Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

m y

N

21. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22638 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

POSTUPAK PROTIV JEDANAEST SRPSKIH MINISTARA

Plati, pa teraj po starom

str. 4

BEZ REFORMI PRAZNA PENZIONERSKA KASA

^edomir Popov

str. 6

* * *

str. 3

KRIZA U GR^KOJ ZA SADA BEZ UTICAJA NA RAD GR^KIH BANAKA U SRBIJI

Kapital i investicije ostaju ovde KARMA KOMA

Nesre}ni Ovde

str. 8

* * * FINANSIJSKI BRODOLOM GLOBALNOG SVETA

Laki ke{ opasna zamka i za dr`avu i za pojedinca

str. 5

str. 12

Sne`no jutro, vedar dan

Foto: S. [u{wevi}

INTERVJU NEDEQE

Sistem polako klizi ka ambisu

Najvi{a temperatura 6 °S

[OROM S BOROM

U SRBIJI OPASNO ^AK 754 MOSTOVA

Majstor Ma|arica

Besparica ugro`ava bezbednost saobra}aja

str. 10

Molitva za [ekspirovu ku}u str. 11 str. 14–18

S P O R T

„ DRUGO ZLATO ZA MARIT BJERGEN

„ DELFINI RAZBILI KANADU

str. 8


2

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

KOSOVO

Ministarstvo za KiM osudilo napade na Srbe Ministarstvo za Kosovo i Metohiju (KiM) je zatra`ilo da se otkriju i kazne oni koji su ju~e ujutro napali jednog Srbina u Op{tini Istok i oni koji su ove nedeqe otkopali grob jedne Srpkiwe u Gwilanu. „Posledwi incidenti na Kosovu pokazuju pravo lice takozvanih kosovskih vlasti i wihovog poimawa multietni~kog dru{tva, u kojem nema mesta ni za povratak, ni za `ive, ali ni za mrtve Srbe“, ocenilo je Ministarstvo u saop{tewu. U saop{tewu se navodi da su se u roku od 48 sati na Kosovu dogodila dva incidenta i tra`i se da se po~inioci otkriju i kazne. „U posledwoj deceniji nijedan po~inilac napada i zlo~ina nad kosmetskim Srbima nije otkriven ni osu|en. Zahtevamo od Euleksa i drugih me|unarodnih ~inilaca, da osim verbalne osude, preduzmu konkretne korake, kako se ovakvi incidenti vi{e ne bi ponovili“, pi{e u saop{tewu.

Stabilno stawe napadnutog povratnika Zdravstveno stawe Qubi{e Stefanovi}a (43) iz @a~a u op{tini Istok, koga su ju~e, kako se tvrdi, napala i povredila trojica Albanaca, stabilno je i wegov `ivot nije u opasnosti. De`urni lekar zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Tatjana Iki} rekla je agenciji Beta da su Stefanovi}u povre|eni glava, ruke i telo zbog ~ega }e biti obavqeni dodatni pregledi i snimawe. Povrede nisu opasne po `ivot: Tvrdi se da je poQubi{a Stefanovi} (arhivski snimak) vratnika Qubi{u Stefanovi}a napalo troje Al~en za napad, a portparol KPS banaca, a prema re~ima predsedu Pe}i Be}ir Keqmendi je kanika op{tine Istok Qubi{e zao da se za po~iniocima traRepanovi}a, on je napadnut iz zaga. On je dodao i da policija sede kada je krenuo u susedno senema informacije da su napalo Osojane po hleb. da~i Albanci i demantovao U policijskoj upravi u Pe}i tvrdwe da su napada~i iz Steje re~eno da niko nije osumwifanovi}evog sela.

Ivanovi}: Op{ta sigurnost bitno sni`ena Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} ocenio je da je posle napada na Srbina Qubi{u Stepanovi}a na putu ka Osojanu, op{ta sigurnost bitno sni`ena i da bi to trebalo da zabrine i Kfor. „Op{ta sigurnost je bitno sni`ena sada. Mislim da je to atmosfera koja bi trebala da zabrine i one koji komanduju vojnicima, jer je Kfor jedina respektibilna snaga koju po{tuje i jedna i druga strana“, rekao je Ivanovi} Tanjugu. On je kazao da je napadnuti Srbin povratnik u selo @a~, u koje se vratilo pet porodica „koje su o~ito nekoga uznemirile“. „Wihove wive i ze-

mqi{te obra|uju kosovski Albanci od 1999. godine do danas. Najavqen je povratak jo{ nekoliko porodica u isto selo. Kada se tome doda da sela @a~ i Srbobran od ju~e nemaju struju, a pla}aju ra~une, uz ovaj incident, to ukazuje na stvarawe vrlo napete atmosfere“, rekao je Ivanovi}. On je dodao da je smawivawe vojnika Kfora u takvoj situaciji apsolutno pogre{no, na {ta su srpske vlasti upozoravale predstavnike NATO u dosada{wim kontaktima. Ivanovi} je najavio da }e idu}e nedeqe pozvati komandanta KFOR kako bi o tome razgovarali.

Osu|eno skrnavqewe groba Me|unarodni predstavnici na Kosovu o{tro su osudili skrnavqawe groba jedne srpkiwe na Gwilanskom gradskom grobqu. Me|unarodni civilni predstavnik i Specijalni predstavnik EU-a na Kosovu Piter Fajt je rekao da se radi o u`asnom ru{ila~kom ~inu. „[ta god da je motiv ovo zaslu`uje najja~u mogu}u osudu. Takva dela nanose {tetu ~itavom kosovskom dru{tvu i wegovoj demokratiji“, rekao je Fejt, a navodi se u saop{te-

wu iz wegove kancelarije. On je apelovao na nadle`ne vlasti da udvostru~e napore na za{titi i obnovi srpskih pravoslavnih grobaqa na celom Kosovu. I Vlada Kosova je o{tro osudila taj, kako se navodi „kriminalni akt koji nanosi {tetu zajedni~kom `ivotu me|u zajednicama na Kosovu“. Kosovska policija je potvrdila da je oskrnavqen grob `ene koja je pre dva dana sahrawena na grobqu u Gwilanu i navela da je istraga u toku.

Duli} jedva ~eka da po~ne su|ewe Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} rekao je u Subotici da „jedva ~eka da ide na sud“, jer }e dokazati da ministarstvo kojim rukovodi nije nenamenski tro{ilo novac. Ministar Duli} je istakao da je re~ o postavqawu mernih stanica za jonizuju}e zra~ewe koje je po~elo 2006. godine, a da on nije potpisao ugovor niti sprovodio projekat. Dr`avna revizorska institucija (DRI) je u ~etvrtak podnela prekr{ajnu prijavu protiv Duli}a zbog postojawa osnovane sumwe „da je u~inio prekr{aj iz Zakona o buxetskom sistemu, jer je izvr{io pla}awe dobara i usluga bez kwigovodstvene dokumentacije, odnosno validne ra~uvodstvene isprave“.

MINISTAR ZDRAVQA TOMICA MILOSAVQEVI]

Dokaza}u da nije bilo nezakonitosti Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je da u wegovom ministarstvu nije bilo nenamenskog tro{ewa novca i da }e, ako bude potrebno, to dokazati i na sudu. „Ako bude potrebno - nije mi do sada zvani~no uru~ena prijava revizora - na sudu koji je nazavisna i objektivna institucija, dokaza}u da u Ministarstvu zdravqa nije bilo nezakonitosti“, rekao je Milosavqevi} agenciji Beta. On je istakao da je va`no {to i Srbija kona~no ima nezavisnu reviziju tro{ewa buxetskih sredstava, ali da ovoga puta nije bio jasan princip izbora institucija u kojima se vr{i revizija, kao ni princip odlu~ivawa o tome protiv koga }e se podneti prijave.

„Bilo bi dobro da revizija uvek bude objektivna i neselektivna, da ne budu mediji prvo mesto komentara i pre nego {to se zavr{i zakonom predvi|ena procedura koja ukqu~uje nacrt iz-

bve{taja, primedbe, analizu primedbi i dokaza one institucije u kojoj je vr{ena revizija“, kazao je ministar. Kako je ocenio, pristup primewen sada je potvrdio da se u Srbiji nastavqa praksa „ohrabrivawa atmosfere u kojoj je va`niji utisak koji je o ne~emu stvoren u javnosti nego istina i ~iwenice“. Milosavqevi} je istakao da je o tro{kovima za kafu i vodu na sastancima u Ministarstvu vo|ena propisna dokumentacija i da nije bilo nenamenskog tro{ewa novca. „Svi ostali tro{kovi takozvanih ugostiteqskih usluga ukupno su 3,3 miliona dinara, i na~iweni su u skladu sa procedurama Zakona o javnim nabavkama i uz kompletnu dokumentaciju“, kazao je on.

POTPREDSEDNICA SOCIJALISTA SLAVICA \UKI] DEJANOVI]

Interesne grupe u kampawi protiv SPS-a Potpredsednica Socijalisti~ke partije Srbije Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je da veruje da postoje interesne grupe koje stoje iza negativnih kampawa protiv socijalista, kao i da su te kampawe rezultat uspeha koje SPS ostvaruje na svim nivoima vlasti. „SPS je jo{ pre mnogo godina trebalo da bude potpuno demontiran kao politi~ki subjekat“, rekla je \uki} Dejanovi} Tanjugu. Prema wenim re~ima, rezultati lokalnih izbora i na~in na koji socijalisti obavqaju dr`avni~ke poslove daju povoda politi~kim protivnicima da u SPS-u vide riva-

la i to su razlozi zbog kojih se vodi kamapawa protiv stranke. \uki} Dejanovi} se slo`ila sa strana~kim kolegom, zamenikom predsednika SPS i ministrom prosvete @arkom Obradovi}em, koji je ranije rekao da „neke interesne grupe namerno stvaraju negativan publicitet o socijalistima“, uz napomenu da ona ne zna o kojim grupama se radi, ali da veruje da postoje. \uki} Dejanovi}, koja je i predsednica Skup{tine Srbije, rekla je da iza kampawa ne stoje problemi unutar vlade, ve} da su wihovi inicijatori „oni koji `ele da de-

stabilizuju vladu na taj na~in {to pojedine wene subjekte, odnosno one koji u~estvuju u vladi, na razli~ite na~ine degradiraju ili poku{avaju da prave sukobe unutar vladine koalicije“. „Odnosi u vladaju}oj koaliciji po onim pitawima i principima na kojima je formirana, a to su teritorijalna celovitost i integritet zemqe, put ka Evropskoj uniji, ekonomski razvoj, borba protiv kriminala, boqi standard gra|ana, nijednog momenta nisu do{li u pitawe“, istakla je potpredsednica SPS.

DRU[TVO SUDIJA SRBIJE

Sudije da se ne javqaju na oglas Dru{tvo sudija Srbije preporu~ilo je neizabranim sudijama da se ne javqaju na oglas Visokog saveta sudstva za popunu 81 sudijskog mesta. Dru{tvo sudija Srbije navelo je u saop{tewu da se nezakonitosti u sprovedenom postupku reizbora ne mogu otkloniti naknadnim izborom, ve} u zakonito psrovedenom postupku pred nadle`nim institucijama. To dru{tvo je svim nereizabranim sudijama i tu`iocima stavilo na raspolagawe mo-

\eli}: Koncesije i u lokalu Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da bi sredinom ove godine trebalo da se usvoje izmene i dopune Zakona o koncesijama. Va`e}i Zakon o koncesijama odgovara velikim, nacionalnim projektima, ali ne mo`e da zadovoqi potrebe lokalnih projekata. Zato }e u zakon biti unete odredbe koje bi se bavile i dugim formama javno-privatnog partnerstva, rekao je \eli} na seminaru o javnoprivatnom partnerstvu u infrastrukturi, koji je organizovala kancelarija Svetske banke (SB) u Srbiji. \eli} je ocenio da razvoj infrastrukture nije mogu} bez privatno-javnog partnerstva, i ukazao da }e Srbija morati da upotrebi i druge oblike finasirawa, a ne samo direktno zadu`ivawe.

del `albe Ustavnom sudu protiv re{ewa o prestanku sudijske funkcije. @albom se zahteva da Ustavni sud odlo`i izbor sudija po oglasu Visokog saveta sudstva, koji je objavqen ju~e, i zabrani Visokom savetu sudstva raspisivawe novih oglasa za izbor sudija do okon~awa postupka, navedeno je u saop{tewu. Od Ustavnog suda se tra`i da poni{ti odluku od 25. decembra pro{le godine u delu kojim je sudiji-`aliocu prestala

sudijska du`nost i nalo`i Visokom savetu sudstva da odlu~i o prijavi sudije po oglasu za izbor sudija, u postupku predvi|enom Ustavom, omogu}avaju}i sudiji, do okon~awa tog postupka, ostvarivawe svih prava po osnovu rada, dodaje se u saop{tewu. Na op{tem izboru sudija, koji je okon~an decembra 2009. izabrano je 2.407 sudija, od kojih troje nije stupilo na du`nost, a ostalo je nepopuweno 78 sudijskih mesta.

Malovi}: Spremni na saradwu sa svima Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da je Srbija spremna da sara|uje sa svakom zemqom koja ima iskrenu nameru da se bori protiv organizovanog kriminala. „Srbija je apsolutno otvorena za saradwu“, rekla je Malovi-

Novo rukovodstvo DSS-a Demokratska stranka Srbije (DSS) izabrala je svoje novo rukovodstvo. Izabrani su 70 novih ~lanova Glavnog odbora, novo Predsedni{tvo stranke, Izvr{ni i Nadzorni odbor, i Disciplinska komisija, re~eno je agenciji Beta u DSS. „Na taj na~in DSS je, nakon Skup{tine koja je odr`ana pre nedequ dana, zavr{ila oblikovawe i konstutiusawe svojih organa koji }e voditi organizaciju i donositi politi~ke odluke“, rekao

je agenciji Beta portparol DSS Andreja Mladenovi}. On je dodao da je odr`ana sednica Glavnog odbora na kojoj je, me|u ukupno 170 ~lanova, 70 novih. Mladenovi} je rekao da je u Predsedni{tvu sedam novih ~lanova: Marko Jak{i}, Sini{a Kova~evi}, Marko Milutinovi}, Rade Obradovi}, Milan Stamatovi}, Jovan Palali} i Mija Magazin. Izabrani su: predsednik Izvr{nog odbora Milovan Milo{evi}, ~etiri potpredsednika i 16 ~lanova tog tela.

SRS: Nesposobni da re{e ekonomske probleme Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je da je zavr{etkom pregovora o tre}oj reviziji kredita sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), Vlada Srbije pokazala izostanak odgovornosti i sposobnosti da re{i nagomilane ekonomske probleme. „Kori{}ewe nov~anih sredstava iz tog aran`mana za odr`avawe deviznih rezervi, bez ikakvog negove{taja pokretawa industrijske proizvodwe i zapo{qavawa nezaposlenih, potvr|uje da

se bez su{tinskih reformi makroekonomske prilike u Srbiji ne}e stabilizovati“, ocewuje se u saop{tewu radikala. Srbija se sporazumom sa MMFom obavezala da }e smawiti izdatke za isplate zarada buxetskih korisnika, odnosno da }e te plate, kao i penzije, ove godine biti zamrznute. Sporazum predvi|a i otpu{tawe vi{ka zaposlenih u dr`avnoj administraciji i usvajawe novog zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu.

Qaji}: Program borbe protiv siroma{tva Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Qaji} izjavio je da }e borba protiv siroma{tva biti jedan od temeqnih ciqeva stranke u 2010. godini. Qaji} je povodom obele`avawa Svetskog dana socijalne pravde koji je i dan stranke rekao da }e SDPS za dva meseca iza}i sa celovitim programom i strategijom ekonomskog razvoja i oporavka zemqe u svim kqu~nim privrednim oblastima. „Va`no je ista}i da je 2010. godina progla{ena od strane Evropske komisije za godinu borbe protiv siroma{tva u EU, to }e biti jedan od temeqnih ciqeva zalagawa SDPS u ovoj godini“, kazao je Qaji} no-

vinarima u Beogradu. „U 2009. godini indeks siroma{tva je bio 9,2 odsto, a u 2008. godini 7,9 odsto. To zna~i da imamo izme|u 670.000 i 700.000 qudi koji `ive ispod granice siroma{tva, a mi obezbe|ujemo socijalnu pomo} za 160.000 qudi koji to pravo ostvaruju na osnovu zakona o socijalnoj za{titi“, naveo je Qaji}. Prema wegovim re~ima, najguro`eniji su stariji od 65 godina i deca do 13 godina, seoska doma}instva su za tri odsto siroma{nija od gradskih, kao i samohrane majke i porodice sa {est i sedam ~lanova koje se posebno ugro`ene.

}eva za B92 i dodala da se krivi~ni predmeti ne mogu dosledno procesuirati ukoliko postoji uticaj politike. Ministarka je ocenila da postupawe crnogorskih vlasti u slu~aju Darka [ari}a nije bilo u skladu sa odre|enim pravilima pona{awa tu`ila{tva i me|unarodne pravne pomo}i. Ona je kao primer navela slu~aj Stanka Suboti}a oceniv{i da je crnogrsko ministarstvo finansija devalviralo i degradiralo odluku srpskog suda o oduzimawu wegove imovine koja se nalazi u Crnoj Gori. „To govori da se ne po{tuju odluke srpskih sudova niti postoji voqa za saradwu“, ocenila je Malovi}eva i dodala da je ~iwenica da su odre|ena lica, okrivqena u doma}im sudovima, dobila crnogorsko dr`avqanstvo {to pokazuje da ne postoji odlu~na voqa za borbu protiv organizovanog kriminala.


nedeqa21.februar2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

^EDOMIR POPOV, AKADEMIK

IZ „OMNIBUS PAKETA” POKRAJINI SAMO FRU[KA GORA

A drugih 149 nadle`nosti – kad bude novca

Samo vreme mo`e pomiriti Balkan N ada je do{ao u Novi Sad 1954, ka`e da je izgledao „kao bombona“. @ute kocke, plavi tramvaji, u 11 sati uve~e sve je prestajalo, osim be}ara po kafanama. Bio je to grad bez nasiqa, koji je lagano po~eo da se izvla~i iz provincijalnosti, a onda 70tih naglo da buja. Predsednik Matice srpske akademik ^edomir Popov smatra da ono {to ide prebrzo nosi dobre, ali i negativne stvare. Wemu je Novi Sad posto vrlo neudoban u odnosu na minula vremena. Po wemu, grad je postao prepoznatqiv po velikom intelektualnom potencijalu, toleranciji, ali i odsustvu interesovawa kao posledwem reliktu provincijalnosti. Matica srpska obele`ila je 184. godine postojawa, tom prilikom rekao je da nisu o~ekivali uspeh koji su postigli u pro{loj godini. Popova prvo pitamo otkud neverica? - Nismo o~ekivali da }e na{i saradnici pokazati toliko entuzijazma i spremnosti da bez ikakve naknade urade brojne projekte. Svi radimo volonterski. z Da li je u Srbiji volonterizam sudbina svega lepog? - Volonterski rad je u Matici uvek bio wena najve}a vrlina. Nikad se nije postavqalo pitawe kada }e se i koliko platiti

reklo da u 2009. nema finansirawa, pa smo mi odr`ali kako znamo i umemo mali redaktorski tim od pet, {est mladih qudi. U me|uvremenu se promenila situacija u Zavodu i na{ao nam se finansijski pri ruci da se projekat ne ugasi. Za sajam kwiga }e biti gotova prva kwiga, koja se zavr{ava. z Navodno su “Novosa|ani preokrenuli situaciju”, Beograd se osetio izostavqenim, a to je veliki posao? - Ne shvataju {ta sam vam rekao, da je Matica najrentabilnija institucija ne u Srbiji, nego celoj biv{oj Jugosalviji. Srpski biografski re~nik mi radimo s {est qudi, svaku svesku uradimo za 18 meseci. Zavod za leksikografiju “Miroslav Krle`a” iz Zagreba radi isto s 25 zaposlenih, a jednu svesku za tri godine. z S tim u pameti, imamo li uop{te vremena da budemo evroskepti~ni? - Nemamo mi vremena ni za {ta. Posebno za leksiko izdawa, re~nike. Nove zemqe EU, mali narodi koji su se tek nacionalno afirmisali, sada `ure da sustignu nacionalnu identifikaciju razvijenijih suseda jer, hteli ili ne, nema Evrope bez ujediwenih nacija i naroda. z Koje vam emocije navru na pomen Jugoslavije? - Nikakve. Po{tujem demokratsko rodoqubqe, koje u intelektualnoj i politi~koj zabludi svi me{aju s agresivnim nacionalizmom, koji podrazumeva da mrzi{ druge narode. z Francuski ste |ak, doktorirali na odnosima dve zemqe, gde prestaje qubav a po~iwe interes izme|u Srbije i Francuske? - Qubav je izrazito postojala izme|u dva svetska rata, lepo su se poneli prema nama, Foto: B. Lu~i} za{titni~ki. To se i zato je Matica najjeftinija dr`alo dugo, po pravilu je ambanau~noistra`iva~ka i kulturna sador Jugoslavije u Parizu bio institucija. Srbin. z Da li ste probali da to z Za{to je puklo? nametnete politi~koj eliti? - Nije puklo ni{ta, Francu- Mi o tome vodimo ne dijaska je deo EU i NATO pakta, a log, nego guslamo decenijama. pakt se prema nama orijentisao Qudi vole da budu saradnici neprijateqski. Oni lojalno is-

akon podu`eg i prili~no mu~nog ~ekawa za vojvo|anske demokrate i wihove koalicione partnere u Banovini dok republi~ki parlament nije dao saglasnost na novi Statut APV, na prvoj ovogodi{woj sednici pokrajinskog parlamenta formalno su preuzete prve nadle`nosti iz sledovawa po novom omnibus zakonu koji je u nacionalnom parlamentu usvojen krajem pro{le godine. Ali samo formalno. Iako su u Banovini rado isticili kvantitativni u~inak podele poslova izme|u dva nivoa vlasti, izbrojav{i vi{e od 150 novih poslova obezbe|enih za pokrajinsku administraciju, za sada je Pokrajina „zakora~ila“ tek na Fru{ku goru. ^ini se, me|utim, da }e osnivawe pokrajinskog javnog preduze}a za upravqawe ovim Nacionalnim parkom jo{ du`e vreme biti i jedini korak u sprovo|ewu novih ingerencija. Naime, pitawe novca je kqu~ za otvarawe celog „omnibus paketa“, a ono jo{ uvek nije otvoreno. Uprkos nekim optimisti~nim ocenama kako vi{e nema nikakvog politi~kog spora izme|u dva nivoa vlasti, kako dr`avne tako i strana~ke, odredbe o finansirawu novih nadle`nosti Pokrajine, podsetimo, ispale su iz kona~ne verzije „omnibusa 2“. Obja{weno je da }e to pi-

K

Identifikacija predanih Prethodni gost “intervjua nedeqe” glumica Gordana \ur|evi} Dimi} pitala je na nevi|eno ^edomira Popova {ta mo`e da spase qude u ovom obiqu korupcije, nepravde, postoji li ikakav koncept? - Da {to po`rtvovanije radite svoj posao. Najboqe }e{ slu`iti i narodu i sebi i porodici i vlastitom miru ako radi{ svoj posao. A Goci Dimi} se divim, ona je vrhunski dramski umetnik i isto tako potpuno predana svojoj struci. Drago mi je da me je ona to pitala, u tom pogledu se identifikujemo. Matice, saradwa s wom se vrednuje dru{tveno i profesionalno. z ^ekawe na Srpsku enciklopediju je proizvelo puno varnica, zbog sujete ili para? - To je zajedni~ki projekat Matice i SANU. Gre{ka je zakonodavca {to je u ceo projekat ukqu~io Zavod za uxbenike, preko kojeg je i{lo finansirawe. Zavisi puno od toga ko je na ~elu Zavoda i tu je bilo stra{nih natezawa. S druge strane, uvek je bio pla}eno mawe nego {to je trebalo, pa smo i tu primenili Maticin model ~ekawa i odlagawa isplata. Onda je Ministarstvo nauke

puwavaju svoje obaveze prema NATO. z Nema qubavi? - Tu nema qubavi. To vi{e nije ona emotivna veza koja odre|uje intelektualni odnos Srba prema Fracuskoj. z Idelan polo`aj VANU u Srbiji? - Moram tu da zastupam mi{qewe SANU, ~iji sam ~lan, ali mislim da niti mo`e da smeta nikome: Matici, ogranku SANU, {teta je {to proviruje tendencija nacionalne podele u tim akademijama. z Kompatibilne su? - Apsolutno. Najboqe bi saradwu bilo svesti na to da se niko nikom ne name}e.

3

tawe biti regulisano posebnim zakonom. Izgleda da je to bilo dovoqno da zadovoqi sve aktere procesa raspodele, po{to su se vi{e glo`ili oko nekih drugih tema, kao {to su, na primer, status glavnog grada, tj. administrativnog centra APV, ili pak oko toga kako izbe}i geografsku odrednicu o Vojvodini kao sredweevropskom regionu. Put novca jo{ nije trasiran, sem {to je negde upisano kako }e sredstva za ostvarivawe prenetih poslova Pokrajini „biti obezbe|ena“. No, mo`da i nema mesta neverici prema obe}awima najvi{ih dr`avnih ~elnika samo zbog toga {to su onoliko puta proma{ili rokove oko usvajawa Statuta. On je stavqen na dnevni red tek po{to je ovo pitawe postalo va`no i svim stranim delegacijama koje su u tom periodu posetile Boegrad, pa su se neki zvani~nici `alili kako se ~ak i Estonci prvo interesuju za vojvo|anski Statut. Mo`da se upravo sad u Nemawijoj 11, u`urbano i daleko od o~iju javnosti, priprema finansijski paket za Vojvodinu, koji }e se potom, kako je obe}ano, pred republi~kim poslanicima na}i tokom marta. Ili prvog aprila, najkasnije. „ Branka Dragovi} Savi}

(S)LAGALICA

z Za{to su balkanski nacionalni programi preambiciozni? - Svako `eli da u svojim granicama okupi {to vi{e svojih sunarodnika. z [to je u redu, ali pre~esto podrazumeva pucawe? - Na{e me{avine su tako ~vrste i nepomerqive da mora{ da svodi{ nacionalni program na ono {to je realno. Mislim da sada imamo realnu situaciju, izuzimaju}i nesre}no Kosovo, zbog istorijskih veza koje ne mo`emo istisnuti iz du{e, ose}awa, emocija i mozga. z Kqu~ pomirewa balkansih naroda? - Vreme. Da nestanu dve generacije, stvori se mentalna distanca, da i{~ili ose}awe povre|enosti i da se u me|uvremenu otkrije {to vi{e istine. z Da li smo mi i Hrvati jedni drugima iskreno rekli “izvini“? - Mislim da nismo, pogotovo oni. To je velika {teta, me|utim ni to ni{ta ne re{ava. z Memorandum SANU i danas se tuma~i opre~no? - To je sve interes ~as jedne, ~as druge politi~ke orijentacije. Wegova su{tina je dijagnoza situacije u kojoj smo se na{li. Kad se ta dijagnoza pretvorila u stvarnost, onda je zasmetao onima koji su hteli da se Jugoslavija razbije, pa su rekli da je SANU nahu{kavala. z Ne mislite da je Memorandum dolio uqe na vatru? - Ni govora. Tamo nema mr`we ni napada na bilo koga. z Kako ste, kao neposredni u~esnik, do`iveli odbranu Slobodana Milo{evi}a? - Ose}ao sam se neprijatno. Sama ~iwenica da prolazite kroz 14 blindiranih vrata ili `ica. Drugo, {to je to ~ovek kom je glava u pitawu, tre}e, {to sam ube|en da on nije bio velikosrpski politi~ar. On je bio Jugosloven i iz sve snage je hteo da je odbrani. Samo tako su Srbi mogli ostati zajedno. z Da li ga je pravda stigla? - Ne. Mislim da je on nesre}an ~ovek koji je glavom platio ~vrsta ube|ewa i program o~uvawa srpskog identiteta na ovim prostorima. z Rezolucija o Srbebrenici spoti~e se o re~ “genocid”, va{ komentar? - Nije svaki ratni zlo~in genocid. U Srberenici, po protivre~nim podacima koje imam, mogu da zakqu~im da je po~iwen ratni zlo~in prema @enevskoj konvenciji. Mislim da to nije genocid i uni{tewe bo{wa~kog naroda u Bosni nego ratna osveta. z Da li bi i{li na letovawe u Hrvatsku? - Mislim da ne. z Za{to? - U svakom narodu imate ostra{}enih nacionalista, qudi sklonih nasiqu. Ne bih se izlagao takvoj neprijatnosti. „ Igor Mihaqevi}

(S)lo`io Dejan Patakovi} Vlada Srbije odustala je od brzih pruga. Sad }e malo da ula`e u „Formulu 1“. *** Od davnina va`i pravilo: ako medved na Sretewe iza|e iz svoje jazbine, znak je da je zimi do{ao kraj. E, pa kod nas su neki medvedi zaista iza{li iz jazbine, ali ima ih i koji su se vratili re{eni da nastave zimski san. I to je Srbija. Kod nas ni mede ne mogu da se usaglase. *** Na{oj ambasadorki pri UNESKU, Ministarstvo spoqnih poslova odabralo je luksuzni stan/rezidenciju u Parizu po ceni od 7000 evra mese~no, na tri godine. Uz platicu od 5000, to bi ko{talo blizu pola miliona

evra. Sre}a na{a {to je u Srbiji i delegacija MMF-a, pa mo`e smesta da predlo`i {ta nam je daqe ~initi: smawewe penzija ili pove}awe PDV-a. *** A kad smo ve} kod delegacije MMF-a koja boravi u Srbiji, Mla|an Dinki} priredio im je prijem u vinariji u Krwevu, gde su gosti u`ivali u sjajnim sortama vina, a uz to probali pa{tetu od fazana i zeca, smu|a, sarmu, pihtije, jagwe}e pe~ewe i druge |akonije. Od ~ega li }emo to da platimo? Pa vaqda od novog kredita MMF-a. *** Po{to je najavio da }e vratiti pi{toq, Velimir-Veqa Ili} izjavio je da u wegovoj biogra-

fiji „nema skandala i incidenata“. Izgleda da gos’n Veqa ima i neku biografiju za koju mi ne znamo. PS Da li je crkva odvojena od dr`ave? Sude}i po kriminalu, izgleda da i nije. PPS Sne`ana Malovi} u Kanadi, Oliver Duli} na Baliju, @arko Obradovi} na Kubi, Vuk Jeremi} svuda... Iskreno, nervira me kad posle svega ~ujem pri~e kako na{i ministri nisu {tedqivi. Pa, qudi, ne putuju oni od svojih, nego od na{ih para.


4

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Mla|e kameno doba

P

ro{la je, evo, i cela decenija od onih `alosnih doga|aja od 6. oktobra 2000. godine kad je na razme|i dva veka, pa i dva milenijuma ~ak, Srbijica na{a „me|u {qivama“, `ele}i `arko kao i sav ostali normalan svet da presko~i u demokratiju, iz samoupravnog socijalizma Mar{ala Tita (gra|enom, dakle, po Mar{alovom planu), grubo u{la u tzv. „srbijalizam“. U drugi oblik, ili boqe re~eno, nastavak onog beskrajnog orijentalnog, levantinskog, mediteranskog, anadolijskog, maloazijskog java{luka i plandovawa gde su najve}i tehnolo{ki, civilizacijski izumi vazda bili da se radwa otvori i razradi ali ne i registruje, da se ku}a sazida ali ne i izmalteri{e, jer se porez pla}a po omalterisanoj, dakle dovr{enoj ku}i. Da se ako je namet ra~unat po oyaku, ona sagradi bez oyaka... Te da se u ~ar{iju ide poderan, jer je novo, ili bar zakrpqeno, oprano i ispeglano odelo novi znak poreznicima da se obru{e na sirotog Gegulu i uzmu mu crno ispod nokta. A ti poreznici, hara~lije jedne, tek 200 godina nisu stranci, Turci jani~ari, pa je sirotom i napa}enom srpskom primerku jo{ uvek (pre)rano da bi vrtoglavo promenio mi{qewe da ih ne treba izbe}i ili izigrati po svaku cenu, jer }e te zajedni~ke dr`avne pare mo`da oti}i ~ak i na {kolovawe wegove dece, pa ~ak i ono uzaludno i beskorisno le~ewe iste. Uzaludno, jelda, jer }emo ionako svi jednom umreti. „A i kakva deca, ko je mene {kolovao?“ I deset godina posle onog grubog i nemilosrdnog prevrata me|u mnogim nejasno}ama ko je s kim {urovao i ko je kome {ta obe}ao, {to verovatno nikad ne}emo ni saznati, pogotovo sad kad vi{e nema ni Murata ni Obili}a, a Vuk ne mo`e ni izborni cenzus da prema{i, mene jednako mu~i jedna nadrealna slika sa jednog isto tako nadrealnog i celodnevnog putovawa kao u onom [ijanovom filmu „Ko to tamo peva“, koji nikako nije bez razloga progla{en za najboqi na{ film u istoriji. Mu~i me onaj karavan kamiona natovarenih kamewem {to tutwi du` cele Ibarske magistrale stotinama kilometara od ^a~ka do Beograda. Ako ne~eg opasnijeg nije bilo ispod wega, u {ta smo svi u prvi mah posumwali, ako je kamewe zaista vo`eno da se kamenuje Milo{evi}eva tirjanska vlast ili vila na Dediwu ({to, dakako, ne odobravam), za{to to kamewe nije natovareno pored puta, na prilazu Beogradu, na obroncima Avale, recimo? Za{to je vo`eno stotinama kilometara? Jer ni u ^a~ku nije bilo nekog skladi{ta kamewa, nismo vaqda u kamenom dobu (ili jesmo? ne znam, nisam odjutros slu{ao radio) nego je i tamo skupqano na okolnim proplancima i utovarano. Tolko vaqda znam, pa i ja sam mom~e sa sela, uvek srca vesela. E, tad sam prvi put video Vequ. Pinki je, dakle, video Tita, a ja sam video Vequ. I{ao je od patrole do patrole, silna policija je blokirala prilaze Beogradu, on se izderavao na mlade policajce, gu{ao, odgurivao ih, a autobuse i kamione koji su bili prepre~eni na magistrali jedan po jedan svojeru~no gurao u jendeke pored puta. Kakav ~ovek, Ba{ ^elik iz bajke. U dowoj trenerci i grubo {trikanom yemperu oko golog vrata. I onomad kad su ga, u centru Beograda, napali wegovim oru`jem ({to tako|e ne odobravam), a pogotovo kad je ministru policije vratio dozvolu za no{ewe oru`ja, dugo sam – tek da mi br`e zima pro|e – razmiqao o toj elementarnoj nepogodi po imenu Velimir - Veqa Ili}. I poku{avao da se setim svih wegovih ispada, podviga i kalambura, za ko-

POSTUPAK PROTIV JEDANAEST SRPSKIH MINISTARA

Plati 50 hiqadarki i teraj po starom D

je sam uvek dr`ao da ne slu`e na ~ast ni ministru za KAPITALNE investicije, ni vladi moje otaybine, ni mojoj otaybini u celini. I desilo mi se, zamislite, meni za kojeg pri~aju da imam slonovsku „memoriju zlopamtila“, da se nisam setio ni jedne re~enice koja je zaslu`ila da je pamtimo, ali su se pojavile slike wegovih telesnih zahvata. Kao {to se nisu pamtile ni „[ekijeve“ ili „Yajine“ izjave i misli, nego driblinzi i golovi. Te, u mom gradu udara nogom u koleno novinara TV Apolo, te pije pivo u Gu~i, te gura kamion u provaliju, te psuje u skup{tini, pa se malo br~ka u bazenu kojeg je dao da mu naprave u trpezariji, ili na pravom ringu u svilenim ga}ama makqa nekog boksera Amiyi}a, pa ispaquje rafal psovku na ra~un Borisa Tadi}a, a za Voju Ko{tunicu, kojeg }e ba{ ovih dana izdati i ostaviti, pri~a da je jedini ozbiqni ~ovek u Srbiji, autoritet i politi~ar budu}nosti (sa celih 6 odsto punoletnih Srba iza wega)... Ali me je na kraju ipak ganuo. Ube|en da ga je jedan neura~unqivi sileyija namerno ga|ao u onaj {av na lobawi koji mu je i onomad bio povre|en, da je time direktno i na sam wegov ministarski mozak nasrtao, Veqa je naglas za`alio {to nije poneo pi{toq. Samo dva dana kasnije je mrskom Ivici Da~i}u (mrskom jer je u koaliciji sa vlastima koje nisu zvale upomo} wega, „kapitalca“) vratio dozvolu za no{ewe oru`ja jer je NAJZAD shvatio da mu se ona gadi, s obzirom ko je u ovoj dr`avi sve ima. „Tajkuni, kriminalci i ratni profiteri“. Istovremeno se i{~lanio i iz Lova~kog dru{tva ({to mu, dakako, ne verujem) jer je NAJZAD shvatio da ne mo`e da puca u `ivotiwe. „Niti }e ikad mo}i, niti je mogao ranije.“ E, tu smo! Dakle, bra}o Srbi i ostali, a svi jednako zaostali, ja, na primer, uop{te nisam posle deset godina posedovawa, smislio da pi{toq nose samo qudi kojih se treba gaditi pa vratio dozvolu za no{ewe oru`ja, niti sam se iz Lova~kog dru{tva ispisao jer ne mogu da pucam u `ivotiwe. Nisam, jer jednostavno nisam imao {ta da vratim ni odakle da se ispi{em. Znam i onu Kiplingovu „{to boqe poznajem qude sve vi{e volim `ivotiwe“, i u tom smislu se ~ak sla`em i sa Veqom Ili}em. Pa ~ak i s Denirom, koji posle svog iskustva u Vijetnamskom ratu vi{e nije mogao da puca u jelena. Kad ga je pogledao onim o~ima svoje mame ko{ute. I ja qude ne volim jo{ otkako su ono ubili Bambijevu mamu. Imali smo, dakle, Vequ koji je ~ak i o samom sebi neke stvari shvatio 10 - 20 godina kasnije, i mene koji sam to znao unapred pa se nisam ni gurao u lovce i ribolovce, a o prvoborcima da i ne govorimo. I koga smo onda „metli“ za ministra za KAPITALNE INVESTICIJE s obzirom da su investicije okrenute budu}nosti? Pa druga Vequ, razume se, iz ~uvene porodice Flinston. U na{em nezgrapnom, ali simpati~nom prevodu: Porodica Kremenko. Ja, eto, wihov savremenik nisam. „ \or|e Randeq

r`avni revizor Srbije Radoslav Sretenovi} podneo je 19 prekr{ajnih prijava na osnovu sa~iwenog izve{taja o tro{ewu dr`avnog novca u 2008. godini, od kojih sedam protiv aktuelnih i ~etiri protiv biv{ih ministara. Ministri protiv kojih su podnete prekr{ajne prijave zbog nenamenskog tro{ewa buxetskog novca, novca poreskih obveznika tj. svih gra|ana Srbije, mogu prema na{im zakonima biti ka`weni od 500 do 50.000 dinara koje, navodno, moraju da plate iz svog xepa. Mada prekr{ajni postupak ne iskqu~uje mogu}nost pokretawa i krivi~nog postupka, {anse da }e na{i ministri oti}i daqe od pla}awa simboli~ne kazne skoro da i ne postoje. Naime, ako je suditi po blagom reagovawu srpskog premijera Mirka Cvetkovi}a koji je odmah pozvao kod sebe ministre protiv kojih su podnete prekr{ajne prijave, oni ne}e pretrpeti politi~ku odgovornost. Ostavku im niko ne}e niti tra`iti, a oni je, bome, ne}e ni ponuditi. Na{i sagovornici sla`u se u oceni da sve ovo li~i na zamajavawe naroda, ali ujedno isti~u i zna~aj prvih koraka Dr`avne revizorske institucije: sada }e svi ministri biti svesni da su pod kontrolom i da uvek mo`e isplivati “neki greh” iz pro{losti. S druge strane mo`e se postaviti i pitawe protiv koliko odgovornih bi bilo podneto prekr{ajnih prijava da je kontrolisan ceo buxet za 2008. godinu, kada je nakon kontrole mawe od tre}ine prijavu “popilo” wih 19. Profesor Danilo [ukovi}, ~lan Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdi da su revizorski izve{taj i prijave koje su podnete protiv ministara obi~na lakrdija. - To je bacawe pra{ine u o~i gra|anima i skretawe pa`we s va`nijih problema. Sme{no je da ministri budu ka`weni sa bednih 50.000 dinara. Nama treba revizija ali ozbiqna. Ono {to je DRI uradio je samo vrh ledenog breda ili svega 27 odsto jednog segmenta buxeta. Za ozbiqnu reviziju treba 200 qudi koji bi “~e{qali” od buxeta, op{tina, pa do javnih preduze}a – isti~e profesor [ukovi}.. Profesor dr Aleksandar Fati} obja{wava da je ostalo nejasno kako su to ministri nenamenski tro{ili novac, odnosno da li su zloupotrebili polo`aj ili se nije dobro kwi`ilo ono {to je tro{eno. Dobro je da su prijave podnete jer je to siguran znak da se kre}e s poslom bez kojeg nema kontrole utro{ka para gra|ana Srbije. - Neka se po~ne sa prekr{ajnim prijavama i odgovorno{}u, ali to nije kraj cele pri~e. Nenamensko tro{ewa para iz buxeta nije karakteristika samo ove vlade ve} i svih prethodnih, {to

jo{ vi{e isti~e zna~aj revizora. Izgleda da je svim na{im vladama svojstveno da nenamenski tro{e novac i tako upravqaju dr`avom. Sada tek treba da vidimo {ta }e biti daqe, da li }e nakon ovoga nastatiti tajac ili }e se s „~e{qawem“ nastaviti. Ovakve vrste prek{aja nisu bezazlene, ali nisam sklon da zbog wih tvrdim da zbog toga ministri treba da podnesu ostavku, jer ovde ima mnogo ozbiqnih stvari koje oni rade a ne bi smeli, i zbog kojih bi trebalo da se povuku – kao {to su, recimo, dodele stanova, kredita… Da li je

prona{lo, ali te{ko da }e instituciji DRI vlast to dozvoliti da radi. No, svejedno, va`no je da se ne{to pomera s mrtve ta~ke. S obzirom kroz {ta je DRI pro{la i s kakvim po~etnim i minimalnim kapacitetom radi, va`no je {to je i ovo uradila, a va`ne su i prijave koje su podnete. Me|utim, ~ak ni to {to su revizori uradili, ovde se ne ceni. Parlament Srbije zbog kojeg i postoji DRI je hladno sa~ekao izve{taj i trebalo mu je nekoliko meseci da ga stavi na dnevni red. A godinama se govori da ne mo`e da se kontroli{e izvr{na

