4
ekonomija
utorak20.septembar2011.
ZA VR [EN NO VI MOST NA KO RI DO RU 10, OTVA RA WE 30. SEP TEM BRA
„Be {ka” pre {la pre ko Du na va – Izgradwa novog mosta preko Dunava kod Be{ke je zavr{ena i most }e biti ukqu~en u saobra}aj 30. septembra – izjavio je zamenik direktora projekta iz austrijske „Alpine” Slo bo dan Mi tro vi} Tanjugu. – Na ju`noj obali je izgra|en i pristupni put dug 1,6 kilometar, a na severnoj obali }e asfaltirawe po~eti danas.
da – rekao je Mitrovi}, navode}i da novi most ima centralni raspon nad rekom duga~ak 210 metara. U novi most je ugra|eno 67.000 kubika betona, 50 kilometara kablova za prednaprezawe, 10.000 tona armature, najkvalitetnije dilatacije iz [vajcarske i drugi savremeni materijali. U izgradwi je, po
dnevnik
RAD NI CI SU BO TI^ KE KOM PA NI JE SPRE MA JU PRO TE STE
Ko me od go va ra pro past „Fi de lin ke” Radnici suboti~ke „Fidelinke„, ali i kompanije koje su ponudile plan wene reorganizacije, iznena|eni su i zate~eni odlukom Privrednog suda u Subotici koji je odbio dopuweni plan reorganizacije firme. Me|u radnicima ju~e je vladala primetna neverica i strah da }e „Fidelinka„ do`iveti potpuni krah. Zaposleni su podsetili i na to da su spremni i na proteste ukoliko se uskore ne na|e re{ewe za ovu kompaniju. Predstavnici kompanije „Mineko„ AG ka`u da su iz novina saznali da je sud odbio wihov korigovani plan reorganizacije „Fidelinke„. „Veoma smo neprijatno iznena|eni ovom neo~ekivanom odlukom ste~ajnog sudije kojom se selektivno tuma~i proces od pokretawa ste~aja do danas“, na-
vodi se u saop{tewu „Minekoa” AG. „Ulo`ili smo napor i nismo {tedeli sredstva na izradi re{ewa za izlaz ’Fidelinke’ iz ste~aja. Anga`ovali smo konsultantske ku}e i proceniteqe i do{li do kvalitetnog re{ewa koje koristi svim stranama. Po Zakonu o ste~aju, taj plan je trebalo da razmotre poverioci“, dodaje se u saop{tewu. U „Minekou” AG tvrde i da je plan uzeo u obzir za{titu svih poverilaca i postavio pretpostavke za oporavak „Fidelinke„. Ta firma je postavila pitawe u ~ijem je interesu bankrot, za{to su poverioci zaobi|eni u ste~ajnoj proceduri i najavila da }e podneti `albu Vi{em privrednom sudu. Da podsetimo, ste~ajni sudija Privrednog suda u Subotici
Ilo na Sta ji} odbila je dopuweni plan reorganizacije suboti~ke „Fidelinke„ koji su podnele kompanije „Mineko„ iz [vajcarske i „Mov bray system„ s Devi~anskih ostrva. Po wenim re~ima, plan je odbijen jer sadr`i neizvesne ~iwenice i doga|aje te zahtevi revizorske ku}e „Dil in`ewering„ nisu decidirano ispuweni. Na plan reorganizacije i Odbor poverilaca, kao i ste~ajni uprav-
nik, imao je ozbiqne primedbe, koje su se odnosile na neodre|ene nov~ane pozajmice i na~in predvi|ene dokapitalizacije. Odluka suda jo{ nije pravosna`na jer kompanije koje su podnele plan reorganizacije imaju pravo `albe Privrednom sudu u Beogradu. Kompanija „Fidelinka„ oti{la je u ste~aj zbog blokade od preko 600 miliona dinara. Po re~ima ste~ajnog upravnika, od prijavqenih 5,5 milijardi dinara potra`ivawa prihva}eno je samo 2,15 milijarde, a celokupna aktiva kompanije je pod hipotekom. Nakon {to je mati~na kompanija oti{la u ste~aj, u istom statusu na{lo se i deset povezanih preduze}a, {to je dovelo do potpunog ga{ewa `itomlinske industrije u Subotici.
