфо

Хорсленд 06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.40 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Петком у два 15.00 Гавриловићи 15.30 Велики брат 17.00 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 19.00 Сељаци 19.30 Национални дневник 20.00 Гавриловићи 20.30 Велики брат - преглед дана 20.45 Лото 21.30 Гранд шоу 23.00 Арена Б-13 00.00 Велики брат 01.00 Филм: На линији ватре 03.00 Док нас смрт не растави 03.30 Филм: Сива зона 05.00 Филм: На линији ватре

Рене Русо

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.30 23.00 00.00 00.14 00.45 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Часови очаја Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република В.И.П Вајпаут

07.00 08.00 08.45 09.00 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Маратон Рејчел Реј Топ шоп Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Док. серија: Универзум Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Балканика Вести Љубав у залеђу Инфо Кенди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Конго Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Комедијаш

На линији ватре

Цртана серија која прати групу деце која посећују Хорсленд, ранч за коње, кроз низ авантура y јахању, учењу и великом напору да са својим коњима уђу у свет такмичења... (Хепи, 11.30) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.15 04.45 05.25

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо, прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Је л истина Из икс у икс Најава програма

Френк Хориган, агент ветерана тајне службе прогоњен је неуспехом у одбрани Џона Кенедија од атентата. Тридесет година касније, он добија шансу да се искупи у тренутку када један бриљантни психопата запрети да ће убити председника и Хоригана заједно са њим. Улоге: Клинт Иствуд, Џон Малкович, Рене Русо, Дилан Мекдермот Режија: Волфганг Петерсен (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak25.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џет Ли

Господари рата У јесен 1870. године генерал Панг стоји на зидинама града у владарској одећи, пун је снова и амбиција. Панг је изабрао пут без повратка. Да је изабрао друкчије, постао би један од хероја који ће после срушити корумпирани империјални Квингов режим и успоставити нову Кину... Улоге: Џет Ли, Ен ди Лу, Та ке ши Ка не ши ро, Џин гли Ксу, Ју Еј Ли, Зен Ви Ченг Режија: Пи тер Чан (Но ва ТВ, 01.10) Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Мастершеф Проверено Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастершеф ХХХ, филм Господари рата, филм Убојити предатор, филм Езо ТВ На путу према дола

08.00 Вивалдијевим стопама 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Менделсон, нацисти и ја 11.00 Живео Пакистан 12.00 Оство минотаура 13.00 Тајни ратови 14.00 Тајна тибетанске мумије 15.00 Ловци на нацисте 16.00 Геније дизајна 17.00 Тајне дубина 18.00 Кајање Џејн Остин 19.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 20.00 Оство минотаура 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Добродошли у 80-те 23.00 Ловци на нацисте 00.00 Геније дизајна 01.00 Тајне дубина

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Суза и њене сестре Авантуре породице Робинсон Леонардо 3. Зумерова екипа Шта радиш вечерас Шарада Џорџ и змај Танго Адмирал Ситни несташлуци Невероватне девојке Дворана греха Нахрани ме

06.00 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 07.15 Сурогати 08.45 Распад система 10.30 Холивуд на снимању 11.00 Све о Стиву 12.40 Принц од Персије: Песак времена 14.35 Увек реци да 16.20 Поново 17 18.00 Филмови и звезде 18.25 Рокер 20.05 Васпитање за почетнике 12 20.35 Досадно на смрт - Пала је 42!

21.00 Царство порока - Зелени Париз 22.00 Спартак: Богови арене 23.05 Земља авантуре 00.50 На ивици лудила 02.30 Мој крвави Дан заљубљених 04.10 Кобни уговор

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Друго мишљење 15.00 Дарма и Грег 15.23 С Међународне смотре фолклора 16.00 Хрватска уживо 17.42 Иза екрана 18.16 Код Ане 18.37 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.13 Месец добитника Оскара: Непомирљиви, филм 22.26 Дневник 3 23.05 Пети дан, ток шоу 23.59 Филмски маратон: Пре свитања, филм 01.36 Филмски маратон: Непомирљиви, филм 03.59 Опра шоу 04.39 Мушкарци на стаблима

08.45 09.10 09.50 10.45 11.45 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.30 23.05 01.10 03.10 04.35 06.05

11

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 02.50 03.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Три реке Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Отета: Бегунац љубави Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Госпођа Марпл - Уснуло убиство