Propu{tena {ansa Da postoji iskrena voqa u ovoj dr`avi da se sve radi zakonito i da su svi uvek pod kontrolom, onda bi Skup{tina Srbije detaqno analizirala izve{taj DRI jer i u ovo malo analize ima podataka koji moraju da zabrinu i da se na|u kao glavna ta~ka pred poslanicima, ukazuje Verica Bara}. - U izve{taju ima podataka koje bi za ozbiqan parlament bila tema za proveru rada vlade. Na primer, podatak koji se nalazi u DRI da se na osnovu evidencija dr`avnih organa ne mo`e utvrditi koliki je spoqni i unutra{wi dug Srbije. Zatim, to {to je ministar nezakonito - nenamenski tro{io sredstva iz pet odsto privatizacionih prihoda namewenih restituciji, tako {to je davao pozajmice privatizovanim preduze}ima, o~igledno odre|enim qudima kojima su ih prodavali. Po{to oni to nisu vra}ali, sada je ponovo postalo dr`avni kapital. Time je ponovo otvoren jo{ jedan krug za jo{ jednu korumpiranu privatizaciju - isti~e Bara}. neko buxet upotrebio za drugu stavku ako novac nije uzeo za sebe, ne bi trebao da bude razlog za ostavku - ka`e za na{ list profesor Fati}. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} isti~e da je sada najva`nije {to je Dr`avna revizorska institucija uop{te po~ela da radi – upravo to joj je nekoliko godina uskra}ivano. - Ovaj prvi izve{taj je jedan mali segment analize. Oni su radili samo 27 odsto ra~una {to se pre mo`e nazvati probom nego pravom dr`avnom revizijom. Dr`avna revizija bi zna~ila pregled celog buxeta, stavke po stavku, a mi do toga najverovatnije ne}emo sti}i jo{ deset godina. Kada bi se utvr|ivala racionalnost i ekonomi~nost ulagawa, tek onda bi se videlo {ta zna~i dr`avni revizor i {ta bi se tu

vlast jer nema revizora. Sada kada ima dr`avnu reviziju, Skup{tina i ne poku{ava da stane na put Vladi u nenemenskom tro{ewu para, {to pokazuje da joj do toga i nije stalo ili da to i ne sme da ~ini - ka`e Verica Bara}. Samo postavqawe pitawe odgovornosti ministara u Srbiji u kojoj se godinama za izvr{nu vlast, a ministri to jesu, podrazumeva da zakoni ne va`e, jeste veliki po~etni korak, ukazuje Verica Bara}. Dodaje da podno{ewe prekr{ajnih prijava treba prihvatiti kao opravdan strah samih revizora od Vlade, jer su nekoliko godina bili skrajnuti i s te{kom mukom dobili priliku da po~nu s radom. - Vlada je od po~etka DRI skrajnula koja je predstavqala pastor~e koje nikom ne treba. Ona jo{ uvek nema svoj prostor i svega nekoliko qudi radi posao

koji bi trebalo da radi nekoliko stotina. Vlada je za wih odredila tolike plate da niko ne}e da bude revizor jer za isti posao u privatnim konsultatskim ku}ama za takve poslove se pla}a deset puta vi{e. To je ura|eno namerno. Ako se tako malo ceni i pla}a rad, sasvim je sigurno da decenijama ne}emo imati dobar revizorski sistem pa samim tim ni pravu i ta~nu revizorsku ocenu. ^ak i ovi qudi koji su sada radili reviziju pla{e se jer su svesni da ih Vlada u svakom trenutku mo`e u}utkati. Mo`da je to razlog za{to nisu oti{li daqe od prekr{ajne prijave, jer u izve{taju ima delova za koji je mogla biti pokrenuta i krivi~na prijava. No, ako jednog trenutka postanu prava revizija, samostalna, nezavisna i hrabra, onda }e biti krivi~nih prijava. Ovo je sada probni test da se vidi da li }e uop{te mo}i da nastave s radom. Ne verujem da se na{i ministri uop{te potresaju oko ovih prekr{ajnih prijava. Da su strahovali od wih, imali su priliku da isprave izve{taj DRI i tako izbegnu da budu predati sudu. Oni to nisu hteli, jer ih zapravo ne brine {ta }e biti i da li }e platiti nov~anu kaznu ili ne}e. [ta zna~i da }e platiti do 50.000 dinara? Pa to je sitnica za wih. Postavqati pitawe da li }e pored toga {to }e platiti nov~ani iznos kao moralni qudi podneti ostavku ovde je izli{no jer to od wih niko u Vladi niti tra`i niti gra|ani o~ekuju. Dobro znaju da je ovo sitnica u odnosu na ono {to su oni ~inili a povukli se sa funkcija nisu - zakqu~uje Verica Bara}. Profesor dr Qubi{a Raji} ne o~ekuje mnogo od podnetih prijava protiv ministara i dodaje da }emo to iovako brzo zaboraviti, ali isti~e da je dobro da se sa tim krenulo. - Sada je jasno da se i ministri mogu pozvati na odgovornost i bilo bi dobro da to i bira~i shvate, pa da ih pozovu na politi~ku odgovornost, time {to }e glasati za neke druge koji nisu uhva}eni s prstima u tegli ili barem zahtevali da se vi{e ne glasa za stranke koje posle postavqaju ministre, ve} za pojedince koji imaju ime i prezime, pa se odmah zna ko se bira, ali i za{to. No, sam iznos zbog kojeg se sada ministri prozivaju deluje sme{no jer neki od ministara su napravili mnogo ve}u {tetu, a za to nisu podnete nikakve prijave. Napravqene su {tete od stotinu miliona evra i nikada niko protiv takvih nije pokrenuo prijavu, a sada se bavimo ko je {ta pojeo i popio. Daleko od toga da to nije va`no ali dr`imo se trunke a cepanice prolaze pored nas. Ipak optimista sam i verujem da ovo jeste dobar po~etak pravqewa dr`ave - ka`e za na{ list profesor Raji}. „ Qubinka Male{evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Pr`ilovoica dowa inistar prosvete @arko Obradovi}, kritikuje ga Pres, drsko je odbio da objasni {ta je sedam dana, o tro{ku poreskih obveznika, radio na Kubi. Odbio je i da ka`e za{to je u posledwih mesec i po dana putovao u Kinu, Pariz i London i kakvu korist od svih tih putovawa ima dr`ava, dodaje list: E, ne}u da vam ka`em! [ta vas briga {ta sam radio na Kubi?! Mogu sve da vam ka`em i obrazlo`im, ali ne}u! Kada bude konferencija za {tampu, slobodno me pitajte i ja }u vam odgovoriti. A da me sada pojedina~no ’razvla~ite’, e onda ne}u! Samo vi nastavite da pi{ete!“ *** A nastavak pri~e o putovawima srpskih zvani~nika preneo je B92, koji je ministra Olivera Duli}a pitao o odlasku na Bali, na ministarski forum programa UN za `ivotnu sredinu. Umesto 12 ~lanova delegacije, koliko je Vlada odobrila, u Indoneziju putuje osmoro,

M

otkrio je Duli}: „Pa nisam ja birao Bali, Azija daje zemqu doma}ina. To je mogla da bude Turska, koja nam je u kom{iluku i Kina, koja je isto tako daleko, to je moglo da bude negde u Maj~inoj, pa da idemo i tamo. Ono {to je va`no re}i je da konferencija u Pr`ilovoici dowoj, u Tirani, u Segedinu, u Pan~evu ili na Baliju, mi bismo morali da vodimo taj broj qudi jer oni tamo imaju realno posla.“ *** Biv{i premijer Zoran @ivkovi} smatra da se u nekim medijima vodi kampawa protiv wega koja ugro`ava wegovu i bezbednost wegove porodice, prenela je Beta. Po pisawu Presa, @ivkovi} je pre sedam godina govorio da `ivi samo od plate, a danas ima milionski vredan vinograd i vozi xip od 70.000 evra, u kome ga je snimio Kurir. @ivkovi} odgovara da je ta~no da se wegovo materijalno stawe promenilo od 2003. do danas, ali da ni{ta nije protivzakonito. On misli da su „tekstovi protiv wega“ poruka da „prestane

da pri~a“: „Moje politi~ke ocene osu|uju ono {to ne vaqa u Srbiji i vrlo eksplicitno govorim o tome koga ja smatram krivcem. Naravno da je za stawe u jednom dru{tvu najvi{e kriva vlast, tako je bilo i kada sam ja bio na vlasti.“ *** Na prvom pojavqivawu u javnosti, po{to je 5. februara u centru Beograda udaren pesnicom u glavu, lider Nove Srbije Velimir Ili} rekao je da mu se sada „gadi da nosi pi{toq“, preneli su mediji. Najavio je da vra}a i pi{toq koju mu je poklonio biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi} i dozvolu za no{ewe oru`ja koju mu je pak posle incidenta obe}ao aktuelni prvi ~ovek MUP-a Ivica Da~i}. Ili} ka`e da dozvole i oru`je imaju mnogi politi~ari, kriminalci, tajkuni, „mnogi problemati~ni“: „U mojoj biografiji nikada nije bilo incidenata, nikada nisam krivi~no gowen, a ispadoh silexija.“ „ Sne`ana Nikoli}


c m y

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

5

IZBORI ZA NACIONALNE SAVETE MAWINSKIH NARODA U SRBIJI

Dobar zakon u olovnim cipelama eliki korak napred, kako je ministar za qudska i mawinska prava u Vladi Srbije Svetozar ^ipli} nazvao Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, izgledao je posledwih nedeqe poprili~no klecavo svima koji su posmatrali proces upisa u posebne bira~ke spiskove. Mali broj ovla{tenih upisiva~a u op{tinama, potpuna nezainteresovanost medija sa nacionalnom pokriveno{}u, vi{enedeqno ka{wewe reklama, obele`ili su proces koji bi trebalo mawinama da obezbedi da direktno glasaju za predstavnike u nacionalnim savetima. Ministar ^ipli} je sa saradnicima na po~etku kampawe prvo morao da uverava skeptike koji su se pla{ili da bi posebni bira~ki spiskovi mogli biti zloupotrebqeni u neke druge svrhe, da je to nemogu}e. Potom je i pored preglomaznog dr`avnog aparata ostao relativno usamqen u kampawi. Podr{ku mu je, u me|uvremenu, pru`ila vojvo|anska administracija. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, potpredsednica Ana Tomanova Makanova i sekretar za upravu, propise i nacionalne mawine Tama{ Korhec javno su pozvali pripadnike mawina da se odazovu, a ponudili su i novac kojim bi mogli da se anga`uju dodatni upisiva~i. Bojan Pajti} je naglasio da dr`ava mora ozbiqnije da se ukqu~i u ovaj proces, ali i da je situacija takva jer me|u pripadnicima mawinskih naroda ne postoji dovoqno entuzijazma. Opisanim nevoqama uprkos glavnina nacionalnih zajednica u Srbiji, na mawe od dve sedmice do kraja roka, ispunilo je ili je nadomak uslova za direktne izbore za nacionalne savete. A{kalije i Egip}ani pro{li su ciqnu liniju. Upis dovoqnog broja qudi zavr{ili su: Ma|ari, Ukrajinci, Bo{waci, Rumuni, Rusini i Romi, ali wihovi podaci se jo{ obra|uju. Prema re~ima dr`avne sekretarke iz Ministarstva za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwe Hajnrih, nekolicina nacionalnih mawina te{ko }e sakupiti zakonom zahtevanih 50 odsto pripadnika. Albancima fali 18000, Bugarima 6000, Buwevcima 7000 upisanih. Vlasi moraju da upi{u jo{ 15000 qudi. Do sada su potpuno podbacili Grci sa svega 4 upisana bira~a i Slovenci kojih u Srbiji ima preko pet hiqada, ali ih se upisalo svega devetoro. Po isteku procesa, 9. marta, mawinskim narodima koji ne sakupe dovoqno upisanih u posebne bira~ke spiskove ostaju elektorski izbori, ~ija su pravila novim zakonom izmewena. - Da ne bi bilo vi{e upita u validnost ovakvog na~ina izbora, predvideli smo da svaki potpis podr{ke za elektora mora biti sudski overen, a ceo proces }e biti pa`qivije i efikasnije propra}en – obja{wava Aniko Mu{kiwa Hajnrih.

V

Novi zakon nesrpskom stanovni{tvu nije pro{irio korpus mawinskih prava, ali bi trebalo da mu obezbedi mehanizme, uz pomo} kojih }e u saradwi sa dr`avom, mo}i da brinu o svojim pravima u ~etiri oblasti: kulturi, jeziku, obrazovawu i informisawu. Ta briga trebalo bi da bude i pristojno finansirana. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina od po~etka je bio predstavqan kao evropski, napredan, vlast se prili~no upela da doka`e kako je uskla|en sa Ustavom koji mawinama nudi {iroku autonomiju u ~etiri kqu~ne oblasti. Ana Tomanova-Makanova smatra da ovaj pravni akt kona~no reguli{e nadle`nosti nacionalnih saveta u detaqe, ^ipli} i Pajti} se sla`u da je u pitawu potpuno ispuwewe ustavnih garancija za nacionalne mawine. Zakon je pohvalio i pokrajinski sekretar

za upravu propise i nacionalne mawine Tama{ Korhec, istakav{i da je ovaj proces test za mawinske nacionalne zajednice. – Srbija je dono{ewem zakona stvorila mogu}nost mawinama da ostvare svoja kolektivna prava na mawinsku samoupravu. Sada je lopta u wihovom dvori{tu. Ovaj proces }e pokazati koja nacionalna zajednica `eli da o~uva kolektivni identitet – rekao je Korhec. Na sadr`aj zakona i nadle`nosti koje propisuje primdbe je imalo nekoliko mawinskih partija, a me|u wima je najglasniji bio lider Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara Andra{ Ago{ton, koji tvrdi da mawine nisu dobile nikakvu konkretnu autonomiju, te da je ovakvo pravno re{ewe “mazawe o~iju”. Kako bilo, kvalitet zakona pokaza}e se tek kada se oforme nacionalni saveti i kad po~nu da sprovode politiku u oblastima informisawa, kulture, upotrebe jezika i obrazovawa. Tek tada }e se videti da li Srbija i u ovom slu~aju boluje od stare boqke: sve joj je vi{e zakona uskla|eno sa evropskim normama, ali ima ozbiqan nedostatak kapaciteta da te zakone i sprovede na terenu. I dok ~ekamo da se upis u posebne bira~ke spiskove zvr{i, a Centralna izborna

komisija datira izbore za nacionalne savete, ovaj proces je dodatno ispolitizovan sporom dve, do sada partnerske stranke u vlasti. Vladaju}a demokratska stranka (DS) i Savez vojvo|anskih Ma|ara (SVM), sva|u iz koalicije preneli su i na ovo poqe. Nekolicina visokih funkcionera SVM optu`ili su trenutno najmo}niju strnku u Srbiji, DS, da „`eli da zbri{e Savez vojvo|anskih Ma|ara s politi~ke scene i na taj na~in ostvari primat i kontrolu nad novim Ma|arskim nacionalnim savetom“. Republi~ki poslanik SVM-a Balint Pastor izjavio je da su predstoje}i izbori za nacionalni savet sigurno jedan od motiva da DS poku{a da istisne najja~u stranku sa ma|arskim predznakom. Ma|arska nacionalna zajednica uspela je, za samo tri nedeqe, da prikupi potreban broj upisanih u poseban bira~ki spisak, izme|u ostalog zahvquju}i i anga`manu SVM. Time je ova stranka pokazala da i daqe ima ogroman uticaj u svom okru`ewu. Sa druge strane, veliki broj Ma|ara koji su ~lanovi DS svakako }e aktivno u~estvovati na izborima za nacionalni savet, odakle i bojazan da }e ova stranka, koja ve} kontroli{e bezmalo sve {to se u jednoj dr`avi da kontrolisati, svoj uticaj preneti i na ma|rsku zajednicu. Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik DS-a Bojan Pajti} poku{ao je da demantuje tvrdwe funkcionera SVM-a izjavom da demokrate nemaju nameru da preuzmu Nacionalni savet Ma|ara. On je, me|utim, podsetio da DS ima veliki broj ~lanova i funkcionera koji su pripadnici razli~itih nacionalnih zajednica, pri ~emu su neki od wih i predsednici svojih nacionalnih saveta, poput Ane Tomanove-Makanove. – Ne pada nam na pamet da zbog ne~ijeg straha na{im ~lanovima uskratimo pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice – poru~io je Pajti}. Ovde se ponovo vra}amo na aktuelni zakon koji, kao i bilo koji drugi, nema mehanizam da spre~i jednu politi~ku partiju da preko svojih ~lanova u~estvuje u kreirawu institucija poput nacionalnih saveta. Dr`vna sekretarka Aniko Mu{kiwa Hajnrih isti~e da u izborima za savete u~estvuju iskqu~ivo grupe gra|ana i partije sa predznakom neke od nacionalnih mawina u nazivu. Partijama i organizacijama iz redova ve}inskog naroda to nije dozvoqeno. Ipak, niko ne mo`e da spre~i ~lanove DSa, a uz to pripadnike odre|ene mawine, da se organizuju kao grupa gra|ana i tako za ra~un partije poku{aju da kontroli{u nacionalni savet. Ho}e li se tako ne{to dogoditi, vide}e se sredinom ove godine kada se o~ekuju izbori. „ Petar Klai}

ZA PO KU]I...

N

O vremenu i qudima

ekada, kada su {turi meteorolo{ki izve{taji objavqivani dva puta dnevno – prvi put u rano jutro, na sveprisutnom Radio Beogradu, a potom i u nacionalnom dnevniku u osam sati, za sutra{wi dan – iskustvo onih koji su znali da ~itaju (samo wima vidqive i razumqive) znake na nebu, znali da oslu{kuju vetar, {u{kawe li{}a ili po mre{kawu vode i letu lastavica umeli da proreknu kakav }e biti dan, bilo je dragoceno. „Obuci jaknu, gospodin Nestor je rekao da su jutros laste nisko letele, pa }e popodne biti ki{e – govorila je moja baka Dragiwa, sumwaju}i u istinitost sino} objavqene prognoze, vi{e veruju}i iskustvu prvog kom{ije. Stariji su, nekada, znali, ne veruju}i Kamenku Kati}u, da }e zimsko jutro biti hladno, ako je suton krvavo crven, a da }e pqusak i nepogoda, sti}i iz i|o{kog buyaka... Jednom sam, zavu~en u krilu svog dede Milorada, slu{ao predavawe gospodina Nestora o znacima vremena i pitao se kako taj ~ovek {to ne stari (`ene su govorile da je to zbog toga {to ne misli na starost, dok su mu{karci govorili da je to zato {to su mu sve brige „pojeli“ komunisti) sve to zna i, {to je jo{ fantasti~nije, kako to {to uve~e ka`e, sutra dan se ba{ i dogodi... Vlast nikada, a tada, u Titovo vreme posebno, nije volela proroke, pa su gospodina Nestora, diskretno, preko „tre}ih lica“ i „dobronamernih prijateqa“ upozoravali da „pazi {ta radi i ne uznemirava javnost“, ali su, s vremena na vreme („kada je wihova guzica u procepu“ – govorio je hrabri Stole Ili}), tajno dolazili kod wega ili ga pozivali u rasko{ne kancelarije, da se raspitaju za „vreme sutra“, kada u grad sti`e {tafeta ili neki vladin zvani~nik koji treba da zavr{i va`an posao...

I nije se protivio, jo{ mawe, izmi{qao i, ne daj Bo`e lagao, one koji su mu se za pomo} obra}ali. „[ta bi bilo kada bi kova~ svoje ume}e ~uvao samo za sebe“ ~uo sam ga jednom kako govori okupqenim qudima. „Ni{ta sa sobom poneti ne}emo, jedino mi je `ao {to niko od vas ne pamti ovo {to govorim, ovo {to se tako lako u~i, a tako mnogo koristi, ali i to je neki izbor. Obucite se sutra toplo, mraz }e...“ – rekao bi i u{ao u svoj zabran, pun ti{ine i kwiga. I tu je bio protok... Zadivqeni wegovim znawem, sve smo pozaboravqali... Danas, proro~anstva „vremena sutra“ i „vremena danas“ mo`ete saznati u svim {tampanim i elektronskim medijima. ^esto se zabavqam pore|ewima objavqenih prognoza, pa se ~esto tako i odenem: ~izme zbog „jake ki{e“ i laka jakna po{to se o~ekuje „vreme sa povremenim sun~anim intervalima“. Ali, nije u tome stvar. Ki{a ili sunce, vetrovito i sa susne`icom, sve je to vreme – ju~e, danas, sutra – i sve to pro|e, uz malo ili vi{e buke, su{tinski je da smo u toj nezadr`ivoj reci vremena potopili ono verovawe o dobroti i korisnosti za sve, pa ~ak i one koji nas mu~e i nepodnose... Zbog toga ~esto, bez obzira na umilne glasove lepih spikerki i pouzdanost qudi iz Republi~kog metoorolo{kog zavoda, pogledam kroz prozor, sa `eqom da vidim gde su laste i kakve je boje nebo. Zaboravio sam, naravno, {ta ti znaci predskazuju, ali se tako bar setim gospodina Nestora, ~oveka koji je to bio i onda kada mu se `ivot gadio i od kojeg sam nau~io da se znawe najboqe demonstrira kada ga deli{ sa drugima... „ Milo{ Latinovi} „Obucite se sutra...“

Nesre}ni Ovde i nesre}ni Tamo Nesre}a ti postane temeq identiteta, srodi{ se s wom, pa devera{ svetom ube|en da bi bez we bio niko i ni{ta a ovako, s wom, jesi Neko i Ne{to

^

ak i oni koji od celog Tolstojevog opusa znaju samo to da se ona nesre}na mlada `ena bacila pod voz, a da je wen dragan najedared li{en suvislije `ivotne svrhe - oti{ao da ratuje za daleku Srbiju s namerom da se nikada ne vrati `iv tamo odakle je krenuo, znaju za onu uvodnu re~enicu jednog zdravo velikog romana, onu koja ka`e da su sve sre}ne porodice nekako nalik jedna drugoj, do~im je svaka nesre}na obiteq nekako nesre}na za sebe, na neki svoj, neponovqiv na~in. A kako je sa porodicama, mora da je isto tako i sa zemqama, pa ako ve} verujete u postojawe sre}nih porodica, onda mirno mo`ete verovati i u postojawe sre}nih zemaqa. A to su - tako volimo da mislimo mi iz provereno nesre}nih zemaqa - one u kojima se ve} odavno, generacijama unazad, „ni{ta ne de{ava“, koje su, dakle, „dosadne“ na onaj udoban i ugodan na~in, kao neke lepo razga`ene cipele. U tim sre}nim zemqama, gde se ni{ta ne de{ava, sigurno nije lako pisati novinske kolumne, jer se nema o ~emu. Je li to zaista tako? Naravno da nije, ali tako to, utehe radi, volimo da zami{qamo mi, kolumnisti iz nesre}nih zemaqa, koji bez svega mo`emo da ostanemo (malo {ta, uostalom, i imamo), ali bez `ivopisnih povoda i tema ostati ne mo`emo, jer se to ovde proizvodi i tro{i u izobiqu, spontano i stihijski, samo posegne{ za novinama ili TV programom i ubere{ neki so~an plod. Ili samo pogleda{ kroz prozor, ~esto je i to dovoqno. Evo, nismo li samo u proteklih nekoliko dana ovde u ponudi unikatnih atrakcija imali i `ivopisnu masovnu tu~u monaha, iako nisu u pitawu monasi [aolina? Ima li tako ne~ega u [vedskoj, Danskoj ili tako negde, po predelima sre}no dosadnog blagostawa i krutog gra|anskog reda, pardon-qubimrukesamoposlevas? Pa onda jo{ i veseli zbor u Mari}evi}a Jaruzi, kojem je od po prirodi stvari socrealisti~kog `anra dr`avne sve~ane priredbe pa do razuzdanog seoskog kirbaja sa eklekti~kim izborom napeva pogodnih za urlawe bila potrebna samo tura - dve rakije pobrqavu{e? I to sve uz fizi~ko prisustvo kraqa koji to nije i virtuelno prisustvo Tita koji to jeste. Koje to? Pa to - kraq, vladalac, tronoposednik. Pomalo mrtav, dodu{e, ali ipak. A {ta tek re}i o one dve nesre}ne zemqe, jedna drugoj (skoro napisah - do uha) susedne i srodne kao ona Krle`ina Blitva i ne mawe Krle`ina Blatvija, i isto tako blitvo-blatvijski stalno ne{to zava|ene i za~arkane oko bilo koje za-

mislive de`urne koske za glodawe koju im Istorija dobaci? Evo, jedna je nesre}na zemqa pre neki dan dobila novog predsednika, a druga je nesre}na zemqa ne{to ranije izgubila deo teritorije, onaj deo kojim zapravo ve} poodavno ne upravqa jer ne mo`e, a i dok je mogla bogme nije znala {ta bi i kako bi, probala je krmaniti tom teritorijom i milom i silom, ali je ni{ta od toga nije usre}ilo. Kako god, predsednik nesre}ne zemqe Ovde qutito i demonstrativno nije oti{ao na sve~ano ustoli~ewe predsednika nesre}ne zemqe Tamo jerbo je nesre}na zemqa Tamo priznala (ina~e prili~no vidqivu i osetnu) otcepqenost otcepqenog dela nesre}ne zemqe Ovde, pa jo{ pozvala predsednika te otcepqene tvorevine na onaj isti inauguracioni teferi~, {to je sve nas nesre}ne Ovde, je li, silno uvredilo, pa smo poslali poruku nesre}nima Tamo da ne mogu oni tako s nama, i da ne}emo da se dru`imo. Pa na kraju ne samo da nije oti{ao predsednik u vizitu drugom predsedniku, nego zapravo nije oti{ao niko, ne bar u ime dr`ave i vlasti. E sad, ho}e li taj neodlazak smawiti koli~inu nesre}e u tim malim, nesre}nim zemqama zvanim Ovde i Tamo? Nema ba{ nikakvog razloga da verujemo u to. Pa ~emu onda sva ta {arada? Pitawe je, naravno, po sebi pogre{no, bar iz vizure svake nesre}ne zemqe koja opravdava to ime. Jer, ne ~ini se ne{to - ne u nesre}nim zemqama, naime - zato {to je to pametno, korisno i dobro, nego se ne{to ~ini, ili pak ne ~ini, zato {to mo`e da polu~i izvesnu vrstu efekta. Kakvog efekta? Onog koji ni~emu ne slu`i i ni~emu ne doprinosi, ali nekako mo}no odzvawa, barem u glavama pode{enim na takve frekvencije. U nekim drugim glavama to odzvawa tek sipqivo i {upqe, ali ko wih {ta pita? Ako im se ne svi|a na~in na koji je nesre}na wihova nesre}na zemqa, neka idu tamo gde im je vi{e po ukusu, pa neka tamo sole pamet sre}nijima od sebe i od nas. Je li tako? Tako je. A {ta je to - tako? Pa, to: da mi ne damo svoju nesre}u nikome, ~uvamo je samo za sebe danono}no, ~vrsto ube|eni da bi nam je u protivnom neko odmah oteo. A {ta bismo onda, li{eni sopstvene, izvorne i originalne nesre}e? Nesre}a ti postane temeq identiteta, srodi{ se s wom, pa devera{ svetom ube|en da bi bez we bio niko i ni{ta a ovako, s wom, jesi Neko i Ne{to. Ko i {ta, to nije ba{ najjasnije, ali sigurno je to ne{to dragoceno, ~im niko drugi „ Teofil Pan~i} to nema.


6

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

BEZ REFORMI PRAZNA PENZIONERSKA KASA

BERZA

Obama gradi nuklearke Predsednik SAD Barak Obama objavi}e garanciju od 8,3 milijardi dolara zajmovima za gradwu prve ameri~ke nuklerane elektrane u posledwe tri decenije. Nukleraka }e se graditi u okviru napora vlade SAD da smawi zavisnost zemqe od strane nafte, a o~ekuje se da Obama objavi zajmove za postavqawe dva reaktora u dr`avi

Xorxija. Federalne garancije pozajmica smatraju se neophodnim u poslovima gradwe atomskih centrala zbog ogromih tro{kova, ali kriti~ari ka`u da su garancije vid dotacije koja }e poreske obveznike dovesti u {kripac s obzirom na probijawe tro{kova i neispuwewe obaveza vra}awa zajma uobi~ajeno u toj delatnosti.

Ukrajina u carinskoj uniji sa Rusijom? Novoizabrani ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ namerava da pokrene pregovore za prikqu~ewe zemqe Carinskoj uniji Rusije, Kazahstana i Belorusije. Mogu}e u~e{}e Ukrajine u Carinskoj uniji najavila i premijerka Julija Timo{enko koja je rekla da se, prema wenim saznawima, Janukovi~ ve} dogovorio sa Rusijom da u najskorije vreme potpi{e dokumenta o ulasku Ukrajine u Carinsku uniju.

“U zamenu, Rusija bi trebalo da snizi cene gasa za 20-30 odsto”, precizirala je Timo{enkova. Ipak, s obzirom na to da je ona ~lanica Svetske trgovinske organizacije (STO), Ukrajina mo`e da u~estvuje u carinskim unijama samo u meri koje nisu u suprotnosti sa propisima STO. Rusija, Kazahstan i Belorusija nisu ~lanice STO, mada nameravaju da to postanu u sastavu Carinske unije.

Slovena~ka vlada: Subvencije su iluzija Slovena~ki mediji pi{u da je dr`avni vrh te zemqe poru~io gra|evinarima da spuste cene da bi tr`i{te nekretninama o`ivelo i po~elo da funkcioni{e. Ministar privrede Matej Lahovnik tvrdi da su u odnosu na celu Evropsku uniju cene stanova u Sloveniji najvi{e, kada se uporede prose~na primawa i cene nekretnina, budu}i da u Qubqani cena kvadratnog metra iznosi i do 3.500 evra. Vlada Slovenije, po svemu sude}i, ne}e dati garancije jednom od najve}ih slovena~kih gra|evinskih preduze}a kojem preti ste~aj, Vegrad, {to celom sektoru {aqe signal da ne ra~una na finansijsku pomo} dr`ave. Lahovnik je upravi predu-

Prose~ne plate zaposlenih u ~etvrtini profesija u ^e{koj pro{le godine su smawene zbog svetske ekonomske krize, posle nekoliko godina sna`nog rasta. Krizu su na svojim platama najvi{e osetili direktori filijala banaka, prodavci avio karata i li~ni konsultanti. Wihove prose~ne plate su lane smawene za vi{e od pet odsto. Pogor{awe situacije zabele`eno je i kod voza~a kamiona, ~ija je prose~na

plata pro{le godine bila 752 evra, u odnosu na 787 evra 2008. godine. Kriza je zahvatila i sektor informacionih tehnologija (IT) koji je do sada bele`io sna`an rast. Jo{ pre godinu dana IT stru~wacima su plate skakale svakog meseca. Tome je sada kraj i IT stru~waci danas spadaju me|u deset radnih mesta najvi{e pogo|enih krizom. Prose~na plata je za godinu dana opala sa 1.877 na nepunih 1.800 evra.

Estonija dogodine u zoni evra ze}a Vegrad ~ije su ra~une blokirale banke, a koje je zatra`ilo pomo} dr`ave, da su o~ekivawa gra|evinskog sektora vezana za dr`avne subvencije „iluzija“.

„Folksvagen” siguran za radnike Najve}i evropski proizvo|a~ automobila, „Folksvagen“, garantuje siguran posao svojim zaposlenima u Nema~kim fabrikama do 2014. godine.

Recesija smawila ~e{ke plate

brikama i finansijskim odeqewima, kojima je posao prethodno bio garantovan do 2011. godine. Kompanija je tako|e obe}ala da }e godi{we zapo{qavati 1.400 pri-

Estonija je re{ena da u|e u zonu evra ve} 2011. godine zahvaquju}i restriktivnoj buxetskoj politici, izjavio je estonski ministar finansija Jirgen Ligi. On je objasnio da je takva politika omogu}ila toj pribalti~koj zemqi da, bez obzira na duboku recesiju, uskladi finansije sa zahtevima tog ekonomskog bloka, koji okupqa 16 ~lanica Evropske unije. Ligi je uveren da }e Evropska komisija (EK) i Evropska centralna banka (ECB) u svojim preporukama u aprilu ili maju doneti zakqu~ak da je Talin „sazreo“ za prikqu~ewe tom ekonomskom bloku. „Uveren sam, ali i oprezan.

Po svoj prilici, odgovaramo kriterijumima“, rekao je Ligi posle sastanka sa ministrima finansija zemaqa evrozone u Briselu, preneo je Rojters.

Kina i Japan najve}i kreditori SAD

Nema~ka kompanija je objavila da je postigla dogovor sa sindikatima kojim se garantuje posao za sto hiqada radnika u Nema~koj do kraja 2014. godine, tri godine du`e nego {to je ranije obe}ano. Sporazum se odnosi na radnike zaposlene u „Folksvagenovim“ fa-

pravnika u pogonima {irom Nema~ke. Zvani~nici sindikata IG Metal, koji su bili ukqu~eni u pregovore, u posebnom saop{tewu su istakli da radnici sada imaju bezbedan posao, da su motivisani i da su spremni da doprinesu pove}awu produktivnosti.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,656

98,7548

99,3967

98,1623

Australija

dolar

1

65,1539

65,2191

65,643

64,8278

Kanada

dolar

1

69,7413

69,8111

70,2649

69,3922

Danska

kruna

1

13,2479

13,2612

13,3474

13,1816

Norve{ka

kruna

1

12,2133

12,2255

12,305

12,1521

[vedska

kruna

1

10,0336

10,0436

10,1089

9,9833

[vajcarska

franak

1

67,2778

67,3451

67,7828

66,941

V. Britanija

funta

1

112,775

112,888

113,622

112,211

SAD

dolar

1

73,1042

73,2874

73,8004

72,7377

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 2. 2010. godine

Kina je prepustila Japanu ulogu najve}eg kreditora SAD smawiv{i svoja ulagawa u ameri~ke du`ni~ke obveznice na 755,4 milijarde dolara. Kina se u decembru pro{le godine oslobodila dugoro~nih i kratkoro~nih ameri~kih obveznica u vrednosti 34 milijardi dolara, dok je Japan u wih dodatno ulo`io 11,5 milijardi, tako da ukupna vrednost ameri~kog duga koja se sa-

da nalazi u rukama Tokija iznosi 768,8 milijardi. U istom mesecu, Velika Britanija je pove}ala ulagawa u ameri~ki dr`avni dug za 24,9 milijardi dolara, na 302,5 milijardi, Brazil za 3,5 milijardi, na 160,6 milijardi, dok se Rusija oslobodila 9,6 milijardi dolara i sada je vrednost ameri~kih obveznica u wenom vlasni{tvu 118,5 milijardi dolara.

MAN izgubio celo bogatstvo Nema~ki proizvo|a~ kamiona i autobusa MAN zabele`io je gubitak od 472 miliona evra u ~etvrtom tromese~ju 2009. godine, zbog pada potra`we u perio-

du recesije. MAN je u istom periodu prethodne godine imao neto prihod od 177 miliona evra, a kompanija o~ekuje da }e prodaja autobusa i kamiona u 2010. godini ostati na nivou iz prethodne. Uprkos padu prodaje, u ~etvrtom tromese~ju pove}ane su poruxbine za 35 odsto, na 2,6 milijardi, sa oko dve milijarde evra u ~etvrtom tromese~ju 2008. Poruxbine za ~itavu pro{lu godinu bile su 30 odsto mawe i dostigle 10 milijardi evra, u odnosu na 14 milijardi evra u godini ranije. Pripremio: V.^vorkov

Sistem polako klizi ka ambisu

T

okom pro{logodi{we posete Beogradu, neko je ~e{kom predsedniku Vaclavu Klausu postavio pitawe kolike su wihove godi{we buxetske dotacije penzionom fondu. Ugledni ekonomista je slegao ramenima, dodav{i da nije najboqe razumeo pitawe. Posle tri poja{wewa, Klaus je najzad shvatio {ta se od wega tra`i i odgovorio da je tako ne{to nezamislivo u ^e{koj. Dodao je da postoje mehanizmi puwewa penzionog fonda i buxet tu nema {ta da tra`i. Krajem druge nedeqe boravka predstavnika MMF-a u Beogradu postaje sve jasnije da je kqu~no mesto sporewa u pregovorima koji se vode s doma}im ekspertima reforma penzionog sistema. Glavni svetski finansijer podr`ao je pro{log prole}a na{e antikrizne mere finansijskom injekcijom od 2,9 milijardi evra i to ga je stavilo u poziciju da poja~ano nadzire ekonomsku politiku Vlade Srbije. Su{tinska ta~ka te kontrole je nastojawe da se srpski fiskalni sistem, a penzioni je deo wega, u~ini odr`ivim, odnosno da se stvore uslovi za wegovo nesmetano funkcionisawe u godinama koje su pred nama. Zato se od Vlade Srbije, kao prvi korak na te{kom putu sre|ivawa stawa, zahteva da udeo buxetskih dotacija Fondu PIO svede sa sada{wih 13 na 10 procenata dr`avnog prora~una. Da bi se shvatio smisao ovog zahteva korisno je pogledati analizu „Model ravnote`e mora da se mewa“, koju su letos uradili stru~waci okupqeni oko ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. Oni su utvrdili da se debalans prihoda i rashoda Fonda PIO iz godine u godinu produbquje. Dok su u 2003. ukupni rashodi bili 146,1 milijarda dinara, 2006. su se popeli na 258,4 milijarde. Za samo tri godine rashodna strana ovog fonda realno je pove}ana za 22,6 posto. Ve}i deo tih tro{kova pokriven je dotacijama buxeta. Koliki je to bio teret mo`e se videti na osnovu ~iwenice da je u 2006. transferisano 96,9 milijardi dinara, {to je predstavqalo 37,5 odsto ukupnih rashoda Fonda PIO i 22,2 procenta ukupnih teku}ih rashoda dr`avnog prora~una. I tu nije bio kraj, jer je dve godine kasnije iz buxeta usmereno 137,9 milijardi dinara pa je u~e{}e penzionih dotacija sko~ilo na 24,8 odsto teku}ih rashoda. Penzioni sistem polako klizi ka ambisu. Demografski podaci govore da Srbija sve vi{e stari i da se stawe u penzionom fondu, ako se ne u~ine korenite reforme, ne}e popravqati, ve} samo pogor{avati. O~ekuje nas trend ra-

sta broja potencijalnih korisnika penzione za{tite i dr`ava se suo~ava sa sve ve}om dilemom kako da obezbedi neophodna sredstva za redovnu isplatu ovih prinadle`nosti. Ekonomista dr Miladin Kova~evi} obja{wava da u razvijenim zemqama finansijski problemi nastaju kad mawe od 2,5 zaposlenih izdvajaju doprinose za jednog penzionera. Koliko je kod nas situacija alarmantna mo`e se videti iz podatka da su 2007. taj zadatak obavqalo 1,17 zaposlenih. Situacija bi se mogla neznatno popraviti do 2015. godine, kada se o~ekuje da bi za jednog penzionera trebalo da doprinosi 1,28 radnika, ali i to samo pod uslovom da se ostvari vladina optimisti~ka prognoza da }emo, u godinama koje slede, imati poja~ano zapo{qavawe. Autori studije „Model ravnote`e mora da se mewa“ smatraju da je istorija monetarne, fiskalne i finansijske nesigurnosti u Srbiji du`a od 60 godina i da se mo`e smatrati da je duboko utemeqena u finansijskom sistemu i poslovnoj kulturi. Penzioni sistem nije problem MMF-a, nego same Srbije. Trendovi su takvi da se prili~no brzo mo`e o~ekivati survavawe celog sistema, {to bi dr`avu stavilo na neverovatne muke. Sve to govori da je pred nama velika reforma, koju }emo morati da napravimo, bilo pod pritiskom MMFa, bilo neugodne stvarnosti. To ne zna~i da bi ceh trebalo da plate samo penzioneri, pogotovo ne oni koji su po{teno odradili svojih 35 ili 40 godina. Trebalo bi pripremiti novu politiku penzionisawa, pre svega oko prevremenog odlaska u penziju i kori{}ewa pogodnosti beneficiranog radnog sta`a. Tu je bilo o~iglednih zloupotreba i mo`da bi vredelo razmisliti i o nekoj vrsti revizije. Potreban je takav sistem koji bi Srbiju dugoro~no li{io novih problema. Zato autori analize i smatraju da se rastu}i deficit postoje}eg Fonda PIO ne mo`e re{iti ako se ne izvr{i wegova transformacija ka ograni~enom investicionom fondu i wegova kapitalizacija iz privatizacije javnih i javno-komunalnih preduze}a. Nu`no je i da se dr`ava {to vi{e izmakne od novog penzionerskog kazana: u suprotnom ostaje stalna pretwa sukoba interesa. Kad su fondovi bili dr`avni, kad su osnivani dr`avnim aktom, kad je dr`ava imenovala organe upravqawa i kad je ona propisivala na~in postupawe s imovinom fondova, sve se zavr{avalo wihovim uni{tavawem.  Vladimir Harak

ZAVR[EN SAJAM OBRAZOVAWA „PUTOKAZI”

Sve nagrade ostale u Novom Sadu N

ajsre}niji posetilac ovogodi{weg Sajma obrazovawa „Putokazi“, koji je ju~e zavr{en na Novosadskom sajmu, je u~enik osmog razreda novosadske Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}“Jovan Dobrijevi}, koji je u poklon igri Novosadskog sajma dobio 100.000 dinara za daqe {kolovawe. Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“, tako|e iz Novog Sada, dobila je desktop ra~unar, dok je nastavnica novosadske Osnovne {kole „Petefi [andor“ Ranka Dimovi} dobila sedmodnevni aran`man za dve osobe na Zlatiboru. Da podsetimo, u tri sajamska dana na „Putokazima“ je vi{e od 60 izlaga~a posetiocima predstavilo svoju ponudu, a me|u wima su bile obrazovne institucije svih nivoa iz na{e zemqe i inostranstva, nau~no stru~ne ustanove, studentska udru`ewa, u~eni~ki i studentski parlamenti, omladinske zadruge, informativni centri, izdava~ke ku}e, zavodi... I ovogodi{wi sajam obrazovawa pratio je bogat program stru~nih manifestacija na kojima su, izme|u ostalog, predstavqeni koncept nastupaju}e reforme gimnazija i novine u inkluzivnom pristupu obrazovawu. Me|u prate}im manifestacijama bile su i Karaoke liga {kola, te revijalni kviz znawa sredwo{kolaca o nacionalnim zajednicama koje `ive u Vojvodini „Koliko se poznajemo“.  D. D.


c m y

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

7


8

DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

U SRBIJI OPASNO ^AK 754 MOSTOVA

Besparica ugro`ava bezbednost saobra}aja Srbiji ima oko 10.000 mostova, od kojih su mnogi u veoma lo{em stawu, {to kod mnogih voza~a budi dodatni strah prilikom prelaska preko wih. Javno preduze}e “Putevi Srbije“ brine o 2.830 mostova na dr`avnim putevima: o 472 na autoputevima i poluautoputevima, 945 na magistralnoj mre`i i 1.413 mostova na regionalnim putevima. Mostovi na lokalnim i nekategorisanim putevima su vlasni{tvo op{tina na ~ijim se teritorija-

U

nalnim putevima – ukupno 754 mosta! U „Putevima“ napomiwu da su najneophodnije intervencije na putevima velikih raspona, kao {to su most „Gazela“, „Be{ka“, natputwak „Batajnica“, produ`eni nadvo`wak u Novom Sadu, tri mosta preko Dunava na granici s Hrvatskom i drugima. Me|utim, sve zavisi od finansijskih mogu}nosti, pa se naj~e{}e samo krpi najosnovnije. Radovi na rehabilitaciji postoje}eg mosta preko Duna-

Nedosti`ne tri milijarde Prema nekim ra~unicama za popravku svih mostova potrebno je oko tri milijarde dinara, kojih, na `alost, nema. Kada bi se na vreme spre~ilo propadawe mosta, popravka bi bila puno jeftinija, a ako je on o{te}en toliko da se nalazi u klasi „opasno“, popravka ko{ta koliko i pola novog mosta. ma nalaze, a procewuje se da ih ima oko 7.000. U JP „Putevi Srbije“ smo saznali da je u Srbiji ~ak deset procenata mostova u veoma lo{em ili opasnom stawu, {to ne samo da ne mo`e ostaviti nikoga ravnodu{nim, ve} se postavqa pitawe kako se tako ne{to moglo dozvoliti. Na{em listu je potvr|eno da je u klasu 5 (veoma lo{e) i klasu 6 (opasno stawe) svrstano 37 mostova na autoputevima, 287 mostova na magistralnim i 430 mostova na regio-

va kod Be{ke bi}e zavr{eni tek kada se izgradi novi be{~anski most. Postoje}i trenutno odr`ava Sektor odr`avawa javnih puteva prvog i drugog reda u JP “Putevi Srbije”. Po re{ewu Ministarstva za infrastrukturu, nalo`eno je da se saobra}aj na starom mostu Be{ka odvija na dve trake umesto na tri, kako bi se pove}ala bezbednost u~esnika u saobra}aju. U „Putevima“ nam ka`u da je u toku realizacija kredita Evropske investicione banke

Umesto u tri saobra}aj u dve trake: leva obala starog mosta kod Be{ke pre nego {to je po~ela izgradwa novog

„Rehabilitacija puteva i mostova B2“ koji je odobren 2007. godine u iznosu od 33 miliona evra. On je po~eo da se sprovodi po~etkom 2009. Lane su obavqene tenderske procedure, potpisan je ve}i broj ugovora

i otpo~eti radovi. Do sada su iz tih sredstava kompletno zavr{ena tri mosta na Crnom Timoku. U toku 2010. godine se o~ekuje potpisivawe novih ugovora kao i realizacija ve} pot-

pisanih. Kompletna realizacija kredita i zavr{etak radova na projektu B2 o~ekuje se sredinom 2011. godine. Me|utim, i u odr`avawu mostova stalno nedostaju finansijska sredstva.

BIOTEHNOLOGIJOM TE[KO DO PROFITA

Islandski Dikod – najuspe{nija gre{ka asnih devedesetih objavqen je ~lanak koji je najavqivao da }e slede}a decenija biti era biotehnologije, budu}i da }e nauka prodreti u tajne DNA i utvrditi uzrok – i potencijalno i lek – za najzlo}udnije bolesti na svetu: kardiolo{ke, kancerogene, mentalne. U industriji koja je bila spremna da krene u korak s vremenom izdvajala se mala islandska firma Dikod: 1999. je Wujorker oslikao profil kompanije na deset strana sa portretom Karija Stefansona, wenog harizmati~nog osniva~a, prikazuju}i ga kako se pewe udvojenim lancem DNA kao po brodskim lestvama. Slede}ih desetak godina Dikod je otkrila toliko veza gena s bolestima da joj je jedini takmac od svih laboratorija u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama – Nacionalni institut za zdravqe. Ono {to nije otkrila je model poslovawa koji bi imao u~inak – {to je zajedni~ki problem u spekulativnom, naukom vo|enom biotek svetu. To i globalna finansijska kriza doveli su kompaniju do mawka od 676 miliona dolara, pa je usledio bankrot u novembru pro{le godine. Pri~a o Dikodu je dramati~na, ali za ovo vreme uobi~ajena. Recesijom su pogo|ene gotovo sve kompanije, posebno novopokrenute, ~iji oskudni profit i kapital ostavqaju mali prostor za gre{ku. Tokom posledwa dva meseca kompanija je dokapitalizovana stranim investicijama i izrawa iz bankrotstva s novim rukovodstvom i strategijom. I daqe mo`e da krene lo{e: novi model se nije potvrdio, prvi signali upozoravaju da mo`e da do|e do sukoba {efova s vizijom preostalih osniva~a – kultura kompanije koja je uvek vi{e nagiwala nauci nego profitu, mora se prevazi}i. Neka preduze}a iste veli~ine u okru`ewu su vaskrsla, a Dikodov drugi ~in u industriji biotehnologije trebalo bi da bude jedan od zanimqivijih eksperimenata. Ali ta firma je nalik svojoj zemqi: Islan|ani znaju da budu pomalo hladni. Kao grupa oni su usko povezani, ograni~eni podskup gena mo`e biti kriv za to. Oni, tako|e, dr`e genealo{ke rekorde: Stefanson je trebalo da analizira medicinske istorije 277.000 zemqaka, bar prema ekskluzivnom ugovoru s vladom. Projekat je alarmirao neke bioeti~are koji su optu`ili kompa-

K

niju da profitira zadiru}i u privatnost li~nosti. Kona~no, odba~en je kao neustavan. Ipak, Dikod je obradio genetske podatke nekih 140.000 islandskih volontera, i wegova baza podataka je na vrhu liste biotehnolo{kih igra~a. Ono {to je Dikod preduzeo s tim podacima bio je prvi korak u pravcu finansijskog pada. Originalni plan kompanije je bio usredsre|en

na izradu dijagnosti~kih testova, ali su investitori bili ravnodu{ni prema toj ideji. Dijagnostika koja koristi genetski materijal (poput va|ewa brisa ili uzorka krvi), e da bi se ispitala prisutnost odre|enih gena, te{ko se probija na tr`i{te, i za sada, tehnologija takvih testova je primitivna. Kapitalisti se ra|e dr`e lekova kao proverenijeg puta do profita. Ako bi Dikod mogao da otkrije makar jedan gen s velikim efektom na op{ti problem, poput bolesti srca, to bi postalo farmaceutska meta i na~in da se ke{ira. Dikod je jo{ 1998. godine potpisao ugovor na 200 miliona dolara za istra`ivawe lekova sa Hofman-Laro{om. Tako je pro{lo slede}ih 11 godina: u povezivawu gena s genom u slu~ajevima najte`ih bolesti. „Kari je objavio toliko otkri}a u britanskom nau~nom ~asopisu Priroda, da se ~inilo da je postao wegov li~ni

blog“, ka`e Balaxi [rinivasan, {ef tehnolo{ke struke u uglednom Konsilu. Ali genetika bolesti je otvorila slo`enije podru~je nego {to su istra`iva~i o~ekivali. Novootkriveni geni imali su slab ili mali uticaj na individualno zdravqe. To je uni{tilo izglede Dikoda da napravi blokbastere me|u lekovima. Nadaju}i se novom po~etku, Dikod je 2007. lansirao genetske testove li~nosti za 985 dolara. Ali konkurencija, poput 23iJa, ~ija je saosniva~ica En Voj~icki, `ena ~elnika Gugla Sergeja Brina, ubrzo je preuzela tr`i{te i prodaja je opala. Slede}a fatalna gre{ka Dikoda je bila {to je svoja sredstva dr`ao u fondu Bra}e Leman – koji je u novembru 2008. izgubio ve}i deo kapitala. Dikodove akcije koje su bile prodavane i po 31,5 dolar, pale su na 19 centi i nestale sa liste Nasdaka (probita~nih akcija iz oblasti novih tehnologija). Islandska vlada koja je ranije obilno podr`avala Dikod, nije mogla da pomogne i usledio je bankrot 17. novembra 2009. Novi direktor koji je postavqen kapitalom Saga investicija Erl „Vojvoda“ Kolijer, trudi se sada da uspostavi finansijsku disciplinu i da se koncentri{e na tr`i{nu strategiju. Wegov primarni ciq je da od kompanije napravi neku vrstu konsultantske firme. Ona bi pre svega istra`ivala po moru podataka s kojima raspola`e: analizirala bi ih i vratila na lepo upakovan na~in, {to bi, kako ka`e, bio koristan servis. Ali bi}e izazov preusmeriti kompaniju bez naru{avawa akademske atmosfere. „Za istra`ivawe je potrebna odre|ena kreativnost i haos“, ka`e Stefanson, sada 60-godi{wak. „Mi imamo najproduktivnije istra`iva~ke operacije na svetu i ne `elimo da to promenimo.“ Kompanija je, jednostavno, u stawu da otkrije nove gene budu}i da raspola`e s „dovoqno lukavim statisti~kim tehnikama“, ka`e Rendi Xirtl, koji prou~ava gene odgovorne za dijabetes na Univerzitetu Djuk. A Dikod to radi uspe{no: ~ak i usred bankrota nastavila je da objavquje rezultate istra`ivawa. U ~asopisu Priroda se 17. decembra pojavilo novo intrigantno otkri}e o genu koji se pona{a na staromodni na~in – poja~ava rizik od dijabetesa ako je nasle|en od oca, a smawuje taj rizik ako poti~e od majke. Wuzvik (Priredio R. K.)

