DNEVNIK
nedeqa21.februar2010.
9
PISMO IZ AMERIKE
I predsednici su qudi livlend, Ohajo: Amerkanci svoju qubav prema jednostavnom i prakti~niom ispoqavaju i tamo gde drugi neguju patetiku i teatralnost. Tako je ovde obele`en pro{log ponedeqka i Prezidents dej, dan posve}en svim predsednicima SAD, od Xorxa Va{ingtona do Baraka Obame, sada{weg stanovnika Bele ku}e. Sam praznik se ni~im ne izdvaja od ostalih federalnih, pla}enih blagdana. Naime, ve}ina praznika ovde “pada” u ponedeqak, naravno dekretom, a iznimci su samo Dan zahvalnosti (~etvrti ~etvrtak novembra) i oni vezani za datume: Dan nezavisnosti (4. juli), Bo`i} i Nova godina. Uskrs nije zvani~an praznik, ni po jednom kalendaru. Na Dan predsednika ne rade samo dr`avne ustanove, po{te i {kole, dok su otvorene sve prodavnice, servisi i zabavni parkovi. Ko mora da radi, kompanija mu garantuje dvostruku zaradu, a ko je slobodan na narednom ~eku }e imati zaradu ve}u za osam sati. Tre}i ponedeqak februara izabran je za zajedni~ki dan predsednika kao neka sredina izme|u ro-
K
|endana Linkolna i Va{ingtona (12, odnosno 22. februara) Veliki sneg, tegobe sa saobra}ajem, te obiqe drugih doga|aja, ukqu~uju}i i zimsku olimpijadu u kom{iluku, nekako su skrajnuli pa`wu s datuma rezervisanog za se}awe na predsednike. Ipak, nisu zaboravqeni. Dnevni list “Plejn diler” (u prevod ne{to kao “po{teni trgovac”) u Klivlendu na{ao je neobi~an ugao da pomalo zabavi ~itaoce, a ujedno ih podseti na prve qude ove velike dr`ave koji su ipak bili samo qudi od krvi i mesa, bez obzira kakav su trag ostavili u istoriji. U naslovu je re~ “wacky”, {to se mo`e prevesti kao “{a{avi”, mada je spisak pikanterija izbalansiran i odmeren, bez Monike i Merlinke. Evo kratkog izbora, koji pokazuje da su i predsednici (l)qudi. Iako je bio veliki zemqoposednik, Xorx Va{ington je za svoju inauguraciju morao da pozajmi novac od prijateqa. Xejms Medison nije bio ba{ neka impozantna figura za predsednika. Bio je visok samo oko 160 santimetara i te`ak tek 50 kilograma.
Xon Kvinski Adams nije poklawao pa`wu svome izgledu: nosio je isti {e{ir i po 10 godina. Abraham Linkoln je imao sijaset rova{a: osim bradavice na desnom obrazu, imao je vidqiv o`iqak od sekire na desnom palcu i neizbrisivu belegu na ~elu od jedne tu~e sa razbojnicima. Endrju Xekson je verovao da je zemqa ravna. Martin van Buren je napisao svoju biografiju u kojoj ni jednom nije pomenuo svoju `enu. Vilijam Henri Harison nije mogao da prima ~estitke kada je izabran po{to su mu obe {ake bile nate~ene od rukovawa tokom izborne kampawe. Milard Filmor je odbio po~asnu diplomu Oksvorda jer je bila napisana latinski. Rekao je: Kome treba diploma koju ne mo`e da pro~ita! Teodor Ruzvelt je izgubio vid na levo oko u jednom prijateqskom boks - me~u. Voren G. Harding je izgubio na kartawu porculanski servis iz Bele ku}e. Kelvin Kulix je obo`avao “prakti~ne {ale”: ~esto bi zvo-
nio na ulazna vrata, potom se sakrivao i smejao zbuwenoj posluzi. Kada je engleski kraqevski par posetio SAD 1939. godine Franklin Ruzvelt je naredio da se gostima servira hot - dog. Dvajt Ajzenhauer je u`ivao da gleda vesterne dok jede takozvani TV ru~ak (posebno spakovan u kartone „za na krilo“). Leva noga Xona Kenedija je bila dva santimetra kra}a od desne. Lindon Xonson je prosio svoju `enu uz prsten kupqen u robnoj ku}i za dva i po dolara. Kada se ven~avao, Xerald Ford je imao jednu crnu a drugu braon cipelu. Ronald Regan je radio kao spasilac na pla`i i imao 79 uspelih intervencija. Xorx Bu{ stariji je javno izjavio da ne}e nikada jesti brokoli. Bil Klinton je bio okrugao i bucmast kao de~ak i kao osmogodi{wak nije uspeo da pobegne jednoj zlo~estoj ovci koja ga je oborila. Barak Obama je sakupqao stripove Spajdermena i Konana. Pavle Male{ev