08.50 Драгон бол З 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер 11.10 Вечера за 5 12.05 Езел 13.10 Аурора 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми, филм 16.30 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Под опсадом 2, филм 21.40 Биг брадер 22.45 Какви фрајери, филм 00.25 РТЛ Вести 00.40 Биг брадер 01.40 Астро шоу 02.40 Северна земља, филм

Какви фрајери 2

Џу ли Дел пи

Пре свитања Путујући возом по Европи, млади Американац Џес упозна младу Францускињу Селин. Одмах се свиде једно другом, одлуче да сиђу с воза у Бечу и проведу један дан заједно... Улоге: Итан Хо ук, Џу ли Дел пи Режија: Ри чард Лин клеј тер (ХРТ 1, 23.59)

07.50 Мала ТВ 08.18 Четворо против З 08.50 Школски програм 09.35 Хајди 10.03 Други формат 1’0.48 Оаракеке 11.19 Процес 11.48 Пола сата културе 12.19 Глас домовине 12.49 Осмех, док. филм 13.19 Мала ТВ 13.48 Школски програм 14.35 Жупанијска панорама 14.51 Индијанац, филм 16.07 Хотел дворац Орт 16.54 Бриљантин 17.35 Ритам недеље 18.10 Дивљи Пламен 18.53 Крстарења светским лепотама, док. филм 19.48 Хит дана 20.00 Невероватни тренуци, док. серија 20.56 Мушкарци на стаблима 21.38 Дневник плавуше 21.49 Неми сведок 23.35 На рубу науке 00.28 Гаража 01.01 Ноћни музички програм

Тупер Харли живи у самостану, уверен да су његови ратнички дани прошлост. Али позив домовине никада се не одбија. ЦИА тражи од њега да предводи нову мисију у Ираку и да постане вођа спасилачке екипе... Улоге: Чар ли Шин, Лојд Бри џис, Ва ле рија Го ли но, Ро ан Ат кин сон, Ри чард Кре на Режија: Џим Абра хамс (РТЛ, 22.45)

Ва ле рија Го ли но

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30

05.20 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Изнад правде С ветром у леђа Фаџ Аутостопер Невероватне Приче С ветром у леђа Седам врата до смрти Фаџ Трава Невероватне Приче Бдење Неда Дивајна Сиквест ДСВ Првих девет и по недеља Десет Индијанаца Ово је војска

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Дрвосече из мочваре Лимарска радионица Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова – да вам се заврти у глави Оружја будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Справице будућности Разоткривање митова Нови свет Екстремне експлозије Лимарска радионица Прљави послови

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Војничина Албино алигатор Били Медисон Сусрет са Венером Злодела Како сам упознао Сару И каубојке плачу Плави у лицу Дим Војничина Подешена Приче

08.30 09.00 13.30 15.00 17.00 18.15 18.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Аутомобилизам Уметничко клизање Уметничко клизање Карлинг Уметничко клизање Фудбал Бициклизам Дрвосече Дрвосече Фудбал Екстремни спортови Уметничко клизање