U JP „Putevi Srbije“ isti~u da su objekti na autoputevima u relativno dobrom stawu. Gra|eni su prete`no sedamdesetih godina pro{log veka uz primenu tehni~kih propisa koji su tada va`ili. Va`e}i Pravilnik o optere}ewu mostova ustanovqen je kasnije, devedesetih godina, a wime se radikalno pove}alo dozvoqeno ukupno i osovinsko optere}ewe objekata na svim kategorijama puteva. Sada{wa osovinska optere}ewa na autoputskim objektima prevazilaze pravilnikom definisano optere}ewe od 10 tona po osovini. Kako isti~u u ovom javnom preduze}u, ima mostova starijih od 100 godina, od kojih su neki ozbiqno ugro`eni. Mostovi preko Dunava, Save, Morave, Drine, Ni{ave, Veternice, Ibra, Kolubare su objekti ozbiqnih raspona i konstruktivnih sistema gradwe i u stawu koje zahteva rehabilitaciju. Voza~i se svakodnevno informi{u o eventualno neprohodnim ili mostovima na kojima je zatvoren saobra}aj , {to se navodi u dnevnim izve{tajima „Puteva Srbije“, koje objavquju mediji i preuzima Auto moto savez Srbije. Ukoliko `ele na put, moraju im verovati. Ipak, brojka od blizu 800 mostova koji su u kriti~nom stawu ne ohrabruje. „ Ranka Dautovi}

KRIZA U GR^KOJ ZA SADA BEZ UTICAJA NA RAD GR^KIH BANAKA U SRBIJI

Kapital i investicije ostaju ovde inansijski problemi sa kojima se ovih dana suo~ava Gr~ka zabrinuli su gra|ane koji {tede u wihovim bankama koje posluju kod nas, kao i privrednike ~ija su ulagawa i poslovawe vezana za kapital iz ove zemqe. Uqe na vatru dodalo je nedavno istra`ivawe „Blumberga“ u kome se konstatuje da postoji opasnost prelivawa krize iz Gr~ke u Srbiju i Bugarsku, jer wihove banke kod nas dr`e 15 odsto tr`i{ta, a u susednoj zemqi ~ak 30. Sve banke koje rade na na{em tr`i{tu su doma}e samo su osnovane stranim kapitalom, pa za wih va`i doma}a regulativa. Iz Gr~ke ih je pet: Alfa, Marfin, Pireus, EFG Eurobank i NBG Vojvo|anska banka. Sve su stabilne a probleme u mati~noj zemqi ne}e re{avati na{im novcem jer na{e zakonodavstvo onemogu}ava izno{ewe osnovnog kapitala iz zemqe. Uz to, nijedna od banaka sa gr~kim imenom nema ve}inskog vlasnika u toj zemqi. Te banke su se do sada zadu`ivale u inostranstvu i donosile novac u Srbiju. Podaci NBS govore da je obim zajmova koje su one odobrile ve}i od ukupne sume depozita prikupqene kod nas. Sve gr~ke banke koje posluju kod nas su potpisnice Be~ke incijative, a to zna~i da su se obavezale da do kraja ove godine ne}e smawiti obim kredita na{oj zemqi. [to se ti~e dobiti koju }e ostvariti na na{em tr`i{tu, ona se deli na dividendu rezerve i druge obaveze. Pored toga du`ne su da uvek imaju adekvatnost kapitala, odnosno da imaju rezervu koja odgovara rizicima a radi stabilnog poslovawa i ispuwavawa obaveza prema poveriocima.

F

Za Vojvodinu je naravno najva`nije kako }e se odvijati saradwa sa Vojvo|anskom bankom, ~lanicom grupe Nacionalne banke Gr~ke, a o tome direktor zadu`en za privredu u Slobodan Terzi} ka`e: - Nema najava da bi moglo do}i do povla~ewa iz Srbije, niti smawewa preuzetih obaveza. Mi smo krajem pro{le godine napravili plan rada i odredili obim sredstava, i nema najava da bi moglo do}i do korekcija. Gr~ke kompanije su zainteresovane za prehrambenu prera|iva~ku industriju, energetiku, trgovinu, a sve je vi{e interesa i za oblast gra|evinarstva koja je u velikoj krizi kod nas i svako ulagawe je dobrodo{lo. U Privrednoj komori APV ka`u da sa Grcima ima dosta ideja oko povezivawa institucija ali da momentalno nema kompanija koje bi se u to ukqu~ile. Zato bi ove godine mogli samo da se udare institucionalni temeqi, dok ve}e pomake nije realno o~ekivati. - Oni su kod nas vlasnici {e}erana u [ajka{u i Crvenki, uop{te u oblasti prehrane vidim veliko interesovawe za saradwu. Tako|e, veoma su zainteresovani za poslove vezane za Koridor 10. Pre dvadesetak godina SFRJ je masovno izvozila meso u Gr~ku, a APV je tu imala znatan udeo. To je bio odli~an posao ali situacija na tr`i{tu se izmenila i te{ko da }e se to vreme vratiti - obja{wava sekretar odbora za me|unarodne odnose Milan Stojanov. [to se ti~e gra|ana koji imaju devizne uloge, za wih na{a dr`ava garantuje u iznosu do 50.000 evra bezobzira na poreklo banke. „ Du{anka Vujo{evi}


DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

9

PISMO IZ AMERIKE

I predsednici su qudi livlend, Ohajo: Amerkanci svoju qubav prema jednostavnom i prakti~niom ispoqavaju i tamo gde drugi neguju patetiku i teatralnost. Tako je ovde obele`en pro{log ponedeqka i Prezidents dej, dan posve}en svim predsednicima SAD, od Xorxa Va{ingtona do Baraka Obame, sada{weg stanovnika Bele ku}e. Sam praznik se ni~im ne izdvaja od ostalih federalnih, pla}enih blagdana. Naime, ve}ina praznika ovde “pada” u ponedeqak, naravno dekretom, a iznimci su samo Dan zahvalnosti (~etvrti ~etvrtak novembra) i oni vezani za datume: Dan nezavisnosti (4. juli), Bo`i} i Nova godina. Uskrs nije zvani~an praznik, ni po jednom kalendaru. Na Dan predsednika ne rade samo dr`avne ustanove, po{te i {kole, dok su otvorene sve prodavnice, servisi i zabavni parkovi. Ko mora da radi, kompanija mu garantuje dvostruku zaradu, a ko je slobodan na narednom ~eku }e imati zaradu ve}u za osam sati. Tre}i ponedeqak februara izabran je za zajedni~ki dan predsednika kao neka sredina izme|u ro-

K

|endana Linkolna i Va{ingtona (12, odnosno 22. februara) Veliki sneg, tegobe sa saobra}ajem, te obiqe drugih doga|aja, ukqu~uju}i i zimsku olimpijadu u kom{iluku, nekako su skrajnuli pa`wu s datuma rezervisanog za se}awe na predsednike. Ipak, nisu zaboravqeni. Dnevni list “Plejn diler” (u prevod ne{to kao “po{teni trgovac”) u Klivlendu na{ao je neobi~an ugao da pomalo zabavi ~itaoce, a ujedno ih podseti na prve qude ove velike dr`ave koji su ipak bili samo qudi od krvi i mesa, bez obzira kakav su trag ostavili u istoriji. U naslovu je re~ “wacky”, {to se mo`e prevesti kao “{a{avi”, mada je spisak pikanterija izbalansiran i odmeren, bez Monike i Merlinke. Evo kratkog izbora, koji pokazuje da su i predsednici (l)qudi. Iako je bio veliki zemqoposednik, Xorx Va{ington je za svoju inauguraciju morao da pozajmi novac od prijateqa. Xejms Medison nije bio ba{ neka impozantna figura za predsednika. Bio je visok samo oko 160 santimetara i te`ak tek 50 kilograma.

Xon Kvinski Adams nije poklawao pa`wu svome izgledu: nosio je isti {e{ir i po 10 godina. Abraham Linkoln je imao sijaset rova{a: osim bradavice na desnom obrazu, imao je vidqiv o`iqak od sekire na desnom palcu i neizbrisivu belegu na ~elu od jedne tu~e sa razbojnicima. Endrju Xekson je verovao da je zemqa ravna. Martin van Buren je napisao svoju biografiju u kojoj ni jednom nije pomenuo svoju `enu. Vilijam Henri Harison nije mogao da prima ~estitke kada je izabran po{to su mu obe {ake bile nate~ene od rukovawa tokom izborne kampawe. Milard Filmor je odbio po~asnu diplomu Oksvorda jer je bila napisana latinski. Rekao je: Kome treba diploma koju ne mo`e da pro~ita! Teodor Ruzvelt je izgubio vid na levo oko u jednom prijateqskom boks - me~u. Voren G. Harding je izgubio na kartawu porculanski servis iz Bele ku}e. Kelvin Kulix je obo`avao “prakti~ne {ale”: ~esto bi zvo-

nio na ulazna vrata, potom se sakrivao i smejao zbuwenoj posluzi. Kada je engleski kraqevski par posetio SAD 1939. godine Franklin Ruzvelt je naredio da se gostima servira hot - dog. Dvajt Ajzenhauer je u`ivao da gleda vesterne dok jede takozvani TV ru~ak (posebno spakovan u kartone „za na krilo“). Leva noga Xona Kenedija je bila dva santimetra kra}a od desne. Lindon Xonson je prosio svoju `enu uz prsten kupqen u robnoj ku}i za dva i po dolara. Kada se ven~avao, Xerald Ford je imao jednu crnu a drugu braon cipelu. Ronald Regan je radio kao spasilac na pla`i i imao 79 uspelih intervencija. Xorx Bu{ stariji je javno izjavio da ne}e nikada jesti brokoli. Bil Klinton je bio okrugao i bucmast kao de~ak i kao osmogodi{wak nije uspeo da pobegne jednoj zlo~estoj ovci koja ga je oborila. Barak Obama je sakupqao stripove Spajdermena i Konana. „ Pavle Male{ev

PISMA KROZ ISTORIJU

Svi znakovi na kojima pi{emo istemi pisawa (pisma ili alfabeti), po mnogim nau~nicima, filozofima i umetnicima, jesu temeq qudske civilizacije. Pismo je znak drugog znaka - govora i stvoreno je zato {to qudi `ive u zajednicama i potrebno im je da neka znawa proslede drugim qudima, udaqenim prostorno i vremenski. Klinasto pismo je najraniji poznati sistem pisawa na svetu. Smatra se da se pojavilo u 34. veku pre nove ere, me|u Sumercima nastawenim na teritoriji dana{weg Iraka. Uz ve}e i mawe adaptacije poslu`ilo je kao sredstvo za zapisivawe brojnih jezika (akadianskog, hetitskog, hurianskog) a bio je „temeq“ za ugaritski i staropersijski alfabet. Posle gotovo 3000 godina klinasto pismo je zamenio armenijski alfabet; smatra se da je nestalo oko 100. godine nove ere. Staroegipatski hijeroglifi pojavili su se „kratko“ posle sumerskog klinastog pisma, oko 3400 godina pre nove ere. Postojala su, u stvari, dva staroegipatska pisma: hieretsko koje se koristilo u religijske svrhe i demotsko koje slu`ilo za ostale potrebe. Osim {to su bili u upotrebi tokom hiqada godina u va`noj starovekovnoj civilizaciji, staroegipatski hijeroglifi bili su osnov za stvarawe prvog potpunog alfabeta proto-sinajskog. Proto-sinajsko pismo je bio prvi rudimentarni alfabet iz koga su se razvila gotovo sva budu}a pisma. Pojavilo se u Egiptu i na Si-

S

naju oko 1900 godina pre nove ere i wegovi tragovi se mogu na}i u hebrijskom, runama, latinici, pismu ^iroki indijanaca, etiopskom... Fonetsko pismo je direktni naslednik proto-sinajskog. Zahvaquju}i Feni~anima, koji su ga kao trgovci {irili Mediteranom, postalo je {iroko kori{}en alfabet za brojne jezike.

Kinesko pismo je najstarije pismo koje je kontinuirano u upotrebi od 2000 godine pre nove ere do danas. Znaci su najpre bili piktografski i predstavqali po jednu re~. Vremenom su, zbog velikog uticaja Kine u Isto~noj Aziji, kineska slova prilago|ena za pisawe na koreanskom i japanskom. Koreanci i Vijetnamci su kasnije preuzeli druga~ije sisteme pisawa, dok kinesko pismo i daqe po-

DRUGI PI[U

stoji kad segment pisanog „kawi“ Japanskog. U pro{lom veku u Kini je, pored tradicionalnog, tokom kampawe opismewavawa, promovisano i pojednostavqeno pismo nastalo upro{}avawem pojedinih znakova. Koren mnogih sistema pisawa Ju`ne Azije je u brahma pismu koje je nastalo u 5. veku pre nove ere i wime su pisani prakrit i sanskrit. Tokom hiqadu godina je brahmi, ~ija slova su suglasnici a samoglasnici su dijakriti~ki znaci, bio koren za desetine regionalnih pisama; wegovo {irewe potpomognuto je i {irewem hinduizma i budizma tako da se danas brahmi koristi {irom Azije. Arapski alfabet je, po ra{irenosti, drugi sistem pisawa u svetu, zastupqen u Severnoj Africi, Zapadnoj i Centralnoj Aziji. Ovaj alfabet u kome su tako|e sva slova suglasni~ka, nastao je oko 400. godine nove ere (oko 200 godina pre pojave islama), ali ga je ja~awe i {irewe ove religija uzdiglo iz uskih zajednica u kojima je postojao tako da su ga preuzeli i narodi koji ne govore arapski. Starogr~ko pismo veliki je korak u razvoju alfabeta jer se u wemu prvi put pojavquju samoglasnici kao posebni znakovi. Ovo pismo postoji od 800 pre nove ere do danas, a koristili su ga mnogi narodi. Gr~ko pismo koje znamo do-

bilo je svoj kona~ni oblik tokom uzdizawa Stare Gr~ke i na wemu je ispisana sva zaostav{tina ove civilizacija. Starogr~ko pismo je koren latinice i }irilice. Latinica je, kao varijanta starogr~kog pisma, nastala oko 700 godine pre nove ere i brzo se, prate}i rast Rimskog carstva i wegova osvajawa, pro{irila kroz Zapadnu Evropu; zahvaqu}i {irewu katoli~anstva latinica je, u sredwem veku, „osvojila“ Centralnu i Severnu Evropu. I neki od naroda slovenskog porekla preuzeli su latinicu prihvatawem katoli~anstva. U 9. veku bra}a ]irilo i Metodija stvorili su dva pisma, glagoqicu i }irilicu, kao pisma staroslovenske crkve. ]irilica, temeqena na glagoqici i gr~kom alfabetu, postala je preovladavaju}e pismo slovenskih jezika, od ruskog, bugarskog, beloruskog, ukrajinskog do srpskog a koristili su ga i neslovenski narodi pod uticajem SSSR. Sveukupno je kroz istoriju do danas preko 50 jezika koristilo }irilicu. Brajovo pismo kao pismo za slepe stvoreno je 1821. Lui Braje, tako|e slep, „izmislio“ je ovo pismo inspirisan tzv. no}nim pisawem, zasnovanim na ta~kama, francuske vojske. Dotada{wi sistem kwiga sa izdignutim slovima na stranicama bio je vrlo neprakti~an a pravog re{ewa za pisawe rukom nije ni bilo. „No}no pisawe“ nije bilo dovoqno jednostavno pa je Brajo smislio sopstveni sistem od samo 6 ta~aka. „ Ilija Baki}

„CAJTOV” KOLUMNISTA O PTI^JEM SVETU I POLITICI

Crnokapa grmu{a u globalizaciji io sam na ostrvu Silt. Dvoje prijateqski raspolo`enih prirodwaka po{lo je sa mnom u {etwu. Naravno, i{li smo pored ku}a pokrivenih trskom. Jedan ekolog je rekao da je nema~ka trska preskupa, ili je premalo ima, ne znam vi{e ta~no. U svakom slu~aju, trska za tr{~ane ku}e na Silt dospeva ve}inom iz Rumunije ili Kine. Ponekad u kineskoj trsci ima otrovnih kineskih paukova koji {tipaju, a to ba{ nije lepo od ostrvskih krovopokriva~a. Na prvi pogled podrazumeva se da je tr{~ani krov spoj regionalizma i tradicije, a zapravo ozna~ava potpunu globalizaciju. U stvari, dragi moji prijateqi (tako je uvek zapo~iwao profesor Grcimek), `eleo bih da govorim o crnokapoj grmu{i. Crnokapa grmu{a je mala ptica peva~ica koja leti, poput mnogih Nemaca, `ivi u Nema~koj. Preko zime nema~ke grmu{e oduvek, tako|e i u tom pogledu nalik Nemcima, lete u [paniju. Ali negde oko 1960. godine do{le su pojedine crnokapi~arke na ideju da prezime u Engleskoj, umesto u [paniji. U Engle-

B

skoj zimi posebno rado i puno hrane ptice, that’s why. Sada, 50 godina kasnije, nastala je nova vrsta. Ptice koje su u Engleskoj prezimile uz pomo} dobre engleske ’rane za ptice postale su sna`nije, dobile su novi oblik kquna, kao i krila koja vi{e nisu pogodna za let na duge staze. One vi{e nisu raspolo`ene da se u prole}e pare s izmr{avelim, iscrpqenim {panskim turistima. Engleska vrsta postade isplativija, {panska bankrot. Neobi~no, ali gotovo sve originalne engleske grmu{e zimi se jo{ uvek sele u [paniju. One ignori{u hranu koja im se nudi pred o~ima, prepu{taju}i je nema~kim pticama. Uop{te uzev{i, slu~aj je prepun za~u|uju}ih stvari. Zbog ~ega su ba{ ptice iz Baden-Virtemberga odjedanput, prve i u masi, odletele u Englesku, otkud to da su {vapske crnokape grmu{e saznale za dobru englesku kuhiwu, i kako to da su se odvojile od ostalih? Zbog ~ega se severnonema~ke grmu{e, kojima je Engleska mnogo bli`a, do danas gotovo listom zimi sele u [paniju? Kako uop{te evolucija mo`e tako brzo da napreduje? Pa to je moralo da traje vekovima! ^udno je i

to {to su qubiteqi ptica koji svojim pernatim prijateqima `ele najboqe, nesmotreno uplivisali na evoluciju, i na kraju, iz ~iste qubavi, istrebili jednu vrstu ptica. Saga o crnokapoj grmu{i ilustruje moja osnovna politi~ka ube|ewa. Prvo: u politi~kim merama svih vrsta ne radi se o ve}inom plemenitim ciqevima koji potom budu iznevereni, nego pre svega o onome {to proizilazi. Drugo: vrlo ~esto re~ je o suprotnom od onoga u {ta svi veruju. Na primer, jesenas su gotovo svi politi~ari, podr`ani od gotovo svih novinara, pozivali na masovnu vakcinaciju. Sada znamo, sviwski grip je izazvao mawu {tetu od gotovo svake obi~ne sezonske gripe, a farmaceutska industrija je prodala oko 20 milijardi dolara besmislenih vakcina. Tr{~ani krovovi su dobri za Kinu. Hrana za ptice mo`e da istrebi pti~ije vrste. A ako se nedeqama na prvim stranama upozorava na najgoru zarazu od kada je sveta i veka, onda je stawe narodnog zdravqa verovatno bo„ Harald Marten{tajn qe nego ikada. (Preveo: R.K.)

BEZ FEJSBUKA SE, KANDA, NE MO@E

Dru`ewe, orawe, sejawe... ro{le godine je internet sajt adriatalk.com sproveo istra`ivawe o broju korisnika popularne dru{tvene mre`e Fejsbuk na prostoru biv{e Jugoslavije. Ukupan broj korisnika Fejsbuka u ovoj regiji iznosio je preko 2,3 miliona osoba, od ~ega je 50,51 posto `ena, a 49,49 posto mu{karaca. Zanimqivo je da su u ovom delu Evrope korisnici Fejsbuka uglavnom stari izme|u 18 i 35 godina (~ak 71 posto. Broj korisnika u Srbiji se pove}ao u prethodnih mesec i po dana za pribli`no 50.000 novih korisnika i sada iznosi preko 900.000. Ovo prakti~no zna~i da svaki dan preko hiqadu qudi iz Srbije otvori profil na najpopularnijoj globalnoj dru{tvenoj mre`i – Fejsbuku. Broj korisnika Fejsbuka u Hrvatskoj se popeo na preko 660 hiqada, od ~ega preko 436.000 ~ine korisnici izme|u 18 i 35 godina. Od ukupnog broja korisnika 51,58 posto ~ine `e-

P

ji `eli da se izore. Za orawe jedne parcele dobija se 1 iskustveni poen, koji slu`e za prelazak nivoa i otvarawe novih opcija. Klikom na market dobija se isko~ni prozor koji predstavqa pijacu na kojoj se mo`e kupiti sve, od semena do vile koji se mogu smestiti na farmu. Semena koja vaqa zasejati najboqe je odabrati spram u~estalosti s kojom se `eli igrati ova igrica. Primera radi, jagode i maline su vrlo isplative, ali jagode izrastu ve} za ~etiri, a maline za dva sata. Problem je {to svaki usev ima ograni~en period za vreme koga mora da se obere, ili }e propasti. Period za vreme kojeg je potrebno pobrati useve uvek je isti kao i period koji mu je potreban da izraste. [to zna~i da ukoliko se zaseje pamuk, kome su potrebna 3 dana da izraste, ima}emo jo{ tri dana vremena da ga poberemo, me|utim, ako se zaseje pirina~, koji izrasta za svega 12 ~a-

Virtuelne samoubice Zvu~i neverovatno ali ve} postoje i qudi kojima se premre`enost, umre`enost i hiperkomunikacija popela na vrh glave i spremni su na ono najradikalnije - da uni{te sve svoje Fejsbuk, Tviter, Linkedin ili Majspejs profile. U tome }e im izda{no pomo}i projekat grupe umetnika, dizajnera i programera iz Holandije na internet adresi suicidemachine.org. Program }e za sva vremena izbrisati svaki na{ trag na dru{tvenim mre`ama ukoliko mu damo elementarne podatke za upis na postoje}i profil. Idejni tvorac ovog projekta tvrdi da je svrha programa da izbri{e {to je mogu}e vi{e sadr`aja stranica dobrovoqnih „virtualnih samoubica“. Program stavqa nove lozinke pa vlasnik vi{e ne mo`e u}i u svoj nalog, bri{u se apsolutno svi postovi i slike i ostaju samo prazni okviri, kao da nas nikad nije ni bilo. Iz „Suicide Machine“ se zasada mogu pohvaliti sa 900 „pokojnih“ vlasnika profila, 58.000 izgubqenih prijateqa i skoro 231.000 izbrisanih tvitova. Pokazali su se toliko efikasnima da su im vlasnici Fejsbuka prvo blokirali pristup, a zatim im i zapretili tu`bom. Ko zna, mo`da se jednog lewog nedeqnog popodneva i sami odlu~imo re}i zbogom svojim virtualnim prijateqima, fanovima i grupama, pa iza|emo na sve` vazduh i zapo~nemo stvaran `ivot? ne, a 48,42 posto korisnici mu{kog pola. U Bosni i Hercegovini je sli~no kao i u prethodne dve zemqe, broj korisnika Fejsbuka u stalnom je porastu i iznosi 340 hiqada, od ~ega je skoro 68 posto u starosnoj dobi izme|u 18 i 35 godina. Odnos profila mu{karaca i `ena je prili~no izbalansiran (50,13 posto mu{karaca i 49,87 posto `ena). Broj profila na Fejsbuku ~iji su vlasnici Slovenci je 302.000. Odnos mu{akaraca i `ena sli~a, kao u slu~aju Hrvatske – 53,68 posto `ena i 46,32 posto mu{karaca. Makedonija ima najmawi broj korisnika Fejsbuka u regionu 170.000, od ~ega je 50,48 posto mu{karaca i 49,52 posto `ena. I u Makedoniji najve}i procenat korisnika (80,43 posto) je u dobi izme|u 18 i 35 godina. U posledwe vreme sve vi{e qudi na Fejsbuku boravi da bi se igralo umesto dru`ilo. O ~emu se zapravo radi? Za sve je kriva zarazna igrica “Farmvil” koja je na Fejsbuku startovala 23. juna pro{le godine. Igrica predstavqa pandan jo{ od ranije (i van Fejsbuk okvira) popularnom “Jovilu”, radwa je sme{tena na selo, u kome je igra~ vlasnik farme. Ciq je da se na prvom mestu zaore i zaseje wiva, a zatim prodaju usevi od ~ega se zara|uju novci koji se koriste za daqe unapre|ivawe farme. Orawe jedne parcele ko{ta 15 nov~i}a a vr{i se odabirawem lopate iz menija sa dowe desne strane, i klikom na deo wive ko-

sova, ima}emo i svega 12 ~asova da ga poberemo. Sa|ewem vo}a dobija se po jedan iskustveni poen, za jeftinije useve poput pirin~a, i 2 iskustvena poena za skupqe useve, poput pamuka. Za brawe useva dobijaju se samo nov~i}i, bez iskustvenih poena. Novina u “Farmvilu” je traktor, koji ko{ta 30.000 nov~i}a, kojim se br`e ore, ta~nije po ~etiri parcele odjednom. Me|utim, traktor brzo ostaje bez goriva, i ne}emo sti}i poorati celu wivu, ukoliko je ona ve}e povr{ine. Gorivo se vremenom obnavqa samo, me|utim, dosta sporo. Mo`e se kupiti ako se skupi dovoqno nov~i}a, od kojih se po 1 dobija za svaki prelazak nivoa. Wiva se mo`e pro{irivati, ali za to se mora imati dovoqan broj kom{ija i dovoqan broj nov~i}a. Kako bi {to vi{e napredovali i otkqu~avali nove mogu}nosti igrice potrebno je da se pozove {to vi{e prijateqa da se prikqu~e u igrawu ove igrice i postanu nam kom{ije, a gde }ete boqeg na~ina da to u~inite nego preko Fejsbuka. Napredovawem kroz nivoe dobija se sve ve}i izbor tzv. besplatnih poklona, ta~nije doma}ih `ivotiwa i vo}ki koje se mogu besplatno slati svojim prijateqima. Nestrpqivi igra~i, ukoliko ne mogu do~ekati da ih neko od prijateqa po~asti sa nekim od besplatnih poklona, iste mogu i pazariti na lokalnoj “Farmvil” pijaci. „ Aleksandar Devetak


DNEVNIK

c m y

10

nedeqa21.februar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Majstor Sava Ma|arica Evo vam va{ radioaktivni gromobran, ja ga skin’o u ko`nim rukavicama. Razbe`ali se stru~waci kud koji: neki kroz vrata, neki kroz penyer, a Sava se vratio otkud je i do{’o in ~uvenog banatskog birta{a @ive Ma|arice, Sava, ro|en je u delu Zrewanina koji se zove Doqa. Leti su u crnim klotanim ga}ama ko{arali oko Begeja i cakali krpewa~u po jamurama, zimi posle zabija~ke duvali mehur i {utali ga po smrznutoj avliji, k’o po Vembliju. Kad je malko porasto, mano se fudbala i okreno se struji. U stvari, okreno ga wegov u~iteq Du{an \urin. Kad je Sava bio u {estom - sedmom razredu sve re|e je i{ao ispod zrewaninske }uprije da viri pod sukwe udava~ama, a sve vi{e se zavla~io u svoj podrum da sam majstori{e. Do|e jedared kod wegovog @ive milicajac i pita ga: Jel @ivo, kolko ti ima{ sinova? Imam dvojicu, ka`e @iva, imam jednog tuwavog i imam jednog Teslu. E, ka`e milicajac, taj Tesla nama i treba, daj ga ovamo! Napravio Sava malu radio stanicu, ~ula se na pola kilometra, taman da s narodnom muzikom smeta narodnoj miliciji, da im kvari slu`bene frekvencije. Slu{ali Savin radijo milicaj-

S

ci par dana, pa kad im dojadilo, re{ili da hapse tog malog dr`avnog neprijateqa. U to doba se znao red i nije se smelo sva{ta svirati i divaniti a radijo je bio samo dr`avni i strogo kontolisan, da ne kvari narod. Odvedu Savu i wegovu radijo stanicu u ime naroda u buvaru, Savu puste a radijo osude na do`ivotnu robiju. Savi pune o~i suza, `ao mu one crvene lampice iz radio stanice, tek {to je dobio iz Nema~ke, lepo svetli i `micka, sve mo`e da opet da napravi al’ taku lampu ne ume. Pita Sava inspektora, ~ika Stanka, da ga pusti da i{~upa tu lampicu, treba}e mu. Pro~itao Stanko malog Ma|aricu da mi je u glavi samo licna i glinerica, dao mu je tu lampicu, neka mu bude kvasac za budu}nost. Tako je i bilo, zavr{io Sava zanat i postao RTV mehani~ar. U to vreme je wegov pos’o bio va`niji od lekara. Ako ne{to boli, sutra }e mo`da i da pro|e. Ako crkne televizor, `alost u ku}i je ve}a nego da je, nedajbo`e, umrla strina. U to vreme, {ezdesetih godina pro{log veka, televizija na velika vrata ulazila je u narod. Bio je to nov medij koji je opasno konkurisao da mu se vi{e veruje nego onom „javio je radijo“. Prozor u svet je bio imperativ u svakoj ku}i. Se}a se majstor Sava da je trebalo za spektra kolor televizor dobre tri godi{we plate da se u{para. Brzo smo bili zaboravili crnobele slike, pomama za ekranima u boji nije marila za cenu! Tih godina se lak{e zara|ivalo nego danas. Mu{ki su masovno odlazili u inostranstvo da rade, novce da prave, da se ogazde. U ku}ama su gazdovale `ene. Majstor mlad, kadar, ume da opravi, ne `uri dok dvared ne proveri.

Ta koja bi se na takog `alila. Televizor ga je i o`enio. Dobije mastor Sava od {efa nalog da obi|e Melence, Kumane, Be~ej i tamo do Bo~ara, da opravi {ta ne vaqa, da ne igra ni slika ni ton. U povratku svrati u Kumane kod baba Gage ^ur}i}eve. Devet sati uve~e, no}u se radilo, onda je TV programa bilo samo malko uve~e, dva tri sata i fajront, na spavawe. Doma}inski ga pitaju jel gladan, o}e Sava da ve~era, nije ni

stidqiv ni gadqiv, pravi majstor! Skine baba Gaga sa}uru jaja sa {tela`e, pita Savu kol’ko, a majstor uncut ka`e – sve! Stu~e celu sa}uru jaja, jo{ je i tawir omazo. Zatekla se tu i unuka, `micno majstor na wu, ona na wega i gotovo mom~ewe, o`eni se Sava. I drugi put kad se Ma|arica `enio, opet mu je televizor kumovao. Imala snajka „spektra kolor specijal sedamdesetpet“, onaj veliki, {ezdesettri kile

te`ak. Zgrabi Ma|adica televizor, donese ga ku}i da ga opravi i vrati ga gazdarici, du{a mu u nosu al’ ne pokazuje, to mu{terija ne sme da oseti. Dopala se gazdarica majstor Savi, pa je i televizor tako namestio da mora da ih obilazi bar na dve nedeqe, da se ne zaborave. Crkne opet televizor, opet ga majstor donese ku}i na opravku i opravi ga trajno. Nije vi{e im’o ra~una da ga nosi tamo amo, preselio je gazdaricu kod wega, lak{e mu

je bilo tako nego da svaki ~as nosi televizor. Majstor Sava Ma|arica ima danas najve}u kolekciju televizora u na{oj dr`avi, ~udo od wegovog muzeja i uspomena.Od pedesetsedme godine pa do penzije, ni{kih televizora puna ku}a, uglavnom svi i rade, nije majstor alat mano. Ni stopirawe nije mano, celog veka vole da stopira i putuje. Br`e stigne stopom nego mi za volanom, ispraksovo se, ume da pro~ita {ofere koji }e da stanu i da ga povezu. Ne boji se majstor nikog, pa ni groma! Dugo je imo kuburu s jednim gromobranom na placu di je kadgod bila @ivina kafana. Gvozdena bandera, na vr~ku radioaktivni gromobran, smeta bandera i niko ne}e da se lati posla da to sklone. Zvao Sava i ove i one, te danas }e, te sutra }e, te opasno je, te godi{wi je, vrdali mu tako godinama. Dojadilo majstoru da moqaka i zivka, setio se one pitalice “{ta se nama majstorima otelo“, kupio nov kamen za veliku rusku brusilicu, par `utih debelih ko`nih rukavica, produ`ni kabel je imao i – re{io problem. Fikno je banderu, uzo rukavice, strp’o patronu od gromobrana u torbu i ajd kod stru~waka. Dobar dan - dobar dan, izvinte majstore, ka`u mu odma s vrata... Tresne wima Ma|arica torbu na astal, ka`e, evo vam va{ radioaktivni gromobran, ja ga skin’o u ko`nim rukavicama. Razbe`ali se stru~waci kud koji: neki kroz vrata, neki kroz penxer, a Sava se vratio otkud je i do{’o. Pro{lo je od tada puno godina, ni o~ina mu ne fali, {to je stariji sve je ve}i Bana}an. Putuje, stopira, divani ko navijen, kanda taj ni nema dugme di se gasi.  Bora Oti}

DOSTOJEVSKI U SIBIRU

Zapisi iz mrtvog doma „Omsk – gadan gradi}. Drve}a uop{te nema. Leti – znoj i vetar s peskom, zimi – vejavica. Prirodu nisam video. Prqav gradi}, vojni i razvratan u najve}oj meri“, tako je pisao Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski o sibirskom gradu u koji je prognan. Savremeni Omsk nema vi{e razloga da se stidi. Ono {to je bilo ne mo`e se sakriti, pa i ne kriju. U Omskom zatvoru je robijao, pored ostalih, F. M. Dostojevski, od 1850. do 1854. godine. O tome je pisao svome bratu i prijateqima, ali i u romanu Zapisi iz Mrtvog doma, koji je objavio 1861. godine. Navedeni citat poti~e iz jednog od pisama starijem bratu Mihailu, a nalazi se i na sajtu Omska, odnosno na ruskoj Vikipediji. Ako se ne ponose razlozima zbog kojih je veliki ruski pisac boravio u wihovom gradu, s ponosom isti~u ime F.M. Dostojevski, zatvor u kome je boravio pretvaraju u Muzej Dostojevskog, a Dr`avnom univerzitetu daju wegovo ime. Omsk odavno nije mali grad, nego jedan od najve}ih u Sibiru, a sedmi u Rusiji: ima milion i dvesta hiqada stanovnika, koji se me|usobno nazivaju Omi~ima. Na po~etku je postojala samo Omska tvr|ava, koju je osnovao1716. godine odred Kozaka, pod komandom I. D. Buhgoqca, kako bi za{titila granice Ruske imperije, po nalogu Petra Velikog. Ova pograni~na tvr|ava ~uvala je Imperiju od nadirawa nomada. Do 1797. godine bila je tamnica. Po~etkom 19. veka Omsk postaje centar, u po~etku Zapadno-Sibirskog, a potom Stepskog generalgubernatorstva (Stepskog kraja), koji je obuhvatao najve}i deo Zapadnog Sibira i sever savremenog Kazahstana. Po~etkom 1825. godine, sastavqen je generalni plan Omska, kojim je grad dobio {iroke bulevare, mogu}nost daqeg razvijawa i usavr{avawa. Od tog plana se nije odustalo ni sada, kada se uveliko grade nove zgrade i novi

bulevari, mostovi na dve reke, Irti{u i Omu. Ta~nije, grad zauzima ju`ni deo Zapadno-sibirske ravnice, na mestu gde se Om uliva u Irti{. [to se temperature ti~e, ona se kre}e u rasponu od - 46 do 40. Novembar, decembar, januar, februar i mart su najhladniji meseci, april je promenqiv: od - 26 do 31, prose~na temperatura u maju je 12, a tokom leta od 18 do 20, ujutru

mo`e da bude i ispod 0, a tokom dana mo`e da poraste do 40. U septembru, kada sam boravio u Sibiru, bilo je, ka`u, neuobi~ajeno toplo, jutra su bila hladna, tek nekoliko stepeni, ali je tokom sun~anih dana bivalo i do 27. Tokom Velikog otaxbinskog rata, iz evropskog dela Rusije, u Omsk je preseqeno vi{e fabrika te{ke industruje. Omsk je tako postao jedan od ve}ih industrijskih centara. Nafta, kau~uk, `eleznica, aero-kosmi~ka industrija (rakete, nosa~i za rakete, kosmi~ki aparati), proizvodwa i remont tenkova i traktora, aviona, hidro-sistemi za vojnu avijaciju, radio-elektronika. 2006. godine je osnovan, prvi u Rusiji, Zavod za proizvodwu ekolo{ki ~istog goriva od `ita – bioetanola. U gradu ima i mnogo fabrika lake i prehrambene industrije, me|u wima i one koje proizvode pivo („Sibirska korona“, „Bizon bir“, „Bagbir“, „Zlatovara“), odnosno votku („Monarhija“, „Ozer“). Do Omska se mo`e do}i vozom – postoje dve `elezni~ke stanice,

jedna je putni~ka, me|unarodna, a druga lokalna, prigradska. Postoji i aerodrom. Od Moskve se leti 3 sata modernim avionima, u kojima se slu`i toplo jelo i pi}e (kafa, ~aj). U planu je izgradwa i novog aerodroma, sa mnogo ve}im kapacitetima. Gradom se mo`ete voziti trolejbusima, autobusima, tramvajima i tzv. mar{rutnim taksijima. Planira se izgradwa metroa. U centru grada se nalazi pristani{te, a transport se obavqa vodenim tokovima reka Irti{ i Om. Postoji deset mostova, automobilskih, `elezni~kih i pe{a~kih. Omsk je, kao {to sam pomenuo, i univerzitetski centar. Osim univerziteta Dostojevskog, tu su i drugi, tehni~ki, privredni, odnosno dru{tveni univeziteti. Brojni muzeji, crkve, pozori{ta, parkovi i cirkus, koncertne sale i bioskopi, sportske dvorane i mesta za zabavu. Iz Omska je rodom poznati ruski slikar Mihail Aleksandrovi~ Vrubeq, po kome su nazvali gradski Muzej umetnosti. Me|u poznatim Omi~ima su pesnici Leonid Martinov, Robert Ro`destvenski i Inokentije Awenski. U omskom muzeju F. M. Dostojevskog, pored dokumenata, fotografija i predmeta, koje su vezane za boravak ovog pisca u sibirskom progonstvu, nalaze se i eksponati koji svedo~e o istoriji regionalne kwi`evnosti od kraja 18. do po~etka 21. veka. Kwi`evni muzej je u novije vreme postao jedan od centara nau~ne i kulturno-prosvetne delatnosti, koja je povezana sa izu~avawem, ~uvawem i {irewem kwi`evnog nasle|a Sibira. U wemu se, na najboqi na~in, pro`imaju tradicija i inovacija, a orijentacija na interaktivne forme, komunikacija sa velikim auditorijem, varijacije, druk~iji pristup i `iva re~ – sve je u slu`bi ciqa, da Kwi`evni muzej postane sredi{te duhovnog `ivota Omi~a.  Zoran \eri}


DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

U P O T R E B A

11

@ I V O T A

Molitva za [ekspirovu ku}u va razdragana, ku{trava, psa slobodwaka s repovima u spiralnoj erekciji pse}e sre}e, izjurila su iz monotonije periferijskog xumbusa avlije slepqene s oguqenim le|ima neogra|ene [ekspirove ku}e u Ogaru, i sada, strasno razlajani na osu{enom snegu ledine o~u|ene krastama i suzama smrznute krvi, naspram unaka`enog lica hacijende s gonkom, obigravaju oko mene sa oprezne razdaqine. Nije ~oveku verovati. A, u stvari, shodno du`nostima u savr{eno ure|enom kere}em svetu, markiraju uqeza na svojoj teritoriji, signaliziraju gazdi na{e prisusustvo, i laju, laju kao blesavi, bez namere da napadnu, i prestaju sa lave`om onog momenta kada se na kapiji ku}e preko ulice pojavquje gazda pod crveno-crnim {trikanim {lemom: Zoran Vra~evi}, prvi sused [ekspirove ku}e (pre nekoliko godina, razgovarao sam na istom mestu sa wegovim ocem @arkom, do|o{em iz Malog Zvornika). “Kume, ne boj se, ne}e ujesti, to je moj Garov... Ujedaju samo vezani kerovi!...” startuje filozofski Vra~evi}.

