Page 1

c m y

NOVISAD*

PETAK25.MART2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23027 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

UBANOVINUJU^ESTIGLASAGLASNOSTIZNEMAWINE11

Vojvo|anska kancelarija u Briselu pro{la Vladu

str. 3

POVI[ICA]EBITI,ALIMAWIH ODZAKONSKEOBAVEZE

Ve}e plate i penzije sti`u u maju

U NOVOM SADU SEKU JAVOR DA SADE LESKU

str. 4 NASLOVI 2 [utanovac: S Putinom nismo razgovarali o NATO-u

Ekonomija 4 Gra|ani u minusu 35,6 milijardi dinara 5 Srpski zidari spremni za Zimsku olimpijadu

Reporta`e 6 Depresija psiholo{ki i geografski pojam

NoviSad 9 Olivera Bala{evi} spasla 13 pasa 9 „Yamirokvai” na Egzitu

Vojvodina 11 Stranke pre~e od komunalnih poslova

Crna 12 U „Skaidovoj” lozova~i ogromna koncentracija metanola 13 Sedam godina za ubistvo na vikendici

O{i{an bulevar

Dru{tvo 14 Kako u~iti bez uybenika

Lov 21 Psi lutalice masakriraju divqa~ i stada, pa nasr}u na qude

Vlada Srbije zaustavila sirene

str. 14

str. 7

Prijatno toplo Najvi{a temperatura22°S

Foto: S. [u{wevi}

Politika

KSENIJARADULOVI]SAOP[TILASELEKCIJUPOZORI[NESMOTRE

Sedam predstava na Sterijinom pozorju

str. 23

NESVAKIDA[WEOTKRI]E NATATARSKOMBRDU

TRAGEDIJA U PORODI^NOJ KU]I VERE KOVA^EV-[VARC U ZREWANINU

Nelegalan vodovod dug kilometar i po str. 7

SPORT

str. 16 – 20

n PLIVA^KAELITANA SLANOJBARI

Penzionisana lekarka izgorela na kau~u str. 12

n VE^ERASPROTIV SEVERNEIRSKE

n UNEDEQUUAUSTRALIJIPO^IWE n POMO] [AMPIONATUFORMULIJEDAN

KLADIONI^ARIMA


POLiTikA

petak25.mart2011.

Da~i}:Putinova poseta–korakdaqe uja~awuveza Zamenik premijera i ministarunutra{wihposlovaIvica Da~i} oceniojeju~edajespoliti~kog aspekta poseta ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu pro{la dobro i da predstavqa„korakdaqe”uja~awu veza i prijateqskih odnosa dvejudr`ava.Da~i}jerekaonovinarimadaju~era{waPutinova poseta predstavqa nastavak razgovorakojisupostojaliiranije,podsetiv{inastavoveSrbijeuspoqnojpolitici. –Srbijajejasnorekladaseu spoqnojpoliticioslawanesamonaEUiSADnegoinaRusiju,Kinuidrugeprijateqskezemqekojesnamadeleipoliti~keinekeprincipijalnestavove vezanezapo{tovaweme|unarodnogprava–rekaojeon. Da~i} je izrazio uverewe da ekonomska, kulturna i polti~kasaradwaSrbijeiRusijemo`ebitijo{~vr{}a„adatonimaloneugro`avaevropskiput Srbije”. –Uostalom,iRusijaimadobreodnosesEU,a~akpostojii strate{kopartnerstvoRusijei NATO-a – podsetio je on, i dodaodaSrbijatradiconalnoima dobreiprijateqskeodnosesRusijomiruskimnarodom„ato}e biti jo{ vi{e u~vr{}eno prilikombudu}eposetepredsedni-

kaBorisaTadi}a kadabitrebalo da bude potpisan sporazum o strate{kompartnerstvu”. Da~i} je kazao da je Srbija s Kinomve}potpisalatakavsporazum, a da je u pripremi takav dokumentisnekimzapadnimdr`avama, obja{wavaju}i da sporazum o strate{kom partnerstvu zna~i da na celokupnom planudvedr`averazvijajudobre odnose. –Tobizna~ilodasedvezemqe smatraju partnerima bez obziranarazlikekao{torazli~it politi~ki uticaj, veli~inaiekonomskasnaga–rekao jeon. Da~i}jeistakaoidaje„simboli~kiva`nodaSrbijaimatakvesporazumesnajva`nijimzemqama koje na neki na~in vode me|unarodnupolitiku”.

[utanovac: SPutinomnismo razgovaralioNATO-u Ministar odbrane Srbije Dragan[utanovac rekaojeju~e da srpski zvani~nici s ruskim premijerom Vladimirom Putinom tokom wegove posete Beo- gradu nisu razgovarali o NATO-u. – Nijednog trenutka tokom prekju~era{weg kvalitetnog razgovora s premijerom Ruske Federacije Vladimirom Putinom tema nije bila NATO, ve} pre svega ekonomska pitawa i mogu}nost da se robna razmena izme|udvezemqepodignenavi{inivo–izjavioje[utanovac uVrawu. Ministar je u tom gradu ju~e polo`io venac ispred galerije Narodnog muzeja, u znak se}awa na `rtve NATO-ovog napada 1999. godine. [utanovac je potom obi{ao i pogon vrawskog pamu~nog kombinata „Jumko” u kojemse{ijunoveuniformeza pripadnikeVojskeSrbije.

– Ne postoje nikakva uslovqavawaodRusijeotomekoliko}emoimatiprijateqanavojnom nivou, mi imamo odli~ne odnoseiskineskomvojskom,ao poboq{awuvojnesaradwesruskom vojskom bi}e re~i ve} tokomovegodineudirektnimkontaktimasVojskomRusije–izjavio je [utanovac tokom obilaska„Jumka”. Onjenaveoda„saradwasruskomvojskompostojikaopotrebadasepratepoliti~kiodnosi s Ruskom Federacijom, koji su prekju~epodignutinavi{inivo,alidasrpskavojskaninakoji na~in nije limitirana niti uslovqena brojem prijateqa i partnera u svetu s kojima sara|uje”. Me|utim, pojedini predstavnici poslani~kih grupa u Skup{tiniSrbijereklisudaje Putintokomboravkausrpskom parlamentu govorio i o mogu}nostidaSrbijau|euNATO.

c m y

2

Minut}utawa Poslanicirepubli~kogparlamentapo~eli su ju~era{we zasedawe minutom }utawa, odaju}ipo{tu`rtvamaNATO-ovogbombardovawabiv{eSRJ1999.godine. TemadalijeSrbijipotrebnou~laweweu NATOaktuelizovanajenesamotomgodi{wicomve}ire~imaruskogpremijeraVladimira Putina, izre~enim ~elnicima Skup{tine, da bitakavpotezbiosuprotaninteresimaRusije. Novinarisu`elelida“napismeno”videstav ruskogpremijera,uvidomustenogramstogsusreta,alidowegasenijemoglodo}i,uzobrazlo`eweda“99odstonepostoji”,iakosenezvani~nomoglo~utidasusastankuprisustvovali ruskistenografi,ana{atehnikagasnimala. Po re~ima {efice kluba ZES-a Nade Kolunxije,“ulazakuNATOnijetema,po{tomi nismouprocesukojibisemogaozvatiprikqu~ewetojalijansi”,kaoidajeto“zvani~nadr`avna politika Vlade i ove skup{tinske ve}ine”. –„Partnerstvozamir„,~ijije~laniRusija, jeste dovoqan okvir za saradwu Srbije i NATO-a. Sve ostalo su samo pretpostavke – tvrdiNadaKolunxija. Napitawezbog~egajePutinapostrofirao pri~e o NATO-u, navela je da su neke poslani~kegrupejasnorekledajewihovstavulazak uNATOidajenatoodgovoriodaRusijanema ni{taprotivtoga,dajetopravosvakezemqe i wenih gra|ana, ali da }e Rusija, kaoisvakadrugadr`ava,akobibilaugro`enaodnekoga,iliNATOa,branitisvojeinterese.

poslani~ke teme

Socijalno preduzetni{tvo PUPSpodr`avazakonosocijalnojza{titi, smatra da je solidan, ali, kako najavquje {efposlani~kogklubatestrankeMomo^olakovi},nudinovudimenzijure{avawuteproblematike.Re~jeozakonuosocijalnompreduzetni{tvu, koji }e uskoro PUPS ponuditi Vladiiparlamentu,awimesepredvi|adasvi onikojisusocijalnougro`eni,po~evodinvalida, nezaposlenih... mogu osnivati zadruge i preduze}a,zakojebibilepredvi|eneporeske olak{ice. –O~ekujemodabisetakomogloanga`ovati dvadesetakhiqadaqudi–procewujuuPUPS-u.

Dosijei podelilivlast Ako se sudi po izjavama strana~kih funkcionera,vlastjejo{uvekpodeqenapopitawu zakona o otvarawu tajnih dosijea. DirektorSPO-aAleksandarJugovi} poru~iojeju-

Mapa pre`ivqavawa Kad }e u skup{tinsku proceduru u}i rebalans buxeta za ovu godinu, nakon {to je Vlada rekonstrukcijom smawila broj svojih ministarstava, interesovalo je poslanika DSS-aMiroslavaPetkovi}a.Onje upozorioinatodaSkup{tinanije usvojila zavr{ne ra~une republi~kog buxeta nekolikogodinaunazadidabizbogtakvogpona{awasvakafirmatrpelazakonskesankcije. – Poslanici DSS-a `eqno o~ekuju novog ministrafinansija,danamukvalitetnojdvodnevnojraspraviobjasnikako}eSrbijuizvestiizkrize,kako}egra|animo}idanaprave svoju„mapuputa„dapre`ivedokrajaovegodine–pitaojePetkovi}.

Izve{tajAgencije uSkup{tini Predsednica Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} i predsednik Odbora dr ^edomir ^upi} uru~i}e danas predsednici Skup{tine Slavici \uki}Dejanovi} godi{wi izve{taj o radu Agencije za pro{lu godinu, saop{teno je ju~e u parlamentu. Po nedavno usvojenim izmenama Poslovnika Skup{tine, izve{taje regulatornih tela razmatranadle`niodborkoji}eparlamentu predlo`itizakqu~ke,mereipreporukekojimabiseunapredilostaweuoblastimanakoje se izve{taji odnose. Time {to parlament ne glasaosamimizve{tajima,poproceniparlamentaraca,iskqu~ujesesvakasumwaumogu}nostpoliti~koguticajanaradregulatornih tela.

~edazatustrankunisuprihvatqivesugestije koje su dobili od demokrata na zakonski predlogkojisuuputiliuproceduru. –To{tosmodobiliodNadeKolunxije ne mo`esezvatiotvarawedosijea,apogotovone ne~im{to}eotkritiistinui{to}eza{tititi`rtve–poru~ujeJugovi}.–Zala`emose zakonceptza{tite`rtava,aneza{titedou- {nika,izbogtoganinakojina~innemo`emo prihvatiti koncept koji smo dobili, po{tosewimetra`idasedepersonalizujuimena dou{nika, kao i da gra|anin nema pravo uvidauoriginalsvogdosijeanegoukopijui daganemo`eiznetiizslu`bebezbednosti, ve}samosro~itinekakvuzabele{ku.Niujednoj isto~noevropskoj zemqi dosijei nisu otvoreni na taj na~in. Za SPO je najbitnije davidimokosutiqudikojidanassedeudr`avnim strukturama Srbije i ko~e wen evropskiput,abilisusaradnici,ilisujo{ uvek,tajnihslu`bi.UBugarskojsepokazalo da je na stotine diplomata, ministara, bilo saradnikslu`bebezbednostiinaravnodapostojibojazandajetakone{tomogu}eiuSrbiji. [eficaklubaZES-aNadaKolunxijaobjasnilajedaje“otvarawetajnihdosijeaosetqivo pitawe, koje tra`i jasna pravila”. Zatojeupozorilanatodase,osimspre~avawa zloupotreba slu`bi bezbednosti, mora

dnevnik

voditira~unaiotomedabudeobezbe|en wihovnormalanrad. –Otvarawedosijeajetemaokojojtreba ozbiqno razgovarati i svako brzopleto re{ewenebibilodobro–reklajeona. Napitawekadabiovajzakonmogaosti}i nadnevnired,NadaKolunxijajekazalada jejo{od2001.godinevi{eod50odstogra|ana, koji su izrazili zainteresovanost da videsvojdosije,tomogloiu~initi. –Samimtim,nijere~otomedasutitajnidosijeinegdezakqu~ani.Radisemo`dao razli~itimkonceptima,dalisvipodaciiz tajnihdosijeatrebadabududostupni{iroj javnostiiline–navelajeNadaKolunxija.

Glasawe narednog~etvrtka Aktuelnasednicaparlamentazapo~etaje 2.marta,anadnevnomredujeoko30ta~aka. Poslanici su ju~e razmatrali vi{e od 200 amandmana, predlo`enih na zakon o sportu. O~ekuje se da }e sesija biti nastavqena u utorak,dabiparlamentarcimogliglasati, kakojezasadaplanirano,narednog~etvrtka.VladaSrbijeprihvatilajedvaamandmanaposlani~kegrupeSPS–JS-a,akakojerekao poslanik socijalista \or|e Mili}evi},wimejespre~enamogu}nostdaobjekti koji budu progla{eni da su od nacionalnog zna~aja, budu izme{teni ili sru{eni radi izgradwevisokokomercijalnihobjekataili dapromenenamenu. Amandmanom je propisano da se promena namene sportskog objekta mo`e odobriti ako je na odg ovaraju}i na~in u drug om sportskom objektu obezbe|eno obavqawe sportskih aktivnosti. Drugim amandmanom onemogu}eno da zainteresovani kupac kao tre}isubjekatuprivatizacijimo`epokrenuti taj postupak i na taj na~in je, kako procewujuuSPS–JS-u,spre~enamogu}nost manipulacije. OpozicioniSRS,DSS,SNSiLDPnajavilisuranijedane}epodr`atipredlo`eni zakon,auraspravisemoglo~utidajeto“zakonprotivsporta”,kaoidaje“pravqenpo meri’Partizana’i’Crvenezvezde’”.

Prvaliga – Gospo|o \uki}-Dejanovi}, videli ste na{u poslani~ku grupu, ovde ima va`nih sportskihli~nosti–naveojeju~eposlanik SRS-a Zoran Krasi}. – Dragan @ivkov, nadimakmujeXaja,igrafudbalk’oXaji}.DobrislavPreli},nadimakmujeDok,igraoje za „Vojvodinu„, prva liga. Da ne pri~amo o FilipuStojanovi}u,onjeselektorfudbalskereprezentacijeSkup{tine.[tosemoje malenkostiti~e,biosamnekaddrugiitre}istrelacuJugoslaviji–objasniojestru~nostradikalausportuKrasi}.

NoviposlanikURS-a Skup{tina je ju~e konstatovala mandat novom poslaniku grupe Ujediweni regioni Srbije Slavi{i Zlatanovi}u. On je u parlamentu zamenio Elizabet Paunovi}, koja jepodnelaostavkunamestoposlanikazbog prelaska na mesto dr`avnog sekretara u Ministarstvu zdravqa. Slavi{a Zlatanovi} bio je dr`avni sekretar u Ministarstvuomladineisporta. S. Stankovi}


politika

dnevnik

UBANOVINUJU^ESTIGLASAGLASNOSTIZNEMAWINE11

Vojvo|anskakancelarija uBriselupro{laVladu Predsednik Vlade Vojvodine „Vojvodina je dugo i strpqivo liku kakvu ima vi{e od 200 Bojan Pajti} izrazio je ju~e za- ~ekala na ovu odluku i na prili- evropskih regiona i gradova kodovoqstvo odlukom Republi~ke ku da u administrativnom centru ji ve} dugo imaju svoja predstavvlade kojom je data saglasnost za Evropske unije lobira za svoje ni{tva u Briselu. On, me|utim, otvarawe vojvo|anske kancela- interese i interese svojih gra- smatra da ovo pitawe nije smelo, rije u Briselu. – Pozdravqam odluku Vlade Srbije, koja je prihvatila moj dogovor s ministrom spoqnih poslova Vukom Jeremi}em o osnivawu predstavni{tva Pokrajine Vojvodine u Briselu. Nama je to predstavni{tvo izuzetno zna~ajno zbog toga {to je va`no da stvorimo institucionalni i kadrovski kapacitet da u trenutku kada Srbija postane kandidat za ~lanstvo u EU, {to vi{e novca iz evropskih fondova dobijemo za daqi razvoj privrede u Pokrajini, za razvoj infrastrukture, zdravstva i obrazovawa - istakao je VladaSrbijeunovomsastavupodr`alavojvo|anskuinicijativu Pajti} u izjavi za medije. On je najavio da }e Vlada APV |ana. Iako nije postojao niti je- niti ubudu}e sme da se posmatra ve} slede}e nedeqe poslati svoje dan opravdan razlog da se ova od- kao politi~ko pitawe „jer se rapredstavnike, „odnosno qude iz luka godinama odla`e, duboko di o odluci koja nema veze s poPokrajinskog fonda za evropske verujem da }emo sada mo}i da i u litikom ve} sa strate{kim poslove, da zajedno s predstavni- praksi poka`emo da se podr- evropskim pozicionirawem Vojvodine i Republike Srbije„. „Iako smatram da smo mnogo izPajti}:I}i}enajstru~niji gubili zbog toga {to kancelarija u Briselu nije otvorena mnogo – Va`no je naglasiti da }e qudi koji }e predstavqati Vojvoranije, veoma sam zadovoqan ~idinu u Briselu morati da budu najstru~niji i najprofesionalniwenicom da su nam sada otvorena ji, morati da, osim znawa engleskog jezika i zavr{enog fakultejo{ jedna veoma zna~aja vrata i s ta, imaju i diplomatskog iskustva ili zavr{enu Diplomatsku podjednakim entuzijazmom podrakademiju jer `elimo da zaista u samom sedi{tu EU ostavimo `a}u inicijativu drugih regija i najboqi utisak, da obezbedimo najboqi lobisti~ke procese i da gradova u na{oj zemqi koji `ele privu~emo sav onaj novac koji }e nam u budu}nosti pripadati, u da u~ine isto„, naveo je predsedskladu s procesom na{eg pridru`ewa EU – naveo je Pajti}. nik Egere{i, ina~e i predsednik Upravnog odbora Fonda cima na{e misije u Briselu, do- {kom na{oj kancelariji u Bri- „Evropski poslovi“, koji je Vlagovaraju {ta je potrebno u~ini- selu i sama Republika Srbija za da Vojvodine ovlastila za obati u daqim koracima „. jo{ jedan korak pribli`ila vqawe svih pravnih i drugih poI predsednik pokrajinskog Evropskoj uniji, a to je bio na{ slova oko registracije, otvaraparlamenta [andor Egere{i po- ciq od samog po~etka„, ocenio je wa i poslovawa predstavni{tva Vojvodine u Briselu. zdravio je odluku Vlade Repu- Egere{i u pisanoj izjavi. Ina~e, u ju~era{wem zakqu~blike Srbije kojom se podr`ava On je istakao da ovom odlukom otvarawe predstavni{tva AP Vojvodina nije dobila nikakvo ku sa sednice Vlade Srbije, koji Vojvodine u Briselu. ekskluzivno pravo ve} istu pri- je „Dnevniku” dostavqen iz Po-

krajinske vlade, stoji da se „daje saglasnost Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine za osnivawe predstavni{tva APV u Briselu”. Tako|e, dodaje se i da se ovaj zakqu~ak prosle|uje Ministarstvu spoqnih poslova, kao i Vladi Vojvodine. Zanimqivo je, me|utim, da u zvani~nom saop{tewu Vlade o aktima koji su ju-

Vojvodinanijedobila nikakvoekskluzivno pravove}istupriliku kakvuimavi{eod200 evropskihregionai gradovakojive}dugo imajusvoja predstavni{tva uBriselu ([andorEgere{i) ~e usvojeni u Nemawinoj 11 nije navedena i ova saglasnost, uprkos velikom interesu javnosti za to pitawe. Naime, na vojvo|anskoj politi~koj sceni ve} nekoliko meseci izra`eno je negodovawe zbog ~ekawa na tu saglasnost, koju je, ina~e, krajem pro{le godine najavio i sam ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}. On je tad na sastanku s pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em obe}ao i da }e za ofis u Briselu Vojvodina dobiti prostor u zgradi Misije Srbije u prestonici Evropske unije. Mogu}nost otvarawa briselskog predstavni{tva, posle duge javne polemike, definisana je Statutom i Zakonom o nadle`nostima APV. Istim aktima, usvojenim krajem 2009. godine, utvr|eno je i da Pokrajina takvu nadle`nost mo`e realizovati samo uz saglasnost Republi~ke vlade, koja je ju~e i stigla u Banovinu B.D.Savi}

petak25.mart2011.

3

Rokzasistematizaciju uministarstvima 11.april Posle 11. aprila, kada isti~e rok ministarstvima da naprave sistematizaciju radnih mesta, vide}e se efekti i u{tede od rekonstrukcije Vlade Srbije, re~eno je ju~e Tanjugu u Ministarstvu finansija. Kako je obja{weno, ministarstva imaju rok od 30 dana, od dana stupawa na snagu Zakona o ministarstvima, 11. marta, da usvoje pravilnike o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta. Skup{tina Srbije usvojila je 11. marta Zakon o ministarstvima, kojim je predvi|eno da rekonstruisana Vlada ima 17 ministarstava.Ciq zakona, kako je navedeno u obrazlo`ewu, jeste racionalnija i funkcionalnija organizacija organa dr`avne uprave da bi radili efikasnije, ali i smawewe javnih rashoda.

USKUP[TINIVOJVODINEPREDSTAVQEN MODELSARADWENORDIJSKIHZEMAQA

Receptza ZapadniBalkan Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je da }e se ta nevladina organizacija u narednom periodu zalagati za uspostavqawe stalnih interparlamentarnih veza Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. On je ju~e na prezentaciji nordijskog modela saradwe u Skup{tini Vojvodine kazao i da Igmanska inicijativa za to ima podr{ku predsednika ~etiri dr`ave, kao i predsednika parlamenata u tim zemqama. – Ta saradwa bi se odnosila na oblasti evropskih integracija, za{tite `ivotne sredine i bezbednosti – naveo je Popov. On je kazao da je Igmanska inicijativa dobila podr{ku {efova ovih dr`ava i za definisawe modela re{avawa brojnih pitawa koja su jo{ uvek ostala otvorena, me|u kojima je naveo pitawa granica, izbeglica, ratnih zlo~ina, sukcesije, te statusnih i imovinskih problema gra|ana. Po wegovim re~ima, ekspertska grupa ove nevladine organizacije ve} radi na modelima za prevazila`ewe tih prepreka. Uz napomenu da je pro{logodi{wa sesija Igmanske inicijative zna~ajno doprinela unapre|ewu saradwe u regionu, koja je prethodnih godina bila u negativnom trendu, Popov je izrazio o~ekivawe da }e ovogodi{wi skup, koji je planiran za okto-

bar, biti „korak napred” za odnose u regionu. On je kazao da }e i ovogodi{woj sesiji prisustvovati predsednici ~etiri dr`ave, kao i evropski komesar za pro{irewe [tefan File. Popov je ocenio i da bi nordijski model saradwe me|u dr`avama, koje su ju~e u pokrajinskom parlamentu predstavili ambasdori [vedske, Finske i Danske, mogao biti primer za saradwu u regionu Zapadnog Balkana. Diplomate nordijskih zemaqa ukazali su ju~e na to da je do sporazuma o saradwi ovih zemaqa, kao i Norve{ke, do{lo po~etkom pedesetih godina pro{log veka, iako su i te zemqe u pro{losti bile optere}ene brojnim sukobima. Kazali su da je re~ o saradwi koja podrazumeva slobodno kretawe qudi i usluga na tr`i{tima ~etiri zemqe, slobodan pristup viskom {kolstvu i niz drugih „prakti~nih re{ewa”. Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} ocenila je da nordijski primer mo`e biti inspiracija za budu}u saradwu u na{em regionu. Ona je ukazala na to da je Vojvodina, odnosno wen parlament, posle ratova devedesetih, prvi uspostavqao saradwu i dijalog sa susedima, navode}i da su najpre bili sklopqeni sporazumi s Istarskom i Vukovarsko-sremskom `upanijom u Hrvatskoj. B.D.S.

NOVOSTIUFUNKCIONISAWUVLADESRBIJE

Homenzadu`enzaodnosesjavno{}u Vlada Srbije odredila je ju~e svog koordinatora za odnose s javno{}u, a tu funkciju }e obavqati dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Premijer Mirko Cvetkovi} je, prilikom rekonstrukcije svog kabineta, najavio da }e se u budu}nosti s ve}om ozbiqno{}u voditi ra~una o na~inu na koji se plasiraju informacije o radu izvr{ne vlasti. Usvojena su i zakonska re{ewa kojima se dodatno reguli{e oblast informisawa u Vladi Srbije. Po izmenama i dopunama Zakona o Vladi Srbije, u ~lanu koji reguli{e predstavqawe stavova Vlade u javnosti, ~lanovi izvr{ne vlasti du`ni su da u javnosti izra`avaju i zastupaju stavove Vlade. Posebno je nagla{eno da tu obavezu ima i ~lan Vlade koji je glasao protiv neke Vladine odluke.

Tim ~lanom se propisuje i da ~lanovi Vlade, dr`avni sekretari ili direktori posebnih organizacija i slu`bi ne smeju da budu anonimni izvori, odnosno da ne smeju da s medijima komuniciraju tako da se ne mo`e utvrditi ko daje informaciju. Slobodan Homen ocenio je ju~e da ta odluka ima za ciq „otvarawe” Vlade za javnost. – Ova vlada je u~inila niz dobrih stvari koje nisu bile dobro medijski propra}ene, dok su neke druge, koje su joj zamerane, na-

{le svoj prostor u medijima. Ovi propusti mogu se ispraviti samo potpunim otvarawem Vlade prema javnosti – rekao je Homen Tanjugu. On je poru~io da ~lanovi Vlade ne}e biti ograni~eni u svom medijskom istupawu, isti~u}i da oni imaju ne samo pravo ve} i obavezu na to. Homen je najavio da }e jedan od prvih koraka koje }e preduzeti na novoj funkciji biti vra}awe redovnih konferencija za novinare Vlade Srbije. Homen }e nastaviti da obavqa funkciju dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde.

VESTI Ma|arsko-srpska komisija nemapara Me{ovita ma|arsko-srpska komisija istori~ara ima problema u funkcionisawu jer im ma|arska i srpska vlada nisu obezbedile novac za rad, pi{e „Ma|ar so”. ^lanica komisije koju je anga`ovala srpska strana Agne{ Ozer rekla je da do sada novac nisu dobile ni srpska ni ma|arska akademija nauka, iako su vlade dveju zemaqa za to dale ozbiqna obe}awa. Ona je navela i da srpski deo komisije nema novca „~ak ni za putne tro{kove ~lanova, a kamoli za istra`iva~ki rad”.

[ijakovi} dr`avnisekretar

rEklI Su Stankovi}: Da}usveodsebe

\eli}:@elimo ve}upodr{ku

Todorovi}:Ponalogu BriselaiVa{ingtona

– Ne `elim da obmawujem javnost obe}awima da }u iskoreniti korupciju u zdravstvu jer je to nemogu}e. Me|utim, zajedno s ostalima, u~ini}u sve da je svedem na razumnu meru. Tu ne mislim samo na name{tene tendere ve} i na davawe i primawe mita u bolnicama, domovima zdravqa... Svestan sam da to nije lak posao, ali institucionalni okviri za tu borbu postoje. Da}u sve od sebe – ka`e novi ministar zdravqa Srbije dr Zoran Stankovi} za „Frankfurtske vesti”. Na konstataciju da je ve}ina zdravstvenih ustanova „podeqena” po partijskom kriterijumu, on je istakao da je svestan toga i da je to ne{to {to }e poku{ati da promeni. O atmosferi u Vladi on je rekao da je prijatno iznena|en. – Nema napetosti niti netrpeqivosti me|u ministrima. ^ini mi se da su svi spremni da rade svoj posao – ukazao je Stankovi}, negiraju}i da je potrebno da ministri tra`e dozvolu da daju intervjue.

Potpredsednik Vlade zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da }e ideja preraspodele strukturne pomo}i EU biti razmotrena na sastanku nacionalnih koordinatora za pretpristupnu evropsku pomo} koji }e biti odr`ana u aprilu u Beogradu. Predstavnici zemaqa korisnika IPA fondova na Zapadnom Balkanu trebalo bi, naime, da razmotre inicijativu da se od Brisela zatra`i da dr`ave koje imaju ambiciju da postanu ~lanice EU dobiju vi{e novca iz evropskih fondova, pojednostavqewe procedura za dobijawe pomo}i, i ve}u makrofinansijsku podr{ku. \eli} se osvrnuo i na proces evropskih integracija, navode}i da je ura|en veliki deo posla, ali da je ostalo da se donesu zakoni o restituciji, o finansirawu politi~kih aktivnosti, kao i promeni Zakon o javnim nabavkama.

Srpska radikalna stranka ocenila je ju~e, povodom godi{wice NATO-ovog bombardovawa, da je taj „zlo~ina~ki ~in” predvo|en SAD, imao za ciq da se jednoj suverenoj dr`avi otme deo teritorije, i upozorila na to da Beograd pregovorima s Pri{tinom nastavqa taj proces. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} je na konferenciji za novinare ukazao i na to da se otimawe nastavqa i danas preko „re`ima” predsednika Srbije Borisa Tadi}a. On je optu`io „Tadi}ev re`im da vodi pregovore s Pri{tinom po nalogu Brisela i Va{ingtona i da je u{ao u proces priznavawa nezavisnosti dr`ave Kosovo”. Funkcioner SRS-a izrazio je nezadovoqstvo i time {to Srbija ne koristi privilegovan polo`aj kod Ruske Federacije. – Poseta premijera Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji pokazala je da postoje velike mogu}nosti za ekonomsku saradwu dveju dr`ava, ali srpski re`im to izbegava – rekao je Todorovi}.

Donedavni ministar vera u Vladi Srbije Bogoqub [ijakovi} izabran je za dr`avnog sekretara u Ministarstvu vera i dijaspore, izjavio je ju~e FoNetu ministar Sr|an Sre}kovi}. On je, posle prijema kod partijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, rekao da }e mu predstavqati zadovoqstvo da sa [ijakovi}em zajedni~ki nastavi dosada{wu politiku koja je vo|ena u Ministarstvu vera. – Verujem da }emo zajedni~kim snagama u~initi ono {to gra|ani Srbije od nas o~ekuju, a to je da dr`ava i crkva odvojeno, a s druge strane zajedno, rade na mnogim projektima koji su u interesu na{e dr`ave i naroda – istakao je on.

Kongres„Zajedno za[umadiju” U Kragujevcu }e 2. aprila biti odr`an Drugi kongres stranke „Zajedno za [umadiju” na kojem }e biti izabran predsednik, pot-

predsednici i strana~ki organi. Po informacijama iz ZZ[-a, spiskovi kandidata za strana~ke organe i funkcije jo{ nisu zakqu~eni, ali je izvesno da }e jedini kandidat za predsednika biti gradona~elnik Kragujevca i narodni poslanik u Skup{tini Srbije Veroqub Stevanovi}. Stranka „Zajedno za [umadiju„ ~lanica je Udru`enih regiona Srbije i ima dva poslanika u Skup{tini Srbije. „Zajedno za [umadiju„ se deklari{e kao partija liberalne desnice i zala`e se za decentralizaciju Srbije, wen ubrzani privredni razvoj i odlu~ne evroatlantske integracije.

AkcijaDSS-a uAdi Predsednik i portparol Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojevi} i Milenko Jovanov ju~e su u Adi, simboli~no - crnim pokriva~em, prekrili nedavno otkriveni spomenik ma|arskom generalu iz 19. veka Jano{u Jovanu Damjani}u. Predstavnici DSS-a su tako, pred gra|anima te ba~ke op{tine u kojoj ve}inu stanovni{tva ~ine Ma|ari, jo{ jednom `eleli da istaknu da su neprihvatqivi postupci koji naru{avaju zajedni~ki `ivot svih nacionalnosti u Vojvodini, poput podizawa spomen obele`ja ~oveku koji je u istoriji ostao upam}en kao „nemilosrdni ubica i progoniteq nema|arskog `ivqa”, rekao je Ristivojevi}.On je napomenuo da, posle sve~anog otkrivawa tog spomenika 13. marta, kojem je prisustvovao i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, „niko od nadle`nih u republici i pokrajini nije reagovao” na proteste nekoliko politi~kih stranaka i wihove zahteve da se to spomen obele`je ukloni.


4

ekonomija

petak25.mart2011.

PREDSEDNIKVLADEVOJVODINEBOJANPAJTI]

Nemaprodaje LukeNoviSad

PredsednikVladeVojvodine Bojan Pajti} tvrdi da Luka„NoviSad”ne}ebitiprivatizovana,alidavlastitra`e strate{kog partnera za ovoakcionarskodru{tvo. –Luka„NoviSad”ne}ebiti privatizovana, ali vlasti poku{avaju da tom akcionar-

Tonikadanijebilaideja,ali jestedasezaLukuna|estrate{kipartner,koji}ejeunapreditidabidobilame|unarodnizna~aj,kakavizaslu`uje–zakqu~iojePajti}. DirektorLuke„NoviSad” MilenkaMilivojevi}a,jeranijeizjaviodaUpravniodbor

dnevnik

SVEMAWEKASNIMOSOTPLATOM,IAKODUGOVIRASTU

Gra|aniuminusu 35,6milijardidinara Brojteku}ihra~unagra|anas ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca smawen je tokom februara 1,2 odsto, i na kraju tog mesecaiznosioje212.434,pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Iznos dozvoqenog prekora~ewapoteku}imra~unimapove}an je tokom februara 1,1 posto, s 35,25 milijardi dinara na 35,62. Broj teku}ih ra~una gra|ana tokomfebruarasmawenje0,1odsto, na6,37miliona,dokjebrojkori-

snika teku}ih ra~una ostao nepromewen,nanivouodoko4,3miliona.

limita po kreditnim karticama bioje72,88milijardedinara,au kori{}ewujebilo50,87odstotog

Broj kreditnih kartica je tokom februara pove}an 0,3 posto, na 1,01 milion Broj kreditnih kartica s ka{wewem u otplati ve}im od dva mesecatokomfebruarasmawenje 3,4 odsto, sa 66.522 na 64.247. Na kraju februara iznos odobrenog

iznosa, odnosno 37,08 milijardi. Broj kreditnih kartica je tokom februara pove}an 0,3 posto, na 1,01milion,dokjebrojkorisnika pove}an0,1posto,na819.675.

POVI[ICA]EBITI,ALIMAWIHODZAKONSKEOBAVEZE

Luka~ekadijalogu{trajku DirektorLuke„NoviSad”MilenkoMilivojevi}izjavioje ju~eza„Dnevnik”dasenijejo{razgovaralospredstavnicima vlastiuvezisdaqimradomovefirme,madajepo~etakdijaloga o~ekivaoodmahposlerekonstrukcijeVladeSrbije.Naglasioda jedobro{tojeprivatizacijastopirana,alidajeupreduze}ui daqe{trajk,aliradni,zapo~et8.marta.Kakojerekao,{trajkova}esesvedokodvlastinestignezvani~anapotvrdadaseLuka„NoviSad„ne}eprodavati. skom dru{tvu obezbede strate{kogpartnera.Ko}etobiti, kao i pod kojim uslovima }e ulagati u Luku, jo{ nije poznato – rekao je ju~e Pajti}. Onjedodaodaneznakakav se aran`man priprema za Luku„NoviSad”,alidaplanpo kojembiseonaprodalanikad nijepostojao. – Nikada nije bila ideja u razgovorimasVladomSrbije, odnosno s tada{wim ministrom ekonomije i regionalnograzvojaMla|anomDinki}em, da se Luka privatizuje.

tog preduze}a namerava da proda imovinu Luke preko }erke-firme. Podsetimo, Luka „Novi Sad”jepredvegodineizuzeta iz procesa privatizacije nakon {to su to tra`ile gradske i pokrajinske vlasti. U me|uvremenu je donet novi Zakonolukamakojinedozvoqavadaselu~kainfrastrukturaprivatizujepo{topredstavqa javno dobro. Milivojevi}navodidabiosnivawei prodaja }erke-firme zapravo bio na~in da se ove zakonske odredbezaobi|u. Z.Deli}

Ve}eplateipenzije sti`uumaju Pomerawa narednog uskla|ivawa plata u javnom sektoruipenzijane}ebiti,ali}e pove}awe,koje}ebitiispla}eno u maju, biti mawe nego {to to zakon nala`e. Naime, umestone{tovi{eod~etiri posto,kolikoseprocewujeda }e biti inflacija u prvom tromese~ju koja je „mera” za drugo uskla|ivawe u ovoj godini, ono }e biti 2,95 posto, odnosno onoliko koliko je i predvi|enoZakonomobuxetu. Bi}etodrugiputodpo~etkagodinedasezarado~uvawa buxetazaovugodinukr{epojedina~na fiskalna pravila jerzaposleniujavnomsektoru i penzioneri trebalo je – ra~unica je tako pokazivala – u januarudadobijupove}aweod oko4,5posto,adobilisusamo dva procenta. Da bi dr`ava mogla isplatiti mawe nego {to su to pravila nalagala, ona je ve} na po~etku godine mewala zakon, ali se ta izmena odnosila samo na primawa ujanuaru,{tozna~ida,ukolikoisadapove}awebudemawe odpripadaju}eg,morabitiizmewen i Zakon o buxetskom sistemu i Zakon o penzijama, aliiZakonobuxetu. Osim toga, isplata uve}anihplataipenzijabi}eumaju, iako se uskla|ivawe odnosi na april jer statisti~ki podaciorastucenanamaloza prvatrimesecaizlazesredinom aprila a bez wih se ne}e

Sino} su u Matici srpskoj uru~ena tradicionalna priznawa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}” koji dodequju Regionalna privredna komora Novi Sad, Fakultet tehni~kih nauka iz Novog sada i Agencija „Medija invent”usklopuprojekta„Put kavrhu”. Ovo priznawe za najboqu kompaniju u pro{loj godini pripalojeJP„Vojvodina{ume”, dok je „Auto-glas Ivani}„ d. o. o.izNovogSadadobilopriznawe za najboqe malo preduze}e. Naj`ena u biznisu je direktorka JKP „Gradsko zelenilo„ u NovomSadu Nata{aRa{eta.Za anga`ovanost u obrazovawu i dru{tvenu odgovornost nagradu je dobila profesor dr Milena Mikala~ki s Fakulteta za sportifizi~kovaspitawe.Menaxer2010.godinejeMilo{Saramandi} izPD„PanonskeTETO„, dok su op{tina Vrbas i wen predsednik @eqko Vidovi} progla{eni za najboqu lokalnu samoupravu. Direktor „Termoventa„ iz Temerina Aleksandar Crnogorac dobitnik je presti`ne nagrade kao industrijalac2010.godine. O~ni centar „Vidar” prof. dr Slobodanke Latinovi} na-

gra|en je za nau~noistra`iva~ki rad, Univerzitet „Edukons„ za primenu evropskih standarda, a Poqoprivredna {kola s domomu~enikauFutoguzatradiciju i kontinuitet rezultata u obrazovaweu. Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine priznawe jedobiozavisoknivouoblasti zdravstvene za{tite. GAT d. o. o. Novi Sad je najboqi u tr`i{nojpozicioniranostiuposlovawu, a „Jastreb„ d. o. o. Novi Sad u kvalitetu poslovawa. Za doprinoso~uvawu`ivotnesredineipremenuekolo{kihstandardanagra|enje„Eco Recycling„ d.o.o.NoviSad.Agencija„]osi}„izBa~kePalankeponelaje zvawe „Partner 2010. godine„, dok je SZR „Bombonica„ iz ^uruga dobila priznawe za najboqiporodi~nibiznis.Generali direktor „Alas holdinga„ RomanKratohvil dobiojenagradu zadoprinosrazvojupreduzetni{tva, firma „ICM-elektronik„ za inovativnost, a „Grinteh„NoviSadzazdravijiilep{iNoviSad,VojvodinuiSrbiju.Zapostignutikvalitetuposlovawunagra|enje„Jastreb„d. o.o.NoviSad. Q.M.

Akobise,kojimslu~ajem,prihodiubuxetuuve}alivi{enego{tojetoplanirano-apomiwesedabisenagodi{wemnivou, ukoliko bi se puwewe kase nastavilo kao do sada, mogao ostvariti„vi{ak”odokodesetmilijardi–izaposleniujavnomsektoru,asamimtimipenzionerijerjerastpenzijadirektnovezanzarastplata,moglibidobitikojidinarvi{e. Me|utim,ve}sadajeizvesnodatajvi{aknebii{aokaolinearnopove}awesvimave}bive}aprimawadobilionikojisadaimajumawa. znati ta~no koliko pove}awe plata i penzija sleduje. No, po{toseve}unapredznadau buxetu ima para za pove}awe odsamo2,95posto,bezobzira na to koliko tromese~na inflacija iznosila, postavqe

sepitaweza{tobiseuop{te ~ek al a zvan i~n a stat is tik a kada je ona za isplatu nebitna.Sdrugestrane,kadajere~eno da je slede}e uskla|ivawe1.aprila,ii{losespretpostavkomda}euve}aneplate

„Fijat”nasajmu

URU^ENAPRIZNAWA „KAPETANMI[AANASTASIJEVI]”

„Vojvodina{ume” najboqeu2010.godini

Kojidinarvi{e

ipenzijezapravozaposlenii penzioneridobititekumaju, kad a se isp la} uj e aprils ka plata odnosno penzija. Upravo to je izazval zabunu pa su nekipohitalidaporu~eda}e usla|ivawe plata i penzija kasniti jer se pomera s aprilanamaj,odnosnosoktobra– jer 1. oktobra treba da bude tre}e uskla|ivawe – na novembar. Dakle, nema pomerawauskla|ivawa,alitakouve}aneplateipenzijeispla}iva}esenarednogmesecajerse ina~e primaju ovog za prethodni mesec. Drugim re~ima, zaposleniipenzioneri}etokommajaudvanavratadobiti po polovinu aprilskih plata odnosno penzija, {to je i do sadabilo. Dodatnu brigu zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima donosi i ~iwenica da i uskla|ivawekojejepredvi|enoza1.oktobar,bezobzirana to kolika bude {estomese~na inflacija, ne}e biti u wenoj visini jer je predvi|eno da bude dva posto i ni procenat vi{e po{to je i s ovim utvr|enimplanirandeficitubuxetu, dok bi eventualno pridr`avawe stvarne inflacije jo{ vi{e uticalo na rupu u dr`avnoj kasi. No, i zaposlene u javnom sektoru i penzioneremo`eute{itito{to}e svoje prinadle`nosti i daqe primatiredovno. Q.Male{evi}

Kompanija „Fijat automobili Srbija„ (FAS) predstavila je ju~e svoju ponudu za Me|unarodni sajam automobila u Beogradu,kojipo~iwedanas,aukojojjeijediniputni~kiautomo-

bil doma}e proizvodwe „punto klasik”. Na {tandu FAS-a izlo`eni su modeli iz „Fijatovog„ uvoznog programa: „fijat”, „alfa romeo”, „lan~a”, „fijat profe-

{enel” i „xip”. „Fijat” }e na beogradskom sajmu automobila, na kojem u~estvuje prvi put, predstaviti novi tip motora „TwinAir„, ekolo{ki napredni motor.

23. 03. 2011.