Ч

Амерички идол

о век је из гле дао си ћу шно и по гр бље но иза је од оних ко је сте по зва ли при хва тио или од био; а го вор ни це, а уза на ра ме на су му штр ча ла из он да про ду жи те сво јим по слом. Кад се вра ти те у без о блич ног сме ђег џем пе ра. Паж фри зу ра дом, ако сте на пре да ва њи ма ви де ли не ку де вој ку, му је се за ла ско ро до очи ју, а пре ве ли ке на о ча ри јед но став но је по тра жи те на Феј сбу ку и по зо ве те по кри ва ле ве ћи део ли ца, при кри ва ју ћи би ло ка кво да вам по ста не при ја те љи ца. Не ве ро ват но сред осе ћа ње. Ње гов глас је од је ки вао пре ко звуч ни ка, ство за олак ша ва ње дру штве ног жи во та јер је омо по ма ло пре ви сок и уњ кав. Ни је био вр стан го вор - гу ћа ва ло да се све де си мно го бр же. У то ме је би ник. Па ипак, са мо ње го во при су ство и то што мла - ла ге ни јал ност. Мар ко ва за пра во, али се Еду ар до та ра бле дим ру ка ма, с под брат ком ко ји по ска ку је осе ћао де лом. Обез бе дио је но вац за сер ве ре, али го ре-до ле док про си па би се ре сво је мо но то не му - дао и иде је за слу жне за не ке по јед но ста вље не дро сти по пре пу ној са ли, би ло је и ви ше не го ин спи ра тив но. Пу бли ка, ма хом штре бе ри с ин фор ма тич ког оде ље ња и не ко ли ко пред у зет нич ки на стро је них сту де на та еко но ми је, упи ја ла је сва ку ње го ву реч. За след бе ни ке ово је био рај а нео бич ни чо век – сам Бог. Еду ар до је се део с Мар ком у зад њем ре ду бал ко на и гле дао ка ко Бил Гејтс оп чи ња ва го ми лу. Упр кос чуд ном, го то во аути стич ном сти лу, ус пео је да до ба ци ша лу-две, јед ну о то ме за што је на пу стио сту ди је („Имао сам ужа сну на ви ку да не по ха ђам ча со ве“) и не ке би се ре – да је ве штач ка ин те ли ген ци ја бу дућ ност, а бу ду ћи Гејтс већ по сто ји, мо жда баш у тој са ли. Об ја снио је и да је од лич но што на Хар вард увек мо жеш да се вра тиш и за вр шиш га. Бог свих ам би ци о зних штре бе ра Еду ар до се ма ло унер во зио кад се Марк на сме шио струк ту ре. Али ни Марк ни он ни су зна ли ко ли ка на те ре чи, по го то во има ју ћи у ви ду ко ли ко је на - је Феј сбук на вла ка. На овај сајт се ни је из ла зи ло пор но ра дио на одр жа ва њу њи хо вог сај та. За Еду - јед ном и ни кад ви ше, већ сва ки дан. Ве ли ки део ар да пре кид сту ди ја ни је по сто јао као мо гућ ност. уни вер зи тет ског жи во та се пре се лио на ин тер нет. Али Феј сбук још увек ни је по стао по сао – већ из Ње гов отац би по лу део; Са ве ри но ви ма ни шта ни је ва жни је од обра зо ва ња, а Хар вард не зна чи ни шта у зет но успе шна но во та ри ја. Еду ар до је имао још не ако ни си до нео ди пло му. Еду ар до је, пак, раз у мео ке иде је, нај ва жни је да уту ви Мар ку у гла ву би ло је да пред у зет ни штво зна чи при хва та ње ри зи ка, али да је пра ви час да за ра де на Феј сбу ку пре ко ре кла ма. са мо до из ве сне ме ре. Не ри зи ку јеш бу дућ ност због Марк је хтео да сајт оста не за ба ва, а не да на ње му за не чег све док ни си си гу ран у то да ће те то учи ни - ра ђу је. Ме ђу тим, он је кли нац ко ји је од био ми ли он до ла ра у сред њој ти бо га тим. шко ли, ко зна да ли Еду ар до се мо жда Упркос чудном, готово аутистичном стилу, би ика да по же лео да не би ни окре нуо да Бил Гејтс је успео да следбенцима добаци за ра ђу је на Феј сбу ша пу та ви гла со ви иза ње га ни су би ли жен шалу-две. Једну о томе зашто је напустио ку? Еду ар до је дру га чи је гле дао на ства ри. ски. Обе де вој ке су Харвард: Имао сам ужасну навику да не Феј сбук их ко шта. Не би ле ле пе Азиј ке и похађам часове мно го, са мо оно ли ко по ма ло пре те ра но до ко ли ко ко шта ју сер те ра не за ова кво пре ве ри, али што се ви ше љу ди бу де при кљу чи ва ло, то да ва ње. Осме хи ва ле су се и по ка зи ва ле на ње га.

– Твој при ја тељ, је ли то Зу кер берг? Зар ни је он ће и тро шко ви ви ше ра сти. Хи ља ду до ла ра ко је је Еду ар до уло жио у веб-сајт не ће тра ја ти до ве ка. на пра вио Феј сбук?

– Дра го ми је што смо се упо зна ли – Еду ар до је Еду ар до осе ти да га по ди ла зе трн ци док је уди шап нуо де вој ка ма. Она ви ша, Ке ли, наг ну ла се још сао њен пар фем. бли же, го то во до ди ру ју ћи усна ма.

– Аха. Феј сбук је наш, мој и ње гов.

– По тра жи ме на феј су. Мо жда ка сни је оде мо на Иако је про шло тек не ко ли ко не де ља, већ се чи ни ло да сви на Хар вар ду ко ри сте сајт. Има ли су пи ће. Марк је при ме тио де вој ке, али ни је ни по ку шао 5.000 при ја вље них ко ри сни ка, да кле го то во 85 од да по при ча с њи ма. Окре нуо се свом идо лу Геј тсу. сто сту де на та по ста ви ло је свој про фил.