D

Tragedija [ekspirove ku}e u Ogaru

Na prqavom snegu, pred razvaqenim ustima [ekspirove ku}e, rastrgano, smrznuto sviwino dete... “Kom{ije bace, pa kerovi raznesu!” ...a u praznoj sobi do ulice, na opogawenom podu zavejanom smetovima slame, jo{ nekoliko mrtvih, nadutih, krma~inih beba. “Ne vaqa, kume...”» guta pquva~ku kum Vra~evi}. “U onoj drugoj sobi, pukla je glavna greda! Niko o ku}i ne vodi brigu, sve }e se uru{iti... A o}u ja to, kume, biti na televiziji?»” [ekspirova ku}a krkqa u agoniji. Posledwi izve{taj sa lica mesta: ku}i je pukla ki~ma, cen-

tralna greda stra`we sobe, debela pola metra, {tr~i pokrqana iz plafona, a nose}a greda iznad vrata gonka, napukla i izvijena, jedva odr`ava strop. Ho}e li skelet krova podneti kila`u jo{ jednog snega? Ispod rasu{enog i ispucalog drvenog “sunca” sa zrakastim urezima, rezbarena dekoracija s mo}nim i skoro astralnim energetskim nabojem i simboli~kim (paganskim) zna~ewem, postavqena me|u simetri~ne grede u kockasto sredi{te grubqe tesane piramidalne drvenarije hrastovog zabata s koso izvedenim urezima u floralnoj, zimzelenoj mustri, a u stvari ispod porodi~nog grba, oslepqene o~i punokrvne panonske hacijende s pokrqanim {alukatrama i re{etkama od kovanog gvo`|a, dva mala, duboka prozora, zape~ena u blatno tkivo ku}e iz drugog poluvremena 18. veka, zjape i mole, mole za milost, iz drvene lobawe [ekspirove ku}e u Ogaru. Pre ~etiri zime, kada sam prvi put, kotrqaju}i se poslovno priobaqem obedskog polumeseca, zabasao u Ogar isparcelisan na severnom prilazu najpoznatije srpske baru{tine, i me|u dosadnim, {ablonskim igra~kama u ogradama, naleteo na ovaj drveni orginal od suvog zlata, bio sam zgranuti o~evidac jo{ jednog {okantnog i drasti~nog razarawa u konspirativnoj `abokre~ini dowosremske provincije. I, sputan u nemo}nom besu, glaviwaju}i oko unaka`ene i poni`ene lepote, ose}ao sam se u Ogaru kao u lo{em snu. Prvi sam je u novinama nazvao [ekspirova ku}a, ali, priznajem, ovaj moj mistifikatorski, “engleski” nadimak za rasnu hacijendu u zale|u Obedske mo~vare, izgleda, pustio je korewe samo u mojoj pozori{no intoniranoj reporta`i (“Tragedija [ekspirove ku}e u Ogaru”, 9. april 2006). Premda sam, u~inilo mi se tada, ponudio sugestivne i dovoqno zanimqive argumente zasnovane na prora~unu jednog eksperta sa beogradskog arhitektonskog fakulteta, profesora etnologije u Iraku, koji je, o~aran ku}om u Ogaru, istra`uju}i devedesetih godina kao slobodni strelac, zamolio Milana Aleksi}a, posledweg naslednika ku}e, da u wegovom prisustvu pro~eprka po zape~enoj zemqi tavana i, nakon {to se profesor uverio da se krov oslawa na jedanaest greda, poverio Aleksi}u da je konstrukcija ku}e u Ogaru podudarna sa [ekspirovom rodnom ku}om u Stradfordu na Evonu! Ogar je ostao slep i gluv

Zoran Vra~evi}: „Niko o ku}i ne brine, sve }e se uru{iti...”

na ovo neverovatno otkri}e. [ekspir ih nije opasuqio. Onda sam, dve godine kasnije, skoknuo do Ogara i, zatekav{i moju [ekspirovu ku}u u jo{ o~ajnijem stawu, potra`io me|u kapijama Milana Aleksi}a (`ivi u ku}i dobijenoj od op{tine Pe}inci u zamenu za [ekspirovu ku}u), saslu{ao wegovu kukwavu, i potom tresnuo u novine pri~u o wegovom dedi, `enskaro{u i boemu (“Kazanova iz [ekspirove ku}e”, 27. januar 2008), pokojnom Aksentiju Sto{i}u, direktnoj krvi prastare i mo}ne sremske dinastije, poreklom iz provincijala Ma~ve, i posledwem Sto{i}u, koji je ku}u zave{tao roditeqima mog sagovornika, i u woj `iveo do smrti. Ali, ni moja mistifikacija o Aksentiju Sto{i}u, zavisniku od sukwe, Kazanovi iz [ekspirove ku}e, nije se primila u Ogaru. Ni Kazanova ih nije opasuqio. Setio sam se onda pri~e Milanove mame Dragice (kojoj je Aksentije ujak) o rodinom gnezdu na dimwaku [ekspirove ku}e, starom «“skoro koliko i ku}a”, kojeg je u`ivala da gleda jo{ kao devoj~ica tridesetih godina, i bio sam se nao{trio da u novinama slo`im mistifikaciju o najstarijem rodinom gnezdu u Sremu – na [ekspirovoj ku}i u kojoj je `iveo Kazanova!– pa da, mo`da, napalim dr`avu da, ovoga puta, ekskluzivno za{titi rodino gnezdo... I, evo me, opet, u Ogaru. Ali, ovo sada ve} vi{e nije pri~a, ovo je molitva, vapaj! Molitva za “najstariju ku}u u Sremu”. Molitva za [ekspirovu ku}u u Ogaru. Molitva za ku}u nad ku}ama, koju je ova dr`ava otkupila 2000. godine i, na papiru, za{titila, okitila je svojim proceduralnim, tipskim sertifikatom “spomenik

Foto: S. [u{wevi}

kulture od izuzetnog zna~aja”, i onda, otkako se za{ti}eni spomenik usre}io sa novim vlasnikom, ne~iwewem postala sau~esnik u ru`ewu, poni`avawu i uni{tewu sopstvene nacionalne ba{tine. U ovoj, tako re}i, pesni~koj tvorevini, ~istom umetni~kom delu (~iji se autor, za sada, ne zna), u ovoj sremskoj ku}i nad ku}ama s jakim pe~atom sredwoevropskog “narodnog stvarala{tva”, sada olupini me|u mladim, konfekcijskim ku}ama, polumrtvom organizmu na pedaq od uru{avawa, kristalizovali su se ekonomska mo}, ali i superiorni {arm starog, ki}enog Srema. Uzgred, kada su u Prvom svetskom ubijawu uniformisani austrijski piromani, za svaki slu~aj, spr`ili ku}e (pro)srpskih elemenata u Ogaru, selu u kojem su u to doba participirali i Nemci i Ma|ari, po{tedeli su loma~e najlep{u ku}u i, da sada ne ispadne kako je osve{}eni austrijski ba{ibozluk ustuknuo pred lepotom, izvesno je samo jedno: [ekspirova ku}a je opstala. I sada, posle svega, nadrealna freska u Ogaru: ispred ku}e napadnute metastazama, pretvorene u izlog (auto)destrukcije, da se ~ovek rastopi od stida, zaboli su pored puta, od pre dve godine, moderno koncipiranu turisti~ku tablu s legendom o “etno ku}i” na srpskom i engleskom jeziku. Podsetila me je na jedan gvozdeni znak opasnosti zabetoniran (i dan-danas) na frekvetnom trotoaru u centru Sur~ina s upozorewem: “Opasnost! Dimwak se obru{ava!” Umesto da popravi dimwak, na{ ~ovek je problem “otklonio” tako {to je pored ku}e zabetonirao znak da se dimwak obru{ava. Srpski magi~ni cinizam. „ @eqko Markovi}

ZABLUDE I NEPOZNANICE O PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Kako graditi utvrdu kad je svima do ru{ewa? ko postoje atributi koji mogu opisati izgradwu Petrovaradinske tvr|ave onda su to svakako: dugo, mukotrpno, problemati~no... Nicao je Gibraltar na Dunavu lagano, naoko neplanski, kao da weni savremenici ba{ i nisu znali {ta bi ta~no sa wom. Na petrovaradinsku stenu godinama su vukli malter, cigle i kamenice i zidali. U to isto vreme, neki drugi qudi imali su i druga~ije ideje o ovom zdawu. Malo je poznato da je \ava umalo do`ivela da bude sru{ena i to vekovima pre nego {to je (jo{ uvek zvani~no nepozna-

A

savetu u Be~u ru{ewe stare sredwevekovne tvr|ave u Petrovaradinu. Bilo je to usred Velikog be~kog rata (16831699) izme|u Otomanske i Habzbur{ke imperije, koji je ozna~io prekretnicu pogotovo u istoriji centralne Evrope. Nakon neuspele opsade Be~a 1683. godine i niza poraza, otomanska vojska gubi velike deo teritorija u Evropi, a me|u wima veliki deo Ugarske i u woj Slavoniju, deo Srema i kona~no tvr|avu Petrovaradin. Predlog da se \ava sravni sa zemqom dolazi nakon tih doga|aja, ali je Be~ imao druga~ije mi{qewe.

ti{ta ostao sve do sredine 1690. godine kada je krenula protivofanziva otomanske vojske u kojoj carska vojska na kratko napu{ta Petrovaradin – pri~a [eguqev.

ali je i Badenskom palo na pamet da bi tvr|avu trebalo sru{iti. - Dvorski ratni savet je takav predlog jo{ jednom odbio i poslao in`ewere pukovniku

Sredinom 1691. godine napredovawem armije pod komandom Ludviga Badenskog Petrovaradin ponovo pada u carske ruke. Badenski se nakon pobede nad otomanskom vojskom kod Slankamena 19. avgusta zadr`ao u Petrovaradinu. U tvr|avi se nalazio veliki broj vojnika,

grofu Matijasu Kajzerfeldu koji }e ispitati mesto uraditi prve planove i otpo~eti izgradwu nove tvr|ave, kako bi se sa radovima po~elo naredne godine. Tako|e je upu}ena pomo} u novcu i radnicima. Kajzerfeld je 25. marta 1692. godine uradio plan tvr|ave na kom se

Od koliba grad Nedaleko od mostobrana zanatlije, koje su pratile graditeqe i vojsku, podigli su, 1694. godine, svoje svoje prve kolibe. Ova grupa zanatlija udari}e temeq nasequ koje dobija ime Ratcen [tadt koji }e 1748. godine dobiti ime Nojzac. U narednim godinama, s punim pravom, varo{i iznikloj iz tih nekoliko kolibica razli~iti narodi dava}e razli~ita imena: Ujvidek, Nova Loza, Novi Sad... tim?!) mangupima palo na pamet da joj, pre koju godinu, ru{e bedeme zarad lep{eg pogleda na grad. Prema re~ima koautora internet portala www.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenada [eguqeva tokom 1688. godine grof Silvije Eneas Kaprara predlagao je Dvorskom ratnom

- Dvorski ratni savet naredio je da se Petrovaradin snabde jakom posadom i uputi odre|en broj gra|evinskih radnika, dovoqna koli~ina gra|evinskog materijala za utvr|ivawe. Padom Beograda, radovi su preneti na utvr|ivawe ovog grada. Petrovaradin je u pozadini ra-

vidi da su od nekada{we tvr|ave ostali samo pojedini delovi, dok se novi delovi tvr|ave naziru u obliku poqskih utvr|ewa kao i predlog da se dana{wi Tranxament prose~e jednim kanalom kako bi tvr|ava, zajedno sa gradom, predstavqala ostrvo – obja{wava [eguqev. Opasnost od prodora otomanske vojske nije prestajala, pa se na radovima ubrzano nastavqalo uprkos nedostatku novca i radnika. Za~etak dana{we tvr|ave bio je bastion sv. Leopolda gde je carski feldmar{al Karl Eugen de Kroj polo`io kamen temeqac 18. oktobra 1692. godine zakopavaju}u naredbu cara Svetog Rimskog carstva Leopolda Prvog o izgradwi tvr|ave. Ru{ila~ke ideje navrle su ponovo sa novom otomanskom akcijom. Bastioni sv. Leopolda, sv. Ino}entija i sv. Josifa jo{ nisu bili zavr{eni kada je prvu fazu izgradwe ugrozio veliki vezir Surmeli Ali-pa{a 11. septembra 1694. godine. Napad wegove vojske bio je odmah odbijen. Grof Kaprara, komandant carskih trupa utvrdio se sa 35.000 vojnika ju`no od tvr|ave na dana{wem Tranxamentu gde je izgra|en dvostruki red {an~eva. Narednog dana tvr|ava je bila potpuno opkoqena i usledilo je bombardovawe sa Dunava, Velikog ratnog ostrva

i sa okolnih brda. Otomanska vojska je izvr{ila jo{ jedan napad 14. septembra. Nakon zarobqavawa dvadeset otomanskih brodova na Dunavu, koji su dopremali hranu za vojsku, borbe su prestale 30. septembra, a narednog dana otomanska vojska se povukla ka Beogradu. - Iste godine na desnoj obali Dunava, naspram tvr|ave, izgra|en je mostobran. U narednim godinama izgradwa se neometano nastavila. Dowa tvr|ava je pro{irena i polo`eni su temeqi mnogih stalnih objekata. Izgra|eno je utvr|ewe na Velikom ratnom ostrvu. Nakon Karlova~kog mira, kada je carstvo raspolagalo sa vi{e novca, radovi na tvr|avi su marqivo nastavqeni – ka`e [eguqev - Jedan od in`ewera koji je radio na projektovawu tvr|ave, pukovnik Mi{el de Vamberg, uo~io je slabost tvr|ave sa ju`ne strane, pa je Ratnom savetu predlo`io izgradwu isturenog dela tvr|ave – „Hornverk-a“. Kasnije je ovaj deo spojen sa Gorwom tvr|avom koja je tako|e dobijala kona~an oblik. Prvu fazu izgradwe poremeti}e jo{ jedan rat sa Otomanskom imperijom i jo{ jednom bitkom pod zidinama tvr|ave. „ P. Klai} (Naredne nedeqe - Bitka kod Petrovaradina)


12

DE@URNA

nedeqa21.februar2010.

DNEVNIK

SVET FINANSIJSKI BRODOLOM GLOBALNOG SVETA

Laki ke{ opasna zamka i za dr`avu i za pojedinca Mere gr~ke vlade daju prve rezultate. Buxetski prihodi Gr~ke su u janurau pove}ani za 16,5 odsto, {to je iznad o~ekivanog priliva od 10,8 odsto. Re~ je o meri koja je podrazumevala pove}awe poreza kompanijama. Analiti~ar EFG Eurobank Platon Monokrousos prime}uje da je to prvi ohrabruju}i signal da nova vlada Jorgosa Papandreua deluje odlu~no. Veliki posao, me|utim, tek predstoji. Gr~ka }e morati da do kraja ove godine obori buxetski deficit na 8,7 procenata bruto doma}eg proizvoda, {to nije nimalo lak zadatak. Zvani~na Atina je sigurna da je na dobrom putu i jedino {to tra`i jeste razumevawe osta-

lih ~lanica evrozone. Mnoge ~lanice te zajednice reaguju nervozno jer ni kod wih situacija nije sjajna. Sve ~e{~e se postavqa pitawe kako delovati u slu~aju da jedna ili vi{e dr`ava zajednice evra postanu totalno nesolventne i dospeju u bankrotstvo? Vol strit `urnal konstatuje da Gr~ka mora da sakupi do kraja juna ove godine 30 milijardi evra ukoliko `eli da izbegne kolaps. Prema nekim podacima Vol strit `urnala, nema~ke i francuske banke imaju plasirano u Gr~-

koj, na raznim nivoima i u razli~itim oblicima, vi{e od 86 milijardi evra. To saznawe je ve} po~elo da obara vrednost akcija tih banaka i u isto vreme da poskupquje wihovo osigurawe. Osim Gr~ke u kriznoj zoni prezadu`enosti su i Portugalija, [panija, ali i Velika Britanija. Plasmani nema~kih i francuskih banaka u Gr~koj, Potugaliji i [paniji dosti`u 900 milijardi dolara, pi{e Vol strit `urnal. Analiti~ari pomalo zlo~esto komentari{u kako su ekonomije biv{ih socijalisti~kih dr`ava postale bezbednije za strane investitore od zemaqa sa du`om tradicijom tr`i{ne privrede.

Francuski „Ekspanzion“ daje verovatno najcrwu sliku finansijskih problema u kojima se na{ao savremeni globalni svet predvo|en SAD. Ekonomski i politi~ki problemi su postali toliko povezani da jedni vuku druge. Na`alost, prve padaju u ambis male zemqe. Prema pisawu „Ekspanziona“ jedna dr`ava do`ivi finansijski kolaps kada kamate pre|u tre}inu fiskalnih resursa zemqe. U ovom ~asu nijedna zemqa nije dostigla taj stepen zadu`enosti, ali }e do toga do}i ukoliko se

re`imi ne opamete i ne prekinu sada{wi galopiraju}i ritam zadu`ivawa. Zadu`ewe Irske je, recimo, po~ev{i od 2006. godine raslo po stopi od 37 odsto godi{we. Ukoliko se to nastavi Irska bi mogla da do`ivi finansijski brodolom 2014, Rumunija 2017, a Poqska 2019. - predo~ava ,,Ekspanzion“. Island je drugi primer koji analiti~ari pomiwu kada `ele da uka`u na isprepletanost politike i ekonomije. Ve} kod prvih udara globalne finansijske krize Island je postala problemati~na dr`ava. Strani investitori su po~eli da napu{taju ovo ostrvo, tako da su se vlasti u Rejkjaviku

na{le u poziciji da u najve}oj besparici podmiruju obaveze prema Britancima i Holan|anima u visini od 3,8 milijardi evra. Predsednik Islanda Olagur Grimson je odbio da potpi{e zakon o izmirewu duga prema strancima i umesto toga je raspisao referendum o ovom pitawu. Pa`qivi posmatra~i upozoravaju da se na Islandu mo`e dogoditi prva finansijska revolucija. Ako referendum odbije vra}awe tolikog duga, Britanija i Holandija }e blokirati zahtev Islanda da postane puno-

pravni ~lan Evropske unije. Holandija ovih dana ima i problem s raspadom vlade zbog vojnog u~e{}a u ratu u Avganistanu. Prilikom pro{lonedeqnog susreta gr~kog i ruskog premijera Papandreua i Putina u Moskvi, Putin nije propustio priliku da naglasi da sve to {to se danas de{ava Gr~koj, Irskoj, Islandu, ali i ostalim velikim ekonomijama Evrope ima svoj koren u ameri~koj ekspanzionisti~koj politici – na jednoj strani ratovi u ime demokratije, a na drugoj {tampawe dolara i bankovne {pekulacije koje u globalnom svetu najpre poga|aju neoprezne i prezadu`ene zemqe. Vi{e ne va`i pravilo da bogate zemqe ne mogu nikada do}i u kolaps. Sve zavisi od toga da li }e se nacionalne ekonomije i daqe zadu`ivati na na~in na koji su to ~inile od 2006. do danas. U uslovima prezadu`enosti, prime}uje francuski ~asopis „Ekspanzion,, klasi~ne metode pove}awa taksi na automobile, cigarete i drugu luksuznu robu i smawewe buxetskih plata nisu dovoqne. Otuda strepwa da li }e Gr~ka uspeti da smawi buxetski deficit. Odre|ivawe rokova Gr~koj shodno Lisabonskom sporazumu nije prijatno, ali je to jedna od mera koje, na primer, Nema~ka i Francuska vide kao izlaz iz te{ke situacije. Nema~ka upozorava i na druge uslove koji se u Gr~koj razlikuju u pore|ewu s ostatkom Evrope: starosni uslov za penziju u Gr~koj je 58 godina `ivota, dok je taj prosek u Evropi 61 godina. Za gr~ke zemqoradnike se tvrdi da su razma`eni i da je vreme da, umesto {to {trajkuju, poka`u razumevawe za situaciju u kojoj se zemqa nalazi. Pove}awe buxetskih prihoda moglo bi da bude podstrek da se istraje u sprovo|ewu mera vlade Papandreua. One nisu lake, ali kako je naglasio sam premijer, ne predstavqaju ni smak sveta. Ukoliko Gr~ka uspe, bi}e lak{e i Evropi, a evro }e sa~uvati poziciju jake valute u svetu.  Petar Tomi}

Josipovi}: Iracionalan razlog Tadi}evog nedolaska Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio je kao iracionalan razlog zbog kojeg predsednik Srbije Boris Tadi} nije do{ao na wegovu inauguraciju, u ~etvrtak, 18. februara, u Zagrebu. „Moram, na`alost, konstatovati da razlog zbog kojeg predsednik Tadi} nije do{ao na inauguraciju, smatram potpuno iracionalnim jer je pitawe odnosa Srbije i Kosova u celosti izvan hrvatske politike. Mi niti mo`emo, niti `elimo da uti~emo na srpsko-kosovske odnose“, izjavio je Josipovi} u intervjuu za ju~era{wi Jutarwi list. Dodao je da je Hrvatska svoj stav prema

Kosovu izrazila priznawem Kosova i da od toga „ne odustaje“. Na pitawe mo`e li Srbija da po~ne pregovore o prijemu u EU pre nego {to Tribunalu u Hagu izru~i Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, predsednik Hrvatske je odgovario da „za sve dr`ave treba da va`e isti kriteriji“, isti~u}i da Mladi} i Haxi} moraju da budu izru~eni. „Hrvatska nije u poziciji da diktira EU koje }e uslove postaviti Srbiji, ali verujem da }e se EU dr`ati jednakih kriterijuma koje je ve} bila primenila prema Hrvatskoj“, ocenio je Josipovi}.

Napada~ Medojevi}u pretio likvidacijom Predsednik opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Neboj{a Medojevi} saop{tio je ju~e da je napadnut ispred zgrade u kojoj stanuje i da mu je napada~ Nenad Mi}unovi} pretio fizi~kom likvidacijom. Medojevi} je na konferenciji za novinare rekao da je napada~ „u bliskoj rodbinskoj vezi“ sa Branislavom Branom Mi}unovi}em koga je lider PzP ranije ozna~io

kao „glavnog {efa“ narko dilera u Crnoj Gori. On je za Nenada Mi}unovi}a kazao da je ranije saslu{avan u vezi sa ubistvom suvlasnika i direktora podgori~kog lista „Dan“ Du{ka Jovanovi}a, i u vezi sa stradawem porodice [urina u eksploziji u Budvi pre nekoliko godina. Prema nezvani~nim informacija, policija je uhapsila Nenad Mi}unovi}.

Holandija bez vlade Holandska vladaju}a kolicija raspala se ju~e po{to se najve}e partije nisu saglasile oko produ`etka holandske misije u Avganistanu, izjavio je premijer Jan Peter Balkenende. Balkenende je naveo da se Laburisti povla~e iz koalicije levog centra nakon 16-~asovnih razgovora koji su zavr{eni ju~e rano ujutro. Ministri tri koalicione stranke razmatrali su zahtev NATO da deo holandskih

vojnika produ`i svoju misiju u Avganistanu, do avgusta 2011. godine. Laburisti su tra`ili da holandski vojnici naspuste Avganistan kako je planirano, dok je Balkenendeova Demohri{}anska partija bila za to da holandski vojnici ostanu u mawem broju u Avganistanu. Holandija ima 1.950 vojnika u Avganistanu, a wihovo povla~ewe planirano je da po~ne u avgustu ove godine.

Timo{enko odustala od borbe Ukrajinska premijerka Julija Timo{enko izjavila je ju~e da povla~i zahtev da se poni{te rezultati predsedni~kih izbora, tvrde}i da joj je pred sudom „nemogu}e da odbrani svoja prava“. „Nema smisla da se nastavi razmatrawe zahteva...u tom kontekstu povla~im svoj zahtev“, rekla je Timo-

{enko pred sudijama koje su se zatim povukle da donesu odluku. Timo{enko je pred novinarima optu`ila sud da je pristrasan. Prema kona~nim zvani~nim rezultatima drugog kruga ukrajinskih predsedni~kih izbora, Viktor Janukovi~ je osvojio 48,95 odsto, a Timo{enko 45,47 odsto glasova.

ZBOG TOPQEWA SNEGA VODOSTAJI U PORASTU

Banatske reke pod neprekidnim nadzorom Redovna odrana od poplava je ju~e uvedena du` 142 kilometra banatskih obala, saop{tilo je vodoprivredno preduze}e „Vode Vojvodine“. Uvedene mere su de`urstvo, poja~an nadzor i neprekidno osmatrawe. Obuhva}eno je 36 kilometara nasipa na reci Brzavi, 72 kilometra na Starom Begeju, 30,5 kilometra na Tami{u i ~etiri kilometra na Neri. Tokom protekla 24 sata najvi{e je porastao Tami{, kod vodomera „Ja{a Tomi}“, za 88 santimetara. Po{to su tokom protekle dve godine tami{ki nasipi oja~ani, nadle`ni procewuju da braweno podru~je ne}e biti

ugro`eno, pi{e u saop{tewu. O~ekuje se bla`i porast vodostaja Tise i Save narednih dana. U okolini Zaje~ara, Svrqiga i Aleksinca postoji mogu}nost ve}eg izlivawa reka zbog topqewa velike koli~ine snega, ali za sada nema ugro`enih naseqa, naveli su u sektoru MUP-a Srbije za vanredne situacije. Na~elnik tog sektora Pregrag Mari} rekao je agenciji Beta da su u tim podru~jima preduzete sve potrebne mere za{tite od poplava i da je za sada situacija pod kontolom. Mari} je naveo da je u porastu vodostaj Belog Timoka u okolini Zaje~ara i da su ve} preduzete sve

mere koje ukqu~uju u~vr{}ivawe bedema, slawe mehanizacije i pripravnost celokupnog sastava vatrogasno-spasila~kih ekipa. Prema wegovim re~ima, u Zaje~ar je upu}ena specijalisti~ka ekipa iz Ni{a kao pomo} u u~vr{civawu bedema. Mari} je rekao da je u Svrqigu voda u prili~noj meri pri{la ku}ama i da se odbrana uspe{no organizuje, a da se u Aleksincu bujica povukla. Prema wegovim re~ima, na vi{e mesta u Srbiji do{lo je do otapawa snega i izlivawa vode koja je zahvatila obradive povr{ine, ali ne ugro`ava stambene objekte i qudske `ivote.

CRNA HRONIKA UHAP[ENI BEGE^ANI OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVA

Novosa|ani spre~ili bekstvo Bege~anin Neboj{a V. (36) uhap{en je ju~e prepodne na uglu Bulevara Slobodana Jovanovi}a i Jovana Du~i}a u Novom Sadu zbog sumwi da je neposredno pre toga poku{ao razbojni{tvo u mewa~nici “Foto point”, stotinak metara daqe. Novosadska kriminalisti~ka policija je identifikovala, pa je u saradwi sa Odredom `andarmerije i uhapsila Dalibora K. (36) i Roberta P. (35), obojica tako|e iz Bege~a, zbog sumwi da su saizvr{ioci u ovom ali i dva dana sta-

rijem zajedni~kom razbojni{tvu. Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je ju~e da je Neboj{a V. poku{ao da pobegne posle neuspelog poku{aja dela, ali ga je u tome spre~io radnik Bezbednosno-informativne agencije koji se zatekao u blizini. Uz pomo} gra|ana, radnik BIA je zadr`ao osumwi~enog do dolaska policije. Tokom pretresa u Neboj{inoj torbi je prona|ena automatska pu{ka, a policija navodi da je wome nameravao da zapreti radniku me-

wa~nice. Druga dvojica su uhap{ena u Bege~u. Ina~e, trojac se tereti i za razbojni{tvo koje se dogodilo 18. februara u “Univereksportu” u Gagarinovoj ulici. Uz pretwu oru`jem, tada je iz kase uzeto oko 125.000 dinara. Trojica osumwi~enih sino} su uz krivi~nu prijavu sprovedeni na saslu{awe kod

istra`nog sudije Vi{eg suda u Novom Sadu. S. Tanuryi}

Pritvoren direktor „Rade Neimara“ Vi{i sud u Beogradu odredio je jednomese~ni pritvor direktoru gra|evinskog centra eparhije ra{ko-prizrenske „Rade Neimar“ Predragu Suboti~kom i pokrenuo istragu protiv wega, potvr|eno je ju~e u tom sudu. Suboti~ki kome je, na osnovu fiktivnih radova za rekonstrukciju manastira, iz blagajne eparhije ra{ko-prizrenske ispla}eno 350.000 evra, osumwi~en je da je, sa protosin|elom Simeunom Vilovskim, zloupotrebio slu`beni polo`aj. Portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti} rekla je agenciji Beta da je posle saslu{awa istra`ni sudija odredio pritvor do 30 dana za Suboti~kog zbog postojawa opasnosti da bi mogao da uti~e na svedoke i da ponovi krivi~no delo, i zbog okolnosti pod kojima je delo izvr{eno i visine zapre}ene kazne.


Novosadska nedeqa21.februar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

Danas de`ura apoteka „23. oktobar”

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran, „Meri i Maks“ ( 11 i 17), „Dobro do{li u zombilend“ (18.30), „Mlad mesec“ (20). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, „Antihrist“ (18 i 22), „Toking Vudstok“ (20).

De`urna apoteka danas }e biti „23. oktobar“ koja se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 41. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

POZORI[TA .Pozori{te mladih mala sala „Kos i lisica“ (11).

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Japanska savremena naivna umetnost“ (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

DO KRAJA GODINE

Novi spomenici u {irem centru Odbori za podizawe spomenika Mihajlu Pupinu, Lazi Kosti}u i Vasi Staji}u bi}e oformqeni posle odluka slede}e sednice Skup{tine grada, koja se o~ekuje krajem marta, ka`e za “Dnevnik” predsednik Saveta za kulturu gradskog parlamenta Milo{ Pankov. - Zavod za izgradwu grada, odredio je novac za spomenike, a nadam se da }e se odluke saveta

realizovati do kraja godine. Za lokalitete se pomiwu {iri centar grada, Futo{ki park, zelena povr{ina kod taksi stanice u Ulici Modene, Ulica Mihajla Pupina - pojasnio je Pankov. Uskoro }e biti podignuta i bista Ferencu Feheru na istoimenom gradskom trgu, a zavr{ava se i skulptura oma` balerini Marini Olewinovoj. N. V.

Pravoslavne crkve

Foto: S. [u{wevi}

OBELE@EN SVETSKI DAN TURISTI^KIH VODI^A

Poklon-{etwa kroz istoriju Udru`ewe turisti~kih vodi~a Novog Sada (UTVNS) i turisti~ke organizacije grada i Sremskih Karlovaca, obele`ile su ju~e od 11 sati Svetski dan turisti~kih vodi~a. Tim povodom uprili~ene su besplatne promotivne {etwe po Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvr|avi i Sremskim Karlovcima, u kojima je uprkos ki{i u~estvovalo oko 300 qudi. Okupqeni na Trgu slobode, pored ~esme ”^etiri lava” u Karlovcima i ispred sat-kule na Tvr|avi, prisutni su podeqeni u po tri grupe. Wih su vodi~i stru~no proveli kroz istoriju gra|evina koje ih

okru`uju ali i kroz pro{lost koja je u wih utkana. Predsednik upravnog odbora UTVNS-a – inicijatora prigode, Petar Ini}, opisao je akciju kao lep dar sugra|anima. - Samoinicijativno smo organizovali ovaj skup, s ciqem da i ovde oble`imo svetski Dan turisti~kih vodi~a. To je samo jo{ jedna akcija Udru`ewa. Jesenas je organizovana i akcija “Ja upoznajem Novi Sad” u kojoj su deca pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” obilazila znamenitosti grada u pratwi stru~nih vodi~a – obajsnio je Ini}.

Dodao je i da je ta akcija okon~ana povratnom reakcijom dece – u~esnika, koja su svojim likovnim radovima do~arala utiske koje je na wih akcija ostavila. Znati`eqna lica odraslih prisutnih, ju~e su oslikala vi{e od crte`a. Obele`avawem svetskog Dana vodi~a, objekti pored kojih mnogi sugra|ani svakodnevno prolaze, dobili su potpuno novu dimenziju. Godine odolevawa vremenu, simbolika i poruka koju svojim postojawem oslikavaju, za neke je predstavqala novinu, a za druge ve} poznatu informaciju koju je uvek zanimqivo ~uti. S. T.

SLAB ODZIV UMETNIKA S PETROVARADINSKE TVR\AVE

V REMEPLOV

Dokumenta sti`u pu`evim korakom Gradskoj potkomisiji za prikupqawe dokumentacije o pravu kori{}ewa 90 ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi do sada je dokumenta predalo deset odsto zakupaca, iako je rok za podno{ewe posledwi dan februara. [efica potkomisije i na~elnica uprave za kulturu Tijana Pavlov rekla

Posledwa moda u „Slobodi” ^ajanka Dobrotvorne zadruge Srpkiwa Novosatkiwa, u nedequ 21. februara 1932. trajala je do kasno uve~e. Sala hotela „Sloboda“ bila je puna gostiju, naravno, najvi{e `enskog sveta. Posle nastupa de~je baletske grupe iz Beograda i poznate igra~ice modernih plesova Kremer - Dejanski, koja je pokazala kako se igra novi „{pic vals“ do{lo je ono glavno, revija modela proletwih i letwih `enskih {e{ira najnovije pariske mode. [esnaest devojaka

pronelo je pistom, ta~nije sastavqenim kafanskim stolovima prekrivenih dugim zavesama, preko 60 {e{ira, koji su, vaqda svaki posebno izazivali uzdahe i usklike divqewa u publici. Neki {e{iri su doneti pravo iz Pariza, drugi „dora|eni“ u Pe{ti i u Be~u, a nekoliko ma{moda iz Beograda i Novog Sada pokazalo je da su prave majstorice za izradu {e{ira prema fotografijama i crte`ima iz novina. N. C.

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Gradskoj potkomisiji za prikupqawe dokumentacije o pravu kori{}ewa 90 ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi do sada je dokumenta predalo deset odsto zakupaca je za „Dnevnik“ da se nada da }e svi zakupci podneti dokumenta do datuma isteka roka. - Qudi nas svakodnevno zovu telefonom i raspituju se {ta je od dokumentacije potrebno da donesu, ili {ta im je potrebno da bi i formalno postali zakupci poslovnog prostora koji ve} koriste. Smatram da ne}e biti

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

ve}ih problema, jer smo obave{tewa o ovome istakli i na Tvr|avi, a ujedno smo obavestili i Udru`ewa likovnih umetnika – ka`e Pavlova i dodaje da }e im ista dokumenta dostaviti „Poslovni prostor“ i „Urbanizam“ kako bi mogli da ih uporede.

Komisija za popis ateqea formirana je 1. septembra pro{le godine, a oni imaju te`ak zadatak, jer su ateqei na Tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20. Q. Na.

Kwi`evno ve~e Jene Fi{era

O~itavawe vodomera i brojila

Prikaz kwige Jene Fi{era “Hronika olovnih vremena” odr`a}e se u ponedeqak u 18 sati u Klubu Jevrejske op{tine, na prvom spratu zgrade u Jevrejskoj ulici 11. Na ve~eri u~estvuju novinar Tibor Adam i autor. Ulaz je besplatan. S. T.

Radnici „Toplane“ o~itava}e od sutra stawa na toplotnim brojilima i vodomerima za toplu vodu za februar. Mole se potro{a~i, posebno stanari u ku}ama da omogu}e radnicima pristup mernim ure|ajima u podstanici. B. M.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Premijera „Rodoqubaca” Sterijine „Rodoqupce“ premijerno }e sutra u 20 sati izvesti studenti tre}e godine Akademije umetnosti, u klasi profesora Borisa Isakovi}a. Premijera }e se odr`ati u Multimedijalnom centru ove Akademije, Ulica \ure Jak{i}a 7. Na istom mestu bi}e u utorak u 20 sati prire|ena i repriza ove predstave. I. D.


SPORT

nedeqa21.februar2010.

Aleksi} predvodi omladince Selektor omladinske fudbalske reprezentacije Srbije Aleksandar Stanojevi} saop{tio je spisak igra~a za prijateqske me~eve sa Turskom i Rusijom. Stanojevi} ra~una na igra~e ro|ene po-

Milo{ Ostoji} (Teleoptik), Zlatko Li{~evi} (Crvena zvezda), Stefan Deak (Nal~ik), Milan Rodi} (OFK Beograd); Sredina terena: Adem Qaji} (Fiorentina), Filip \uri~i} (Herenven), Aleksandar Igwovski (Min-

sle 1. januara 1991. godine. Na{a selekcija }e otputovati u Bodrum 28. februara, a 2. marta igra}e sa Turskom, a dan kasnije sa Rusijom. Na spisku se nalaze- golmani: Marko Dmitrovi} (C. zvezda), Danijel Milanovi} (Jagodina); Odbrana: Jovan Krneta (Partizan), Milan Milanovi} (Lokomotiva),

hen 1860), Sa{a Markovi}, Bojan Aleksi} (OFK Beograd), Darko Bra{anac (Partizan), Vojkan Miqkovi} (Teleoptik), Nikola Maksimovi} (Sevojno), Filip Kne`evi} (Borac); Napad: Danijel Aleksi} (\enova), Aleksandar \okovi} (Teleoptik), Nemawa ^ovi} (Parma).

NOVI SAD ODLI^AN U ULCIWU

Kanarincima prija more Ekspedicija prvoliga{a Novog Sada od subote je u Ulciwu gde sprovodi desetodnevne pripreme. Uprkos dosadne ki{e kanarinci su zadovoqni jer hotel Olimp sa dodatnim sadr`ajem pru`a sjajne uslove. - Nemamo zamerku na ra~un doma}ina, na svakom koraku nam pru`aju veliku pa`wu, na `alost na vreme ne mogu da uti~u. Jedine pote{ko}e su te{ki tereni ali i na wima }e igra~i da se ~eli~e. U Novom Sadu `uti nisu odigrali ni jedan me~. - Na`alost propala su nam zakazane provere sa superliga{om Vojvodinom, Radnikim (Bjeqina), Dowim Sremom, @elezni~arem (Sarajevom) i Borcem (Novi Sad). Po dolasku u Ulciw direktno iz autobusa istr~ali smo na megdan Komu i za pravo ~udo, mada umorni remizirali smo (1:1), jedini gol postigao je Avri}, dok je Kav~i} pogodio sopstvenu mre`u za kona~an rezultat u igri u kojoj nismo blistali. Drugi susret sa Sutjeskom iz Fo~e, jesewim prvakom Republike Srpske bio je sasvim druga pri~a. Fo~ani koji su na pripremama u Ulciwu pre susreta sa nama nisu pora`eni. Na igra~ima se osetio voqni momenat i `eqa za nadigravawem da se savlada kvalitetan protivnik. Bili smo sve`iji i konkretniji, {to je od nekoliko izglednih prilika rezultovalo golom Kova~evi}a(1:0),a izgubili smo s 1:0 od lu~anske Mladosti iako smo bili boqi tim. - obja{wava trener Radoji~i}.

Todi} kao vino Na pripreme u Ulciwu krenula su dvojica golmana, dok je tre}i talentovani omladinac Baji} ostao kod ku}e. Spletom nesre}nih okolnosti za drugi susret sa Sutjeskom, Radoji~i} je bio li{en pomo}i Vesi}a i Nikitovi}a i na gol je morao provereni iskusni internacionalac Sa{a Todi}, sada trener golmana. Uspe{no je ~uvao mre`u, nedozvoliv{i igra~ima iz Fo~e da se raduju. Pokazao je da jo{ uvek nije za staro gvo`|e. A po re~ima Radoji~i}a Todi} je kao vino, {to stariji, to boqi. U {ali se Radoji~i} prihvatio i telefona i pozvao Novi Sad da se i trener golmana ekspresno licencira za polusezonu. Plan i program do kraja boravka na moru je razra|ern do sitnih detaqa. - Treniramo dva puta dnevno, uigravamo takti~ke varijante. Sutra na dan povratka igra}emo s crnogorskim drugoliga{em OFK Barom. [ansu }u pru`iti svim igra~ima, naravno i golmanima Vesi}u i Nikitovi}u koji su bili na po{tedi. Na kraju moram da napomenem da su se novajlije odli~no uklopili u kolektiv, navikli na sistem rada i igre i da }e na prole}e predstavqati istinska poja~awa - istakao je na kraju {ef stru~nog {taba Novog sada Radoji~i}. M. Popovi}

Hulk suspendovan ~etiri meseca Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Portugala kaznila je napada~a Porta Hulka ~etvoromese~nom zabranom igrawa

zbog tu~e sa obezbe|ewem na stadionu u Lisabonu posle me~a sa Benfikom (0:1), koji je odigran

20. decembra pro{le godine. Kazna se odnosi na portugalsko prvestvo i nacionalni kup, ali ne i na Ligu {ampiona. Hulk se posle poraza svog tima u me~u 14. kola portugalskog prvenstva u tunelu prema svla~ionici sukobio sa obezbe|ewem, koje je provociralo igra~e Porta. Jedan pripadnik obezbe|ewa do`iveo je te`e povrede glave. Pored Hulka ka`wen je i wegov saigra~ Kristijan Sapunaru, koji }e morati da pauzira {est meseci. Porto je rumunskog igra~a pozajmio do kraja sezone Rapidu iz Bukure{ta. - Kazne su znatno ni`e od onih minimalnih. Istraga je pokazala da su pripadnici obezbe|ewa provocirali igra~e u tunelu“, izjavio je predsednik Disciplinske komisije FS Portugalije Rikardo Kosta i dodao da su oba igra~a ve} odradila dva meseca suspenzije.

c m y

14

PREMIJER LIGA

De~aci sru{ili Junajted Evertonovi tinejxeri Gosling i Rodvel golovima u drugom poluvremenu naneli su {esti poraz Man~ester junajtedu ove sezone u Premijer ligi (3:1). Den Gosling ro|en je 2. februra 1990. godine, a Xek Rodvel 11. marta 1991. Menaxer Evertona Dejvid Mojes bio je dovoqno „lud“ da ih ubaci u igru tokom drugog poluvremena me~a 27. kola Premijer lige, dok je na drugoj strani terena bio najboqi tim Engleske u posledwe dve decenije, Man~ester junajted. Klinci su „tata“ Mojesu podarili golove za tek drugu pobedu Evertona nad Man~ester junajtedom u posledwih 15 godina! To je bila peta uzastopna pobeda Evertona na Gudisonu u ligi, a druga uzastopna protiv timova sa vrha tabele. Pre deset dana, Mojesov tim do~ekao je lidera ^elzi, gubio je sa 1:0, ali je pobedio sa 2:1. Sli~no je bilo i ove subote, kada je gostovao drugoplasirani Junajted. Ponovo je gost vodio sa 1:0, ali je Everton dobio me~ sa 3:1. Pre dolaska na Gudison, tim Aleksa Fergusona pobedio je u svakom premijerliga{kom me~u ove sezone u kojem je prvi postigao gol, ali i tome je morao da do|e kraj. Kiks aktuelnog {ampiona par sati kasnije je iskoristio ^elzi, koji je golovima Didijea

Fudbaleri Evertona se raduju pobedi

Drogbe u 40. i 67. minutu savladao Vulverhempton rezultatom 2:0 i svoju prednost pove}ao na ~etiri boda. Branislav Ivanovi} solidno je odigrao svih 90 minuta za lidera Premijer lige, dok je Nenad Milija{, na drugoj strani, presedeo utakmicu na klupi. ^elzi bez nekolicine standardnih ili va`nih igra~a (Lampard, Esijen, Karvaqo, Xo Kol, Aleks) nije ba{ dominirao na stadionu Molino, ali je imao ~oveka koji zna kako se posti`u golovi i drugog raspolo`enog pojedinca me|u stativama svog gola. Drogba je svoj konto u prvenstvu uve}ao na 19

golova, po{to je iz blizine matirao Hanemana na pas Jurija @irkova, a zatim majstorski izigrao u`u odbranu Vulvsa posle daleko ispucane lopte od strane Petra ^eha. A ~e{ki golman je pri rezultatu 1:0 „skinuo“ opasne {uteve Gedijure i Folana, da bi Xon Teri u posledwim minutima izbacio loptu sa gol-linije. Doma}in je zaslu`io makar po~asni pogodak. Rezultati 27. kola: Everton Man~ester junajted 3:1 (1:1), Arsenal - Sanderlend 2:0 (1:0), Vest Hem - Hal 3:0 (1:0), Vulverhempton - ^elzi 0:2 (0:1).

BUNDES LIGA

Tuga Bambija, radost Nevena [tutgart u gostima deklasirao Keln 5:1, Kakau ~etiri puta u metu. Suboti} strelac u pobedi Dortmunda, Bajernu samo bod protiv Nirnberga. Zoran „Bambi“ To{i} ne}e po dobrom pamtiti 20. februar 2010. godine, dan kada je prvi put od po~etka zaigrao za svoj novi klub Keln. Ali, zato }e

Neven Suboti}

ovaj datum pamtiti drugi srpski reprezentativci - Zdravko Kuzmanovi} iz [tutgarta i Neven SuboPRIJATEQSKA UTAKMICA

ti} strelac gola za Borusiju iz Dortmunda. I jo{ jedan ~ovek wegovo ime je Kakau, jer je dao ~etiri gola u pobedi [tutgarta nad Kelnom od 5:1! Zanimqivo 23. kolo Bundeslige. Osim ubedqivih pobeda Dortmunda i [tutgarta i ~etiri gola Kakua, ovo kolo obele`io je i kiks Bajerna koji je u gostima protiv Nirnburga osvojio samo bod. I sa tim bodom Bajern no}i na vrhu Bundeslige, ali Bajer iz Leverkuzena u nedequ gostuje Verderu u derbiju kola. [tutgart je protutwao kroz Keln i najavio napad na vrh tabele. Zdravko Kuzmanovi} bio je starter u ekipi „{vaba“, ba{ kao i Zoran To{i} u Kelnu. U razmaku od 30-ak minuta nema~ki fudbaler brazilskog porekla Kakau razneo je „jar~eve“ postigav{i het-trik, a potom i jo{ jedan u

drugom poluvremenu, posle gola Pogrebwaka. Ekipa Zdravka Kuzmanovi}a nastavila je lepu tradiciju na „Rajn stadionu“. Naime, [tutgart ne zna za poraz u Kelnu u posledwih pet me~eva, a Keln ~eka pobedu nad tim rivalom jo{ od oktobra 2000. godine! U posledwih {est me~eva odli~an skor [tutgarta - pet pobeda i samo jedan poraz. Dobra uvertira pred gostovawe Barselone u Ligi {ampiona u utorak uve~e. Neven Suboti} dao je prvi gol u pobedi Borusije Dortmund nad Hanoverom od 4:1. To je wegov ukupno osmi gol za „milionere“, ekipu u koju je do{ao 2008. godine. Sru{ena je i tradicija. Pet sezona Hanover nije izgubio u Dortmundu, a Borusija je ovim trijumfom prekinula niz od tri poraza. Iznena|ewe je i rezultat u Hamburgu. Samo 0:0 protiv Ajntrahta. Rezultati 23. kola: Hofenhajm Borusija Menhengladbah 2:2, Nirnberg - Bajern 1:1 (0:1), Keln [tutgart 1:5 (1:3), Borusija Dortmund - Hanover 4:1 (1:0), Hamburg - Ajntraht 0:0, Majnc Bohum 0:0.

In|ija - Radni~ki (NP) 2:1 (1:0)

Blater razmi{qa o video tehnologiji

BE[KA: Igrali{te Hajduka, gledalaca: 50, sudija : \. Maksimovi} (In|ija). Strelci: Koxo u 9. i Goli} u 75. minutu za In|iju, a Novakovi} (autogol) u 61. minutu za Radni~ki. IN\IJA: Poleksi}, Novakovi}, Joksimovi}, \urovi}, Omi}, Vu~eti}, Kosti}, Bubalo, Koxo, Karaxi}, Isidorovi}. Igrali su jo{: Vujasinovi}, Jak{i}, Jovanovi}, Goli}, Jahi}, Jankovi}, Nagli}, An|elkovi}, Markovi}, Dimitrov. RADNI^KI: Dizdarevi}, Sara~evi}, Rni}, Javorac, Puni{i}, Gaji}, Ivi}, Petrovi}, Romi}, Q. Keki}, Mari}. Igrali su jo{: Trifunovi}, ^eprwa, Skopqak, B. Keki}, Vani}, Isailovi}, Kne`evi}, Pa`in, Bale{evi}, Geri}, Nenadi}.