PISMA KROZ ISTORIJU
Svi znakovi na kojima pi{emo istemi pisawa (pisma ili alfabeti), po mnogim nau~nicima, filozofima i umetnicima, jesu temeq qudske civilizacije. Pismo je znak drugog znaka - govora i stvoreno je zato {to qudi `ive u zajednicama i potrebno im je da neka znawa proslede drugim qudima, udaqenim prostorno i vremenski. Klinasto pismo je najraniji poznati sistem pisawa na svetu. Smatra se da se pojavilo u 34. veku pre nove ere, me|u Sumercima nastawenim na teritoriji dana{weg Iraka. Uz ve}e i mawe adaptacije poslu`ilo je kao sredstvo za zapisivawe brojnih jezika (akadianskog, hetitskog, hurianskog) a bio je „temeq“ za ugaritski i staropersijski alfabet. Posle gotovo 3000 godina klinasto pismo je zamenio armenijski alfabet; smatra se da je nestalo oko 100. godine nove ere. Staroegipatski hijeroglifi pojavili su se „kratko“ posle sumerskog klinastog pisma, oko 3400 godina pre nove ere. Postojala su, u stvari, dva staroegipatska pisma: hieretsko koje se koristilo u religijske svrhe i demotsko koje slu`ilo za ostale potrebe. Osim {to su bili u upotrebi tokom hiqada godina u va`noj starovekovnoj civilizaciji, staroegipatski hijeroglifi bili su osnov za stvarawe prvog potpunog alfabeta proto-sinajskog. Proto-sinajsko pismo je bio prvi rudimentarni alfabet iz koga su se razvila gotovo sva budu}a pisma. Pojavilo se u Egiptu i na Si-
S
naju oko 1900 godina pre nove ere i wegovi tragovi se mogu na}i u hebrijskom, runama, latinici, pismu ^iroki indijanaca, etiopskom... Fonetsko pismo je direktni naslednik proto-sinajskog. Zahvaquju}i Feni~anima, koji su ga kao trgovci {irili Mediteranom, postalo je {iroko kori{}en alfabet za brojne jezike.
Kinesko pismo je najstarije pismo koje je kontinuirano u upotrebi od 2000 godine pre nove ere do danas. Znaci su najpre bili piktografski i predstavqali po jednu re~. Vremenom su, zbog velikog uticaja Kine u Isto~noj Aziji, kineska slova prilago|ena za pisawe na koreanskom i japanskom. Koreanci i Vijetnamci su kasnije preuzeli druga~ije sisteme pisawa, dok kinesko pismo i daqe po-
DRUGI PI[U
stoji kad segment pisanog „kawi“ Japanskog. U pro{lom veku u Kini je, pored tradicionalnog, tokom kampawe opismewavawa, promovisano i pojednostavqeno pismo nastalo upro{}avawem pojedinih znakova. Koren mnogih sistema pisawa Ju`ne Azije je u brahma pismu koje je nastalo u 5. veku pre nove ere i wime su pisani prakrit i sanskrit. Tokom hiqadu godina je brahmi, ~ija slova su suglasnici a samoglasnici su dijakriti~ki znaci, bio koren za desetine regionalnih pisama; wegovo {irewe potpomognuto je i {irewem hinduizma i budizma tako da se danas brahmi koristi {irom Azije. Arapski alfabet je, po ra{irenosti, drugi sistem pisawa u svetu, zastupqen u Severnoj Africi, Zapadnoj i Centralnoj Aziji. Ovaj alfabet u kome su tako|e sva slova suglasni~ka, nastao je oko 400. godine nove ere (oko 200 godina pre pojave islama), ali ga je ja~awe i {irewe ove religija uzdiglo iz uskih zajednica u kojima je postojao tako da su ga preuzeli i narodi koji ne govore arapski. Starogr~ko pismo veliki je korak u razvoju alfabeta jer se u wemu prvi put pojavquju samoglasnici kao posebni znakovi. Ovo pismo postoji od 800 pre nove ere do danas, a koristili su ga mnogi narodi. Gr~ko pismo koje znamo do-