ZA KON O RA DU ME WA ]E ILI OVA VLA DA ILI NE KA NO VA
Ugo vo re na vred nost ra do va za iz grad wu no vog mo sta iz no si 33,7 mi li o na evra, {to fi nan si ra Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD), ali }e zbog na knad nih ra do va ko na~ na ce na tek bi ti po zna ta Most na Koridoru 10 nazvan „Blizanac”, jer je izgra|en na mawe od pet metara od starog mosta kod Be{ke, duga~ak je 2.205 metara i u mostogradwi predstavqa posledwu re~ tehnike, isti~u u „Alpini”. Stari most, koji }e se i daqe koristiti, izgra|en je 1975. godine i u to doba je bio najdu`i most u Evropi i svetski rekoder u „betonskim prednapregnutim kontinualnim gredama”, a projektovao ga je in`ewer Branko @e`eq. Taj most je bio duga~ak 2,5 kilometra, ali je tokom NATO-ovog bombardovawa jedan wegov deo sru{en pa je skra}en na 2.205 metara, koliko je duga~ak i novi most. – Ta dva mosta zajedno najve}i su trenutno mostovi na Dunavu i jo{ uvek su u samom vrhu u sistemu prednapregnutih gre-
wegovim re~ima, primewena najnovija tehnologija, na primer svi {ipovi u reci su obele`avani GPS-sistemom, modelsko ispitivawe temeqa u reci obavqeno je u Institutu „Jaroslav ^erni„, a kori{}ene su i dve najnovije skele za gradwu i satelitski snimci radara za utvr|ivawe razmera klizi{ta. – „Alpina” treba da zavr{i i rekonstrukciju starog mosta s pristupnim putevima pa }e posle otvarawa novog mosta za saobra}aj, stari biti u odre|enom periodu zatvoren zbog radova – rekao je on. Ugovorena vrednost radova za izgradwu novog mosta iznosi 33,7 miliona evra, {to finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), ali }e zbog naknadnih radova kona~na cena tek biti poznata.
ZA PO SLE NI U „NI TEK SU” RA DI JE UZI MA JU OT PREM NI NU
U „Be ne ton” ne }e 80 od sto rad ni ka Oko 80 odsto radnika raskinulo je radni odnos u „Niteksu„ i podiglo otpremnine od po 300 evra po godini sta`a, a 89 radnika se izjasnilo da `eli da nastavi rad u „Benetonu”, koji je kupio ni{ku tekstilnu fabriku. – „Beneton„ }e listu primqenih radnika koji su prethodno pro{li test ista}i do kraja ove godine – rekao je ju~e predsednik Upravnog odbora te fabrike Zo ran To {i} Tanjugu. – Za 300 evra po godini sta`a prijavio se 351 radnik, a 83 radnika je na Tr`i{tu rada i wima je ispla}eno po 306.000 dinara uz pravo na mese~nu nadoknadu koja iznosi 60 odsto od republi~ke prose~ne zarade. Po deset prose~nih zarada obezbe|eno je za 104 radnika „Niteksa”. Grupa radnika „Niteksa”
vi{e puta je protestovala ispred kapije te fabrike jer su stekli uslove za penziju, ali zbog nepovezanog sta`a ne mogu da ostvare to svoje pravo. To{i} je rekao da ima 26 takvih radnika i da se Vlada obavezala na to da }e im povezati radni sta`. – Wima je radni sta` povezan za period 2005–2009. godina, a ostala je 2010. godina i deo 2011, {to }e biti ispuweno – rekao je To{i}. Industrija tekstila „Niteks” je fabrika koja }e posle formalnopravne procedure biti i fakti~ki uga{ena. U naredne ~etiri godine „Beneton” }e zaposliti, kako je ranije najavqeno, oko 2.700 radnika, a dr`ava je odobrila subvencije za svako novo radno mesto od po 9.000 evra.
Od zvo ni lo mu} ka ma s du plim ot prem ni na ma? Mu}kama s duplim otpremninama je izgleda odzvonilo. Sve je izvesnije da }e Zakon o radu uskoro biti promewen, a jedna od kqu~nih izmena, oko koje se ve} mesecima lome kopqa, su otpremnine. Zakon o radu garantuje otpremnine za one koji izgube posao, ali nakon wegovih izmena one bi mogle biti obra~unavane i ispla}ivane sasvim druga~ije nego do sada, a to zna~i da }e najverovatnije biti ukinute duple otpremnine. Sada se moglo uz otpremninu oti}i iz jedne dr`avne kompanije i zaposliti u drugoj, bilo dr`avnoj, bilo privatnoj firmi, pa i wu napustiti uz dobru otpremninu i to za kompletan radni sta`. Nije mali broj onih koji su tokom prethodnih desetak godina na ovaj na~in, uz partijske veze i korupcijske kanale, sele}i se iz dr`avne firme u drugu dr`avnu firmu, dobro profitirali. Sada je ovom „biznisu” najverovatnije do{ao kraj. Povodom najavqenih izmena Zakona o radu oglasio se ministar rada Ra sim Qa ji}, obja{wavaju}i da je ciq izmena „ukidawe duplih otpremnina“. Izmene Zakona o radu predvi|aju da zaposleni dobijaju otpremninu samo za godine provedene kod posledweg poslodavca, umesto za ukupan sta`. Qaji} obja{wava da ako neko radi 20 godina u jednoj firmi pa ga proglase tehnolo{kim vi{kom, on mora da dobije otpremninu od svoje firme. – Kada se zaposli u drugoj firmi i radi, na primer, pet godina, pa postane vi{ak, ovo drugo predu-
Rad na neo d re |e no vreme ^ini se da }e se kopqa lomiti oko predloga MMF-a da se umesto godine, rad na odre|eno vreme ugovara na tri godine jer je to za sindikate neprihvatqivo. Orbovi} ka`e da je to u potpunosti neprihvatqivo jer je, po wegovim re~ima, godina dosta dug period da se vidi da li je neko dobar radnik. – Ono {to se sada predla`e je fakti~ki uvo|ewe fleksibilnog zapo{qavawa – rekao je Orbovi}. Najvi{e radnika na odre|eno, i to svaki drugi, zaposleno je u privatnom sektoru. O wihovom statusu i obra~unu otpremnina Vlada ima mesec i po dana da se usaglasi sa sindikatima i poslodavcima. ze}e mu ne}e pla}ati otpremninu za prethodnih 25 godina, ve} samo za pet, koliko je proveo u wemu. Ukoliko ste sporazumno oti{li iz prve firme i niste uzeli otpremninu, slede}i poslodavac }e vam odrediti otpremninu za ceo sta` – ka`e on.