Predsednik Svetske fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater izjavio je da }e da razmotri plan uvo|ewa video tehnologije na utakmicama. Blater je izjavio da se protiv uvo|ewa video tehnologije u fudbalu, ali je posle sudijskih gre{aka na me~evima u Ligi {ampiona obe}ao da }e FIFA morati da preduzme neke mere. Bajern je pre nekoliko pobedio Fiorentinu 2:1 u prvom me~u osmine finala Lige {ampiona, a doma}i su do trijumfa stigli golom Klosea u 89. minutu iz o~iglednog ofsajda. Utakmicu je vodio norve{ki sudija Tom Hening Ovrebo. ^elnici Arsenala `alili su se na su|ewe Martina Hansona u porazu londonskog kluba od Porta rezultatom 2:1. - „Nisam gledao me~eve, ali kada sam ujutro ~itao novine video sam da su opet sudijske gre{ke u centru pa`we. Mogu da potvrdim da }e se na slede}em sastanku u Cirihu raspravqati o uvo|ewu video tehnologije, koja treba da pomogne sudijama. - rekao je Blater i dodao da }e ovaj sastanak biti odr`an 6. marta.

DNEVNIK

Ferguson: Skols je genije Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson izjavio je da bi voleo da Pol Skols da produ`i ugovor sa klubom sa „Old Traforda. Skols je genije. Odigrao je sjajno posledwih nekoliko utakmica, ali ovde moram da se ispravim. On stalno igra na najvi{em nivou. Odluku o produ`ewu ugovora prepusti}u samo wemu. Nema {anse da ga nagovaram, jer to ne bi bilo po{teno prema wemu. ^eka}u i nada}u se da }e mi re}i: [efe, igra}u jo{ jednu sezonu rekao je Ferguson. Skols je nedavno rekao da je nezadovoqan minuta`om i da bi na kraju sezone mogao da zavr{i karijeru. - Skols ne treba da razmi{qa o povla~ewu. Na terenu je pokazao {ta mo`e i mislim da bi mogao da igra jo{ godinu dana. - rekao je Ferguson. Skols (35) je ponikao u Junajtedu, a za prvi tim debitovao je 1994. godine. On je odigrao 630 utakmica za ekipu sa „Old traforda“ i postigao 147 golova.

Premijer liga odbila Portsmut Rukovodstvo Premijer lige saop{tilo je da Fudbalskom klubu Portsmut ne}e dozvoliti da prodaje igra~e van prelaznog roka. Uprava Premijer lige je razmatrala zahtev Portsmuta o transferu igra~a van prelaznog roka. Zahvalni smo Fudbalskoj asocijaciji (FA) i FIFA-i na pomo}i, ali odlu~ili smo da ne bi bilo prikladno da prihvatimo taj predlog. - saop{tila je Premijer liga. Portsmut se nalazi u te{koj finansijskoj situaciji, jer duguje oko 60 miliona funti. Engleski klub bi mogao da padne pod ste~aj i da bude izba~en iz Premijer lige. Portsmut je zbog toga zatra`io od Premijer lige dozvolu za prodaju igra~a van prelaznog roka. Klub je `eleo da proda Dejvida Xejmsa, Nadira Belha|a, Marka Vilsona i Kevina Prinsa-Boatenga.

Man}ini protiv plej-ofa Menaxer Man~ester sitija Roberto Man}ini izjavio je da se protivi ideji uvo|ewu plej-ofa za ~etvrto, posledwe mesto koje iz Premijer lige vodi u Ligu {ampiona, prenose mediji na Ostrvu. Direktan plasman u grupnu fazu Lige {ampiona iz engleskog {ampionata izbori}e tri prvoplasirana tima, dok }e ~etvrti morati da igra u tre}em kolu kvalifikacija za najkvalitetnije evropsko klupsko takmi~ewe. Pojedini menaxeri na Ostrvu predlo`ili su da ~etvrti, peti, {esti i sedmi tim iz Premijer lige igraju plej-of za mesto koje vodi u Ligu {ampiona. To nije dobra ideja. Igra~i igraju veliki broj utakmica tokom sezone, a zamislite da u maju igraju jo{ i plej-of za ~etvrto mesto“, rekao je menaxer Sitija, koji se trenutno nalazi na ~etvrtom mestu na tabeli u Premijer ligi sa 45 bodova.

UEFA kaznila Barselonu Evropska fudbalska unija (UEFA) kaznila je Barselonu s 30.000 evra, jer katalonski klub nije na vreme poslao obave{tewe o rasporedu treninga, koje predstavqa obavezu svih ekipa zbog obavqawa doping kontrola. Anti-doping komisija UEFA-e planirala je da poseti trening Barselone, koji je trebalo da bude odr`an u septembru pro{le godine posle trijumfa Katalonaca nad Rasingom (4:1) u me~u ~etvrtog kola Primere. ^etvorica kontrola UEFA-e nisu zatekli nijednog igra~a katalonskog kluba u trening centru Barselone, jer je trener @osep Gvardiola promenio termin treninga. ^elnici Katalonaca nisu obavestili UEFA-u o promeni termina treninga, a anti-doping kontrola nije mogla da bude obavqena. UEFA je zbog toga odlu~ila da kazni Barselonu s 30.000 evra, uslovno s 45.000, ako se ova gre{ka ponovi u naredne tri godine.


SPORT

DNEVNIK

^elnici FIFA organizova}e od 22. do 24. februara u San Sitiju, gradu udaqenom 250 kilometara od Johanesburga, trodnevni Radni sastanak kome }e prisustvovati delegacije svih u~esnika predstoje}eg Svetskog prvenstva, koje }e od 11. juna do 11. jula 2010. godine biti odr`ano u Ju`noj Africi. Re~ je o posledwem velikom zajedni~kom skupu predstavnika svih 32 saveza u~esnika Mondijala, na kojem }e biti analizirana sva va-

nom aspektu bezbednosti, marketingu i medicinskim aktuelnostima. Doneseni zakqu~ci bi}e obavezni za sve saveze u~esnike predstoje}e svetske smotre. Radnom sastanku ekipa prethodio je Medicinski kongres FIFA, kojem je prisustvovao i lekar na{e selekcije Mladenovi}, a koji je tako|e odr`an u San Sitiju. Lakovi} i Bo{kovi} su ju~e otputovali u Ju`nu Afriku. Oni }e tokom vikenda jo{ jednom obi}i

Radomir Anti}

`na pitawa uo~i organizacije najve}eg svetskog sportskog takmi~ewa u teku}oj godini. U delegaciji Fudbalskog saveza Srbije bi}e selektor Radomir Anti}, generalni sekretar Zoran Lakovi}, zamenik generalnog sekretara Neboj{a Ivkovi}, menaxer „A“ reprezentacije Aleksandar Bo{kovi}, komesar za bezbednost Milivoj Mirkov, doktor „A“ reprezentacije Miodrag Mladenovi} i direktor Upravnog odbora agencije „Plavi, plavi“ Jovan Burmaz. Oni }e, svako iz svog resora, u~estvovati na nizu sastanaka. U San Sitiju }e biti re~i o fudbalskim pitawima, nizu organizacionih pravila vezanih za prijavu igra~a i ostalih u~esnika, tehni~kim detaqima vezanim za same utakmice, prevozu reprezentacija, sme{taju u bazi~nim kampovima i transferima do hotela, pitawima iz domena rada sa predstavnicima medija, komplet-

izabranu bazu na{e reprezentacije, hotel Sanisajd Park u delu Johanesburga koji se zove Parktaun. Tako|e, izvr{i}e i dodatnu inspekciju stadiona na kojima }e trenirati izabranici Radomira Anti}a. U ponedeqak, pre polaska u San Siti, u hotelu Sanisajd bi}e kompletna delegacija na{eg Saveza predvo|ena selektorom Anti}em. Zavr{na zajedni~ka inspekcija u~ini}e da se defini{u svi detaqi neophodni za nesmetan boravak i rad reprezentativaca i wihovu pripremu za same utakmice. Podsetimo, Srbija }e u okviru grupe D na Svetskom prvenstvu igrati redom protiv Gane (Pretorija, 13. jun, 16.00), Nema~ke (Port Elizabet, 18. jun, 13.30) i Australije (Nelspruit, 23. jun, 20.30 sati). Dve prvoplasirane selekcije iz svake grupe nastavi}e takmi~ewe u osmini finala. Z. R.

15

NOVOSA\ANI SE DANAS PREDSTAVQAJU NAVIJA^IMA

RADNI SASTANAK U^ESNIKA MONDIJALA

Anti}ev pe~at na izbor baze

nedeqa21.februar2010.

Novi tim na proveri Sve ono {to su radili u prethodne tri sedmice na pripremama u Turskoj fudbaleri Vojvodine imaju priliku da danas demonstriraju pred navija~ima u me~u s Big bulom iz Ba~inaca. Nema sumwe da }e tribinice u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku biti solino popuwene, bez obzira na vemenske prilike, jer vesti koje su stizale iz Antalije dovoqno su provokativne da se novi tim i igra pod komandom Branka Babi}a na|e na proveri najvernijih navija~a. Kakav je to golgeter Bawalu~anin Nemawa Bilbija, da li je Makedonac Daniel Mojsov pun pogodak bez obzira na dva turska kiksa, da li je Du{an Nestorovi} prebrodio krizu, mo`e li Slobodan Novakovi} odmah u prvih jedanaest, {ta da Vo{in sever o~ekuje od sadika Adamsa iz Gane....Sve su to pitawa na koja navija~i novosadskih crveno-belih `ele {to pre da dobiju odgovor i da se sami, na licu mesta, uvere u pri~e koje su do wih stizale danima iz Antalije. Dobri rezultati, a dve pobede i ~etiri remija u me~u s kvalitetnim rivalima to svakako jesu, su odli~na pozivnica za dana{wi duel. Uostalom, mogu}e je da danas i publika i {ef stru~nog {taba Branko Babi} sa saradnicima vide kakav ih je “poklon” u

Vuk Mito{evi} i Janko Tumbasevi} u me~u sa Saturnom

vidu Gruzijca Giorgija Mereba{vilija do~ekao po dolasku u Veternik. Ho}e li Vojvodina biti ja~a ili slabija, mo`e li da iznenadi Partizan u polufinalu Lav kupa Srbije i da smawi znatan zaostatak za vode}im beogradskim dvojcem, na neke od ovih pitawa odgovori }e mo}i da se nazru ve} posle dana{we utakmice.

I na kraju, a slobodno je moglo da bude i na po~etku, dana{wi kontrolni susret s timom iz Ba~inaca treba da poka`e koliko mogu Vo{ina deca. Sigurni smo da }e Aleksandar Katai, Vuk Mito{evi}, Daniel Faber i Ogwen Mudrinski ( \or|e [u{war trebalo bi da se pridru`i vr{wacima u reprezentaciji) imati {ta da demonstriraju i u dana-

{wim rolama, a na publici je da proceni i nasluti wihove domete. Sve ovo dovoqni su razlozi da dana{wa generalka pred prvenstveni duel s kulskim Hajdukom (27. februara) bude soldino pose}ena. Utakmica Vojvodina – Big bul igra se danas u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku od 14.30 sati. S. S.

Golubovi bez krila Spartak Zlatibor voda – Radni~ki (S) 0:1 (0:0) HORGO[: Igrali{te Horgo{a, gledalaca: oko 50. Sudija: Vasi} (Subotica). Strelac: Paunovi} u 61. minutu. SPARTAK: Jovani}, Stevanovi}, [arac, Simovi}, Brati}, Oletu, Miri}, Torbica, Veselinov, Ubiparip. Vujaklija. Igrali su jo{: Veselinovi}, Adamovi}, Noskovi}. RADNI^KI: @aklula, Vukovi}, Vidovi}, \okovi}, Dabi}, Stojkovi}, Mi{an, Paunovi}, ]ovin, Peruni~i}, Resanovi}. Igrali su jo{: ^ampar, Leki}, Medi}, Zeli}, Baqak, Keni}, @drwa, Stoisavqevi}. Po povratku iz Tunisa, gde su boravili tokom tronedeqnih zimskih priprema, fudba-

leri Spartak Zlatibor vode su odigrali novi prijateqski me~. Na terenu u Horgo{u su pora`eni od Radni~kog iz Sombora sa 0:1 (0:0), a obe ekipe su propustile nekoliko prilika. Po~etnu inicijativu su imali doma}i nakon slobodnih udaraca Torbice i [arca, ali je prvu pravu priliku imao gostuju}i tim. Posle asistencije Resanovi}a Paunovi} je izbio sam pred golmana Jovani}a, ali je wegov {ut zavr{io pored gola Spartaka. Golubovi su uzvratili u 31. minutu. Prvo je posle kornera Torbice glavom poku{ao Simovi}, a potom je makazicama poku{ao Miri}, atrak-

tivno, ali ne i dovoqno efikasno. Kao i u prvom delu Spartak je na po~eku pretio iz Slobodnih udaraca, najboqu priliku je imao Torbica, ali je sigurni @akula jo{ jednom bio na mestu. Gol odluke pao je u 61. minutu. Posle prekida je loptu na ivicu {esnaesterca namestio Paunovi}, koji odli~no izvodi slobodan udarac i posti`e gol za pobedu wegove ekipe. Do kraja me~a je bilo nekoliko poluprilika, a najboqu {ansu je u 87. minutu imao doma}i tim. Posle akcije Adamovi}a i Torbice dobro je glavom poku{ao Noskovi}, ali je @akula ponovo bio na mestu. N. S.

VLADAN LUKI] SMATRA DA JE REGIONALNA LIGA IMAGINARNA TVOREVINA

Nema uslova za ligu bez briga Tokom svake zimske pauze povede se pri~a o organizaciji nekakve regionalne lige na prostoru biv{e Jugoslavije. Mere se dobre i lo{e strane, brine o budu}nosti popularnog sporta na ovim prostorima. Predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} argumentovano, putem klupskog sajta, objasnio je da u ovom trenutku „fudbalsko povezivawe“ na regionalnom principu nerealno i predstavqa proizvod ma{te nekih qudi.... - Pitawe organizovawa regionalne lige je tema za klubove, a ne problematika kojom treba da se bave fudbalski savezi dr`ava biv{e Jugoslavije. Dakle, o tome da li nam je potrebna takva liga odluku treba da donesu klubovi, a pre svih Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina u dogovoru sa drugim fudbalskim klubovima. Ukoliko je neko od nadle`nih u FSS sa bi-

stavnicima Partizana i Vojvodine ako budemo ikada razgovarali o tome. Mi smo naravno, klub otvoren ka novim idejama i nijednu nikada unapred i zauvek ne odbacujemo ali u vezi sa regionalnom ligom situacija je trenutno jasna. Crvena zvezda smatra da nisu ispuweni osnovni bezbedonosni uslovi za odr`avawe utakmica regionalne lige kao i da trenutno nema ni sportskih, ni finansijskih razloga da se takva liga osniva. Luki}u je krenuo u obrazlagawe onih vitalnih elemenata koji ~ine jedno takmi~ewe. - Krenimo od sportskih razloga. U ovom trenutku, u zemqama biv{e Jugoslavije izuzev Dinama i Hajduka nema klubova koji su kvalitetniji od onih iz srpske Jelen Super ligu. Ne `elimo nikoga da uvredimo, ali u Sloveniji,

Su|ewe Pitawe arbitra`e je posebno „bolno“ za Vladana Luki}a. - Pojavquje se i problem su|ewa u takvoj ligi. Crvena zvezda smatra da su srpske sudije daleko najboqe ako se uzmu u obzir zemqe biv{e Jugoslavije. Dakle, po{to bi se u regionalnoj ligi sudilo po „kqu~u“ opao bi kvaliitet deqewa pravde jer bi bilo mawe srpskih sudija. Prema tome u projketa se ne mo`e bez stava na{e sudijske organizacije- smatra Luki}. lo kim razgovarao na temu regionalne Lige, to je u~inio bez saglasnosti Crvene zvezde i sigurno nije zastupao na{e stavove – iskreno ka`e Luki}. Sledi decidiran stav Zvezde o formirawu regionalne lige. - Rano je za zajedni~ku ligu klubova iz zemaqa biv{e Jugoslavije. Na{ stav }emo predo~iti pred-

Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori nema adekvatnog kvaliteta. Dakle, rasturili bi smo srpsku ligu da bi smo pravili ligi sa Hajdukom i Dinamom!? Ako smo kod toga, ima mnogo kvalitetnijih klubova u Rumuniji i Bugarskoj. Posebno zanimqiva stavka su finansije.

Termini Dodatni problem je „kalendar“ takmi~ewa. - Niko ne razmi{qa o terminima. Naravno da nemamo dovoqno praznog hoda. Dakle, regionalno takmi~ewe bi se odvijalo na u{trb doma}ih. Pogledajte ko{arku. Tamo se regionalna liga (koja ni posle skoro deset godina ne daje kvalifikacije za Evroligu) igra od oktobra do aprila da bi se potom doma}e lige organizovale na brzinu, od aprila do juna. Na{a fudbalska liga po~iwe u avgustu, kvalifikacije za evropska takmi~ewa u julu tako da bi se igrawem doma}e i regionalne lige skoro ukinula letwa pauzakonstatovao je Luki}.

Vladan Luki}

- Organizovawe regionalnog takmi~ewa pove}alo bi tro{kove na{ih klubova. Morali bi smo da putujemo u Qubqanu, Split, Sarajevo, Podgoricu ili Skopqe avionom. Pored toga, ta liga bi morala da ima sredstva za sme{taj na{ih ekipa, dan ranije u svakom gradu u kome se igra utakmica kao i za pla}awe sudija i drugih slu`benih lica. Prema gruboj proceni, nama bi u~e{}e u takvoj ligi pove}alo tro{kove za najmawe 500 hiqada evra godi{we po klubu. Pri~a da bi na{i stadioni bili puniji je tako|e na staklenim nogama. Nesumwivo je da bi dolazak Dinama i Hajdu-

ka izazvao ve}e interesovawe gledalaca kao i dolazak Zvezde ili Partizana kod wih. Me|utim, vi{e gledalaca }e do}i da gleda Zvezda – Jagodina nego {to bi gledalo na{u utakmicu sa Koprom, Rijekom ili Sarajevom. [to se dolazaka velikih sponzora ti~e, podseti}u da }e se posledice svetske ekonomske krize ose}ati jo{ najmawe dve godine pa se ne mo`e o~ekivati priliv velikog novca Stav UEFA, tako|e, je va`an segment u ovoj storiji.. - UEFA sigurno ne bi marginalizovala doma}e lige, li{avaju}i klubove koji igraju u wi-

ma u~e{}a u kvalifikacijama za evropska takmi~ewa. Ako bi se to desilo i ako bi se u Evropu i{lo samo kroz regionalnu ligu tada bi doma}a takmi~ewa izgubila smisao i prestala bi da postoje. Da li se mo`e o~ekivati da pored doma}ih liga i neka nova regionalna dobije dodatni prolaz prema evropskim takmi~ewima? Malo je verovatno. Ne igra se ba{ tako kvalitetan fudbal na ovim prostorima, niti postoje ozbiqni sponzori koji ula`u u fudbal, niti televizije daju ozbiqniji novac za TV prava da bi evropska ku}a fudbala brzo razmi{qala u tom pravcu. Ukoliko nema dodatnih mesta za evropska takmi~ewa za klubove regiona , dobili bi ligu bez briga. U problemu bi bili sropski fudbalski centri. - Ulazak tri ili ~etiri kluba iz Srbije u regionalnu ligu doveo bi u narednih nekoliko godina do svo|ewa ostalih fudbalskih klubova Srbije na amaterski ili poluprofesionalni nivo. To bi dovelo do ga{ewa tra-

dicionalnih fudbalskih centara u Srbiji. Crvena zvezda veruje da je posao svih fudbalskih funkcionera u Srbiji da prvo razvijemo na{u ligu i poja~amo konkurenciju u woj. Va`no je da se ulo`i novac u sportsku infrastrukturu, da se uvedu reflektori kako bi stvorili uslove za igru u ve~erwim terminima, da se nedeqa - 20.00 ~asova uvede kao za{ti}eni termin doma}eg fudbala i da se radi organizovano na dovo|ewu ve~eg broja gledalaca na stadione. Zvezda `eli da puni stadione u Novom Sadu, Jagodini, Kru{evcu, ^a~ku, Subotici, Smederevu i Po`arevcu kao i da u~inimo sve da se ponovo podignu tradicionalni fudbalski centri kao {to su Ni{, Zrewanin i Kragujevac. Ne vidimo smisao u tome da punimo stadion u Kopru a ne u Subotici ili ^a~ku. Pred nama je puno posla da oja~amo i razvijemo srpsku fudbalsku ligu a ne da tro{imo energiju na imaginarnu regionalnu ligu- konstatovao je na kraju prvi ~ovek crveno- belih Vladan Luki}. Z. Rangelov


SPORT

nedeqa21.februar2010.

c m y

16

DNEVNIK

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Svindalu zlato u superveleslalomu Zlatnu medaqu u superveleslalomu na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru osvojio je Norve`anin Svindal, srebro je pripalo Amerikancu Mileru, a bronza jo{ jednom takmi~aru iz SAD, Endrjuu Vajbrehtu. Aksel Lund Svindal, pro{logodi{wi pobednik Svetskog kupa, stigao je do zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Vankuveru sa rezultatom 1.30,34. Norve`anin je dva dana ranije osvojio srebro u spustu. Najve}e iznena|ewe priredio je osvajawem bronzane medaqe Endrju Vajbreht. Amerikanac ima 24 godine, u Vankuveru je stigao do pobedni~kog postoqa, a najboqi plasman u Svetskom kupu u karijeri su mu tri 11. mesta.

- Puno sam radio da bih stigao do ovoga - rekao je posle trke i dodao da je bio rastere}en posle uspeha u spustu i osvojene medaqe. - Rezultat je bio posledwa stvar o kojoj sam razmi{qao kada sam krenuo. Znao sam da imam srebro i da mogu samo boqe. Rekao sam sebi - u`ivaj i daj sve od sebe.

Jo{ jedna pobeda Marit Bjergen Norve`anka Marit Bjergen osvojila je svoju drugu zlatnu i tre}u ukupno medaqu na Igrama u Vankuveru u dohvatnoj trci na 15 kilometara. Za sada najuspe{nija u~esnica Igara pre{la je

smogodi{wakiwa iz Trondhajma, „odlepila se“ na polovini drugog dela staze i liniju ciqa pre{la sa skoro devet sekundi prednosti u odnosu na drugoplasiranu Anu Hag.

Doma}inima zlato u mu{kom skeletonu Kana|anin Xon Montgomeri osvojio je zlatnu medaqu u skeletonu u vremenu 3:29.73 minuta iz ~etiri vo`we, donev{i doma}inu ~etvrto zlato na ZOI. Montgomeri je bez gre{ke izvezao posledwu vo`wu na sankama, prestigav{i do tada vode}eg Martinsa Dukursa iz Letonije, koji je napravio veliku gre{ku

ber. Ejmi Vilijams je vodila i posle tri trke, druga je bila doma}a takmi~arka Melisa Holingsvort ali je Kana|anka u posledwem nastupu bila nesigurna pa je zavr{ila na petom mestu. Bez odli~ja je ostala i Amerikanka Noel Pikus-Pejs, a dve Nemice su krenule sa pozicija tri i pet u posledwu trku. Prvo je vo|stvo preuzela Awa Huber i bila prva do nastupa Kerstin Simovjak. Od trenutka kada je ona zavr{ila trku bilo je jasno da bar jedna medaqa u skeletonu ide u Nema~ku. Usledio je lo{ nastup Melise Holingsvort pa je po~elo slavqe Nemica. Ejmi Vilijams ih je prestigla ali nije uspela da ih rastu`i, obe su do{le do olimpijskih medaqa. I Awa Huber i Kerstin Simovjak u~estvovale su na prethodnim Igrama ali nisu bile na pobedni~kom postoqu. Vlijamsova dvadsetosmogodi{wakiwa iz Kembrixa, nekada{wa nada britanske atletike na 400 metara osvojila je srebrnu medaqu na posledwem {ampionatu sveta 2009. godine u Lejk Plesidu. Prva je Britanka koja je osvojila medaqu u Vankuveru i prva predstavnica Ujediwenog Kraqevstva koja je osvojila zlatno olimpijsko odli~je na zimskim Igrama u nekom individualnom sportu od 1980. godine kada je Robin Kazins pobedio u umetni~kom klizawu.

Petra Majdi~ zavr{ila sezonu Aksel Lund Svindal

Na svetskom prvenstvu ima tri starta i jedno 39. mesto. Na olimpijskoj stazi bio je hrabar i brz i stigao do istorije.

stazu podeqenu na 7,5 kilometara koji se tr~e klasi~nim i 7,5 slobodnim stilom za 39 minuta, 58 sekundi i jednu desetinku,

u posledwoj krivini ~etvrte vo`we ~ime je „ispustio“ zlatnu medaqu za samo sedam stotinki. Bronza je pripala Rusu Alek-

[on Vajt i Kim Ju Na najboqe pla}eni U~e{}e na Olimpijskim igrama stvar je presti`a za sve takmi~are, i dok va`i izreka „va`no je u~estvovati“, neki od wih se, ipak, izdvajaju. Magazin Forbs je napravio listu najboqe pla}enih sportista koji u~estvuju na 21. Zimskim Olimpijskim igrama, a u obzir su uzeti honorari, novac zara|en na takmi~ewima, kao i marketin{ki prihodi. Me|utim, u obzir nisu uzeti hokeja{i jer plate nekih od wih mogu da se porede sa ukupnim prihodom svih desetoro sportista koji se nalaze na listi. Borba za medaqe bila je vi{e nego uzbudqiva, u samo tri stotinke „stali su“ Vajbreht i dvojica mawe sre}nih, Italijan Verner Hel i kanadski skija{ Erik Gvaj. Italijani imaju razloga da budu zadovoqni nastupima svojih skija{a jer su u sedam najboqih i Inerhofer i [taudaher, a tri mesta u prvih deset ipak su samo razo~arawe za [vajcarce. Janka je bio osmi, Grinefelder deveti a Didije Ku{e deseti. Razlika izme|u prvoplasiranog Svindala i Austrijanca Bewamina Rajha koji je zavr{io na 14. mestu bila je stotinku vi{e od sekunde, a 1,01 sekunda. Dvadesetsedmogodi{wi Svindal imao je ozbiqnu povredu kolena u oktobru a novogodi{we praznike proveo je le~e}i se od gripa.

Prvo mesto na listi najpla}enijih u~esnika Igara u Vankuveru podelili su dvostruki olimpijski {ampion u snoubordru, u disciplini halfpajp, [on Vajt i Kim Ju-Na iz Ju`ne Koreje, svetska {ampionka u umetni~kom klizawu. Wih dvoje su u pro{loj godini zaradili po {est miliona evra, a na tre}em mestu, sa zaradom od 2,2 miliona evra nalazi se Lindzi Von, koja je u dosada{wem delu 21. Zimskih Olimpijskih igara osvojila zlato u spustu.

ostaviv{i konkurentkiwe realtivno daleko iza sebe. Dramati~na borba za jo{ dve medaqe zavr{ila se sre}no za srebrnu [ve|anku Anu Hag i Justinu Koval~ik iz Poqske koja je za stoti deo sekunde bila br`a od ~etvrtoplasirane norve{ke

sandru Tretjakovu u vremenu 3:30.75 minuta. Tridesetogodi{wi Montgomeri je tako do{ao do drugog uzastopnog olimpijskog zlata za Kanadu u mu{kom skeletonu, nakon {to je Daf Gibson trijumfovao pre ~etiri godine u Torinu. Montgomeri je

Ejmi Vilijams

Marit Bjergen

takmi~arke Kristin Stermer Steira. Na polovini staze [arlota Kala, pobednica trke na 10 kilometara bila je boqa od kasnijih osvaja~ica medaqa ali je zavr{ila na osmom mestu. Kristina Smigun-Vaehi je odustala. Posle prvih „klasi~nih“ 7,5 kilometara vodile su Italijanka Arijana Folis i Finkiwa Aino-Kaisa Sarinen ali drugi deo staze koji se prelazi slobodnim stilom bio je prete`ak za wih. Bjergenova, dvadeseto-

prvu vo`wu zavr{io na drugom mestu iza favorizovanog Dukursa, da bi zatim pobedio u naredne tri, sa ukupnim vremenom 3:29.73 minuta.

Ejmi Vilijams posle 30 godina Zlatnu medaqu u skeletonu u konkurenciji `ena osvojila je Britanka Ejmi Vilijams. Drugo i tre}e mesto osvojile su Nemice, Kerstin Simovjak i Awa Hu-

Slovena~ka kros kantri skija{ica Petra Majdi~ zavr{ila je takmi~arsku sezonu zbog povrede rebara. Majdi~ je osvojila bronzanu medaqu u kros kantri skijawu u individualnom sprintu, a u~estvovala je u trci iako se te{ko povredila na treningu. Portparol slovena~kog tima Branislav Dimitrovi~ rekao je da Majdi~ nije bila svesna koliko je ozbiqna povreda sve dok nije oti{la u bolnicu posle trke, dodav{i da }e za sada ostati u bolnici i da su „Olimpijske igre i takmi~arska sezona za wu zavr{ene“. Majdi~ se povredila u sredu na treningu, uo~i kvalifikacija za trku u individualnom sprintu. Slovenka se okliznula tokom zagrevawa, upala u jarak i polomila ~etiri rebra. Lekari reprezentacije su posle pregleda ustanovili da je samo lak{e povre|ena i dozvolili joj da se takmi~i. Majdi~ je ostvarila dobar rezultat u kvalifikacijama i uspela je da se plasira u finale. Ona je pod velikim bolovima u~estvovala u trci, a po ulasku na ciq pala je na sneg i onesvestila se, posle ~ega je primqena u bolnicu. Majdi~ je insistirala da se pojavi na ceremoniji dodele medaqa, a lekari su joj pomogli da se popne na pobedni~ko postoqe. Me|unarodna federacija za bob i skeleton saop{tila je da je Kanada ulo`ila protest zbog {lema koji je pobednica u skeletonu Ejmi Vilijams koristila. Kana|ani su ulo`ili protest zbog „spojlera“ na vrhu kacige koju je Vilijamsova nosila i koji su doprineli boqoj aerodinamici. Kako prenosi AP, `alba je „detaqnija nego ona koju su SAD dan ranije podnele na istu temu, zbog mawih useklina na kacigi“. Ipak, drugoplasirana Nemica Awa Hubner smatra da je Vilijamsova zaslu`eno osvojila zlatnu medaqu. - Bio je to savr{en nastup. Ona je pravi olimpijski {ampion - rekla je Nemica. ^etvrtoplasirana Noel Pikus-Pejs iz SAD vozila je svoju posledwu trku u karijeri i bronzana medaqa joj je izmakla za deset stotih delova sekundi.

Oksana Domina i Maksim [abalin

- Znala sam da ne}u biti zadovoqna ukoliko ne budem dala sve od sebe. Mislim da sam to i uradila - rekla je 27-godi{wa sportistkiwa.

Domnina i [abalin vode Oksana Domnina i Maksim [abalin iz Rusije vode posle prvog dana takmi~ewa plesnih parova. Wih dvoje su, igraju}i uz Tango romantika, stekli prednost u odnosu na konkurente osvojiv{i 43,76 bodova. Iza aktuelnih svetskih {ampiona posle obaveznog dela programa su Kana|ani Tesa Virtu i Skot Moar koji su, uz zaglu{uju}u podr{ku u Pacifik Koloseumu, stigli do ocena vrednih 42,71 i Amerikanci Meril Dejvis i ^arli Vajt sa 41,47. Razlika iz-

dok je u drugom me~u [vedska dobila Belorusiju sa 4:2. Dvostruki strelac za pobednika bio je Kimo Timonen, dok su golove jo{ postigli Tuomu Rutu, Jarko Rutu i Joni Pitkanen. Me~ je obele`io i petostruki olimpijac Temu Selane koji je svojom 37 asistencijom postavio novi rekord u poenima Zimskih Olimpijskih Igara. Finska sada deli prvo mesto grupe C sa [vedskom i skorom 2-0, dok Nema~ka i Belorusija imaju po dva poraza. Druga asistencija koju je Selane imao na me~u dovela je finskog reprezentativca na ukupnih 37 poena na Zimskim Olimpijskim Igrama. Selane, koji je prvi put nastupio 1994. godine u Lilehameru, sada ima ukupno 20 golova i 17 asistencija, ~ime je prestigao Valerija Harlamova (Rusija), Vlastimila Bubnika (biv{a ^ehoslova~ka) i Harija Votsona (Kanada). [vedska nije imala previ{e problema sa Belorusijom, slave}i sa 4:2. Strelci za pobedni~ku ekipu bili su Daniel Alfredson (dva), Daniel Sedin i Johan Francen, dok je Dmitrij Miale{ka postigao oba za Belorusiju. U najve}em derbiju dosada{weg toka Zimskih Olimpijskih Igara, [vedska }e se u nedequ sastati sa Finskom u borbi za prvo mesto u grupi C, u reprizi velikog finala iz 2006. godine. Pobednik }e obezbediti direktan plasman u plej-of rundu, dok }e u subotu Nema~ka i Belorusija igrati za prvu pobedu na olimpijskom turniru. U drugoj utakmici 2. kola B grupe Olimpijskog turnira za hokeja{e reprezentacija ^e{ke je sa-

Hokeja{i Finske su lako pobedili Nema~ku (5:0)

me|u prvoplasiranog para i osmoplasiranih [ined i Xona Kera iz Velike Britanije je samo 6,7 bodova pa }e originalni program, dati odluku o osvaja~ima medaqa.

Pobede Finske, [vedske i ^e{ke Hokeja{i Finske savladli su Nema~ku sa 5:0 u me~u drugog kola grupe C na ZOI u Vankuveru,

vladala Letoniju sa 5:2 i preuzela prvo mesto na tabeli sa maksimalnih {est bodova. Golove za ^e{ku postigli su David Krejci, Toma{ Plekanec, Jaromir Jagr, Toma{ Kaberle i Patrik Elias, dok su strelci za Letoniju bili Krisitaps Sotnieks i Girts Ankipans. Posle dva kola ^e{ka vodi sa {est bodova, ispred Rusije sa ~etiri, Slova~ke sa dva i Letonije koja je bez bodova.

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. SAD 2. Norve{ka 3. Nema~ka 4. Kanada 5. J. Koreja 6. [vajcarska 7. Francuska 8. Kina 8. [vedska 10. Austrija 10. Rusija 12. Holandija 13. Australija 13. Slova~ka 15. ^e{ka 16. V. Britanija 17. Poqska 18. Letonija 19. Italija 20. Japan 21. Belorusija 22. Estonija 22. Finska 22. Kazahstan 25. Hrvatska 25. Slovenija

zlato 6 5 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 6 3 5 3 2 0 1 1 1 2 2 1 1 1 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

bronza ukupno 8 20 2 10 4 13 1 8 0 5 1 4 4 7 1 4 1 4 2 5 2 5 1 3 0 2 0 2 1 2 0 1 1 3 0 2 3 4 2 3 1 2 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1


PRIJATEQSKA UTAKMICA U BEOGRADU

Delfini potopili Kana|ane Srbija - Kanada 15:2 (4:0, 4:0, 3:1, 4:1) Srpski vaterpolisti ubedqivo su savladali reprezentaciju Kanade u prijateqskoj utakmici na beogradskom „Ta{majdanu“ sa 15:2 (4:0, 4:0, 3:1, 4:1). Utakmica je igrana u okviru priprema na{e reprezentacije za susret ~etvrtog kola Svetske lige, koji }e izabranici Dejana Udovi~i}a odigrati u utorak u Istambulu sa reprezentacijom Turske. Ina~e, bila je ovo prva zvani~na utakmica na{ih reprezentativaca pred beogradskom publikom, od kada su letos u Rimu osvojili titulu svetskog prvaka. Ve} od starta bilo je jasno da }e na{i momci lako iza}i na kraj sa Kana|anima, koje vodi nekada{wi golman jugoslovenske reprezentacije Dragan Jovanovi}. Posle dve

~etvrtine na semaforu je stajao rezultat od 8:0. Tek u tre}oj deonici Kana|ani su do{li do prvog gola, a do kraja postigli su samo jo{ jedan i to u ~etvrtoj deonici. Najefikasniji u na{im redovima bili su Marko Avramovi} i Du{ko Pijetlovi} sa po tri gola. Po dva gola dali su Boris vapenski, Stefan Mitrovi} i Nikola Ra|en, a po jedan Milo{ ]uk, Milan Aleksi} i Andrija Prlainovi}. I Srbi i Kana|ani nastupili su oslabqeni. Kod na{ih nije bilo Vawe Udovi~i}a, Filipa Filipovi}a, Petra Filipovi}a i Uro{a Kalini}a. Pripreme na{e reprezentacije i Kanade zavr{avaju se danas, a sutra }e biti poznat spisak putnika za Istambul. G. M.

c m y

SPORT

DNEVNIK

MILO[ BARI[I] O PREKINUTOM DERBIJU VOJVODINA @ELEZNI^AR - CRVENA ZVEZDA

Upropa{}en spektakl Sve je odisalo na veliku rukometnu predstavu u derbiju 17. kola Vojvodina @elezni~ar - Crvena zvezda. Sjajna atmosfera koja odavno nije vi|ena u maloj sali novosadskog Spensa tribine ispuwene do posledweg mesta, s jedne strane na{li su se Vo{ini simpatizeri naoru`ani navija~kim rekvizitima, a s druge preostali poklonici rukometa `eqni u`ivawa u svim dra`ima koji sa sobom nose borbe savremenih gladijatora.

re~ima slu`benih lica, u sali bili stvoreni uslovi da se utakmica nastavi (ispra`wen deo tribine gde su bili navija~i). - Svima nama igra~ima jako je `ao {to je me~ prekinut na takav na~in i {to je upropa{}en rukometni spektakl - pri~a razo~arano Milo{ Bari{i}. - Puna hala ~inilo nas je ponosnim, lepo smo se ose}ali, pa nije ni ~udno to {to smo igrali kao u transu. Na`alost, ~iwenica je da je petarda pala i eksplodirala dva-tri mestra od Zvezdine

KUP RADIVOJA KORA]A

Partizan preokretom do finala Partizan - Hemofarm 69: 64 (13:24, 19:24, 21:6, 16:10) Ko{arka{i Partizana brani}e titulu u Kupu Radivoja Kora}a, po{to su u Ni{u u polufinalu savladali ekipu Hemofarma rezultatom 69:64 (13:24, 19:24, 21:6, 16:10). Najefikasniji igra~ Partizana bio je Bo Mekejleb sa 22 poena, dok je Du{an Kecman dodao 13. Kod Hemofarma su se istakli Stefan Markovi} i Milan Ma~van sa po 15 poena. Trener Hemofarma @eqko Lukaji} iznenadio je kolegu Du{ka Vujo{evi}a `estokim tempom na startu me~a. Vr{cani su fenomenalno otvorili me~ i napravili seriju od 8:0, pre svega zahvaquju}i veoma raspolo`enom Bojanu Krstovi}u i Ma~vanu. Hemofarm do

ja je pobedila Barselonu i Panatinaikos u Evroligi. „Stegli“ su „crno-beli“ obranu na ~elu sa Aleksom Mari}em, a razigrao se i Kecman (dve trojke), pa su Beogra|ani za samo pet minuta napravili seriju od 16:0. Hemofarm u tim trenucima nije imao re{ewe u napadu, a u tre}oj ~etvrtini Vr{a~ani su ubacili samo {est poena. Partizan je prvi put poveo u 58. minutu (63:61), a kqu~ni momenti me~a odigrali su se u posledwih pola minuta. Bo Mekejleb je 22 sekunde pre kraja me~a soloprodorom doveo „crnobele“ u vo|stvo od 65:63 posle o~iglednog faula u napadu nad Markovi}em. U narednom napadu upravo je Markovi} sa loptom iza{ao u aut, da bi u narednom napadu Aleksan-

I tako je bilo sve do 30. minuta , Vojvodina je dominirala terenom predvo|ena sjajnim Milo{em Bari{i}em, koji je imao odli~nu podr{ku Nemawe Suxuma i Marka Radoji~i}a, dobrano nadvisiv{i Zvezdu (16:11) da bi zbog neodgovornosti jednog gledaoca koji je bacio petardu bila prekinuta (16:13). Petarda se na{la u blizini Zvezdine klupe, posle ~ije eksplozije je trener Beogra|ana pao kao poko{en. Ubrzo je preba~en u Klini~ki centar Vojvodine, a rukovodstvo Zvezde nije `elelo da nastavi susret iako su, prema

Novosa|anke u plej-ofu Novi Sad Pionir petrol - [umadija 3:1 (25:15, 24:26, 25:14, 25:17)

Duel Mari}a i Ma~vana

PRVA MU[KA LIGA Ma{inac - Novi Sad 64: 74

dar Ra{i} deset sekundi pre kraja pogodio dva slobodna bacawa i re{io pitawe pobednika. „Crno-beli“ }e u nedequ u finalu nacionalnog kupa igrati sa pobednikom me~a izme|u FMP i Radni~kog iz Kragujevca, koji je na programu ve~eras od 20.30 ~asova. Intereantno da je FMP u polufinalu savladao Crvenu zvezdu s 79:76.

Odli~na igra Stojakovi}a Ko{arka{i Wu Orleansa pobedili su Indijanu rezultatom 107:101 u no}a{wem me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Vest sa 29 poena, dok je srpski internacionalac Predrag Stojakovi} postigao 17 poena i imao osam skokova i dve asistencije za 35 minuta u igri. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Grenxer sa 29 ko{eva. ^ikago je pobedio Minesotu 100:94. U pobedni~kom timu najboqi je bio Hinrih sa 20 poena. U redovima Minesote istakao se Bruer, koji je postigao 19 poena. Aleksandar Pavlovi} je proveo na terenu samo devet minuta, a za to vreme postigao je tri poena.

Darko Mili~i} nije ulazio u igru. Juta je nadigrala Golden Stejt 100:89 uz odli~nu igru Buzera, koji je ubacio 20 poena i imao 16 uhva}enih lopti. Najefikasniji u timu iz Golden Stejta bio je Votson sa 22 ko{a, dok Vladimir Radmanovi} nije ulazio u igru. U ostalim no}a{wim utakmicama NBA lige postignuti su slede}i rezultati: Klivlend - [arlot 93:110, San Antonio - Filadelfija 94:106, Denver - Va{ington 97:107, Milvoki - Detroit 91:85, Majami - Memfis 100:87, Toronto - Wu Xersi 106:89, Dalas - Orlando 95:85, Atlanta - Feniks 80:88 i Boston - Portland 96:76.

Zagrebu trofej u Kupu Ko{arka{i Zagreba osvojili su ve~eras pehar namewen osvaja~u hrvatskog kupa po{to su u finalu pobedili favorizovanu Cibonu rezultatom 81:74. Zagrebu je ovo drugi trofej u kupu u posledwe tri sezone. Igra~ utakmice bio je centar „`utih“ Luka @ori} koji je imao u~inak od 24 poena i pet skokova, Damir Mulaomerovi} je ubacio 20 poena uz 6 asistencija, a Krunoslav Simon dao je 13. Amerikanac Xamont Gordon i Bojan Bogdanovi} postigli su po 17 poena a Marko Tomas 16.

U Zvezdi ogor~eni Rukometni klub Crvena zvezda danas }e odr`ati konferenciju za novinare na kojoj }e biti re~i o incidentu u Novom Sadu na utakmici sa Vojvodinom, kada je petarda pala blizu trenera Butulije. . Posle 20 minuta uprava Zvezde je povukla igra~e sa terena, iako je policija ispraznila deo tribina na kojoj su bile „radikalne“ grupe navija~a Vojvodine odakle je i do{la eksplozivna naprava“, navodi se u saop{tewu Zvezde. Butuliji je, navodi Zvezda, usled eksplozije topovskog udara, o{te}en slu{ni nerv. On je najpre preba~en u Hitnu pomo} u Novom Sadu, odakle je preve`en u beogradski Klini~ki centar. -Prema preliminarnim nalazima lekara, Butulija je zadobio o{te}ewe slu{nog nerva, privremeni poreme}aj ravnote`e i hematom na glavi. Tek }e se u ponedeqak, na dodatnom ispitivawu, znati da li }e, i u kojoj meri, imati trajno o{te}ewe sluha. - saop{tila je Zvezda. Rukometni klub Crvena zvezda ogor~en je de{avawima u Novom Sadu. -Niko normalan ne mo`e a da se ne zapita: Da li je to mogu}e? Na `alost, jeste! Ovakav propust organizatora i ovakav huliganski ispad je bez presedana u rukometnom sportu u Srbiji, i ne samo u rukometnom. Utakmica je, i bez ovoga, od starta, bila po sistemu ‘na krv i no`’. Atmosfera je, namenski, bila pregrejana i sklona pucawu. - isti~e Zvezda. Na sajtu Zvezde tra`i se od policije da na|e vinovnika incidenta, odnosno osobu koja je bacila topovski udar, a od Rukometnog saveza da reaguje i re{i utakmicu. - Jedino razumno i realno re{ewe je registrovawe utakmice slu`benim rezultatom 0:10. Koliko da ne bude zabune, nikom nije stalo do bodova na ovakav na~in! Nisu dva boda vredna ugro`avawa ne~ijeg `ivota i zdravqa. - pi{e u Zvezdinom saop{tewu.

Uprkos ube|ivawu uprava Beogra|ana nije `elela da nastavi me~

klupe, ali moram da napomenem da Butulija nije bio najbli`i petardi ve} na{ igra~ Marko Radoj~i}, koji je ~ak hteo da je izbaci sa terena. Odjednom je Butulija pao i po~eo da trza nogama, {to je za sve bilo iznena|ewe. Naravno, da ne podr`avam takve stvari, ali je jedan pojedinac pokvario spektakl. Bari{i} je verovao da }e se situacija smiriti i da }e utakmica da bude nastavqena po{to je ispra`wena tribina s navija~ima. - Igra~i Zvezde `eleli su da nastave me~, {to sam zakqu~io

PRVA LIGA ZA DAME

poluvremena ne samo da je odr`avao prednost ste~enu na po~etku me~a, ve} je duplirao, pa se na odmor oti{lo rezultatom 48:32. Me|utim, u drugom poluvremenu Partizan je po~eo da li~i na ekipu ko-

17

nedeqa21.februar2010.