bilo je svoj kona~ni oblik tokom uzdizawa Stare Gr~ke i na wemu je ispisana sva zaostav{tina ove civilizacija. Starogr~ko pismo je koren latinice i }irilice. Latinica je, kao varijanta starogr~kog pisma, nastala oko 700 godine pre nove ere i brzo se, prate}i rast Rimskog carstva i wegova osvajawa, pro{irila kroz Zapadnu Evropu; zahvaqu}i {irewu katoli~anstva latinica je, u sredwem veku, „osvojila“ Centralnu i Severnu Evropu. I neki od naroda slovenskog porekla preuzeli su latinicu prihvatawem katoli~anstva. U 9. veku bra}a ]irilo i Metodija stvorili su dva pisma, glagoqicu i }irilicu, kao pisma staroslovenske crkve. ]irilica, temeqena na glagoqici i gr~kom alfabetu, postala je preovladavaju}e pismo slovenskih jezika, od ruskog, bugarskog, beloruskog, ukrajinskog do srpskog a koristili su ga i neslovenski narodi pod uticajem SSSR. Sveukupno je kroz istoriju do danas preko 50 jezika koristilo }irilicu. Brajovo pismo kao pismo za slepe stvoreno je 1821. Lui Braje, tako|e slep, „izmislio“ je ovo pismo inspirisan tzv. no}nim pisawem, zasnovanim na ta~kama, francuske vojske. Dotada{wi sistem kwiga sa izdignutim slovima na stranicama bio je vrlo neprakti~an a pravog re{ewa za pisawe rukom nije ni bilo. „No}no pisawe“ nije bilo dovoqno jednostavno pa je Brajo smislio sopstveni sistem od samo 6 ta~aka. Ilija Baki}
„CAJTOV” KOLUMNISTA O PTI^JEM SVETU I POLITICI
Crnokapa grmu{a u globalizaciji io sam na ostrvu Silt. Dvoje prijateqski raspolo`enih prirodwaka po{lo je sa mnom u {etwu. Naravno, i{li smo pored ku}a pokrivenih trskom. Jedan ekolog je rekao da je nema~ka trska preskupa, ili je premalo ima, ne znam vi{e ta~no. U svakom slu~aju, trska za tr{~ane ku}e na Silt dospeva ve}inom iz Rumunije ili Kine. Ponekad u kineskoj trsci ima otrovnih kineskih paukova koji {tipaju, a to ba{ nije lepo od ostrvskih krovopokriva~a. Na prvi pogled podrazumeva se da je tr{~ani krov spoj regionalizma i tradicije, a zapravo ozna~ava potpunu globalizaciju. U stvari, dragi moji prijateqi (tako je uvek zapo~iwao profesor Grcimek), `eleo bih da govorim o crnokapoj grmu{i. Crnokapa grmu{a je mala ptica peva~ica koja leti, poput mnogih Nemaca, `ivi u Nema~koj. Preko zime nema~ke grmu{e oduvek, tako|e i u tom pogledu nalik Nemcima, lete u [paniju. Ali negde oko 1960. godine do{le su pojedine crnokapi~arke na ideju da prezime u Engleskoj, umesto u [paniji. U Engle-
B
skoj zimi posebno rado i puno hrane ptice, that’s why. Sada, 50 godina kasnije, nastala je nova vrsta. Ptice koje su u Engleskoj prezimile uz pomo} dobre engleske ’rane za ptice postale su sna`nije, dobile su novi oblik kquna, kao i krila koja vi{e nisu pogodna za let na duge staze. One vi{e nisu raspolo`ene da se u prole}e pare s izmr{avelim, iscrpqenim {panskim turistima. Engleska vrsta postade isplativija, {panska bankrot. Neobi~no, ali gotovo sve originalne engleske grmu{e zimi se jo{ uvek sele u [paniju. One ignori{u hranu koja im se nudi pred o~ima, prepu{taju}i je nema~kim pticama. Uop{te uzev{i, slu~aj je prepun za~u|uju}ih stvari. Zbog ~ega su ba{ ptice iz Baden-Virtemberga odjedanput, prve i u masi, odletele u Englesku, otkud to da su {vapske crnokape grmu{e saznale za dobru englesku kuhiwu, i kako to da su se odvojile od ostalih? Zbog ~ega se severnonema~ke grmu{e, kojima je Engleska mnogo bli`a, do danas gotovo listom zimi sele u [paniju? Kako uop{te evolucija mo`e tako brzo da napreduje? Pa to je moralo da traje vekovima! ^udno je i