– То је ствар но кул – ре кла је де вој ка. – Ја сам Мно го ка сни је је ко нач но по ме нуо де вој ке.

– Оне азиј ске цу ре су баш слат ке. Ке ли. Ово је Алис. Уве че, не ко ли ко са ти ка сни је, Еду ар ду су у ка би Не ки љу ди из њи хо вог ре да су их по гле да ли, али ни су из гле да ли љу ти то због ша пу та ња ко је је пре - ни то а ле та ита ли јан ске ци пе ле кли за ле по по ду од ки да ло ужи ва ње у Геј тсу. Еду ар до је ви део да не ко ли но ле у ма. Вит ка Азиј ка га је оп ко ра чи ла и ду гим упи ре пр стом, али не у ње га, већ у Мар ка. Сви су но га ма об уј ми ла око стру ка, сук ње за диг ну те, док зна ли за Мар ка. Лист “Крим сон” се по ста рао за то, јој је он при ти скао ле ђа уз зид ка би не. А он да се не штам па ју ћи чла нак за члан ком о ње го вом сај ту. што се за ку ца ло у зид ка би не с дру ге стра не хлад Чак су об ја ви ли и Мар ко ву фо то гра фи ју. Ни ко ни - ног алу ми ни ју ма – усле ди ла је псов ка, а за њом је ин тер вју и сао Еду ар да, што му је и би ло дра го. смех, ко је за ме ни ти хо сте ња ње. Еду ар до се ис ке зи; Марк је же лео ова кву па жњу, Еду ар до са мо по год - он и Марк су са да де ли ли не што ви ше од сај та. Му шка ку па о ни ца до ма ни је што и пре сти жна ше ва иза но сти за по сао ко је до ла зе уз та кву па жњу. Иако је Феј сбук по кре нут не дав но, по чео је ме - по ли ца би бли о те ке Вај де нер, али је ипак не што. ња ти жи вот Хар вар да. Уву као се у днев ну ру ти ну: Има ју гру пи-де вој ке. Схва ти ка ко је по гре шно ми уста ја ње, про ве ра ва ње да ли вас је не ко по звао да сли ти да ком пју тер ски про грам не мо же омо гу ћи ти му се при дру жи те на Феј сбу ку као при ја тељ, те ко да не што по ва лиш.

Књигу Бена Мезриха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” можете наручити од издавача ИКП „Evro-Giunti” (Димитрија Туцовића 41, Београд) путем телефона 011/3446–620, и-мејла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak25.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так мо же би ти ча ро бан ако се по тру ди те у том прав цу. Има те по вољ не усло ве да пла ни ра те не ке да ле ко се жне ци ље ве и пу то ва ња за пред сто је ће пра зни ке ко ји са мо што ни су. Ино стран ство.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан! Ве не ра је у за гр ља ју за во дљи вог Неп ту на па шта дру го оче ки ва ти сем ро ман ти ке и ужи ва ња. Иде а ли зу је те во ље ну осо бу, и то је са свим ОК. Не до зво ли те да вам би ло шта по ква ри сно ве.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. mart 2011.

Мо же те да гле да те свет кроз ру жи ча сте на о ча ре. До ста је би ло уте ме ље них и до сад них оба ве за. По чи ње ви кенд, а с њим и про вод. Оку пи те дра го дру штво око не ког са др жа ја, пу то ва ња.

Ме сец је у зна ку Стрел ца, што је по вољ на окол ност да пла ни ра те не ке но ве ства ри и од но се у свом жи во ту. У при ват ном по слу уве ди те но ви не. Ина че, да нас вам и ни је ста ло до по сла.

Љу бав ни од нос је под ве лом не ких ле пих тај ни и за во ђе ња. Скло ни сте умет но сти, ин спи ра ци ји и ужи ва њу с парт не ром па нек тра је ко ли ко тра је. Мо гао би ово би ти при ја тан про ду же ни ви кенд.

Све сни сте оба ве за ко је вас оп те ре ћу ју, али не за бо ра ви те да од вас све за ви си. Не са мо од нос пре ма по слу већ и од нос пре ма се би. Због то га се за шти ти те и огра ни чи те по сло ве. Шет ња.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Кра ћи по слов ни са ста нак или пут ће би ти ве о ма кон струк ти ван. Иза бе ри те оне са рад ни ке и кли јен те у ко је мо же те има ти по ве ре ња, ко је већ до вољ но до бро по зна је те или ко ји су се већ до ка за ли на тр жи шту.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец па се су сре ће те с од ре ђе ним осо ба ма ко је има ју из ве стан ути цај на ва ше емо ци је и рас по ло же ње. Пу сти те да ства ри те ку сво јим то ком. Пу туј те.