NOVI SAD: Hala SC „\a~ko“, gledalaca 100, sudije: Pantovi} i Zotovi} (oboje Beograd). NOVI SAD PIONIR PETROL: Dabi} 2, [jar 21, Obradovi} 10, Tomi}, Jovi~i} 9, To{i} 7, Frajtovi}, Kuqanin (l) 1, ^edi}, Stefanov 12, Stojanac 9. [UMADIJA AKVA VIVA: Kotor~evi} 5, Rakovi} (l), Stani{i} 5, Terzi} 1, Luki} 7, Do`i} 4, Krsti} 6, Pej~i}, Mila~i} 13, Tomovi}, Brkovi} (l), Ran|i} 11. Odbojka{ice Novog Sada pobedom nad [umadijom zadr`ale su tre}e mesto na prvoliga{koj tabeli i plasirale se u plej-of. Pokazalo se jo{ jednom da su unapred dobijene utakmice najte`e za favorita, pa su go{}e neo~ekivano osvojile set, ali najvi{e zbog opu{tawa Novosa|anki. Propustile su doma}e dve set lopte i posle aseva Ran|i}eve [umadinke su izjedna~ile, ali su tada stvari do{le na o~ekivano mesto. Zaigrale su furiozno doma}e, predvo|ene Jasminom [jar i sredwim blokerima Jovanom Stefanov i Zoranom Obradovi}, te su iskoristile nadmo} u visini i veoma brzo do{le do 3:1 u setovima. - Ispunili smo zacrtani ciq i plasirali se me|u ~etiri najboqe ekipe u ligi, a o predstoje}im borbama }emo razmi{qati od ponedeqka. Pokazalo se da su unapred dobijene utakmice najte`e za igrawe, jer svi pri~aju o tri sigurna boda, ali odgovarala nam je i pobeda od 3:1 i uspeli smo da zadr`imo tre}e mesto na tabeli - istakao je posle me~a trener Novog Sada Vladimir Medenica. M. Risti}

iz razgovora s wima, bili su korektni, ali uprava Beogra|ana to nije `elela. . Novosa|ani su igrali kao u transu, borili se za svaku loptu. - Kao i u svakoj utakmici i u ovu smo u{li s namerom da pobedimo. Nas ne zanima ko je s druge strane, da li Zvezda, Partizan, Kolubara ili Planinka. Motiv je uvek sportski, a nijedan drugi. ^uli smo razne pri~e. Onaj ko je bio na utakmici video je kako je bilo, kako je sidijske par Panxi} - Mo{orinski sudio, dali i koliko je Zve-

zda bila o{te}ena - zapitao se Bari{i} i dodao: - [to se na{e igre ti~e imali smo sjajnu pripremu za ovu utakmicu. Znali smo odakle nam preti opasnost, koga treba zaustaviti, sve smo to lepo kanalisali kako smo zamislili. Odbrana je bila sjajna, malo ~vr{}a, ali to je plod te`ine i va`nosti utakmice. Ali isto tako treba re}i da ni nas nisu mazili igra~i Zvezde. I u napadu smo igrali dobro, a {to sam ja isko~io u prvi plan to je samo plod dobre igre celog kolektiva. J. Gali}

MU[KA SUPER LIGA

Kapiten doneo pobedu Jugovi} Unimet - PKB 28:25 (13:13) KA]: Sportska dvorana Hram, gledalaca 400, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Jugovi} 2 (2), PKB 6 (4), iskqu~ewa: Jugovi} 6, a PKB 6 minuta. JUGOVI] UNIMET: Kukobat, Vasi} 1, [ipka 4, Pavlov 2, Kankara{ 1, Vugdragovi}, Travar 5, Krsman~i} 4, Vukovqak, Perovi} (17 odbrana i 1 sedmerac), Jo{i}, Stejin 1, Pap 3, Lon~ar 7 (2). PKB: Ivani{evi}, Pqevaq~i} 3, @ivkovi} 1 (1), Kova~evi} 9, Ogwanovi} 1, Todorovi} 2, Pavlovi} 1, Brwas 2, Buji{i} 5 (3), Stojkovi}, Trajkovi}, Drenovac 1, ^u~kovi}, Simi} (11 odbrana). Rukometa{i Jugovi}a uspeli su u okr{ju dva tima iz sredine superliga{ke tabele da zabele`e pobedu. Kao {to se i o~ekivalo ve}im delom susreta posebno u prvom poluvreme-

nu utakmica je bila tvrda i neizvesna, igralo se gol za gol, tako da ni jedna ekipa nije stekla osetqiviju prednost. Beogra|ani su krenuli prili~no agresivno uz odli~ne intervencije golmana Simi}a, s druge strane kod doma}ina Jo{i} je bio indisponiran, a na visini zadatka bili su Lon~ar i [ipka, uz odli~nog golmana Bojana Perovi}a. U drugom poluvremenu doma}i rukometa{i zaigrali su ~vr{}u odbranu, bili su koncentrisaniji u napadu i ve} u 40. minutu stekli pet golova prednosti. Rukometa{i PKBa pre{li su na agresivnu zonu 3-3, i presingom poku{ali su da slome otpor `ilavog doma}ina. U tim trenucima kapiten Jugovi}a Marko Krsman~i} sjajno je vodio igru svoga tima, a pratili su ga Pap, Pavlov i

Jugovi} - PKB Smederevo - Dinamo Partizan - Crvenka Vojvodina - C. zvezda (prekinuto) Proleter - Planinka PV 1. C. zvezda 15 14 2. Kolubara 14 13 3. Partizan 16 10 4. Naisus 15 8 5. Vojvodina 14 8 6. Radni~ki 15 8 7. Metalop. 14 8 8. PKB 16 7 9. Jugovi} 16 5 10. Proleter 16 4 11. Priboj 15 4 12. Crvenka 16 3 13. Smederevo16 4 14. Dinamo 16 2 15. Planinka 16 2

0 0 1 2 2 1 0 2 5 4 3 4 1 3 2

1 1 5 5 4 6 6 7 6 8 8 9 11 11 12

28:25 28:20 40:28 16:13 31:27

464:398 28 474:350 26 473:407 21 412:390 18 394:381 18 415:386 17 384:361 16 430:458 16 381:389 15 432:483 12 382:397 11 414:497 10 455:496 9 433:496 7 418:472 6

Travar. Pored golmana Simi}a koji u drugom poluvremenu nije bio na nivou, istakao se levo krilo Kova~evi} i desni bek Pqevaq~i}. J. Gali}

Joki} i Mani} izbu{ili Planinku Proleter Naftagas – Planinka PV 31:27 (15:14) ZREWANIN: Nova Hala sportova. Gledalaca: 250. Sudije: Raji} i Dragomirovi} iz Beograda. Sedmerci: Proleter Naftagas 8(5), Planinka PV 9(5). Iskqu~ewa: Proleter Naftagas 8, Planinka 16 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Bogdanovi} 8 odbrana (3 sedmerca), Mani} 11 (4 sedmerca), Kne`evi}, Bjelica, Beli} 1, Sl Dimitri}, St Dimitri}, Koqevi} 7 odbrana (1 sedmerac), Golubovi} 1, Ili}, Joki} 15 (sedmerac), Trumbeta{ 1, Misita. PLANINKA PV: N. Milojkovi}, Petrovi} 2, Ili} 10 (3 sedmerca), M. Milojkovi} 1, Tomi} 3, Basari}, Spasi} 6 (2 sedmerca), Gaji} 2, \or|evi}, Jankovi} 1, Pavlovi} 1, Babi} 7 odbrana (2 sedmerca), Vasi} 1 i ^avi} 1.

Svaka pobeda je bitna, a jo{ kada je ostvarite protiv direktnog konkurenta u borbi za opstanak, tek onda dobija na va`nosti, kao i ~iwenica da je prekinuta tradicija dobrih partija ekipe iz Kur{umlije u Zrewaninu. Ovaj trijumf doneo je fantasti~ni tandem bekova Mani} – Joki} koji je blago re~eno izbu{io odbranu Planinke. Zrewaninski dvojac ukupno postigao 26 pogodaka, od nafta{kih 31. Joki} je bio strelac 15 golova, a Mani} 11 (sve postigao u drugom poluvremenu). Po~etak me~a je delovao zabriwavaju}e za doma}i tim, golovima iz kontre Ili}a gosti su u 7.minutu vodili sa 5:1, pa je trener crveno –belih Bjelica ve} tada bio primoran da zatra`i tajm - aut. Nafta{i su zahvaquju}i nadahnutosti mla-

|anog Ogwena Joki}a koji je do 13.minuta postigao pet pogodaka i do{li do prvog izjedna~ewa – 6:6. Brzim golovima Vasi}a i Tomi}a Planinka ima novo vo|stvo ovoga puta 8:6, a u fini{u prvog dela ta~nije golom Miladinova na asistenciju Joki}a u 26.minutu Proleter ponovo ima egal rezultat 12:12. Samo minut kasnije pivotmen Golubovi} poga|a mre`u solidnog Babi}a za prvo vo|stvo od 13:12, a svojim desetim golom Joki} uve}ava po prvi put prednost na dva razlike -14:12. Sjajnu partiju nafta{a koji igraju veoma po`rtvovano u odbrani nagra|uje Joki} svojim golovima u nastavku.A sve je zavr{io bombarder Mani} koji sa ~etiri uzastopna pogodka re{io sve dileme.. N. Jowev


18

SPORT

nedeqa21.februar2010.

DANAS SE ZAVR[AVA PRVI DEO PRVENSTVA SRBIJE

Vo{a trenira za finale

Hokeja{i Vojvodine danas u beogradskom Pioniru igraju posledwu utakmicu regularnog dela prvenstva Srbije, a rival je Crvena zvezda.

Izabranici trenera Kapi~i}a u dosada{wih sedam kola zabele`ili su isto toliko pobeda, izborili prvo mesto u ligi i plasman u finale nacionalnog prvenstva, gde }e u

REGIONALNA SLOHOKEJ LIGA

Partizan i Maribor za krunu

Slavqe hokeja{a Partizana

Ubedqivom pobedom nad Triglavom 5:1, hokeja{i Partizana plasirali se u finale Slohokej lige. Dva gola Sretovi}a, po jedan Kova~evi}a, Ra~eka i Popravka. Hokeja{i Partizana ima}e priliku da osvoje Slohokej ligu. Posle pobede u Krawu 4:3, pre neko-

liko dana, crno-beli su i u revan{ me~u u Ledenoj hali „Pionir“ polufinala bili boqi od Triglava 5:1 (1:0, 2:1, 2:0). U finalucrno - beli }e igrati sa Mariborom koji je u slavio protiv mladog tima Jasenica u oba me~a identi~nim rezultatom 3:1.

Tabela

1. Vojvodina 7 7 0 0 0 33:10 21 2. Spartak 8 2 1 1 4 18:30 9 3. C. zvezda 7 0 1 1 5 11:22 3

borbi za titulu snage odmeriti sa ekipom Partizana. Na drugoj strani hokeja{i Crvene zvezde ove sezone nisu imali zapa`en u~inak. Trener Beogra|ana, Ferenc Saka~ ima na raspolagawu dobar tim, spoj mladosti i iskustva koji nije pokazao svoje krajwe domete. Crveno -beli su slavili samo jednom i to u produ`etku protiv Spartaka, pa im spravom pripada „fewer“ prvoliga{kog karavana. [to se ti~e me|usobnog skora ove sezone, Babi} i drugovi slavili su u sva tri duela, a posebno se pamti pobeda u Spensu kada su Novosa|ani golom Veqe Babi}a uz zvuk sirene do{li do pobede od 2:1. Iako dana{wi susret u Pioniru nema takmi~arskog zna~aja sigurno je da }e doma}i oklopnici juri{ati na prvi trijumf u sezoni uo~i plej of serije sa Spartakom za drugo mesto, a ekipa iz Srpske Atine poku{a}e da nepora`ena stigne do finala plej ofa i borbe za titulu sa beogrdskim crno -belima, koji brane titulu. Utakmica Crvena zvezda - Vojvodina igra se u ledenoj dvorani „ Pionir“ sa po~etkom u 16.15 sati. I. Grubor

SUPERTURNIR U LINARESU

Sre}a prati sre}ne Na superturniru u Linaresu, posle {est odigranih kola, u ubedqivom vo|stvu, sa 4,5 osvojena poena, nalazi se Veselin Topalov koji je dobio jo{ jednu partiju. U ne{to boqoj poziciji sa pe{akom vi{e wegov protivnik, Francisko Vaqeho Pons, u oskudici vremena “pacerski” je prevideo topa i izgubio. Zbog predstoje}eg me~a sa Anandom Topalov ne mo`e da koristi svoja pripremqena otvarawa {to ga ipak ne spre~ava da igra riskantan i avanturisti~ki {ah, prema oceni @u`e Polgar. Rezultati 6. kola: Topalov – Vaqeho 1:0 (40), Gri-

{~uk – Arowan remi (101), Ga{imov – Geqfand remi (37). Stawe pole 6. kola: 1. Topalov 4,5, 2-4. Arowan, Ga{imov i Gri{~uk 3, 5. Geqfand 2,5, 6. Vaqeho 2 poena. Topalov – Vaqeho Engleska partija 1.c4 Sf6 2.Sc3 e5 3.Sf3 Sc6 4.g3 d5 5.c:d5 S:d5 6.Lg2 Sb6 7.a3 g5 8.d3 g4 9.Sd2 h5 10.b4 h4 11.Lb2 Th6 12.Sb3 Sd4 13.Sc5 c6 14.e3 Se6 15.0–0 h:g3 16.f:g3 S:c5 17.b:c5 L:c5 18.De2 Le7 19.Tad1 f5 20.Df2 Le6 21.e4 Th5 22.Se2 Dc7 23.e:f5 T:f5 24.De3 Sa4 25.Dh6 Kd7 26.T:f5 S:b2 27.Tdf1 L:f5 28.T:f5 S:d3 29.h4 Dd6 30.Dg7 D:a3 31.Kh2 a5 32.Tf7 a4 33.h5

Se1 34.D:g4+ Kc7 35.De6 Te8 36.D:e5+ Kb6 37.Tf5 Db4 38.De3+

38...Lc5 39.D:e8 S:g2 40.K:g2 a3 1–0 B. D.

DNEVNIK TURNIR GEMAKS OPEN U BEOGRADU

Ilija ~ekao Janka, do~ekao Beka U finalu Gemaks opena u Beogradu igra}e Ilija Bozoqac i Slovak Karol Bek. Bozoqac se plasirao u finale beodradskog ~elinxera pobedom nad Britancem srpskog porekla Aleksom Bogdanovi}em - 7:6 (7:5), 7:5. U paru sa Britancem Xejmijem Delgadom, Bozoqac je pobedio u finalu dublova Dastina Brauna i Martina Slanara s 6:3, 6:3. O~ekivalo se da to bude svesrpsko finale u singlu, odnosno da }e 37. igra~ sveta Janko Tipsarevi} savladali Slovaka Karela Beka (trenutno 120. na ATP listi). Ali, Bek je potpuno nadigrao Tipsarevi}a i sasvim zaslu`eno savladao ga sa 2:0 u setovima (6:3, 6:2). Slovak je u prvom setu, kod 3:2 u gemovima za wega, oduzeo servis Tipsarevi}u i poveo 5:2, potom je imao i set loptu, ali se Janko „izvukao“. Kod 5:3 za Slovaka, Janko je imao tri brejk {anse, ali je sve tri propustio, pa je Bek dobio prvi set. Na startu

Ilija Bozoqac

drugog seta slova~ki teniser odmah pravi brejk. Pri rezultatu 3:2 za Beka, Janko je ponovo imao priliku da vrati servis. Imao je vo|stvo od 40:15, potom je imao i tre}u brejk

Novak, Janko i Viktor u Dubaiju Srpski teniseri Novak \okovi}, Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki igra}e naredne nedeqe na ATP turniru u Dubaiju. \okovi}, koji je na turniru postavqen za drugog nosioca, sasta}e se u prvom kolu sa [pancem Giqermom Garsijom-Lopezom. Pobednik ovog duela igra}e u drugom kolu sa pobednikom me~a izme|u Troickog i Nemca Rajnera [utlera. Tipsarevi} }e se u prvom kolu sastati sa Italijanom Andreasom Sepijem. Pobednik ovog me~a igra}e u drugom kolu sa boqim iz duela izme|u Britanca Endija Mareja i kvalifikanta. Nenad Zimowi} i Danijel Nestor sasta}e se u prvom kolu u dubl konkurenciji protiv [panaca Felisijana Lopeza i Tomija Robreda. Tipsarevi} i Troicki igra}e protiv Francuza Florena Sere i @ila Simona, dok }e se \okovi} i Ve-

loptu, po{to je imao prednost, ali je Bek odbio i taj napad. To kao da je slomilo Tipsarevi}a, pa mu je Bek uzeo i slede}i gem i onda priveo me~ kraju.

TURNIR U MENFISU

[arapova i Arvidson u finalu Ruska teniserka Marija [arapova i [ve|anka Sofija Arvidson igra}e u finalu VTA turnira u Memfisu. [arapova je u polufinalu savladala ^ehiwu Petru Kvitovu 6:4, 6:3, dok je Arvidson nadigrala Britanku En Keotavong 6:4, 4:6, 6:4.

Kveri pobedio Rodika Novak \okovi}

mi} sastati sa [ve|aninom Simonom Aspelinom i Australijancem Polom Henlijem. ATP turnir u Dubaiju igra se za nagradni fond od 2.233.000 dolara.

U ~etvrtfinalnim me~evima ATP turnira u Memfisu koji se igra za nagradni fond od 1.100.000 dolara postignuti su slede}i rezultati: (8) Kveri (SAD) - (1) Rodik (SAD) 7:5, 3:6, 6:1, Gulbis (Letonija) - (5) Berdih (^e{ka) 6:3, 3:6, 7:6(3), (6) Izner (SAD) - Karlovic (Hrvatska) 6:1, 7:6(7) Pe~ner (Nema~ka) - Lacko (Slova~ka) 6:1, 1:6, 6:1.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Prva liga (`) - BEOGRAD: Radivoj Kora} - Loznica (19.30). Prva srpska liga, sever (`) - RUMA: Ruma 92 - Topol~anka (17), ZREWANIN: Proleter - Vrbas Medela (14). Druga srpska liga, sever (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Ruma (19), APATIN: Apatin - Akademik (19). Juniorska liga Srbije NOVI SAD: Novi Sad Zdravqe (16), VR[AC: Hemofarm - Partizan (14), BEOGRAD: FMP - Borac (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki 06 - Kwa`evac (13.30), ^A^AK: Mladost - @itko Basket (15.30).

Rukomet Superliga za mu{karce NI[: Naisus - Kolubara (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki Priboj (18). Superliga za dame - KIKINDA: Kikinda - Crvena zvezda (18), VRWA^KA BAWA: Vrwa~ka Bawa - Radni~ki Jugopetrol (18). Druga mu{ka liga, severIN\IJA: @elezni~ar - Hercegovina (18.30).

Odbojka Prva liga (`) - LAZAREVAC: Kolubara - Vojvodina

(20), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Radni~ki NIS petrol (19).

Kuglawe Superliga (m) - NI[: Ni{ Put - Kawi`a (12). Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - SPC Vojvodina (14), SUBOTICA: Pionir - Apatin (14). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KIKINDA: Toza Markovi} - Jedinstvo (13), ZREWANIN: Banat - Vojvodina (10), KQAJI]EVO: Vihor @elezni~ar (11). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - DEBEQA^A: Spartak Banat (15), NOVI SAD: Petrovaradin - Alimenta (14). Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Polet (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Rotografika (15). Druga vojvo|anska liga (m), plasman od 1. do 8. mesta - NOVI SAD: Radni~ki - Kordun (11), RUMA: Sloven - Vrbas (11), NOVI SAD: Petrovaradin - Vojvodina (11). Druga vojvo|anska liga (m), plasman od 9. do 13. mesta NOVI SAD: E|{eg - Jadran (10).

Stoni tenis Top 12 Srbije za kadete i kadetkiwe – SENTA: Klupaska sala (10).


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa21.februar2010.

19


20

nedeqa21.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna. 99302 KOPAONIK - izdajem apartman na ski stazi „ Ma{inac „ . Telefon 063/301-975, 063/370787. 96840

RADI formirawa Skup{tine stanara molimo vlasnike stanova iz Du{ana Vasiqeva 27. da se jave na telefon 063/83181-83. 99353

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 98930 PROFESORICA nema~kog daje ~asove osnovcima i sredwo{kolcima. Mogu i stru~ni prevodi za firme.Telefon 063/8375055. 98908


OGLASI

DNEVNIK

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482. 98988 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 98966 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 98929 PROFESOR daje ~asove: matematike, fizike i hemije. Telefon 6364-920. 99336 ^ASOVI engleskog jezika za osnovce, po~etni i sredwi nivo. Telefon 063/536-763. 99092

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 98965

nedeqa21.februar2010.

21

MEWAM za ve}i ili prodajem renoviran dvori{no orjentisan, funkcionalan stan, 33m2. Telefon 021/300-665. 99270 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, dogovor. Telefon 063/7113-762. 99177 NOVO NASEQE odr`avan troiposoban stan, 85/3, mewam za 40 do 45m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 96854

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 98931

IZDAJEM sobu za jednu devojku, nova zgrada, ul. Novosadskog sajma. Telefoni: 064/2234-770, 021/6-33-10-33. 99101 IZDAJEM name{tenu dvokrevetnu sobu sa centralnim grejawem i upotrebom kupatila, prvi sprat, Novo naseqe. Telefoni: 6393-610, 021/769176. 99128

DVOIPOSOBAN nov stan 69m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, dva kupatila, terasa, useqiv. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 281064 MEWAM ku}u za stanove. Telefon 064/203-5820. OG-8 MEWAM ili prodajem ukwi`en, dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 99424

IZDAJEM Grbavica prazan jednoiposoban stan 38m2 160E, centar 33m2 jednoiposoban komplet name{ten 160E. Telefon 528-137. 281315 IZDAJEM u centru Novog Sada trosoban stan, kompletno name{ten i odmah useqivi! Tel. 065/2019-004, www.solisnekretnine.com 282053 IZDAJEM ~etvorosoban nename{ten stan, visoko prizemqe, 80m2, dva kupatila, pogodno i za poslovni prostor. Centar - Trg Republike. Tel. 065/2019-004, ({ifra: 11050), www.solis-nekretnine.com. 282055 NAJSTARIJI u gradu, sa najdu`om tradicijom i najve}om ponudom stanova, ku}a i lokala za iznajmqivawe! Luksuzni stanovi i ku}e za strance! Povoqno, pozovite! Tel. 065/2019-016, 021/6624-325, ({ifra: 23), www.solis-nekretnine.com. 282056 VELIKA ponuda stanova za izdavawe, name{tenih, polu name{tenih i praznih, za stanovawe ili poslovne prostore kao i luksuzno opremqeni stanovi velike kvadrature...Tel. 065/2019-004; 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 282059 IZDAJEM komforne garsowere po ceni od 100 evra do 150 evra mese~no! Tel. 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 282060

IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Tel. 021/6337-037, 064/826-1253. 281264 IZDAJEM trosoban stan, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Tel. 063/826-1253, 021/6337-037. 281265 CENTAR, 70m2, nov trosoban stan, kuh. elementi, klima, 1. sprat, lift 250 evra odmah useqiv! Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 281266 CENTAR, izdajem prazan stan 48m2, Kosovska ulica, 3. sprat, odmah useqiv 160 evra, mese~no pla}awe! Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 281267 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 50m2, Novo naseqe, vm, klima, tel. 150 evra! Tel. 064/8295008, 021/6337-037. 281268 U NOVIJOJ ZGRADI u centru izdajemo lep, name{ten trosoban stan, povoqno. Tel. 6615-117. 281285 IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan na Limanu I, 40m2, I sprat. Blizina fakulteta. Cena 190E mese~no. Tel. 065/47-74-036, 425210, 063/594-645. 281203

IZDAJEM dvosoban nov stan 41m, na Grbavici Do`a \er|a, prazan odmah useqiv. Cena 180 evra. Tel. 021/6622-746, 064/318-7924. 281074 IZDAJEM trosoban nov stan 69m, Vojvode [upqikca, prazan, dva kupatila, useqiv. Cena 250 evra. Tel. 021/526-387, 063/518-546. 281075 IZDAJEM garsoweru 24m komplet name{tenu na Grbavici Pu{kinova ulica, odmah useqiva. Cena 170 evra. Tel. 021/6622-746, 063/375-751. 281070 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 281063 IZDAJEM garsoweru, po~etak M. Gorkog, name{tena, a pogodna i za kancelariju, drugi sprat. Telefon 063/344-711. 98112 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ul. Marka Miqanova br. 18. Telefon: 064/845-2084. 99350

IZDAJEM jednosoban konforan stan 45m2, name{ten slobodana Jovanovi}a 32/I. Telefoni: 021/301-378, 064/6798994. 98990 IZDAJEM od marta, poluname{ten jednoiposoban stan od 48m2 u ulici Vase Staji}a za 200E. Zvati radnim danom na telefon 063/511-255. 99109 IZDAJEM jednosoban lepo name{ten stan 31 m2 kod ribqe pijace 150 evra. Telefon 064/253-84-58, 021/661-117. 98779 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim uslazom mladim bra~nim prarobima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 99000 IZDAJEM dvosoban, prazan stan kod @eqezni~ke stanice, na Bulevaru oslobo|ewa, pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 063/136-7892. 99168 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan od 52m2, u @elezni~koj ulici sa centralnim grejawem, telefonom, kablovska, klima. Odmah useqiv. Telefon 062/84-74-436. 99229


22

nedeqa21.februar2010.

IZDAJE SE name{tena garsowera, preko puta Sajma. Cena 150E. Telefoni: 47-555-00, 063/538-413. 98981 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 25m2 klimatizovanu u centru grada od 1.3. 2010. Telefon 063/8633215. 99026 IZDAJEM prazan dvosoban stan od 54m2 u blizini `elezni~ke stanice na du`i period. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 99389 IZDAJEM stan 94m2 u centru, visoko prizemqe, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31. 99114 IZDAJEM sre|en, name{ten 1, 5 soban stan na Novom nasequ. Telefon 064/150-36-37. 99340 IZDAJEM novi prazan stan kod pijace na Detelinari. Telefoni: 402-937, 064/1635034. 99035 IZDAJEM trosoban stan 70m2, 1.sprat, terasa, pogodan za stanovawe ili kancelarijski prostor, sva infrastruktura, 190E+depozit. Telefon 060/0846-036, 061/2-444-899. 98771 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207. 99041 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 99396 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522533, 523-380, www.stanovi.rs 99326 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, na Marka Kraqevi}a. Telefoni. 6330-891 i 062-8586-667. 99330 STAN, name{ten, za dve studentkiwe, preko puta Daltona, na Bulevaru oslobo|ewa, 200E. Telefon 064/837-2078. 99051 KOTORSKA - Telep, izdajem ku}u 240/560 sa ili bez name{taja pogodna za fizi~ka i pravna lica. Povoqno! Telefon 064/2234-862. 99119 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 98360 IZDAJEM dvoiposoban prazan 68m2 u Bra}e Jovandi}, odmah useqiv, cena 200E. Telefon: 064/09-07-889, 021/547-920. 99408 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 35 m2 kod futo{ke pijace 180 E. Telefon 021/547-920, 064/09-07-889. 99407 IZDAJEM name{ten stan 35 m2, centralno grejawe, Mileve Simi} 8. Telefon 47-80-380, i 064/136-0012 97083 VEQKA Petrovi}a, Liman I, luks trosoban stan 95m2 u novijoj zgradi, odmah useqiv za strance i poslovne qude. Telefon: 064/09-07-889, 021/547920. 99410 IZDAJEM nov stan u centru Novog Sada, nename{ten 40m2. Telefoni: 064/508-94-78, 021/6360-337. 99263 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta i garsowera. Telefon 021/465-815, 064/2044-331 99159 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan, 56m2, Novosadskog sajma - preko puta Aleksandra, od 1. 3. 2010. Telefoni: 021/6332-384, 063/80-99-424. 99178

IZDAJEM prazan trosoban stan sa CG i telefonom, Liman III, 200E mese~no. Telefoni: 064/157-98-89, 064/257-27-85. 98066 LIMAN IV izdajem dvoiposoban kompletno name{ten stan 67m2, CG, bela tehnika, KTV, klima, internet, 240E + depozit. Telefon: 063/8-97-97-53. 95403 BRA]E RIBNIKARA nov odli~no name{ten stan, jednoiposoban 45m2 odmah useqiv. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 99409 IZDAJEM komplet name{tenu garsoweru 32m2, kod „Dnevnika“, 2 le`aja, odmah useqiva 180E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 99406 IZDAJE se dvosoban stan, blizina Sajma. Telefon 021/511-142. 97885 IZDAJEM jednosoban stan, 30m2. Telefon: 021/540-771. 99295 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ul. Danila Ki{a, samo zaposlenoj devojci. Telefoni: 021/456-518, 064/2780-303. 99197 IZDAJEM name{tenu odmah useqivu garsoweru u Tolstojevoj ulici. Telefon 021/6623074 radnim danom od 8 do 15 ~asova. 99195 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 25m2 Bra}e Ribnikara, useqiva 1. 3., cena 150E. Telefon: 064/09-07-889, 021/547-920. 99411 IZDAJEM dvosoban prazan ili poluname{ten stan kod `elezni~ke stanice. Telefon 064/3192979. 99438 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 24m2, u Novom Sadu, ul. Kraqevi}a Marka 12. Telefon 063/83-78-240. 99189 IZDAJEM stan 43m2 u Maksima Gorkog br.52, sa 2. telefonske linije, visoki parter. Telefoni: 062/442-003, 063/7745730. 99187 IZDAJEM devojkama u Petrovaradinu komforan trosoban stan. Telefon: 064/282-6441. 98563 IZDAJEM name{ten stan sa CG, 33m2, ul. M. Simi} br. 8 N.Sad. Telefoni: 47-80-380, 064/1360012. 98618 IZDAJEM komforan, dvoiposoban, name{ten stan blizu @elezni~ke stanice, porodici ili devojkama. Telefoni: 021/633-44-89, 064/29-204-29. 99443 IZDAJEM jednosoban name{ten stan odmah useqiv, zaposlenoj osobi 150E + depozit u Pasterovoj ulici kod ABC centra. Telefon 063/599-875. 98770 TELEP izdajem dvosoban nename{ten stan na spratu porodi~ne ku}e kod Jugoalata. Parket, balkoni, gas, KTV. Telefon 150 E. Telefon 504-448, 069/511-98-42. 97667

OGLASI

AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56. www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 281263 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 281270 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 063/190-52-78. 99213 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, jednoiposoban, Kisa~ka, 100E, garsowera Arse Teodorovi}a 80E, dvosoban 200 E. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463. 99400 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523380. 99327 HITNO potreban kvalitetan, nov i luksuzan stan od 70 100m2 za izdavawe od 750 900E. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefon 063/519533. 99325

KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do leta 2010. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 281059 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika.Tel. 021/66-13-466, 063/400360. 281060

KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/6622746, 063/808-69-62. 281061 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 281316 KUPUJEM dvoiposoban-trosoban stan na [onsiju, 7080m2! Tel. 064/216-5290; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 282062 GOTOVINOM kupujemo stan do 40.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598-463. 99399

VLASNIK, prodajem ili mewam za mawi 3,0 stan 78 m2 ukwi`en Liman IV, I sprat. Telefon 021/6363-723, 062/8170-802 99377 CENTAR Sremski Karlovci stanovi u izgradwi, kraj marta. Cena 850E do 900E. Telefon 063/54-89-06. 98881 PRODAJEM stan u Novom Sadu na Bulevaru oslobo|ewa, 92m2. Telefon 062/9647668. 99260

KLASI^NA garsowera sa terasom, 25m2 - 4. sprat, CG, lift, cena sa PDV-om 31.000E. Tel. 064/823-6606, 542-779. 281035 LIMAN 2, 17m2 - ukwi`ena garsowera, terasa, lift, CG, cena-21.000E. Tel. 064/8236618, 021/542-779. 281036 GARSOWERA, 24m2 - sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift, cena-25.000E. Tel. 064/823-6606, 6614-200. 281043

DNEVNIK SOCIJALNO, 24m2 - klasi~na garsowera, terasa, lift, CG, cena-32.500E. Tel. 064/8236608, 542-779. 281044 BORE PRODANOVI]A 24m2, garsowera, drugi sprat, lift, terasa 34.000. Tel. 444107, 633-7853. 281167 GRBAVICA, odmah useqiva garsowera 27m2, 31.000. Tel. 444-107, 633-7853. 281168 BULEVAR KRAQA PETRA I, garsowera, 23m2, 1. sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena 30.900. Tel. 422-149. 281145 ZMAJ JOVINA, 3. sprat, lift, terasa, cena 30.900. Tel. 472-1660. 281146 CENTAR, 15m2, garsowera, cena 26.780. Tel. 472-1661. 281147 NOVO NASEQE, 2. sprat, 24m2, lift, ptv, ukwi`en, cena 30.900. Tel. 472-1660. 281148 NOVA DETELINARA, 2. sprat, garsowera, 25m2, lift, terasa, cena 35.020. Tel. 4721660. 281149 FUTO[KI PUT, Satelit, 16m2, garsowera, cena 18.540. Tel. 422-149. 281150 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, nova, odmah useqiva, III sprat, lift, izuzetno povoqno. Tel. 021/450-417; 064/1893-887. 281085 NOVA DETELINARA, prodajem novu, useqivu garsoweru od 25m2 za 33.500 sa povratom PDV-a. Tel. 636-6952. 281104

NOVA DETELINARA, prodajem novu, odmah useqivu garsoweru od 26m2 po ceni od 33.500. Tel. 636-6952. 281106 NOVI BULEVAR, prodajem novu odmah useqivu, komplet name{tenu garsoweru od 28m2. Tel. 636-8429. 281107 PRODAJEM garsoweru-jednosoban stan, 25m2, Ul. S. Kasapinovi}a, IV sprat, cena 32500 evra. Odmah useqiv. Tel. 021/451-318, 063/75-37-823. 281126 PRODAJEM brzo useqivu garsoweru u N. sajma, 28m2, terasa. Lift. Tel. 063/77-305-77. 281127 U OKRUGLI]EVOJ ulici prodajem garsoweru 24,66m2 i jednoiposoban 33,41m2 po ekstra ceni 950 E/m2. Tel. 451318, 523-193. 281128 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10826), www.solis-nekretnine.com. 282083 GARSOWERA na Grbavici, ekstra kvalitet zgrade, ukwi`ena, name{tena, mo`e kredit! 25m2 po ceni od 39.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra: 11132), www.solis-nekretnine.com. 282084 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 u Ul. Branka Baji}a, drugi sprat, terasa, lift, ostaje kuhiwa! Mogu}a zamena za ve}i stan od oko 40m2! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra:14864), www.solis-nekretnine.com. 282085 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 25m2, ~etvrti sprat, terasa, cena 31.800 evra sa PDV-om. Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra:17419), www.solis-nekretnine.com. 282086

NOVA garsowera na Novoj Detelinari sa PDV-om, prvi sprat, useqewe u martu, cena 34.750 evra! Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:11237), www.solis-nekretnine.com. 282087 IZUZETNA PONUDA: garsowera od 29m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom na Telepu u neposrednoj blizini Somborskog bulevara, brzo useqiva, cena 25.900 evra! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, ({ifra: 11238), www.solis-nekretnine.com. 282088 HITNO i povoqno prodajem stan od 29m2, predsobqe, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa, cena 23.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231, ({ifra: 11158), www.solis-nekretnine.com. 282089 STROGI CENTAR 29m2, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka, ukwi`en, cena 37.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra: 10716), www.solis-nekretnine.com. 282090 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom, ukwi`ena, na Bulevaru kod gradskog SUP-a, odmah useqiva, cena 31.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra: 11407), www.solis-nekretnine.com. 282091 GARSOWERA u blizini Beogradskog keja, 24m2 na drugom spratu, useqiv do juna 2010.godine, cena 30.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra: 10699), www.solis-nekretnine.com. 282093 JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefoni: 528137, 661-2262. 281323 ALEKSE [ANTI]A odmah useqiva garsowera 27m2, odmah useqiva, na prvom spratu za 31.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281324 NOVA DETELINARA nova garsowera 25m2 na tre}em spratu sa liftom, useqiva u aprilu za 32.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281327 NOVA DETELINARA ukwi`ena garsowera, odmah useqiva na drugom spratu sa liftom, dvori{no gleda za 31.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281330 ODMAH USEQIVA GA 28m2, Sajam, B. Baji}a, III sprat, lift, terasa, nov, cg, pvc, sig. vrata, cena: 33.000. Telefoni: 021/425-653, 6616324. 281228 BRZO USEQIVA GA 28m2, na Novom bulevaru, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, cg, pvc stolarija, kl. parket, sig. vrata, cena sa PDVom: 31.900. Telefoni: 021/425653, 6616-324. 281230 ODMAH USEQIVA garsowera kod Dunavskog parka, III sprat, nova, dvori{na strana, sa name{tajem, ukwi`ena, cena: 25.800. Telefoni: 021/6616324, 425-653. 281232 SAJAM, Svetislava Kasapinovi}a, nova, useqiva garsowera od 25m2, IV sprat, lift, terasa. U cenu ura~unat PDV. Tel.063/101-0668. 281186 GARSOWERA na Bulevaru, useqiva za 3 meseca, prvi sprat, 25m2, cena sa PDV-om: 29.500 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281239 GARSOWERA 20m2, Futo{ka kod {kole, I sprat, uli~no, CG, bez ulagawa, ukwi`ena 25.000. Tel. 063/517-846. 281273 GARSOWERA, 24m2, Gunduli}eva, 6. sprat, lift, cg, ukwi`ena, name{tena, male kosine, 30.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282613 GARSOWERA 21m2, centar, Zmaj Jovina, 3. sprat, lift, terasa, cg, nova, useqiva, ukwi`ena 29.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282615 GARSOWERA, 23m2, Grbavica, Do`a \er|a, vp, novo, useqivo, ukwi`eno 32.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282619


OGLASI

DNEVNIK

JEDNOSOBAN, 31m2, stanica, Pariske komune, 4. sprat, cg, ukwi`en 32.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 282621 JEDNOSOBAN, 31m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, lift, cg, sre|en, ukwi`en, 36.000E. Tel. 661-3259, 063/570659. 282622 JEDNOSOBAN, 40m2, Bul. oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 40.200E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282607 PRODAJEM jednosoban u funkciji jednoiposobnog stana na Novom nasequ kod Robne ku}e, 39m2, plus ba{ta od 30m2, ukwi`en, useqiv, cena dogovor! Tel. 065/2019-016; 021/520231, ({ifra: 11394), www.solisnekretnine.com. 282102 USEQIV jednosoban 28m2, N. naseqe, Mileve Mari} II sprat, odr`avan, 29.900. Tel. 063/517-846. 281274 JEDNOSOBAN stan 31m2, kod Sajma, ~etvrti sprat, centralno grejawe, ukwi`en 1/1, cena: 31.900 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281241 UKWI@EN!!! Jednosoban stan od 30m2, ni`e spratnosti, renoviran, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 6363-307, 063/500 213. 281249 FUTO[KA!!! Kod bolnice!!! Odli~an jednosoban stan od 31m2, sa lepom terasom, ukwi`en, useqiv. Tel. 6363-307, 063/500-213. 281250 CARA LAZARA!!! Ukwi`en!!! Odmah useqiv jednosoban stan od 44m2 ni`e spratnosti kod Limanske pijace. Tel. 063/500-213, 021/6363-307. 281251 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Tel. 064/2700102. 281187 CENTAR, nov, odmah useqiv jednosoban stan od 31m2, II sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 39.000E, sa PDV-om. Tel. 425205. 281200 NOVI BULEVAR odmah useqiv, nov jednosoban stan 30m2, drugi sprat, lift, terasa za 31.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281329 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2, zgrada 15 godina sa liftom cena za dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281321 ODMAH USEQIV JS 32m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, ostaje deo name{taja, parking, ukwi`en l/l, cena: 39.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324. 281227 MAKSIMA GORKOG, ukwi`en jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog 45m2. Tel. 6615-117. 281289 ODLI^AN jednosoban stan, prodajem na Bul. oslobo|ewa, 31m2, lift. Ukwi`en. Cena 38000 evra. Tel. 021/523-193, 451-318 s-41505. 281129 NA GRBAVICI, prodajem jednosoban stan 32m2, prazan. Lift. Useqiv - cena 36500 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 281130 U CENTRU useqiv prazan jednosoban stan 28m2, Ulica Arse Teodorovi}a, cena 29000 {ifra 41770. Tel. 451-318, 523-193, 065/443455. 281131 CENTAR, V. Mi{i}a prodajem ukwi`en 1.0 stan od 33m2 na I spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 636-6952. 281105 BULEVAR JA[E TOMI]A, 3. sprat, jednosoban, 30m2, cena 37.080. Tel. 422-149. 281151 BULEVAR OSLOBO\EWA, jednosoban, 1. sprat, 30m2, ukwi`en, cena 39.140. Tel. 421-185. 281152 [ONSI, 40m2 jednosoban stan, prvi sprat, lift, terasa, sa kompletnin name{tajem. Tel. 444-107, 633-7853. 281169

NOVO NASEQE, Ka}e Dejanovi} 39m2, prizemqe sa ba{tom, odmah useqiv. Tel. 444107, 633-7853. 281170 JEDNOSOBAN stan, 28m2 gradila Budu}nost, 1. sprat, lift, terasa, CG, cena36.100E. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 281037 UKWI@EN 30m2 - jednosoban, 1. sprat, @. stanica, CG, odmah useqiv cena-37.100. Tel. 064/823-6604, 542-779. 281046 JEDNOSOBAN stan 28m, ]irpanova, IV sprat, useqewe u maju. Cena 1.250 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 281076 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 281185 PRODAJEM garsoweru 26m2 u izgradwi, Novo naseqe. Telefon 064/6684891. 99104 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan 31m2 kod Sajma, nije agencija. Telefon: 063/509340. 98819 PRODAJEM nov brzo useqiv stan od 37m2. Telefon 021/401287. 99216 NOVA GARSOWERA 27m2/I ( predsobqe, kupatilo, dnevna soba, kuhiwa ili sobica i terasa), Kornelija Stankovi}a, 30.500E. Telefon 021/636-2585, 063/508-760. 99218 PRODAJEM garsoweru od 27m2, novu na Podbari za 29.000, garsowera ima terasu. Telfeoni: 6447-622, 063/540165. 99388 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. telefon 6618-184, 063/598-463. 99401 SOCIJALNO, ukwi`en 22m2 + 6m2 terasa, noviji u zgradi, cena 20.700E, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99362 JEDNOSOBAN 31m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 99321 PRODAJEM jednosoban stan 37m2, @elezni~ka ulica, I sprat, grejawe TA, ukwi`en, useqiv, 34.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 99405 GARSOWERA 25m2, centar, useqiva za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 99322 MAWI jednosoban 27, 5m2 nov, pred useqewem, Novo naseqe. Telefon 063/519533. 99323 PRODAJEMO novu ukwi`enu garsoweru na Grbavici, 26.5m2 za 31.000. Odmah useqiva. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 99379

JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/1893-887. 281089 DVA STANA ista zgrada, centar grada-Temerinska ulica, jednoiposoban 40m, samo 999 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 281058 U CENTRU ukwi`en jednoiposoban stan u visokom prizemqu, 43m2, dvostrano orjentisan. Tel. 063/1020-733. 281078 NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en renoviran jednoiposoban stan 54,60m2 na drugom spratu. Mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Tel. 063/502-526, 021/6615124. 281079

JEDNOIPOSOBAN 44m2 Sajam - Bul. k. Petra I, nov odmah useqiv stan u ekskluzivnoj zgradi, 4. sprat, lift, terasa, pvc stolarija, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23. 281054 NOVI BULEVAR - jednoiposoban, 36m2 - brzo useqiv, terasa, CG, cena-40.200E. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 281045 CENTAR - 44m2 - brzo useqiv, jednoiposoban, odli~an raspored, CG cena-44.900E. Tel. 064/823-6618, 424-963. 281034 JEDNOIPOSOBAN, 39m2 lift, CG, odli~an, mogu} mawi dvoiposoban ukwi`en-mo`e kredit, cena-44.200E. Tel.064/823-6610, 542-779. 281042 KOLO SRPSKIH SESTARA - 42m2 - ukwi`en-useqiv, jednoiposoban, CG, zgradu gradio Aleksandar, kuhiwa odvojenaprozor, cena-51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200. 281039

NOVO NASEQE 35m2, jednoiposoban, lift, terasa 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 281171 LIMAN, prodajem ukwi`en 1.5 stan od 47m2 po ceni od 50.000. Tel. 636-8429. 281109 INVESTITOR prodaje odli~an jednoiposoban stan 40,5m2 na III spratu. Ul. L. Kosti}a, terasa. Lift. Mo`e kredit. Hitno. Pozovite 021/451-318, 523-193. 281132 KOD BETANIJE u zgradi od crvene fasadne cigle, prodajemo jednoiposoban, ukwi`en stan 45m2. Tel. 6615-117. 281290 NOVO NASEQE blizu doma zdravqa klasi~an stan 44m2 sa lepom terasom, odli~nog rasporeda, drugi sprat, lift 43.700. Telefoni: 528-137, 6612262. 281326 BALZAKOVA jednoiposoban stan 48m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281338 NOVA DETELINARA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 40m2, odvojena kuhiwa, sobe pravilnog oblika, papiri uredni za 44.300. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281332 GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, Aleksandar gradwa, ukwi`en, ima lift, terasa. Telefon 528-137, 6612262. 281333 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003103; 021/427-277, ({ifra:10231), www.solis-nekretnine.com. 282094 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, useqiva u aprilu 2010.godine, cena 42.100 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra: 15632), www.solis-nekretnine.com. 282095 ODLI^AN 28.000 evra - jednoiposoban stan 36m2, drugi sprat, direktno od investitora. Ima povra}aj PDV-a! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:11252), www.solis-nekretnine.com. 282096 LEP, kompletno renoviran stan od 40m2 u strogom centru grada, hitno i povoqno! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra: 11133), www.solis-nekretnine.com. 282097

nedeqa21.februar2010.

