subota6.mart2010.
POLITIKA
CVETKOVI] U BRISELU DOBIO UVERAVAWA DA BI RATIFIKACIJA SSP-a MOGLA PO^ETI U JUNU, A TEMA POSETE BILI I LA@NI AZILANTI
U Srbiji se ne kr{e qudska prava
SUSRET PAHORA, KOSOROVE I TADI]A U SLOVENIJI
Kosovo mo`e samo uz Unmik
Predsednik Srbije Boris Tadi} je poru~io da na putu evropskih inizjavio je ju~e da }e Srbija u~etegracija one moraju da korak po stvovati na konferenciji {efova korak re{avaju otvorena pitawa u dr`ava jugoisto~ne Evrope na Brduhu dobre saradwe i da spre~avaju du kod Krawa, koja je planirana za nastajawe novih nesuglasica. 20. mart, samo ukoliko predstavniUkazuju}i na zna~aj konferenci kosovskih Albanaca budu pricije koja }e biti odr`ana 20. marsutni u formatu predvi|enim Reta, koorganizatori Borut Pahor i zolucijom Saveta bezbednosti Jadranka Kosor poru~ili su da }e 1244, {to prakti~no zna~i da uz naglasak na tom skupu biti na piwih mora biti i predstavnik Untawima ekonomske saradwe i momika. gu}nostima da region doprinese – Srbija `eli da se razre{e nestabilnosti i sigurnosti ~itave ki tehni~ki problemi i da predEvrope. Predsednica Vlade Hrstavnici kosovvatske najavila je skih Albanaca u~ei da }e ta dr`ava stvuju na toj regiona Brdu kod Krawa U Ptuju dogovoreno nalnoj konferenponuditi prevedeciji u formatu ko- uspostavqawe trajne ne dokumente iz ji je definisan Re- „li~ne triraterale” evropskog zakonozolucijom 1244 – davnog korpusa i rekao je Tadi} na tako potvrditi iszajedni~koj konferenciji za novikrenu `equ da pomogne drugim drnare u Ptuju, posle trilateralnog `avama regiona na putu ka EU. razgovora s premijerima SloveniIna~e, Tadi}, Pahor i Kosorova je i Hrvatske Borutom Pahorom i dogovorili su se da uspostave trajJadrankom Kosor. nu “li~nu trilateralu” da bi se na Isti~u}i da Srbija `eli da se najefikasniji na~in re{avala piproblem u~e{}a predstavnika kotawa od zajedni~kog zna~aja, a nasovskih Albanaca na ovom forumu redni sastanci bi}e uprili~eni u {to pre re{i, Tadi} je rekao da je Zagrebu, potom i u Beogradu. u pro{losti Kosovo na me|unarodIna~e, kako je po okon~awu senim konferencijama predstavqasije saop{teno, na Brdu kod Krawa no u skladu s Rezolucijom 1244, i da 20. marta ne}e biti istaknuti natnema razloga da tako i ne ostane. pisi s nazivima delegacija, a na – Ne vidimo nikakav problem da konferenciji }e u~estvovati i se takav princip ispo{tuje i u buUnmik. [ef slovena~ke diplomadu}nosti – kazao je Tadi}. Konstatije objasnio je da }e se u organizatuju}i da je ~lanstvo u EU zajedciji skupa zapravo “primeniti ni~ki interes dr`ava regiona, on obrazac EU za takve doga|aje”.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je ju~e u Briselu, posle razgovora sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovi}em, da se nada da }e u junu po~eti proces ratifikacije SSP-a sa Srbijom. On je istovremeno pru`io punu podr{ku integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU, ali je napomenuo da je kqu~ni deo tog procesa regionalna saradwa, i dodao da to treba da ukqu~i i Kosovo “na pragmati~an na~in”. Van Rompej je, napomiwu}i da je u ~etvrtak razgovarao s glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala Ser`om Bramercom, naglasio i da od Srbije o~ekuje „dodatne napore u dostizawu pune saradwe s Ha{kim sudom”. On je istovremeno pozdravio inicijativu srpskog predsednika Borisa Tadi}a za izglasavawe rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije. Premijer Cvetkovi} je, pak, nakon susreta novinarima izjavio da je Vlada u Beogradu proevropska i da je u samom vrhu wenih prioriteta integracija u EU. Cvetkovi}
DNEVNIK
c m y
2
~awe dobre prijateqske saradwe ki. “Mi }emo razgovarati s gra|aizme|u Srbije i wenih suseda”. nima i lokalnim samoupravama, Srpski premijer je na kraju naglapogotovo na jugu Srbije, ali }emo sio da }e se vlasti u Beogradu kontrolisati i turisti~ke agen„sna`no posvetiti dovr{ewu sacije koje organizuju odlaske u radwe s Ha{kim sudom”. „^inimo Belgiju radi tra`ewa azila”, resve {to je u na{oj mo}i da to postignemo”, poru~io je srpski premijer. Premijer Cvetkovi} ju~e je razgovarao i s belgijskim kolegom Ivom Letermom i tom prilikom je postignut dogovor da Srbija i Belgija u~ine sve da se proces povratka azilanata iz te zemqe obavi u {to kra}em roku i da se preduzmu sve zakonske mogu}nosti da se taj problem vi{e ne ponavqa. Cvetkovi} je poMirko Cvetkovi} i @oze Manuel Barozo tvrdio da je dogovoren ~itav niz prakti~nih i tehni~kih kao je Cvetkovi}. Baroso je, s drukoraka i da se o~ekuje da }e broj ge strane, poru~io da vizna libeazilanata u budu}nosti biti sveralizacija predstavqa “veliki den na minimalnu meru. Po wegonapredak”, ali je, kako je istakao, vim re~ima, konstatovano je da „neophodno da se primewuje na legalan i ispravan na~in”. Ina~e, belgijske vlasti su ve} Barozo: Najva`niji je napredak za sredu, 10. mart, zakazale prvi Na molbu da prokomentari{e izjavu {efa srpske diplomatije Vuorganizovani povratak u mati~ne ka Jeremi}a da }e Srbija, ako bude stavqena pred izbor, izabrati Kozemqe srpskih i makedonskih drsovo, a ne EU, @oze Manuel Barozo je odgovorio da postignuti napre`avqana koji su zatra`ili polidak ne mo`e poremetiti trenutna pozicija oko statusa Kosova. “Miti~ki azil u toj dr`avi, izjavila slim da rasprave i ponekad razli~ita mi{qewa o statusu Kosova ne je ambasadorka Belgije u Beogradu bi trebalo da budu va`ni za napredak koji smo do sada ostvarili i koDeniz de Hauer. “Ne postoje usloji }emo tek ostvariti, niti bi trebalo da odlo`i ili spre~ava evrovi da se tra`i politi~ki azil, zaintegracije Srbije”, poru~io je prvi ~ovek Evropske komisije. to {to u Srbiji niko nije progowen zbog etni~kih ili religioznih motiva, nema rata, a ekonomje dodao i da }e zvani~ni Beograd Srbija nije zemqa u kojoj se kr{e ski azil ne postoji kao kategorija „ulo`iti napor” da Srbija ove goqudska prava, pa zahtevi za azil i nije ga mogu}e dobiti. Li~no ne dine dobije status kandidata, uz ne mogu biti re{eni pozitivno. mislim da }e Srbiji biti ukinuti o~ekivawe da pre toga po~ne proI tokom susreta s predsednivizna liberalizacija. Ali opaces ratifikacije SSP-a. On je rekom Evropske komisije @ozeom snost je jo{ ve}a jer ovaj problem kao da je regionalna saradwa zaManuelom Barozom srpski premiugro`ava proceduru Srbije za jedni~ka vrednost koju dele jer je ukazao na to da su motivi ulazak u Evropsku uniju”, rekla je Evropske unija i Srbija, uz napogra|ana Srbije koji u Belgiji trabelgijska ambasadorka. menu da }e „biti u~iweno sve za ja`e azil ekonomski, a ne politi~E. D.
VESTI Fajon: Dileme i strahovi Izvestiteqka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tawa Fajon upozorila je na to da se hitno mora zaustaviti talas novih migranata u EU koji tra`e azil, i apelovala na zemqe Zapadnog Balkana da svojim gra|anima objasne zna~aj i su{tinu vizne liberalizacije. “Politi~ari treba da objasne koristi od vizne liberalizacije, a ne da je koriste za dobijawe politi~kih poena”, rekla je Tawa Fajon, ukazav{i na to da najnovije vesti o pove}awu broja zahteva dr`avqana Srbije i Makedonije za dobijawe azila u zemqama EU „otvaraju dileme i strahove da li je odluka o ukidawu {engenskih viza za te zemqe bila prava odluka”.
Da~i}: Svi }e biti vra}eni Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} poru~io je da }e MUP Srbije u~initi sve da spre~i zloupotrebe vizne liberalizacije i da je odlu~an da istra`i sve slu~ajeve qudi koji odlaze u zemqe EU tra`e}i azil, bez ikakvog upori{ta u pravu i me|unarodnim konvencijama. On tvrdi da beli {engen nije ugro`en i da nema razloga za tu vrstu bojazni. “Ali, kod nekih zemaqa mo`e do}i do ose}aja da postoje zloupotrebe vizne liberalizacije. Uveri}emo ih da smo spremni da efikasno delujemo”, rekao je Da~i}. On je naveo da su azil u ve}ini slu~ajeva tra`ili Albanci s juga Srbije i Romi. “Treba preventivno delovati i re}i qudima da mi sa zemqama EU imamo sporazume o readmisiji i da }e biti vra}eni svi koji poku{avaju da u {engenskoj zoni dobiju azil”, zakqu~io je Da~i}.