to {to su qubiteqi ptica koji svojim pernatim prijateqima `ele najboqe, nesmotreno uplivisali na evoluciju, i na kraju, iz ~iste qubavi, istrebili jednu vrstu ptica. Saga o crnokapoj grmu{i ilustruje moja osnovna politi~ka ube|ewa. Prvo: u politi~kim merama svih vrsta ne radi se o ve}inom plemenitim ciqevima koji potom budu iznevereni, nego pre svega o onome {to proizilazi. Drugo: vrlo ~esto re~ je o suprotnom od onoga u {ta svi veruju. Na primer, jesenas su gotovo svi politi~ari, podr`ani od gotovo svih novinara, pozivali na masovnu vakcinaciju. Sada znamo, sviwski grip je izazvao mawu {tetu od gotovo svake obi~ne sezonske gripe, a farmaceutska industrija je prodala oko 20 milijardi dolara besmislenih vakcina. Tr{~ani krovovi su dobri za Kinu. Hrana za ptice mo`e da istrebi pti~ije vrste. A ako se nedeqama na prvim stranama upozorava na najgoru zarazu od kada je sveta i veka, onda je stawe narodnog zdravqa verovatno bo Harald Marten{tajn qe nego ikada. (Preveo: R.K.)
BEZ FEJSBUKA SE, KANDA, NE MO@E
Dru`ewe, orawe, sejawe... ro{le godine je internet sajt adriatalk.com sproveo istra`ivawe o broju korisnika popularne dru{tvene mre`e Fejsbuk na prostoru biv{e Jugoslavije. Ukupan broj korisnika Fejsbuka u ovoj regiji iznosio je preko 2,3 miliona osoba, od ~ega je 50,51 posto `ena, a 49,49 posto mu{karaca. Zanimqivo je da su u ovom delu Evrope korisnici Fejsbuka uglavnom stari izme|u 18 i 35 godina (~ak 71 posto. Broj korisnika u Srbiji se pove}ao u prethodnih mesec i po dana za pribli`no 50.000 novih korisnika i sada iznosi preko 900.000. Ovo prakti~no zna~i da svaki dan preko hiqadu qudi iz Srbije otvori profil na najpopularnijoj globalnoj dru{tvenoj mre`i – Fejsbuku. Broj korisnika Fejsbuka u Hrvatskoj se popeo na preko 660 hiqada, od ~ega preko 436.000 ~ine korisnici izme|u 18 i 35 godina. Od ukupnog broja korisnika 51,58 posto ~ine `e-
P
ji `eli da se izore. Za orawe jedne parcele dobija se 1 iskustveni poen, koji slu`e za prelazak nivoa i otvarawe novih opcija. Klikom na market dobija se isko~ni prozor koji predstavqa pijacu na kojoj se mo`e kupiti sve, od semena do vile koji se mogu smestiti na farmu. Semena koja vaqa zasejati najboqe je odabrati spram u~estalosti s kojom se `eli igrati ova igrica. Primera radi, jagode i maline su vrlo isplative, ali jagode izrastu ve} za ~etiri, a maline za dva sata. Problem je {to svaki usev ima ograni~en period za vreme koga mora da se obere, ili }e propasti. Period za vreme kojeg je potrebno pobrati useve uvek je isti kao i period koji mu je potreban da izraste. [to zna~i da ukoliko se zaseje pamuk, kome su potrebna 3 dana da izraste, ima}emo jo{ tri dana vremena da ga poberemo, me|utim, ako se zaseje pirina~, koji izrasta za svega 12 ~a-