MAWI jednoiposoban stan od 37m2 na ~etvrtom spratu u Vojvo|anskoj ulici, vrlo povoqno, po ceni od 42.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra: 11347), www.solis-nekretnine.com. 282098 HITNO! 38.000 evra, jednoiposoban stan od 45m2 u dva nivoa, centar. Informacije na tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra: 11318), www.solis-nekretnine.com. 282099 PRODAJEM jednoiposoban stan na Suboti~kom bulevaru, brzo useqiv, 37m2 za 42.500 evra! Tel. 065/2019-010; 021/451570, ({ifra: 17935), www.solisnekretnine.com. 282100 HITNA PRODAJA - jednoiposoban stan od 29m2, ukwi`en, peti sprat bez lifta, {iri centar, cena veoma povoqna... Tel. 064/134-0459; 021/451570, ({ifra: 11434), www.solisnekretnine.com. 282101 N. DETELINARA, uskoro useqiv jednoiposoban stan, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 45.300E. Tel. 425-210. 281201 BULEVAR, brzo useqiv jednoiposoban stan, lift, terasa, cg. Cena 34.000E. Tel. 425-205. 281198 ODLI^AN JIS 31m2+terasa od 20m2, Telep, novo, odmah useqivo, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, pvc, kl. parket, ukwi`eno!!! Cena: 33.000. Telefoni:021/6616-324, 425-653. 281233 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 57, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena: 41.200. Telefoni: 021/6616-324, 425653. 281234 NOV JIS 32m2, kod „Higijenskog zavoda“, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, cena sa porezom 33.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 281231 U BIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. 54.500E. Tel. 063/775-9121. 281190 NOVI BULEVAR, Romanijska ulica, nov, useqiv stan 42m2, I sprat, lift, terasa, CG. Tel. 063/777-6233. 281191 TEMERINSKA, 3. sprat, 44m2, lift, terasa, nov, useqiv, cena 61.740. Tel. 421-185. 281156 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 na {estom spratu, ukwi`en, okrenut na dvori{te! Tel. 021/474-0064, 6363307. 281252 JEDNOIPOSOBAN, nov – ukwi`en stan na Bulevaru, 36m2, terasa, lift, centralno grejawe, cena: 41.500 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427088. 281242

JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan, gradila Budu}nost, 39m2, prvi sprat, terasa, lift, cena: 45.800 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281243 NOV - jednoiposoban ukwi`en stan, gradila Budu}nost, 48m2, terasa, centralno grejawe, topla proto~na voda, cena: 49.440 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281244

23

NOV jednoiposoban 35m2, Salajka, II sprat, terasa, bez ulagawa, ukwi`ba, 33.000 hitno! Tel. 063/517-846. 281275 NOVIJI jednoiposoban 37m2, M. Gorkog kod Keja, III sprat, terasa, dvori{no, ukwi`en hitno! Tel. 063/517-846. 281276 NOV useqiv jednoiposoban 41m2, Koste [okice-ugao sa Temerinskom, II sprat lift, odvojena kuhiwa, terasa, povoqno. Tel. 063/517-846. 281277 CENTAR 40m2, [umadijska, VI sprat, lift, dve odvojene sobe, terasa, ukwi`en, 41.500. Tel. 063/517-846. 281278 BULEVAR - nov jednoiposoban stan u suterenu, centralno gradsko grejawe, 30m2, cena 19.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11423), www.solis-nekretnine.com. 282103 HITNO prodajem jednoiposoban stan, visoko prizemqe, 30m2, cena 31.000 evra, ukwi`en. Tel. 064/216-5290; 021/520231, ({ifra: 11243), www.solisnekretnine.com. 282104 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, Grbavica, Kolo srpskih sestara, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, Aleksandar Gradwa, 53.550E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282612 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, nov, ukwi`en 51.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 282620 DVOSOBAN, 43m2, centar, Bem Lilike, vp, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 46.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282618 DVOSOBAN, 47m2, Liman, Bul. despota Stefana, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 52.550E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282623 DVOSOBAN, 52m2, stanica, Omladinskog pokreta, 5. sprat, cg, terasa, renoviran, ukwi`en, name{ten, nema lifta, 42.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282616 DVOSOBAN, 44m2, N. naseqe, Stevana Hristi}a, 2. sprat, lift, terasa, cg, sre|en 44.300E. Tel. 661-3259, 063/570659. 282610 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, ul.Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwi`eno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra: 18997), www.solis-nekretnine.com. 282105 HITNA PRODAJA! Izuzetan stan od 57m2 u Solunskoj ulici - veoma povoqno! Obavezno zvati! Tel. 065/2019-009: 021/427-277, ({ifra:10853), www.solis-nekretnine.com. 282106 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan od 54m2 po ceni od 57.700 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra: 18974), www.solis-nekretnine.com. 282107 USEQIV dvosoban stan na Novoj Detelinari kod Bulevara Evrope, 39m2, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, lep raspored... Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 11151), www.solis-nekretnine.com. 282108


24

nedeqa21.februar2010.

DVOSOBAN komforan stan kod gradskog SUP-a, komplet renoviran, sve je novo, prazan, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e kredit! Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra: 11229), www.solis-nekretnine.com. 282109 PRODAJEM dvosoban stan u Pariske komune ulici, 55m2, drugi sprat, lift, kompletno renoviran, sve instalacije promewene. Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra: 10351), www.solis-nekretnine.com. 282110 ODLI^AN dvosoban stan 50m2, lepog rasporeda kod @elezni~ke stanice, hitna prodaja, cena 46.500 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:19655), www.solis-nekretnine.com. 282111 PRAVI dvosoban stan na Novom nasequ, kod velikog obdani{ta, 59m2, tre}i sprat, odli~an, raspored, stan ukwi`en i mo`e kupovina na kredit...Cena 62.000 evra! Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra: 11384), www.solis-nekretnine.com. 282112

EKLASI^AN dvosoban stan, lepog rasporeda na izuzetnoj lokaciji, 55m2, cena 56.700 evra! Ukwi`en - mo`e kredit! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra: 11335), www.solis-nekretnine.com. 282113 DVOSOBAN 46m2, kod Cocijalnog, lift, terasa, odli~na zgrada, ukwi`en na prodavca, mo`e kredit, nov, cena 60.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/451-570, ({ifra: 17058), www.solis-nekretnine.com. 282114 PRODAJEM izuzetan stan u Ul. Lukijana Mu{ickog od 56m2, oko cene je mogu} dogovor! Za vi{e informacija pozvati odmah! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 10531), www.solis-nekretnine.com. 282115 KLASI^AN dvosoban 47m2, Bul. Ja{e Tomi}a IV sprat, kuhiwa sa trpezarijom, velike sobe, ukwi`en. Hitno! Tel. 063/517-846. 281279 KRAQEVI]A MARKA!!! Klasi~an dvosoban stan od 53m2 sa odvojenom velikom kuhiwom, dvostran, odmah useqiv. Povoqno! Tel. 6363-307, 063/500-213. 281253 LIMAN!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan od 56m2 ni`e spratnosti. Ukwi`en u izuzetno dobrom stawu. Tel. 6363307, 063/8680-335. 281254 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 636-6952. 281115 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole \. Nato{evi}, hitna prodaja ukwi`enog stana od 45m2. III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel.063/7776233. 281188 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Tel. 063/1010661. 281189 DVOSOBAN, Liman II, Ravani~ka, 64,50m2, izuzetno moderan, kvalitetno renoviran stan, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281103 SALAJKA, uskoro useqiv dvosoban stan od 51m2. Direktno od investitora. Cena 51.500E. Tel. 425-205. 281202

LIMAN TRI dvori{no orjentisan veoma korektan stan 43m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281334 STARA DETELINARA klasi~an dvosoban stan 52m2, nisu prolazne sobe, ima terasu za 41.200. Telefoni: 528-137, 6612262. 281335 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281337 KSTRA luks dvosoban stan Ivana Kosan~i}a, drugi sprat, mawa zgrada, ukwi`eno, gips, rasveta, ugradni name{taj, kuhiwa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281339 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281331 LIMAN I, dvosoban stan 48m2, povoqno. Tel. 6615-117. 281291 BLIZINA LIMANSKE PIJACE 43m2, jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, povoqno. Tel. 6615-117. 281288 PRODAJEM dvosoban stan na N. nasequ, 55m2, II sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 56500. Tel. 021/523-193, 451318, 065/4443455. 281133 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u K. Dejanovi}, N. naseqe, 54m2, cena samo 51500 evra. Ukwi`en. Pozovite 021/451-318, 523-193, [-41452. 281134 PRODAJEM u Petefi [andora dvosoban stan od 58m2, I sprat, plus terasa od 20m2, hitno - cena 35000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, [-41520. 281135 PRODAJEM u blizini C. Du{ana, dvosoban stan od 54m2, na IV spratu, ukwi`en. Cena 45600 evra. Pozovite 523-193, 451-318, [-41486. 281136 U OKRUGLI]EVOJ ulici prodajem dvosoban 40m2 i dvoiposoban 51m2 po ekstra ceni 950 E/m2. Tel. 451-318, 523-193. 281137 GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov 2.0 stan od 54m2. Tel. 636-6952. 281110 DETELINARA, povoqno prodajem renoviran, ukwi`en 2.0 stan od 47m2 na I spratu po ceni od 43.300. Tel. 636-8429. 281111 NOVA DETELINARA, prodajem nov 2.0 stan od 49m2 sa odvojenom kuhiwom, gradila “Budu}nost” po ceni od 54.700. Tel. 636-8429. 281112 N. DETELINARA, prodajem nov, odmah useqiv 2.0stan od 47m2 za 48.400 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 281108 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Tel. 444107, 633-7853. 281172 LIMAN I 57m2, Jiri~ekova, dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, odli~an raspored, mo`e biti i dvoiposoban. Tel. 444-107, 633-7853. 281173

NOVO NASEQE 61m2, dvosoban, prvi sprat, terasa 60.000 nije fiksno. Tel. 444-107, 6337853. 281174

OGLASI NOVO NASEQE, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 57m2, tre}i sprat 58.700. Tel. 444107, 633-7853. 281175 DETELINARA, 4. sprat, 46m2, dvosoban, terasa, ostava, ukwi`en, cena 41.200. Tel. 421-185. 281153 DVOSOBAN u Omladinskog pokreta, 3. sprat, terasa, dvosoban, 50m2, cena 50.470. Tel. 421-185. 281154 LIMAN II, Dr Ribara, dvosoban, 53m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 61.800. Tel. 422-149. 281155 NOVO NASEQE, 54m2, ukwi`en-odmah useqiv, terasa, CG, perfektan - bez ulagawa, mo`e na kredit cena-53.600E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 281038 DVOSOBAN - 54m2, odmah useqiv-ukwi`en, terasa, perfektan raspored-mogu} dvoiposoban cena-50.500E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 281031 DVOSOBAN, 49m2 - brzo useqiv, CG, terasa, lift, odli~an cena-50.000E. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 281028 DVOSOBAN-UKWI@EN, 50m2 odmah useqiv, 3. sprat, terasa, CG, @. stanica cena46.350E. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 281029 UKWI@EN - 49m2 - kompletno renoviran - nova stolarija, @. stanica, terasa, klasi~an raspored - dvosoban stan, ukwi`en - mo`e kredit cena50.500E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 281047 @. STANICA - 53m2 - ukwi`en - odmah useqiv, renoviran, 3. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena-55.650E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 281048

NOVO NASEQE, 47m2 ukwi`en-useqiv, dvosoban, lift, CG, cena-48.400E. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 281049 UKWI@EN, 64m2 - useqiv odmah, sre|en-bez ulagawa, terasa, 2. sprat, CG, odli~an raspored cena-59.400E. Tel. 064/823-6621, 424-963. 281050 BATE BRKI]A - ukwi`en dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi na Novom nasequ. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 281080 LIMAN II - ukwi`en dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 281081 DVOSOBAN nov stan 50m, III sprat, Koste [okice, gradila „Budu}nost“, terasa, odmah useqiv. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 281071 DVOSOBAN nov stan 61m, Novo naseqe, I sprat, odmah useqiv. Cena dogovor! Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 281073 DVOSOBAN nov stan 56m, IV sprat, Grbavica, Lasla Gala, odmah useqiv. Cena 1.350 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 281065 DVOSOBAN stan 42, Grbavica, Kolo srpskih sestara, II sprat, “Aleksandar“, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 1.500 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 281077 JEDNOIPOSOBAN stan – u izgradwi kod Sajma, II sprat, lift, terasa, 32 m2, kwi`ewe 1/1, cena sa PDV-om: 29.800 evra. Telefoni: 021/520-966; 064/823-66-00. 281240

DNEVNIK

DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481 95128 HITNO prodajem dvosoban stan 58m2 u Dragi{e Bra{ovana ulici na prvom spratu za 63.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 99381 PRODAJEMO ukwi`en, komplet renoviran dvosoban stan od 51m2, na Novom nasequ, za 52.500, drugi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 99382 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod Sajma 39m2 za 43.000. Telfeoni: 6447 - 622, 063/540-165. 99380 PRODAJEMO jednoiposoban, ukwi`en stan, kod @. stanice, 41m2, za 42.000. Odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 99383

DVOSOBAN 57m2 Jiri~ekova, Liman 1, 3. sprat, hitno, dogovor. Telefon 064/2466-206. 99318 DVOSOBAN, 62m2, Mi{e Dimitrijevi}a, 5. sprat. Cena dogovor. Telefon 064/24-66-206. 99319 DVOSOBAN 50m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 99320 DVOSOBAN 64m2 Du{ana Vasiqeva, 5 sprat, ukwi`en, renoviran, 67.000. Telefon 062/466-056. 99324 EKSTRA povoqno, sre|en stan 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, iza socijalnog, drugi sprat, orijenstisan severoisto~no, 56.000. Vlasnik. Telefon 063/880-70-40. 99084 PRODAJEM nov, ukwi`en jednoiposoban stan, Gogoqeva 23, IV sprat, 37m2. Telefon 063/8-23-23-17. 99181

PRODAJEMO ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 99385 HITNO prodajemo noviji jednoiposoban stan od 41, 5m2 kod futo{ke pijace za 41.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 99384 PRODAJEMO ukwi`en dvosoban stan od 47m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 56.000. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165. 99391 HITNO prodajemo nov ukwi`en jednoiposoban stan na Novom nasequ za 40.000. Telefon: 064/0907-343. 99392 PRODAJEM ekstra sre|en dvosoban stan od 60m2 na Bulevaru Despota Stefana za 68.000. Telefon: 064/0907-343. 99393 HITNO prodajem ukwi`en dvosoban stan od 43m2 u dr Svetislava Kasapinovi}a za 48.000. Telefon: 064/0907-343. 99395 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, 51m2, III sprat, cena 63.860E sa PDV-om. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 99397 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan na Novom nasequ 42m2, 45.000, 2. sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 99386 BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Telefoni: 021/446-952, 064/49-84-605. 99431 BEOGRAD, Vra~ar - dvosoban stan 66 m2 + 2 terase III/VI, luks, vlasnik, ukwi`en. Telefon 063/213-521 99298 SAJAM, Mokraw~eva, 51m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 063/66-95-46. 99188 NOVA DETELINARA, odli~an noviji jednoiposoban 43m2, odvojena kuhiwa, terasa, hitno. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99354 LIMAN III - U neposrednoj blizini limanskog parka prodajem odli~an dvosoban, ukwi`en stan od 62m2, cena: 67.000. Telefon 064/26-36-322. 99019 ODLI^AN nov useqiv jednoiposoban 36m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99355

DVOIPOSOBAN, Liman III, 68,35m2, I sprat, ukwi`en, brzo useqiv. Tel. 021/450-417; 064/1893-887. 281087 DVOIPOSOBAN stan 62m, Novi bulevar Zoned, pogled na Fru{ku goru, pred useqewem. Cena 950 evra/m. Tel. 021/6622746, 063/808-69-62. 281069 USEQIV - 76m2 - odmah useqiv - odli~an raspored - terasa, CG, cena-72.100E. Tel.064/823-6617, 661-4200. 281051 DVOIPOSOBAN 60m2, centar, Ul. A. Cesarca, noviji stan na 2. spratu, lift, terasa, parking mesto, dvori{na strana, apsolutno bez ulagawa, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 281055 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, CG, ukwi`en cena 58.700E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 281040 DVOIPOSOBAN 55m2+18m2 - Bulevar oslobo|ewa, useqiv odmah, terasa, lift, CG cena63.000E. Tel. 064/823-6608, 424963. 281041 DVOIPOSOBAN, 49m2-Nova Detelinara, odli~an raspored, useqiv, CG, cena sa PDVom 51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 281033 P. ^ARNOJEVI]A, dvoiposoban, brzo useqiv, sa PDVom, 59m2, 1. sprat, terasa, cena 65.155. Tel. 472-1660. 281158 CENTAR, prodajem noviji, ukwi`en 2.5 stan od 58m2 po ceni od 54.500. Tel. 636-8429. 281113 PRODAJEM dvoiposoban stan u L. Kosti}a, 70m2, IV sprat, sa terasom i liftom, gradi Moj dom. Tel. 063/77-30577, 451-318, 523-193. 281138 NA NOVOM NASEQU, prodajem dvoiposoban stan, 69m2, u Vojvode Stepe. Cena 69000. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 41636. 281139 PRAZAN useqiv mawi dvoiposoban stan u tek useqenoj zgradi u Laze Kosti}a 57m2 cena 69300. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 41473. 281140 LIMAN II, dvoiposoban stan 68m2. Tel. 6615-117. 281292 MI^URINOVA odli~an noviji dvoiposoban stan 64m2, ukwi`en, odli~na zgrada. Telefon 528-137, 063/538-166. 281343 N. DETELINARA, ukwi`en dvoiposoban stan od 62m2, terasa, cg. Cena 51.090E. Tel. 425-210. 281199 BLIZINA SOMBORSKOG BULEVARA, ukwi`en dvoiposoban stan od 55m2. I sprat, terasa. Cena 50.000E. Tel. 064/270-0102. 281192 LIMAN III!!! Kod {kole i vrti}a dvoiposoban stan na prvom spratu. Ukwi`en useqiv po dogovoru. Povoqno! Tel. 021/474-0064, 063/8680-335. 281255

BULEVAR!!! Noviji dvoiposoban stan od 67m2 ni`e spratnosti sa odli~nom terasom u novijoj zgradi. Pozovite! Tel. 474-0064, 063/8680-335. 281256 NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat lift, prvoklasan kvalitet gradwe, puno opreme, useqiv, ukwi`ba 88.000. Tel. 063/517-846. 281280 IZUZETAN stan od 74m2 savr{enog rasporeda, hitna prodaja, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra: 12414), www.solis-nekretnine.com. 282118 NOVA DETELINARA, 68.000 evra, dvoiposoban stan na IV spratu. Sa ugra|enom kuhiwom. Uz stan ide i gara`no mesto. Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra: 11175), www.solis-nekretnine.com. 282119 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231;, ({ifra: 18674); www.solis-nekretnine.com. 282120 PRODAJEM odli~an trosoban stan savr{enog rasporeda u Omladinskog pokreta ulici, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019009, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com 282121 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra: 10822), www.solis-nekretnine.com. 282122 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/1340459; 021/451-570, ({ifra: 10923), www.solis-nekretnine.com. 282123 ATRAKTIVAN, nov, trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2 odli~nog rasporeda. Zgrada kvalitetno ra|ena. Hitna prodaja. Tel. 065/2019009; 021/520-231, ({ifra: 19920), www.solis-nekretnine.com. 282124 KLASI^AN trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, dva sanitarna ~vora, dve terase, u okolini @elezni~ke stanice, a blizu {kole i obdani{ta. Po ceni od 82.000 evra. Ukwi`en. Tel. 063/855-7109; 021/520231, ({ifra: 18518), www.solisnekretnine.com. 282125

UKWI@EN trosoban stan od 66m2 na drugom spratu, kod Socijalnog. Povoqno! Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra: 11276), www.solis-nekretnine.com. 282126 ODLI^AN 80.500 evra - trosoban stan na Podbari. Stan je kompletno opremqen name{tajem koji ide u cenu stana kao i gara`no mesto. Pozovite da se dogovorimo... Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra: 11321), www.solis-nekretnine.com. 282127 TROSOBAN, 65m2, Balzakova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en, 73.650E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282608 ODLI^AN trosoban stan na Novom nasequ, 78m2, cena 82.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra: 16719), www.solis-nekretnine.com. 282129


OGLASI

DNEVNIK

TROSOBAN, 66m2, Socijalno, Kraqevi}a Marka, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, ukwi`en 70.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282614 TROSOBAN 62m2, Detelinara, Katarine Ivanovi}, 2. sprat , terasa, cg, ukwi`en, 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570659. 282624 TROSOBAN, 68m2, Grbavica, Lasla Gala, 5. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 68.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282625 TROSOBAN 77m2, Save Kova~evi}a - kod SUP-a, VII sprat, odvojena kuhiwa, vc, dve terase, ukwi`en, hitno, 59.000. Tel. 063/517-846. 281281 TROSOBAN, brzo useqiv, 59m2, terasa, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om: 57.750 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281245 MAJEVI^KA!!! Trosoban stan od 81m2 nov, useqiv sa zasebnom kuhiwom i ostavom. Vredi pogledati! Tel. 6363307, 063/500-213. 281257 LIMAN II!!! Trosoban stan na prvom spratu, isto~na strana u blizini [tranda useqiv po dogovoru. Tel. 6363-307, 474-0064. 281258 GRBAVICA, ukwi`en trosoban stan od 63m2. I sprat, terasa. Cena 77.500E. Tel. 063/1010668. 281193 U BLIZINI SOCIJALNOG, nov, odmah useqiv trosoban stan od 68m2. III sprat, lift, terasa. Cena 78.000E. Tel. 063/775-9121. 281194 N. DETELINARA, kod ABCa, ukwi`en trosoban stan od 93m2, lif, terasa, cg. Cena 95.790E. Mogu}nost zamene za dva mawa stana. Tel. 425-210. 281197 BRZO USEQIV TS 57m2, Telep, nov, I sprat + gara`a od 13m2, pvc stolarija, prvoklasne sanitarije i keramika, sig. vrata... cena: 33.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 281226 DETELINARA starija gradwa odli~nog rasporeda, trosoban stan 66m2, drugi sprat, renovirano kupatilo, odmah useqiv 57.000 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281345 SAVINA - Novo naseqe kod crkve lep trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281341 NOVO NASEQE trosoban stan 78m2 kompletno renoviran, moderno opremqen, ostaje ugradni name{taj, ukwi`en, za cenu pozovite, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281342

PRODAJEM u B. Jovandi}, dobar strukturno trosoban stan, 75m2, u izvornom stawu, I sprat, ukwi`en. Cena 78000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, [-41491. 281141 INVESTITOR prodaje na Bul. Evrope, trosoban stan 76m2, kvalitetna gradwa, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Pozovite 021/451-318, 523-193. 281142 CENTAR, Radni~ka ulica, prodajem odli~an 3.0 stan od 75m2 za 77.200. Tel. 636-6952. 281114

DETELINARA, ekstra povoqno prodajem ukwi`en 3.0 stan od 63m2 na II spratu za samo 57.000. Tel. 636-8429.281117 LIMAN, kod parka, prodajem klasi~an 3.0 stan, renoviran, ukwi`en od 78m2. Tel. 6368429. 281118 DETELINARA, prodajem ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Tel. 636-6952. 281119 TROSOBAN, Liman II, 75m2, mo`e troiposoban, ukwi`en, 80.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/1893-887. 281091 DRAGE SPASI], trosoban, 85m2, lift, terasa, cena 123.600. Tel. 422-149. 281159 SOMBORSKI BULEVAR, 85m2, trosoban, terasa, 1. sprat, ukwi`en, cena 87.550. Tel. 472-1660. 281160 NOVO NASEQE, Bate Brki}a, 4. sprat, lift, terasa, ptv, 75m2, trosoban, cena 77.250. Tel. 472-1661. 281161 LIMAN I, trosoban, 77m2, lift, terasa, potrebno renovirawe, cena 64.890. Tel. 422149. 281162 STANICA, Gagarinova 75m2, trosoban, ~etvrti sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 281176

GRBAVICA 78m2, nov trosoban dupleks, terasa, odmah useqiv 80.500. Tel. 444-107, 6337853. 281177 BEOGRADSKI KEJ 72m2, trosoban, drugi sprat, lift, terasa 77.300. Tel. 444-107, 633-7853. 281178 TROSOBAN 95m2 centar - R. pijaca noviji stan na 2. spratu, 2 terase, tenda, klima, ukwi`ena zgrada, mo`e zamena za mawi stan do 60m2. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 281052 TROSOBAN 85m2, Liman 1, Ul. D. Spasi} stan na presti`noj lokaciji, 1. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621. 281053 TROSOBAN nov stan 72m, Koste [okice, III sprat, useqewe za dva meseca. Cena 1.000 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 281066 TROSOBAN stan 75m, Sajam gradila „Budu}nost“, I sprat, dva kupatila, dve terase, odmah useqiv. Cena 85.000 evra. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 281067 TROSOBAN stan 71m, II sprat, Liman III - Park City, useqewe za mesec dana. Cena 87.000 evra. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 281068 TROSOBAN nov stan 74m, centar Laze Kosti}a, III sprat, odmah useqiv. Cena 1.350 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 281072 TROSOBAN, Liman II, peti sprat, dvostrano orijentisan, lift, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-9797. 281094 TROSOBAN, Liman I, crvena fasadna cigla, I sprat, bez ulagawa, 85m2.Tel. 021/450417; 064/1893-887. 281095

NOVA DETELINARA, odli~an dupleks od 75m2, trosoban sa lepom terasom i pogledom na Novi bulevar. Ukwi`en, cena 74.200 evra! Tel. 064/1571297; 021/520-231, ({ifra: 17635), www.solis-nekretnine.com. 282128 DVOIPOSOBAN stan u izgradwi u blizini Beogradskog keja, prvi sprat, mala zgrada, cena sa PDV-om, useqewe u junu 2010. godine, 54m2, cena 64.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra: 10357), www.solis-nekretnine.com. 282116 PRODAJEM trosoban, ukwi`en, komforan stan, 73m2, kod autobuske stanice, drugi sprat u Gagarinovoj ulici br. 10, Novi Sad. Telefoni: 022/627-725, 064/073-9206. 97728 PRODAJEM stan od 75m2 u Kosovskoj ulici. Mo`e i zamena za mawi. Telefon 523792, 064/24-101-55. 98504 PRODAJEM klasi~an trosoban stan od 82m2 u [ekspirovoj ulici za 82.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 99390 KEJ, prodajem stan 77 m2, visoki parter. Telefon 021/526502. 99369 HITNO prodajem trosoban stan na Novom nasequ 57m2, Ul. Mileve Mari}. Telefon: 062/177-11-04. 99370 PRODAJEMO komplet sre|en i useqiv trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 99387 LIMAN 3, trosoban, 72m2, prvi sprat. Mogu}a zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064/118-1104. 99049 BEZ POSREDNIKA! Prodajem nov useqiv dvoiposoban stan, I sprat, Nova Detelinara, investitor, cena 56.000E sa PDV. Telefon 064/431-5281. 99202 PRODAJEM stan u Novom Sadu, ul. Vase Staji}a od 75m2, II sprat. Ukwi`en, useqiv za mesec dana. Nije agencija. Telefon 064/117-22-95. 99073 UKWI@EN dvoiposoban 62m2, drugi sprat, cena 54.300E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99363 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici 55m2 za 60.000. Telefon: 064/0907343. 99394 NARODNOG FRONTA, ukwi`en, trosoban 80m2 dvostrano orjentisan, lift, terasa, cena dogovor. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188, zamena za mawi, hitno. 99352 PRODAJEM dvoiposoban stan na Novom nasequ, 70m2, Bul. Vojvode Stepe, prvi sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon: 062/8980468. 99307 NOVO naseqe ulica Partizanskih baza V sprat - lift, stan od 71 m2 ukwi`en, + 30 m2 potkrovqa, odr`avan, bez ulagawa: cena 75.000 E, mo`e i zamena za mawi stan uz doplatu.Telefon 064/154-6197. 99304 GRBAVICA - Lasla Gala dvoiposoban stan, 65m2, V sprat, lift, terasa, odmah useqiv, samo 67.500E, ukwi`en. Telefoni: 021/6614-694, 063/200512, 063/587-602. 99341

TROIPOSOBAN 90m2, centar - Ul. S. Milovanova, izuzetan stan salonskog tipa, 1. sprat, ukwi`en, apsolutno bez ulagawa, mogu}a zamena za mawi stan. Telefoni: 021/55-7758, 063/7-333-621. 281056 TROIPOSOBAN 90m2+18m2 gara`a, Ul. b. Ribnikar (Aleksandar gradwa) noviji ekskluzivan stan na 5. spratu, lift, lo|a, luksuzna oprema, odmah useqiv, prvi vlasnici. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 281057

TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, CG, cena sa PDV-om 74.650E. Tel. 064/8236617, 542-779. 281027 NOVO NASEQE 93m2, troiposoban, lift, terasa, nov 76.700. Tel. 444-107, 633-7853. 281179

TROIPOSOBAN stan, Liman I, 107m2 sa terasom od 8m2, dvostrano orijentisan, komplet renoviran, II sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281093 NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, terasa, lift. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281346 CARA DU[ANA, prodajem ukwi`en, odmah useqiv 3.5 stan od 73m2 po ceni od 60.200. Tel. 636-8429. 281116 LIMAN IV!!! Troiposoban stan na tre}em spratu u dobroj zgradi dvostrano orijentisan, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 281259 TROIPOSOBAN – nov stan, II sprat, terasa, lift, 72m2, ukwi`ena zgrada, cena: 70.000 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281246 TROIPOSOBAN – renoviran stan na Limanu 2, terasa, lift, nova kupatila, 75m2 – optimalno iskori{}en, cena: 77.250 evra. Telefoni: 021/520-966; 021/427-088. 281247 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na tr`i{tu. Tel. 064/2003103; 021/451-570, ({ifra: 19599), www.solis-nekretnine.com. 282130 LIMAN II, 98m2 troiposoban stan na I spratu, ukwi`en. Za informacije 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 11226), www.solis-nekretnine.com. 282132

TROIPOSOBAN 99m2, Kej `rtava racije, dve terase, dvostrano orjentisan, prvi sprat, lift, ukwi`en. Pogledajte nacrt i fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra: 11120), www.solis-nekretnine.com. 282133 HITNO! ^etvoroiposoban dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 282611 CENTAR - salonski stan od 100m2, minimalna ulagawa, IV sprat, lift, povoqno i hitno! Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra: 11191), www.solis-nekretnine.com. 282131

nedeqa21.februar2010.

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com. 282135 STAN kod Betanije, ~etvorosoban od 98m2, cena 88.000 evra. Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra: 10399), www.solis-nekretnine.com. 282136 NOV, 150m2 na Limanu, stan iz kompenzacije, ~etvrti sprat, lift, velika terasa, cena 165.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:10823), www.solis-nekretnine.com. 282137 BRZO USEQIV ~etvorosoban stan kod Ribqe pijace, drugi sprat, lift, dve terase, vrhunska gradwa i oprema, cena 152.400 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:11314), www.solis-nekretnine.com. 282138 PRODAJEM odli~an petosoban stan od 130m2 na Limanu IV, renoviran, dvostran, vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra:11202), www.solis-nekretnine.com. 282139 ^ETVOROSOBAN, 96m2, Branimira ]osi}a, 7. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, sre|en 85.500E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 282617 PRODAJEM suterenski prostor od 180m2 u Ul. Novosadskog sajma, visina plafona 3,20m, normalni prozori, struja, voda, kanalizacija, tri ulaza, kolski ulaz, ukwi`eno! Cena: 59.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 281237 SALONSKI STAN!!! Od 106m2 u okolini Izv{nog ve}e na prvom spratu, renoviran, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 6363-307, 063/500-213. 281260 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 281261 OKOLINA CARA DU[ANA!!! Mirna ulica, u vili sa tri stana odli~an ~etvorosoban stan sa gara`om, ukwi`en, useqiv. Tel. 474-0064, 063/500213. 281262 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Tel. 063/101-0661. 281195 HITNO!!! Odmah useqiv, nov ^S 79m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, odv. kuhiwa, cena sa PDV-om 52.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 425653. 281229 LIMAN petosoban stan 130m2, odli~nog rasporeda, u odli~nom stawu, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 281347 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 281340 IZUZETNO lep dvoeta`ni stan 111m2, nov, ekskluzivno opremqen, useqiv, po~etak Telepa, povoqno. Tel. 6615117. 281294 [IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwi`en 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Tel. 636-8429. 281120 LIMAN 3, prodajem odli~an, noviji 4.0 stan od 95m2 u kvalitetnoj zgradi. Tel. 636-6952. 281121 LIMAN, prodajem ukwi`en 4.5 stan na IV spratu od 130m2, odli~an raspored. Tel. 064/220-95-65. 281122 PRODAJEM na Grbavici, odli~an ~etvorosoban stan, 116m2, u odli~nom stawu, kuhiwa sa trpezarijom odvojena od dnevnog boravka. Tel. 063/550387, 451-318, 523-193. 281143

25

INVESTITOR prodaje na ekstra lokaciji, 94m2, II sprat, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Ul. L. Kosti}a. Pozovite 063/75-37-823, 451-318, 523193. 281144 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwi`en hitno. Tel. 444-107, 6337853. 281180 LAZE KOSTI]A, 2. sprat, 85m2, ~etvorosoban, lift, terasa, cena 109.440. Tel. 422149. 281163 PETOSOBAN dupleks, Nova Detelinara, 104m2, ukwi`en, odli~an stan, brzo useqiv. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281090 NOVA DETELINARA, dupleks, 83m2, ~etvorosoban, nov, neuseqavan, cena 94.040. Tel. 422-149. 281164 @ITNI TRG, dupleks, 6. sprat, lift, 65m2, cena 61.800. Tel. 421-185. 281157 GRBAVICA - nov veliki, ekstra dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/1340459; 021/520-231, ({ifra: 18652), www.solis-nekretnine.com. 282134

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97620 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 96855 PRODAJEM stan u Beogradu, Slavija, ukwi`en, CG, drugi sprat, lift, 83m2. Telefon 066/514-83-99. 99142 BALZAKOVA, 113m2, trostrano orijentisan, dve terase, dva mokra ~vora. Bez posrednika. Telefon 061/1366266. Fotografije na www.mojkvadrat.rs, www.oglasi.rs 99169 LIMAN II, prodaje se lep 3, 5 soban dvostrano orijentisan stan na 1. spratu, 100, 5m2, ul.Resavska. Stan je ukwi`en i useqiv, 135.000. Telefon 021/450-154. 97323 GRBAVICA, petosoban nov, useqiv 145m2, dve terase, dva kupatila, ekstra oprema. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99356

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 282061 KU]A kod Spensa, prizemqe i tavanski prostor, oko 150m2, ukwi`eno i odmah useqivo... Cena 515.000 evra! Tel. 064/2003-103, ({ifra: 30504), www.solis-nekretnine.com. 282082 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 331m2, kod bolnice, Pr+Pot, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te, +100m2 poslovnog prostora, klima, pvc, kl. parket, dva kupatila... Cena: 180.000. Telefoni: 021/425-653, 6616324. 281236


26

nedeqa21.februar2010.

ANTONA ^EHOVA - ukwi`ena, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe.Telefoni: 021/6615124; 063/502-526. 281082 U BLIZINI CARA DU[ANA - odli~na ukwi`ena novija ku}a 400+200m2 na placu od 700m2 sa poslovnim prostorijama. Tel. 063/502-526. 281083 KU]A, Ba~ka ulica, 135/450, izuzetna lokacija, gradsko grejawe, 165.000 evra. Tel. 021/450417; 063/128-9797. 281086 PRODAJEM ku}u u nizu na Avijati~arskom nasequ! Povr{ina 130m2, renovirana, tri eta`e, ~etvorosobna, sa mawim dvori{tem! Cena 145.000 evra! Tel. 064/157-1297, ({ifra: 30484), www.solis-nekretnine.com 282079 PETROVARADIN novija ku}a 250m2 na ravnom placu 1300m2, uli~ni front 44 metra, parketi, grejawe, ukwi`eno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 281319 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Tel. 063/1010668. 281183 PRODAJEM stariju ku}u na placu 800m2 na glavnom putu na izlazu iz Kamenice prema Beo~inu 45.000. Tel. 444-107, 633-7853. 281166 ODLI^NA ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Cena 178.000 evra! Tel. 064/134-0459, ({ifra:30361), www.solis-nekretnine.com. 282081 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwi`ena, brzo useqiva, cena 140.000 evra! Tel. 063/527-459, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com. 282078

TELEP, blizina Futo{kog puta, ku}a 64m2 stambenog prostora na placu od 300m2. Pozvati 064/270-0102. 281184 ODLI^NA spratna ku}a na Telepu, u blizini {kole, poslovno-stambeni prostor, 300m2, plac 750m2, odmah useqiva, novija gradwa, sve odli~no! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra: 30479), www.solis-nekretnine.com. 282077 SUN^ANI BREG, ~etvorosobna ku}a od 108m2 i 50m2 placa. Gradila Budu}nost. Cena 61.800E. Tel. 425-205. 281196 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538166. 281318 TROSOBNA uli~na ku}a, 68m2 - centar - Sremski Karlovci, useqiva, cena-21.000E. Tel. 064/823-6602, 021/66-14200. 281030

IZDAJEM luksuznu kompletno opremqenu ku}u u Lipovom gaju. 170m2, {estosobna, tri eta`e, tri kupatila, CG. Tel. 065/2019-016, ({ifra:30021), www.solis-nekretnine.com. 282058 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 281062 GRA\EVINSKI PLAC, blizina centra, lepa, mirna ulica, 630m2, 26m front, deqiv na dva placa, idealan za urbanu vilu. Tel. 063/128-9797. 281096 ATRAKTIVNA lokacija u blizini Spens-a! Na uglu dve ulice, idealno za poslovno stambeni objekat. Za sve dodatne informacije pozovite tel. 064/2003-103; www.solis-nekretnine.com. 282070 NOVI SAD - Mega Market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega Market. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 282063 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com. 282064 PLAC za kolektivnu gradwu, izgra|enost 2100m2, plus 150m2 gara`a. Tel. 021/450-417; 064/1893-887. 281097 PLAC za investitore, 1500m2, 31m front, dobra lokacija. Tel. 064/1893-887; 021/450-417. 281084 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900m2-Sentandrejski put, izgra|enost cca - 700m2 neto cena-85.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779. 281032 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke, odli~na lokacija, lep pogled. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281098 PLAC Torine, 2500m2, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281099 PLAC, Ledinci – Liparje, 2600m2, predivan pogled, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281100 PLACEVI Mi{eluk, za kolektivnu gradwu, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281101 PLAC, Novi Rakovac – Arsin do, 23000m2, prelep plato sa pogledom na grad i Dunav, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281102 PRODAJEM plac od 740m2 na Tatarskom brdu sa ukwi`enom sru{enom ku}om od 97m2! Tel. 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 282065 ATRAKTIVAN gra|evinski plac - ulaz na Tatarsko brdo, 750m2 na uglu dve ulice! Tel. 064/2003-103, ({ifra: 70206), www.solis-nekretnine.com. 282066 PRODAJEM odli~an plac od 1.500m2 na Kemeni~kom putu sa pogledom na grad... Tel. 064/1340459, ({ifra: 70214), www.solisnekretnine.com. 282069 PRODAJEM plac sa ku}om od 55m2, Rakovac, ima 950m2, ukwi`en. Struja i voda. Cena 25000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 281124 GRA\EVINSKI PLAC 550m2 kod manastira Rakovac asvalt cena 6000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 281125 GRA\EVINSKI plac na Adicama kod samog Kamewara - hitno i povoqno! Tel. 065/2019-013, ({ifra: 70209), www.solis-nekretnine.com. 282067

OGLASI KUPUJEM vikendicu ili plac na Fru{koj gori po realnoj ceni. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 281092 SPU[TENA CENA - nije fiksna! Odli~na vikendica od 55m2, ukwi`ena, plac 1.300m2 sa vo}wakom, cena 21.000 evra! Tel. 063/855-7109, ({ifra: 30198), www.solis-nekretnine.com. 282076 RUMENKA- nova odmah useqiva ku}a 4-sobna 120m2+podrum 30m2, c. grejawe svi prikqu~ci, plac 500m2 samo 69.000E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 99342 KAMENICA - centar ku}a 5sobna 170m2 + dupla gara`a sa ostavom plac 400 m i ku}a bocke okretnica 140 m2 plac 600m2. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512 99343 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 99364 PRODAJEM na Banstolu vikendicu 40/2600, plac komforno 14.000E i tri jutra zemqe oranice blizu raskrsnice 15.000E. Telefoni: 063/308-417 i 021/881-511. 99344 PRODAJEM porodi~nu ku}u u Ka}u na placu od 19 ari, Ulica Narodne vojske 25. Telefoni: 6212-700, 6211-234. 064/25810-48. 98941 RAKOVAC kod {kole monta`na ku}a 88m2 odmah useqiva + ostava + gara`a terasa 24 m2 plac 860m2 pod vo}em svi prikqu~ci. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512 99345 U BA^KOM JARKU prodajem plac 355 m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije i 3 jutra zemqe. Telefon 021/636-3723, 062/817-0802. 99375 BEO^IN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5.5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/31437-14. 99029 KU]A u Ka}u, cena 26.000E, hitno! Telefoni: 6546-976 i 065/3333-177. 99366 POTREBNA lokacija za izgradwu zgrade, pouzdan investitor. Telefon 063/3333-177. 99359 SALAJKA, starija ku}a na placu 900m2 Hitno! Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99358 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2.200m2 u centru Rumenke, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-8427. 99053 PRODAJEM jutro zemqe prema Andrevqu, Kalu|erica vikend zona. Telefon 021/876277, Jova. 99220 MI[ELUK, plac 1200m2, 30x40m, (deqiv na dva) izlaz na dve ulice. Cena dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177. 99361 PRODAJEM na Klisi blizu Neoplante pola jutra zemqe 2.800m2, pogodno za ba{tu, cena 4e/m2. Telefon 064/314-4344. 99003 LEDINCI 8.300m2 zemqe, na lepom mirnom mestu pogodno za vikendice, sala{, vinograd i ostalo, cena 10E/m2. Telefon 064/314-4344. 99004 PETROVARADIN - kod okretnice autobusa 9, 3 ku}a 110m2 sa C. grejawem, parket, podrum+gara`a i ostava plac 500m2, samo 73.000E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 99346 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2, 8ari placa, zatravqeno progajem mewam za stan, cena 90.000E. Telefon 064/21-77-440. 98482

HITNO prodajem 10H (17kj) zemqe na ^eneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. Za ozbiqnog kupca sve informacije na tel. 063/506-926 od 8 - 16 ~asova. 99254 PRODAJA gra|evinskih placeva 5km od centra od 300 1.800m2. Telefoni: 064/115-0639, 6301-650. 99204 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15x385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 97882 PRODAJEM 1 hektar gra|evinskog zemqi{ta u industrijskoj zoni, fronta 70m, savr{ena investicija, 1km od auto-puta. Telefon 064/16-10111. 99280 PRODAJEM placeve u Veterniku iza stadiona „Vujadin Bo{kov“, u blizini Dunava. Sjajna lokacija, na samo 7km od Novog Sada. Tel. 064/16-10111. 99281 PRODAJEM 1 ha zemqi{ta na Sajlovu u blizini asfalta. Telefon 064/16-10-111. 99282 KLISA, nova okretnica, 2 placa mo`e pojedin~no, Rumenka: ku}a sa lokalom+2 stana i gara`a, povoqno. Telefon 6621-797, 064/502-5379. 99403 VI[E PLACEVA po 450m2, mo`e spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 99360 ^ENEJ: 8 jutara u komadu, blizu gas, struja, tvrd put, zemqa prve klase, prodaja bez posrednika. Telefoni: 064/502-5379, 063/598-463, 6618184. 99402 PRODAJEM na Klisi iza neoplante 5.500m2 zemqe pored puta 400m front, cena: 10E/m2. Telefon 064/314-43-44. 99002 PRODAJEM 1, 5 ha zemqi{ta na auto-putu E-75, pored pumpe Minut, front 75m. Telefon 064/16-10-111. 99283 PRODAJEM ku}u u Koviqu. Telefon 021/888-557. 99201

ALIBEGOVAC vikendica 50m2, struja, voda, plac 2.000m2, legalizovano 063/500081. 99299 ZLATIBOR izdajem delux apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 064/2371-985, 065/511-159-9. 99140 CENTAR Sremskih Karlovaca - ku}a za ru{ewe sa lokacijskom dozvolom za sedam stanova i gara`a. Telefon 063/54-89-06. 98880 PRODAJEM ku}u na Salajci sa radionicama i nus prostorijama, ili mewam za druge nekretnine. Telefon 0655/512215. 99138 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918

DNEVNIK

PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene ukwi`ene placeve u Rumenki od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 99052 PRODAJEM u Futogu 7.300m2 zemqe kod novog grobqa pogodno za sala{, ba{tu i ostalo, cena 4e/m2. Telefon 064/314-4344. 99007

IZDAJEM 250m2 poslovnog prostora u Fru{kogorskoj ulici, prvi sprat, CG, klima, parking, vi{e telefonskih linija... Tel. 063/527-459; www.solis-nekretnine.com. 282074 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 282071

IZDAJEM lokal Ul. S. Kasapinovi}a pogodan za prehrabenu prodavnicu! Tel. 064/2165290, www.solis-nekretnine.com. 282057 IZDAJEM uli~ni lokal u centru, Jevrejska ulica, 70m2, useqiv. Tel. 064/829-5007, 063/7743-959. 281269 PRODAJEM poslovni prostor 1100m2 na Futo{kom putu, kod „Minakve“, na placu povr{ine 2300m2! Tel. 021/6337-037, 063/7743-959. 281271 PA@WA! Ekstra poslovni prostor 1.387m2 na ekstra lokaciji! Ukwi`en, P+2+Pot, prometna ulica, prodaja ili zakup! Sve informacije na tel... Tel. 064/134-0459, ({ifra: 30483), www.solis-nekretnine.com. 282072 PRODAJEM uli~ni lokal u Maksima Gorkog 105m2, veliki izlog, deqiv na dva. Tel. 444-107, 633-7853. 281165 U BLIZINI SOCIJALNOG, ukwi`en, prazan, odmah useqiv uli~ni lokal od 20m2. Cena 37.000E. Tel. 064/2700102 . 281181 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, useqiv lokal u dva nivoa ukupne povr{ine 127m2. Pogodan za razne delatnosti. Tel. 063/101-0661. 281182 LOKAL, Maksima Gorkog, 137m2, bez ulagawa, pogodan za ordinacije, kozmeti~ke salone i sl. 86.000 evra mo`e zamena za mawi stan. Tel. 021/450417; 064/1893-887. 281088 IZDAJEM lokal, idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi, Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefon 498-775 i 445-919. 99351 IZDAJEM jednosoban stan u ulici Koste [okice. Telefon 6322-888, 063/70-34-150. 99331 IZDAJEM, prodajem ili mewam ve}i lokal u Dunavskoj ulici. Telefon 064/580-99-85. 99339 IZDAJEM poslovni prostor na glavnom putu u Veterniku (magacin + 3 kancelarije). Telefon 063/510-224. 98961 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada, sre|en i razra|en. Telefon: 063/52-9939. 95365

IZDAJEM uli~ni lokal 60m2 sa velikim izlogom u Jevrejskoj ulici, za sve namene. Telefon: 064/420-15-73, 021/547920. 99412 ZLATARA u radu, 70m2, centar-pe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/5025379, 063/598-463. 99404

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11x7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 99063 LOKAL Br. Ribnikar 48m2 dva nivoa, luks opremqen za kancelarijski prostor tri telefonske linije, ADSL, klima. Telefon 065/512-6-888. 99289 IZDAJEM halu (distributivni centar) 300m2, dvori{te 2000m2, 2 tel. linije i internet, na Bul. Vojvode Stepe, tranzitni put iz pravca BG. Tel. 063/66-69-69. 99278 PRODAJEM preradu mesa na Telepu, mo`e i druga delatnost plus temeqi za ku}u, sa pla}enim komunalijama. Telefon 063/500-370. 98323 IZDAJE se ure|en i opremqen kancelarijski prostor 50m2 u centru blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/885-4446. 99180 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 99087 IZDAJEM frizerski salon kod Ribqe pijace. Telefon 064/201-46-50. 99196 IZDAVAWE Plac 2000m2 sa halom 150 m2 u Beo~inu izuzetno lociran. Telefon 063/344-565. 99288 IZDAJEM plac 1400m2 na Rumena~kom putu uz asvalt, front 70 m. Telefon 065/5126-888. 99290 IZDAJE se ku}a kao poslovni prostor u redu vila u centru prema spensu, 90m2, dvori{te, parking, podrum, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/8854446. 99179

PRODAJEM gara`u @itni tgr 11. Telefon 064/668-48-91. 99103 IZDAJEM gara`e od 14m2 u Ul. Radni~koj i Ul. Vase Staji}a. Telefon: 064/282-6441. 98562 PRODAJEM novu gara`u u ul. Vojvode [upqikca. Telefon 021/401-287. 99217

KUPUJEM sve vrste auta, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefon: 064/337-7695 i 824611. 97501 KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824885, 064/150-1200. 97615

PRODAJEM nove delove i le`ajeve za traktor „Universal 65“. Telefon: 0230-/61-244. 99367

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 99225 KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture - trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032, 063/7-356-243, Mirjana 99398


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 99234 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 99238 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774 MOLERSKA FASADERSKA RADWA, najpovoqnije cene radova. iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefon 060/5518-346, 063/518-346. 99046 ZATVARAWE terasa, izrada prozora i vrata od PVC-a, aluminijuma i gvo`|a, kapije, ograde (od aluminijuma i gvo`|a), konstrukcije za tende i hale. Telefoni: 021/823-726, 063/521-750. 99094 MOLER i farbar radi brzo i uredno - iskusan majstor. Telefon 021/6435-095. 98936 KERAMI^AR - kvalitetno postavqawe svih vrsta kerami~kih plo~ica i mermera. Dugogodi{we iskustvo i prakti~ni saveti. Telefon 021/6413-911, 062/853-4948, Martin. 98369 MOLER radi sve molerske radove, kre~ewe, gletovawe, {panski zid i farbawe stolarije. Telefoni: 021/302-267, 064/291-4653. 99056 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99170

PRODAJEM harmoniku Wetmajster kantus 5. 120 basova, 13 registra, ~etvoroglasna, u odli~nom stawu. Telefon 021/6323-129. 99205

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 97689 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14 97690 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! DVD-playere! dolazak, isplata odmah! non-stop, Mladen! Telefon 021/421-516, 064/157-2514. 97691

KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 98980 KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 94413

PRODAJEM baliranu detelinu. Telefon 064/826-0493. 99242

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798 PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva. Klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 99011

MINI FARMA u Ka}u rasprodaje koke nosiqe stre 13 meseci po ceni 120 din/komad. Telefon: 063/587-698 ili 6211125. 99349 PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 97837

PRODAJEM pi{toq kalibra 9. marke, CZ M-88, nov ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 99365

EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 98934 VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, teume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija aparati. Telefon: 064/21654-24. 99252 INKUBATORI: od 70, 100 i 150 jaja. Membranski termostati, membrane, greja~i, kontakt-termometri, ventilatori i ostali pribor za inkubatore. Komplet elektronika za samogradwu inkubatora. Elektroradionica Novi Sad, Futo{ka ul. 30. Telefon 021/548-140, 064/156-83-19. 99211 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 99491

nedeqa21.februar2010.

Umro je

Posledwi pozdrav na{oj dragoj maj~ici

Stojanki Radi}

Vojislav Save Popov

Sahrana je danas, 21. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Temerinu.

Se}a}emo se sa pijetetom.

Milo{ i Sawa Radi}.

Porodica [ugi}.

99527 99554

Posledwi stricu

pozdrav

voqenom

Draga

Posledwi pozdrav prijatequ

Stojanka

Vojislavu Popovu

AGENCIJA za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizacije proslava 8. marta. „Klub za slobodne“- u~lawewe od 25 - 45 godina. Telefon 021/496-382. 99347

AGENCIJA za nekretnine “Bomil” tra`i agenta prodaje, uslovi voza~ka dozvola B kategorije, 1 god. radnog iskustva, fiksna plata+procenat. Tel. 636-8429. 281123 POTREBNA 2 diplomirana farmaceuta i 2 farmaceutska tehni~ara za apoteke u Novom Sadu. Mogu i po~etnici. Telefon 021/372-305. 99294 STOMATOLOG - sve`e penzionisan radio bi kod kolege. Telefon 466 -595. 98758 KORISNICIMA usluga pravnim i fizi~kim licima nudimo: medicinske, gerontolo{ke, higijeni~arske, kurirske usluge, peglawa, kuvawe, bebisiterservis. Sami formirate cenu usluge. Telefon 021/400-148. 99348 FIRMI potrebna administrativno - kwigovodstvena radionica, najmawe sredwa ekonomska, certifikat i voza~ka. Telefon 021/423-386. 99368

Vojislavu Popovu 1937 - 2010.

Sinovac Aleksandar Popov sa porodicom.

Posledwi pozdrav

99553

OG/3

Posledwi pozdrav na{oj dragoj seki

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Stojanki

Stojanki

velikom prijatequ i borcu,

Tvoj sin sa porodicom.

OG/6

99559

99531

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Posledwi pozdrav prijateqici

Vojislavu Popovu Kumovi: Stanko i Zoran.

Posle kratke i te{ke bolesti preminuo je moj

Posledwi kom{iji

od Nade Stoji~i} sa porodicom.

Kumovi: Dragan, Lidija, Dra`en i Radomir Cvetkovi}.

99551

99530

pozdrav

drugu

99528

Posledwi pozdrav ujaku

Jovi Malinovi}u

Stojanki

Stojanki Radi}

Svekrva Kosovka i ostala porodica Radi}.

Otac Branko, sestre Vesna i Zora sa porodicama.

od: Milice, Ga{e, Eme i Lenke Lovri}.

Posledwi pozdrav kumu

od porodice Stanivuk: Zdravka, Ru`e i Vlade.

Tvoje drugarice iz kwigovodstva.

Stojanki Radi}

OG/5

PRODAJEM detelinu baliranu, seme lucerke banasko visoko. Kupujem traktorske gume komplet sa felnama od T40 Rus zadwa leva polupotro{ena. Telefon 021/719-098. 98437 KOKE za klawe 4 - 5 kg Duda{ farma \ur|evo, 400din kom ili 80 din kilogram preko 50 kom nosim ku}i.Telefoni: 021/839-123, 838-252. 98773 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 061/617-22-19, 021/6-413575. 98933 AKCIJE Nis - Gasprom 23 godine - 343 akcije dogovor. Telefon 064/3220079. 99419

Jovi

po~ivaj u miru, daleko od svakog bola i tuge.

99555

Posledwi pozdrav mome ocu

27

Jelka, Mirko i Dule sa porodicama.

99550

i

Posledwi pozdrav sinu, bratu i sestri}u.

Goran Luki} iz Koviqa 1974 - 2010.

Goranu Luki}u

Vojislav Popov Melinda Popov.

od wegovih prijateqa Zorana, Dejana, Mikija i Duleta.

OG/4

OG-1

Tu`nim srcem javqamo da je Goran Luki} iznenada preminuo u 36. godini. Sahrana je u nedequ, 21. 2 2010. godine, u 14 ~asova, na {ana~kom grobqu u Koviqu. O`alo{}eni: majka Verica, brat Branislav, ujaci i tetke sa porodicama. OG-2


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa21.februar2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom ujka

Posledwi pozdrav zetu

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

3 Posledwi pozdrav po{tovanom

Jovo Malinovi} Lakiju

Lazi

od: Vere, Qiqe, Alise, Dane, @areta, Joce, Mirka, [kileta i Vase.

Jovi Malinovi}u

od: Tawe, Oqe, Luke i Vladice Mi{i}.

od porodica: Karanovi} i Davidovi}.

Po~ivaj u miru. 99514

3

99513

Posledwi pozdrav

1937 - 2010. Sahrana je u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Tomislavka, }erke Marina i Marica, zetovi Pavle i Stojan i unuke Duwa i Sawa. 99532

99533

G-din proti

Du{anu Blizancu

Posledwi pozdrav proti

Posledwi pozdrav dragom proti

Posledwi pozdrav ~ika Porodice: Ivan~evi}, No`ini}, Petrovi} [ijan.

99549

Du{anu Blizancu

proti Du{anu Blizancu Neka Vas an|eli ~uvaju, dragi na{ proto Du{ane.

Porodica Tucakov.

Du{ku Blizancu od porodice Nikoli}: Svetozara, Milice, Sawe i @ivane.

Aleksandar, Desanka i Aleksandra Il. 99558

99548

3

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

Du{anu Blizancu ~ijim odlaskom gubimo velikog ~oveka i predivnog sve{tenika koji je u svima nama ostavio neizbrisiv trag. Ve~na mu slava. Porodica Dun|erski i Aca Xelebxi}.

Tvoj `ivot brzo se ugasio, ali sje}awe na tebe ne}e nikada. Ostat }e{ vje~no u na{im srcima.

99510

99511

Posledwi pozdrav

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula na{a draga majka i baka

Posledwi pozdrav

Du{an Luki} Tvoji: supruga Qubica, sin Slobodan i }erka Jelena. 99435

Jovu Malinovi}u proti Du{anu Blizancu

od porodice Dobrivoja Ninkova.

od Marininih kolega iz JP „SPC Vojvodina”.

ro|ena 1929. godine Sahrana je u utorak, 23. februara 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}i Jasminka, zet Branko i unuka Marija.

proti Du{anu Blizancu Wegov nezaboravni poj }e ve~no ostati u na{em hramu Saborne crkve.

Danas, 21. 2. 2010. godine, navr{ava se 6 meseci od smrti na{eg supruga i oca

Jelica Naji}

99542

5783-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom te~i

Du{ana Jove Luki}a 22. 8. 2009 - 21. 2. 2010.

Dobrila [ikoparija sa porodicom.

99541

99434

99556

POMEN

Stevan Bogdanov

Na{a draga koleginica

Sahrana je u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Emilija sa svojom porodicom. 99535

Stevi Bogdanovu

Stevi Bogdanovu

od Save sa porodicama: Kopawa, \uki} i Radovi}.

od porodice Pejinovi}.

99561

99540

Vera Isakov

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 2. 2010. godine preminula na{a voqena majka, sestra i tetka

2005 - 2010.

Bosiqka Prodanovi}

Veselin Isakov

1942 - 2010.

1994 - 2010.

Sahrana je u utorak, 23. 2. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^uvamo se}awa sa puno qubavi i zahvalnosti na drage roditeqe. ]erka Zorica, zetovi Bora i Marjan, unuci: Maja, Tawa, Senka i Darko sa porodicama.

Stojanka Radi} oti{la je tiho od nas. Ostaju nam lepe uspomene.

Kolektiv JVP „Vode Vojvodine”.

Mici

od wene Mice.

O`alo{}ena porodica. 5785-P

99543

99560

99215


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN 21. 2. 2000 - 21. 2. 2010. Danas se navr{ava deset godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

29

nedeqa21.februar2010.

SE]AWE

POMEN

BOLNO SE]AWE februar 2007 - februar 2010.

Dr Milenko Nikoli}

Dr Bojana Maluckov

Predrag Kolak Pe|a

Ve} {est godina nisi sa nama. Mnogo nam nedostaje{.

I sve je tako. Dolazi on, dolazi u snu moj sin~i} mali. Onako mio, al ne{to bon: odnekud ga nose uzburkani vali. Kad mu vidim lice, ja osetim suze. Pru`im ruke wemu, dubina ga uze.

Bogdan Obradovi} 21. 2. 2006 - 21. 2. 2010.

Slobodan Petrovi} Prolaze godine, ali uspomene i se}awe na tebe uvek su tu u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Milu{ka i }erka Sowa sa porodicom. 99333

@ivi{ sa nama u svakoj na{oj misli, pri~i i bezbroj divnih uspomena.

Tvoja }erka Valentina sa porodicom.

Porodice: Nikoli}, Raki} i Todori}.

99481

SE]AWE Navr{ava se deset godina od kada nije sa nama

IN MEMORIAM U mislima i srcu ~uvamo vas kao najlep{u uspomenu.

preminuo 21. 2. 1985.

Porodice: Jovi~in i Blagojevi}. 99529

99544

Dok nam srca kucaju `ivet }e{ u wima.

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE

Tvoji najmiliji: mama Zorica, tata Aleksandar, brat Stefan i deda Ne|o.

99552

Vera

Dimitrije - Mita Bogi}

Josip Osredkar

2007 - 2010.

11. 5. 1911 - 23. 2. 2000. veterinar

1992 - 2010.

K}erke Nena i Maja sa porodicama. 99262

Sa tugom i velikom zahvalno{}u, opra{tam se od moje drage ujne

Uspomenu sa po{tovawem ~uvaju: supruga Eva i sinovi Bane i Mi{a sa porodicama.

preminuo 24. 10. 1976.

Dana, 22. februara 2010. godine, u 11 sati, dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

1982 - 2007.

Porodice: Nikoli}, Raki} i Todori}.

Mladosti na{a, iako vi{e nisi sa nama, osta}e{ zauvek u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

99545

99209

PETOGODI[WI POMEN

Aleksandar - Sa{a Beli}

Toma Raki}

SE]AWE

99520

TROGODI[WI POMEN

Qubomiru ]ur~i}u Ve~no o`alo{}eni wegovi najmiliji.

99557

Milo{ Kolarov

Kristine Vasi}

Vreme prolazi, ali ne bri{e se}awa i uspomene.

ro|. Murga{ki Slavka Gruji} sa decom. 98999

Supruga, sinovi, snahe i unuci.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Julijana Raki} ro|. Todori} preminula 10. 12. 1985. Porodice: Nikoli}, Raki} i Todori}.

99546

99208

GODI[WI POMEN Dana, 22. februara 2010. pro{la nam je najtu`nija godina od kako nas je napustio na{ voqeni otac i supruga

Aleksandar Beli} Lala

SE]AWE

3

1982 - 2007. SE]AWE Tri godine tuge i bola za tvojom mlado{}u. Dok smo `ivi, `ive}e{ u na{oj suzi, mislima i srcu. Tvoji: baba, uja, ujna, brat i sestra. 99521

Danas, 21. februara 2010. godine navr{ila se tu`na godina od smrti na{eg voqenog

Biserka @ivoti} 21. 2. 1997 - 21. 2. 2010. S qubavqu,

Milivoj Lazin

Milan Aleksi} Bata

1922 - 2010. iz Despotova O`alo{}ene porodice: Koji} i Vlaovi}. 99512

SE]AWE Pro{la je godina od kada nas je napustila na{a draga

Dok `ivimo, `ive}e{ u na{im srcima u najlep{im uspomenama, sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava. Tvoja supruga Er`ika, deca Sawa, Goran i Jelena.

Angelina Avramovi} ro|. Todori} preminula 25. 11. 1990. Porodice: Nikoli}, Raki} i Todori}.

99515

99547

Posledwi pozdrav dragoj baki, ta{ti i priji

Pro{lo je pet godina od smrti na{e drage

Branka J. Leki}a

Tvoja deca.

Tvoji: }erka Branka, zet \or|e i unuk Danilo.

99539

99171

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Senka Vlahovi} Helda Galovi}

Senki Vlahovi}

Pomen }e se odr`ati u utorak, 23. 2. 2010. godine, u 11 sati. Dejan i Branko. 99455

1933 - 2010.

Dragiwe Lemi}

Porodica Despotovi}.

S tugom, qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji.

99538

99526

Sahrana je u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Tawa sa porodicom. 99517


07.00 08.05 09.30 10.05 10.30 11.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30

TV ba{tina Tvr|ava pod opsadom Slon Benyamin Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Sredina Zov divqine, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Nar [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV dnevnik Ru~ak na lepe o~i Me|uprostor Kolumbo Vojvo|anski dnevnik Sivi kamion crvene boje, film 00.10 Finale IV pijanisti~kog takmi~ewa Memorijal „Isidor Baji}“ 00.45 Zov divqine, film

06.35 07.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05

TV PROGRAM

nedeqa21.februar2010.

Kuhiwica Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Duhovka (slov) Emisija (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Moji voqeni kowi, dok. film (rum) Kultura i tradicija (rom) Serboplov u Sinagogi Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Ubice, film Crtani film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) TV magazin (rus) Dotiki (slov) TV sport (ma|) XXL, film

Modni magazin (Panonija, 20.00) 08.05 08.35 09.50 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00

XXL Fani je zaposlen u velikoj robnoj ku}i i radi kao dostavqa~ hrane. On voli `ene i s wima lako stupa u kontakt. Direktor robne ku}e ga zapo{qava kod sebe i obe}ava mu sva{ta ukoliko uspe da qubavnicu odvoji od wega, jer mu je pretila da }e sve re}i wegovoj `eni... Uloge: Oskar Jaenada, Monika Godoi, Antonio De{en, Mirijam Dijaz Aroka Re`ija: Hulio San~ez Valdez (RTV 2, 23.05)

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sat Bela la|a Robna ku}a Pri|i bli`e Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Povratnici, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Bela la|a Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica TV prodaja Verski kalendar

06.30 Tenis: ATP Marsej i ATP 500 Memfis 1/2 finala 11.00 NBA: Orlando – Dalas 13.00 ACB: Kopa del Rej 1/2 finale 14.30 Tenis: ATP Marsej, finale 17.00 Italija – Serija A: Bolowa – Juventus 19.00 NBA: Orlando – Klivlend 22.00 Tenis: ATP 500 Memfis, finale 00.30 ACB: Kopa del Rej, finale

09.42 10.29 11.00 12.00 12.30 13.00 15.25 15.55 18.15 19.05 19.55 21.50 23.00 00.00 00.23 00.50 01.40

05.00

Pri|i bli`e

NS klinci Nodi Najboqi lek Korvinova portaga Film @iveti svoj `ivot Neon siti Hrana i vino Integracija. Kolorit kreativnosti Novosa|anka Objektiv Nodi Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

07.00 07.45 08.00 09.00 09.27

03.40

SERIJA

11.00 11.30 12.00 12.55 13.40 15.40 16.25 16.35 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Monika Godoi

Glas Amerike Nedeqom u Panoniji Nacionalne sinergije Multietnik Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Kviz „Milioner“ E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Ulovi trofej Modni magazin Film Vojvo|anske vesti

06.05 08.00 09.05 10.59 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 15.10 16.04 16.59 17.33 18.23 18.56 19.30 20.10 21.07 23.03 23.50 00.08 01.48 02.43 03.31 04.19 04.49 05.13 05.46

U prvoj epizodi upoznajemo se sa odeqewem II-3 jedne beogradske gimnazije, koje je upravo krenulo u novu {kolsku godinu. Ustaqeni poredak stvari u toj sredini poremeti}e dolazak novog u~enika Alekse... Uloge: Dragoqub Qubi~i} Mi}ko, Ivana Mihi}, Neboj{a Dugali}, Sr|an Ivanovi}, Jovana Andri}, Milo{ Jovi} Re`ija: Petar Stanojlovi} (RTS 1, 17.33)

06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 13.30 14.30 15.00 17.50 18.40 19.15 21.10 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05 03.30

e-TV Doma}in Pauk Srbija open Survajver Survajver specijal Survajver profil Film: Diplomata Viking Kviz: Ke{ taksi Film: Kaskader Film: Slede}e Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Ni~ija zemqa Film: Pogled sa Ajfelovog torwa 05.00 Film: ^aruga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.00 06.30 07.10 07.40 08.10 08.40 09.10 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.30 17.00 17.25 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.15 02.30

Amen a|es Agroinfo Dozvolite... Pustolov Bori se protiv lo{ih stvari, EBU dok. program Ku}ica od |umbira, EBU drama Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-Povratak: Kosovo Interfejs Tenis: Gemaks open, finale, prenos Magazin Lige {ampiona Fudbal - Premijer liga: Ma~nester siti - Liverpul, prenos Fudbal - Premijer liga: Vigan - Totenhem, prenos ZOI: pregled Ko{arka - Kup Radivoja Kora}a, finale, prenos ZOI: Hokej: Rusija - ^e{ka, ukqu~ewe, prenos ZOI: Skijawe, superkombinacija (m) 1. i 2. trka Integracije: Jug Srbije 1 Vikend Evronet Tenis: Gemaks open, finale ZOI: Hokej: Kanada - SAD, prenos Ko{arka - Kup Radivoja Kora}a, finale (r) Fudbal-Premijer liga: Man~ester Siti - Liverpul (r)

Glas Amerike Kopaonik na Avali –omnibus Slatka moja –pregled nedeqe Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Qubav za sva vremena Top {op Sva{tarica Zdravqe i Vi Vesti Zaustavno vreme Film: Ku}a pored pruge Tuk na luk SMS omnibus Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

DNEVNIK

c m y

30

Drugi svetski rat u boji

05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.42 11.30 11.57 12.28 12.52 13.55 14.25 16.00 17.45

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Kliford Nodi Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Ledenda o Brusu Liju Ulovi trofej Film Najboqi holivudski film Riznica

Kroz 17 jedno~asovnih epizoda i uz naraciju poznatog glumca Pitera Kojotija ima}emo priliku da sagledamo najve}i sukob u istoriji ~ove~anstva Drugi svetski rat, i to u boji! Za snimawe serije kori{}eni su remasterovani dokumentarni materijali iz nacionalnih arhiva najve}ih sila u~esnica... (B92, 20.00) 07.00 07.30 08.30 09.00 11.00 12.00

21.00 23.00 23.35 00.25

Film: Pepequga Film: Pokahontas Vodi~ za roditeqe Znawe na poklon Film: Poplava, 1. deo Vesti za osobe o{te}enog sluha Hitna pomo} Film: Poplava, 2.deo Dobro do{li Vesti B92 Pri~i nikad kraja Top gir Patrola Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dok. program: Drugi svetski rat u boji, 1.deo Utisak nedeqe Vesti B92 Jelen Top 10 Film: Poplava 2. deo

07.00 08.15 09.00 10.00 11.45 11.45 12.00 13.00 14.45 14.55 15.00 16.15 17.45 18.20 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 02.15 04.00

Film: Do{li su u Korduru Jutarwi magazin Qubav, navika, panika VIP Veliki brat - u`ivo Mobto Siti Grand hitovi VIP Veliki brat - u`ivo Siti Mobto Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ VIP Veliki brat - u`ivo Mobto (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat Grand - Narod pita VIP Veliki brat - u`ivo Film: Na liniji vatre Siti Film: Demonstracija sile Film: Na liniji vatre

12.45 13.35 15.30 16.00 16.35 17.05 18.05 18.30 19.05 20.00

Legenda o Brusu Liju (Hepi, 12.52)

18.30 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 02.30 04.10 04.50

Put pod noge Telemaster Rekord Film: Razum i ose}ajnost Srce Klinika Biseri Telemaster Vremenska prognoza Fritajm Nije lako biti ja Film Klinika Vremenska prognoza

Sva{tarica Ciqna grupa emisije su deca i tinejyeri od 9 do 17 godina. Voditeqi su talenti UMS {kole za talente uzrasta od 14 do 16 godina, koji su pro{li {kolu novinarstva UMS-a. Dopadqivi su, snala`qivi i obu~eni i za rad na terenu, realizaciju reporta`a, intervjue i sl. (Avala, 17.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 12.00 Polarotor, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 19.30 Zoo hobi, 20.00 Film, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Izazov istine.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

nedeqa21.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 3

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Megan Galager

Opsednutost Uprkos velikom iskustvu u policiji Yek Fle~er je napravio smrtonosnu gre{ku dok je istra`ivao slu~aj o dva osumwi~ena brata. Za vreme akcije kriminalac je ranio Yeka i oslepio ga. Iako je ve} i pre bio qut i agresivan, slepo}a je dodatno pobudila wegovu te{ku narav… Uloge: Bred Yonson, Megan Galager, Roksana Zal, Lesli Hardi, Ken Kereval Re`ija: Robert Malenfant (Nova TV, 01.50) 08.40 08.55 09.20 09.45 10.15 11.15 11.45 12.15 12.45 13.45 15.35 17.10 17.30 19.15 20.00 21.00 22.30 23.50 00.20 01.50 03.35

Graditeq Bob, crtani Vinks, crtani Dora istra`uje, crtani Ko je Samanta? Ulica se}awa Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Eli Ston Kevin Hil Gle ko to govori 2, film Vesti Moj otac, film Dnevnik Snimak CRO COP Qudi u crnom 2, film Red karpet, {oubiz Televizijska posla Qudi u crnom 2, film Opsednutost, film Operacija pandora

08.00 Duhovna muzika 09.00 Pqa~ka{i olupina 10.00 Elizabet Dejvid. `ivot u receptima 11.30 Svet novca: Svet po Guglu 12.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 13.00 Ko si zapravo ti? 14.00 Greta Garbo 15.00 Rat na Arktiku 16.00 Hendl, `ivot pop ikone 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 Vampirska princeza 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Bo Brumel – taj divni ~ovek 21.30 Tajne Renesanse 22.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 23.00 Rat na Arktiku 00.00 Hendl, `ivot pop ikone 01.00 Detektivi brodskih olupina

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 23.30

[argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Mi nismo an|eli Lete}i Holan|anin Sala{ u malom Ritu Oliver Tvist ^ovek iz grada Ni{ta bez mame U`ivaj Tajna Kaspara Hauzera

06.00 07.45 09.35 11.20 12.55

Lova Veruj u mene Lars i prava devojka ^ovek raketa Prva damska detektivska agencija Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Porodica Seviy Uhvati Smarta Holivud na snimawu ^ita~ Kalifornikacija Izlazna brzina Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit Jato Luda bra}a Holivud na snimawu

13.55 15.55 17.45 19.35 20.05 22.10 22.40 00.10 02.05 03.50 05.25

07.55 Arvo Part 09.20 Opera boks 10.15 Ruzmarin i maj~ina du{ica 12.00 Dnevnik 12.15 Herbos 12.25 Plodovi zemqe 13.50 @iveti zdravije 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.55 Fluk, film 17.35 Lepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Odmori se, zaslu`io si 21.50 Paralele 22.45 Filmski vikend fantastike: Ejlijen 2, film 01.05 Ruzmarin i maj~ina du{ica 02.15 Fotografija u Hrvatskoj 02.45 Lepom na{om 03.35 U istom loncu, kulinarski {ou 04.15 Plodovi zemqe

05.55 ZOI Vankuver 2010: - Hokej na ledu: Nema~ka - Belorusija, prenos 08.35 Polino leto 09.00 Prijateqi 10.00 Nora Fora 10.50 Biblija 11.00 Zadar: Misa, prenos 12.05 Gol, film 14.00 Garfild, film 15.20 U potrazi za Ivanom, dok. film 16.25 ZOI Vankuver 2010: - Hokej na ledu, snimak 18.30 ZOI - OLIMP 18.55 ZOI Vankuver 2010: Veleslalom (M), prenos 1. vo`we 20.15 Atletika, Miting u Splitu, prenos 20.50 ZOI - OLIMP 21.05 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Rusija - ^e{ka, prenos 22.30 ZOI - OLIMP 22.40 ZOI Vankuver 2010: Veleslalom (M), prenos 2. vo`we 23.45 ZOI - OLIMP + pregled dana 00.00 ZOI Vankuver 2010: Bob - dvosed, ukqu~ewe u prenos

Goool! Santjago Muwez je kao de~ak sa svojom siroma{nom meksi~kom porodicom ilegalno uselio u SAD, a deset godina kasnije radi kao kuvar u kineskom restoranu u Los An|elesu i trenira fudbal u amaterskom klubu, sawaju}i kako }e postati zvezda… Uloge: Kuno Beker, Ana Fril, Alesandro Nivola, Stiven Diejn, Marsel Jures, Mirijam Kolon, Toni Plana, Geri Luis Re`ija: Deni Kenon (HRT 2, 12.05) 00.50 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Rusija – ^e{ka 01.40 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Kanada - SAD, prenos 04.10 ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe - original ples, prenos 04.45 ZOI Vankuver 2010: Snimak

06.00 13.00 15.00 17.10 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Misteriozni ~ovek Crvena pra{ina Prinudno sletawe Kisinyer i Nikson Klupsko dru{tvo Lulu na mostu Mi~el

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00

Bogata{eva `ena [arlota Grej Ledena princeza Bejb: Prase u gradu Ra{mor Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Smoki i bandit Qudi od ~asti Bili Batgejt Bogata{eva `ena Bez daha Rast

16.10 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 U divqini 09.00 Sudija Ejmi 10.00 Pakao pakla: Bitka Meri Kej 12.00 Tra~ 14.00 Gresi iz pro{losti 16.00 Specijalna isporuka 18.00 Iza kemere: Pri~a ^arlijevih an|ela 20.00 Dobra `ena 22.00 Medijum 00.00 Lawless heart 02.00 Medijum 03.00 U divqini

08.00 08.30 08.55 10.00 10.25 11.20 13.00 14.50 17.00 17.35 19.05 20.00 21.50 22.35 00.15

Pink Panter, crtani Bakugan, crtani Najboqe godine Jedna od momaka Jezikova juha Kolumbo: Velike obmane Analiziraj ovo, film Poruka u boci, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Sahara, dok. film Ekskluziv TV Event: Novo, novo vreme, dok. film Novo, novo vreme - Deset godina posle, dok. film Zakon bra}e, film Neprijateq pred vratima, film

Robin Rajt Pen

Poruka u boci Jednog dana na obali mlada novinarka Tereza Osborn slu~ajno pronalazi poruku u boci. Potpisana samo slovom „G“, poruka je puna qubavi i sete za preminulom suprugom. Pokazav{i poruku svojim kolegama, Tereza ne sluti kakve }e doga|aje izazvati i pokrenuti… Uloge: Kevin Kostner, Robin Rajt Pen, Pol Wumen, Ileana Daglas, Robi Koltrejn, Yon Saviy, Yesi Yejms Re`ija: Luis Mandoki (RTL, 14.50)

10.00 10.55 11.50 13.40 14.35 15.30 16.25

22.50 23.45 00.40 01.40

Lovci na oluje ^udovi{ta iz reke Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Usporen snimak Trgovci automobilima na putu Glavni aduti Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Smrtonosne `ene Nevoqe u raju Usporen snimak Razotkrivawe mitova

08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.15 14.00 15.00 15.30 16.15 17.00 18.00 19.00 19.45 20.30 22.00 22.45 23.45 00.45 01.30

Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Alpsko skijawe Biatlon Kros-kantri skijawe Biatlon Alpsko skijawe Bob Brzo klizawe Umetni~ko klizawe

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Lepi potoci teku kroz London o~etkom osamdesetih godina 19. veka austrowe Bejruta i Beograda. Dijalog koji sledi mogao bi ugarski podanik Pavle Ri|i~ki otputovao se u~initi i savremenim: je u Egipat. Odande je brodom preko Sredo„Mili~evi} je pri~ao o arapskom pozori{tu i zemnog, Egejskog, Mramornog i Crnog mora, te uzvodhvalio okolinu bejrutsku, a ja, u nameri da sa wim no Dunavom, preneo jedan sarkofag s mumijom. Vredpodelim ulogu, usudih se da pohvalim i ure|ewe vanu starinu poklonio je narodu Kraqevine Srbije. ro{i. A bio je 19. vek vreme zaista velike saobra}ajne – Gospo|ice, rekoh jednoj od devojaka, doista su za revolucije. Iz Kne`evine Srbije, zemqe iz koje je pohvalu i varo{ke ustanove. Za~udio sam se i da iseqavawe tada bilo simboli~no, po{li u svet Bejrut ima vodovode i gasno osvetqewe. Wegove se putnici podstaknuti sasvim novim te`wama i razulice zalevaju, po obrascu kakve uglednije evropske lozima. varo{i. Konstantin Bogdanovi}, jedan od ranih srpskih anOna prsnu u smeh. Gospodine, re~e mi, vi ste brglofila i profesor na Pravnom fakultetu u Beozo uo~ili komi~nu stranu Bejruta: pored svih tih gradu, objavio je 1846. putni~ka pisma iz Londona, ustanova, nas jo{ neprestano gu{i pra{ina, a sem ali u uvodu putopisa posvetio je pa`wu pore|ewu glavne ulice bejrutske, mesec je jo{ jedino osveFrancuza i Engleza. Kao konzervativac, on je bujnom tqewe.“ francuskom temperamentu i prevratni~kom nemiru suprotstavio temeqitost i spokoj Britanaca. Narodu dr`ave u kojoj je `iveo, wene male mo}i poznavao, a megalomanske ambicije s te{kom mukom podnosio, poru~ivao je opisuju}i Britance: „Englez ne}e mnogo, niti se`e izvan zamaha ruke i koraka.“ Bogdanovi} svoja putopisna pisma posvetio i velikim londonskim gra|evinama, s kojima se u Beogradu ni{ta nije moglo uporediti. London je, ipak, pored velikih zgrada i zakr~enih ulica, uspeo da sa~uva „lepote `ivota u prirodi, tako da mi se ~ini da je ovde nebo zemqi pribli`io, a `ivot zemaqski sa nebeskim sjedinio. U sred Londona su brojni parkovi, kroz koje teku lepi potoci“. Zadivqen pred velelepnim spomenicima i zdawima, Bogdanovi} je pred Vestminsterskom opatijom sa odu{evqewem zakqu~io: „Englez ne `ivi tek da umre, ve} umire kako bi po`iveo. Englez ne pu{ta svoje mrtve da se samo presele na nebo. Sve zaslu`ne on zadr`ava na zemqi, a dom su im crkva ili bilo Glavna varo{ imperatorke Viktorije koje drugo javno mesto.“ Posetilac iz grada koji }e Biv{i kraq Srbije nailazio je na topao prijem tek za dve decenije najvi{u i najluksuzniju zgradu dogde god da je prolazio. Muslimani su ga do~ekivali biti u Kapetan-Mi{inom zdawu, a javne spomenike kao sultanovog prijateqa, hri{}ani kao istovernigotovo i nije imao, opisao je sa velikim divqewem ka. U libanskom okrugu Bahari, u senci biblijskih “londonsku varo{.“ kedrova, biv{i srpski suveren do~ekan je kraqevTridesetpetogodi{wi kraq Milan odrekao se ski. Nepune dve decenije posle pobede u Drugom srptrona 1889. po{to je samostalno vladao punih 17 gosko-turskom ratu do`iveo je ovacije libanskih mudina. Tvorac srpske kraqevine, pobednik Osmanlija slimana: koji je dr`avi prisajedinio ~etiri ju`na okruga, ne„Kod kedrova o~ekivao nas je grdan svet sa pucumorni modernizator, ali i mu{i~avi apsolutista i wavom, svirkom i pesmom. Bilo je vi{e od 1.000 dunepouzdani politikant {a. Larma koju je gomila slabih nerava i lo{eg kadizala, bila je strahovita, Opijen qubavqu prema Artemizi raktera, ovaj pustolov je ali je cela gungula ostala napustio presto uveren da izvan puta u pravilnim Hristi}, koja je tad `ivela }e time olak{ati polo`aj falangama. u Carigradu, biv{i kraq Milan svoje dinastije, mo`da i Iz gomile izjaha, na leje po{ao na hayiluk. Muslimani su poj arapskoj kobili, jedan izazvati nekakav politi~ki preokret. Opijen quba- ga odu{evqeno u Libanu do~ekivali debeqko u crnom odelu, sa vqu prema Artemizi Hrizlatom izvezenim ogrlicakao sultanovog prijateqa, sti}, koja je u to vreme `ima i narukavqem, a na krata hri{}ani jer je istovernik vela u Carigradu, biv{i kim i debelim no`icama kraq Srbije ubrzo je otpuima|a{e ~izme sa prose~etovao na haxiluk. Wegov pratilac, nereligiozni Minim sarama i ispalim u{ima. To je bio kajmakam hailo Ra{i}, opisao je ovo slavno putovawe do Hriokruga Buhare, Ra`ib bej, ~lan jedne velike i bogate stovog groba, preko Palestine, Sirije i Libana. porodice. On se ovde samo predstavi kraqu, pa se odBa{ kao i u komediji „Put oko sveta” Branislava mah okrenu gomili da red odr`ava. Nu{i}a, i kraqevski je hodo~asnik po Bliskom istoOkru`eni masom naroda, idu}i nogu pred nogu, jeku nailazio sve na same Srbe. Te na Smederevca – dva u|osmo u svetu {umu. Tu, pod jednim od najstaribricu, koji se u Svetoj zemqi propio i postao projih grmova, Re`ib bej zaustavi Kraqa, pa, dav{i sjak, pa na Srbina iz Dalmacije koji u Damasku dr`i znak svetu da u}uti, otpo~e duga~ak govor. Debeqko hotel... U Jerusalimu je upoznao izvesnog Petkovi}a, je govorio sa takvim odu{evqewem, tako te~no i leSrbina starinom iz Makedonije, koji je mnogo godina po, da svi i nehotice obratismo pa`wu na wegov go`iveo u Dubrovniku, kao ruski diplomatski agent u vor. Na nekoliko mesta u~inio je takav utisak na goCrnoj Gori. U razgovoru s Petkovi}evom suprugom i milu sveta da uzvicima „Alah joncur Malek-Milan’ }erkama kraqevi pratioci upustili su se u pore|enije bilo kraja.“

P

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA” u izdavu “Evolute” iz Beograd, mo`ete naru~iti putem telefona 065/ 678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa21.februar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Va{a Venera je postala prava muza umetnika, koja se kupa u morima i okeanima znaka Riba. To vam donosi mnogo qubavi i kreativnosti. Danas se odmarajte, meditirajte i zavr{ite zapo~eto.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. februar 2010.

VAGA 23.9- 23.10.

Da li vas je poneo novi talas entuzijazma i poleta, posebno kada su kupovina i tro{ewe novca u pitawu? Danas ste opu{teniji nego ina~e, pa niste orni za posao ve} samo za provod i lepotu.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Predstoje vam prijatni susreti i doga|aji, ali nestalni po svojoj prirodi, pogotovo tokom popodneva. Kra}e putovawe }e biti zanimqivo, poslovno uspe{no. U`ivajte u svojoj slobodi i mogu}nostima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Tokom prepodneva funkcioni{ete polako i sigurno. Mesec je u praznom hodu, pa od posla ne}e biti ni{ta, stoga odlo`ite sastanke za sutra. U karijeri izbegavajte sva|e i nadmene rivale. Nedeqa je va{ dan, dan Sunca, pa ne budite iskqu~ivi ve} uzmite u obzir i tu|e `eqe. Prona|ite zajedni~ki interes i re{ewe koje svima odgovara. Partner je spreman da vam iza|e u susret.

Iako ste dosledni i ozbiqni na li~nom planu, dozvoli}ete dru{tvu ili voqenoj osobi da vas ponese i povede u carstva provoda i qubavi. Malo avanturizma nikome ne}e {koditi. Budite hrabri i odva`ni.

RIBE 20.2-20.3.

Ula`ete u svoj dom, poma`ete uku}anima, reguli{ete javne i zvani~ne stvari, papire, ugovore, poreze. Susret ili izlazak tokom popodneva }e vas malo poquqati i nakratko poremetiti. Sport? Budite pa`qivi u izboru poslovnih saradnika i investirawu jer bi se ne{to moglo pokazati kao proma{aj ili gubitak. Na kolege se ne mo`ete osloniti, iako je potreban timski rad. Dinamika u domu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Imate dobre uslove da ispunite svoje snove i nastojawa. Tako|e, i dobre odnose s inostranstvom. Relativno opu{ten dan u odnosu na onaj sutra{wi. Finansijski prihodi i ne{to mawi rashodi.

Potrebno je da budete prisutni u karijeri i da se svakodnevno borite da istrajete pod svim okolnostima. Mogu}i su problemi s pretpostavqenima, koje mo`ete ubla`iti i izbe}i – neofanzivno.

Tro{karite sa zadovoqstvom, pre no {to i zaradite. Radite na sebi, u~ite i dru`ite se, prona|ite svoj smisao u svemu, pa i u partneru. Okru`eni ste prijateqima i prijatnostima svih vrsta. Sunce sija u va{em znaku, punim sjajem, pa mo`ete biti optimista u svemu. Sada ste u centru pa`we, gde god da se na|ete. Povoqno re{avate zvani~ne situacije i papire, dokumenta. Qubav!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Povratak dekoltea Prsata britanska starleta Xema Atkinson, poznatija po bujnom i zanosnom dekolteu nego po gluma~kom ume}u, ponovno se razgolitila za jedan britanski ~asopis poziraju}i samo u dowem rubqu. Ova lepa plavu{a nikada nije krila naklonost golotiwi, te je svoje zanosne atribute rado delila sa ostatkom sveta. K}erka poznatog komi~ara Rovana Atkinsona (Mister Bina) mnogima je poznata po kratkotrajnoj qubavnoj vezi sa fudbalerom Kristijanom Ronaldom.

SNE`NO

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

8

Sombor

6

Kikinda

5

Vrbas

6

B. Palanka

5

Zrewanin

6

S. Mitrovica

6

Ruma

6

Pan~evo

6

Vr{ac

4

Srbija Beograd

6

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Ni{

5

JUTRO , VEDAR DAN

VIC DANA

Evropa

Madrid NOVI SAD: U nedequ hladnije sa susne`icom i snegom ujutru koji brzo prestaju uz razvedravawe pre podne. Vetar umeren severozapadni. Pritisak Rim oko normale sa tendencijom porasta. Temperatura od 0 do 5 stepeni popodne. London VOJVODINA: U nedequ hladnije sa susne`icom i snegom rano ujutru, a zatim uz razvedravawe i sun~ane periode tokom dana. Vetar umeren seveCirih rozapadni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Jutarwa tempeBerlin ratura -1, a maksimalna 7 stepeni. SRBIJA: U nedequ hladnije sa susne`icom i snegom ujutru koji brzo Be~ prestaju na severu Srbije uz razvedravawe pre podne, a popodne padavine prestaju i u centralnim i ju`nim krajevima. Vetar umeren severozapadni. Var{ava Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Jutarwa temperatura -1, a Kijev maksimalna 7 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ujutru slab Moskva mraz i porast dnevne temperature uz naobla~ewe koje }e uslovtii slabu Oslo ki{u ponegde popodne. U utorak jo{ toplije uz novo naobla~ewe sa prolaznom ki{om. U sredu i ~etvrtak ki{a i hladnije u ~etvrtak. U petak topliSt. Peterburg je i sun~ano. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zbog proPariz mene vremenskih prilika iznad na{eg podru~ja, ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e ose}ati svoje uobi~ajene tegobe. Oprez se posebno Minhen savetuje kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~ariBudimpe{ta ma. Glavoboqa, nervoza i reumatski bolovi su mogu}i kao meteoropatske reakcije. U saobra}aju se preporu~uje maksimalna pa`wa. Stokholm

10 14 7 5 2 8 2

[eta ~ovek malo dete parkom. Dete po~ne da pla~e, i pla~e... A ~ovek na to krene mirnim, bri`nim glasom: - Smiri se Pero, smiri se Pero... Dok mu ne pri|e jedna `ena i ka`e: - Ah, vi ste ba{ jedan bri`an otac! A koliko godina ima mali Pera? - Ne, ja se zovem Pera - ka`e ~ovek.

2

SUDOKU

-12 -11 -14 16 8

2

3

9

6

4

1

5

8

4

-6

3

1

4

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

32 (-4)

Slankamen

266 (14)

Apatin

93 (-4)

Zemun

354 (30)

Bogojevo

91 (-3)

Pan~evo

366 (22)

Smederevo

530 (32)

Ba~. Palanka 112 (-2) Novi Sad

150 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

4 6 1 9 8 2 5 7 3 TISA

6

SAVA

N. Kne`evac

302 (8)

Tendencija porasta

Senta

331 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

282 (14)

NERA

Hetin

400 (88)

202 (-4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 340 (50) Beograd

Kusi}

2 5

9 3

7 3 9 1 6 5 8 4 2

8

2 5 8 7 3 4 1 6 9 1 9 4 3 5 7 2 8 6

279 (1)

7

4

1

2

5

7

8 2 5 6 9 1 4 3 7

9

6 7 3 4 2 8 9 5 1 9 4 2 8 7 3 6 1 5

178 (8)

6 8

4 2

8

5 1 7 2 4 6 3 9 8

7

3 8 6 5 1 9 7 2 4 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 21.februar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you