Dakle, navodi Qaji}, „otpremnine se ne ukidaju ve} se sistem ure|uje tako da ne mo`e dva puta da se tra`i otpremnina po istom osnovu „. Efekat ovih izmena trebalo bi da bude podsticaj da poslodavci uposle starije radnike bez straha
da }e wihov eventualni odlazak iz firme biti suvi{e skup zbog ranije ostvarenog sta`a. Aktuelna vlada mewa}e Zakon o radu samo ukoliko za to dobije podr{ku sindikata i poslodavaca. U suprotnom, ponovio je Qaji} i ju~e nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, najavqene izmene }e sa~ekati neku drugu vladu. – Nismo u obavezi prema MMFu niti bilo kome drugome da ove izmene usvojimo. Jedina obaveza je da o tome razgovaramo u Socijalno-ekonomskom savetu. Ako se socijalni partneri slo`e, i}i }emo s wima pred Vladu i parlament. Ukoliko to nije slu~aj, one }e ~ekati na neku drugu vladu – navodi on. Za sindikate ovakav model jeste prihvatqiv, ali uz male izmene. – Posledwi poslodavac kod kojeg radite, ako ranije niste dobijali otpremninu, du`an je da isplati za ceo period koji ste radili – rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Qu bi sav Or bo vi}. Svaki sedmi nezaposleni stariji je od 55 godina i ova mera trebalo bi da pomogne wihovom br`em zapo{qavawu – jer upravo oni imaju najdu`i sta`, ocewuju poslodavci. – Poslodavci u ovakvim okolnostima prosto ne `ele da do|u u situaciju da nekome moraju da pla}aju 20 ili 30 godina nekog prethodnog sta`a, ako su kod wih radili posledwih nekoliko godina – rekao je predsednik Unije poslodavaca Ne boj {a Ata nac ko vi}.
DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom
Promena %
Cena
Promet
Inst. za tr`. istra`ivawa, BG
20,00
432
35.424
Lu~i} Prigrevica, Novi Sad
20,00
360
1.440
Jedinstvo Sevojno, Sevojno
1,66
5.500
1.095.050
Blagoje Kosti}, Pirot
1,33
1.216
440.192
0,53 Promena %
188 Cena
263.764 Promet
Napred Razvoj, Beograd
-19,63
8.950
Napred GP, Beograd
-11,82
Planinka, Kur{umlija ^a~anska banka, ^a~ak
Metalservis, Smederevo Pet akcija s najve}im padom
Po{tanska {tedionica, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad
BELEX 15 (588,50 -1,93) Naziv kompanije
Promena %
Cena
Promet
NIS, Novi Sad
-2,35
705
20.392.595
AIK banka, Ni{
-4,43
2.007
521.771
Komercijalna banka, Beograd
0,00
2.130
78.810
Imlek, Beograd
0,09
2.150
9.810.252
Energoprojekt holding, Beograd
-6,18
516
129.055
26.850
Soja protein, Be~ej
-1,27
620
516.195
1.940
38.800
Agrobanka, Beograd
0,00
5.250
0,00
-10,76
11.607
46.428
Aerodrom Nikola Tesla, Beograd
-1,47
469
295.098
-7,90
11.000
154.000
Jubmes banka, Beograd
-0,29
13.949
139.490
-6,25 Promena %
15.000 Cena
45.000 Promet
Metalac, Gorwi Milanovac
0,00
1.804
0,00
Univerzal banka, Beograd
0,00
3.500
0,00
-2,35
705
20.392.595
Tigar, Pirot
0,00
699
0,00
Razvojna banka Vojvodine, N. Sad
Agroseme, Kikinda
0,00
1.000
2.973.000
0,00
1.803
0,00
Sila, Stara Moravica
0,00
600
974.400
Alfa plam, Vrawe
0,00
7.982
0,00
Veterinarski zavod, Subotica
0,00
394
0,00
Jedinstvo, Kikinda
0,00
300
532.200
Soja protein, Be~ej
-1,27
620
516.195
Svi iznosi su dati u dinarima