Virtuelne samoubice Zvu~i neverovatno ali ve} postoje i qudi kojima se premre`enost, umre`enost i hiperkomunikacija popela na vrh glave i spremni su na ono najradikalnije - da uni{te sve svoje Fejsbuk, Tviter, Linkedin ili Majspejs profile. U tome }e im izda{no pomo}i projekat grupe umetnika, dizajnera i programera iz Holandije na internet adresi suicidemachine.org. Program }e za sva vremena izbrisati svaki na{ trag na dru{tvenim mre`ama ukoliko mu damo elementarne podatke za upis na postoje}i profil. Idejni tvorac ovog projekta tvrdi da je svrha programa da izbri{e {to je mogu}e vi{e sadr`aja stranica dobrovoqnih „virtualnih samoubica“. Program stavqa nove lozinke pa vlasnik vi{e ne mo`e u}i u svoj nalog, bri{u se apsolutno svi postovi i slike i ostaju samo prazni okviri, kao da nas nikad nije ni bilo. Iz „Suicide Machine“ se zasada mogu pohvaliti sa 900 „pokojnih“ vlasnika profila, 58.000 izgubqenih prijateqa i skoro 231.000 izbrisanih tvitova. Pokazali su se toliko efikasnima da su im vlasnici Fejsbuka prvo blokirali pristup, a zatim im i zapretili tu`bom. Ko zna, mo`da se jednog lewog nedeqnog popodneva i sami odlu~imo re}i zbogom svojim virtualnim prijateqima, fanovima i grupama, pa iza|emo na sve` vazduh i zapo~nemo stvaran `ivot? ne, a 48,42 posto korisnici mu{kog pola. U Bosni i Hercegovini je sli~no kao i u prethodne dve zemqe, broj korisnika Fejsbuka u stalnom je porastu i iznosi 340 hiqada, od ~ega je skoro 68 posto u starosnoj dobi izme|u 18 i 35 godina. Odnos profila mu{karaca i `ena je prili~no izbalansiran (50,13 posto mu{karaca i 49,87 posto `ena). Broj profila na Fejsbuku ~iji su vlasnici Slovenci je 302.000. Odnos mu{akaraca i `ena sli~a, kao u slu~aju Hrvatske – 53,68 posto `ena i 46,32 posto mu{karaca. Makedonija ima najmawi broj korisnika Fejsbuka u regionu 170.000, od ~ega je 50,48 posto mu{karaca i 49,52 posto `ena. I u Makedoniji najve}i procenat korisnika (80,43 posto) je u dobi izme|u 18 i 35 godina. U posledwe vreme sve vi{e qudi na Fejsbuku boravi da bi se igralo umesto dru`ilo. O ~emu se zapravo radi? Za sve je kriva zarazna igrica “Farmvil” koja je na Fejsbuku startovala 23. juna pro{le godine. Igrica predstavqa pandan jo{ od ranije (i van Fejsbuk okvira) popularnom “Jovilu”, radwa je sme{tena na selo, u kome je igra~ vlasnik farme. Ciq je da se na prvom mestu zaore i zaseje wiva, a zatim prodaju usevi od ~ega se zara|uju novci koji se koriste za daqe unapre|ivawe farme. Orawe jedne parcele ko{ta 15 nov~i}a a vr{i se odabirawem lopate iz menija sa dowe desne strane, i klikom na deo wive ko-
sova, ima}emo i svega 12 ~asova da ga poberemo. Sa|ewem vo}a dobija se po jedan iskustveni poen, za jeftinije useve poput pirin~a, i 2 iskustvena poena za skupqe useve, poput pamuka. Za brawe useva dobijaju se samo nov~i}i, bez iskustvenih poena. Novina u “Farmvilu” je traktor, koji ko{ta 30.000 nov~i}a, kojim se br`e ore, ta~nije po ~etiri parcele odjednom. Me|utim, traktor brzo ostaje bez goriva, i ne}emo sti}i poorati celu wivu, ukoliko je ona ve}e povr{ine. Gorivo se vremenom obnavqa samo, me|utim, dosta sporo. Mo`e se kupiti ako se skupi dovoqno nov~i}a, od kojih se po 1 dobija za svaki prelazak nivoa. Wiva se mo`e pro{irivati, ali za to se mora imati dovoqan broj kom{ija i dovoqan broj nov~i}a. Kako bi {to vi{e napredovali i otkqu~avali nove mogu}nosti igrice potrebno je da se pozove {to vi{e prijateqa da se prikqu~e u igrawu ove igrice i postanu nam kom{ije, a gde }ete boqeg na~ina da to u~inite nego preko Fejsbuka. Napredovawem kroz nivoe dobija se sve ve}i izbor tzv. besplatnih poklona, ta~nije doma}ih `ivotiwa i vo}ki koje se mogu besplatno slati svojim prijateqima. Nestrpqivi igra~i, ukoliko ne mogu do~ekati da ih neko od prijateqa po~asti sa nekim od besplatnih poklona, iste mogu i pazariti na lokalnoj “Farmvil” pijaci. Aleksandar Devetak