1.307,57324

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (764,59 0,66)

Promet

TE - TO, Senta

19,78

1.950

17.550

Nama, [abac

13,64

250

207.500

AIK banka, Ni{

-0,12

4.078

3.298.209

Kredi banka, Kragujevac

12,46

2.230

2.230

Komercijalna banka, Beograd

4,84

32.500

48.262.000

Pinki, Zemun

11,11

2.000

4.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,10

989

143.544

9,09 Promena %

480 Cena

2.400 Promet

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom Vaqevo put, Vaqevo

-12,03

1.126

164.396

Rudnik, Rudnik

-12,00

1.510

15.100

Sinter, U`ice

-12,00

902

2.706

Neostar, Novi Sad Jugoprevoz, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija

-12,00

528

14.784

-11,11 Promena %

400 Cena

29.200 Promet

NIS, Novi Sad

0,63

477

42.652.199

Soja protein, Be~ej

1,19

1.020

23.872.900

Univerzal, Kawi`a

0,00

250

3.291.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Agrobanka, Beograd

0,52

8.927

4.365.380

Imlek, Beograd

-3,80

2.201

1.606.945

Soja protein, Be~ej

23.872.900

1,19

1.020

Univerzal banka, Beograd

0,73

4.700

18.800

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,00

2.400

360.000

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

Tigar, Pirot

0,68

735

83.846

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,16

3.050

960.250

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.000

70.000

Alfa plam, Vrawe

1,09

10.243

2.550.520

-0,33

596

211.589

-0,20

487

6.867.667

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,16

3.050

960.250

Veterinarski zavod, Subotica

Fabrika {e}era, Crvenka

6,88

4.490

377.160

Аеродром Никола Тесла, Београд


ekOnOMiJA

dnevnik „SRBIJAGAS”I„GASPROM” OSNOVALI OSIGURAVAJU]UKU]U

VLADIMIRPUTINPOTVRDIO[ANSUNA[IHGRA\EVINARAURUSIJI

Rusko-srpski „Sogas” – Javno preduze}e „Srbijagas„ potpisalo je ju~e s ruskim „Gaspromom„ ugovor o osnivawu zajedni~ke osiguravaju}e kompanije „Sogas„ u Srbiji – izjavio je generalni direktor „Srbijagasa„ Du{an Bajatovi}. On je kazao da }e osniva~ki kapital nove osiguravaju}e ku}e bi-

ti {est miliona evra, od ~ega }e 2,9 miliona evra izdvojiti „Srbijagas„, a preostala 3,1 miliona ruska strana, koja }e biti vlasnik 51 odsto „Sogasa„. – O~ekujem da }e u naredne tri do ~etiri sedmice biti prikupqene sve dozvole za osnivawe „Sogasa„ u Srbiji – kazao je Bajatovi}. Kako je precizirao, u ponedeqak }e biti upu}en zahtev Komisiji za za{titu konkurencije u Srbiji, a nakon toga i zahtev Narodnoj banci Srbije za dozvolu za rad nove osiguravaju}e kompanije. Bajatovi} je kazao i da je zavr{eno uno{ewe imovine „Srbijagasa„ u zajedni~ko preduze}e s „Gaspromom„ za podzemno skladi{te gasa u Banatskom dvoru. – Ostalo je jo{ da „Gasprom„ uplati 40 miliona evra za zajedni~ko preduze}e i ustupi 250 miliona kubnih metara gasa koji su upumpani u skladi{te – kazao je on.

Srpskizidarispremni zaZimskuolimpijadu Prilikom posete na{oj zemqi premijer Rusije Vladimir Put in raz go va rao je s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em i dr`avnim vrhom, izme|u ostalog, i o mogu}nosti u~e{}a na{ih gra|evinskih firmi u pripremi Zimskih olimpijskih igara u So~iju 2014. i Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Putin je rekao da bi `eleli da iskoriste veliko iskustvo srpskih part ne ra u iz grad wi tu ri sti~kih objekata, gde su se na{i neimari dokazali kako vrsni radnici. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi}izjavio je za na{ list da je Putinova poseta Srbiji potvrdila koliko na{e gra|evinarstvo ima velike {anse da nastupi na tom tr`i{tu. Zbog toga je Srbija jo{ ranije krenula u pregovore s hrvatskim gra|evinskim firmama da bi zajedni~ki uzeli {to ve}i deo kola~a jer sama na{a operativa, takva kakva je sada, ne mo`e ba{ mnogo toga uraditi. Ka ko nas od odr `a va wa Zimske olimpijade u So~iju dele jo{ samo tri godine, posao bi se morao „uhvatiti” ve} ove godine. S tim u vezi, Rodi} ka`e da nastup u Rusiji mora da vodi esnaf i da se pripremaju brzo, da nisu u pitawu meseci, nego dani. Radna grupa srpsko-hrvatskih fir-

Pre`ivetikrizu Rodi} obja{wava da samo uz organizovan nastup u Rusiji na{i gra|evinci imaju {ansu da u ova krizna vremena pre`ive. Vrata nisu otvorena samo za So~i – gde su nekada radile brojne firme, poput „Komgrapa„, nego i za druge oblasti. Sagovornik ka`e da je i sam 1980. bio jedan od upravnika gradwe u So~iju, gde su dobili posao vredan oko 600 miliona dolara, {to je bila vrednost kao danas {est milijardi! Ali, tada je jugoslovenska operativa radila sve, od temeqa do krova. mi intenzivno radi u saradwi s Privrednom komorom Srbije i Gospodarskom komorom Hrvatske i pripremaju se ekipe i za Rusiju, ali i za Al`ir i Kazahstan. Rodi} ka`e da }e

„GASPROM”ZADOVOQANNIS-om

Krav~enko jo{uvekdirektor Generalni direktor Naftne industrije Srbije KirilKrav~enko i daqe }e obavqati ovu funkciju, odnosno nije do{lo do promene na mestu prvog ~oveka NIS-a, ukazuju u NIS-u. Ina~e, Krav~enko je na ovoj

ro~nu strategiju razvoja NIS-a, koju uskoro treba da prihvati i Upravni odbor srpske kompanije, kao i izjava predsednika Upravnog dobora NIS-a i prvog zamenika generalnog direktora „Gaspromwefta” Vadima

KirilKrav~enko

funkciji od februara 2009. godine, odnosno od trenutka kada je ruska kompanija „Gaspromweft”, preuzimawem 51 odsto kapitala NIS-a, postala ve}inski vlasnik. To potvr|uje i odluka „Gaspromwefta” da odobri dugo-

Jakvqeva. On ukazuje na to da je pri o ri te tan za da tak me nax menta NIS-a, na ~ijem je ~elu generalni direktor Krav~enko, ove i naredne godine, uspe{na realizacija projekta modernizacije rafinerije NISa, koja }e doprineti pove}awu

kvaliteta proizvodwe naftnih derivata do nivoa evropskih standarda, ka`e se u saop{tewu iz NIS-a. Da podsetimo, nedavno je Krav~enko za „Dnevnik” izjavio da je si gur no da }e u NIS-u biti prisutan do kraja 2012. godine. Uz to, treba znati i da je u me|unarodnim kom pa ni ja ma po put NIS-a, rotacija kadrova u upravqawu uobi~ejena pa se mo`e desiti da Krav~enko, ukoliko ne bude generalni direktor NIS-a, bude u Upravnom odboru ove kompanije. – Ru ska kom pa ni ja „Ga spromweft„ zadovoqna je rezultatima poslovawa NIS-a u 2010. godini – izjavio je ju~e generalni direktor „Gaspromwefta” Aleksandar Djukov. – Kom pa ni ja NIS se ve o ma uspe{no razvija i ve} se mo`e re}i da postoje pozitivni rezultati u rusko-srpskoj energetskoj saradwi. Transformacija NIS-a u lidera na Balkanu svakako }e potrajati neko vreme, ali mi vidimo perspekti vu, ve ru je mo me nax men tu kompanije i „Gaspromweft” je u potpunosti siguran u to da }e se to realizovati. D.Ml.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak25.mart2011.

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2960

103,3630

105,7410

100,9860

Australija

dolar

1

72,7597

74,2446

75,9522

72,5370

Kanada

dolar

1

73,2915

74,7872

76,5073

73,0671

Danska

kruna

1

13,5815

13,8587

14,1775

13,5399

Norve{ka

kruna

1

12,8453

13,1074

13,4089

12,8059 11,3011

[vedska

kruna

1

11,3358

11,5671

11,8331

[vajcarska

franak

1

79,0142

80,6267

82,4811

78,7723

V.Britanija

funta

1

116,6870

119,0690

121,8070

116,3300

SAD

dolar

1

71,8922

73,3594

75,0467

71,6721

Kurseviizovelisteprimewujuseod24.3.2011.godine

Radovina autoputu Zbog izvo|ewa gra|evinskih radova na naplatnoj stanici „Stara Pazova” od 28. do 31. marta, od 4. do 7. aprila i od 11. do 14. aprila naizmeni~no ne}e raditi dve trake za naplatu, najavili su „Putevi Srbije”. Radovi }e biti obezbe|eni saobra}ajnom opremom i signalizacijom, navedeno je u saop{tewu.

se pre go vo ri za o kru `i ti u aprilu na sastanku u Zagrebu, a onda }e se preko nadle`nih ministarstava krenuti u ugovarawe radova. O~ekuje se izgradwa ogromnog broja hotela,

od izgradwe potpuno novih do rekonstrukcije starih, ali i ogromnog broja objekata {irom Rusije koji su nezavr{eni. A ~ak u 55 oblasti u Rusiji planiraju da organizuju raznovrsnu proizvodwu za koju trebaju objekti. Iako ima mi{qewa da je srpsko gra|evinarstvo deficitarno u stru~nom kadru, Rodi} ka`e da imamo tehni~ki kadar, od in`ewera do rukovaoca ma{ina, koji mogu da se uhvate u ko{tac s tako velikim poslovima. Ako se dobije kvalitetan posao, lako }e se na}i majstori ako usfale, anga`ova}e se mla|i koji }e se izu~iti uz starije radnike. Velike gra|evinske firme kao {to su „Ratko Mitrovi}”, „Ener go pro jekt”, „Kom grap”, „Trudbenik” i „Rad”, realizovale su velike projekte u Rusi ji, gde su ra di li jo{ od osamdesetih godina pro{log veka. Za Olimpijske igre u Moskvi 1980. „Komgrap” je izgradio hotel „Kosmos„ s vi{e od 1.800 soba, a za mawe od deceniju i po, od 1993. do 2007, iza srpskih graditeqa ostalo je samo u Moskvi blizu tri miliona kvadratnih metara izgra |e nog po slov nog, ho tel skog, medicinskog, industrijskog i stam be nog pro sto ra. Srpska operativa je osamdesetih go di na ostva ri va la na inostranom tr`i{tu izme|u dve i dve i po milijarde dolara godi{we. R.Dautovi}

5

SRPSKISITI-KLUB UPOKRAJINSKOJ SKUP[TINI

Povratak uVojvodinu naposao Delegacija Srpskog siti-kluba iz Londona, koji okupqa mlade visokoobrazovane stru~wake iz Srbije koji `ive i rade u Velikoj Britaniji, posetila je ju~e Skup{tinu AP Vojvodine. Povod je mogu}a saradwa i promocija Vojvodine u Velikoj Britaniji i plan da Pokrajina pomogne mladim i uspe{nim stru~wacima koje `ele da se vrate u zemqu. – Na{a dr`ava, a i na{a pokrajina, treba ja~aju veze s privrednim i finansijskim organizacijama u Velikoj Britaniji, a na{i qudi su most izme|u na{ih dr`ava – rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i. – Deo stru~waka je izrazio `equ da se vrati u Srbiju, a na{ zadatak je da im omogu}imo povratak. Zbog toga razgovaramo s predstavnicima „Hemofarma„, Apatinske pivare i VIP-fonda o mogu}em zaposlewu. Povratak mladih i obrazovanih qudi kao i privla~ewe novih investicija znatno bi doprineli napretku zemqe. – Trudimo se da omogu}imo na{im qudima koji `ele da se vrate da to i u~ine. Nismo danas ni{ta konkretno potpisali, ali smo zapo~eli vrlo ozbiqnu komunikaciju o zapo{qavawu, da li kroz projekte ili kroz razne akcije – rekla je predsednica Srpskog siti-kluba Nata{aKo~i{. Prezentacija Vojvodine u Londonu planirana je za maj ove godine. A.Varga

VENSANDE@ERUPOZORIODASEKORUPCIJAMORAOBUZDATI

Smu}kamaujavnim nabavkamane}emouEU [ef Delegacije Evropske unije u Srbiji VensanDe`er izjavio je ju~e da ne}e biti pre~ica na putu Srbije ka EU i da }e efikasnost u suzbijawu korupcije imati va`nu ulogu u oceni ispuwavawa uslova za ~lanstvo u toj zajednici. – Srbija mora da poka`e rezultate koje od we o~ekuje EU, ali i gra|ani Srbije – rekao je De`er na dodeli sertifikata prvoj grupi javnih slu`benika za javne nabavke koji su pro{li specijalnu obuku. On je istakao da je za Srbiju kqu~na izgradwa institucija, {to podrazumeva i postojawe transparentnog i efikasnog sistema javnih nabavki. Za to je, kako je dodao, potrebna sna`na politi~ka posve}enost, stvarawe takvog sistema gde ne}e biti rupa

Obuka qudi koji }e se baviti javnim nabavkama je, po wegovim re~ima, bila te`ak zadatak i veliki korak napred u godini va`noj za Srbiju kad je u pitawu pridru`ivawe EU jer se sertifi-

Ne~ekatikompromitaciju Zamenik {efa Misije OEBS-a u Srbiji TomasMor je rekao da se setrifikacijom slu`benika za javne nabavke podr`ava borba protiv korupcije i sna`i primena pravila u javnim nabavkama. – Ne treba ~ekati da se do|e do suda i da se kompromituje cela administracija, ve} raditi na prevenciji – rekao je Mor. u zakonima i wihovom sporovo|ewu. – U sprovo|ewu javnih nabavki moraju da se po{tuju ~etiri principa – transparentnost, jednak tretman za sve u~esnika, slobodno nadmetawe i nediskriminatorska pravila – rekao je De`er, i dodao da je obavezno postojawe interne i eksterne kontrole u javnim nabavkama i efikasnog sudstva. Ocena javnih nabavki u Srbiji, na koje se godi{we tro{i ~etiri milijarde vera, kako je istakao De`er, ima}e zna~ajnu ulogu u oceni ispuwavawa uslova za sticawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU, koja }e biti data u oktobru. – Proces pridru`ivawa Srbije EU zavisi}e od uspe{nosti borbe protiv korupcije, zbog ~ega je dodela sertifikata slu`benicima za javne nabavke veoma ohrabruju}a – rekao je De`er.

kacijom slu`benika ja~aju institucionalni kapaciteti u sistemu javnih nabavki. – Javne nabavke ~ine kamen temeqac internog tr`i{ta, ali i integriteta i odgovornosti sistema kada je re~ o vladavini prava – rekao je De`er. Sertifikate je ju~e dobilo 113 qudi iz prve grupe od 208 prijavqenih za polagawe ispita za sticawe licence za bavqewe javnim nabavkama. Za polagawe ispita do kraja maja je prijavqeno 700 qudi, a procewuje se da postoji potreba da u Srbiji sertifikate ima od tri do ~etiri hiqade slu`benika koji se bave javnim nabavkama. Stalni Predastavnik UNDP-a u Srbiji VilijamInfante je rekao da je dodela seftifikata korak ka priznavawu profesionalizma koje tra`e javne nabavke. On je dodao da je ve}ina slabosti

koje je uo~io u sistemu javnih nabavki u Srbiji posledica nedostatka informacija i znawa, ali da postoje pojedini slu~ajevi kada to nije tako i da, kada su u pitawu razli~iti motivi da se izbegnu propisi, prema tim qudima „treba brzo reagovati”. Infante je istakao da je, ipak, u odnosu na stawe od pre deset godina napravqen zna~ajan napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, u ~emu zna~ajnu ulogu ima unapre|ewe sistema javnih nabavki. On je dodao da se, po procenama stru~waka, ure|enim sistemom mo`e u{tedeti petina novca koji se godi{we tro{i na javne nabavke. Direktorka Kancelarije za evropske integracije MilicaDelevi} je rekla da su za gra|ane Srbije u{tede u javnim nabavkama od velikog zna~aja jer se taj novac mo`e, u te{kim godinama, iskoristiti za druge potrebe. Dodela sertifikata prvoj grupi javnih slu`benika za javne nabavke je, po re~ima direktora Uprave za javne nabavke Predraga Jovanovi}a, zna~ajan dan za suzbijawe korupcije u Srbiji i za ceo sistem javnih nabavki jer }e obezbediti li~nu odgovornost i sankcije za propuste. – Sertifikati su prvi korak u suzbijawu korupcije u javnim nabavkama, podizawu stru~nosti, pove}awu efikasnosti i suzbijawu neregularnosti u sistemu javnih bavaki – istakao je Jovanovi}. E.Dn.


6

RePORTA@e

petak25.mart2011.

UNOVOMSADUJEDEPRESIJANESAMOPSIHOLO[KIPOJAMVE]IGEOGRAFSKI

Lokalnipoliti~ari obe}avajusamopredizbore svim normalnim zemqama sveta depresija podrazumeva psiholo{ki “bedak”, ali Novosa|ani povremeno `ele da naglase da su “mimo sveta” pa taj pojam ima i svoju mikrogeografsku konotaciju. Ali ve} i sam naziv surovo oslikava stvarnost `ivota stanovnika koje je nevoqa naterala da se smeste u Depresiji, negde izme|u solitera Limana 4 i Telepa. Deprimirani su, siroma{ni i na rubu egzistencije. Hrane se iz kontejnera, a jedini prihod im je od skupqawa sekundarnih sirovina i sezonskih gra|evinskih radova. Blato i trska opkoqavaju prve starosedeoce jo{ od kad su se ovde doselili. Doslovno se ni{ta nije pomerilo s mrtve ta~ke. Decenijama stanovnici ovde `ive u malim tro{nim barakama od gipsa i {perplo~a ili ku}ercima. Kupatilo je za wih luksuz, a poqski klozeti su uobi~ajena pojava. Nemaju ni asfalt, gaze kroz blato posle svake ki{e i snega. @ive samo za danas. Sutra je mnogo daleko i neizvesno. O wima se retko pri~a, eventualno ih se ponekad seti Crveni krst ili politi~ari lokalnog ranga, ali samo da poentiraju u predizbornim kampawama. Wihova deca, oskudno obu~ena, ne pro-

U

UDepresijinasutranemisle

se, ali se ~esto mogu videti po Limanima kako nude svoje usluge. Pitaju vlasnike prodavnica ili frizerskih salona da li im treba ~i{}ewe snega oko lokala, a za uzvrat samo tra`e poneki dinar kako bi sebi kupili kiflu ili ~okolodicu, {to je za ve}inu pravi luksuz. Ismet Re|ep, poznatiji kao Isa, ne}e da se slika. Udovac je i `ivi s dvoje maloletne dece. @ivi u svom skromnom domu od gipsanih plo~a, koji se ne razlikuje od desetine drugih u Ulici Sime Matavuqa. Unutra je toplo, “smederevac” radi i zimi i leti. Ismetove o~i svetlucaju, od suza ili bolesti, razlog krije. Stalan ka{aq ne mo`e. – Ve} dugo ka{qem, ali nisam i{ao doktoru. Nemam kwi`icu, a ni druge dokumente. Doselio sam se iz Kosovske Mitrovice, a daleko mi je da idem u Kraqevo da sredim papire. Nemam ni para za to – vajka se Isa. U ku}i stari name{taj, na podu stari zeleni itison, nasred plafona od iverice u dnevnoj sobi rupa od vlage. Po starom fri`ideru {etaju bube. Iznad prozora i po }o{kovima zidova memla. Umesto kupatila ima tu{-kabinu, ali ne i vodu. Kupaju se polivawe vodom iz lonca. WC je kao i kod ostalih, poqski. Isa `ivi sa

Imitacijanormalnog`ivota

sinom (11) i }erkom (13). Deca ne idu u {kolu. Sin je zavr{io prvi razred. Onda mu je umrla supruga pa decu nije imao ko da vodi i vra}a iz {kole. Ovo nije jedina tragedija na{eg doma}ina. Jedan od starijih sinova je u zatvoru, a o drugom odavno ni{ta ne zna. – Imao je 30 godina kada je jednostavno nestao bez glasa pre dve i po godine – jedva krije tugu Ismet. U sezoni gra|evinskih radova on radi sa zidarima za dnevnicu od deset evra, ali se u ove zimske dane te{ko snalazi. Sakupqa stari hleb iz kontejnera i prodaje ga onima koji hrane sviwe. Leti kod

Samoseukontejnereuzdaju

okretnice na Limanu 4 prodaje lubenice za paore koji nemaju vremena da ~ekaju i bak}u se s mu{terijama. Ali zarada je lo{a. – Te{ko da sakupim dva xaka starog hleba, ali pla}aju svega sto dinara po xaku, pa slabo {ta mogu da zaradim. Struju i vodu nisam platio ne pamtim od kad, ve} mesecima, samo ~ekam da majstori do|u i iskqu~e me – ve} se Ismet pomirio sa `ivotom u mraku. Zasad ima ne{to ogreva, ali ne}e biti dosta da se pregura zima. Malo drva ostavili su mu radnici “Zelenila”, kada su nedavno u blizini ru{ili topolu sklonu padu. Iako `ivi ovde ve} 28 godina, ne mo`e dobiti socijalnu pomo} jer mu nedostaju silni papiri, a wih, pak, nikako da pribavi. I wegovoj kom{inica Katarina (65) sli~na je sudbina. Pre dve godine ukinuli su joj socijalu. @ivi sa sinom i snahom, oboje su nezaposleni, i dve unuke. Te{ko `ive, a da bi se ugrejali, ukqu~e ringlu na elektri~nom {poretu. Prestala je da kupuje lekove jer za wih nema novca. O~ekuje penziju pa }e vaqda biti boqe. U Depresiju ne zalazi niko osim onih koji tu stanuju i, naravno, pacova. Tu su se odavno odoma}ili. QiqanaNato{evi}

APATINSKIUMETNIKMILANZULI]ZAGINISANA[MINKAO11.000„[KARTOVA”

Lak{ejeosvojiti LosAn|elesnegoBeograd a je ~itav svoj svakodnevni `ivot sasvim podredio umetnosti vidi se jo{ na ulazu stan umetnika Milana Zuli}a, gde se gosti jo{ u predsobqu maltene sudaraju s jednom od wegovih skulptura. Name{taj, oslikan, {aren i veseo, na{ao je

D

ostalih, u Barseloni i Sankt Peterburgu, Mariboru, Rijeci, Zagrebu, Atini, Napuqu, Pogorici, Trstu i Sofiji) i 23 samostalne, gde je priredio postavke svojih slika, skulptura, fotografija, video i vizuelno „miksovanih“ ostvarewa.

KonkurisaojedavnoZuli}~etiriputanalikovnim akademijamauNovomSaduiBeogradu,aliyaba. Kadganawegovimizlo`bamaprofesori (nekibiliiukomisijamakojesugaodbile)pitaju u~ijojjeklasidiplomirao,jetkoka`e–usvojoj uglavnom me|u odba~enim stvarima i svakom komadu dao novi `ivot. Takva je sudbina i tawirima, ~a{ama i ostalim komadima poku}stva. Ne dr`i televizor ni druge ure|aje na struju. Muziku slu{a s laptopa, na kojem re`ira i svoja video-ostvarewa. Ako se

Davnopre`aliodiplomu

ne ra~una ro|ewe 1972. u bolnici u Somboru, gde je zavr{io i sredwu {kolu, ovaj mladi i daroviti ~ovek je stoprocentni Apatinac. Od prve izlo`be, koju je imao s jedva 20 godina, u~estvovao je na vi{e od 70 kolektivnih (izme|u

Me|utim, Zuli} se po ameri~ kim kri teri juma sasvim uklapa u definiciju selfmejd mena, bez standardnog pedago{kog bekgraunda. – Jo{ od prvog dana u osnovnoj {koli najvi{e sam voleo da crtam i svakog dana `urio ku}i da dovr{im zapo~eto. @eleo sam da upi{em Likovnu akademiju, konkurisao sam po ~etiri puta u Novom Sadu i Beogradu, ali nisam pro{ao. Sada mi je sme{no kad me na mojim izlo`bama profesori (neki su bili i u komisijama koje su me odbijale) pitaju u ~ijom klasi sam bio. [ta da im drugo ka`e nego – u svojoj. Nekad me je to bolelo, ali vi{e nije vi{e va`no jer sam dokazao da u svetu mogu pro}i i bez zvani~ne fakultetske diplome – pri~a Zuli} bez trunke ogor~ewa. Pored klasi~nih likovnih ostvarewa posebno su zapa`ene wegove fotografije, koje je razli~itim tretmanima transformisao u slike i crte`e. Izlo-

`ba od 9.000 fotografija, kasnije dopuwena s jo{ 2.000, zvani~no je nominovan za Ginisovu kwigu rekorda. – Na starim, odba~enim i ~esto neuspelim fo to gra fi jama sam meha ni~ki intervenisao ki seli nom, uqani ma bojama, tu{evima, hipermanganom, ali i grebawem. [kart fotke, kojima je bi lo predo dre|eno da zavr{e na otpadu, „maski- Izlo`ba„maskiranog”otpada ne po ~itavom Studentskom kulrane“ su stigle na zidove galeturnom centru srpske prestonice. rija – ka`e Zuli}. U okviru projekta „Umetnost u Na brojnim me|unarodnim maVojvodini“ Milan je svrstan me|u nifestacijama ve} se afirmisao 80 najzna~ajnijih likovnih stvarai kao zna~ajan video-umetnik. laca. Pripala mu je prva nagrada Posebno priznawe mu je ukazano u za crte` na konkursu „Grani~na Atini, kad je wegov rad „Erotipodru~ja erotike“ novosadske ka“ zvani~no otvorio internaci„Art klinike“, a lane mu je tre}u onalni festival na kojem u~eza fotografiju „Govor boje“ dodestvovali stvaraoci sa svih konlio „Refoto plus Epson“. Zuli}etinenata. Zuli} je jedini predve fotografije iz serije „Love stavnik Srbije bio i lane u Barstory“ uvr{{}ene su i u u`i izbor seloni, radom „Le Soleil 1923“. konkursa u Los An|elesu. – Taj animirani film, nastao – Prednost svetskih konkursa od kola`a starih fotografija, je {to niko ne stoji iza tebe, kojima su pojedine familije `eosim rada i talenta. Kod ku}e, lele da ovekove~e po~etkom 20. pak, poku{avam da `ivim od svog veka svoj boravak u mondenskim stvarala{tva, nije to lako, pogoletovali{tima, nagla{avao je tovo u ovim kriznim vremenima, zapravo svest o prolaznosti i neali se snalazim. Ne `alim se jer minovnosti zaborava – obja{waradim ono {to najvi{e volim. va Zuli}. Taj rad je po izboru selektora Ne bih mogao druga~ije – zakqufestivala digitalne umetnosti ~uje Zuli}, kome ne smeta {to ga prikazan u Beogradu, ali tek na- neki sugra|ani i daqe pomalo kon premijere u Sankt Peterbur- tretiraju kao ~udaka jer ~esto gu. Me|unarodni salon stripa Zu- zna da zastane kraj kontejnera da li}a je anga`ovao da kreira osam proveri ho}e li ga neka odba~ena qudskih figura u prirodnoj veli- stolica inspirisati. ~ini, koje su istovremeno izlo`eJelisavetaPrel~ec

dnevnik


OD DANAS DO 8. APRILA

NA PODBARI POSAO PRI KRAJU

Konkurs za izdavawe lokala na [trandu

Za plasti~an otpad 120 spremi{ta Postavqawe120spremi{tazazasebnoodlagawe PETambala`eupravosezavr{avanaPodbarika`u u JKP „^isto}a”. Do sada je postavqeno 450 PET spremi{tanaLimanu,Detelinari,Avijati~arskom nasequ,kvartuizme|uBulevaraKraqaPetraPrvog iBulevaraJa{eTomi}a,Sajmi{te,GrbavicaiNovonaseqe. -Nameranamjedaseporedsvakogkontejneraza pome{anotpadna|eispremi{tezaPETambala`u.

Takvihmestaugraduimaoko900{tozna~ida}emo vrlobrzoposti}isvojciq.Ujanuaru2010.godineiz spremi{tasmosakupqali23,5tonaPETambala`e mese~no,aujanuaruovegodine~ak44tone-rekaoje direktorJKP„^isto}a”DaliborNovakovi}. „^isto}a”jezimuspokrenulakampawupodsloganom„Postupidrasti~no,odvojiplasti~no”kojaima zaciqedukovawegra|anaova`nostirecikla`ei ~uvawa`ivotnesredine. A. L.

Novosadska petak25.mart2011.

RobinHudprotiv {altera o~imanepojavqujuslikebeskona~nih redova u kojima se ~eka satima i zbog najmawe papirologije.Zbogtihnevoqauveksu, naravno, gra|ani gun|ali, ali sada imamo ombudsmana, za{titnika gra|ana. I, ombudsman Sa{a Jankovi} je ocenio daKatastarskaslu`bauNovom Sadukr{ipravogra|ananadobru upravu. On je dodao i da Slu`ba za katastar nepokretnostiuna{emgradukr{iprava gra|ana,jerwihovezahteveobra|uje mesecima uz nepotrebne birokratskekomlikacije.

Sadrugestrane,gra|anikoji suspremniimogudaplatedvostruko tra`eni dokument dobijaju preko reda. Ovakva segregacijaidupliar{inisugra|anima ve}du`evremetawenerve,pqu{talesupritu`be,pasenakraju oglasio i neko iz „sistema”. Naposletku,odSlu`bezakatastarjezatra`enodaseboqeorganizujukakosugra|aninebinepotrebno ~ekali pred nizom {altera, za posao koji se mo`e obaviti na jednom mestu. ^ini namsedasuseto~ki}iuglomaznom birokratskom aparatu zavrteli u dobrom smeru, a da li }esesituacijapopravitiostaje dasevidi. B. Markovi}

Dve ulice bez grejawa StanovniciulicaBrankaBaji}aod36do88iDrSvetislava Kasapinovi}a2ne}eimatigrejaweitoplevodedanasod8~asova, zbog radova na prikqu~e-

hronika

wu objekta u Branka Baji}a 46. Normalizacija grejawa i tople vode o~ekuje se u popodnevnim ~asovima. A. V.

NESVAKIDA[WE OTKRI]E NA TATARSKOM BRDU

Nelegalan vodovod dug kilometar i po Nel eg aln u vod ov odn u mre` u, dugu 1,5 kilometar, prona{li su radnici„Vodovodaikanalizacije”naTatarskombrdu,saop{teno jeju~eizovogpreduze}a.Navodi se da je mre`a bila spojena na blokiranu i vi{e od 10 godina staru cev, odakle je voda dopremana do nekoliko ku}a u Ulici BranislavaBukurova. „Vodovod”jeprotivinvestitora podneo prijave komunalnoj i gra|evinskoj inspekciji, koje }e podnetikrivi~neprijaveprotiv po~ in il ac a. Daq e stoj i da }e mre`a najkasnije danas biti iskqu~ena sa sistema. Po~inilac, kakosenavodi,tvrdidajeumre`u ulo`io 15.000 evra, a iz „Vodovoda” poru~uju da je to uzaludno ulo`en novac, jer }e pored krivi~ne prijave za ugro`avawe zdravqa qudi, ostati bez vode.

Iz preduze}a upozoravaju da je mogu}e da je voda iz nelegalne mre` e bil a mik rob io l o{ ki i hemijskineispravna,jerjepoticalaiznekori{}eneizatvorene cevi. U februaru su se dogodila dva poku{aja nelegalnog prikqu~ewa u Ulici Pavla Risti}a na Puckaro{u u Petrovaradinu, a iz „Vodovoda” napomiwu da ne}e tolerisatinelegalneprikqu~ke na legalnu mre`u, pogotovo na magistralne vodove. Uz to, upozorilisugra|anekojieventualno razmi{qaju da se nelegalno prikqu~e na gradski vodovod da }e svi takvi poku{aji biti otkriveni i da }e, osim finansijskog gubitka, protiv u~inioca biti podnete krivi~ne prijave u skladusodlukomGrada. S. K.

„Vodovod”: voda dopremana u deo Ulice Branislava Bukurova

Otkazan koncert na Spensu

Bez vode Paragovo i Popovica Stanovnici Paragova i Popovice bi}e danas povremeno bez vode od 8 do 12 ~asova. Do ovih prekida u isporuci vode do}i }e, kako ka`u u “Vodovo-

du”,zbogradova„Elektrovojvodine”.Tako|e,bezvode}edanas od8do14~asovabitistanovnic Vojvo|anskeulice. A. V.

Koncert„Muzikava{eina{e mladosti „ koji je trebalo da se odr`inaSpensujeotkazan.Gra|anikojisukupiliulaznice,mogu da dobiju povra}aj novca na blagajniklizali{ta. A. Va.

V remeploV

Skup{tina Udru`ewa penzionera

Pose~en drvored

Foto: S. [u{wevi}

SEKU JAVOR, SADI]E LESKU

Bunar zatrpali, stub srama sravnili Na zahtev ku}evlasnika iz Glavneulice,novosadskiMagistratje25.marta1817. odlu~io da zatrpa veliki javni bunar u toj ulici, jer „sada svaka ku}a ima svoj bunar”. Sru{en je i stubsrama,kojijestajaoublizini, na uglu dana{wih ulica Zmaj Jove i Mileti}eve. Jer, tvrdilose,„nijeprimerenogra-

deni tobogan na {picu do 2.200.000 dinarazaugostiteqskiobjekatsleve stranecentralnogplatoa.Konkursna dokumentacijapoceniod5.000dinara po objektu mo`e se otkupiti svakog radnog dana od 10 do 14 ~asova u Upravi „Zelenila” na Bulevaru MihajlaPupina25/1.Telefonzadodatneinformacijeje4881-622. I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

otovo da nema sugra|anina G komesenapomenbirokratijenedi`ekosanaglaviipred

Raspisan je konkurs za izdavawe lokalana[tranduzajubilarnustotu sezonu,kojapo~iweod1.majaitraje do 30. septembra, saop{teno je iz „Gradskogzelenila”.Konkursjeotvorenod25.martado8.aprila,auponudijeukupo27objekata,kioska,pultova, prostora. Po~etne licitacione cenesekre}uod100.000dinarazavo-

|anskomredudalitijeiprocesije prolaze pored ku`nog mesta”kakavjetajstub.Asamopre desetakgodinamnogigra|anisu tra`ilidasetajstubnikakone ru{i „jer qudi su navikli tokom54godine,danaistommestu videnevaqalcekojisuzaslu`ilipravednukaznuzasvojanedela”. N. C.

O{i{an deo Bulevara oslobo|ewa Rek ons trukc ij a drv or ed a na celom Bulevaru oslobo|ewa po~ela je ju~e, a ona podrazumeva zamenu 434 stablajavorakojisuuveomalo{em stawu novim sadnicama leski.Do31.majabi}eposa|eno543leske,{tozna~ida }enaBulevarubiti100sta-

balavi{e.Napomenutojlokacijitrenutnopostojidvostrukidrvoredplatanaijavora. Javor je vrsta koja ve} godinamapokazujeslabuprilago|enost gradskih uslovima i zbog toga je do{lo do wegovog  propadawa i su{ewa. Zamenom javora drugom

vrstom, otpornijom na gradskeuslove,umawi}esenegativni efekti visoke frekvencije saobra}aja na  Bulevaru.Posaoradi„Gradsko zelenilo„ a novac je obezbedila Gradska uprava za za{titu`ivotnesredine. B. M.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Ba{tenskiotpaddanasseodnosiuPetrovaradinuiBege~u, auponedeqak}ebitiuBudisavi,[angaju,Stepanovi}evu,Satelitu, Banati}u- po pozivu i Kisa~u.Trava,grawe,li{}e,korovisli~anotpadgra|anitreba da ostave ispred svojih ku}a do6~asova. A. L.

Godi{waskup{tinaUdru`ewa penzionera odr`a}e se danas u 10 sati u velikoj sali Radni~kog doma, Bulevar Mihajla Pupina 24. Raspravqa}eseoraduovogUdru`ewa u toku prethodne godine, a poseban akcenat stavi}e se na te`ak materijalni polo`aj penzionera.Razgovara}eseopomo}inajugro`enijim sugra|anima tre}eg dobaioodlaskunabesplatnabawskale~ewa,abi}eusvojenplanradazaovugodinu. N. R.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8do9.30~asovaAntona Urbana od 7c d 13, Bulevar kneza Milo{a 2, Futo{ki put od 40do44a,od10do12~asova@elezni~ka36i38,LazeKosti}a1,3i 5,CrpkaSajlovo,„Betongradwa“, DTDprevodnicaiCrpkaSajlovo. Bukovac:od8.30do13~asovacelo naseqe.SremskaKamenica:od8do 12~asovadeonaseqaParagovood pekare „Maja“ prema Popovici i Mirnaulica.Futog: od10do13~asova preduze}a „Gavri}“, „Tupawac“, `ivinarska farma, [umarov sala{, [qunkara na kanalu DTD,preduze}e„Planta“.Beo~in: od9do13~asovadeonaseqaodulaza prema pruzi. ^ortanovci: od 8.30 do 12.30 ~asova povremeno u pojedinimdelovimavikendnaseqa okovileStankovi}iunasequTidija, od 9 do 13 ~asova deo vikend naseqa Banstol, deo vikend naseqa od vile Izvr{nog ve}a prema ^ortanovcima.Kisa~:od8.30do12 ~asova Ulica [tefanikova od 16 do72iod21do75,od9do12~asovaUlicaJano{ikova.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

[KOLA „ALEKSA [ANTI]“ U STEPANOVI]EVU

Sudski spor blokirao ra~un

nije uplatilo novac i zato je ra~un blokiran. Sudske odluke u vezi sa {kolama podmiruje Ministarstvo prosvete, te se {kola obratila na ovu adresu, ali odgovor nisu dobili ni posle mesec dana. Direktor {kole ka`e da ne mogu ni{ta da u~ine bez ministarstva, ali da {kola normalno funkcioni{e. A. V.

Foto:R.Hayi}

Ra~un {kole „Aleksa [anti}“ blokiran je zbog od{tete od oko tri miliona dinara koju {kola mora da plati nastavniku Mi}i Gavrilovi}u koji je tu`io {kolu {to je dobio otkaz. Isplata naknade, kako je za „Dnevnik“ rekao direktor {kole \or|e Ivanov}, trebalo je da bude re{ena jo{ u decembru, ali ministarstvo

dnevnik

POLO@ENI VENCI U KASARNI „JUGOVI]EVO”

Se}awe na `rtve bombardovawa NATO Polagawem venaca na spomen obele`je u kasarni „Jugovi}evo” ju~e je obele`en dan se}awa na poginule u NATO bombardovawu. Pored predstavnika Vojske Srbije skupu su prisustvovali predstavnici organizacija rezervnih vojnih stare{ina, gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi}. - Na dana{wi dan pre 12 godina na Novi Sad su pale prve bombe u na{oj zemqi. Novi Sad je mnogo toga u istoriji pretrpeo ali ono {to se desilo tada je ne{to {to }emo dugo pamtiti. Igubqeno je puno toga. Svi mostovi na Dunavu, stradao je deo rafinerije i mnogi objekti, ali najvrednije {to smo iz-

gubili su qudi. To je ne{to {to ne mo`emo i ne smemo da zaboravimo - istakao je Jovanovi}. Igor Pavli~i} rekao je da se materijalne posledice bombardovawa, koje se i danas osete, mogu nadoknaditi ali da se izgubqeni `ivoti ne mogu vratiti, i da je to najtragi~nija ~iwenica. Dodao je da je obaveza dr`ave da se brine o porodicama onih koji su nastradali u ratu, i da se mora voditi politika koja ne}e dozvoliti vi{e ni jednu `rtvu. - Danas odajemo po~ast svima onima koji su stradali u akciji NATO - a 1999. godine. Materijalne i qudske `rtve bile su velike, a poginuli su zaslu`ili ne samo da ih se se}amo na ovaj

Foto:S.[u{wevi}

petak25.mart2011.

c m y

8

datum ve} da ih se se}amo svakodnevno - rekao je komandant gar-

nizona brigadni general \okicaPetrovi}. B. M.

SNS: Na{ grad pretrpeo najve}u {tetu PROMOCIJA KWIGE POVODOM GODI[WICE BOMBARDOVAWA

Skup ispovesti iz 1999. godine

Na promociji drugog izdawa kwige „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske”, autora Miroslava Stefanovi}a, odr`anoj ju~e u Galeriji „Prometej”, re~eno je da ona predstavqa sa`etak najboqih ispovesti iz 1999. godine u jednu pri~u. Kako je naveo autor, iako je delo dokumentarnog karaktera, pisano je reporterski i tu je da podseti da se agresija ne sme zaboraviti. - Poenta kwige su pr~e, ne{to {to se dogodilo, kao i qudi koji su junaci, nebitno da li su oni za vreme bombardovawa bili na skelama, u skloni{tu, na mostu, u [angaju,

na Vidovdanskom nasequ - kazao je Stefanovi}. Glavni urednik „Prometeja„ Zoran Kolunxija rekao je da ova ku}a poku{ava da deo bli`e i daqe istorije grada pribli`i novim generacijama kako bi se doprlo do wihove svesti i probudila qubav prema Novom Sadu. Promociji su prisustvovali i Slavi{a Gruji} koji se osvrnuo na televizijsko izve{tavawe za vreme bombardovawa, kao i Milo{ Jovanovi}i MartinCandir koji su kroz izlo`bu „Windows99„ svojevremeno prikazali `ivot u 78 dana bombardovawa. A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwige za verne ~itaoce

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne tri nedeqe, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Ove nedeqe daruje se kwiga „Rat vazdu{ni, patwe zemaqske - 78 dana i no}i u Novom Sadu” autora MiroslavaStefanovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor je

opisao situaciju na Filozofskom fakultetu: „Univerzitetski profesori Novog Sada nisu marili za sirene i vazdu{nu opasnost. Skoro mesec dana je na Filozofskom fakultetu trajala tribina „Re~ju protiv bombi.” Posle uvodne re~i, po tri sadr`ajna, iscrpna, izuzetno bogata predavawa. Zanimqive i plodne diskusije. Sala je bila ispuwena do posledweg mesta. U~estvovali su profesori sa gotovo svih fakulteta novosadskog Univerziteta. A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ku}a velikog krova” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-

765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Ku}a velikog krova” An~iMin. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

Pesme Nenada Gli{i}a Ciklus „Otvorena vrata” Kulturnog centra grada odr`a}e se danas u 20 ~asova, u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. Bi}e predstavqene pesme NenadaGli{i}a „U hladu drveta saznawa”. A. J.

Na Dan se }a wa na `r tve NATO adre si je Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke u ju ~e ra {em sa op {te wu pod se }a javnost da je pre 12 go di na u pu nih 78 da na bombar do va wa ubi je no 3.500 qu di i po vre |e no vi {e od 12.000. Ak ci ja vo |e na po pr vi put u isto ri ji bez odo bre wa Sa ve ta

bez bed no sti UN-a od stra ne de vet na est naj ra zvi je ni jih ze ma qa ~la ni ca za pad ne voj ne ali jan se, kao re zul tat ima la je pro te ri va we pre ko 350.000 Sr ba i ne al ban skog sta nov ni {tva sa wi ho vih ve kov nih og wi {ta, na vo di se u sa op {te wu. GO SNS sa tu gom i `a qe wem kon sta tu je da je

na{ grad ne mer qi vo pre tr peo naj ve }u {te tu to kom agre si je, ostav {i bez tri mo sta pre ko Du na va, Ra fi ne ri je naf te, zgra de RTV-a, po li cij ske sta ni ce na Kli si, ka sar ne Ma je vi ca i mno gih dru gih obje ka ta. A. L.

GU@VE NE JEWAVAJU U KATASTRU

U red i po nekoliko puta

U Slu`bi za katastar nepokretnosti, u @elezni~koj ulici, i daqe su gu`ve. Nije se ni{ta veliko promenulo u odnosu od pre godinu dana, kada su stranke ~ekale na ulici pred vratima Slu`be, ne bi li obavili formalnosti potrebne za dobijawe odre|enih uverewa. Dodu{e, pre nekoliko meseci prostorije su malo pro{irene. Stranke sada ~ekaju u ~ekaonici gde ima i stolica za sedewe, ali se i daqe se ~eka u redu. Dolazi se po nekoliko puta za istu stvar. To su nam ju~e u razgovoru potvrdile i stranke. Zatekli smo mladog tatu koji je do{ao radi obFoto:N.Stojanovi} nove de~jeg dodatka. Prvo je, ka`e, do-

VE^ERAS U GALERIJI MATICE SRPSKE

Predavawe o crte`u

Predavawe „Crte` kao umetni~ko delo i oblik vizuelne komunikacije” bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Doga|aj se prire|uje u okviru prate}eg programa izlo`be „Milan Ke{eq - Crte`i - Luvr 2008/2010”, a predavawe }e odr`ati vi{i kustos Galerije MirjanaBrmbota. I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

{ao da uzme zahtev, kada ga je dobio, morao je da ode do banke da plati takasu, i onda je, veli, ponovo stao u red. Drugi sagovornik, nam je kazao, da je radi prijave gazdinstva dolazio dva, tri puta, ali da je ju~e brzo obavio posao. - Sada je kulturno, ima gde da se sedne. ^ekam sat vremena da bih dobila vlasni~ki list i mislim da }u danas i zavr{iti - kazala nam je jedna sagovornica. Iz ovih pri~a, reagovawe ombudsmana Sa{a Jankovi}a je na mestu.On je, Slu`bi za katastar zamerio {to gra|ani moraju dugo da ~ekaju. S pravom, jer gu`ve zaista postoje. Z. Deli}

Promocija kwiga Zorana Bingulca Promocija kwiga „NovelfortheEternallyYoung” na engleskom jeziku i „Roman za uvek mlade”, autora ZoranaBingulca, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u galeriji „Prometej”, Trg Marije Tarandafil 11. U~estvova}e MuharemPervi}, drDra{koRe|ep, ZoranKolunxija i autor. G. ^.

065/47-66-452

Fabrike u zaborav odlaze Puko mehur od sapunice, ode na{a najstarija fabrika „Jugoalat” u ste~aj .Neka, otvori}e se neki supermarket. Samo ne znam kome. 064/2466... *** Za{to uvozimo krompir iz Holandije i po kojoj ceni? Da li je to onaj na{, {to smo ga izvezli? 063/8272... *** Blato i {qaka Podbaru mu~e, da je samo Milana Raki}a ulic! Marka Miqanova od po~etka do keja, a na semaforu sa Kosovskom, pa oko kontejnera-strava! Komunalna policija ne reaguje - da ne isprqaju svoje lepe uniforme. 064/3191... *** Zao duh iz putira, japanska katasrofa, stigao je i do nas, a {to smo ve} iskusili 1999. godine. Tekovine zapadne civilizacije? Na zelenoj pijaci opao promet, naravno u marketima je sve za{ti}e i upakovano! Jedan se vatrom igra, a drugi strada tj. ~ove~anstvo. 060/0227... *** Molim RTS javni servis, da pretplatu napla}uje kablovskim disrtributerima! Zato {to se preko wih gleda RTS. Pa na {ta ovo li~i KDS 895 dinara, RTS 500 dinara!? To je 1.395 mese~no, samo tv! Pozdrav, ~ika Sima. 063/503... *** Generacije 60-tih...Nad nama se vr{ile prve reforme {kolstva. Pretrpeli smo prelazak iz socijalizma u kapitalizam

ili ti demokratsko dru{tvo. Pregrmeli smo ratove na na{im prostorima, Nato bombardovawe. Sada ostajemo po stare dane bez posla, bez nade da do`ivimo penziju i mirnu starost. U vremenu kad je kasno za novi po~etak, a rano za umirawe. Prepu{teni ulici i kontejnerima. Sada }e po~eti da nam

oduzimaju i ono {to smo eventualno stekli, zbognepla}enih i nagomilanih ra~una. Mi smo generacije koje nemaju pravo na dobijawe stanova, niti kredita. Nemamo pravo na besplatno le~ewe. Zarobqenici sistema koji nas je odvukao na dno provalije. Zar smo zaista to zaslu`ili i ako smo ceo `ivotni vek radili i privre|ivali ovom dru{tvu? 062/848... *** Ako roditeq ne mo`e da brine o svojoj deci, ostavi ih u zdravstvenoj ustanovi sigurno sa poverewem, ~emu ta halabuka socijalnih radnika i pedagoga po medijima. Posao i struka im je da deluju brzo, efikasno i diskretno, te za{tite nemo}nu decu i usre}e decu i porodice bez dece. To im je redovan posao, a ne senzacija! 064/3191... *** Novi Sad oskudeva sa zelenilom pa zbog toga seku stara neodgovaraju}a stabla na Bulevaru osloao|ewa i zamewuju novim! [ta je istina? „Stara stabla” javora su dvadesetogodi{waci? Kakvo je onda ono od 60 godina? Javor je bio podoban, a sad odjednom nije! Kako to? Ni jedno stablo se nije osu{ilo! Bila su ukras i plu}a Bulevara! Od jutros ih nemilosrdno seku motorkama! Ko to ima koristi od toga? S po{tovawem! 063/5230... *** Gradske komunalne firme lane radile sa gubicima, barjaktar Toplana. E vala dosta vi{e. Svima otkaze, od gradona~elnika preko poslanika, do svih zaposlenih u javnim preduze}ima i zaposliti nove qude. 063/8272...


Referendumom protivprivatizacije „Vodovoda”

Odbornicio bezbednosti ugradu godine,agradskiombudsman}e po prvi put izvestiti gradski paralamentosvomradu. Po re~ima predsednika Skup{tine Aleksandra Jovanovi}a najve}ideosednicezauze}e izve{taji javnih gradskihpreduze}aorezultatimau pro{lojgodini,nekiovogodi{wiprogramipreduze}abi}e mewani,inekolikoulicatrebalobidadobijenazive. S. K.

Danassmenadirektora Gradskebiblioteke? Na dana{woj Skup{tini grada odbornici }e raspravqati i o smeni vi{egodi{wegdirektoraGradskebiblioteke Dragana Koji}a, a na wegovo mesto bi trebalo da bude postavqen odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine Milo{ Pankov, dok bi wega, u Skup{tini,trebalodazameniKristinaMene{i. NaovuinformacijuodreagovaojekolektivGradskebibliotekeiuputiosa-

op{teweukojemstojidaDraganuKoji}u „nije istekao mandat, niti postoji ijedanzakonskiosnovzarazre{ewe”. Tako|e,napomenulisudanepostoji saglasnost upravnika Nacionalne biblio t ek e pri razr e{ ew u/imen ov aw u direktora mati~nih biblioteka, {to propisuje Zakon o bibliote~koj delatnosti. Kolektiv Gradske biblioteke u saop{tewu ukazuje na nepravilnosti, politi~ke pritiske i strana~ka upli-

tawaurukovo|eweBibliotekom,uzkomentar da „LSV iznenadnim razre{ewemaktuelnogdirektora,namestonovogrukovodiocapostavqasvojstrana~ki kadar”. Na kraju saop{tewa ukazuju natoda`elezakonitpostupakiizbor direktoraputemjavnogkonkursa. Ina~e, Dragan Koji} je18 godina direktorGradskebiblioteke,atekzatri meseca mu isti~e mandat na ovoj funkciji. I. D.

U AKCIJI QUBITEQA @IVOTIWA NA NOVOM NASEQU

OliveraBala{evi} spasla13pasa Eutanaziju13pasa,kojisuod utorka prepu{teni sami sebi, spre~ili su qubiteqi `ivotiwaakcijomkojajeju~esprovedenanaNovomnasequgdeseoni nalaze. Na insistirawe OlivereBala{evi}, Slu`bazahvata-

se ne bude na{lo prihvatili{te. Inicijator akcije Dejan Vu~kovi} ka`edajenedopustivodaseovipsiubiju. -UZakonuodobrobiti`ivotiwa jasno pi{e da se psi koji suzdravi,~ipovaniisterilisa-

we pasa „^isto}e”odlo`ila je odno{ewe `ivotiwa, a kerovi ~iji je vlasnik u petak preminuo, osta}e na istom mestu dok

ninesmejuubijati.Ukolikoto bude ura|eno spremni smo da podnosimo tu`be, ali i da idemoispredSkup{tineiorgani-

Foto:F.Baki}

zujemo demonstracije - rekao je Vu~kovi}. O kucama koje se i daqe nalazeuogra|enomprostorutrenutno se brine Vlada Ramax. Posle prijave kom{ija da su psi napu{teni komunalna inspekcijajeiza{lanalicemesta,aRamaxujeGradskauprava zainspekcijskeposloveuputila poziv i obave{tewe da }e biti ka`wen ukoliko nastavi daihhrani. Za pse lutalice, prema re~ima Vu~kovi}a, postoji i re{ewe. Ova organizacija radi na projektu za izgradwu prihvatili{ta. -Imamoivolontereiveterinarske tehni~are i donacije u hraniilekovima,svejeobezbe|enojedinoGradtrebadanamda lokaciju i vodu. Prema na{em planu u prihvatili{te bi se sme{talopo100pasakojibiodmahbilisterilisanii~ipovani. To bi bilo samoodr`ivo prihvatili{te, a sve tro{kove koje mi ne mo`emo, pokrile bi donacijeizinostranstva.-ka`e Vu~kovi}. N. R.

TRKE ZA PROFESIONALCE I AMATERE

Novosadski polumaratonunedequ Novosadski NIS polumaraton, 18. po redu, odr`a}e se u nedequu11~asova,sastartomi ciqemnaistommestu-naTrgu slobode, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare. Predsednik Skup{tine „Novosadskog polumaratona” Laza Isakovka`edasedosadaprijavilo oko 320 takmi~ara, a da se o~ekujeda}eihnadantrkebiti500.

Polumaratoni{tafetnatrkapo~iwuucentruiodvijajuse istovremeno,atakmi~ari}esa trgatr~atikrozUlicuModene, BulevarMihajlaPupina,preko Keja `rtava racije, Bulevara caraLazara,uliceSimeMilo{evi}a, Jiri~ekove i Fru{kogorske na Bulevar despota Stefana,gdeih~ekaokretkodBalzakove ulice. Potom se vra}aju istom trasom, ali produ`avaju

Satnica zatvarawa ulica Povodom odr`avawa Novosadskog NIS polumaratona, odre|eneulice,kojepotpadajupodtrasu,bi}ezatvorene.KrozBulevarMihajlaPupinane}ebitisaobra}ajaod11do11.20~asova, doksetovremeprodu`avaza10minutauUliciIveLoleRibara.BalzakovaulicaiBulevardespotaStefanabi}ezatvoreni od11do12.30~asova,adodatnih15minutabi}eodvojenozaFru{kogorsku,Jiri~ekovuiUlicuSimeMilo{evi}a.Dvasatazabranesaobra}ajapredvi|enojezaBulevarcaraLazaraiKej`rtavaracije,doksetoprodu`avaza20minutanaBeogradskomkejuiuUliciBaj~i@ilinskog.Dunavskaulicasezatvaratokom celetrke,odnosnood11do13.30~asova.

9

SINDIKAT KOMUNALACA TRA@I]E PODR[KU GRA\ANA

DANAS ZASEDA SKUP[TINA

Predstavnicinovosadskepolicije danas }e na sednici Skup{tinegradaizvestitiodbornike i javnost o stawu bezbednosti u Novom Sadu tokom protekle godine. Time }e biti otvorena dana{wa sednica, na kojoj}esena}iipredlogoprijateqskoj saradwi s Rijekom, predlog odluke o daqinskom grejawukojomseuvodiobra~un poutro{kuodoktobranaredne

petak25.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sa Keja `rtava racije na Beogradski kej i Ulicu Baj~i @ilinskog,gdesena200metaraod fabrike „Hleb” nalazi druga okretnica. Preko Dunavske i Zmaj Jovine ulice dolazi se na ciq. Vremenski limit za ove trkejedvasatai30minuta. Takmi~aribrojevemogupodi}iusubotuod17do20~asovau malojsalihotela„Vojvodina”i dan kasnije od 8 do 10.30 ~asova naistommestu.Startninaiznosi 700, odnosno 800 dinara na dan trke, a uplate se obavqaju kod„Erste”bankenara~un3403739-62iliprilikompreuzimawa brojeva. Dodatne informacije mogu se dobiti na sajtu www.marathon.org.rs gde se obavqajuiprijave. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, ina~e predsednikorganizacionogodborapolumaratona,ka`edajeGrad poslao jasan signal o va`nosti ovemanifestacije. A. J.

Predavawe ambasadora Francuske Ambasador Republike Francuske Fransoa Gzavije Denijo pos et i} e dan as Fil oz ofs ki fakultet. On }e od 12 sati, u sali30naprvomspratufakulteta,odr`atipredavawenatemu „Sav rem en a Franc us ka u svetu”. Predavawe je na francuskom jeziku, a nakon toga je predvi|ena diskusija. Ulaz je slobodan. D. B.

Nigde u svetu vodovodi nisu privatizovani i takav eksperiment nije potreban Novosa|anima,kojive}pla}ajunajskupquvoduuSrbiji,87dinarazakubik.To je re~eno na ju~era{woj konferenciji za novnare, koju su uprili~ilipokrajinskiigradskisindikatradnikaustambenojikomunalnojdeletnostipovodomnajave da }e JKP „Vodovod sa stranim partnerom u}i u javno-privatno partnertstvo. -Tra`imodasepokrenegra|anska inicijativa za raspisivawe referenduma i po~e}emo da skupqamo potpise gra|ana - kazao je predsednik Pokrajinskog odbora sindikata komunalnih radnika MiloradKotur,najavquju}iimogu}nost organizovawa protesta. Sindikat, naglasio je Kotur, zainteresovanjeizajavnetribine, gde bi u~estvovali eminetnim stru~waci. Iskustva u okru`ewu potvr|ujudajezagra|anenajboqekada suvodovodnapreduze}ajavnisitemi, u vlasni{tvu dr`ave. U Holandijijezakonomzabrawena privatizacijavodovoda.USloveniji u Mariboru su raskinuli ugovorsprivatnikomivodovodni sistem ponovo vratili u vlasni{tvo lokalne samouprave. U Pe~uju, u Ma|arskoj, posle pri-

vatizacije, tamo{wi `iteqi i predstavnici lokalne samoupravenasilnosuu{liupreduze}ei preuzeli upravqawe firmom.U Hrvatskojsuseodmogu}eprivatizacijeza{titilitako{tosu vodovode ugradili u Zakon o vodama. Evropska unija ne zahteva od Srbije da se javni sistemi privatizuju, ve} da javno - komunalapreduze}atr`i{noposluju. Ovaiskustvapredo~enasunovinarima, jer Grad namerava da u „Vodovodikanalizaciju”dovede strate{kog partnera, posredstvom javno-privatnog partnerstva: Grad bi imao 51 odsto vlasni{tvaastrate{kipartner49 odsto. -Tih49odstostranac}edoneti unovcudobijenogodstranihbanakapopovoqnimuslovima,dok}e ratezakreditkrozcenuvodepla}ati Novosa|ani - skrenuo je pa`wuKotur,dodaju}idazaprivatizaciju, ili javno- poslovno partnerstvo ne postoje zakonska regulatva -Zakonolokalnojsamoupravi nakojiseGradpozivanereguli{e mogu}nost dovo|ewa i ulagawastranacaukomunalnisistem. Uz to lokalna samouprava nije vlasnik„Vodovodaikanalizacija”,ve}jetoRepublika-naveoje Kotur. Z. Deli}

„Yamirokvai”dolazinaEgzit Predvodniciesid-xezifankpokreta,razigrani„Xamirokvai”, na~elusapeva~emXejKejem,~ijientuzijazamgodinamaneslabi, potvrdilisusvojnastupkaohedlajneriEgzitfestivala. Karijera sastava „Xamirokvai” traje devetnaest godina pa ne ~udi obiqehitovakoji}eovajplesnispektakliznetipredpublikudvanaestogEgzita,kojiseovegodineodr`avaod7.do10.julanadobropoznatojlokaciji-Petrovaradinskojtvr|avi.Kakoka`uorganizatorifestivala,poredstarijihsinglova,ovajbritanskisastav}epredstaviti isve`materijalsasedmogstudijskogalbuma„RockDustLightStar„,koji jeiza{aounovembrupro{legodine.Dosadasu,uz„Xamirokvai”,svoj nastup potvrdili i „Arkejd fajer”, „Palp”, „Portished”, „Grajnderman”i„Andervorld”,doklistaizvo|a~arastesvakenedeqe. J. Z.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak25.mart2011.

c m y

10

УТИЦАЈ БЕЗБЕДНОСТИИЕСТЕТИКЕ НАСОМБОРСКЕБОЂОШЕ

Младице уместо зелених колоса

Венци и цвеће за погинуле војнике СТАРА ПАЗОВА: - Зденко Бзовски,Бранимир Крњајић,Душан Иванчевић, Драган Репија, Владимир Ковач,Крста Муминовић и Радован Медић –да се никад не заборави прошлост ради будућности. Дванаест година је као дванаест векова за оне који су изгубили најдраже и сваког 24. марта треба да их се сећамо, да

се оно што се нашем народу и нашој земљи десило никада не понови - рекао је председник општине Стара Пазова Горан Јовић. Делегације Војске Србије, oпштине Стара Пазова,родитељи и остали положили су венце и цвеће на спомен-обележје у центру Старе Пазове. A.M.

СОМБОР: Недавна „акција“ ћелави.-Као и са обе стране присомборских комуналаца из Јавног ступне стазе Жупанији, на месту комуналног предузећа „Чистоћа“ ових бођоша чије је стабло било током које су, с првим лепшим потпуно труло изнутра,можда већ пролећним данима,посекли неко- данас биће нова засађена стабла лико прастарих гигантских бођо- Сомборцима омиљеног целтиса, ша на почетку Стапарског пута у парку који окружује здање Жупаније,односно Скупштине Града, по ко зна који пут је покренула дискусију у овом граду о односу према зеленилу.Док су тврдокорни заштитници старих колоса са Мисисипија,одакле су почетком прошлог века и донети у Сомбор,упорни у тврдњи да се сомборско зеленило по којем је овај град надалеко познат,свакодневно смањује,из ЈКП„Чистоћа“поручују да се ништа не радинапамет. - ЈКП „Чистоћа“ ради искључиво по налогу градске дирекције за изградњу и налога ресорне инспекције -каже први човек овог предузећа Андрија Пензеш - Ова ста- Сомборцизабринутизбогсвогзеленила бла су посечена у склопу партерног уређења Трга цара Уро- стара између 14и 16година,која ша, по пројекту који је одавно ће врло брзо бити такође раскоодобрен и који се приводи крају. шне крошње -каже Пензеш и као Он подразумева замену трулих потпуно несувисле оцењује предстабала,која су склона паду и са- логе усмерене ка томе да се пре мим тим представљају опасност рушења, селективно, у међупроза грађане Сомбора - каже Пен- стор старог дрвореда саде младизеш и уједно умирује оне Сомбор- це, чиме би се, по појединим туце који страхују од тога да им град мачењима, остварио „континуи-

Danas u GRaDu BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (15, 19.30), „Guliverova putovawa” (1315), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13,15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.30), „Artur i rat dva sveta (13.45), „Kraqev govor” (17.45), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (16), „Crni labud” ( 20.15), „Ma nije on takav” (20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (18.10, 20.20), „Invazija sveta: bitka zala” (15.45, 18.00, 22.25), „Rango” (14, 16.10, 18.20), „Sedam dana slobode” (21.50), „Posledwi cirkus” (22.40), „Svet okeana” (17.30), „Bezgrani~no” (20.30, 22.30), „Sakr pan~” (15.30, 17.40, 19.50) Jadran: „Kako da zna{„ (19), „Neprijateq„ (21).

POZORI[TA Novosadskopozori{te„Pomoranxina kora„ (19.30)..

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ru`icaErgela{ev, BranislavaSpiroska i Svetlana \uki} iz Novog Sada, Jelena Kne`evi} iz Ba~kog Jarka, Blanka Despotovi} iz Titela, Biqana Pilipovi} iz Ba~ke Palanke i MilicaDimi} iz Nadaqa, DE^AKE: AndaTanovi}, JovanaPobri}, ElviraPudar, TeodoraRankovi}, AleksandraFimi} i FastrijaAziri iz Novog Sada, Gordana Jokovi} iz Kisa~a, Dijana Bajat iz Gajdobre, An|elka Ivi} iz Ravnog Sela i BiqanaPopovi}-Markov iz Ba~kog Gradi{ta.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marika Tibora Lasla Smiqani} (1957) u 10.30 ~asova, Miroslav Adama [iroki (1958) u 11.15, Miroqub Qubana Januzovi}a (1942) u 12, Eva Milorada Rukavina (1939) u 12.45, Du{ka Aleksandra Pejovska (1943) u 13.30, Mom~ilo Branka Mari} (1936) u 14.15 i Zumrije Fazlija Ajvazi (1957) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Petar Klare Novakovi} (1950) u 13 ~asova i Viktorija Josipa Popovi} (1934) u 15. Na Tranyamentu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Pero Vlada Bursa} (1946) u 13 ~asova, dok }e na Gorwem starom u Futogu bit sahrawen Petar Save Pe}o (1941) u 15.

ло стрпљења,како би се након завршетка свих радова на партерном уређењу Трга цара Уроша,па самим тим и на уређењу зелених површина и дрвореда,могли и сами уверити у којој мери је поштована наклоност Сомбораца према варошком зеленилу. М.Миљеновић

Сајам запошљавања у Кикинди

Дан сећања на жртве ТЕМЕРИН: Удружење бораца рата од 1990. године у Темерину, низом манифестација обележило је 24.март –Дан сећања на убијене и настрадале у НАТО агресији. У 10часова положени су венци на гробове Недељка Ђукића и Синише Лаушева на месном гробљу у Бачком Јарку. У православном храму Свети Георгије у МЗ Старо Ђурђево одржан је парастос свим погинулим борцима од 1990.до 1999.године. У сали биоскопа у Темерину приказан је документарни филм о 78дана агресије,а након тога, подељени су пакети члановима удружења. М.М.

тет“ у замени дрвореда. Према његовим речима,сенка коју стварају, при иоле јачем ветру паду склона стабла старих бођоша, у потпуности би „угушила“ нове младице,молећи Сомборце за ма-

КИКИНДА: Национална служба за запошљавање организоваће данас, од 11 сати, Сајам запошљавања, у просторијама ресторана „Раднички дом“.Свикојидођунасајам, снамеромдапронађу запослење, треба да понесу што више својих радних биографија, како би их приложили на

штандовимакомпанијазакојесузаинтересовани. Од13сати,уплавојсалиресторана,запослодавце ћебитиодржанатрибинасатемом„Финансијскостимулативне мере Националне службе за запошљавањеособасаинвалидитетом”. А.Ђ.

TElEfOnI

Улагање у енергију воде

ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић и представник фирме „Макс енеко”Милан Гало потписали су јуче споразум о изградњи хидроелектрана у Стајићеву и Томашевцу. Како је предвиђено,инвеститор,односно поменуто предузеће, са седиштем у Земуну, између осталог ће израдити планско–урбанистичку документацију, обезбедити логистику и опрему затехничку реализацију пројекта. - Први пројекат у коришћењу алтернативних видова енергије било је постављање соларних колектора у Општој болници „Др Ђорђе Јоановић” и у Дому ученика „Ангелина Којић Гина”.Садаје реч о изградњи две мање хидроелектране, снаге до једног мегавата, у Стајићеву и Томашевцу. То су пионирски пројекти који ће заград Зрењанин бити од изузетног значаја,пре свега у погледу коришћења хидроенергетских потенцијала Војводине, а с друге стране и у едукативном смислу забудуће генерације –рекао је Михајлов. Радослав Стриковић је навео да оно што желе покрајински секретаријат и локална самоуправа јесте да покажу да наизглед мали потенцијали заправо нису такви ако се озбиљно схвате. -Надам се даће ово бити добар путоказ засве оне који желе да улажу у овакве пројекте – рекао је Стриковић након потписивањаспоразума. Ж.Б.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTAZA MALE@IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DRCVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NICENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS„ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

СУБОТИЦА: Привредни суд у Суботици, донео је јуче решење о покретању стечајног поступка за “Фиделинка Пекару“ и именовао Радована Шиљеговића за стечајног управника. Стечајни поступак покренут је на предлог АИК банке из Ниша због трајне неспособности плаћања дуга “Фиделинка Пекаре“, који је 28. фебруара ове године износио 401 милион и 456 хиљада динара. Како је рекао Иван Чељуска, “Фиделинка Пекара“ је од 30. септембра прошле године непрекидно у блокади, а 15. децембра 2010. рачун је блокиран и од стране АИК банке за тадашњи дуг у износу од близу 220 милиона динара. И поред тога, речи правног заступника АИК банке БожидараБероњео начинима потраживања дуга од “Фиделинка Пекаре“ звуче помало неуобичајено. Директорица “Фиделинка Пекаре“ Љиљана Лучић није оспорила ниједан од изнесених навода,

истичући како је сада све у рукама стечајног управника с којим што пре ступити у контакт. Она је оптимиста и када је реч о залихама сировина, за које тврди да неће бити доведене у питање, као и за решавање проблема око возила “Фиделинка Пекаре“ за које каже да постоје. Упитана због чега је исказан оволики дуг према АИК банци, она каже да су обавезе настале на основу уговора о јемству, који су имали с матичном фирмом, тј. на основу кредита АИК банке у износу од 220 милиона динара. Деведесет посто блокаде односе се на банке, где је “Пекара“ јемац. Јучерашњем рочишту присуствовао је и члан Градског већа задужен за привреду Ласло Караи, који је такође рекао да много тога зависи од стечајног управника. - Могућности за наставак производње зависе искључиво од стечајног управника - навео је Караи. З. Ромић

Протест грађана због постављања сплава

БУРНО ЗАСЕДАЊЕ СО КУЛА

Радикали напустилиседницу КУЛА: На дневном реду седнице Скупштине општине Кула нашле су се четири тачке везане за недавно одржан референдум о увођењу месног самодоприноса у месним заједницама „Доњи град“ и „Горњи град“ у Кули и насељеним местима кулске општине Липар и Крушчић. Одборници СО Кула највише времена су потрошили на расправу која није била на

Одборници Српске радикалне странке напустили су седницу зато што, како су навели, морају да пруже подршку одборнику њихове странке Зорану Матошевићу који већ три дана штрајкује глађу због тога што општина фаворизује „Стар секјурити“ у односу на његову агенцију за обезбеђење „Елтек“ која нуди услуге повољније. Такође, ВелиборМилојичић независни одборник тврдио је

Дијагноза прекоинтернета

ВРШАЦ: Општа болница из Вршца и Жупанијска болница за ургентна стања из Решице ових дана започињу јединствен подухват у обе земље на увођењу коришћења телекомуникација у здравству две установе. Овим ће се увести у праксу размена података, слика, видео и аудио материјала како би пружили здравствене услуге на удаљеним локацијама, што је до иначе привилегија најразвијенијих земаља света. Пројекат двеју болница „Развој прекограничне мреже теледијагностике и телекомуникације у здравственим установама“ пружа могућност лечења и када лекари нису у тој установи или се налазе преко границе матичне земље. Из ИПА фондова ЕУ за ове намене уложиће се око 1,2 милиона евра за обе болнице, а општине су обезбедиле учешће као и помоћ влада Румуније и Војводине. Координатор и аутор пројекта др ЈонСвера, специјалиста интерне медицине у вршачкој

болници, истиче да ће се до краја године инсталирати сервери, стубови за електронску комуникацију и повезивање здравствених установа не само у Србији и Румунији. Ту је и програм опремања болница у Вршцу и Решици најсавременијом медицинском опремом као делом овог информационог система. - Лекари специјалисти путем овог система примају захтев и одмах имају увид у електронски картон пацијента иако су удаљени хиљадама километара. Путем сервера могу да буду на вези и са колегама широм света, који употребом рачунара, одмах могу да добију информацију у дигиталном формату, од ренген снимка и скенера , до резултата патолошких прегледа, што ће значајно унапредити пружање најтачније дијагнозе пацијенту – појашњава др Свера нову технологију лечења. То исто омогућује и сазивање конзилијума путем интернет везе и омогућити квалитетно пружање здравствене

Странкепрече одкомуналних послова

ЗРЕЊАНИН: Ситуација пред недељне изборе за чланове савета и надзорних одбора у дванаест градских и сеоских месних заједница у Зрењанину одаје утисак као да се одржавају локални избори. Јер, политичка препуцавања и оптужбе, предизборна обећања, страначка представљања кандидата, управо подсећају на веће изборне утакмице. Иначе, о будућем месном руководству у недељу, од 7 до 20 часова, изјашњаваће се становници градских месних заједница Соња Маринковић, Никола Тесла, Берберско – Болница, Мала Америка и Шумица, те мештани Елемира, Перлеза, Томашевца, Лазарева, Јанков Моста, Лукиног Села и Тараша.

питањима од интереса становника који у њима живе, о комуналним инвестицијама, расписивању ре ферендума, увођењу самодоприноса и другим. Важно је зато изаћи на недељне изборе и ода-

Нема политичког рата

У недељу изјашњавање у месним заједницама

Градоначелник Зрењанина Милет а Михајлов и председник Скупштине града Алекс андар Мартон упутили су заједнички позив грађанима са територија ових месних заједница да изађу на изборе и својим гласом допринесу успешном функционисању основних јединица локалне самоуправе. - Савети и надзорни одбори месних заједница одлучују о многим

који је отишао до месне заједнице да подржи његову кандидатуру. - Неки млади људи су се понудили да му помогну око попуне формулара, али је он, пре него што је ставио потпис, ипак по-

Портпарол Градског одбора Демократске странке у Зрењанину Драган Станишић сматра да избори за савете и надзорне одборе МЗ не могу бити показатељ рејтинга партија које делују на локалном нивоу. По његовом мишљењу, не постоји политички рат око ових избора, нити је он потребан. - Потребно је да грађани изаберу своје представнике који ће решавати свакодневне проблеме у њиховој средини – рекао је Станишић. Радикалка Данијела Пауновић, пак, сматра да су такве тврдње апсурдне, јер је, како каже, очевидац да активисти ДС-а у време овере изјава за подржавање кандидатуре врше огроман притисак на грађане.

Испред скупштинске зграде, јуче је остало око двадесетак грађана потписника петиције против доласка сплава „Харем“ на обалу Великог бачког канала. Они се противе јер сматрају да ће им сплав који прима 600 људи и има живу музику стварати велику буку. По завршетку седнице грађани су разговарали са Светозаром Буквићем, председником општине, који им је рекао да уколико власник сплава, МиланМитровић буде имао сву документацију, они му морају издати употребну дозволу. да је Ковач прекршио Правилник дозвољавајући новинарима „Дневника“, „Блица“, „Вечерњих новости“ да присуствују седници иако је стари Правилник још увек на снази. Међутим, Ковач нам је тим поводом рекао да „није дошло до повреде Правилника јер су новинари поднели акредитације, а и договор са ОЕБС-ом, НДНВ-ом и НУНС-ом је био да се новинари пусте на седницу“. М. Кековић

заштите. Истиче и да ће у каснијој фази пројекта бити могућ и директан преност хирушких операција и жеља му је теле медицина постане образовна база за универзитете у Београду, Новом Саду и Темишвару. Систем телекомуникација ће се прво инсталирати у вршачкој болници, а потом повезати са домовима здравља у Вршцу, Житишту, Белој Цркви, Алибунару, Пландишту, Ковину Ковачици и Сечњу, око пола милиона пацијената са овог подручја ће имати електронске здравствене картоне. Ових дана Покрајински секретаријат за здравсво обезбедио је одељењу за дијализу вршачкој болници апарат за реверзну осмозу, вредан око 30 хиљада евра. Директор болнице др Средоје Ђурић објашњава да тај апарат припрема воду из мреже за апарат за хемодијализу, који тренутно корист 60 пацијената из четири јужнобанатске општине. Р. Јовановић

УЗАВРЕЛА АТМОСФЕРА ПРЕД НЕДЕЉНЕ МЕСНЕ ИЗБОРЕ

Грађани неће сплав

дневном реду. Поводом, како су одборници опозиције навели, незаконитог снимања претходних седница, начелник Општинске управе СтеванВакула је рекао да је видео надзор постављен у складу са договором и по налогу полиције, док је Жељко Ковач председник СО Кула истакао да је он тражио снимање. Из Полицијске управе у Сомбору кажу да они тако нешто нису захтевали.

брати оне кандидате, своје комшије, који ће на најбољи начин заступати заједничке интересе – поручили су Михајлов и Мартон. А, пред одлуку кога да подрже, грађани бивају засути бројним контроверзама које прате ове изборе. Предузетник Алекс еј Илић, који се кандидовао за члана Савета МЗ Соња Маринковић, тврди да су непознате особе покушале да обману старијег комшију

гледао папир и запањио се када је схватио да је требало да „аминује” кандидатуру њему неке непознате и подметнуте особе – рекао је Алексеј Илић, који се кан ди до вао као не стра нач ка личност. Потпредседница Градског одбора Српске радикалне странке Данијела Пауновић тврди да су на самом почетку поједине политичке партије кршиле Статут месних заједница у ком јасно пише да је МЗ нестраначка интересна заједница грађана. - Примера ради, у МЗ Берберско - Болница наступа се страначки. Српска напредна странка отворено позива грађане на својим флајерима да их страначки подрже на наредним изборима. Такође, Лига социјалдемократа Војводине злоупотребљава не страначке просторије МЗ, то јест Клуба старих, у којима се до касних вечерњих часова одржавају састанци – навела је Пауновићева на конференцији за новинаре. Ж. Балабан

НЕПОЗНАТА СУДБИНА НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА

Псичекајуновидом

СУБОТИЦА: Судбина животиња из бачкотополског азила чија, је власница погинула у пожару и даље је неизвесна. Бригу о азилу Етеле Мерк, који се налази на салашу 116 у Бачкој Тополи, где је било око 500 паса и 100 мачака, преузела је општина Бачка Топола, док се не пронађе трајно решење. У току је процесу коме се утврђује чији власници паса су познати, да ли су пси ревакцинисани, чиповани и у којим условима живе. Азил су посетили и представници удружења „СОС анималс“ из Београда, а на друштвеној мрежи Фајсбук основана је група „Спасимо Етелине псе“, где се учланило преко 1.000 људи, жељих да помогну у одржавању азила и воде бригу о животињама. - Када завршимо све законске процесе и прибавимо потребна документа, пси ће моћи да се удомљавају. Сада је азил затворен и општина води бригу о њему. Морам да ис-

11

У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ У ВРШЦУ УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК У „ФИДЕЛИНКА ПЕКАРИ“

Дуговинеугрожавају производњу?

petak25.mart2011.

Засад довољно хране, а шта даље...

такнем да су животиње у доброј кондицији и да многа удружења, као и сами грађани доносе храну. Вест да ће пси из бачкотополског азила бити пребачени у Суботицу није тачна и не знам ко је могао то да каже - објашњава шеф СБО ветеринарске инспекције Александар Пижурица. У последње време кренуле су приче да ће животиње из азила бити пребачене у Суботицу, где још увек није постигнут договор између града и Удружења за заштиту животиња „Пријатељ“.У ветеринарској инспекцији тврде да то није тачно. Заступница Друштва за заштиту животиња „Пријатељ“ Бранка Бојанин у протекла три месеца није успела да пронађе заједничко решење са градом о збрињавању 700 паса и мачака. Град им је дао једнократну помоћ од 40.000 динара, доноси храну и чисти септичке јаме.

- Ми немамо законску обавезу да финансирамо рад приватних удружења, па самим тим ни „Пријатеља“. Законом о добробити животиња били смо обавезни да формирамо прихватилиште за напуштене животиње, имамо службу за хватање паса и мачака луталица и све то у оквиру ЈКП „Чистоћа и зеленило“ и помажемо колико можемо удружењу „Пријатељ“, тако што довозимо храну, празнимо септичке јаме, односимо им смеће из контејнера како би животиње биле смештене и хигијенским условима. Понудили смо разне програме за удомљавање животиња - истиче члан Градског већа за екологију и комуналије из Суботице СузанаДулић. Проблем између града и Друштва „Пријатељ“ у овом се тренутку чини нерешивим. „Пријатељ“ не одустаје од својих захтева да их финансира град, а град нема ту обавезу. А. А.

VESTI Обустава наставе у кикиндским школама

КИКИНДА: Како каже председник Синдиката просветних радника Војводине за кикиндску општину МиланТрбовић, 13 основних и све средње школе у кикиндској општини, данас ће обуставити наставу. Настава ће се редовно одвијати једино у ОШ „Јован Поповић” и ОШ „Фејеш Клара”. Наставу прекидају школе у Накову, Банатском Великом Селу, Руском Селу, Мокрину и Башаиду. Школе „Јован Поповић” и „Фејеш Клара” и у Банатској Тополи, Иђошу, Новим Козарцима и Сајану, чланице су Самосталног синдиката образовања Србије, а његови представници ће у току ове седмице одлучити да ли ће и на који начин А. Ђ. штрајковати.

Дечјифестивал „Ђерам” СИРИГ: Културно–уметничко друштво „Бранко Радичевић“ организује сутра, у Сиригу 5. дечји фестивал Деца чувари традиције „Ђерам“. Учествоваће 12 ансамбала, девет из Србије и по један из Украјине, Румуније и Македоније. Председник КУД-а „Бранко Радичевић“ ДраганРакић каже да фестивал бити одржан у фискултурној сали ОШ „Данило Зеленовић“ пошто је Дом култур у Сиригу у веома лошем стању. У 17 часова учесници ће имати свечани дефиле од школе до центра и назад, а програм почиње у 19 часова. М. М.

Општинска смотра дечје драме КИКИНДА: Сутра од 10 сати, у Дому културе у Башаиду, биће одржана Општинска смотра дечје драме, у организацији Завода за културу општине Кикинда и КУД-а Башаид. Покровитељ Смотре је локална самоуправа.Такмичиће се седам позоришних трупа: Основна школа „Ђура Јакшић”, Основна школа „1.октобар” из Башаида, Основна школа „6.октобар” из Кикинде, Културно - уметничко друштво из Мокрина са две представе, Културно – уметничко друштво „Миливој Оморац” из Иђоша и Културно – уметничко друштво Башаид. Смотру ће отворити заменик председника општине Кикинда Милош Латиновић, а селектор смотре је координатор Завода за културу општине Кикинда Милан Д. Оука. Три најбоље представе надметаће се на Зонској смотри, која ће бити одржана 20. априла у Зрењанину. А. Ђ.


12

crna hronika

petak25.mart2011.

dnevnik

DIREKTORGENERALNOGINSPEKTORATAMINISTARSTVAPOQOPRIVREDE,TRGOVINE,[UMARSTVAIVODOPRIVREDEDU[ANPAJKI]TVRDI:

U„Skaidovoj”lozova~iogromna koncentracijametanola

Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva, i vodoprivrede Du{an Pajki} ju~e je poru~io gra|animadaizbegavajurakijenelegalnogproizvo|a~a„Skaid”iz Subotice,preciziraju}idajes tr`i{ta do sada ve} povu~eno oko3.500litaranebezbednerakije. – Osim rakije {qivovice prepe~eniceupakovawuodpolalitra,potrebnojeizbegavatirakiju{qivovicuu,tako|e, plasti~nompakovawuodlitra s50odstoi40-postotnulozova~uupakovawuodjednoglitra–

rekaojePajki}RTS-uuizjavi povodom smrti tri osobe koje sukonzumiralerakijutogproizvo|a~a. On je pozvao gra|ane da se, ukoliko primete ove proizvodeuradwama,obratePoqoprivrednojinspekciji,aiveletrgovcima, kao i maloprodajama, da pregledaju rafove i da, ako ihuo~e,takveartiklepovukuu magacin i obaveste inspekciju da bi ih sklonila na bezbedno mestoidavi{enikonebinastradao. Pajki}jerekaodaMinistarstvo redovno obavqa inspekcijskekontroleidasu,poZa-

POLICIJSKAUPRAVAZREWANIN

Na|eno40paketi}a marihuane PripadnicizrewaninskePolicijske uprave uhapsili su AleksandraT. (24)izZrewanina i odredili mu meru zadr`avawa zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u prometopojnihdroga. Kod osumwi~enog je prilikom pretresa stana i drugih prostorijaprona|enoioduzeto 40paketi}aukojimajebilasa-

su{ena biqna masa, za koju se sumwadajemarihuana.Otkrivenajeijednaplasti~nabo~icau kojoj je bila te~nost nalik na metadon,kaoivi{enepoznatih tabletaidigitalnavagazapreciznomerewe. AleksandarT.}euzkrivi~nu prijavu biti sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. @.B.

PRIJAVAPROTIVDVOJICEUSUBOTICI

Teretesezakra|e Suboti~kapolicijajepodnela krivi~nu prijavu protiv NorbertaB. (1988.)izSubotice zbogpostojawaosnovasumweda je izvr{io vi{e krivi~nih delaprovalaikra|a. Osumwi~eniseteretidajeu proteklih mesec dana provaqivao u ku}e na teritoriji Subotice iz kojih je odnosio razne predmete koje je potom prodavao. Sumwa se da je Norbert B. prodavao kao sekundarnu siro-

konuobezbednostihrane,ioni koji „prometuju”, odnosno trgovci i proizvo|a~i, tako|e odgovornizabezbednostproizvoda. – Svaki odgovoran trgovac bitrebalodaodonogaodkoga dobavqarakijuzatra`ianalizu, koja }e potvrditi da je taj proizvod zdravstveno bezbedan – rekao je Pajki}, objasniv{i da proizvo|a~ potvrdu dobija posleanalizeuovla{}enojlaboratoriji. Pajki}jerekaodasenesla`estimdakontrolanijebila dobrajerjelaneizrazli~itih razloga s tr`i{ta povu~eno

130.000 litara razli~itih alkoholnihpi}a. –Ovdeseradiokriminalu,o nelegalnim radwama, o tokovimakojejeveomate{kokontrolisati,takodajena{ainspekcijska slu`ba u svom radu primenilasve{tomo`emodauradimodaovospre~imo–rekaoje Pajki}, i dodao da „ne postoji takavsistemkontrolekojivam mo`e garantovati sto odsto da seovone}edesiti”.–Naprvom mestujeodgovoranproizvo|a~i zbog toga }e protiv wega biti podnetakrivi~naprijavajerje moraodanatr`i{tepustibezbedanproizvod.

TRAGEDIJAUPORODI^NOJKU]IVEREKOVA^EV-[VARCUZREWANINU

Penzionisanalekarka izgorelanakau~u Lekarka u penziji Vera Kova~ev-[varc(65)izZrewaninaizgorelajeupo`arukojijeju~epre podne izbio u wenoj porodi~noj ku}i, u Ulici Ive Lole Ribara 37ucentruZrewanina.Policijskaupravautomgradusaop{tila jedajepo`arizbiookodevetsa-

familije,awenotacjebiovojni lekar.Verajedugo`ivelauNema~koj, posle se vratila u porodi~nu ku}u u Zrewaninu, nedaleko od gradske magistrale i centra grada. @ivela je sama u woj. Radilajekaosportskalekarka,a pokojnimu`,kojijeumroprene-

me bila razo~arana u `ivot a i zdravqe joj bilo ozbiqno naru{eno. Deca je nisu pose}ivala, a to je Veri te{ko palo. Nedavno se povredila i razbila arkadu, a navodno je pre dve nedeqe i isekla ruku, vaqda u nameri da se ubije. Pri~a se i da je mnogo pu-

la `ivot u po`aru. Kada smo je upitali kakva je bila wena kom{inica, sagovornica je bila {okirana. “Bila? Nije vaqda nastradala?”,zapitalajeEmilija,a zatimizaplakala. – Videla sam plamen iz wene ku}e, ali sam pre{la ulicu. Ni-

vinuibakarneolukekojejeskidaosku}a. Tako|e,pripadniciPolicijske uprave u Subotici podneli su i krivi~nu prijavu protiv maloletnoglicazbogpostojawa osnovasumwedajeizvr{ilovi{ekrivi~nihdelate{kekra|e. ^etrnaestogodi{wak je u nekolikonavratauposledwatrimeseca od starijih osoba otimao torbenaulici. A.A.

Dim je kuqao kroz prozore

Soba u kojoj je nastradala doktorka

tiidasuuwegovomga{ewuu~estvovali pripadnici Vatrogasno-spasila~ke ~ete Odeqewa za vanrednesituacije.Uzrokizbijawa vatrene stihije jo{ nije poznat, a zrewaninska policija radi na otkrivawu svih okolnosti kojesudoveledoovenesre}e.Telo pokojnice odneto je na obdukcijuunovosadskiZavodzasudsku medicinu. O~evicika`udajeprizorunutarku}ebiojeziv.Doksupolicajci i vatrogasi obavqali uvi|aj, deokrovajo{jegoreo.Pokojnica je,ispri~alisu“Dnevniku”izvoriizistrage,zate~enanakau~uu dnevnojsobi,upolusede}empolo`aju.Le{jepotpunoizgoreo. Vera Kova~ev-[varc, pri~aju wenekom{ije,poti~eizugledne

NAPRELAZUBATROVCIHRVATSKIDR@AVQANI UHAP[ENIZBOGKRIJUM^AREWA

Spre~en{verc zlataideviza Na grani~nom prelazu Batrovci uhap{eni su Jakov B. (50)iRu`icaB.(45)izZagreba, kojisupoku{alidaprokrijum~are50.000evrainakitvredan 7,4 miliona dinara, saop{tila jeju~ePolicijskaupravaSremske Mitrovice. Oni su u automobilumarke„{kodaoktavija” poku{ali da prenesu 1,8 kilogramnakitainovacizSrbijeu Hrvatsku. Zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo krijum~arewa, privedeni su istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici,kojiimjeodrediopritvorodosamdana. Prekr{ajnisudu[iduje,na osnovu Carinskog zakona i Zakonaospre~avawuprawanovca,

On je najavio da }e Inspektorat apelovati na sudske organe da u ovom postupku odgovornimlicimazabrane,uskladu sa Zakonom o bezbednosti hrane,nesamotrenutnobavqewe ovom delatno{}u nego i ubudu}e. – Svaka prirodna vo}na rakijasadr`imaliprocenatmetanola, a u lozova~i je ona ogromna–naveojePajki}.–U lozova~i je dozvoqena koncentracija metanola od jednog do ~etirigramapolitru,a„Skaidova” je imala ~ak 45,7 grama po litru, {to je nezamisliva koli~ina. (Tanjug)

izrekao Jakovu B. dve nov~ane kazne,aRu`iciB.jednu,navedenojeusaop{tewu. UUpravicarinaSrbijepodse}ajunatodajeovotre}avelikazaplenazlataidevizauovoj godini. Pre nedequ dana spre~en je poku{aj krijum~arewa 30,24 kilograma zlata i 85.000 evranakontrolnompunktuRudnica ka Kosovu i Metohiji, a pre ne{to vi{e od mesec dana vi{e od 24 kilograma zlata na grani~nomprelazuPre{evo. Kori{}ewem naprednih i svetski priznatih metoda kontroleistalnomsaradwomsbezbednosnimstrukturama,Uprava carinau~estvujeuza{titidru{tva od pretwi terorizma i transnacionalnogkriminala.

kolikogodina,biojeko{arka{. Vera je za sobom ostavila troje dece, }erku i dva sina. Oni su i daqeuNema~koj.Kom{ijeipoznaniciveledajeuposledwevre-

Psizavr{ili uazilu Udvori{tuporodi~neku}e pokojne Vere Kova~ev[varcbilasuwenadvapsa. Po{to su ostali bez gazdarice,powihsudo{liradnici JKP “^isto}a i zelenilo”, preduze}a koje vodi ra~una o napu{tenim `ivotiwama.Oni}ebitisme{teni uazilzanapu{tenepse.

{ila – pet paklica cigareta dnevno. Grejala se na drva, pa je mogu}edasu,iliupaqenacigareta,ilivatraizpe}i,uzrokpo`ara. –Zajednosmoodrasle,alisam se, ipak, vi{e dru`ila s wenom sestromjerjeVeraoti{lauNema~ku. ^esto smo pri~ale u posledwe vreme i stekla sam utisakdajebilaveomarazo~arana, mahom zbog toga {to joj se deca nisujavqala.Anekadajevolela dru{tvo,bilajepoznatakaohumanitarka, donosila je iz Nema~kepomo}zanezbrinutudecu, izbeglice… – ispri~ala je za “Dnevnik” Verina kom{inica EmilijaHorvat. Ina~e,Emilijauprvimahnije znaladajeVeratragi~nookon~a-

samhteladaznam{tasede{ava– dodalajeova`ena. KuqawedimaivatreizVerineku}eprimetiojei\uricaMilankov,domaruobli`wojPoqoprivrednoj{koli. – Dim je izbijao kroz prozor, bilo je stra{no za videti. I daqe ne mogu da verujem da se ovo dogodilo–izjaviojeMilankov. An|elija\.,kojajebrinulao Veri Kova~ev i obilazila je od 24.novembra,ispri~alajedajeju~ebilaswomod7do8.30~asova, neposredno pre tragedije. Ostavilajujenakau~u,nakojemjepokojna penzionerka uglavnom i provodilavreme.Tek{tojeoti{lapobicikl,kom{ijesujojdojaviledagoriVerinaku}a. @.Balaban

ZAHTEVNEZAVISNOGPOLICIJSKOGSINDIKATASRBIJE

Pomo}policajcimazbog vijetnamskogsindroma Nezavisni policijski sindikat Srbije (NPSS) zatra`io je ju~e, povodomtragi~nogdoga|ajauselu Duboka,pomo}policajcimakojisu bili u~esnici rata zbog „sve prisutnijeg vijetnamskog sindroma” u Srbiji.Timpolicajcimajepotrebna psihoterapijska pomo}, prihvatawe od dr`ave i dru{tva i ispuwewedelaobe}awapoliti~keelitekojaihjesvojevremenomobilisalaurat,navedenojeusaop{tewu. Predsednik NPSS-a Mom~ilo Vidojevi}najaviojezahtevzahitno re{avawe stambenog pitawa i „popu{tawe„ uslova za odlazak u penzijuzasvekolegeu~esnikeborbenihiratnihdejstava. NPSS ukazuje na doga|aj u selu DubokakodJagodine,gdejebiv{i policajac Vladica Maksimovi}

ubio neven~anu suprugu Sne`anu Bogdanovi} i te{ko ranio dvoje me{tana, {to je, posle svirepog ubistvamajketrojedeceubeogradskomnasequKote`,drugoubistvo

u posledwa ~etiri meseca koje su po~inili policajci ili biv{i pripadnici. „Trenutnemetesu~lanoviporodicailiosobekojesusubicamau emotivnoj vezi, a ignorisawe pro-

blema ratnih veterana moglo bi imatijo{te`eposledice”,navodi NPSS. DolaskomministraIviceDa~i}a na ~elo MUP-a situacija se znatnopopravqa.Osimzakqu~ivawa Posebnog kolektivnog ugovora, od kojeg se o~ekuje smawewe tenzije u vezi s po{tovawemsatniceradnogvremena,Ministarstvojepokrenulo i pilot-projekat „Podr{kakolegi”,kojise sprovodi u najve}oj beogradskojjedinici,Brigadipolicije.Tajprojekatpodrazumevauvo|eweprogramaprimarnepsiholo{ke prevencije,kojidoprinosipodizawunivoamentalnogzdravqa,motivacije i efikasnosti policijske

slu`be i dobar je za po~etak, ali nije dovoqan, jer obuhvata mali brojjedinicaiqudiinezalaziu su{tinuproblema. Zatojesindikatpokrenuoprojekat„Plavosrce”,kojisebaviproblemimaposttraumatskogstresnog sindromakodpolicajacaikoji}eu narednih mesec dana biti prosle|en MUP-u i svim politi~kim i drugimdru{tvenimstrukturamana razmatrawe. Vidojevi}jenaveodazabriwava sve u~estalije „pucawe mentalnog zdravqa”kodkolegaidajenajmawe {toNPSSo~ekujedajo{nekome „puknefitiq”jerjeshvatiodaje posle30godinapo{tenogradanapu{ten,bezre{enogstambenogpitawainaru{enogzdravqa. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

petak25.mart2011.

13

HA[KITRIBUNALJU^ESAOP[TIO

Odlukao[e{eqevomzahtevu zaosloba|awe4.maja Odluku o zahtevu Vojislava [e{eqa za osloba|awe,posleokon~awadokaznogpostupkaoptu`be,Ha{kitribunalobjavi}e4.maja,saop{teno jeju~euHagu. Lider Srpske radikalne stranke je, po~etkom marta,zatra`ioodpretresnogve}adagaoslobodi po{to Tu`ila{tvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednuoptu`buprotivwegazazlo~ineuHrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. [e{eq je zahtevao i da pretresnove}edoneseodlukudamubudeispla}ena od{tetaoddesetmilionaevraza„vi{eodosamgodina”kojeje„bezrazlo`no”i„bezikakvogpravnog osnova”proveousudskompritvoruuSheveningenu.

Tu`iocisu,odgovaraju}inazahtevoptu`enog, tvrdilidasuizvelidovoqnodokazao[e{eqevojkriviciposvimta~kamaoptu`nice,ukqu~uju}iizaoptu`budaje„govorommr`we”direktno po~inio zlo~ine nad nesrbima u Vukovaru i vojvo|anskomseluHrtkovci. [e{eqjeoptu`enzaubistva,mu~ewe,okrutnopostupawe,bezobzirnorazaraweselailipusto{ewekojenijeopravdanovojnomnu`dom,uni{tavaweverskihobjekataipqa~kawejavneili privatneimovine.Tadelakvalifikovanasukao zlo~ini protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~ajaratovawa.

JU^EUNOVOMSADU

No`emuoca Novosadskakriminalisti~kapolicijapodne}ekrivi~nuprijavu protivNemaweR.(1991)kojiseteretidajeju~eposlepodneoko14 satiubodvaputano`emsvogocaGoranaR.(1961)uwihovomstanu naFuto{komputuuNovomSadu.Nijeiskqu~enodajedosva|edo{lonakonupotrebealkoholailipsihoaktivnihsupstancibarjednogodakteraudogadjaju. Uvi|aj na licu mesta obavila je de`urni istra`ni sudija novosadskogVi{egsudaTatjana\ura{kovi}.Vi{edetaqaoovomslu~ajuo~ekujemodanasizpolicije. M.V.

SUBOTI^ANINOSUMWI^EN ZAOMETAWEDOKAZIVAWA

Pretiosvedoku ubistva? Suboti~ka policija je li{ila slobode Vojislava D. (1969.) iz Subotice zbog postojawa osnovasumwedajeizvr{iokrivi~nodelospre~avawaiometawadokazivawa. Osumwi~eni se tereti da je pretio svedoku u postupku koji se protiv wegove bra}e vodi za

PopravilimaTribunala,sudijemoguoceniti dasutu`iociiznelidovoqnodokazaprotiv[e{eqaposvimta~kamaoptu`niceilizbognedostatkadokazaodbaciticeluoptu`nicuilineke odwenihta~aka.DosadaseupraksisudauHagu nijedesilodauovojfaziprocesaoptu`enibude oslobo|en. Ukoliko sudije ne oslobode [e{eqa, su|ewe bitrebalodabudenastavqenodokaznimpostupkomodbrane. Su|ewe [e{equ po~elo je u novembru 2007, poslejednogneuspe{nogpoku{ajai{trajkagla|uoptu`enog.UsudskompritvoruuSheveninge-

Vojislav[e{eq

nu[e{eqjeod24.februara2003,kadasedobrovoqnopredaoodmahpo{tojeTribunalobelodaniooptu`nicuprotivwega. E.D.

ADAMALU[NI^KI]AVI[ISUDUNOVOMSADUJU^EPROGLASIOKRIVIM

Sedamgodinaza ubistvonavikendici Adam Lu{ni~ki} (47) osu|en jeju~epredVi{imsudomuNovomSadunasedamgodinazatvora zbog ubistva Rudolfa Ro`e (60) 8. aprila pro{le godine, u vikend-nasequ Biserno ostrvo

ni ranija osu|ivanost zbog ~ak tri krivi~na dela – nasiqa u porodici, nano{ewa lakih telesnihpovredainapadanaslu`benolice–nijemui{lauprilog.

predelu usta i glavom sna`no udarioubeton,nakon~egagaje optu`enihzaubistvodotukaos nekoliko udaraca neidentifikovanimtupimpredmetomkoji bi mogao biti vinogradarski

dencioznaibeztrunkeneoborivogdokaza. Nespore}idajewegovbrawenik tog dana pio rakiju s Rudolfom Ro`om, Ber}an je ustvrdiodaposekotinanaLu-

kolac {irine pet-{est centimetara. Tako|e, Ro`inom lakompaduimalomotporumogla jedoprinetiwegovaznatnaalkoholisanost jer mu je u krvi prona|eno ~ak 3,3 promila alkohola. U zavr{noj re~i pre izricawa presude, Adam Lu{ni~ki}je,vidnouzbu|enisasuzama u o~ima, jo{ jednom ponovio da nije po~inio ubistvo koje mu se stavqa na teret, da mujesavest~istaidajejedina wegova krivica to {to se spletomokolnostizatekaona pogre{nom mestu u pogre{no vreme. Wegov branilac advokat Slavko Ber}an je tvrdio da je ~itava optu`nica ten-

{ni~ki}evomprstunepoti~e od predmeta kojim je po~iweno ubistvo ve} da se on posekaoranije,seku}idrva.Upravo pron a| en e trag ov e krv i osu|enog Ber}an vidi kao dokaz wegove nevinosti jer su oni otkriveni na stolu i na mewa~u automobila kojim se odvezao ku}i, ali ne i na wegovojode}iigarderobiubijenog,{tobise,powegovommi{qewu, moralo desiti da je Lu{niki}zaistaubica. Osu|enomLu{niki}useuizvr{ewe sedmogodi{we zatvorske kazne ubraja i vreme provedenoupritvoruionimapravo `albepredApelacionimsudom uNovomSadu. A.G.

krivi~no delo te{kog ubistva. Sumwa se da je Vojislav D. svedokaprimoraonatodapotpi{e dokument kojim povla~i prethodnodatuizjavunasudu. Osumwi~eni}euzodgovaraju}ukrivi~nuprijavubitiprivedenistra`nomsudijiOsnovnog sudauSubotici. A.A.

JU^EUBEOGRADSKOMTR@NOMCENTRU„DEPO”

@enaubodena, napada~uhap{en

U tr`nom centru „Depo„ na beogradskom Bulevaru kraqa Aleksandra, ju~e posle podne no`em je ubodena 48-godi{wa

`enaG.R. anapada~D.S. (48)je uhap{en. Kako je Tanjugu re~eno u MUP-uSrbije,incidentsenajverovatnije dogodio nakon sva|e o prodajnom mestu u tr`nomcentru. PortparolkaHitne pomo}i dr Nada Macura Tanjugu je rekladaje`enaubodena u levu nadlakticuidajeusvesnom stawu prevezena u Urgentni centar. @enijeodubodapovre|en arterijski krvni sud. Incident sedogodiooko16~asova.

VikendicaiterasanaBisernomostrvugdesedogodiloubistvo

kod Ba~kog Gradi{ta. Wemu je, do pravosna`nosti presude, produ`enpritvorukojemjeve} bezmalogodinudana. Obrazla`u}i presudu, predsednicasudskogve}asudijaZlataRodi}-Kne`evi} jekonstatovaladajeTu`ila{tvopredstavilo dovoqno dokaza za optu`nicuprotivLu{ni~ki}aida je nesporno utvr|eno da je on tragi~nogdanaoko17~asovado{aonavikendicuubijenog,daje tamobioiuperiodukojijesudskive{takozna~iokaonajverovatnije vreme izvr{ewa krivi~nogdela,tedatamonijebila i neka tre}a osoba. Tako|e, na licu mesta su prona|eni i tragovi Lu{ni~ki}eve krvi, a

Prethodnosusudskive{taci ocenilidavremesmrtinijemoglobitinajpreciznijeutvr|eno jer je le{ prona|en tek sutradannahladnombetonu,anaraspolagawusuimalisamovremenskepodatkezatajperiodotemperaturi u 45 kilometara udaqenom Novom Sadu, ali ne i za {ire podru~je Be~eja koji ima svojumikroklimu. Ono {to ve{ ta~ ew e jes te utvrdilo je da su sve smrtonosne povrede bile koncentrisane na uskom pojasu lica ubijenog Ro`e (gotovo na istom mestu),iz~egajezakqu~enodaon u tim trenucima nije pomerao glavu i da je, najverovatnije, pao ve} nakon prvog udarca u

PODNETA@ALBAPROTIVODLUKEOPRIVREMENOMODUZIMAWUIMOVINE BIV[EM„ZVEZDINOM”PREDSEDNIKU

Yaji}sporodicomnaulici?

Odbrana Dragana Xaji}a podnelajeju~e`albuprotivodluke Vi{egsudauBeograduoprivremenomoduzimawuimovine,odnosno usvajawu takvog zahteva Vi{egtu`ila{tva,kojeXaji}a,kao biv{egfunkionera„Crvenezvezde”, optu`nicom sumwi~i za zloupotrebe u vezi s pojedinim transferimafudbalera. Me|utim, Zakonom o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nogdela,naosnovukojegjeTu`ila{tvo i podnelo zahtev za privremeno oduzimawe imovine, predvi|enojeda`albaneodla`e izvr{ewesudskeodluke. AdvokatMilanVujin,jedanod Xaji}evih branilaca, ka`e za “Dnevnik”da}ese,ukolikoApelacioni sud ne uva`i `albu, odbrana odbratiti Ustavnom sudu Srbije,apotomiEvropskomsudu zaqudskapravauStrazburu.On isti~daodbraniXaji}a,anijo{ dvojice okrivqenih biv{ih

„Zvezdinih“funkcioneraVladimiraCvetkovi}a iMilo{aMarinkovi}a, kao ni pravnim zastupnicima obuhva}enih tre}ih lica, nije poznato na koji na~in }e sudska odluka o privremenom oduzimawu imovine biti sprove-

dena,odnosnodali}e,kaouve}ini dosada{wih slu~ajeva, predmetni objekti eventualno biti zape~a}eni. Po Vujinovim re~ima, Direkcija za oduzetu imovinu odlu~uje otomenakojina~in}esesprove-

stisudskaodlukakojomjeusvojen zahtevTu`ila{tva.AdvokatVujin dodaje da Direkcija jo{ nije donela odluku o tome, ali da se mo`e o~ekivati da }e Direkcija odlu~itiovihdana,tedaodbrana zasadni{tanemo`edau~inipo tompitawu. – Po{to je mom klijentu privremenooduzetaku}aukojoj`ivi s porodicom, o~ekujem da }e Direkcija imati bar toliko sluha daostaviporodicuXaji}namiru da stanuje u toj ku}i do kona~ne odlukepokrivici,asamimtimi o kona~nom oduzimawu imovine. U `albi na ovo re{ewe nagovestiosamdasamizneosvojevi|ewejednogkatastrofalnogZakona (o oduzimawu imovine), zakona kojikr{iosnovnaqudskaprava, kojijeprotivanUstavuSrbijei svimme|unarodnimkonvencijama –navodiVujin. On ocewuje da je “taj zakon protivan Evropskoj konven-

ciji o qudskim prvima i Op{toj deklaraciji o pravima ~ovekajersepowemu,makari privremeno, oduzima imovina od qudi ~ija krivica nije dokazana”. –Prematome,apsolutnokr{ite pretpostavku nevinosti. Oduzimatequdimaimovinu,adauop{te niste utvrdili wihovu krivica.Patojesramanzakon,zakojiseovavlast,kojasezovedemokratskom, samo {to od demokratije nemaju ni „D”, borila, kao protivonihkomunisti~kihzakona.Svojevremenoje,izme|uostalog, i od Komunisti~ke partije napadan onaj davna{wi zakon o poreklu imovine, kad je trebalo dokazivati odakle ti pare. Za{to Tu`ila{tvo ne postavi pitaweotkuddrugimqudimavilei automobili? Zar jedan Xaji} ne mo`e da kupi ”tojotu”? Pa to je stramotazaSrbijukaodr`avu!– ka`eVujin.

Xaji}evpravnizastupnikprecizira da, {to se ti~e ukupne imovine wegovog klijenta, “ne postojini{ta{tonijeobuhva}enoodlukomoprivremenomoduzimawu, odnosno {to nije privremenooduzeto”. – Mogu samo da ka`em da mislimdajeodlukasudanezakonita, ~ak nije ni u skladu s tim nakaradnim zakonom. Pogotovo nije moglabitidonetaodlukakadaje re~ o Draganu Xaji}u, za koga se znabartolikodajebiojedanod najbogatijihuSFRJuonovreme, a nepokretnost se ne kupuje novcemkojisesti~ezajednugodinu, negou{te|evinomkojase~uvacelog`ivota.Naravnodase,uzto, turadiiobra~nojimovini,koju susteklimojklijentiwegovasupruga, ne ulaze}i u to koliko je koodwihdoprineo.Me|utim,ni to sud nije imao u vidu – navodi advokatMilanVujin. J. Jakovqevi}


14

dru[tvo

petak25.mart2011.

BESPLATNOOBRAZOVAWEGUBISENAPUTU ODUSTAVADOU^IONICE

Kakou~iti bezuybenika

Od 100 osnovaca u Srbiji, 16 imaroditeqekojinemogudaim kupeuxbenikepapolovinawihu u~ionicamasedibezuxbenika,a drugapolovinau{koludolazis |a~kimkwigamadobijenimodhumanitarnih organizacija, pokazalo je istra`ivawe Edukativnog centra Roma iz Subotice, predstavqeno ju~e u Skup{tini Vojvodine na okruglom stolu „Uxbenikomdoznawa“.Posledicaovakvogstawajedatiu~enici imajuslabija{kolskapostignu-

}a, ose}aju se nelagodno, na ~as dolaze nespremni, nisu motivisanizarad,nezainteresovanisu, pa doprinose i lo{oj radnoj atmosferiurazredu. –MadajepoUstavuRepublike Srbije i Zakonu o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa, osnovno obrazovawe obavezno i besplatno,uxbenicijo{uveknisubesplatnizasvudecu,itose odra`ava na dostupnost obrazovawasvima,anaro~itomarginalizovanim grupama, koje su bile

Po wegovim re~ima, problemi u obrazovnom procesu po pravilu prate rawive grupe s najve}om stopom siroma{tva: Rome, izbegla, interno raseqena lica, osobe sa smetwama u razvoju i populaciju iz ruralnihsredina.Imadasuprepreke nakojeovegrupenailazerazli~ite, osnova svih problema je finansijskog karaktera, po~ev od nemogu}nosti zara|ivawa za `ivot, minimalnih stambenih uslova, pa do obezbe|ivawa uxbenika.Posledicatogajei~iwenicadauvi{eod70odsto siroma{nih doma}instava u na{oj zemqi bar jedan ~lan ima zavr{enu samo osnovnu {kolu ili ~ak ni wu, dok je me|u visokoobrazovanim stanovni{tvom siroma{nihtek1,7odsto. Zbogtogajeiciq ovog proj ekt a da dop rin es e usp os tav qaw u meh an iz am a kojima bi se unapredila dostupnost besplatnog obrazovawa marginaliz ovanim grupama jer samo obrazovawe mo`e izvesti iz bedeukojoj`ive. Koordinatorka ovog projekta Nada Dimovi}, osvr}u}i se posebnonapodatkedobijeneza romskupopulaciju,navelajeda gotovo polovina wihovih problema u obrazovawu poti~e od nedostatka novca, blizu 40 odstoproblemajeporodi~neprirode, a tek ne{to vi{e od 12 odsto su problemi u {koli. U `eqi da re{i ove probleme,

Po re~ima Stevana Nikoli}a, problemi u obrazovnom procesu, po pravilu, prate rawive grupe s najve}om stopom siroma{tva: Rome, izbegle, interno raseqene, osobe sa smetwama u razvoju i populaciju iz ruralnih sredina iciqnagrupaovogistra`ivawa –rekaojedirektorEdukativnog cntra Roma Stevan Nikoli}. – Ovoistra`ivawesprovelismou 167{kola,kojepripadaju{kolskim upravama u Novom Sadu, Zrewaninu,Somboru,Leskovcui Kragujevcu.Deoistra`ivawaodnosi se na ~itavu populaciju, a deosamonaromsku,aciqjebio dasesagledajupotrebeipolo`aj dece u osnovnim {kolama da bismomogliraditinapoboq{awu stawa jer je globalna ekonomska kriza u u~ionicama svakim danomsvevidqivija.

{kola uglavnom direktno poma`edecidopunskomnastavom, individualnim pristupom u~enikuiraznimdrugimvidovima nematerijalne podr{ke, ali u gotovo ~etvrtini slu~ajeva i materijalnompodr{kom. EdukativnicentarRomaprojekat „S uxbenikom do znawa“ real iz ovao je u sar adw i s Institutom za odr`ive zajednice, uz finansijsku podr{ku USAID-a, a pod pokroviteqstvomPokrajinskogsekretarijatazaobrazovawe. D.Deve~erski

POSLE„INCIDENTA”UUDARNIMRTVVESTIMA

Popovi}:Hitna kaznazaodgovorne Povodom prekju~era{weg grubog profesionalnog propustauvestimakojesuu17~asova emitovane na programu pokrajinskog i republi~kog Javnog servisa, generalni direktor RUV–RTV-a Bla`o Popovi} i menaxment te medijske ku}e su, uz izviwewe javnosti zbog u~iwenegre{ke,istaklidajeupitawunesamonapadnaRTVVoj-

sesankcionisalisvikojisuna ovajna~inpoku{alidaugrozei diskvalifikuju sve {to je tokomprethodnedvegodineura|eno da bi se RTV Vojvodine modernizovala i ponovo uhvatila koraksastandardimakojepostavqaju moderni javni servisi u Evropi„, isti~e generalni direktor. Tim povodom uru~en je jedan otkaz, kao i nekoliko su-

U pomenutim vestima, ispod snimka rukovawa predsednika Srbije i Rusije Borisa Tadi}a i Vladimira Putina pisalo je „potvrda neprijateqstva” dvaju naroda vodineve}ipoku{ajdasepoquqaju i ugroze tradicionalno prijateqskiodnosiizme|usrpskogiruskognaroda. „Odmah nakon tog grubog incidenta sazvao sam Programski kolegijumnakojemsuodmahpovu~eniprvipoteziusankcionisawu svih odgovornih za propust”, navodi Popovi} u pisanomsaop{tewu.Powegovimre~ima,jednoslovojegre{ka,dok sudvapogre{nonapisanaslova ve}predmi{qaj.„Zbogtogaslededaqesuspenzijeimeredabi

spenzija,apokrenutesuiprocedure za daqe utvr|ivawe odgovornosti svih u~esnika koji su „proizveli”gre{ku. Na ju~era{woj sednici Upravnog odbora RUV-a usvojen je ~itav niz mera koje }e biti preduzetekao„potvrdaneprijateqstva’’ prema svim neradnicima i saboterima. U pomenutimvestimaispodsnimkarukovawapredsednikaSrbijeiRusije Borisa Tadi}a i Vladimira Putina pisalo je „potvrda NEprijateqstva”dvajunaroda.

dnevnik

IZABRANONOVO(STARO)RUKOVODSTVOOGRANKASANUUNOVOMSADU

Predsednikponovo ZoranKova~evi} Na ju~era{wem skupu svih ~lanova Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu izabrano je rukovodstvo Ogranka, s mandatom do 2015, u kojemsu~ak~etiriodpet~lanova Izvr{nog odbora na tim funkcijamabiliidosad.Takoje za predsednika Ogranka ponovo izabranakademikZoranKova~evi},zapotpredsednikaakademik Svetozar Koqevi}, za sekretara akademik Vojislav Mari}, za ~lanaIOMiloradRadovanovi}, dopisni~lanSANU,dokjenovi ~lan IO Miro Vuksanovi}, tako|edopisni~lan.Skupu,nakojem su usvojeni izve{taj o radu Ogranka u 2010, kao i plan rada za ovu godinu, prisustvovalo i naju`e rukovodstvo SANU s predsednikom Nikolom Hajdinom na~elu. U uvodnom slovu, kojim se ukratkoosvrnuonarezultaterada u prethodnoj godini, Zoran Kova~evi} je ukazao na to da je prisutna„tendencijamarginalizacije Ogranka„ i objasnio da „postojijednapolitikakojaima podr{ku ne samo pokrajinskih organave}i{ire,a~ijajenamera da se najpre kroz zakonska i

Foto:R.Hayi}

normativna akta Ogranak u~ini mawe vidqivim u Pokrajini”. Kova~evi} je ocenio da izjave pojedinih politi~ara, kao i nametawewihovepoliti~kevoqe, stvaraju konfuznu situaciju i dovode do stalne konfrontacije OgrankaSANUsVANU.Ipakje konstatovaoda„OgranakSANU nastavqa rad punim intezitetom, oja~an svojim novim ~lanovima,teda}euzpodr{kuAkademije prebroditi ova turbulentna vremena, u kojima na{e dru{tvoucelinipoku{avadasesa-

bereiprona|epraveputevesvogarazvoja„. Akademik Stevan Pilipovi} ukazaojenatoda,iporedzna~ajnih rezultata rada ~lanova Ogranka,nijeupotpunostizadovoqanradomsamogOgrankajerse ~lanoviretkosastajuinemawihove me|usobne povezanosti. „Potreban je moderniji i aktivniji odnos prema dru{tvu, naro~itopremaUniverzitetu”,rekao jeon,ikonstatovaodaje„neophodan i moderniji pristup ispolitizovanojtemi,odnosnopoliti~-

kim okolnostima koje se odnose naVANU”. Akademik Nikola Hajdin potvrdiojedasuiAkademijaiwen Ogranaku~inilisvedabiseoja~aouticajOgrankauVojvodini. –ZaSANUjeprvorazrednopitawe i moramo u~initi sve da Ogranak ovde deluje suvereno po kvalitetu i uticaju. Ogranak je vrlo kvalitetan deo SANU, ali to nije dovoqno iskori{}eno. Imate imena svetskog renomea i tomoramoboqeiskoristiti.Mo`etera~unatinapodr{kuAkademijeinatodane}ebitinikakve diskriminacijeniprilikomslede}ihizbora–poru~iojeHajdin ~lanovimaOgranka,auizjaviza „Dnevnik” rekao: – U interesu SANUjedadelujenacelomprostoruna{edr`ave.Ogranak,sobzirom na kvalitet i broj qudi u wemu, ima velike mogu}nosti da delujenajednomvelikomkulturnom podru~ju kakvo je Vojvodina. Ogranakjevrlo~vrstaorganizaciona forma Akademije i mnoge akademije u svetu imaju svoje ogranke, recimo rumunska i ma|arska, pa se i mi nosimo idejom da osnujemo  ogranke SANU i u Ni{uiKragujevcu. V.^eki}

TERAPIJSKEZAJEDNICEILE^EWEZAVISNIKAODDROGE

Komunepoholandskommodelu Terapijskezajednicezale~ewezavisnosti od droga u Srbiji su se pojavile pre petnaestakgodina,itokaonevladineorganizacije.Danasihjeuzemqidesetak,rade kao komune ili kampovi i briga su lokalnezajednice.Nacionalnastrategijaza borbuprotivnarkomanije,kojajeusvojena 2009. godine, predvi|a ukqu~ivawe ovakvih zajednica u op{ti pristup terapiji narkomanije u Srbiji kao i finansirawe wihovogradaizbuxeta.Natemu„Terapijskezajedniceile~ewezavisnikaoddroga„ ju~ejeuSkup{tiniAPVojvodineodr`an seminarkojisuorganizovaliPokrajinski savet za borbu protiv droga u saradwi s Pokrajinskim sekretarijatom za sport i

omladinu. U~esnici seminara imali su prilikudaseupoznajukakosiskustvimau radu na{ih zajednica, tako i s delovawem onih u Holandiji, o ~emu je govorio ekspertiztezemqeSmitHata. Kakojere~eno,nastojisedaseprviput kod nas terapijske zajednice koje se bave le~ewem narkomana institucionalizuju i pove`u, kako me|usobno, tako i s drugim institucijamakojesebaveovomproblematikom,odnosnodaseioneukqu~euAkcioniplaniprogramkojidr`avaima. –Zatobidr`avatrebalodanapravikomisijukoja}eprocenitiwihovrad,odnosnometode,dasenebiponovioneprihvatqiv na~in rada koji se dogodio u Crnoj

Reci,kaoirezultatewihovograda–istakaojepredsednikNacionalnekomisijeza borbuprotivnarkomanijeprof.drNikolaVu~kovi}.–Terapijskezajednicenebi trebalodabuduuokvirulokalnihzajednica i da se snalaze kao socijalne ustanove, ve}dabudunavi{emnivou,koji}eimomogu}itidau~estvujuuop{tempristupule~ewa zavisnika, {to one i rade. Postoje priznatiipoznatiuspesipojedinihterapijskihzajednica,aliibrojnekritikena radnekihodwih.Zatosmopozvalistru~wake iz Holandije koji su izrazili `equ dauNovomSadunapravemodelterapijske zajednica koji oni imaju, a {to }e finansiratiholandskavlada. J.Barbuzan

NOVOSADSKIUNIVERZITETUTVRDIOPREDLOGUPISNIHKVOTA

Novamestasamozanoveprograme Utvr|uju}iju~epredlogbroja mesta (pre svega buxetskih) za upis studenata u prvu godinu studijanasvimnivoimastudija u {kolskoj 2011/12. godini, SenatUnivrezitetauNovomSadu najvi{evremenajeposvetiodebati o doktorskim studijama te suotvorenemnogeteme:odtoga dalisepo{to-potomorapridr`avatibrojadoktoranata„odobrenog”akreditacijomistalno upisivatitolikoiliracionalno sagledati situaciju: da li svaki fakultet ima dovoqno mentora, da li su doktoranti ukqu~eni u neki istra`iva~ki projekat, koliko su kvalitetni kandidatikojiseupisuju,dali

}emoimatiprevelikibrojdoktora nauka koji ne}e imati gde darade...Raspolo`enost~lanova Senata za ovu diskusiju ukazuje,atosunekiipredlo`ili,

pro{logodi{wem nivou, pove}awa su tra`ena samo tamo gde je uveden novi studijski program, a ponegde je tra`eno i smawewe. Ukupan broj buxet-

Po~iwuradovinacentralnojzgradiUNS RektorUniverzitetauNovomSaduprof.drMiroslavVeskovi} obradovaoje~lanoveSenataobave{tewemdaje„dobijenaprijavaradova”zacentralnuzgraduUniverziteta.Onjerekaodao~ekujedaza osamdanapo~nuradovinagradili{tu,nabetonskojkonstrukcijiu UlicidrZorana\in|i}a,prvobitnonamewenojrektoratu. natodadoktorskestudijetreba dabudutemaposebnesesije. Predlozi upisne kvote gotovo svih fakulteta ostali su na

skihmestanaosnovnimstrukovnim,osnovnimakademskimiintegrisanim studijama na celom Univerzitetupove}anjezasve-

ga 150, odnosno oko tri posto. Namasterstudijamabrojbuxetskih mesta ostaje kao lane, a za doktorske studije tra`eno ukupno659mestanacelomUniverzitetu, {to se mnogima u~inilopreteranim.Ipak,utvr|enojedapredlogbude222buxetska mesta (kao lane) i jo{ 389 samofinansiraju}ih. Utvr|eni su i predlozi {kolarina,nave}inifakultetaiznosi nisu mewani, a vrlo malo pove}awe,zapetdodesetposto, tra`e Filozofski, Pravni, Gra|evinski,Pedago{kiiU~iteqskinama|arskomnastavnom jeziku,nakojima{kolarinedu`enisumewane. V.^.

SPORTOM DO ZDRAVOG @IVOTA: Poimawe boqeg i kvalitetnijeg `ivota kroz sport tema je drugog Me|unarodnog nau~nog skupakojijeju~epo~eonaFakultetusportai fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu. Na ovoj konferenciji u~estvuje, kako je najaviladekankafakultetaprof.drMilena Mikala~ki, 122 autora iz 13 zemaqa koji }e svoje radove u naredna dva dana predstaviti krozpredavawaiprezentacije.Osimdekanke, goste je ju~e pozdravio i s informacijama o novosadskimuniverzitetuihupoznaoprorektorzanaukuime|unarodnusaradwudrPavle Sekeru{, kao i potpredsednik Olimpijskog komitetaSrbijeIvanTodorov.Prvidanskupa po~eo je time {to su velika imena sporta Vera Nikoli}, Miroslav Cerar, Stevan Horvat iSlavkoObadov pri~aliotomekakojesportuticaonawihove`ivote.Slo`ni davrhunskisporttra`imnogaodricawa,legendanisportistiapelovalisunasveda`ive zdravo,dasebavesportomidatomeu~edecu odmalihnogu,bezobziranato{tone}esvakoposti}ivisokerezultate. A.V. Foto:N.Stojanovi}


dRU[TvO

c m y

dnevnik

DAN SE]AWA NA @RTVE BOMBARDOVAWA

Pakaojetrajao78dana Polagawem venaca i cve}a i odavawem po{te poginulima, {iromSrbijeju~ejeobele`ena dvanaesta godi{wica NATOovog bombardovawa SRJ, tokom kojegjeubijeno3.500,arawenoi povre|enovi{eod12.500qudi, me|u kojima je bilo i dece. Zajedni~kaporukasasvihskupova bila je da se `rtve stradale u tih 78 dana bombardovawa ne smejuzaboraviti,bezobzirana to da li su bile vojnici, policajciilicivili.

Kobni 24. mart Napadi na SRJ po~eli su 24.marta1999.godine,aVlada je iste no}i proglasila ratno stawe. U bombardovanu,kojejebezprekidatrajalo78dana,te{kosuo{te}eni privredni objekti, {kole,zdravstveneustanove,infrastruktura,medijskeku}e ispomenicikulture.

Grad on a~ eln ik Beo g rad a Dragan \ilas polo`io je cve}e na spomenik „Za{to” u Ta{majdanskom parku i odao po~ast radnicima RTS-a koji su poginuli u NATO-ovom bombardovawupre12godina.Uno}iizme|u22.i23.aprila1999. godine,tokomvazdu{nognapadaNATO-snaga,poginuloje16 radnikatemedijskeku}e. Na brd u Stra` ev ic a, kod Beograda, poginulim pripadnic im a Vojs ke Jug os lav ij e po{tusuodali~lanoviporodica i prijateqi, a predstavnici Vojske i republi~ke i gradske vlasti odali su po~ast polagawem venaca i cve}a. Vence na spomenik polo`ilisupredsednikSkup{ti-

Beogradgori

Vlada Srbije zaustavila sirene USrbijiseju~enisuoglasilesirenekojejetrebalodapodsete gra|ane na bombardovawe 1999. godine. Na~elnik Uprave za vanrednesituacijeMinistarstvaunutra{wihposlovaBo{koPilipovi} tvrdiza„Dnevnik”dasirenenisuukqu~enezbogtoga{to nijestigaonalogizVladeRepublikeSrbije,kojisunadle`niu svimop{tinamauSrbiji~ekalidoposledwegtrenutka.Ina~e,u posledwihmesecdana,opetponalogurepubli~keVladesvelokalnesamoupravesubileobaveznedaservisirajusistemezajavnouzbuwivawe,odkojihsumnogibiliukvaru.Pilipovi}navodiprimerNovogSadagdejeanga`ovanafirma„Struja”daservisirasistemitvrdidasusvibilispremnidaju~eta~noupodneaktivirajusignalprestankaopasnosti. -Neznamzbog~eganijestigaonalogizVladeio~ekujemda}e setokolikosutrarazjasniti-ka`ePilipovi}. Ovojeprviput,od1999.godinedasenisuoglasilesirenekoje supodse}alenadankadasuprvebombeba~enenaSrbiju. L. N.

ne Beograda Aleksandar Anti} izamenikpremijeraiminis tar unut ra{ wih pos lov a Ivica Da~i}, istakav{i da je obavezasvihda~uvajuuspomenu na `rtve bombardovawa i sveonekojisudali`ivoteza sloboduSrbije.

GradskiarhitektaDejanVasovi} polo`iojevenacnaspomen ik vojn ic im a Gard ijs ke brigade Vojske Srbije i pacijentimaKBC„DrDragi{aMi{ovi}„, koji su poginuli prilikombombardovawa.Uraketnom napadu snaga NATO-a, 20.

maja1999.godine,50minutaposle pono}i, poginulo je sedam vojnikaitripacijentabolnice.Vencesupolo`iliipredstavniciVojskeSrbijeiporodica nastradalih, kao i u~esnicitrkezamir„Ra|awenovog `ivota”, koju je organizovao Atletski klub „Maraton mira–Vidovdan99”. Nacentralnomgradskomtrgu uVrawuvenacMinistarstvaodbraneiVojskeSrbijepolo`io jeministarDragan[utanovac u pratwigeneralaMladena]irkovi}a i brigadnog generala MilosavaSimovi}a. Gra|ani Jagodine i Pomoravskogokrugaodalisupo{tu `rtvama bombardovawa polagawem venaca na spomen-plo~u poginulimpolicajcimauzgradi Policijske uprave i spomen-bistu pukovniku 63. padobranske brigade Goranu Ostoji}uu{kolikojanosiwegovo ime, a poginuo je u rejonu kasarne „Ko{are” na srpsko-albanskojgranici. Vencesunaspomen-obele`ja polo`iledelegacijegradaNi{a, Vojske Srbije, policije, del eg ac ij e org an iz ac ij a i udru`ewa za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova, kaoirodbinapoginulihiprijateqi. Odavawepo{te`rtvamaagresijeodr`anojeiuKasarn i „Mij a Stan im ir ovi}„ poredspomen-obele`jastradalimpripadnicimaVojske. Godi{wica po~etka NATOovogbombardovawaobele`ena je i u severnom delu Kosovske Mitrovice mitingom na kojem jeu~estvovalooko4.500gra|anaiz~etiriop{tinesasevera Kosova,anakojemjeporu~eno daSrbine`eleintegracijuu kosovskeinstitucije.

SAT ZA NA[U PLANETU

Iskqu~itesvetlabarjedan~as Oakciji„Satzana{uplanetu”(Eart Hour 2011), koja}e{iromplanetebitiodr`ana26.marta,ju~esunanakonferenciji zanovinareodr`anojuNovomSadugovorilipokrajinskisekretarzaza{titu`ivotnesredineiodr`ivirazvojdrSlobodan Puzovi}, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}, direktorka programa WWF zaSrbijuDu{kaDimovi}izamenica na~elnika Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Novog Sada mr Dragica Brankovi}. Akcija predstavqa jednu od najve}ih svetskih inicijativa za ubla`avawe klimatskihpromena,aodr`avaseuorganizaciji WWF-a (World Wide Fund For Nature), Svetskog fonda za prirodu. Povodom „SvetskogdanaplaneteZemqe”26.marta, u20.30~asovaqudi{iromsveta}eiskqu~itisvetlanajedansatdabipokazalikakose,rade}izajedno,mo`enapravitipo-

mak u borbi protiv klimatskih promena. Akcijajezapo~eta2007.godineuSidneju, uAustraliji,kadaje2,2milionadoma}instavaipreduze}aiskqu~ilosvetlonaje-

I tvr|ava u mraku U Novom Sadu }e ova akcija biti propra}ena iskqu~ewem dekorativne rasvete na najatraktivnijim delovima grada,presvegausamomcentruiGradskoj ku}i, na Pozori{nom trgu, na Sabornoj crkvi i Katedrali, kao i na Petrovaradinskoj tvr|avi i Varadinskommostu,aakciji}esepridru`iti i„Elektrovojvodina”. dansat.Ve}2009.ovajdoga|ajsepretvorio usvetskipokret,smilionu~esnikaiz92 zemqe.U~e{}euakcijijedosadapotvrdilo 6.000 gradova i vi{e od 130 zemaqa.

Ovoj akciji su se u Srbiji, do danas, prikqu~ila42grada. Pokrajinski sekretar Puzovi} je rekaodaseovaakcijasprovodisciqemda setokomjednogsata,kada}eseiskqu~iti struja, pomogne da se energija {tedi, racionalno koristi i da se time smawe negativni efekti klimatskih promena. Onjepovodomoveakcijekontaktiraosa svih45op{tinauVojvodiniiapelovao nawihdaseprikqu~e.Dvadesetop{tina je izrazilo poseban interes da se ukqu~i u akciju. U Sremu }e se akciji prikqu~itipetop{tina,uBa~kojosam iuBanatusedam,aiskqu~i}esestrujau zgradama lokalnih samouprava, mesnih zajednica, kao i dekorativna rasveta u centrima i na trgovima. U Novom Sadu }e biti iskqu~ena elektri~na energija u zgradi Banovine, kao i zgradi Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode i JP „NacionalniparkFru{kagora”.

„USTAJE SRBIJA” ZBOG SOCIJALNO-EKONOMSKOG POLO@AJA

Igragluvihtelefona Sindikatijavnihslu`biidr`avnihorganaSrbije,ukqu~uju}i i tri sindikata prosvete, odr`a}e danas u Beogradu protest pod nazivom „Ustaje Srbija”,kojim,kakosunajavili,`ele da skrenu pa`wu na socijalnoekonomski i profesionalni polo`ajzaposlenih. Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajkovi} rekao je da na protestuo~ekuje20.000qudi,asli~ne

procene je izneo i predsednik Sindikata prosvete „Nezavisnost” Tomislav @ivanovi}. Okupqawe je na Trgu Nikole Pa{i}a u podne, a potom }e kolona u protestnoj {etwi pro}i poredzgradePredsedni{tvaSrbijeipredatiotvorenopismoza predsednika Borisa Tadi}a. [etwasenastavqaUlicomkneza Milo{a do zgrade Vlade Srbije,apotomiNemawinomulicom do Ministarstva prosvete,

Ministar o~ekuje smirivawe {trajka Protesti{trajku{kolamabilisutemaisedniceskup{tinskog Odbora za prosvetu, na kojoj je ministar prosvete i nauke @arkoObradovi} izjaviodao~ekujeda}eposledopisasvimna~elnicima {kolskih uprava i direktorima {kola, broj {kola koje{trajkujubitismawen. –Ministarstvojedopisom{kolskimupravamaidirektorima {kola`elelodaupoznazaposlene,{kolskeodboreiroditeqeo tome{tajeVladau~inilai{tajeponudila–rekaojeObradovi},iponoviodasuekonomskipokazateqitakvidasemo`eo~ekivatipove}aweplatazaposlenimauprosveti,alida}esetodefinitivnoznatiudrugojpoloviniaprila,kadabudupoznatirezultatiprilivanovcaubuxetuprvomkvartalu.

gde}ebitipredatizahtevisindikataprosvete. Organizatori protesta su Unijasindikataprosvetnihradnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost„,SindikatradnikauprosvetiSrbije,USS„Sloga–Sindikat organizacija pravosudnih organa Srbije”, USS „Sloga – Sindikat dr`avne uprave”, Granski sindikat pravosu|a, uprave i policije „Nezavisnost”,PolicijskisindikatSrbije, Novi sindikat zdravstva Srbije i Granski sindikat zdravstva i socijalne za{tite „Nezavisnost”. Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije LeonardoErdeqi poru~iojedabi danasu{kolamatrebalodabudepotpunaobustavarada,alida ne gaji iluzije da }e sve {kole tou~initi.Erdeqijeupozorio da nema dijaloga s Ministarstvom prosvete i nauke, pa sve topomaloli~inaigru„gluvih telefona”, i naveo da problem

moradasere{ida{kolskagodinanebibiladovedenaupitawe.Ato}ese,ukazaoje,dogoditi ukoliko se sve ovo nastavi jo{nedequdana. Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika u prosvetiSrbijeTomislav@ivanovi} je pozvao sugra|ene – roditeqe,punoletnudecuistudente –daseudru`eipoku{ajudaizdejstvuju kvalitetno obrazovawekojedr`avazaslu`uje.Onje podsetionatodaprotestimaza ciq da javnosti poka`e da je obrazovawe u Srbiji diskreditovano i na marginama, i da zaposleni u prosveti tra`e da se ta oblast vrati u centar dru{tva kao motor wegovog razvoja.Govore}iozaradamazaposlenih koji su {trajkovali, @ivanovi}jerekaodaoko20.000nastavnikanijeprimiloplatujer direktori {kola nisu potpisali nalog o wihovom smawewu, izraziv{i nadu da }e resorni ministar pomo}i u nala`ewu re{avawatogproblema.

petak25.mart2011.

15

SMRT @IVORADA KOVA^EVI]A GUBITAK ZA SRBIJU

Promoter evropskih vrednosti Povodomsmrti@ivorada Kova~evi}a, Evropski pokret u Srbiji podsetio je javnostnawegovneizbrisiv doprinos izgradwi evropske Srbije, stvarawu nove spoqne politike, normalizaciji i poboq{awu odnosa sasusedimaiboqemrazumevaw u svet a. „Weg ov int elekt, ugled, {iroko znawe, iskustvo,energija,tolerancij a, razu m ev aw e, odm er enost i vi{edecenijska posve}enost napretku Srbije ostaje nam trajna inspira-

cija.Doposledwegdana,neumornoinesebi~nosezalagao za ostvarivawe vrednostiukojejeverovaoinakoje je upu}ivao”, navodi se u sao p{ tew u Evrops kog pokretauSrbiji. Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov kazaojeda@ivoradKova~evi}biokapitalzasveiznevladinog sektora, ali i kapitalzaceluSrbiju. –Biojenekokojesvimanama otvarao sva vrata. Bio je simbolika i za{titini znak Igmanske inicijative – rekao je Popov, dodav{i da je bila ~astsara|ivatiswimjerbio jedinstvenpomoralnojiintelektualnojsnazikojujeulagao u~estitciq,kakavjepomireweisaradwauregionu.–Bio jedragocenzaSrbiju.Awegovasmrtabi}eposebangubitak zaIgmanskuinicijativu,kojoj jeondavaoposebanton,kao~ovekogromnihmoralnihiintelektualnihkapaciteta,aistovremeno normalan i „obi~an“ ~ovekneiscrpneduhovitosti. Predsednik Evropskog pokretauNovomSaduMihalRama~ naveo je da je Kova~evi} ostavqaoutisak{irokimznawem i nesvakida{wom obave{teno{}u. –@ikanijebionilakorek nibrzorek.Ono{tojeizgovorio ili napisao bilo je uvek zasnovano na poznavawu materije, duboko promi{qeno i obrazlo`eno. Znao je {ta se zbiva,znaojeimnogoonogao ~emu u novinama nije bilo ni retka,anaosnovutogaumeoje daproceni{tatozna~iikakve posledice }e izazvati – naveojeRama~.

Nekada{wi gradona~elnik Novog Sada Jovan Dejanovi}, kojijesara|ivaoKova~evi}em koji je u istom periodu (1974–1982) bio na ~elu Beograda,naveojedajetihgodina po~elasaradwadvagrada. –@ikajebiovelikiprijateqNovogSada,kaoimojli~no, do posledweg trenutka – kazao je Dejanovi}, dodav{i i dajeKova~evi}bioveomaproduktivan pisac, ali i `estok protivnik politike SlobodanaMilo{evi}a. Potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo`idar\eli} izrazioje`aqewe zbog smrti @ivorada Kova~evi}a, nagla{avaju}i da je dao ogromandoprinosupromociji evropskih i demokratskih vrednosti u Srbiji, borbi za napredakna{ezemqe. Koalicija nevladinih organizacija „Gra|anska Vojvodina„ izrazila je ju~e `aqewe zbog smrti @ivorada Kova~evi}a. „Kova~evi} je bio ~ovek kojijepronalazioodgovorena te{ka pitawa sada{wosti i budu}nostiSrbijeikojijedao veliki doprinos poboq{awu odnosa sa susednim zemqama„, navodiseusaop{tewuGV-a. @ivoradKova~evi}jeimao dugupoliti~ku,diplomatskui kwi`evnu karijeru, u kojoj je pro{ao razli~ite funkcije – po~evodkomunisti~kogaktiviste,dr`avnogfunkcionera, diplomate i autora zna~ajnih publicisti~kih dela. Wegova politi~kakarijeraprekinuta je u usponu posle sukoba sa Slobodanom Milo{evi}em, krajem osamdesetih godina pro{logveka,dabiseKova~evi}potpunookrenuoliberalnim pogledima i paralelnom istra`ivawunovijeistorijei lingvistike. Bio je aktivan ~lannekolikonevladinihorganizacija. Od 1994. je ~lan EvropskogpokretauSrbiji,a od1999.wegovpredsednik.Bio jekopredsednikIgmanskeinicijativekojaokupqa140organizacija iz zemaqa tzv. Dejtonskog trougla. Igmanska inicijativa je za~etnik projekta„mini-{engena”.Kova~evi} je, zajedno s jo{ 37 intelektualaca antiratnih aktivista iz tada{we SR Jugoslavije, okupqenih u Igmanskoj inicijativi, u aprilu 1995. preko Ma|arske i Hrvatske pre{ao planinu Igman i stigaodoSarajevapodopsadom. Autorjekwiga„Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji”, „SADijugoslovenskakriza”, „Srbija i svet: izme|u arogancije i poniznosti”, „Me|unarodno pregovarawe” i „AmerikairaspadJugoslavije”,kaoitrire~nikanakojima je radio 14 godina: „Srpsko-engleski re~nik idioma, izraza i izreka”, „Engleskosrpskifrazeolo{kire~nik” i „Srpsko-engleski frazeo- lo{kire~nik”. E. D.

RomiuPolicijskoj akademiji PredstavqaweprogramaKriminalisti~ko-policijske akademije Ministarstva unutra{wihposlovaRepublikeSrbijenamewenapripadnicimaromske nacionalne zajednice odr`anajeju~euPolicijskojupraviuNovomSadu.Govore}ionameri da se program Akademije predstavisvimnacionalnimzajednicama, wen dekan dr Goran Milo{evi} je istakao da su prethodnihdanabiliuBujanovcu, Pre{evu, Medve|i, Ni{u, Vrawu Subotici i Prijepoqu. Prezentaciji su prisustvovali

u~enicisredwih{kola,zainteresovanizastudijenaAkademiji,predstavniciKancelarijeza inkluziju Roma i romskih nevladinih organizacija. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} naglasio je da skup ima za ciq da se mladiqudiupoznajusmogu}nostima koje nosi ovaj poziv, po{to se ovde govori o sigurnom zaposlewupozavr{etku{kolovawa,pajejasnozbog~egajeovo va`noizna~ajnonesamozaRomeve}igeneralnozamladequde`eqneposla. A. Va.


SPORT

petak25.mart2011.

dnevnik

c m y

16

U NEDEQU U AUSTRALIJI PO^IWE [AMPIONAT FORMULE JEDAN

Red bul 1. Sebastijan Fetel Nema~ka Godine:23 Debi:2007. Trka:62 Pobeda:10 Titula:1 2. Mark Veber Australija Godine:34 Debi:2002. Trka:159 Pobeda:6 Titula:0

Meklaren

Titulu brani Sebastijan Fetel S dve nedeqe zaka{wewa, u nedequ po~iwe 62. {ampionat Formule jedan. Sezona je trebalo da po~ne 13. marta Velikom nagradom Bahreina, ali zbog nemira u ovoj kraqevini u Persijskom zalivu, to takmi~ewe je otkazano. Tako }e karavan najbr`eg cirkusa na svetu krenuti u nedequ iz melburnskog Albert

Glavni konkurent za ovogodi{wi naslov, opet, }e biti Sebastijan Fetel. Najve}i rival trebalo bi da mu bude dvostruki svetski prvak Fernando Alonso. Uz wih dvojicu za visok plasman konkurisa}e i Mark Veber, Luis Hamilton, Xenson Baton, Mihael [umaher i Felipe Masa. Na startu }e se, kao

i pro{le sezone, na}i 12 timova i 24 voza~a, a me|u wima ne}e biti Poqaka Roberta Kubice, koji je do`iveo te{ku nesre}u tokom relija u Italiji. Pro{le godine on je bio odli~an u Renou, koji }e zna~ajno izgubiti ne u~estvovawem Poqaka. Wega }e poku{ati da zameni Nemac Nik Hajdfeld. I ove se-

zone bi}e debitanata u karavanu Formule jedan. Pastor Maldonado (Venecuela) vozi}e za Vilijams, Serhio Perez (Meksiko) nastupi}e za Zauber, a @erom D’Ambrosio (Belgija) za Virxin. Prvi put jedan tim, Virxin Marusija }e se takmi~iti pod ruskom zastavom, a ima}emo i dve ekipe sa istim

3. Luis Hamilton

Toro Roso

5. Fernando Alonso

18. Sebastijan Buemi

[panija Godine:29 Debi:2001. Trka:159 Pobeda:26 Titula:2

[vajcarska Godine:23 Debi:2009. Trka:36 Pobeda:0 Titula:0

6. Felipe Masa

8. Niko Rozberg Nema~ka Godine:25 Debi:2006. Trka:89 Pobeda:0 Titula:0

Lotus Reno 9. Nik Hajdfeld Nema~ka Godine:33 Debi:2000. Trka:174 Pobeda:0 Titula:0

Zauber

Meksiko Godine:21 Debi:2011. Trka:0 Pobeda:0 Titula:0

Ferari

Nema~ka Godine:42 Debi:1991. Trka:269 Pobeda:91 Titula:7

15. Pol di Resta VelikaBritanija Godine:25 Debi:2011. Trka:0 Pobeda:0 Titula:0

17. Serhio Perez

VelikaBritanija Godine:31 Debi:2000. Trka:191 Pobeda:9 Titula:1

7. Mihael [umaher

Nema~ka Godine:28 Debi:2007. Trka:71 Pobeda:0 Titula:0

Japan Godine:24 Debi:2009. Trka:21 Pobeda:0 Titula:0

4. Yenson Baton

Mercedes

14. Adrijan Sutil

16. Kamui Kobaja{i

VelikaBritanija Godine:26 Debi:2007. Trka:71 Pobeda:14 Titula:1

Brazil Godine:29 Debi:2002. Trka:135 Pobeda:11 Titula:0

Fors Indija

19. Haime Alguersuari

parka u osam ~asova po sredwoevropskom vremenu, gde }e se voziti Velika nagrada Australije. Od Melburna do Sao Paula, gde }e se 27. novembra voziti posledwa trka za Veliku nagradu Brazila, vodi}e se velika bitka za {ampionsku titulu. Lovor brani Nemac Sebastijan Fetel (najmla|i {ampion u istoriji) u konkurenciji voza~a, dok }e wegov Red bul braniti naslov u konkurenciji konstruktora. Ove godine pistama }e voziti pet svetskih prvaka. Pored Fetela tu su i [panac Fernando Alonso iz Ferarija, voza~i Meklarena Britanci Luis Hamilton i Xenson Baton, kao i sedmostruki prvak Nemac Mihael [umaher iz Mercedesa. Jo{ daleke 1970. pet {ampiona na{lo se u karavanu, a to su bili Xek Brebem (Australija), Xon Sartis (Velika Britanija), Grejem Hil (Velika Britanija), Deni Halm (Novi Zeland) i Xeki Stjuart (Velika Britanija).

Kalendar 27.mart:Australija(Melburn) 10.april:Malezija(KualaLumpur) 17.april:Kina([angaj) 8.maj:Turska(Istanbul) 22.maj:[panija(Kataluwa) 29.maj:Monako(MonteKarlo) 12.jun:Kanada(Montreal) 26.jun:Evropa(Valensija) 10.jul:V.Britanija(Silverston) 24.jul:Nema~ka(Nirburgring) 31.jul:Ma|arska(Hungaroring) 28.avgust:Belgija(SpaFrankor{amp) 11.septembar:Italija(Monca) 25.septembar:Singapur(Singapur) 9.oktobar:Japan(Suzuka) 16.oktobar:Koreja(Jeongam) 30.oktobar:Indija(WuDelhi) 13.novembar:AbuDabi(JasMarina) 27.novembar:Brazil(SaoPaolo)

imenom, Lotus Reno i Lotus. Na posledwim testovima pred po~etak sezone najboqe su se pokazali Ferari i Red bul. No, ne treba smetnuti s uma Meklaren, Mercedes i Lotus Reno, koji bi mogli da zaprete iz senke. Za wima }e slediti Vilijams, Toro roso, Zauber i Fors Indija, a onda Lotus, dok }e na dnu biti Hispanija i Virxin. Za razliku od pro{le sezone, koja je obilovala novinama, od na~ina bodovawa, zabrane dolivawa goriva, te kadrovskih promena u timovima, ove godine vra}en je KERS sistem, uvedeno pokretno zadwe krilo i zabraweni dvostruki difuzori. Najve}a promena je to {to }e umesto japanskog Brixstona, koji je 14 godina snabdevao Formulu jedan pneumaticima, novu „obu}u” isporu~ivati Pireli. Italijanski proizvo|a~ je zavr{io u~e{}e u najbr`em cirkusu 1991. u Adelaidi, a sada otvara novo poglavqe u Melburnu. G. Malenovi}

10. Vitalij Petrov

[panija Godine:21 Debi:2009. Trka:27 Pobeda:0 Titula:0

Lotus 20. Jarno Truli Italija Godine:36 Debi:1997. Trka:238 Pobeda:1 Titula:0 21. Heiki Kovalainen Finska Godine:29 Debi:2007. Trka:71 Pobeda:1 Titula:0

Hispanija 22. Narain Kartikejan Indija Godine:34 Debi:2005. Trka:19 Pobeda:0 Titula:0 23. Vitantonio Liuci

Rusija Godine:26 Debi:2010. Trka:19 Pobeda:0 Titula:0

Italija Godine:30 Debi:2005. Trka:63 Pobeda:0 Titula:0

Viryin

Vilijams

24. Timo Glok

11. Rubens Barikelo Brazil Godine:38 Debi:1993. Trka:306 Pobeda:11 Titula:0

Nema~ka Godine:29 Debi:2004. Trka:56 Pobeda:0 Titula:0 25. @erom d’Ambrozio

12. Pastor Maldonado Venecuela Godine:26 Debi:2011. Trka:0 Pobeda:0 Titula:0

TRILING ASOVA: Aktuelni{ampionSebastijanFetelizRedBulavelikukonkurencijuima}eudvostrukomsvetskomprvakuipro{legodinedrugoplasiranomFernanduAlonsuizFerarija.Ali,velikirivalmogaobimubitiiprvitamnoputi{ampionnajbr`egcirkusanasvetuLuisHamiltonizMeklarena.Ukakvojsuforminajboqiupro{{lojgodinivide}emove}unedequuAustraliji.

PIRELIJEVE GUME SE TRO[E: UmestojapanskogBriystona,odovegodine timove gumama snabdeva italijanski Pireli.Kakovoza~ika`u,gumesumekane,brzosetro{e,pa}ebitiiznena|ewa.

Belgija Godine:25 Debi:2011. Trka:0 Pobeda:0 Titula:0


SPORT

dnevnik KAPITENORLOVADEJANSTANKOVI]

Rumunskirecept Priznaje kapiten nacionalnog tima Srbije Dejan Stankovi} da se u javnosti stvorila slika pred nastavak kvalifikacija za EP koja ne odi{e pozitivnim tonovima. Jednostavno, ima mi{qewa da orlovi ulaze u „nemogu}u misiju”, odnosno da je viza za zavr{nicu Eura ba{ daleko. - Ni{ta u fudbalu nije nemogu}e. Setimo se samo „~udnog” me~a koji je Inter u Minhenu protiv Bajerna odveo u daqe bitke Lige {ampiona. Dakle, mi dobijemo

strpqewe, ponavqawe akcija i koncentracija u svakom trenu- poru~io je kapiten. Sablasno prazne tribine }e biti dodatna te{ko}a da se slomi otpor `ilavih Iraca. - Takav ambijent uti~e na tim koji je doma}in. Znamo kako je bilo protiv Azerbejxana, sa Interom sam nekoliko puta osetio taj vanfudbalski ambijent. [ta je tu je, vaqa zapeti obratiti pa`wu samo na teren i takti~ke zadatke, zaraditi tri boda, a onda u slede-

DejanStankovi}

Irce kasnije i Estonce, poklope se jo{ neki rezultati i kvalifikacije kre}u „od nule”, postajemo kandidati za visok plasman na tabeli - veli Stankovi}. Prvo treba presko~iti Irce. - Nije jednostavan zadatak, jer su neverovatno disciplinovana ekipa. Organizovano se brane u formaciji „4-5-1”, i bez obzira na vreme utakmice ili rezultat stoje ispred svog kaznenog prostora i ~ekaju kontru. Zna~i treba nam

@alzbog Lazovi}a iLukovi}a Nije kapiten orlova Stankovi} sa~ekao uobi~ajeno pitawe novinara proteklih dana a to je komentar povodom povla~ewa iz reprezerntacije Lazovi}a i Lukovi}a. sam je ponudio odgovor. - Kao sportista i kolega moram da po{tujem wihovu odluku. @ao mi je {to nisu sa nama, hvala za sve {to su u~inili za dr`avni tim kroz sve selekcije u kojima su nastupali. Oni su deo ove ekipe, pravi momci i vrhunski igra~i. Slo`io bih se sa selektorom, koji misli da su ishitreno reagovali, ali i da ima prostora za promenu takvih poteza - istakao je Stankovi}.

}im susretima ima}emo i `eqeni vetar u le|a - objasnio je Stankovi}. Pravo na gre{ku je iskqu~eno, svi krediti su potro{eni. - Sve to znamo, imamo {est finalnih utakmica do kraja. Treba da u|emo u me~ kao protiv Rumuna kada smo obezbedili plasman na Mondijal. Takav odnos je pravi, i daqe po istom sistemu osvajati poene. Pobede su jednostavno penicilin, lek za sve boqke. Ima mo dva trijumfa u prijateqskim okr{ajima, to je donelo mir, sigurnost, atmosferu i samopouzdawe. Nema se tu {ta „dirati”, sledi nadgradwa - zakqu~io je as Intera. Ponudi je kapiten na kraju i zanimqivu „matematiku”. - U nekim internim razgovorima dolazimo do opcije, ako ve} neko mora sa prve pozicije na EP, da je relano da to budu Italijani. To nama otvara put ka drugom mestu. „Azuri” }e danas biti gosti Slovenaca, i taj susret }e odigrati bez kalkulacija, na pobedu. Iskusni su, kvalitetni. Istina, lako im biti ne}e jer smo se i mi uverili koliko je Slovenija organizovana, takti~ki obu~ena i psiholo{ki stabilna. Ali, relanost bi bila da bodove uzme Italija, uz na{ trijumf protiv Iraca izjedna~ili bi potpuno saldo sa „zmaj~ekima”, i anulirali prethodne propuste - napomenuo je Dejan Stankovi}. Z.R.

petak25.mart2011.

SRBIJAVE^ERASNAPRAZNOJMARAKANIDO^EKUJESEVERNUIRSKU

Terenva`nijiodtribina Na ci o nal ni tim Sr bi je u na stav ku kva li fi ka ci ja za Evropsko fudbalsko prvenstvo prakti~no nema izbora. Slab start, mnogo olako i ulu do iz gu bqe nih bo do va bri{e sve ra~unice i stavqa imperativ pobede ispred orlova, jer je to jedini na~in da se sa~uva takmi~arska nada u trci za EURO. Prva prepreka, ve~eras (20,30) na praznoj Marakani, zbog kazne UEFA a na kon in ci den ta na vi ja ~a u \enovi, je selekcija Severne Irske. Serija kadrosvkih malera, izostanci Vidi}a, @igi}a, Kuzmanovi}a i jo{ nekoliko igra~a se nastavila. - Jorga~evi} nije zale~io povredu sa kojom je stigao na pripreme, izgubili smo ga za i duel sa Estonijom. [ansu }e dobiti, po logici stvari, Brki} koji je odvano na{ drugi golaman. Tako|e, kamp je napustio i centrahalf Rajkovi} zbog povrede le|a. Ostaje nada da }e nam se uskoro prikqu~iti Vidi}, verovatno i Kuzamnovi} - raportirao ju~e selektor na pres konferenciji odra`anoj u kampu reprezentacije u Staroj Pazovi. Bez obzira na silne neda}e Vla di mir Pe tro vi} de lu je mirno, {iri oko sebe optimizam. - Ima mo u eki pi is ku sne fudbalere iz elitnih klubova, koji su sjajno radili preoteklih dana. Svesno smo u prote klom pe ri o du pro {i ri li spisak, upravo zbog ovakvih situacija. Nema iznena|ewa, znamo {ta ko i koliko mo`e da pru`i. Voleo bih da su svi zdravi, bio bih znatno bezbri`niji.Iako ima zabrinutosti

@eqkoBrki}

ne treba je pokazivati. Dakle, op ti mi zam je pri su tan uz uobi~ajenu dozu sportske nervoze - istakao je popularni Pi`on. Ko le ga Vor ting ton pri `eqkuje pozitivan ishod na Marakani. Irci su detaqno analizirani, a glavni materijal bio je wihov duel sa Slovencima. - Vrlo su tvrda ekipa, malo golova primaju. Bi}e problema da probijemo taj bedem koji postave na 30 metara od svog gola. Uostalom, bez {uta su savladali Slovence, a prednost nakon gola koji su postigli iz polukontre branili su per fekt no svim ras po lo `i vim snagama. O~ekujem te{ku

i neizvesnu utakmicu. Protiv wih bi se namu~ila i jedna Barselona sa svojom prepoznatqivom pas igrom. Naravno, ve ru jem da ima mo do voq no snage i znawa da iza|emo iz megdana kao pobednici - smatra Petrovi}. Nema dileme, Srbija }e morati da atakuje, ali trezveno i planski. Bilo bi pogubno krenuti „grlom u jagode”. - Ho}emo kroz igru i nadigravawe da gradimo {anse, postignemo gol. Treba primenti recept iz prijateqskih duela sa Bugarskom i Izraelom. To je na{ stil imamo takav kvali tet fud ba le ra. Ono {to treba da izbegnemo je „bitka” sa previ{e vazdu{nih duela.

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije (igra~i do 21 godine) igra danas kontolni me~ s vr{wacima iz Bugarske u In|iji. Ovaj duel, ba{ kao i me~ s Ukrajinom koji }e orli}i odigrati u utorak 29. marta na novosadskom „Kara|or|u”, ugovoren je u sklopu priprema pred kvalifikacije za EP koje startuju 2. septembra. Selektor Aleksandar Jankovi} tim povodom je rekao: - Moja ideja bila je da u roku od pet dana odigramo dve pripremne utakmice, jer }e nas isti ritam do~ekati na po~etku kvalifikacija kada }emo u istom periodu dva puta biti doma}ini. U Novom Sadu imamo sjajne uslove za rad i maksimalno ih koristimo. [to se igra~kog kadra ti~e, Jankovi} je istakao: - Raduje me odli~na atmosfera i zdravstveni bilten. Kada to ka`em mislim i na povre|enog Krsti~i}a koji je do{ao u `eqi da bude deo grupe, a ustanovili smo da povreda nije te`e prirode i da }e oporavak prote}i prema o~ekivawima. Pridru`io nam se i Milanovi}, kome je ura|ena artroskopija kolena, ali je i on hteo da bude s reprezentativnim drugovima. To je ono ~emu te`imo, zajedni{tvu, drugarstvu i upornom radu koji }e nam, svi verujemo, dati rezultat.

Jankovi} nije izdiktirao postavu koja }e po~eti dana{wi me~ s Bugarima. - Ideju imam, tim znam, ali nema potrebe da se izja{wavam dan ranije. Predstoji nam i me~ s Ukrajinom i to posmatram kao celinu, pa }u shodno rasporediti snage, odnosno prema u~inku i optere}ewu igra~a odrediti ko }e igrati s Bugarima, a ko s Ukrajincima. @elimo da ponovimo `equ i htewe, odnos prema saigra~u i prema rivalu kakav je bio nedavno u Izraelu (pobeda Srbije 1:0), a da neke elemente nadgradimo. Kapiten ove generacije, {toper Bordoa Vujadin Savi}, veruje da }e Srbija posle kvalifikacija i bara`a igrati u zavr{nici. - U generaciji 88 bilo je zvu~nijih imena. Bio sam, iako dve godine mla|i, ~lan tog tima koji nije uspeo da ponovi rezultate prethodnika i igra na EP. Ipak, kao devetnaestogodi{waci smo bili tre}i u Evropi, pokazali da mo`emo da igramo sa svim najja~im evropskim selekcijama, pa ne be`imo od uloge favorita u na{oj grupi. Zato }emo i duelima s Bugarskom i ukrajinom pri}i kao da se radi o kvalifikacijama - napomenuo je Savi}. Dana{wi me~ mladih timova Srbija-Bugarska u In|iji po~iwe u 14.30 sati, a ulaznica ko{ta 200 dinara. S.Savi}

Nedostaje nam @igi} koji bi na tom planu u oba pravca mogao da im parira. Treba korisiti i bokove, tu le`i na{a snaga - poru~io je selektor. Startna postava je ve} poznata. Opredelio se Petrovi} da na golu bude Brki}, bekovski par ~ini}e Ivanovi} i Kolarov, a {toperski tandem Suboti} i Bi{evac. U manevru }e biti Stankovi} i dva kreativca Qaji} i Ninkovi}, dok }e po bo~nim stranama dejstvovati Krasi} i To{i}, a naj i stu re ni ji na pa da~ bi }e Panteli}. Pravdu na Marakani deli}e Belgijanci, na ~elu sa glavnim arbitrom Ser`om Gumijenijem. Z.Rangelov PRIJATEQSKAUTAKMICA

Povreda Abubakara Vojvodina-Fakel1:3 (1:1)

MLADAREPREZENTACIJADANASIGRAUIN\IJI

Bugarizanadgradwu

17

UZVEZDIZADOVOQNIKAKOSUDO^EKALIPREMIJERARUSIJE

Putinbrojjedan

Predsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladan Luki} ocenio je danas da je dolazak premijera Rusije Vladimira Putina na utakmicu tog kluba velika ~ast i da su crveno-beli „na pravi na~in predstavili Srbiju”. - Imali smo veliku ~ast i zadovoqstvo da predstavimo Srbiju i mislim da smo to uradili na pravi na~in. Ne samo Crvena zvezda kao klub nego i oni qudi koji su do{li na stadion i onako do~ekali premijera Rusije rekao je Luki}.

Premijer Rusije prisustvovao je drugom poluvremenu utakmice mladih timova Crvene zvezde i Zenita iz Sankt Peterburga koja je zavr{ena nere{eno 1:1. Tom prilikom je od Fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladimir Putin na poklon dobio dres sa brojem jedan, repliku pehara Kupa evropskih {ampiona koji je Zvezda osvojila 1991. godine i kopiju freske Belog an|ela iz sredwovekovnog manastira Mile{eva. Od Xudo kluba dobio je kimono sa grbom Crvene zvezde.

- Velika je ~ast upoznati se s Putinom i provesti neko vreme u razgovoru s wim. Spremili smo poklone koje smo uspeli da mu damo i nadamo se da }e ga oni podse}ati na boravak u Beogradu i u Crvenoj zvezdi - dodao je Luki}. Vladimira Putina na stadionu Crvene zvezde do~ekalo je 24.860 qudi, a wegovim ulaskom u sve~anu lo`u utakmica je na kratko prekinuta. On je tokom me~a pozdravqan ovacijama.

PiksiherojJapana Trener fudbalera Nagoje Dragan Stojkovi} Piksi do~ekan je kao heroj po povratku u Japan, koji se i daqe bori sa nuklearnom katastrofom. Stojkovi}a, koga su Japanci obo`avali i pre odluke da ostane uz wih i u najte`im trenucima, sa~ekalo je desetine novinara i bar 20 kamera po sletawu u Osaki. On se na vreme pojavio na prvom treningu kluba, a 29. marta ga o~ekuje i humanitarni me~ sa reprezentacijom Japana. - Naje`io sam se kad sam u{ao u aerodromsku zgradu. Sad je potrebno biti s ovim divnim narodom, sad mu pru`iti pomo}, sad kad je najte`e. Mnogi su oti{li i pitawe je kada }e se i da li

}e se uop{te vratiti u Japan. Verovatno je bilo skeptika i kada je u pitawu bio moj povratak, no, izdao bih sebe i svoju li~nost, pogazio sve {to samd dosad uradio, poni{tio qubav i po{tovawe koje mi se godinama ukazuje, da sam rekao zbogom - rekao je Stojkovi} i dodao: - Veoma sam ponosan zbog odluke FS Japana da za utakmicu koja je vi{e od igre upravo mene izabere za selektora lige. Naslovqeno je: Piksi Japanac protiv Zakeronija! Stojkovi} ka`e da sledi jo{ nekoliko prijateqskih me~eva, a da bi od 23. aprila trebalo da se nastavi i fudbalsko prvenstvo.

VETERNIK: Stadion SC „Aleksandar Kozlina”, gledalaca 200. Sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: Katai u 12. za Vojvodinu, a Logua u 38, Faustov u 54. i Habarov u 89. minutu za Fakel. @uti kartoni: Vuli}evi}, Trajkovi} (Vojvodina), Sviridenko i Kudrja{ov (Fakel). VOJVODINA: Pajovi}, Vuli }e vi}, Pa vlo vi}, A|u ru, Moj sov, Ka ran, Ste va no vi}, Tumbasevi}, Bilbija, Katai, Abubakar. Igrali su jo{: Nestorovi}, Trajkovi}, M. Novakovi}, S. Novakovi}, Poletanovi}, Kosovi}, Jao i Saladin. FAKEL: Klikin, Gavrilov, Zi no vjev, Svi ri den ko, ^er kez, Va si qev, [e sta kov, Klap kov, Ako pjan, Je go rov, Kozlov. Igrali su jo{: Dja~enko, Mihaqov, Ibragimov, Kudrja{ov, Habarov, Burakov, Ge ra se men ko, Lo gua, Abro skin, Faustov, Jeremejev, Jankauskas i Rustan. Fudbaleri Vojvodine pretpreli su poraz u prijateqskom me|unarodnom me~u od ru skog dru go li ga {a Fa ke la iz Vo ro we `a, ali je {e fa stru~nog {taba Zorana Milinkovi}a vi{e zabrinula neu god na po vre da Ka me run ca Oumarua Abubakara, koji je ostao da le`i u 18. minutu posle duela s golmanom Klikinom. Prve prognoze nisu ohrabruju}e, jer se sumwa u povredu predwih ukr{tenih ligamenata, ali }e dana{wi snimci pokazati o ~emu se radi. Vojvodina je u prvom delu propustila tri odli~ne {anse, pogodila stativu i postigla jedan gol. Strelac je bio Aleksandar Katai iz slobodnog udarca. Uporni Rusi su izjedna~ili preko rezerviste Logue, a u nastavku, kada su obe ekipe pretrpele znatne izmene, boqe su se sna{li i izvojevali pobedu. S.Savi}


18

sport

petak25.mart2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA KVALIFIKACIJE ZA EP 2012. Grupa A

Danas Austrija-Belgija (20.30) Sutra Nema~ka-Kazahstan (20) 1.Nema~ka 4 4 0 0 13:1 12 2.Austrija 3 2 1 0 9:4 7 3.Turska 4 2 0 2 6:6 6 4.Belgija 4 1 1 2 8:8 4 5.Azerbejyan 3 1 0 2 2:9 3 6.Kazahstan 4 0 0 4 0:10 0 U slede}em kolu (29. marta) sastaju se: Turska - Austrija (19.30), Bugarska - Azerbejxan (20.45).

Grupa B

Sutra Jermenija-Rusija Andora-Slova~ka R.Irska-Makedonija 1.Rusija 4 3 0 1 2.R.Irska 4 2 1 1 3.Jermenija 4 2 1 1 4.Slova~ka 4 2 1 1 5.Makedonija41 1 2 4:4 6.Andora 4 0 0 4

(16) (20) (20.45) 6:3 9 7:5 7 4:5 7 4:4 7 4 1:11 0

Grupa C

Danas Srbija-S.Irska (20.30) Slovenija-Italija (20.45) 1.Italija 4 3 1 0 10:1 10 2.Slovenija 4 2 1 1 7:3 7 3.Estonija 4 2 0 2 6:5 6 4.S.Irska 3 1 2 0 2:1 5 5.Srbija 4 1 1 2 5:7 4 6.F.Ostrva 5 0 1 4 3:16 1 U slede}em kolu (29. marta) sastaju se: Estonija - Srbija (20.30), S. Irska - Slovenija (20.45).

Grupa D

Danas Luksemburg-Francuska (21) Sutra BiH-Rumunija (19.15) Albanija-Belorusija (20) 1.Francuska 4 3 0 1 6:1 9 2.Belorusija 4 2 2 0 3:0 8 3.Albanija 4 1 2 1 3:4 5 4.BiH 3 1 1 1 4:3 4 5.Rumunija 3 0 2 1 1:3 2 6.Luksemburg 4 0 1 3 0:6 1 U slede}em kolu (29. marta) sastaju se: Rumunija - Luksemburg(19.45).

Grupa E

Danas Ma|arska-Holandija (20.30) 1.Holandija 4 4 0 0 12:2 12 2.Ma|arska 4 3 0 1 12:4 9 3.[vedska 3 2 0 1 9:4 6 4.Moldavija 4 2 0 2 5:3 6 5.Finska 4 1 0 3 10:6 3 6.SanMarino5 0 0 5 0:29 0 U slede}em kolu (29. marta) sastajuse:[vedska-Moldavija (19), Holandija - Ma|arska (20.30).

Grupa F

Sutra Gruzija-Hrvatska (18) Izrael-Letonija (19.05) Malta-Gr~ka (20.30) 1.Hrvatska 4 3 1 0 8:1 10 2.Gr~ka 4 2 2 0 4:2 8 3.Gruzija 4 1 3 0 3:2 6 4.Izrael 4 1 1 2 5:5 4 5.Letonija 4 1 1 2 3:5 4 6.Malta 4 0 0 4 1:9 0 U slede}em kolu (29.marta) sastaju se: Izrael - Gruzija (18.05).

Grupa G

Sutra Vels-Engleska Bugarska-[vajcarska 1.CrnaGora 4 3 1 0 2.Engleska 3 2 1 0 3.[vajcarska3 1 0 2 4.Bugarska 3 1 0 2 5.Vels 3 0 0 3

(16) (17.45) 3:0 10 7:1 7 5:5 3 1:5 3 1:6 0

Grupa H

Sutra Kipar-Island Norve{ka-Danska 1.Norve{ka 3 3 0 2.Portugal 4 2 1 3.Danska 3 2 0 4.Kipar 3 0 1 5.Island 3 0 0

Grupa I

0 1 1 2 3

(19) (20) 5:2 9 10:7 7 4:3 6 5:8 1 2:6 0

Danas [panija-^e{ka (22) 1.[panija 3 3 0 0 10:3 9 2.^e{ka 3 2 0 1 3:1 6 3.[kotska 4 1 1 2 4:5 4 4.Litvanija 3 1 1 1 2:3 4 5.Lihten{tajn3 0 0 3 1:8 0 U slede}em kolu (29. marta) sastajuse:^e{ka-Lihten{tajn (17.30) i Litvanija - [panija (20.45).

NA[ PREDLOG

Zmaj~ekiloveazure (3.30) Slovenija – (3.00) Italija (2.10) Derbi grupe C igra se u Qubqani na stadionuSto`ice,gde}e drugoplasirani zmaj~ekiugostitilideragrupeItaliju.Jesnasuposledwojutakmici godine Slovenija je savladala Estoniju 1:0, dok je Italija dobila duel protiv Srbije bez igre. Selektor zmaj~eka Kek, uzdaseuprovedenesnage,Qubijanki~a, Dedi~a i Novakovi~a. Povre|enisunapada~Matav`i defanzivac Cesar. ]ezare Prandeliseodlu~iodaizostavizbognedisciplineBalotelijaiDeRosija. Na{ predlog: 2, 0 - 2

(5.50) Ma|arska – (3.50) Holandija (1.55) ReprezentacijaHolandijene znazaporazuprethodnimalii ovim kvalifikacijama. Orawe je u prva ~etiri kola zabele`ila ~etriri pobede, dok su Ma|ari uz tri pobede upisali

Subota Askoli–Torino (18) Padova–Atalanta (20.45) Nedeqa Albinolefe–Novara (11.30) Groseto–Citadela (14) Krotone–Empoli (14) Modena–Peskara (14) Pja}enca–Portosumaga (14) Sijena–Sasuolo (14) Triestina–Frosinone (14) Vareze–Vi}enca (14) Re|ina–Livorno (19.45) ^ezarePrandeli,selektoritalijanskereprezentacije

jed an kiks na gos tov aw u u [vedskoj.Tradicijajenastrani gostiju koji su dobili posledwihpetduelainisupora`eni od Ma|ara od 1975 godine!SelektorEgervarinijemogao da ra~una na povre|enog [alaija iz Manca. I naranxasti }e u Bud imp e{ ti bit i oslabqeni. Prvi strelac  kvalifikacijaJanHuntelarjepovre|en, kao i  golman StekelenburgiArjenRoben. Na{ predlog: 3+

mqivojedajeovoprvazvani~nautakmicaovedvereprezentacije. Obe ekipe su nepora`ene u dosada{wem delu kvalifikacija, a selektori Bili} i Kecbaja ve} su se sastajalialikaoigra~ijedanprotivdrugog,udresovimaEvertona i Wukasla 1998 godine (0:0). Na{ predlog: 2, 3+

(5.60) Gruzija – (3.25) Hrvatska (1.60)

Engleska sa Fabijom Kapelom ne igra onako kako se  to odwiho~ekuje..GordiAlbion se trenutno nalazi na drugom mestu grupe G iza Crne Gore. Ali ni Vel{ani nisu pravi, onojo{nisuzabele`ilipobeduukvalifikacijamazaEuro, zato je i do{lo do promene na klup i zmaj ev a. Umes to Xon a To{aka,noviselektorjeGeri Spid. Uzdan ic e dom a} in a u Kardifubi}eBelami,Bejlii Mor is on. Na drug oj stran i,

Najzanimqiviji duel grupe F igra se na stadionu Boris Pai~adze u Tbilisiju gde }e fudb al er i Gruz ij e ugos tit i lideragrupeselekcijuHrvatske. Selektor doma}ina Kecbaja uveren je da wegovi igra~imogudoiznena|ewaprotiv favorizovanih {ahovni~ara. Hrvatska je dobila tri me~a uzjedanremisaGr~kom.Zani-

Nemaproblemaizme|u RiberijaiGurkufa Selektor fudbalske reprezentacije Francuske Loran Blan izjavio je da ne postoji problem izme|u reprezentativaca Franka Riberija i Joana Gurkufa. Riberi se vratio u reprezentaciju prvi put posle Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, a medijisuspekulisalidajeusukobusaGurkufom.Blanjerekao da su Riberi i Gurkuf razgovarali u prisustvu jednog ~lana stru~nog{tabareprezentacije. - Ka`em vam da nema problema. Mo`ete to da prihvatite iline,alinepostojiproblem.

Danas Ju`naKoreja–Honduras (12) Kina–NoviZeland (12.30) Kuvajt–Jordan (14.45) Estonija–Urugvaj (18) Katar–Tunis (19) Litvanija–Poqska (20.30) Sutra Panama–Bolivija (03.00) Kolumbija–Ekvador (18) Portugal-^ile (21.45) Meksiko–Paragvaj (23) Nedeqa SAD–Argentina (00.30) [kotska–Brazil (15)

ITALIJA – SERIJA B

(1.45) Srbija – ( 3.65) Severna Irska (6.00) Selektor Srbije Vladimir Petrovi}na{aoseuvelikim problemimauo~iduelasaSevernom Irskom i Estonijom. Orlovima su preko potrebne obe pobede, kako bi  ostala u trci za plasman na Evropsko prvenstvo. Orlovi }e na Marakani bez prisustva publike bit i li{ en a sa nek ol ik o kqu~nihigra~a.SelektorSeverne Irske Vortington nada se dobrom rezultatu i da }e nakondvavezanaremijaproiv ItalijeiFarskihOstrvado}idopobede.Srbijajebezpobede na Marakani, a  Irska bez poraza u prva tri kola kval if ik ac ij a. Pos ledw i duelovedveekipebioje2009. godineuBelfastu,kadajeSrbija slavila 1:0 golom Danka Lazovi}a. Na{ predlog: 1, 2 - 3

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Razgovarali su i misle da mogu da ‘ispeglaju’ stvar. Tokom takvih razgovora uvek vam je potrebnoiprisustvotre}eosobe, usuprotnommo`edabudeveoma te{ko-rekaojeBlan. On je pohvalio Riberija {to je inicirao razgovor sa fudbaleromLiona. -Dobrojekadaizrazitesvoje mi{qewe,po{toondaisterate stvari na ~istinu. Razgovarali su i to potvr|uje moje re~i da nemaposebnogproblemaizme|u Joana Gurkufa i Franka Riberija-rekaojeselektor„trikolora”.

Hidinknapu{ta Tursku Holandski trener i selektor fudbaleraTurskeGusHidink izjaviojeda}enapustiti tu reprezentaciju ako ne ostvari pobede u kvalifikacionim duelima za Evropsko prvenstvo 2012. godine, protiv Belgije i Austrije.Hidinkova reprezentacijajetrenutno na tre}em mestu GrupeA,aispredwihsu GusHidink Nema~kaiAustrija. U posledwem me~u Turci su preds edn ik a da me otp us ti. {okantno pora`eni u Azerbej- [est bodova iz dve naredne xanusa1:0,aHidinkovaizjavaje utakmice su najva`niji. Ako upalilaalarmkodvode}ihklu- ne uspem o, pon ud i} u svoj u ostavku i onda je sve na SavebovaEvrope. - Poku{avam da turski na- zu.To}ezna~itidanisamuscionalni tim u~inim boqim. pe{an menaxer - istakao je Ako ne uspem u tome, pita}u Hidink.

(6.00) Vels – (3.65) Engleska (1.45)

Englezi imaju dosta povre|enihigra~a. Na{ predlog: 2

(2.15) Norve{ka – (3.00) Danska (3.15) UskandinavskomderbijuNorve{ka u Oslsu na stadionu Ulevaldo~ekujereprezentacijuDanske,kojajeuprvatrikolaupisala dve pobede i poraz. Ove dve ekipe sasta}e se pri put jo{ od 2003.godine,avi{euspehaudosada{wim duelima imli su Danci. Norve`ani su savladali Island 2:1,Portugal1:0iKipar2:1.SelektorOlsennemo`edara~una na povre|enogprvog ~uvara mre`eKnudsena,koga}eme|ustativama zameniti golman mlade reprezenzacije Iversena. Ekipu danskog stru~waka Mortena Olsena,predvodi}eJunker,Romedal iz Olimpijakosa, Ager i Kjer. Povre|enisuBendtnerizArsenalaiPoulsenizLiveprula. Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

\uki}trener Herkulesa Srpski fudbalski stru~wak Miroslav\uki}novijetrener Herkulesa, potvr|eno je iz tog {panskogkluba.Herkulesjenakon niza slabih rezultata smenioEstebanaViga,apauzuuprvenstvuiskoristiojezaimenovawenovog{efastru~nog{taba. Ovo}ebiti\uki}evprviposaouPrimeri,ukojojjeostavio veliki trag igraju}i za La KoruwuiValensiju. \uki} je osam meseci radio kaoselektor„orlova”,alinije uspeodazabele`inijednupobedu. Nakon toga, \uki} je nekolikomeseciradiouBelgijikao trenerMuskrona.Ukarijerije jo{vodiomladureprezentaciju Srbije i fudbalski klub Partizan. OnjepristaodavodiHerkulesdokrajasezone.Herkulesje

Miroslav\uki}

posledwiu{panskojligi,sa26 bodovaiz29me~eva,kolikoima ipretposledwaAlmerija.

Muriwo`eli uEnglesku Trener Real Madrida @oze Muriwo rekao je da }e wegov slede}iposaobitiujednomod engleskih premijerliga{kih klubova.Biv{itrener^elsijanikadanijekriodavoliengleski fudbal. U londonskom klubu proveo je tri godine i osvojio {est trofeja, nakon ~ega je zbog neslagawa sa vlasnikomRomanomAbramovi~em 2007. godine napustio StamfordBrix. - Nedostaje mi Engleska i mojslede}iposao}ebitiujed-

nom od engleskih klubova. Tamoimamnedovr{enihposlova. Mislim da me i Engleska `eli, zar ne? Tamo sam najvi{e u`ivaousvomposlu-rekaoje Muriwo. - Provedeno vreme u ^elsiju je bilo sjajno, u`ivao samkaoposlovan,aliikaoporodi~an ~ovek. Tamo smo steklimnogoprijateqasakojima smoidaqeukontaktu.@elim da ponovim neke rezultate u Engleskoj, razgovara}u sa mojim agentom i napraviti plan karijere-dodaojeon.

1.Atalanta 32 18 2.Sijena 32 16 3.Novara 32 14 4.Vareze 32 12 5.Re|ina 32 12 6.Vi}enca 31 13 7.Livorno 32 11 8.Empoli 32 10 9.Groseto 32 11 10.Peskara 32 11 11.Pja}enca 32 10 12.Torino 32 11 13.Padova 32 9 14.Modena 32 8 15.Sasuolo 32 9 16.Albinol. 32 9 17.Citadela32 8 18.Krotone 31 7 19.Portos. 32 8 20.Askoli 30 9 21.Frosinone32 7 22.Triestina32 5

9 12 13 15 11 6 11 13 10 9 11 8 13 15 10 9 11 13 9 11 11 14

5 4 5 5 9 12 10 9 11 12 11 13 10 9 13 14 13 11 15 10 14 13

40:2163 47:2560 48:2555 38:2351 35:3147 33:3445 39:3744 34:2943 36:4043 33:3642 43:4641 34:3941 43:3940 33:3939 33:3437 38:5136 35:3935 28:3634 27:4233 30:3432 33:4632 25:3929

[PANIJA – SEGUNDA

Subota Kartagena–Viqareal2 Kordoba–Himnastik LasPalmas–Ponfer. Numansija–Hueska Hirona–Albasete Barselona2–Alkaron Selta–Rekreativo Nedeqa Salamanka–Vaqadolid El~e–Tenerife Kserez–Granada R.Vaqakano–Betis 1.Betis 30 18 5 2.R.Vaqek. 30 17 7 3.Selta 30 15 10 4.Barsel.B30 13 9 5.El~e 30 12 11 6.Granada 30 12 10 7.Kartagena3013 6 8.ViqarealB3013 5 9.Kserez 30 12 7 10.Hirona 30 11 9 11.Vaqad. 30 12 6 12.Alkoron 30 12 5 13.Numansija3012 3 14.Kordoba 30 9 11 15.Hueska 30 8 14 16.Rekreat. 30 7 15 17.Himnast. 30 8 10 18.LasPalm.30 7 12 19.Salam. 30 9 4 20.Tener. 30 6 9 21.Albas. 30 5 10 22.Ponfer. 30 4 12

7 6 5 8 7 8 11 12 11 10 12 13 15 10 8 8 12 11 17 15 15 14

(18) (18) (18) (18) (18) (20) (22) (11) (16) (18) (20)

56:2959 50:3358 50:2655 57:4348 31:2647 52:3446 37:3945 35:3944 40:4143 40:3842 38:3742 38:3641 43:4439 41:4238 26:2938 30:2836 25:3334 40:5833 29:4331 30:4927 20:3725 23:4724

Iguainse vratio Fudbaler Real Madrida GonzaloIguainvratiosenateren prviputodpro{lognovembrai operacijele|a.Iguainjeusredu60minutaigraozaBtimReala,atrener„kraqevskog”kluba @ozeMuriworekaojedaseargentinskireprezentativacnije potpuno oporavio od povrede, ali da o~ekuje da }e se uskoro vratitinateren.Iguainjepro{lesezoneodigrao17utakmica ipostigao10golova UpravaRealajezbogpovrede Iguainaujanuarumoraladadovede na pozajmicu Emanuela AdebajoraizMan~estersitija.


SPORT

dnevnik

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Rudarinajzadpravi Rudar – PSK Putinci 2:0 (2:0) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Cilni{ek u 13.iGruji}u20.minutu(izpenala). @uti karton: ^ali} (PSKPutinci). RUDAR: Jovanovi} -, M. Boji}7,Mili~evi}7,Gruji}7,Ba~i} 7, Antoni} 7, Kolarevi} 7, Cilni{ek7,Gerbec7(Juri{i} 7),Grabi}7(Petrovi}7),Rikanovi}8(Cvjeti}7). PSK PUTINCI: Jovi~i} 8, B.Graovac 6, Stankovi} 7, M. Graovac7,^ali}7,Oparu{i}6, Mitrovi} 6 (Gligori} 7), M. Mudri} 7, Vasi} 6 (Miqkovi} 6),Ribi}7,Ili}7. Rutinska pobeda lidera. Gostisusepredstavilikaodobar tim. S. Krsti}

OFK Kraqevci – Jedinstvo (P) 1:5 (1:1) KRAQEVCI: Igrali{te OFKKraqevaca,gledalaca150, sudija Vrani} (Ruma). Strelci: ^vorkovu5.zaOFKKraqevce, A{}eri}u15,@akulau50.iJugovi}u52.70.i85.minutuzaJedinstvo. @uti kartoni: Viloti} (OFK Kraqevci), Petrovi},Bosilkov(Jedinstvo). OFK KRAQEVCI: Mo{i} 5,Tutu{6,Mihajlovi}5(Alempi}6),Milovanovi}5,Stri~evi}6,Dragutinovi}5,Viloti} 7,Gaji}5(Aranicki5),Kurixa – (Ba{i} 5), Mladenovi} 6, ^vorkov7. JEDINSTVO: Der -, Petrovi}7,Bosilkov7,I.Stojanovi} 8,Despotovi}7,Maxar7(@akula 7), B. Stojanovi} 7, Deni} 7, Lazi}7,A{}eri}8,Jugovi}9. Prejaki gosti lako su do{li do ubedqive pobede. Igrali su tako dobro, da su, doma}ini strepelikodsvakeakcije. P. Milovanovi}

Fru{kogorac – Kru{edol 2:1(1:0) MALI RADINCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci:Pavlovi}u4.iVasi} u 55. za Fru{kogorac, Miti} u 78. minutu za Kru{edol. @uti kartoni:Vein,Pavi}(Fru{kogorac),Stojakovi}(Kru{edol). FRU[KOGORAC: M. Jovanovi}7,Obrenovi}7,Pavlovi} 7,Poznan7,@.Jovanovi}7,Pavi}7,Vasi}7,Draga{7,Vein8, Miokovi} 7, Curkovi} 7 (]iri},Baji}7). KRU[EDOL: ]ulibrk 7 (Pardovicki 6), @ivi} 7, Markovi}6,Stojakovi}6,Qepoja6 (Bre~ko 6), \oki} 6, Vukojevi} 6,Gari}6,Peri}7,Baji}6,Antoni}6.

VRDNIK: Rudar – PSK Putinci 2:0, DOWI PETROVCI: DowiPetrovci–Grani~ar1:3, RUMA: Jedinstvo – Hrtkovci 0:1,DOBRINCI:Sremac–Polet 4:6, RUMA: Fru{ka gora – Napredak 2:2, KRAQEVCI: OFKKraqevci–Jedinstvo(P) 1:5,MALIRADINCI:Fru{kogorac–Kru{edol2:1.

Pavlovi}jepropustio{ansu dadovrhanapunimre`ugostiju. Samo tri puta je sam izlazio pred golmana ]ulibrka i uvek biobrzoplet. R. Miokovi}

Fru{ka gora – Napredak 2:2 (0:1) RUMA: Stadion Fru{ke gore,gledalaca60,sudija]ulibrk (Ruma).Strelci:Mikavicau49. i Stupar u 69. za Fru{ku goru, Trkuqa u 18. i Mario Buza{ u 47. minutu  za Napredak. @uti kartoni: Pedi}, Jovi}, Jawi}, ]irkovi}, Dejanovi} (Fru{ka gora), Vi{wi}, Bojkov (Napredak). FRU[KA GORA: Radivojevi}6,[akoti}6,\api}6,]irkovi}7,Dejanovi}7,Grubje{i} 7, ]eran 7 (Milinkovi} 6), Jovi}7,Pedi}7,Jawi}6,Radi}7 (Stupar,Mikavica7). NAPREDAK: Krni} 7 (Majki} 7), Bojkov 6, S. Vi{wi} 6, Ivanovi}7,Vu~eti}7,Miqkovi}6,Lazi}–(Biti}i6),N.Vi{wi}7,MarioBuza{7,Trkuqa 7,MilanBuza{6(Hajnal). Iako, su gosti poveli sa 2:0, obu}ari su smogli snage da izjedna~e,adokrajadaihjeposlu`ilasre}amoglisuislaviti. D. ^u~in

Dowi Petrovci – Grani~ar 1:3 (0:2) DOWI PETROVCI: Igrali{teDowihPetrovaca,gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). Strelci:[iqkovi}u78.zaDowe Petrovce, Se~anski u 24. (auto gol), S. \or|i} u 33. i B. Jovi}u61.minutuzaGrani~ar. @utikartoni:Oparu{i},Zekanovi}, Ga{parevi}, Stanisavqevi}, Popovi} (Dowi Petrovci),M.\or|i}(Grani~ar). DOWI PETROVCI: Stanisavqevi}6,[iqkovi}6,Se~anski 6, Zekanovi} 6 (A}imovi}), Z. Peji} 6 (Popovi}), [a{a 6, R.Peji}7,Ga{parevi}6,Miqkovi} 6, Ivkovi} 6, N. Oparu{i}6. GRANI^AR: @.Nov~i}8,S. Jovanovi} 8, B. Jovi} 8, Kosti} 8,Marjanovi}8,\.Samarxi}8, Karda{8,S.\or|i}8,M.Jovi} 8 (M. \or|i} 8), Bo`i} 8, M. Samarxi}8(M.Jovanovi}8). Gosti su se boqe sna{li na te{kom i raskva{enom terenu. Navremepostigligolove,adoma}ininisupostigligolovei iznajidealnijih{ansi. G. Zaki}

Sremac – Polet 4:6 (3:2) DOB RINC I: Igral i{ te Sremca, gledalaca 50, sudija

1.Rudar 2.Jedin.(P) 3.Grani~ar 4.DowiPet. 5.Hrtkovci 6.Polet 7.Jedin.(R) 8.Fru{kog. 9.OFKKraq. 10.Kru{edol 11.Fru{kag. 12.Napredak 13.PSKPutin. 14.Sremac(D)

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 10 11 9 8 7 7 5 4 4 2 3 3 1

2 1 3 2 0 4 2 4 3 4 5 3 1 7 2 8 4 7 3 8 7 6 4 8 1 11 1 13

36:9 30:9 32:15 31:12 36:21 41:24 19:17 18:36 16:22 13:35 19:25 14:33 17:33 12:42

38 33 33 29 27 26 22 17 16 15 13 13 10 4

Lazi}(Kraqevci).Strelci:J. A{}eri} u 7. i 43, Ivani{ u 28. i Balind u 64. za Sremac, Petrovi} u 17. i 24, Trni} u 62,68,69.i83.minutuzaPolet.@utikartoni:A.Radojev, R. A{}eri} (Sremac), Dragi}ev i}, Fridm an, Jov an ov i} (Pol et). Crv en i kart on: R. A{}eri}(Sremac). SREMAC: Radovac 6, Radojev6,M.Gagi}7,M.Motika6, Balind 7, Ivani{ 6, \. ^esti}7,J.A{}eri}7,B.Gagi} 7,Dupor7,R.A{}eri}6. POL ET: [eg av ac 7, Po`ar~ ev i} 7, Jov an ov i} 7, Fridman7,Dragi}evi}7,Trni} 9, Bogeti} 9, [alamon 7, Stev an ov i} 7 (Krs ti} 7), [im{i} 7, Petrovi} 8 (Mari}7,Kosi}7). Biojetosudardveneravnopravneekipe.Uprvomdelugosti su malo podcenili doma}ine, a onda su u nastavku dodaligasiuferigrizaslu`enoslavili. Z. Kolyi}

Jedinstvo (R) – Hrtkovci 0:1 (0:1) RUMA: Igrali{te na Barunovc u, gled al ac a 50, sud ij a Horvat (Irig). Strelac: Raji} u30.@utikartoni:Grbi},Rako{, Nikoli} (Jedinstvo), Savi}, Manojlovi}, Raji}, [opalovi}(Hrtkovci). JEDINSTVO: Qubinkovi} 6,P.Babi}5,Grbi}6,Joki}6, Stojanovi} 6, Opa~i} 5, Rako{ 6 (Daki} 5), Qubi{i} 7, Plav{i} 6, Vuji} 5 (A.Babi} 5),Stevi}5(Nikoli}). HRTKOVCI: ^i~a 7, Zuber 7,[urjan7,Mandi}7,[opalovi}7,Raji}7,Radovi}8,Savi} 7,Nikoli}6,Novakovi}7,Manojlovi}6. Gostisuspretnoisre}nodo{lidopobede. M. Qubi{i}

OP[TINSKA LIGA–PE]INCI

[umariseizgubili

petak25.mart2011.

19

Bostonizgubio ufini{u Ko{arka{i LA Klipersa savladali su Va{ington kod ku}e rezultatom 127:119 posle dva prod u` etk a, dok je Wu Xersiju to po{lo za rukom protiv Kliv lend a pos le jedn og produ`etka(94:98).Udresu Klipersa, Blejk Grifin je zabele`io tripl-dabl, sa 33 poena, 17 skokova i 10 asistencija.Bilajetowegova55.utakmicanakojojje imao dvocifren u~inak u bardvekategorije. Boston je kod ku}e izgubio do Memfisa, i time propustio {ansu da se na tabeli izjedna~i sa vode}im timom Istoka, ^ikago Bulsima.IakojePolPirs imao {ansu da izbori produ`etak, on je proma{io, me~zavr{iv{isa22poena. Srpski kapiten Nenad Krsti} imao je {est poena i dveasistencijeza21minut, dok je Pavlovi} za dva minutaostaobezu~inka. Majami je slavio u Detroitu sa 100:94, iako je u tre}oj~etvrtiniimaozaostatak od 11 razlike. Milerjebionajzaslu`nijiza pob ed u, jer je pos tig ao trojku za preokret. Dvejn Vejd (24 poe n a), Leb ron Xejms(19)iKrisBo{(23) su ponovo imali fantasti- Duel Tomasa i Yonsa u [arlotu ~an u~inak, uz odli~an {ut iz Smitpostiglipo18zaNagetigre. se.Bilajeovo43.pobedaDenNajboqi tim lige, San Anvera. tonio Sparsi izgubili su od Orlandojeponovobiokoban Denvera, koji je iskoristio za Nikse, slaviv{i u Wujorku izostanak Tima Dankana. Na- {estiputzaredomi13.putna getsisuprviputusezonibi- 15posledwihduela.DvajtHau- li boqi od Sparsa, prekinuv- ardjeimao33poenai11skoko{inizodpetporazazaredom va.Biojeto36.kiksNiksa,kou ligi. Trojku za produ`etak ji ima negativan skor u ligi proma{io je Manu \inobili, prvi put od decembra pro{le kojijezavr{iome~sa20poe- godine. na.AlHerngtonjeimao27poUutakmicamaameri~kekoena, dok su Felton i Xej Ar {arka{keligepostignutisu

slede}i rezultati: Klivlend - Wu Xersi 94:98 pp, Filadelf ij a - Atlant a 105:100, [arl ot - Ind ij an a 88:111, Boston - Memfis 87:90, Detroit - Majami 94:100, Milvoki-Sakramento90:97,Wujork - Orlando 99:111, Oklahoma - Juta 106:94 Hjuston Golden Stejt 131:112, Feniks - Toronto 114:106, Denver San Ant on io 115:112, LA Klipers - Va{ington 127:119 (dvaprodu`etka).

^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE U FUTSALU

KrajserijeBe~ejaca Be~ej – Ekonomac 3:6 (0:4) BE^ EJ: Sports ka dvor an a OSC Mladost, gledalaca: 500, sudije:  Lazarevi} i Bekri} (Beograd), strelci: Iki} u 28, Arvai u 34. i Stankovi} u 40. minutu za Be~ej, a @eravica (autogol) u 8, Raki} u 18. i 20, Raj~evi} u 19, Jawi} u 29. i Da Kosta u 33. minutu za Ekonomac. @uti kartoni: @eravica (Be~ej),aKoci}iJawi}(Ekonomac). Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 11 (6+5), Ekonomac 8(5+3). BE^EJ: Andri} 8 (11 odbrana), @eravica 7, Ra{kovi} 7, Iki}6,Husanovi}6,Stankovi} 7, Stanojevi} 7, \uri} 6, Sekuli} 6, Arvai 6, Bakra~ 8 (8 odbrana).

EKONOMAC: Aksentijevi} 8(10odbrana),Cvetanovi}7,De Souza8,Bojovi}6,Lazi}6,Koci} 7, Raki} 7, Ranisavqevi} -, Raj~evi}7,DaKosta7,Jawi}7, Raji}7. Bez iznena|ewa kraj Tise. Aktuelni {ampion Ekonomac zabele`iojezaslu`enupobedu,alije, kao i jesenas u prvenstvu, morao dobro da oznoji dresove kako bi pro{aoupolufinalekupaSrbije.Takojeprekinutauspe{naovogodi{wa serija Be~ejaca u kojoj nisuosetiligor~inuporazauposledwih sedam utakmica. Kako u nedequ Be~ejcima u goste sti`e lider Marbo Intermeco iz Beograda,tojenapomolunoviporaz. Bilokakobilo,qubiteqifutsa-

Beziznena|ewa Nije bilo iznena|ewa ni u preostale tri utakmice ~etvrtfinalakupaSrbije.Marbo Intermeco je u Beogradu savladao Ni{ 92 s 4:3, Kocka Amaters Arena je pobedila zrewaninskiSASrezultatom 8:5,aVrawejeuBeogradubilo uspe{nijeoddrugoliga{aKowarnikas9:5. Polufinalne utakmice igrajuse6.aprila,afinaleje zakazanoza17.april.

la kraj Tise imaju lepu priliku daurokupardananadeluvidejedinadvaaspirantanadoma}etrofeje. V. Jankov

[umar – Popinci 0:0 OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 200, sudija Orlovi} (Obre`).@utikartoni:I.Vra~evi} ([umar), Mu{kiwa (Popinci). [UMAR: Rogi}6,Mili~evi} 6, Vesi} 7, Mati} 7, \eri} 6, Kova~evi}6,Milovanovi}7,I. Vra~evi} 6, [evi} 6, \ur~i} 6 (Obradovi}6),Ne{kovi}6(Lazi}6,Ranisavqevi}6). POPINCI: Stankovi} 7, [arec 7, Miji} 7 (Erceg), Mu{kiwa7,Vargec7,Krasni}i7, Pejovi}7,Opa~i}7,Tica7(Mitrovi}7),Jovi~i}8,Baki}7.

Doma}ininisumoglirazbiti organizovanu odbranu gostiju. Svipoku{ajisuserazbijalina nekih 20 metara od golmana Stankovi}a. S. Veselinovi}

Lovac – Srem 4:2 (3:0) KARLOV^I]: Igrali{te Lovca,gledalaca220,sudijaMiji}(Batajnica).Strelci:A.\ali} u 10, M. Maksimovi} u 19, Bo{kovi} u 28. i Kova~evi} u 70.zaLovac,Bajlovi}u54.i^avi}u80.zaSrem.@utikartoni: P.\ali}(Lovac),Babi}(Srem).

LOVAC: Samarxi} 8, P. \ali} 8, \or|evi} 8, Z.Devrwa 8, Masal8,Kosani}8(Kova~evi}, Arsi}),Ostoji}8,Bo{kovi}8, Popovi}8,M.Maksimovi}8,A. \ali}8. SREM: Ko{uti} 7, Rogi} 7, Gaji}7,Mari~i}7,Rankovi}7, Blagojevi}7,^avi}7,Rajkovi} 7, An|eli} 7, Bajlovi} 7, Babi}7. Lepa utakmica. Doma}ini su bili boqi rival tokom cele utakmice i imali su {ansu da savladaju ubedqivije veoma dobregoste. M. Klin~arevi}

Odlo`eneutakmice {panskogprvenstva Utakmice 30. kola {panskog fudbalskog prvenstva,kojebitrebalodaseodigraju2.i3.aprila,odlo`enesuzbogsukobaklubovaivladeokoprihoda odtelevizijskihprava.Usaop{tewuuprave{panske ligenavodiseda„nijebilonapretka”upregovorima sapredstavnicimavladeozahtevuklubovadaseuki-

nepravilokojimseemiterimadozovoqavadajednom nedeqnobesplatnoprenosepojednuutakmicu. Klubovi`eledai[panijapre|enamodelprenosa utakmica kakav je u engleskom i italijanskom {ampionatu, tvrde}i da im je potreban dodatniprihododtejedneutakmice

TITEQANIUGOSTILIMLADEKANARINCE: FudbaleriTitela(~lanOp{tinskeligeTitel-@abaq)uprijateqskomodmeravawusnaganasvomtreenuigralisunere{enosaomladincimaNovogSada.Ukvalitetnojpredstavinijebilogolova,me|utimtreneriBiberobiBrankovnisubilinezadovqni. Ina~e,Titeqanisupreme~asamladimkanarincimasavladaliHajdukizGardinovaca6:0iDinamoizBudisave9:1,{topokazujeda}espremniu}iuprvenstvenutrkukojapo~iwe10.aprila. @. Markovi}


20

sport

petak25.mart2011.

ODDANASDONEDEQEPRVENSTVOSRBIJEUNOVOMSADU

Srpskaelita naSlanojbari

Zimsko prvenstvo Srbije u plivawu odr`a}e se od danas do nedeqe u Novom Sadu u bazenu Sportskog centra Slana bara. Na prvenstvu }e u~estvovati preko 350 pliva~a iz tridesetak klubova iz na{e zemqe. Me|u wima na}i}e se i ^aba Sila|i, Ivan Len|er, Miroslava Najdanovski, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi}, Tijana Vukanovi}, An|elka Petrovi}, Jovana Bogdanovi} i druge nade srpskog plivawa. Najboqa pliva~ica u protekloj godini po oceni Pliva~kog saveza Srbije i ~lanica PK Novi Sad, Miroslava Najdanovski je istakla da je sre}na {to }e posle du`eg vremena plivati pred svojom publikom. - O~ekujem dobre rezultate na prvenstvu. Moj ciq za ovu godinu je, kao i kod ve}ine kolega iz reprezentacije, Svetsko prvenstvo u [angaju kada i o~ekujem najboqe rezultate - rekla je Najdanovska. Igor Bereti} trener Siqevskog, Vukanovi}eve, Stojanovi-

Bjelica slomio ruku Ko{arka{ Kaha Laborala i reprezentacije Srbije Nemawa Bjelica mora}e da pauzira do kraja sezone zbog preloma levog zgloba. Bjelice nije bilo na prvom me~u ~etvrtfinala plej-ofa Evrolige protiv Makabija zbog povrede, ali niko u klubu nije o~ekivao da }e detaqni pregledi pokazati prelom kosti, koji zahteva mirovawe od najmawe sedam nedeqa, a mo`da i hirur{ki zahvat. - Doktor mi je posle prvog pregleda rekao da mo`e da bude lo{e. Ispostavilo se da su sumwe bile opravdane. Stradala mi je kost u levom zglobu, po sle ~e ga mi je od re |e no strogo mirovawe. Pauza mo`e da bude duga, ali tek }u saznati na~in i du`inu rehabilitacije - rekao je Bjelica, koji je o~ajan jer ne}e mo}i da pomogne klubu: - Ne mogu daverujem koliko sam ove sezone imao problema sa sitnim povredama, a sada i ovo. Nervozan sam, razo~aran i besan, ali ne mogu ni{ta da promenim. Ipak, raduje informacija da }e se sasvim sigurno oporaviti do okupqawa reprezentacije Srbije.

Miroslava Najdanovski

}a, Nikole Simi}a i Jovane Nikolovski, pliva~a novosadske Vojvodine o~ekuje dobre rezultate od svojih pulena. - Nadam se {to boqim rezultatima mojih pliva~a, dobro smo radili i pripremali se. Va`no je da ekipa otpliva rezultate koji se vrednuju sa 820 bodova po FINA tablicama i tako u|u u program rada Pliva~kog saveza Srbije za letwa takmi~ewa, prvenstveno za Univer-

zijadu u [en`enu, a neko i za Svetsko prvenstvo u [angaju rekao je Bereti}. Takmi~ewe }e se odr`ati u kadetskoj, omladinskoj i apsolutnoj kategoriji. Kvalifikacije sva tri dana po~iwu u 10, a finalne trke u 17 ~asova. Sve~ano otvarawe odr`a}e se danas u 16.45 sati. Ulaz za sve qubiteqe plivawa na bazen je besplatan. G.M.

SrbijanaSvetskomkupu Teniska reprezentacije Srbije potvrdila je u~e{}e na Svetskom kupu koji }e biti odr`an u Dizeldorfu od 15. do 21. maja.Srbiju, koja je 2009. godine trijumfovala na tom takmi~ewu, predstavqa}e Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}.Wih trojica su zajedno sa Novakom \okovi}em doneli Srbiji trijumf u Dejvis kupu pro{le godine. - Prvi veliki me|unarodni uspeh na{eg tima je fantasti~no proslavqen u Srbiji - rekao je Zimowi} o trijumfu Srbije u Dizeldorfu pre dve godine, i dodao: - Planirali smo da odbranimo titulu pro{le godine, ali je pred po~etak takmi~ewa Tipsarevi} morao da otka`e u~e{}e. Osim Troickog tada su samo mladi igra~i igrali u singlu. Zato }emo se ove godine potruditi da ponovo do|emo do titule. Uz Srbiju su i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave potvrdile u~e{}e u Dizeldorfu, a predstavqa}e ih Mardi Fi{, Sem Kveri i Xon Izner. [panija, [vajcarska, Francuska, Hrvatska i branilac titule Argentina, su se ve} direktno kvalifikovali na Svetski kup, na kojem }e u~estvovati i tim Nema~ke.

TURNIRUMAJAMIJU

Tipsarevi} udrugomkolu Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo Masters turnira u Majamiju. Tipsarevi} je na startu turnira pobedio Holan|anina Robina Hasea rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 7:6(5). Srpski teniser je imao odli~an procenat osvojenih poena na prvi servis, ~ak 82 odsto, {to je umnogome uticalo na wegovu po-

NOLEIEKIPAIGRALIZAJAPAN: \okovi}, Marej, Bagdatis, Ferer, Verdasko, Troicki, Japanac Ni{ikori i drugi teniseri obukli su na kratko fudbalsku opremu i zaigrali na travnatom terenu u Majamiju protiv lokalnog kluba „Fort Loderdejl Strajkers”. Doma}in je rezultatom 4:2 pobedio ekipu tenisera, ~iji je kapiten bio \okovi}. Strelci za Noletov tim bili su Kipranin Markos Bagdatis i Britanac Endi Marej, a drugi reket sveta kasnije se u {ali po`alio da je neigrawe Nadala zbog lak{e povrede bilo nenadoknadiv hendikep. Utakmica je igrana dva puta po 20 minuta, a posle su svi u~esnici oti{li na gala ve~eru, na kojoj je ameri~ki Crveni krst prikupqao pomo} za Japan. \okovi} je bio jedan od glavnih govornika.

bedu. U prvom setu igrao je mnogo sigurnije nego {to je to bio slu~aj u drugom delu me~a, kada je tek u taj-brejku do{ao do trijumfa od 7:5 i plasmana u narednu rundu takmi~ewa. Tipsarevi}a u narednom kolu o~ekuje duel sa Hrvatom Marinom ^ili}em, koji je bio slobodan u prvom kolu i postavqen je za 18. nosioca na turniru.

dnevnik SVETSKIKUPUSIDNEJU

Mirosavqev{esti, Zlati}osmi Srpski strelac Nemawa Mirosavqev osvojio je {esto mesto u ga|awu MK pu{kom trostav (3h40 metaka) na Svetskom kupu koji se odr`ava u australijskom gradu Sidneju sa 1.265,3 (1.165) krugova. On je u finale i u{ao sa {estim rezultatom, ga|ao dobro u finaln (100,3), ali je do kraja ostao na istoj poziciji. Od osmorice finalista ~ak {estorica su imali vize za London, pa su tako Slovak Jozef Gonci (bio ~etvrti sa 1.267,7 (1.168)) i Austrijanac Tomas Farnik (bio sedmi sa 1.265,1 (1.165)), samim plasmanom u finale uzeli olimpijske kvote. Pobedio je Kinez Kinan @u sa 1.271,4 (1.176), ispred Amerikanca Metjua Emonsa sa 1.270,0 (1.169) i Korejca Jinsepa Hana sa 1.268,0 (1.171) krugova. Stevan Pletikosi} je zauzeo 26. mesto sa 1.155, Drgan Markovi} 49. poziciju sa 1.142 kruga. - Drago mi je {to sam se na{ao u finalu, jo{ jednom sam potvrdio da mi odgovaraju nepo-

Pistorijus uLondonu Oskar Pistorijus, najboqi trka~ sveta me|u osobama sa invaliditetom, napravio je krupan korak ka u~e{}u na OI u Londonu 2012. godine. On je u Pretoriji pobedio u trci na 400 metara, sa rezultatom 45,61 sekundi. Time

Nemawa Mirosavqev

voqni vremenski uslovi, ali mi je `ao {to umesto mene u finale nisu u{li Markovi} i Pletikosi}, jer bi smo tako osvojili jo{ jednu olimpijsku vizu rekao je Mirosavqev. Andrija Zlati} je vazdu{nim pi{toqem osvojio osmo mesto sa 676,7 (579) krugova. Zlati} je sa Kinezom Linom i Nemcem [mitom raspucavao za jedno mesto u finalu po{to su sva troji-

ca posle osnovnog dela imali 579 krugova. U dodatnom raspucavawu Zlati} je zabele`io rezultat od 50,0, Lin 49,2, a [mit 48,3, pa se na{ strelac plasirao u plej-of. No, nije se pomerio sa osme pozicije, jer je slabo ciqao u posledwem poku{aju(97,7). Pobedio je Japanac Tomojuki Macuda sa 685,7 (585) krugova koji je pobedu posvetio svom narodu. Po{to je Macuda, uz na{eg Zlati}a i Rusa Sergeja ^ervjakovskog (bio ~etvrti) imao kvotu, ulaznicu za olimpijski turnir dobili su drugoplasirani Ukrajinac Oleg Omel~uk sa 680,0 (582) kruga, tre}eplasirani Kinez Tian @ang sa 679,8 (592) i petoplasirani Slovak Juraj Tu`inski sa 679,0 (581) krugom. Damir Mikec je bio 21. sa 576, a Dimitrije Grgi} 31. sa 573 kruga. Danas }e na vatrenu liniju dame MK pu{kom trostav (Arsovi}, Maksimovi}, Mihajlovi}). U Sidneju se MK oru`jem dele po dve, a vazdu{nim po tri olimpijske vize za London. G.M.

SVETSKOPRVENSTVO

MoskvaumestoTokija Ovogodi{we Svetsko prvenstvo u umetni~kom klizawu bi}e odr`ano u Moskvi od 24. aprila do 1. maja, objavila je Me|unarodna kliza~ka unija (ISU). Prvenstvo je prvobitno trebalo da bude odr`ano od 21. do 27. marta u Tokiju, ali je odlo`eno posle razornog zemqotresa i cunamija u Japanu. U saop{tewu ISU navodi se da je Rusija obe}ala da }e olak{ati vizni re`im, po{to je za dr`avqane nekih zemaqa te{ko da u|u u tu zemqu. Moskvi }e to biti drugi put da organizuje takmi~ewe, jer je ve} bila doma}in Svetskog prvenstva 2005. godine.

DANA[WISPORTSKIPROGRAM Rukomet Oskar Pistorijus

je ispunio „B” normu za London i ujedno se kvalifikovao za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Daeguu, ovog leta. Olimpijska ’A’ norma je 45,55 sekundi. Pistorijus je imao `equ da se takmi~i na prethodnim OI u Pekingu, ali sa vremenom 46,25 sekundi nije uspeo da izbori mesto u reprezentaciji Ju`ne Afrike. On ne bi bio prvi hendikepirani sportista na Olimpijskim igrama, po{to su u Pekingu u~estvovale ju`noafri~ka pliva~ica Natali du Toa i poqska stonoteniserka Natalija Partika, kojima su amputirane noga, odnosno ruka.

- Tu smo da poka`emo saose}awe za narod Japana. Slike iz Japana koje gledamo posledwih nedeqa su potresne. Svima nam je `ao i svesni smo da nikada ne mo`emo da uradimo dovoqno da im pomognemo, ali trudimo se maksimalno - obratio se Novak zvanicama na ve~eri. - Hvala svim kolegama teniserima, Rafi (Nadalu), Keju (Ni{ikoriju), Melceru, Mareju, Bagdatisu, Verdasku... Hvala Strajkersima i svima koji su na bilo koji na~in u~estvovali u toj partiji. Svi su pokazali da imaju veliko srce i da zajedno mo`emo ne{to da uradimo. Novak je dodao da je na realizaciji ideje o fudbalskom me~u u~estvovalo mnogo vi{e qudi nego {to ih se u sredu moglo videti na terenu.

Druga mu{ka liga, sever NOVI SAD: Radni~ki Cement - @SK (16.50, Slana bara), JA[A TOMI]: Hercegovina - Banatski Karlovac (19), IN\IJA: @elezni~ar Sombor (19), ADA: Potisje Pleteks - Hajduk (19) Prva vojvo|anska `enska liga-SRPSKI MILETI]:

Mla dost (BC) - Bu di sa va (19)

Odbojka Plej-ofzamu{karce- prvi me~~etvrtfinala-KRAGUJEVAC: Radni~ki - Ribnica (19). Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Spartak - VGSK (19), KOSJERI]: Crnokosa - Bavani{te (17), IVAWICA: Putevi - Ni{ (18)


LOV

dneVnik

21

petak25.mart2011.

Foto: J. Pap

NOVI NAPADI PODIVQALIH KEROVA KRAJ VETERNIKA I KOVINA

9. januar 2010: Pokoq u Rakovcu 28. decembar 2010: U`as kraj Veternika U napadu krupnih kerova koji su presko~ili visoku `i~anu ogradu, masakrirano je 10 koza i jedno jare. ^opor koji je predvodio krupni “dalmatinac”, nasrnuo je i na gazdu mini farme.

U jezivom piru pasa lutalica, za svega nekoliko minuta propao je jednogodi{wi trud rakova~kih lovaca: u volijeri je udavqeno 155 fazana, u `ivotu je ostalo svega sedam! Nekoliko pasa iz ~opora uspelo je da probije ogradu i napravi pravi pokoq, a kada su lovci do{li do prihvatili{ta za fazane, ve} je bilo prekasno: sa~ekala ih je jeziva slika izmasakriranih ptica.

2. mart 2011: Stradale ovce kraj Ba~a Na mawe od kilometra do prvih ku}a, kraj Ba~a je ~opor pasa lutalica uleteo na farmu poqoprivrednika i lovca BogdanaDobrijevi}a i zaklao 40 ovaca. Dosta grla je `ivo kidano i ugiwavalo je u mukama, a kada je doma}in nai{ao, psi su nasrnuli i na wega.

Psi lutalice masakriraju divqa~ i stada, pa nasr}u na qude ^opor od pet - {est pasa lutalica je pro{log petka, po mrkloj no}i, u ogra|enom delu farme ovaca kraj Kovina, masakriralo tridesetak jagawaca - preneo je portal “Srbijalov”. Psi su nasrnuli i na ~obana koji je poku{ao da odbrani stado, ali je ~ovek uspeo da se spase od wihovih nasrtaja. Ovo je samo posledwi u nizu krvanih pirova pasa lutalica koji posledwih meseci poprimaju razmere epidemije. Lovi{ta {irom Srbije, osiroma{ena lawskim po-

plavama i hladno}ama kada su najve}i ceh platili ze~evi, iz dana u dan su mati sve brojnijih predatora - napu{tenih pasa koji se organizuju u ~opore i prave haos. Sa svih strana, gotovo svake nedeqe sti`u informacije o velikoj brojnosti lutalica u lovi{tima, o tome kako se pronalaze le{evi srne}e divqa~i, ali u posledwe vreme ~opori podivqalih pasa su krenuli na farme, gde nakon {to pokoqu `ivotiwe, nasr}u i na qude, sre}om za sada bezuspe{no.

Jo{ jedan u`asan primer divqawa pasa lutalica desio se nedavno kraj Veternika, gde je doma}in Ilija Skenxi} do skora imao zapat sanskih koza. Stado je lepo napredovalo, litar zdravog kozjeg mleka za evro po litru je i{ao “kao alva”, ~ekala su se mlada jarad jer su sve koze u roku od dve nedeqe trebale da se ojare, a onda u`as... - Kada sam tog jutra oti{ao da obi|em stado, zatekao sam jezivu sliku: nekoliko velikih pasa gri-

zlo je i davilo koze, a kada su me ugledali, onako krvavih wu{ki, iske`eni, krenuli su re`e}i ka meni - pri~a Skendxi}. - Zaista sam se upla{io. Sre}om, u blizini je bila motika koju sam dohvatio te wom udario najbli`eg psa, a onda su i ostali zastali. Imao sam deset koza: {est je udavqeno, kao i jedno jare, odmah, a ~etiri su uginule narednih dana. Sada nemam ni{ta, a nemam ni voqe ni `eqe da ponovo zapatim koze. Verujte, sva{ta sam u `ivotu pro{ao, ra-

dio sam u policiji, bio i na rati{tu, ali ovako jezive scene nigde nisam video! ^itam da psi lutalice sve ~e{}e napadaju `ivotiwe, te da nasr}u na qude. [ta je slede}e, masakrira}e nekog ~oveka ili dete koji ne}e uspeti da se odbrani!? - ogor~en je Ilija Skenxi}. Na preporuku advokata pokrenut je sudski postupak za nadoknadu {tete, ali, kako ka`e, “nije mu do novca, jer }e to platiti gra|ani, a ne oni koji trebaju”. Neshvatqivo mu je, kako ka`e, da su neko-

me `ivotiwe pre~e od qudi, ali je razo~aran i nemo}i sistema da re{i ovaj goru}i problem. Sr` ove muke, koja strahovito uzima maha, svakako je ~ovek. - Kada nekome dosadi da dr`i psa, jer to je odgovornost i obaveza, najlak{e mu je da ga izbaci u atar. I {ta onda? Nemogu}e je utvrditi ko je to uradio, a podivqali psi se organizuju u ~opore i postaju krvol~ne ubice. Dokle ovako, {ta je slede}e? - upitao se Skenxi}.

ACA PANTELI], BIV[I – SEKRETAR LSS

SAJAM LOVA, RIBOLOVA I ORU@JA „FEHOVA” U BUDIMPE[TI

Nisam ni kriv ni optu`en

Raj za lovce, muka za kradqivce

- Sa aferom nelegalnog prebacivawa novca sa ra~una Lova~kog saveza Srbije na ra~une nekih privatnih firmi, nemam nikakve veze. Savez je pritiv mene podneo krivi~nu prijavu, ali je ona odba~ena. Protiv mene se ne vodi krivi~ni postupak, niti je podignuta optu`nica - rekao je za “Dnevnik” Aleksandar Panteli}, nekada{wi sekretar LSS, koji je tu funkciju obavqao u vreme kada je biv{i predsednik Zoran@ivojinovi}, prema navodima optu`nice, nelegalno, sa ra~una Saveza, prebacio oko 200 hiqada evra, zbog ~ega je u Savezu u septembru 2008. izbila velika afera, a ceo slu~aj zavr{io na sudu.

AleksandarPanteli}

Kako je na{ list ranije objavio, na skup{tini LSS je objavqeno da je za Zoranom @ivojinovi}em, nekada{wim predsednikom LSS, raspisana poternica zbog neodazivawa sudu. O celom slu~aju, Panteli} danas, dve i po godine od izbijawa afere, ka`e: - Ni jedan dinar sa ra~una Saveza nije zavr{io u mom xepu. Kada dobro razmislim o svemu, sebi jedino zameram {to nisam bio dovoqno sna`an i energi~an da spre~im @ivojinovi}a da radi ono {to je radio. Ali, to bi bila “nemogu}a misija”, jer je on bio izuzetno mo}an u ono vreme - rekao je Aca Panteli}.

U Budimpe{ti, ma|arskoj Prestonici je od 18. do 20. marta odr`an sajam lova, ribolova i oru`ja “Fehova 2011”. ^uveni sajam i ove godine je privukao veliki broj posetilaca i qubiteqa prirode, a koncipiran je, kao i ve}ina manifestacija tog tipa, kao izlo`beni i prodajni prostor lova~ke i ribolova~ke opreme, oru`ja, te prate}ih programa, kao {to su takmi~ewa u ga|awu glinenih goZanimqivprikaztrofeja

Foto: J. Pap

Jedanodbrojnih{tandovaslova~kimsuvenirima

Foto: J. Pap

Virtuelnoga|awe divqihveprova

lubova, streli~arstvu, potom izlo`be pasa, predstavqawe trofeja, filmovi sa safarija ... Sa lova~kog aspekta, na sajmu je predstavqeno nekoliko noviteta, od kojih vam prezentujemo, po na{em izboru najinteresantnije. Jedan od zanimqivijih je sistem za pronala`ewe kradqivaca drva, {to bi dobro do{lo mnogim lova~kim organizacijama u Srbiji, jer kada se zasade remize, ~esto deo drve}a bude pose~en i odnet. “Otkriva~” funkcioni{e pomo}u GPS - a, pa kad lopovi odnesu obele`ena stabla, mogu}e je ta~no locirati gde se nalaze, ~ak i kojim putem su prolazili dok su ih odnosili! Interesantan je i ure|aj nazvan “Hunter 1”, tj. “aktivni {titnik uha”, ili poja~iva~ zvuka u prirodi. To su specijalne slu{alice koji ubla`avaju blizak zvuk, pre svega zvuk pucwa koji je fizi~ki lovcu najbli`i, a poja~avaju zvuke u daqini, pa se tako lak{e ~uju i razaznaju {umovi koje pravi divqa~. Ure|aj se automatski iskqu~uje kada zvuka nema, a osobama sa o{te}enimk sluhom mo`e da poslu`i umesto slu{nog aparata.

Lova~kastranau„Dnevniku”~italaseiuPe{ti

Nema ga u serijskoj proizvodwi, ve} se pravi po naruxbi, specijalno prilago|en uhu naru~ioca. Lovcima mo`e biti zanimqiv i krovni boks, ili prenosivi ormari} za oru`je. zami{qen je da olak{a transport i odlagawe

oru`ja, jer jedan te isti ormari} je mogu}e dr`ati u stanu, celog ga staviti u (ili na) auto i preneti ga, do recimo, hotela ili lova~ke ku}ice. Poseduje sigurnosnu bravu, a u wega mo`e da stane od tri do pet komada oru`ja.

Pripremio: Du{an Kne`i}


22

kWiGA

petak25.mart2011.

dnevnik

„АРХИПЕЛАГ”ОБЈАВЉУЈЕИЗАБРАНАДЕЛАДАНИЛАКИША

Просторнајузбудљивијемаште И

здавачка кућа „Архипелаг“ започела је објављивање  Изабрана дела ДанилаКишауседамкњига.Речје о великом културном подухвату, који ће бити окончан половином јунаовегодине.Управосусепојавиле прве две књиге: роман „Манс арда” и збирка кратких прича„Ранијади”. У „Архипелаговом“ издању Изабраних дела Данила Киша наћићесепрактичноцелокупна пишчева проза: романи  „Мансарда“, „Башта, пепео“ и „Пешчаник“,књигаприча„Ранијади“, као и три књиге новела: „ГробницазаБорисаДавидовича“, „Енциклопедија мртвих“ и „Лаут а и ожиљци“. Изабрана делаДанилаКишауседамкњигаобјављујусеуредакцијиКишове супруге Мирјане Миочиновић. Роман „Башта, пепео“ биће објављен12.априла,ачитавкомплетИзабранихделаДанилаКиша у седам књига биће заокружендо15.јуна,кадаћебитиобјављенакњигаКишовихпричаиз заоставштине„Лаутаиожиљци“. „Архипелаг“ објављује прозне књиге Данила Киша у посебној едицијииуексклузивнојопреми. Поводомпочеткаобјављивања Изабраних дела Данила Киша у

седамкњига„Архипелаг“јеобјавиоипосебанкаталогпројектау коме се, поред основних информацијаоовомиздањуиоКишовим књигама, налази и избор из Кишових аутопоетичких тумачењасвојихкњига. Поводом објављивања првих књига Изабраних дела Данила Киша у издању „Архипелага“, Гојко Божовић, главни уредник ове издавачке куће, рекао је, измеђуосталог:

KWIGAZAUVEK

–Једнадефиницијакажедаје класиконајписацчијесусекњигепотврдилеучитањиманеколикогенерацијачиталаца.Тосевећ догодилосаДаниломКишомиса његовим књигама. Али не само да се оне потврђују у читањима нових генерација читалаца него, заправо,исамичитаоципотврђујусебеисвојукус,својеразумевањесветаисвојумеруствариу сусрету са врхунском литературомкаквоједелоДанилаКиша.

Отудајемојезадовољствоутолико веће што ће, захваљујући овом „Архипелаговом“ издању Изабраних дела Данила Киша у седам књига, неки читаоци први путупознатипишчеводело,другићесетогделаподсетити,анекићемусеизновавратити.ОбјављивањеИзабранихделаДанила Кишанијесамопримеркапиталногиздаваштва,већиоставштиназабудућност.КњижевностДанилаКишајевеликоделомодерних времена и висока, једна од највиших, мера у књижевним стварима. Такве мере су нам све неопходније,поготовуданаскада честоизгледакаодакњижевност нијеважнаилидајекњижевност свака врста текста коју неко напишеудоколици. Књиге Данила Киша, боље од ма чега другог, показују да све нијекњижевност,алидакњижевност може бити најбољи део нашег искуства. „Архипелаг“ је приступио објављивању Изабраних дела Данила Киша с највећомодговорношћуиснајбољим уверењемдајеречоважномподухвату. Истовремено, „Архипелаг“овимподухватомјошједном показујесвојеопредељењезаврхунску књижевност као простор најузбудљивије маште и најбољегзнања.

QUBICAPOPOVI]-BJELICA,KWI@EVNICA

Noveistarepri~eosamo}i „^ovekmo`ebitisamkadaje udru{tvudrugih,aliistotako u dru{tvu drugih kada je apsolutnosam.”Otomejeчesto сведочила intelektualka neutoqive radoznalosti, kwi`evnica Isidora Sekuli}, nagla{avaju}idajeupoznalaobaoblika samo}e. Takva razmi{qawa bilasuprisutnaiu razgovorima sa wenim sabesednicima brojnim piscima, slikarima, vajarima,kompozitorima,uwenom kwi`evnom salonu na sastancima~etvrtkom.Tako|eiu pismima Novosa|aniмa Vasi Staji}u и TihomiruOstoji}u. ZnanojedajeIsidoraSekuli}odonihpisacakojineizbe`noizazivajupa`wu,bezobzira na doba `ivota ~itaoca. И самасам uwojvrloranoprona{la ono {to je privuklo moju pa`wu i profesionalno me usmerilo ka kwi`evnosti. Danas,nebudimojuznati`equsamo Isidora Sekuli}, odnosno wena „Pisma iz Norve{ke”. Privla~emenekiodnaslova,a usvomvra}awuve}pro~itanim kwigama,jo{dveautorke-Vide Ogwenovi} i Laure Barne, kojesutako|ezaokupqeneIsidorinim stvarala{tvom и `ivotom. U tom kontekstu sagledavam kwigu Vide Ogwenovi} „Putovawe u putopis„ i kwigu

„Moja posledwa glavoboqa” Laure Barne. Ove tri na{e kwi`evnice,umojoj~itala~koj razdoznalosti, ~ine svojevrsno trojstvo. Сака добра књига pri ponovnom ~itawu omogu}ava oktivawe novih, zapretanih slojeva, zna~ewa, odnosno poruka. Naime,ukwizi „Mojkrugkredom”, koju je napisao Radovan Popovi},anaosnovusa~uvanihpisama Isidore Sekuli}, ~italac ponire u sazrevawe ove kwi`evnice,upoznajewenainteresovawa za razli~ite sadr`ajе, sagledava wene reakcije na raznolikaibrojnazbivawauli~nom`ivotu,nawenaputovawa. Toretrospektivnodo`ivqavawe stvarnosti izнa{la sam u nekimnaslovimaVideOgwenovi}iLaureBarne. Svetriautorkeunekimsvojim delima, svaka na svoj na~in, osvetqavaju minulo u nastojawudacelovitijesagledaju `ivotne mene koje su uticale natransformacijuwihovihjunaka, osvetqavaju}i i sa dru{tvenog i sa psiholo{kog aspekta `ivote obi~nih qudi, uspevaju}idaihpreto~eupamtqivuumetni~kusliku.Taslika~oveka,uvrtloguvremenai neo~ekivanih, a uvek mogu}ih `ivotnih situacija, prepozna-

tqivajetemaovogtrojstva,~ijim kwigama se ~esto i rado vra}am. Zaviruju}i u tajnovite predelequdskepsihe, oveautorke osvetqavaju svekoliki `ivot, potvr|uju}i misao Margerit Jursenar, koja u „Hadrijanovim memoarima” ka`e: „Pravo mestoro|ewajeonoukomeje~o-

KWI@EVNA BA[TINA

К

Азбукопротрес СавеМркаља

њижица „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ Саве Мркаља, првог модерног реформатора српске ћирилице, појавила се из штампе 1810. у Будиму. Мркаљ је у њој извршио свеобухватну реформу српскећирилице,прилагодивши је за потребе писања српским књижевним језиком на народној основи. Мркаљеву реформисану азбукувисокојеоцениоВукКараџићиполазећиодњеусвојим реформама 1814. („Писменица“) и1818.(„Рјечник“),довеојесрпскућирилицудопуногсавршенства. Оригинал књижице, као и два Матичина фототипска издања, једно из 1949. и друго из 2010,сапропратнимтекстомакадемика Александра Младеновића,постојеуБиблиотециМатице српскеиобрађенисууелектронскомкаталогуовебиблиотеке.

vekprviputrazumno sagledao sebe samog”. U tom kontekstu bi trebalo, a u ovim delima, sagledati Zemun, Sremske Karlovce i Beograd, ili neki neimenovani a prepoznatqiv toponim. Naime, sve tri kwi`evnice su poseglezanekimdalekim zbivawima i delimi~no ili potpuno zaboravqenim autenti~nim li~nostima, do~aravaju}i snagom svoga pera aromu negda{weg `ivota na pomenutim lokacijama. Otuda stranice pojedinih wihovih deladelujukaosvojevrsna psiholo{ka studija. I jo{ ne{to. Zamr{ene `ivotne sторије na stranicama ovih kwigapotvr|ujupoznatumaksimudajesudbinaiznad~ovekove voqe. Kwige ovih kwi`evnica su i pri~e o wima - prefiwenim intelektualkama koje su uspele da, svaka na svoj na~in, na|u adekvatnu formu za ispovest o svom ali i tu|иm `ivotима.

TOP-LISTA Најтраженијинасловиуновоотвореној књижари„Карос”,утржномцентру„Бистрица”, БулеварСлободанаЈовановића15, у Новом Саду 1.„Оноштоодувекжелиш”,Гордана Ћирјанић-„Народнакњига” 2.„Рингишпил”,ЈеленаБачић-Алимпић-„Лагуна” 3.„Заувекусрцу”,ВеснаДедић-Милојевић -„Лагуна” 4.„Quovadis?”,ХенрикСјенкијевич-„Каирос” 5.„МирискишенаБалкану”,ГорданаКуић-„Алнари” 6.„Водаизкамена”,ЉиљанаАбјановић-Ђуровић -„Глобосино” 7.„Гримовебајке”,енглеско-српско издање-„Каирос” 8.„IQ84”,ХарукиМураками-„Геопоетика” 9.„Песме”,БранкоРадичевић-„Каирос” 10.„Изгубљенисимбол”,ДенБраун-„Соларис”

НОВАПРОЗА

Ауторка проницљивихувида

Н

аконзбиркеприча„Бекство” (2006.) која је ових дана доживеладругоиздање,зрењанинска „Агора” је објавила још два насловакултнеканадскесписатељицеАлисМанро(1931).Тосуњенјединироман„Животидевојакаижена”инајновијакњигаприча„Превишесреће”,упреводунасрпскиАнђелкеЦвијић. Манроовукњижевнакритикасматраједнимоднајбољихаутораенглескогговорногподручја.Њенстилпоредесаначиномписањарускихкласика,који,измеђусталог,подразумевакомплетноступриказивањуживота.Њенекњиге-једанроманидесетак приповедачких збирки,  садрже дубину,мудростипрецизност. Роман „Животи девојака и жена” је сторија о одрастању у руралном Онтарију четрдесетих година прошлог века. Ауторка се ту показала каопроницљивидуховитпосматрач живота у малом провинцијском граду,анапитањаотранспоновањусопственеинтимеулитературу,одговарадајеовакњига„аутобиографскау форми,алинеиучињеницама”. Упечатљивапсихолошкапонирањаусвакодневицумајки,очева,љу-

ИЗБАНАТСКОГКУЛТУРНОГЦЕНТРА

П

Конкурсзанаграде „СимаЦуцић”

рви приватни културни центар у Србији- Банатски културни центар из Новог Милошева, од 2008. године, крајем априла организује меморијалну манифестацију „ПролећеСимеЦуцића”.Тимповодом расписан је конкурс за најбоље књигеиученичкерадове,којеће Банатскикултурницентарнаградитипризнањем„СимаЦуцић”. Можедасеконкуришесакњигама из науке о књижевности за децу (историја, теорија или критика), као и са белетристичким насловима (приповетке, бајке, романи, драме). Примаће се и илустровани романи, басне, стрипови, сликовнице за децу.

Један-нулазаауторскаправа

С

удијаДениЧенодбиојеправнидоговор између „Гугла“, Удружења америчкихиздавааиУдружењаписаца, тиме стављајући под знак питања настојањаједногоднајвећихпретраживачанасветудадигитализујесвакњижевнаделаистави их на располагање корисницима интернета, куповином или бесплатним коришћењем, у зависности од степена ауторских права. Договором, вредним 125 милиона долара,издавачииауторскаудружењадаваласудозволузадигитализацијумилиона књига,нарочитоонихкојесузбогстарости или малог броја копија, нестали са полица књижараибиблиотека. „Гуглов“ пројекат „Гугл букс“ који би од овог претраживача направио највећег онлајниздавача,сместасунапаликонкуренти – „Мајкрософт“ и „Амазон“, тврдећи да би стекао нелојалну предност проналажењем рупауЗаконуоауторскимправимакојине покрива област дигитализације. У читав проблемукључилосеиМинистарствоправде,аслучајједобиоимеђународникарактеркадасуНемачкаиФранцускаоспориле договор тврдњом да крши међународне споразумеоауторскимправима.

бавника,суседа-житељањеногродног Онтарија, Алис Манро читаоцу преноси спокојним, звонким тоном прозе.Овајроманврвиодупечатљивих јунака и детаља из друштвеног живота,аАлисМанротимепотврђује да је писац проницљивих увида, којипишесапредивном,математичкомјасноћом-запазилисукњижевни критичари. Све то изнова потврђује дајењеноместоусамомврхусветскекњижевности. Р. Л.

Овежалбедовелесудопоновногпретресањаспоразума,потписаногјош2009.године,ичинилоседаје„Гугл“новимправним документом покрио све слабе тачке. Ипак, недавна одлука судије Савезног суда на Менхетну којом је поништио овај споразум читавпроцесдигитализацијевраћанаскоро почетну тачку. Иначе,. „Гугл“ је од 2004. годинескенираоиобјавиовишеод12милионакњига. Украткомсаопштењуиздатомпоследоношењапресуде,судијаДениЧенрекаоје да би овај договор дао „Гуглу“ превелику моћ. „Много је користи од овог пројекта. Књиге би постале доступније, библиотеке, школе,истраживачиимаргиналнесоцијалнекатегоријеималебиприступмногимкњигама. Дигитализација би омогућила превођењекњиганабрајевописмо,каоиуаудиоформат,повећавајућимогућностприступа литератури особама с инвалидитетом. Аутори и издавачи имали би корист јер би сеповећаокругпотенцијалнихкупаца,атимеињиховиприходи“.Ипак,овајспоразум дао би „Гуглу“ „значајну предност у односу наконкуренцију,награђујућигазакопирање и дистрибуцију књига без дозволе“, казаће

Према пропозицијама конкурса, могудасешаљукњигеобјављене током 2010/11. године, објављененасрпскомјезикуилипреведене,атакођеидвојезичнаиздања. Конкурсјеотворенизаученикеосновнихшкола,којићеписатипесме,причеилиесеје.Зборникдечијихрадовасапрошлогодишњег конкурса, Банатски културницентаробјавићеускорокао електронскоиздање. Конкурсјеотворендо1.маја, аауториииздавачикојиучествују са књигама, треба да пошаљу четирипримеркаједногнаслова, наадресуБКЦ(НовоМилошево, ул.ЈНА35). Р. Л.

 E [ O ]  NET

судија Чен, завршавајући прву рунду преговора признавањемпобеде ауторских праванадкоришћуоддоступностилитературеугроженимсоцијалнимгрупама. Овим споразумом „Гугл“ би добио монополнадкњигамакојесевишенештампају иличијејеаутореилинаследникенемогуће пронаћи.Сдругестране,одовогаћештете иматиистраживачиинаучницијерсукњиге, до којих је иначе веома тешко доћи, овом пресудомпосталенедоступне. И„Гугл“ииздавачиспремнисудапромене тачке споразума које им омогућавају да бездозволеауторадигитализујуњиховадела, а ови правни проблеми показују да је неопходно из корена изменити постојеће ставове и правна акта везана за ауторска праваињиховудистрибуцију,јернамтонамећедемократичностибрзразвојинтернет тржишта,којенеможедачекаипроналази начине да заобиђе досадашња правила и успостависопствена,укојимаглавнуулогу иградобровољнаибесплатнаразменасвих садржаја,укључујућиикњиге. И. Вујанов


kultura

dnevnik

Иакојебилопростораизавише, селекторка Стеријиног позорјајеинсистираланаквалитетуизапредстојећифестивал,56. пореду,изабраласедампредстава, док ће две чинити пратећи програмски оквир, и раније познатподименом„Кругови“. Одблизу80представакојесу билe уконкуренцији,у селекцији националне драме и позориштанашласеједнапредставаиз Женеве,двеиз Суботице,четири из Београда. На почетку селекционог процеса постављен као потенцијално најболнији оквир, императивУметничкогвећаСтеријиногпозорјадасезарадтрадиционалне мисије ове куће у селекцијууврстетрипраизведбе домаћегдрамскогтекста,докрајајеостаопроблематичан,јерје у селекцији завршио само један праизведбени класичнидрамски текст („Животутеснимципелама“), док се два могу окарактерисатипрекао„сценскитекстови“. То значи да за изабране представе („Кукавичлук“ и „Кишињевска ружа“) драмски текст није постојао, односно да је редитељупотпуностикреираоили прекрајаопостојећи. -Иакобројодпреко20представа реализованих као праизведбе домаћег драмског текста сведочиопримеренојпрофесионалној свести и оправданој по-

petak25.mart2011.

КСЕНИЈАРАДУЛОВИЋСАОПШТИЛАСЕЛЕКЦИЈУ 56.СТЕРИЈИНОГПОЗОРЈА

Оквириреалногимогућег

Селекторка Ксенија Радуловић и директор Позорја Миливоје Млађеновић

требидомаћихпозориштазањеговим неговањем, током ове сезоне показало се да став о нужномпреласкуквантитетауквалитет може бити релативизован и преиспитан – образлаже Ксенија Радуловић. – Очекивања треба поставити у оквире реалногимогућег.Утомсмислу,оче-

кивањедасвакепозоришнесезоне у Србији буде праизведено бар неколико врхунских драмских текстова, вероватно се не темељи на сасвим оправданим основама. Чињеницудачакчетирипредставе из селекције нису настале на основу класичног драмског

текста, селекторка Стеријиног позорја је објаснила новом, заправо већ годинама присутном сценскомпраксомкојасеостварује у складу с високим уметничкимамбицијама.КсенијаРадуловић у оквиру тога издваја документаристички приступ редитељаОливераФрљићаиДина Мустафића,односнопрекрајање епова и поема у случају Александра Поповског и Андраша Урбана. -Другаврстаестетскогипоетичког приступа присутна је у новијим представама Егона Савина: у првом реду фокусираностнарадсаглумцима,промишљено читање драмског текста, као и допринос очувању наше драмске баштине, попут, рецимо,делаАлександраПоповића– кажеКсенијаРадуловић. СелекторкаСтеријиногпозорја, саопштавајући свој избор за фестивал чији је почетак најављенза26.мај,позабавиласеи актуелним интересом за наше драмске писце у иностранству. Поред већ познатог успеха Биљане Србљановић, Ксенија Ра-

дуловић је позитивно означила тоштоделасавременихкласика СимовићаиКовачевића,затими Милене Марковић, Маје Пелевић, Милене Богавац, бележе

23

даћепратећипрограм56.Стеријиног позорја бити накнадно саопштен,каоичлановижирија, водитељ округлог стола… Оно што се са сигурношћу већ сад зна, то је да ће „Кругове“, пратећипрограмзваничне,такмичарскеселекције,чинитидве представекојећебитиизведене напочеткуинакрајуфестивала уНовомСаду:„Проклетбиоиздајица своје домовине“ Оливе-

СедампредставауСелекцији националнедрамеипозоришта l (По Овидију) Александар Поповски, Јелена Мијовић, „Метаморфозе“,режијаАлександарПоповски,Југословенскодрамскопозориште l „РођениуЈу“,режијаДиноМустафић,Југословенскодрамско позориште l АлександарПоповић,„Пазарнидан“,режијаЕгонСавин,Атеље212 l „Кукавичлук“,ОливерФрљић,НароднопозориштеСуботица l ОтоТолнаи,„Кишињевскаружа“,режијаАндрашУрбан,Позориште„КостолањиДеже“,Суботица l БиљанаСрбљановић,Барбело,режијаАнБизан,КомедидЖенев l ДушанКовачевић,„Животутеснимципелама“,режијаДушан Ковачевић,Звездаратеатар једнуиливишепоставкинапозоришним сценама у региону, Европи,Турској,Јапану. Најучерашњојконференцији за новинаре саопштено је и то

раФрљића(Словенскомладинско гледалишче) и „Трансфер!“ Јана Клате (Вроцлавски театр всполчезни). И. Бурић

СРПСКОНАРОДНОПОЗОРИШТЕ ОПЕРСКОМ ПРЕМИЈЕРОМ 28.МАРТА ОБЕЛЕЖАВАСВОЈДАН

„Пиковадама” запрославу Премијеромопере„Пиковадама“ Чајковског, Српско народно позориште у понедељак 28. марта обележава свој дан и такође прославља јубиларних 150 година постојања. За ову посебну прилику, СНП је позвало ауторски тим из Белорусије и Русије, да постави ову оперу Чајковског поновонасценунашегнајстаријегтеатра,наконполавекапаузе. Опером диригује Александар Анисимов,редитељјеОлегМељников, сценограф је Љубов Сидељникова, а из Белорусије је и главни корепетитор Георгиј Карант,каоипевачицаИринаКрикунова уулозиЛизе,докизРуси-

је долази Ирина Макарова која тумачиПолину. Аутор либрета за ову оперу је МодестЧајковски,поистоименој приповеци Александра Пушкина,одкојеје,помногима,Чајковски створио изузетно снажну психолошко–музичкудрамукоја представља врхунац његовог оперскогстваралаштва. „Пикова дама“ је све популарнија и веома је често на

јер,маданемаништапротивосавремењавања, сматра да је потребно доста суптилности да се онадоброуради,а самје певаоу многим операма у којима се модернизацијом изгубила суштина самогдела. ПоредгостијуизБелорусијеи Русије, у „Пиковој дами“ учествујуигостиизХрватскеиБеограда,узсолистеСНП–а,такода и за ову представу постоји и певачкаподелауалтернацији. УулозиХерманајеНиколаКитановски (Београд) / Миљенко Ђуран(Хрватска),ГрофТомскије Владимир Петров (Белорусија) / Миодраг Д. Јовановић (Београд), Кнез Јелецки је Никола Мијаиловић (Београд) / Васа Стајкић, а у осталим улогама и алтернацијама зањих су Славољуб Коцић, Бранислав Цвијић, ИгорКсионжик, Јован Пејић, Бранислав Јатић, Горан Крнета, Михаило Шљивић (Београд),ЖељкоР.Андрић, ИгорКсионжик,Марина Павловић Бараћ, Јелена Влаховић (Београд), Ирина Крикунова, Свитлана Декар, Валентина Миленковић, Александра Ангелов (Београд), Ирина Макарова (Русија), Виолета Срећковић, Дубравка Филиповић, МајаМијатовић,Верица Пејић, Лаура Павловић, МиланаБалаж,АнаЂурић, Јелена Кончар, ГиФото:М. Ползовић зелаГрегоровић,Марија диоједнојоднајтежихпартиту- Шарчевић и Ивана Оршолић.Кора.Анисимовјетакођепохвалио стимографјеЈаснаБадњаревић, а и младог диригента Александра кореограф је Владимир Логунов. Којића, који ће након премијере ДиригентхорајеВеснаКесићКртакође дириговати овом опером, смановић. Планови СНП–а су да ову пуном романтичарске атмосфере имузике Чајковског која дочара- оперску представу препоручи за извођење у иностранству, те ће вадраматичанследдогађаја. ЈеданодгостијуизБелорусије, премијери, како је најављено, певачВладимирПетров,изразио присуствовати и представници је задовољство што учествује у некихтамошњихоперскихкућа. класичној поставци ове опере, Н. Пејчић репертoару оперских кућа, напоменуо је на јучерашњој конференцији за новинаре диригент Анисимов, додајући да су се највећи певачи, и руски и инострани, искушавали управо у ролама ове опере. Упркос томе штојеСНП билопринуђено даангажујенекегостујућепеваче,Анисимовјеоцениодаквалитетаовепредставенебибило безодличногхора,оркестра,такође и осталих солиста у овој опери. Сарадња са свима њима је, по речимамаестраАнисимова,била изузетноозбиљна,каквајеимораладабуде,собзиромдасера-

НОВАПРЕМИЈЕРАРУМУНСКОГПОЗОРИШТАУВОЈВОДИНИ

Глумци као гледаоци Вечерас од 19сати на малој сцени НП Стерија у Вршцу биће премијерно изведена представа „Процес“Франца Кафке у режији и драматизацији Боре Драшковића.Ово је трећи пројекат нашег реномираног редитеља заРумунско позориште у Војводини.Пре тога је режирао „ПлејЈонеско“колажни комад по драмским текстовима утемиљивача театра апсурда Ежена Јонеска и „Електру“Данила Киша. Главну улогуЈозефа К.тумачи Адријан Корек, глумац националног позоришта из Темишвара. У осталим улогама су Отилија Пескарију, Флорина Петрој, Моника Болдовина, Мирча Оморан, Јонел Куђија.Музику је компоновао Габор Ленђел.Седам

девојчица даће посебну ауру представи која обилује параболичним и апсурдним сценама.Број гледалаца у сали биће ограничен на 49. -Ово је,по мени,најинтригантнија верзија позоришне адаптације фундаменталног Кафкиногромана који је отворио нове путеве рецепције у књижевности -истиче Петру Крду,председник Уметничког савета.-Драшковић је осмислио позорницу попут огледала,глумци су истовремено и гледаоци,док су гледаоци Јозеф К. И овај,15.по реду пројекат Професионалног румунског позоришта суфинансира Покрајински секретаријат за културу Војводине.

Фото:Н.Стојановић

ОТВОРЕНАРЕТРОСПЕКТИВНАИЗЛОЖБАВУЈИЦЕРЕШИНАТУЦИЋА УМУЗЕЈУСАВРЕМЕНЕУМЕТНОСТИВОЈВОДИНЕ

Један,јошвише јединственВ.Р.Т. - Вечерашњи  догађај јесте једно од најрадоснијих места ове наше већ помало уморне и отужне културне сцене. Јунак нашепричезнаоједапримети: „Најгора су времена за такозванууметностонаукојимаствараоцинемогудасесетеничегновог„.Акадгодједнакултуразападнеукризу,излазеиодговоре, сасвимлогично,тражитамогде су се они одувек и налазили - у традицијама историјских авангарди - рекао је прексиноћ, поред осталог, на отварању ретроспективне изложбе Вујице РешинаТуцића,њенкустосНебојша Миленковић, који је и аутор тимповодомиздатемонографије„ВујицаРешинТуцић-Традицијаавангарде”.Осврћућисена дело и личност Вујице Решина Туцића, његову етику и естетику, Миленковић је истакао да говоритиоТуцићу„значиговоритиоидејамаслободеислободи мишљења, правди и једнакости, идеји породице, идеји уметости, идеји човека са великим Ч, идеји уметничког живљења безостатка”. Изложбу је отворио Туцићев саборац и пријатељ књижевник ВладимирКопицл,дабисепред улазак у простор визуелне поезије  В. Р. Т-а (главни део поставкечинивишеодседамдесет принтоваТуцићевихколажа)чули и стихови његове песме „Не

буди груб, научи да љуб!”у интерпрет ацији уметника Ивана Правдића. -Један,дакле,алијошвишејединственВ.Р.Т.сабраниоштар у језику, банаћански прек у ставу, протејски досетљив у форми и њеним менама, јак у мисли, прецизан у делу и кад то дело сам подрива у тежњи за перманентним још више, увек даље рекаојеВладимирКопицлотварајући Туцићеву ретроспективу, истакавши да овом приликом на наставку промоције војвођанске неоавангарде„кадасесуочавамо смождањеномпоследњомвели-

и артистичког боравка Вујице Решина Туцића понешто касно, можда и прекасно. Мада је када су у питању епохални замаси и ломови доба, каквим је наш аутор тежио, иницирао их и сажимао их у своју побуњеничку мисаоиформу,кашњењанеможебити,нитиотаконечемувредирасправљати. Саставнидеооверетроспективе, уз увећане принтове Туцићевих колажа „Стругање маште” чине и њихови оригинали, звучни записи Туцићевих наступа, његове књиге које су објављене, плакати, исечци из новина и два

Инспиративназаоставштина Отварањуовеизложбе,прексиноћуМузејусавременеуметностиуНовомСадупоредТуцићевепородице:његовесупругеНаде идецеТатјанеиСинише,присуствовалисуињеговибројнипријатељи, уметнички саборци и поштоваоци, којих, видело се овом приликом,имамеђусвимгенерацијама.ВечедружењасаТуцићевом,идаљеживом,дакле,инспиративномзаоставштиномотпочелојестиховимањеговепесме„Кадчовекудођетешкокоолово”, којејеизрекаокустосМиленковић. коменигмом,алиуједноипротомајстором, нема места за друго до штовање, радозналост и радост - Једна велика сенка коју свизнамоалибашзатојенећемо спомињатиподсећанаистинуда смосемеђурадовимакојимасмо окружени сабрали да сабирамо чињеницеиметафореземаљског

филма, један документарни и један састављен од кућних снимакауметниковепородице,начињених„суперосмицом”. Изложба ће на првом спрату Музеја савремене уметности Војводине бити отворена до 20. априла. В. Црњански


24

Svet/balkan

petak25.mart2011.

Bombardovawe u celoj Libiji

U Siriji novi protesti DAMASK: U sukobima policijeidemonstranatau Siriji ubijeno je najmawe 37gra|ana,javiojeju~eRojters, pozivaju}i se na izjavumedicinskihzvani~nika u mestu Dera, na jugu zemqe.Snag e bezb edn os ti otvorile su ju~e vatru na vi{ e stot in a mlad ih demons tran at a na sev ern om ulazu u taj grad, tvrde o~evici. Blizu20.000qudiokupilo se ju~e u Deri zbog sahrane `rtava koje je policijaubilausredu.Okupqeni su uzvikivali slogane „Na{im du{ama i na{om krvquodanismona{immu~en ic im a”. Dem ons trant i tvrdedajenajmawe100osoba ubij en o u jprek u~ er a{woj pucwavi u Deri, gradi}unasirijsko-jordanskoj granici. Uproteklihnedequdana uovomgradusesvakodnevno odr`avaju protesti protiv re`ima predsednika Ba{araalAsada,~ijajepartija Baas na vlasti 40 godina, a nemirisupo~elidase{ireinaokolnamesta. Vlastiidemonstantidajurazli~ite podatke o broju poginulihirawenih.U~esniciprotestauSirijitra`e ve}e politi~ke slobode i iskorewivawekorupcije. (Tanjug)

TRIPOLI: Zapadnekoalicione snage su petog dana akcija nad Libijompro{irilezoneoperacijaibombardujuciqeveiupori{ta snagavernihMuameruGadafijuna celoj teritoriji Libije.Agencije javqaju da su savezni~ki avioni ponovo danas bombardovali deo Tripolija u kome se nalazi vojna bazaTaxuri,kojajeve}bilameta

daseakcijanastavqa.Me|unarodnekoalicionesnagesuizveleivazdu{ni napad na upori{te Gadafijevih snaga u Sebi, saop{tili su o~evici AFP-u. Seba, koja se nalazi na oko 750 kilometara ju`noodTripolija,jecentarGadafijevogplemenaisedi{tevelike vojnebaze.Premaizjavamastanovnika napadi su trajali do ~etiri

~eleoperacijuuseduuve}e,alida se jo{ uvek popuwavaju i da }e za nekolikodanabitiustawudapotpuno sprovode embargo.prema wegovim re~ima Italija, Britanija, Gr~ka, SAD, Kanada, [panija, i Turskasuve}poslaleiliobe}ale brodoveidrugapotrebnasredstva. Agencijejavqajuidasusnage lojalne libijskom vo|i Muameru

Francuzi oborili Galeb

napada.LibijskaagencijaXanajavilajedajeutimnapadima uTripoliju poginulo mnogo civila, ukqu~uju}ispasiocekojisustradalidoksuizru{evinaizvla~ili mrtveirawene. Francuski avioni pogodili su jednu vazduhoplovnu bazu u centralnoj Libiji, saop{tio je predstavnikfrancuskihoru`anihsnagaTijeriBurkhard.Onjerekaoda jeoko15francuskihavionanapalotubazuoko250kilomeraduboko ukopnu.Francuskipredstavnikje rekao da oni ne mewaju taktiku i

Turska: Neko ho}e da opqa~ka Libiju ANKARA: Turski premijer Tajip Erdogan optu`io je pojedinezemqe,kojesadau~estvujuu operacijamauLibiji,dapresvegapoku{avajudasedomogunafteirudnogbogatstvakojesenalaziutojafri~kojzemqi. „@elim da oni koji sada gledajuutompravcu(kaLibiji),i tamo vide samo naftu, rudnike zlata i drugo mineralno blago, od sada na taj region gledaju kroz nao~are savesti”, rekao je Erdogan. Onnijepomenuonijednudr`avu, ali je naglasio da u tome predwa~e oni koji se protive ulaskuAnkareuEU,{toanaliti~arituma~edajere~oNikoliSarkoziju~ijazemqapredvodi napade na Libiju.  Ministar unutra{wih poslova Francuske Klod Gean je u ponedeqak izjavioda jeSarkozi„preuzeovo|stvo da u krsta{kom pohodu mobili{e Savet bezbednosti UN, Arapsku ligu, Afri~ku uniju” dabispre~iomasakruLibiji. Taizjavaje,o~ekivano,izazvalareagovawame|umuslimanima,

iako je Pariz kasnije poku{ao daubla`io{trinuweneporuke. Na neprihvatqivo pona{awe koalicionihsnagauLibijiukazaojeipredsednikTurskeAbdulah Gul, koji strahuje da bi ta afri~ka zemqa mogla biti opqa~kana. „Za{to?Zato{towihovciq koalicionih snaga nije osloba|awe libijskog naroda. Postoje tu skrivene namere i razli~iti interesi”,istakaojeon,prenele suagencije. „Pla{im da }e se stvari koje susedesileuIrakusadaponoviti u Libiji. Irak je opqa~kan, isto mo`e da se desi i Libiji”, smatraturskipredsednikGul. Unutar NATO-a javqaju se novepukotineokovojneintere- vencijeuLibijipo{toseAnkaraprotivisada{wembombardovawu.Turska ne `eli da NATO preuzmeodgovornostuofanzivnim operacijama koje mogu da ugroze civile u Libiji, a da u isto vreme koalicione snage, predvo|eneFrancuskom,nastave bombardovawe. (Tanjug)

sataposredwoevropskomvremenu. Prematimizvorimamnogistanovnicimestasujo{uvekprivr`eni Gadafiju. UkomandiNATOuNapuquju~ejesaop{tenoda}esnage Alijanse sprovoditi „robusno”, akotrebeisilom,embargozaisporukuoru`jaidolazakpla}enikau Libiju. [ef „Operacije ujediwenihza{titnika”viceadmiralRinaldoVerijerekaoda}epomorske snage omogu}iti legalnim brodovima redovnu plovidbu i prenos robe potrebne libijskom narodu. Verijekazaodasuwegovesnagepo-

Francuski borbeni avion je uni{tio libijsku letelicu „Galeb G-2” jugoslovenske proizvodwe, javqa AP, prenose}iju~era{wuizjavuneimenovanog ameri~kog funkcionera.[kolskiavion“galeb” je uni{ten u blizini grada Misrata, verovatno prilikomsletawa,kadajena wega otvorio vatru francuskiavionRafal. elGadafijuuspostavilekontrolu nadMisratom,posledwimvelikim upori{tem pobuwenika na zapadu Libije.Vestikojesti`uizteluke nije, me|utim, mogu}e proveriti zato{tolibijskevlastinedozvoqavaju pristup novinarima.Jedan o~evidacrekaojeRojtersutelefonomdasuGadafijevesnageprekju~e uspostavile kontrolu nad tom lukom. (Tanjug)

dnevnik

BALKAN

Pomen `rtvama NATO bombardovawa SRJ HERCEG NOVI: U crkvi VaznesewagospodwegnaToploju Herceg Novom odr`an je pomen `rtvama NATO bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije. Pomen je, u prisustvu velikog broja gra|ana, predstavnika op{tineHercegNoviiposlanika SNP u Parlamentu CG Obrada Gojkovi}a, slu`io protojerej stavrofor Rade Bubawa. „Molimosezanedu`ne`rtvealijanse

kojajena{uzemqubombardovala 1999.godine.IstataAlijansai danas baca bombe po drugim zemqama, ubija nedu`an narod, ne po{tuju}i~ovjekakaonajsvetije bi}e, koje je Bog stvorio na zemqi, rekao je otac Bubawa. U hramovima Srpske pravoslavne crkveuHercegNovomsvakog24. marta odr`avaju se pomeni `rtvamabombardovawa. (Tanjug)

Makedonska opozicija tra`i izbore 26. juna SKOPQE: Makedonska opozicijajeodustalaodzahtevada se deblokira ra~un televizije A1 i jo{ tri medija iz ispolitizovanog slu~aja „Pau~ina”, {to je dosad bio kqu~ni uslov zawenpovratakuparlament,i predlo`ila da se prevremeni parlamentarni izbori odr`e 26.juna. Lider najve}e opozicione partije Socijaldemokratskog saveza Makedonije Branko Crvenkovski ju~e je na konferenciji za novinare zatra`io od Vladedaneupu}ujenovezahteveuvezisaovimslu~ajemsvedo okon~awa izbora. Ra~un tv kanala A1 blokiran je odlukom suda pod sumwom da je vlasnik te ku}e Velija Ramkovski ume{an u organizovani kriminal, dok opozicija tvrdi da ~itav slu~ajimapoliti~kupozadinu,

zbog~egaseodlu~ilanabojkot parlamenta. Vlasti, pak, ka`u da je povratak opozicije u parlament neophodan da bi se razmotrila mogu}nost raspisivawa prevremenih parlamentarnihizbora. (Tanjug)

BAWALUKA: Savet ministaraBiHupoznatje ju~esodlukom Predsedni{tva BiH o obustavi izdavawa dozvola za izvoz naoru`awa i vojne opreme iz BiH. Zadu`eno je ministarstvospoqnetrgovineiekonomskih odnosadaurokuod45 danaizradiiSavetuministara na usvajawe dostavi novi pravilnik kojim }e se utvrditi kriteriji izdavawa dozvola za

unutra{wi i spoqni promet naoru`awemivojnomopremom. Ovu odluku, Predsedni{tvo BiH donelo je pro{le sedmice na osnovu upozorewa Obave{tajno bezbednosne agencije BiH i informacija iz diplomatskih izboraopostojawuindicija o izvozu naoru`awa iz BiH, suprotno rezolucijama UN i drugim me|uanrodnim odredbama. (Tanjug)

BrankoCrvenkovski

Testirawe novog naoru`awa i opreme Zabrana izvoza oru`ja PA RIZ: Vojn a int ervencijakoalicijeuLibiji u okviru rezolucije 1973 Sav et a bezb edn os ti UN bila je prilika za snage koalicijedaprviputupotrebe novu vojnu opremu. Jedan od brodova koji je u~es tvov ao u vaz du{ nim udarima na libijsku protivvazdu{nu odbranu uve~e 19. marta je ameri~ka ratna podmornica Floridakojaspadau~etiriplovila klase Ohajo koja su pretvorena, od 2002. godine,upodmorniceopremqene rak et am a Tom ah avk, preneojesajtspecijalizovanzavojnapitawa„Vojna zona”. Transformacija podmornice Floridazavr{enaje2006.godine i prvi put je upotrebqena u operaciji „Odisejeva zora”. Podmornica je bila opremqena sa154raketaTomahavk(TLAME)~ijajeposebnostto{tomo`e biti reprogramirana tokom letaprenego{todostignemetu.

Dodik ohrabren razgovorima s Putinom AvionelektronskogrataEA18 Grouler je tako|e prvi put upotrebqen u ratu, a u{ao je u sastavameri~kemornariceseptembra2006.godine.Ovajavion jeonesposobioradareitelekomunikacijesnagapukovnikaGadafija. Isto tako, avion JurofajterTajfunjeprviputkori{}enzaratnemisije. (Tanjug)

BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e u Bawaluci da je ohrabren preksino}wim razgovorom sa ruskim premijerom VladimiromPutinomuvezisituaicjeu RSiBiH.Dodikjerekaonovinarimadamujedrago{tosestavRS podudarasstavomRusije,kojaigra zna~ajnuuloguuSavetuzaprimenu mirauBiHkadajeupitawusprovo|ewedejtonskogsporazuma. „Preneo sam ruskom premijeru daminismospremnidaprihvati-

modaRSbude`rtvaevropskihintegracija”, rekao je Dodik, nagla{avaju}idaRS,a{topodr`avai Rusija`elidoslednuprimenudejtosnkogsporazuma.Dodikajetako|epreneoPutinujasanstavRSda kadajeupitnajuulazakBiHuNATO, tu odluku srpski entitet }e donetinarefrendumu,bezobzira {to}enekiuBiHosporavatito. Rezultatreferendumabi}eobavezuju}i za politi~are RS rekao je Dodik. (Tanjug)

qudi, dok su na stotine hiqada qudi ostale bez domova i nalaze se u centrima za evakuaciju, prenosiAFP.Ovajzemqotresjenaj-

ve}aprirodnakatastrofauJapanuposlezemqotresaVelikiKantoukomeje1923.godinepoginulo vi{eod142.000qudi.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HILARIKLINTON HilariKlintonizjavilajedalibijskilider MoamerGadafimo`edaokon~akrizuusvojojzemqinanajbr`imogu}ina~in,tako{to}enapustiti vlast. Ona je rekla da Gadafi i wegovo okru`ewetrebadaseodlu~e.SAD`eledaoni donesu pravu odluku, tako {to }e uspostaviti prekid vatre i pripremiti se za tranziciju iz kojebiGadafibioiskqu~en.

JEVGENIJPRIMAKOV Biv{i ruski premijer Jevgenij Primakov odbacio je spekulacije zapadnih medija da postoji sporizme|upredsednikaRusijeDmitrijaMedvedeva i premijera Vladimira Putina pred predsedni~ke izbore 2012. godine. Primakov je austrijskojnovinskojagencijiAPArekaodauizjavama Medvedeva i Putina u vezi sa Libijom ne vidinikakuopre~nost

ROBERTGEJTS Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts pozvaojeju~enaodva`nuakcijuIzraelaiPalestinacazapostizawemiraidvodr`avnogre{ewasukobaizme|udvanaroda.”Postojipotrebai mogu}nostzaodva`nuakcijudasekrenekadvodr`avnomre{ewu”,rekaojeGejtsnazajedni~koj konferencijizanovinaresizraelskimkolegom EhudomBarakomuTelAvivu.

UJapanunovipotres od6,1stepen

TOKIO: Jo{ jedan sna`an zemqotres pogodio je ju~e Japan ovoga puta severoisto~ni deo dr`ave, a bio je ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale, javili su japanski mediji, prenosi Rojters. Posle razornog zemqotresa i cunamijakojijeuzdrmaoJapan11.marta, tu dr`avu je potresla serija naknadnih potresa. Broj poginulihinestalihuzemqotresuja~ine 9,0 stepeni Rihterove skale i cunamiju, prema{io je 27.000, navodiusvomnajnovijemsaop{tewu

japanskapolicija.Strahujese,me|utim,da}ekona~nibilans`rtava biti mnogo ve}i, budu}i da je xinovskicunamivisine10metara opusto{ioisto~nuobaluostrava Hon{uisravniosazemqom~itavegradove. Premanajnovijimpodacimakojimaraspola`ejapanskapolicija, potvr|enojedajeuovojprirodnoj katastrofi `ivot izgubilo 9.811 qudi,dokse17.541osobazvani~no vodi kao nestala, {to je ukupno 27.352. Povre|enojeukupno2.779

HONGKONG: Supermarketi {irom Azije prodaju svakim danom svemawejapanskihproizvoda,au restoranima „Mali Tokio” broj mu{terija je drasti~no opao. HongKongjeprviuAzijiuveozabranunauvozpojedinihjapanskih proizvoda,nakon{tosuSADzabranileuvozmle~nihproizvodai

vo}aipovr}aizpodru~jaublizini nuklearne elektrane Fuku{ima. Ju`naKorejaje,ume|uvremenu, saop{tiladarazmi{qa,tako|e,o zabraniuvozapojedinihjapanskih proizvoda, dok ve}i broj drugih azijskihzemaqakontorli{enivo radijacije svih proizvoda koje

Japanskahranabezkupaca uvoziizJapana. Rezultatiprovere do sada nisu pokazali ve}u radioaktivnost, a Japanci, kao i zvani~nicidrugihazijskihdr`avaisti~udaono{tosede{avau Japanune}ebitinovi^ernobil. Japanske vlasti su otkrile pove}annivoradijacijekod11vrsta povr}akojeseuzgajaublizininu-

klearkeFuku{ima.Vladajepro{le nedeqe zabranila isporuku pojedinih vrsta povr}a, kao i neprera|enogmleka.Poredtoga,otkrivenojeidajeuteku}ojvodiu Tokiju prisutno dvostruko vi{e radioaktivnogjodanego{tojedozvoqeno. (Tanjug)


dnevnik

oglasi

petak25.mart2011.

25


26

OGLASi l ^iTUQe

petak25.mart2011.

Posledwi pozdrav dragom kumu

IZDAJEM name{ten deluks stan 50m2, Mi{e Dimitrijevi}a, klima, telefon, centralno grejawe, parking mesto, internet. Tel.: 064/317-64-10. 24829 IZDAJEM nov kompletno name{ten dvosoban stan u Cara Du{ana, cena 200E, useqiv 1. aprila. Telefoni: 021/521-329 i 063/154-7403. 24266 IZDAJEM luksuzno name{ten, jednoiposoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 021/442-711. 24798

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bratu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ suprug, otac i svekar u 72. godini

Zdravku Brzaku

Zdravku Brzaku Zdravici

Brat Dragan Brzak sa porodicom.

OG-1 25053

Posledwi pozdrav dragoj

Vojislav Raji} dipl. in`. rudarstva

od: kuma Radomira, kume Jelene i @ivane.

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od dragog ~ika

Posledwi kolegi

pozdrav

Sahrana je u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

dragom

O`alo{}eni: supruga Olivera, sinovi Oliver i Vladimir i snaja Svetlana.

DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, preko puta `elezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika. Povoqno. Hitno. Tel.: 063/518781, 060/482-10-10. 24787

25046

BUKOVAC, plac 4.200m2, asvalt, struja, voda, kanalizacija, telefon, kablovska, internet, idealan na glavnom putu, cena 10E/m2. Tel.: 064/639-76-41. 24172

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546. 22583 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 24792 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 24847

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 24794

Posledwi pozdrav dragom bratu

Terezi

Pere Bursa}a

od: @eqka, Sa{ke i Saleta Stankovi}.

Sokanu

^uva}emo sve lepe uspomene koje su nas godinama spajale sa Vama.

od kolega sa posla LBFC.

Dejan Ba{i} i Bojan Lalatovi}.

Posledwi majci

pozdrav

Posledwi stricu

voqenoj

Qubi Naumov

25071

25067

25064

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i poznanike da }e se sahrana obaviti u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav priji Du{ki od Tominih {ogorica i {ogora.

25090

25050

od: bra}e Mi{e i Dragana sa porodicama.

od prijateqa iz kowi~kog kluba „Petras�.

25048

25018

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ~ika

od sinovca Sini{e sa porodicom.

25070

Posledwi pozdrav dragom bratu

Peri Bursa}u

Du{anki

Posledwi pozdrav

Jovanu Sokanovi}u

Voji

Evi Rukavina Porodica Papi}.

~ika Peri

Jovanu

od: wene }erke i sina Tatjane i Vladislava sa porodicama.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Tel.: 6618-846, 063/8485495. 24672

Dobri na{ prijatequ, zbogom.

Vojislavu Raji}u

Posledwi pozdrav ujni

Du{ka Pejovski

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Geri} Rudolfu Rudiju

Posledwi pozdrav dragom

od Oliverovih prijateqa: Jele, Nata{e, Braneta, Steve i Rajka.

od porodice Mirkov.

Porodica Mrkova~ki.

25035

25024

Prepuklo je veliko qudsko srce.

Posledwi pozdrav dragom bratu

od brata Milomira i snaje Mire.

Tole @ivanovi} sa porodicom. 25087

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

25057

Posledwi pozdrav dragoj tetka

25069

25054

Posledwi pozdrav dragom

Dragi moj dru`e

Jovan Sokanovi} 30. 1. 1960 - 24. 3. 2011.

Jovane

Du{anki

Sokanu od Mitra Jandri}a sa porodicom.

25072

Koleginice i kolege iz burekxinice.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, u Beo~in Selu.

Jovanu

veliki qudi nikad ne umiru, ne}e{ ni ti. U na{im srcima `ive}e{ ve~no.

od: Dragane, Bo{ka i Marka.

Dragana.

25066

25065

Jovanu Sokanovi}u

od: sestara Milenke i Milomirke sa porodicama.

Qubo Simi} sa porodicom. 25055

25074

25068


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Posledwi kom{iji

pozdrav

dobrom

dragoj

Mirku

od porodice Gruji} i Stojanovi}.

od tetka An|e.

25020

25019

[ESTOMESE^NI POMEN

pozdrav

Du{ki Pejovskoj

Du{anki Pejovskoj

3

Posledwi sestri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila na{a

Posledwi kom{iji

petak25.mart2011.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi bratu

Petru

pozdrv

voqenom

Posledwi pozdrav dragom ro|aku

Petru

27 na{em

Petru

S tugom i bolom: brat Krste, sestra Slavica sa porodicama.

od sestri~ine Rose Zamaklar sa porodicom.

od sestre Mire Crepuqa sa porodicom.

od: Mladinka, Bobe i Mire Pe}o.

25015

24983

24976

24978

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav na{em

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

na{em

Zdravku Brzaku Zdravici

Zdravku Brzaku Ajvazi Zumria Grujici

23. 7. 1957 - 23. 3. 2011.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima kao dobar drug i iskren prijateq.

Sahrana }e se obaviti danas, 25. marta 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: Veqa, Veqko, Keba, Bo}a, Milo{, Uro{, Vlada, Nemawa, Malba i Tepi}.

O`alo{}en sin sa porodicom.

25013

25001

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 23. 3. 2011. godine preminula na{a voqena

je

od porodica: Kova~evi} \or|a, Ogrizovi} Du{ana i Ogrizovi} Vladimira.

Petru

od porodice Milivoj{in.

25008

24991

Petru

od Du{ana sa porodicom.

od: sinovaca Mom~ila i Save sa porodicom.

24974

24975

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav na{em

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i tast

Zdravici Brzaku

Du{ki Pejovskoj

Petar Pe}o

1943 - 2011.

1941 - 2011. od Stevana \or|evi}a sa porodicom.

Tuguju za tobom: sin Tomislav, snaja Mileva, unuci Dragana, Jovan i Isidora.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 sati, na Starom Gorwem grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Radmila, k}eri Qiqa i Jelena, unuk Du{an i zet Mile.

25005

25014

24973

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav prijatequ

Zdravku Brzaku

Du{ki Pejovskoj 1943 - 2011.

Mom~ilu Mari}u Neka ti je ve~na slava i hvala.

od porodice \or|evi}.

Du{ka Pejovska

Neute{na }erka Cveta i zet Pana.

Vojislav Trifkovi} sa porodicom.

1943 - 2011. 25003

25012

25007

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi

Na{ dragi suprug i tata

Sahrana je danas, 25. marta, 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni najmiliji: sin Tomislav i }erka Cveta sa porodicama.

25010

Mom~ilo Mari} Mi{a

Ajvazi Zumria

Du{ki

advokat u penziji

Posledwi pozdrav priji od porodice Bungin.

Tuguju za tobom tvoji: Dragana, Jovan i Isidora.

napustio nas je posle te{ke bolesti. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ispra}aj na{eg voqenog Mi{e obaviti danas, 25. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. U ve~noj tuzi i bolu wegovi najmiliji supruga Marija i sin Bane.

25002

25011

25004


28

^iTUQe l POMeni

petak25.mart2011.

3

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN dragom na{em zetu, {ogoru, te~i i dedi

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom ocu, suprugu i tastu

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Stevanu Peni}u 1945 - 2010.

^uvamo te u srcima i pomiwemo ~esto. Beba, Cveta, Sa{ka, Rale i Marija sa decom, Dora i Sini{a sa decom.

od stanara sa ulaza 31, Rumena~ki put.

24959

24960

24998

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo posle te{ke operacije moj voqeni i jedini brat

Predrag Radukin Pe|a

Evi Rukavini

Stevanu Pani}u Stevici

obele`i}emo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Samo je vreme pro{lo, ista je qubav, ista tuga i velika praznina. Supruga Stojanka, }erke Mirjana i Qubica i zet Milo{.

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je moja supruga

1981 - 2006. Pro{lo je pet najtu`nijih i najbolnijih godina u na{im `ivotima. Nije ta~no da vreme le~i sve... Sine moj, du{o moja, dete moje, milice moja najdra`a, svakim danom mi sve vi{e nedostaje{. Ne umem da prihvatim stvarnost. I daqe ~ekam da ~ujem Tvoje korake, Tvoj glas, Tvoj predivni smeh... Danas, 25. 3. 2011. godine odr`a}emo parastos u Hramu Sv. Oca Nikolaja, u Ka}u, u 10 sati. Moli}emo se Bogu za Tvoju du{u i sigurno znamo da }emo opet biti zajedno. Vole Te Tvoji neute{ni: brat Nenad Radukin, baba Jelica, deda Lazar i mama Biqana Strajni}.

Eva Rukavina Zdravko Brzak Zdravica

ro|ena Pani}

1952 - 2011.

preminula 23. marta u 73. godini `ivota. Sahrana }e se obaviti danas, 25. marta 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. Ve~no o`alo{}ena sestra Du{ica.

O`alo{}eni suprug Rudi. 24996

24969

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini posle duge i te{ke bolesti, preminula na{a voqena majka, svekrva i baka

[ESTOMESE^NI POMEN na{em unuku

24967

3

Grujici Mitrovi}u

Terezija Stankovi} ro|. Terek Sahrana je u subotu, 26. 3. 2011. godine, na starom Sen}anskom grobqu, u Subotici, u 12 sati.

IN MEMORIAM Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije vi{e sa nama na{a draga i plemenita majka, baka i prabaka

O`alo{}eni: sin Vladimir, snaja Biqana, unuke Lea, Mia i Duwa.

Lepotane na{, oduzeta ti je mladost i lepota, ~ista du{a i tvoja dobrota. U srcu osta{e rane, a u du{i tuga za ve~nost da te voli i ~uva. Porodica Vuruni}.

24955

Posledwi pozdrav na{em

24972

3 [ESTOMESE^NI POMEN Danas se navr{ava {est meseci od kada je tragi~no u cvetu najlep{e snage prekinut `ivot i mladost na{eg voqenog brata i sina

Zdravici od: tetke Ivanke, bra}e Mladena i Radi{ka sa porodicama i porodice Mijatovi}.

24989

Marija - Mara Gucuwa

Posledwi pozdrav na{em

ro|. Jani} U subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10 ~asova na Gradskom grobqu, poqe ~etiri, poseti}emo wen grob, odaju}i du`no po{tovawe na{oj baka Mari. Osve`i}emo uspomene na wene vrline koje su je krasile. Zahvaqujemo se ro|acima, prijateqima, kom{ijama i onima koji su je po{tovali, na sau~estvovawu u na{oj boli, toplim re~ima, telegramima i prisustvovawu posledwem ispra}aju. Weni najmiliji. 24931

Grujica Mitrovi} An|ele na{, sva na{a qubav prema Tebi bila je i bi}e dokazana delima.

Zdravici

Pomen }e se odr`ati danas, 25. 3. 2011. godine u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Na{ao si svoj mir. Tvoji: Stanislava, Svetlana, Qubi{a i Branislav.

Beskrajno tu`ne i ponosne na Tebe - sestra Verica i mama. 24944

24990


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 23. 3. 2011. godine iznenada preminuo u 65. godini na{ dragi

petak25.mart2011.

POMEN

GODI[WI POMEN

Mila moja majko, toplina tvog pogleda, tvoje po{tewe i bezgrani~na qubav i danas mi poma`u da pre`ivim.

29

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{

Igor Grbi} Pero Bursa}

Pro{la je godina otkako nisi sa nama. Tuga i bol ne prolaze, ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu, u Petrovaradinu.

Pomen obele`avamo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 8.30 ~asova, Misa u crkvi na Novom nasequ. Posle Mise, na Gradskom grobqu, u 10 ~asova, u Novom Sadu.

Duboko o`alo{}eni: supruga Jovanka, }erke Tawa i Sandra, sin Radoslav i unu~ad Tijana, Dajana i Bojan.

Vladimir Nikoli} [meter Mara Privrodski ro|ena Radovi}

Tvoji najmiliji: majka Zorica, supruga Jelena i }erka Nikolina.

Tvoja Nata.

24917

24850

24945

Posledwi pozdrav tetki

Danas, 25. marta se navr{ila godina od kada nas zauvek napusti na{ an|eo

Porodica Nikoli}. 24930

Posledwi pozdrav tetki

GODI[WI POMEN

Iliji Stankovi}u

Ivana Bezbradica

U subotu, 26. marta 2011. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen.

Desanki Rutoni}

Desi

odr`a}emo u subotu, 26. 3. 2011. godine.

Pro|e godina tu`na bez tebe, Godina od kad ti rekosmo zbogom u na{im srcima `ivi{ ve~no i na{a qubav zauvek je s tobom.

Voqeni na{ I}ko - Dekili, `ive}e{ uvek u na{im srcima i mislima.

od porodice Ivan~i}.

24935

24947

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Tri godine od kako nije sa mnom voqena supruga

Porodica.

Tvoji: brat Sreten, mama Biqana i tata [piro.

24909

24923

3

od: \or|a i Vladice sa familijom.

Posledwi pozdrav na{oj mami i babi

GODI[WI POMEN mojoj dragoj majci

Qeposava Burazor

Miroslav [iroki

Desanki Rutoni}

ro|. Xakula

Desi

1938 - 2011. Po~ivaj u miru.

od: unuka Milorada, Marine, snaje Mirjane i sina Vladimira.

Ani Gruji} Judita i Adam.

24958

na{em an|elu

POMEN dragom i voqenom

bi}e u subotu, 26. marta 2011. godine u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neka ti je laka crna zemqa i neka tvoja du{a u miru po~iva.

24934

Preminuo je u 69. godini na{ dragi

od }erke Ankice i unuke Maje.

Dana, 25. marta 2011. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e. O`alo{}eni suprug Zdravko. 24150

24946

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Miroslav Lazi}

Miroslav Lazi}

Sin Goran.

24939

Grujici Mitrovi}u

SE]AWE

Miroqub Januzovi}

1. 3. 1988 - 25. 9. 2010. Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te u na{im mislima i srcima. Deda Gruja, Beba, Mila i Darko.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Bosa, sin Quban i snajka Aleksandra.

Dr Zora Lazi}

24937

24964

Dana, 23. 3. 2011. godine preminula je na{a draga mama, baka i ta{ta

Prerano si oti{ao, ali iza sebe si ostavio ~astan i trajan trag. S qubavqu ~uvamo te u na{im srcima. Pomen }emo obele`iti 26. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Tvoja supruga, deca, snaja i unuke.

Te{ko je izbrisati tugu i bol u na{im srcima. Ti nikad ne}e{ biti zaboravqen od onih koji te vole. Sestra Mirjana sa porodicom, mama Vidosava i tata Svetozar.

24891

24892

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ dragi

Dipl. in`. Milenko Lazi}

Viktorija Popovi}

Dragan Zirojevi}

ro|ena Kova~i} 20. 12. 1934 - 23. 3. 2011.

^uva}e vas od zaborava Va{i najmiliji.

Sahrana je danas, 25. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. Sa tugom i po{tovawem: }erka Sowa, unuke Izabela i Anabela i zet Bela.

Zahvaqujemo rodbini, kumovima, prijateqima i kom{ijama koji su bili uz nas u najte`im trenucima. Tako|e se zahvaqujemo svima onima koji su nam izjavili sau~e{}e. Pomen obele`avamo u subotu, 26. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Majka Zora, supruga Anita i sin Filip.

24882

24950

24966

Du{ka Pejovska Imati Vas za kom{inicu i prijateqa je bilo bogatstvo, Dule na{a draga.

Slobodan Lazi} novinar

Porodica Je~inac. 24941


30

tv program

petak25.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Вести Споменици Војводине:Црква С.Јураја у Петроварадину 10.20 Никад доста 10.35 Излогстрасти 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.10Излог страсти 13.00 Грување 14.00 Вести 14.05 Кад зазвони 14.30 На трагу природе 15.00 Вести 15.10 Таболид 16.10Из нашег сокака 16.50 Десило се

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05

Мелиса Келер

Сексидаумреш

Без цензуре (Панонија,20.30) 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Двојицапријатеља,Френки Еди,насвеначинепокушавајудапобегнуизмалогградау Тексасу. Када их локални мафијаш Спајдер унајми да камиономиспратепошиљкуцигаретазаМексико,њихдвојицаинесањајудаихчекавеоманепријатноизненађење. Улоге: Џејсон Ли, Криспин Гловер, Пруит Тејлор Винс,Мелиса Келер Режија:МајклФилип (РТВ1,23.50) 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30

ТВ Дневник Тајна хране:Шпаргла Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија –квиз Портрети војвођанских уметника народне музике 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.30 Петказање 23.40Микијева кујна 23.50 Секси да умреш,филм 01.10 Концерт Терезе Кесовије

06.30 07.00 08.45 10.00 10.30 10.45 11.15 12.15 12.30 12.40 13.10 13.20 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

Кухињица (мађ) Излогстрасти Петказање Свјетионик (хрв) Концерт:ВладоКалембер Судар 16.Фестивалтамбурашких оркестараСрбије Мађарска музика Вести (мађ) НароднаношњаСловака (слов.са титл.на срп) Микијева кујна Невидљиви противник Фолдер култура Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) Пуклајесвирачуструна (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо –мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече,Војводино (слов) Штуровци,филм Оружје у рукама,филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.44 10.00 10.10 10.39 11.00 11.02 12.00 12.15 12.26 12.32 13.16 14.25 16.20 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 22.30 22.34 23.25 23.40 23.46 00.33 00.49 02.37 03.00 03.03 03.36 04.07 04.38 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Бољи живот Шта радите,бре Вести Разгледница:Сирија На скривено те водим место Вести Моје другарице Дневник Спорт плус Евронет Место злочина:Лас Вегас Рањени орао Фудбал (млади): Србија -Бугарска,пренос Штајаимамодтога Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал:Квалификације за ЕП 2012,Србија -Северна Ирска,спортски програм Вести Место злочина:Лас Вегас Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Ноћни биоскоп: Боље од бекства,филм Наскривенотеводимместо Вести Штајаимамодтога Екоголбал Око Разгледница:Сирија ТВ продаја Верски календар

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЕП2012.

Србија –СевернаИрска (РТС1,20.05)

09.00 09.05 09.30 10.05 13.00 13.05 14.05 14.35 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Гуливер Директанпренос35.седнице Скупштинеграда Вести Скарлетнавидовчица Јованасуботом Огледаловласти Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Портфолио Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Скарлетнавидовчица Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Евролига:Барселона –Панатинаикос 13.00 НБА акција 13.30 Евролига:Каха Лаборал –Макаби 15.30 Евролига:Олимпијакос –Монтепаски 17.30 Евролига:Реал Мадрид –Валенсија 19.15 Преглед НХЛ 20.15 Кошарка:Цибона –Задар 22.15 Преглед Евролига 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Премијер лига,магазин 00.30 НБА:Њујорк –Милвоки

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,20.15ОСАА/Перископ,21.15Отворени екран,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00У међувремену,18.00Године пролазе,19.00Објектив,19.30Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

Завичај: Бајањеодмене лекодбога Буковце, мало село у источној Србији, у Борском округу, помиње се још 1530. године,  као насеље са око 50 кућа влашких досељеника.УКУД-у смосрелињиховемладечланове,обученеу ношњу која сеиданасноси усвечанимприликама. Драгица  Царановић памти бајалице којима су се некад скидалечинииучијумоћи данасверујустаријистановнициовогкраја. Аутор: ТатјанаФеро (РТС2,20.12) 07.03 07.31 07.38 07.43 07.54 08.22 08.34 09.00 09.15 09.46 10.01 10.03 10.10 10.38 11.05 11.32 12.03 12.34 13.02 13.57 14.23 14.38 15.09 15.26 16.00 16.36 17.04 17.48 17.58 18.26 18.33 18.38 18.51 19.20 20.12 20.29 21.00 21.57 23.38 00.26 01.19

Уздравомтелу Телмо и Тула Пепа прасе Оливија У ноћној башти Томас и другари Зоотекаплус Петар други Петровић Његош Српска музика 20.века Ликовне технике Успонидеје Енциклопедија Контекст Метрополис Животистандарди СтеванСремац-Животидело КонцертмешовитогхораРТС Мојаулица Трезор Зоотека плус Петар други Петровић Његош Српска музика 20.века Ликовне технике Руски бели неимари Ово је Србија Еко глобал Виа милитарис -коридор 10 Енциклопедија Националниалет изСт.Петерсбурга Телмо и Тула,мали кувари Пепа прасе Оливија У ноћној башти Томас и другари Завичај Лов и риболов Моје другарице Фестивал фестивала: БуђењеВалхале,филм МузиказаЕвропу Трезор Фудбал(млади): Србија-Бугарска

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.25

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз:Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм:Забрањена долина НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне –Пирамиде Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз:Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне –Блага Филм:Ја и моје сенке: Живот са Џуди Гарланд Вести Б92 Филм:Ништа без маме УкључењеуБ92Инфо

Хорсленд 06.00Тријумф љубави 07.00Добро јутро 10.00Велики брат 11.40 Сити кидс 12.00Забрањена љубав 13.00Тереза 14.00Петком у два 15.00Гавриловићи 15.30 Велики брат 17.00Национални дневник 18.00Тријумф љубави 19.00 Сељаци 19.30 Национални дневник 20.00Гавриловићи 20.30 Велики брат -преглед дана 20.45 Лото 21.30 Гранд шоу 23.00Арена Б-13 00.00Велики брат 01.00Филм:Налинијиватре 03.00 Докнассмртнерастави 03.30Филм:Сива зона 05.00Филм:Налинијиватре

РенеРусо

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.30 23.00 00.00 00.14 00.45 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм:Часови очаја Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република В.И.П Вајпаут

07.00 08.00 08.45 09.00 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Маратон Рејчел Реј Топ шоп Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Док.серија:Универзум Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Балканика Вести Љубав у залеђу Инфо Кенди Вести Иза вести Породица Серано Филм:Конго Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Комедијаш

Налинијиватре

Цртана серија која прати групу деце која посећују Хорсленд, ранч за коње, кроз низ авантура y јахању, учењуивеликомнапоруда сасвојимкоњимауђуусвет такмичења... (Хепи,11.30) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.15 04.45 05.25

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво,Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови,уживо,прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови,преглед дана Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови,уживо Картел Вести Парови,уживо Картел Је л истина Из икс у икс Најава програма

ФренкХориган,агентветерана тајне службе прогоњен је неуспехомуодбраниЏона Кенедијаодатентата.Тридесетгодинакасније,ондобија шансудасеискупиутренуткукадаједанбриљантнипсихопата запрети да ће убити председника и Хоригана заједносањим. Улоге:КлинтИствуд,Џон Малкович, Рене Русо, ДиланМекдермот Режија: Волфганг Петерсен (Пинк,01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп,16.00Веб џанк,16.30Фокус,17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина

08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин

12.00Хроника општине С.Пазова,13.00Вашар таштине,14.00Џубокс,14.30Ши-Ра,15.00Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45Мобил Е,17.00Новости 1,17.15Хроника општине Сремска Митровица,18.10Бунтовници,19.00Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс,00.00Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak25.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

ЏетЛи

Господари рата У јесен 1870. године генерал Панг стоји на зидинама града у владарској одећи, пун је снова и амбиција. Панг је изабрао пут без повратка. Да је изабрао друкчије, постао би један од хероја који ће после срушити корумпирани империјални Квингов режим и успоставити нову Кину... Улоге: Џет Ли, Енди Лу, Такеши Канеширо, Џингли Ксу,ЈуЕјЛи,ЗенВиЧенг Режија: ПитерЧан (НоваТВ,01.10) Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Мастершеф Проверено Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастершеф ХХХ, филм Господари рата, филм Убојити предатор, филм Езо ТВ На путу према дола

08.00 Вивалдијевим стопама 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Менделсон, нацисти и ја 11.00 Живео Пакистан 12.00 Оство минотаура 13.00 Тајни ратови 14.00 Тајна тибетанске мумије 15.00 Ловци на нацисте 16.00 Геније дизајна 17.00 Тајне дубина 18.00 Кајање Џејн Остин 19.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 20.00 Оство минотаура 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Добродошли у 80-те 23.00 Ловци на нацисте 00.00 Геније дизајна 01.00 Тајне дубина

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Суза и њене сестре Авантуре породице Робинсон Леонардо 3. Зумерова екипа Шта радиш вечерас Шарада Џорџ и змај Танго Адмирал Ситни несташлуци Невероватне девојке Дворана греха Нахрани ме

06.00 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 07.15 Сурогати 08.45 Распад система 10.30 Холивуд на снимању 11.00 Све о Стиву 12.40 Принц од Персије: Песак времена 14.35 Увек реци да 16.20 Поново 17 18.00 Филмови и звезде 18.25 Рокер 20.05 Васпитање за почетнике 12 20.35 Досадно на смрт - Пала је 42! 21.00 Царство порока - Зелени Париз 22.00 Спартак: Богови арене 23.05 Земља авантуре 00.50 На ивици лудила 02.30 Мој крвави Дан заљубљених 04.10 Кобни уговор

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Друго мишљење 15.00 Дарма и Грег 15.23 С Међународне смотре фолклора 16.00 Хрватска уживо 17.42 Иза екрана 18.16 Код Ане 18.37 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.13 Месец добитника Оскара: Непомирљиви, филм 22.26 Дневник 3 23.05 Пети дан, ток шоу 23.59 Филмски маратон: Пре свитања, филм 01.36 Филмски маратон: Непомирљиви, филм 03.59 Опра шоу 04.39 Мушкарци на стаблима

08.45 09.10 09.50 10.45 11.45 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.30 23.05 01.10 03.10 04.35 06.05

11

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 02.50 03.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Три реке Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Отета: Бегунац љубави Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Госпођа Марпл - Уснуло убиство

08.50 Драгон бол З 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер 11.10 Вечера за 5 12.05 Езел 13.10 Аурора 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми, филм 16.30 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Под опсадом 2, филм 21.40 Биг брадер 22.45 Какви фрајери, филм 00.25 РТЛ Вести 00.40 Биг брадер 01.40 Астро шоу 02.40 Северна земља, филм

Какви фрајери 2

ЏулиДелпи

Пре свитања Путујући возом по Европи, млади Американац Џес упозна младу Францускињу Селин. Одмах се свиде једно другом, одлуче да сиђу с воза у Бечу и проведу један дан заједно... Улоге: Итан Хоук, Џули Делпи Режија: РичардЛинклејтер (ХРТ1,23.59)

07.50 Мала ТВ 08.18 Четворо против З 08.50 Школски програм 09.35 Хајди 10.03 Други формат 1’0.48 Оаракеке 11.19 Процес 11.48 Пола сата културе 12.19 Глас домовине 12.49 Осмех, док. филм 13.19 Мала ТВ 13.48 Школски програм 14.35 Жупанијска панорама 14.51 Индијанац, филм 16.07 Хотел дворац Орт 16.54 Бриљантин 17.35 Ритам недеље 18.10 Дивљи Пламен 18.53 Крстарења светским лепотама, док. филм 19.48 Хит дана 20.00 Невероватни тренуци, док. серија 20.56 Мушкарци на стаблима 21.38 Дневник плавуше 21.49 Неми сведок 23.35 На рубу науке 00.28 Гаража 01.01 Ноћни музички програм

Тупер Харли живи у самостану, уверен да су његови ратнички дани прошлост. Али позив домовине никада се не одбија. ЦИА тражи од њега да предводи нову мисију у Ираку и да постане вођа спасилачке екипе... Улоге: Чарли Шин, Лојд Бриџис, Валерија Голино, Роан Аткинсон, Ричард Крена Режија: ЏимАбрахамс (РТЛ,22.45)

ВалеријаГолино

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30

05.20 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Изнад правде С ветром у леђа Фаџ Аутостопер Невероватне Приче С ветром у леђа Седам врата до смрти Фаџ Трава Невероватне Приче Бдење Неда Дивајна Сиквест ДСВ Првих девет и по недеља Десет Индијанаца Ово је војска

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Дрвосече из мочваре Лимарска радионица Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова – да вам се заврти у глави Оружја будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Справице будућности Разоткривање митова Нови свет Екстремне експлозије Лимарска радионица Прљави послови

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Војничина Албино алигатор Били Медисон Сусрет са Венером Злодела Како сам упознао Сару И каубојке плачу Плави у лицу Дим Војничина Подешена Приче

08.30 09.00 13.30 15.00 17.00 18.15 18.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Аутомобилизам Уметничко клизање Уметничко клизање Карлинг Уметничко клизање Фудбал Бициклизам Дрвосече Дрвосече Фудбал Екстремни спортови Уметничко клизање

Ч

Амерички идол

овек је изгледао сићушно и погрбљено иза је од оних које сте позвали прихватио или одбио; а говорнице, а узана рамена су му штрчала из онда продужите својим послом. Кад се вратите у безобличног смеђег џемпера. Паж фризура дом, ако сте на предавањима видели неку девојку, му је сезала скоро до очију, а превелике наочари једноставно је потражите на Фејсбуку и позовете покривале већи део лица, прикривајући било какво да вам постане пријатељица. Невероватно средосећање. Његов глас је одјекивао преко звучника, ство за олакшавање друштвеног живота јер је омопомало превисок и уњкав. Није био врстан говор- гућавало да се све деси много брже. У томе је биник. Па ипак, само његово присуство и то што мла- ла генијалност. Маркова заправо, али се Едуардо тара бледим рукама, с подбратком који поскакује осећао делом. Обезбедио је новац за сервере, али горе-доле док просипа бисере своје монотоне му- дао и идеје заслужне за неке поједностављене дрости по препуној сали, било је и више него инспиративно. Публика, махом штребери с информатичког одељења и неколико предузетнички настројених студената економије, упијала је сваку његову реч. За следбенике ово је био рај а необични човек – сам Бог. Едуардо је седео с Марком у задњем реду балкона и гледао како Бил Гејтс опчињава гомилу. Упркос чудном, готово аутистичном стилу, успео је да добаци шалу-две, једну о томе зашто је напустио студије („Имао сам ужасну навику да не похађам часове“) и неке бисере – да је вештачка интелигенција будућност, а будући Гејтс већ постоји, можда баш у тој сали. Објаснио је и да је одлично што на Харвард увек можеш да се вратиш и завршиш га. Бог свих амбициозних штребера Едуардо се мало унервозио кад се Марк насмешио структуре. Али ни Марк ни он нису знали колика на те речи, поготово имајући у виду колико је на- је Фејсбук навлака. На овај сајт се није излазило порно радио на одржавању њиховог сајта. За Еду- једном и никад више, већ сваки дан. Велики део арда прекид студија није постојао као могућност. универзитетског живота се преселио на интернет. Али Фејсбук још увек није постао посао – већ изЊегов отац би полудео; Савериновима ништа није важније од образовања, а Харвард не значи ништа узетно успешна новотарија. Едуардо је имао још неако ниси донео диплому. Едуардо је, пак, разумео ке идеје, најважније да утуви Марку у главу било је да предузетништво значи прихватање ризика, али да је прави час да зараде на Фејсбуку преко реклама. само до извесне мере. Не ризикујеш будућност због Марк је хтео да сајт остане забава, а не да на њему занечег све док ниси сигуран у то да ће те то учини- рађује. Међутим, он је клинац који је одбио милион долара у средњој ти богатим. школи, ко зна да ли Едуардо се можда Упркос чудном, готово аутистичном стилу, би икада пожелео да не би ни окренуо да Бил Гејтс је успео да следбенцима добаци зарађује на Фејсбушапутави гласови иза њега нису били женшалу-две. Једну о томе зашто је напустио ку? Едуардо је другачије гледао на ствари. ски. Обе девојке су Харвард: Имао сам ужасну навику да не Фејсбук их кошта. Не биле лепе Азијке и похађам часове много, само онолико помало претерано доколико коштају сертеране за овакво превери, али што се више људи буде прикључивало, то давање. Осмехивале су се и показивале на њега. – Твој пријатељ, је ли то Зукерберг? Зар није он ће и трошкови више расти. Хиљаду долара које је Едуардо уложио у веб-сајт неће трајати довека. направио Фејсбук? – Драго ми је што смо се упознали – Едуардо је Едуардо осети да га подилазе трнци док је удишапнуо девојкама. Она виша, Кели, нагнула се још сао њен парфем. ближе, готово додирујући уснама. – Аха. Фејсбук је наш, мој и његов. – Потражи ме на фејсу. Можда касније одемо на Иако је прошло тек неколико недеља, већ се чинило да сви на Харварду користе сајт. Имали су пиће. Марк је приметио девојке, али није ни покушао 5.000 пријављених корисника, дакле готово 85 одда поприча с њима. Окренуо се свом идолу Гејтсу. сто студената поставило је свој профил. – То је стварно кул – рекла је девојка. – Ја сам Много касније је коначно поменуо девојке. – Оне азијске цуре су баш слатке. Кели. Ово је Алис. Увече, неколико сати касније, Едуарду су у кабиНеки људи из њиховог реда су их погледали, али нису изгледали љутито због шапутања које је пре- ни тоалета италијанске ципеле клизале по поду од кидало уживање у Гејтсу. Едуардо је видео да неко линолеума. Витка Азијка га је опкорачила и дугим упире прстом, али не у њега, већ у Марка. Сви су ногама обујмила око струка, сукње задигнуте, док знали за Марка. Лист “Кримсон” се постарао за то, јој је он притискао леђа уз зид кабине. А онда се нештампајући чланак за чланком о његовом сајту. што се закуцало у зид кабине с друге стране хладЧак су објавили и Маркову фотографију. Нико ни- ног алуминијума – уследила је псовка, а за њом је интервјуисао Едуарда, што му је и било драго. смех, које замени тихо стењање. Едуардо се искези; Марк је желео овакву пажњу, Едуардо само погод- он и Марк су сада делили нешто више од сајта. Мушка купаоница дома није што и престижна шева иза ности за посао које долазе уз такву пажњу. Иако је Фејсбук покренут недавно, почео је ме- полица библиотеке Вајденер, али је ипак нешто. њати живот Харварда. Увукао се у дневну рутину: Имају групи-девојке. Схвати како је погрешно миустајање, проверавање да ли вас је неко позвао да слити да компјутерски програм не може омогућити му се придружите на Фејсбуку као пријатељ, те ко да нешто повалиш.

Књигу Бена Мезриха „СЛУЧАЈНИ МИЛИЈАРДЕРИ”можете наручити од издавача ИКП „Evro-Giunti” (Димитрија Туцовића 41, Београд) путем телефона 011/3446–620, и-мејла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

petak25.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Петак може бити чаробан ако се потрудите у том правцу. Имате повољне услове да планирате неке далекосежнециљевеипутовањаза предстојећепразникекојисамошто нису. Иностранство.

BIK 20.4-20.5.

Вашомиљенидан! ВенерајеузагрљајузаводљивогНептунапашта друго очекивати сем романтике и уживања.Идеализујетевољенуособу,итојесасвимОК.Недозволите давамбилоштапоквариснове.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. mart 2011.

Можете да гледате свет кроз ружичастенаочаре.Достајебилоутемељених и досадних обавеза. Почиње викенд, а с њим и провод. Окупите драго друштво око неког садржаја,путовања.

МесецјеузнакуСтрелца,штоје повољнаоколностдапланиратенекеновестварииодносеусвомживоту. У приватном послу уведите новине. Иначе, данас вам и није сталодопосла.

Љубавни однос је под велом некихлепихтајниизавођења. Склони сте уметности, инспирацији и уживањуспартнеромпанектрајеколикотраје.Могаобиовобитипријатан продуженивикенд.

Свеснистеобавезакојевасоптерећују,алинезаборавитедаодвас све зависи. Не само однос према послувећиодноспремасеби.Због тогасезаштититеиограничитепослове.Шетња.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Краћипословнисастанакилипут ће бити веома конструктиван. Изаберите оне сараднике и клијенте у које можете имати поверења, које већ довољно добро познајете или којисусевећдоказалинатржишту.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак плови Месец па се сусрећете с одређеним особама које имају известан утицај на вашеемоцијеирасположење. Пуститедастваритекусвојимтоком. Путујте.

Није све онако како изгледа на први поглед, али, ако је лепо, не треба ништа мењати. Данас се можетевеомалепопровестисособом која вас опчињава на свој начин. Трошитеновац.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Улажетевремеиновацуоношто вам доноси шире и веће могућности,оноштовампријаиштовреднујете као перспективно. На послу су могуће промене које ништа не значе.Трошкови.

Прија вам долазак пролећа па иматепотребудаштовишевремена проводите напољу, у шетњи и дружењу.Свејеунепрестаномкретању,цеоуниверзум,нашапланета, паштонебистебили иви?!

Тајна љубав у неком скривеном простору вас напросто лечи. На личномпланустеактивниивредни, аликадасеповучете,ондастесвојииондауживате.Релаксација,музика,филмови,масажа...

TRI^-TRA^

Мување V REMENSKA

PROGNOZA

Л епо

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

21

Kikinda

19

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zrewanin

20

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

18

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 19 Ni{

21

Пет дана од објаве да је раскинула четворогодишњу везу с певачем ЏастиномТимберлејком, глумица ЏесикаБил почела је да флертује с Џерардом Батлером с којим снима филм „Playing the Field”. Колеге су наводно деловале јако блиске на про слави рођендана једног члана филмске екипе у јапанском ре сторану у Шревепорту, Луизијана. - Чим је стигао тамо, Џерард је кренуо право према Џе сики. Било је очигледно да јој се набацује - поверио је неименовани извор таблоидима. Две вечери касније виђени су како заједно испијају маргарите у једном мексичком ре сторану, а наводно су протекле недеље већ двапут били на вечери. Док многи нагађају је су ли 29годишња Џе сика и 12 година старији Батлер нови пар у Холивуду, извор близак глумици тврди да она не жели ништа више од пријатељства.

Evropa

топЛо време

Madrid

НОВИ САД: Сунчаноијоштоплијевреме.Ветарслабјугозападниизападни.Притисакизнаднормале.МинималнатемператуRim ра5,амаксималнаоко20степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Сунчаноијоштоплијевреме.ВетарслабјугозаCirih падниизападни.Притисакизнаднормале.Минималнатемператураод2до6,амаксимална22степена. Berlin СРБИЈА: Сунчаноиврлотопловреме.Ветарслабјугозападни Be~ изападни.Притисакизнаднормале.Минималнатемператураод2 до8,амаксималнаод18дочак23степенаназападуСрбије. Var{ava ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:УсуботуидаљетоKijev плоузтемпературедо20степени.Унедељупролазнакраткотрајнакишаилилокалнипљускови.НасеверумалонижетемператуMoskva ре, на југу и даље топло. У понедељак наоблачење са кишом од Oslo срединедана,аууторакповременакишаузтемпературеокоималоизнад15степени. St. Peterburg

БИОMЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошкеприликебићеидаљерелативноповољнезахроничнеболеснике,алиимсепрепоручуједасмање физичке напоре и послушају савете лекара. Од метеоропатскихреакцијасумогућиглавобољаиреуматскиболови. Усаобраћајујепотребнадодатнаопрезност.

17 15 17 17 12 18 7

VIC DANA Разговарамајка сасиномЗемунцем. -Добро,сине,доклећештако? Украосисвештоимашуживоту. -Кево,брате,штатије,диплому ивозачкусамкупио!

7 -4 4 -5

Atina

19

Pariz

19

Minhen

16

Budimpe{ta

19

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

274 (-4)

Slankamen

384 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

340 (7)

Zemun

409 (11)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

302 (12)

Pan~evo

410 (12)

STARI BEGEJ

Smederevo

524 (0)

Ba~. Palanka 280 (35) Novi Sad

312 (22)

Tendencija porasta

Hetin

162 (-10)

132 (10)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

440 (23) S. Mitrovica

380 (-6)

Senta

439 (22)

360 (12)

Novi Be~ej

348 (22)

Tendencija porasta

Titel

402 (20)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

112 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 25.mart 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"