Ни је све она ко ка ко из гле да на пр ви по глед, али, ако је ле по, не тре ба ни шта ме ња ти. Да нас се мо же те ве о ма ле по про ве сти с осо бом ко ја вас оп чи ња ва на свој на чин. Тро ши те но вац.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ула же те вре ме и но вац у оно што вам до но си ши ре и ве ће мо гућ но сти, оно што вам при ја и што вред ну је те као пер спек тив но. На по слу су мо гу ће про ме не ко је ни шта не зна че. Тро шко ви.

При ја вам до ла зак про ле ћа па има те по тре бу да што ви ше вре ме на про во ди те на по љу, у шет њи и дру же њу. Све је у не пре ста ном кре та њу, цео уни вер зум, на ша пла не та, па што не би сте би ли и ви?!

Тај на љу бав у не ком скри ве ном про сто ру вас на про сто ле чи. На лич ном пла ну сте ак тив ни и вред ни, али ка да се по ву че те, он да сте сво ји и он да ужи ва те. Ре лак са ци ја, му зи ка, фил мо ви, ма са жа...

TRI^-TRA^

Му ва ње V REMENSKA

PROGNOZA

Л епо

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

21

Kikinda

19

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zrewanin

20

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

18

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 19 Ni{

21

Пет дана од објаве да је раскинула четворогодишњу везу с певачем Џа сти ном Тим бер леј ком, глумица Џе си ка Бил почела је да флертује с Џе рар дом Ба тле ром с којим снима филм „Playing the Field”. Колеге су наводно деловале јако блиске на про слави рођендана једног члана филмске екипе у јапанском ре сторану у Шревепорту, Луизијана.

- Чим је стигао тамо, Џерард је кренуо право према Џе сики. Било је очигледно да јој се набацује - поверио је неименовани извор таблоидима. Две вечери касније виђени су како заједно испијају маргарите у једном мексичком ре сторану, а наводно су протекле недеље већ двапут били на вечери. Док многи нагађају је су ли 29годишња Џе сика и 12 година старији Батлер нови пар у Холивуду, извор близак глумици тврди да она не жели ништа више од пријатељства.

Evropa

топЛо време

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар слаб ју го за пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту Rim ра 5, а мак си мал на око 20 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар слаб ју го за Cirih пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 2 до 6, а мак си мал на 22 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ве тар слаб ју го за пад ни Be~ и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 2 до 8, а мак си мал на од 18 до чак 23 сте пе на на за па ду Ср би је.

Var{ava Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту и да ље то Kijev пло уз тем пе ра ту ре до 20 сте пе ни. У не де љу про ла зна крат ко трај на ки ша или ло кал ни пљу ско ви. На се ве ру ма ло ни же тем пе ра ту Moskva ре, на ју гу и да ље то пло. У по не де љак на о бла че ње са ки шом од Oslo сре ди не да на, а у уто рак по вре ме на ки ша уз тем пе ра ту ре око и ма ло из над 15 сте пе ни.

St. Peterburg

БИОMЕТЕОРОЛОШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке би ће и да ље ре ла тив но по вољ не за хро нич не бо ле сни ке, али им се пре по ру чу је да сма ње фи зич ке на по ре и по слу ша ју са ве те ле ка ра. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја су мо гу ћи гла во бо ља и ре у мат ски бо ло ви. У са о бра ћа ју је по треб на до дат на опре зност.

17 15 17 17 12 18 7

VIC DANA Раз го ва ра мај ка са си ном Зе мун цем.

- До бро, си не, до кле ћеш та ко? Украо си све што имаш у жи во ту.

- Ке во, бра те, шта ти је, ди пло му и во зач ку сам ку пио!

7 -4 4 -5

Atina

19

Pariz

19

Minhen

16

Budimpe{ta

19

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

274 (-4)

Slankamen

384 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

340 (7)

Zemun

409 (11)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

302 (12)

Pan~evo

410 (12)

STARI BEGEJ

Smederevo

524 (0)

Ba~. Palanka 280 (35) Novi Sad

312 (22)

Tendencija porasta

Hetin

162 (-10)

132 (10)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

440 (23) S. Mitrovica

380 (-6)

Senta

439 (22)

360 (12)

Novi Be~ej

348 (22)

Tendencija porasta

Titel

402 (20)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

112 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja