Dnevnik 6.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 6. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22651 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SRBIJI SE U LEGALNE TOKOVE UVLA^E OGROMNE KOLI^INE PRQAVOG NOVCA

Za devet godina oprali deset milijardi evra

str. 5

NASLOVI

Politika 3 Bez novca i imovine Statut APV je samo deklaracija

Ekonomija

NESVAKIDA[WA GU@VA KOD MATI^ARA ZA TRAJNA DOKUMENTA

Foto: B. Lu~i}

^ekawe sad i nikad vi{e

OPQA^KANA PO[TA U RUMENKI

Razbojnici s plenom preko wive

Poqoprivreda 6 Sviwe se dr`e na stotki

Novi Sad 7 Sti`e bauk video-pauk 8 Doktori }e glasom pokretati opremu

Vojvodina 11 Pojeftinile mese~ne pretplatne karte

Crna 13 Oru`ana pqa~ka Vojvo|anske banke

Foto: R. Hayi}

str. 13

4 Privatnici uteruju bankarske dugove i plene imovinu 4 Autoputem od Ba~ke Palanke do Novog Sada

Dru{tvo str. 9

14 Kolegama smawio platu, a sebi pove}ao

KOGA VOLE, MRZE I ^EGA SE SVE BOJE GRA\ANI SRBIJE

Popularni sportisti, paori, popovi, zabavqa~i i lekari

str. 14

SPORT

str. 16 – 19

VOJVODINA U KRAGUJEVCU, SPARTAK DOMA]IN MLADOM RADNIKU

BOJAN PAJTI] POSETIO ODBOJKA[E NIS VOJVODINE

Sun~ano i hladno

VIKTOR TROICKI DONEO SRBIJI VO\STVO U ME^U S AMERIKOM

Najvi{a temperatura 2 °S

subota6.mart2010.

POLITIKA

CVETKOVI] U BRISELU DOBIO UVERAVAWA DA BI RATIFIKACIJA SSP-a MOGLA PO^ETI U JUNU, A TEMA POSETE BILI I LA@NI AZILANTI

U Srbiji se ne kr{e qudska prava

SUSRET PAHORA, KOSOROVE I TADI]A U SLOVENIJI

Kosovo mo`e samo uz Unmik

Predsednik Srbije Boris Tadi} je poru~io da na putu evropskih inizjavio je ju~e da }e Srbija u~etegracija one moraju da korak po stvovati na konferenciji {efova korak re{avaju otvorena pitawa u dràva jugoisto~ne Evrope na Brduhu dobre saradwe i da spre~avaju du kod Krawa, koja je planirana za nastajawe novih nesuglasica. 20. mart, samo ukoliko predstavniUkazuju}i na zna~aj konferenci kosovskih Albanaca budu pricije koja }e biti odràna 20. marsutni u formatu predvi|enim Reta, koorganizatori Borut Pahor i zolucijom Saveta bezbednosti Jadranka Kosor poru~ili su da }e 1244, {to prakti~no zna~i da uz naglasak na tom skupu biti na piwih mora biti i predstavnik Untawima ekonomske saradwe i momika. gu}nostima da region doprinese – Srbija èli da se razre{e nestabilnosti i sigurnosti ~itave ki tehni~ki problemi i da predEvrope. Predsednica Vlade Hrstavnici kosovvatske najavila je skih Albanaca u~ei da }e ta dràva stvuju na toj regiona Brdu kod Krawa U Ptuju dogovoreno nalnoj konferenponuditi prevedeciji u formatu ko- uspostavqawe trajne ne dokumente iz ji je definisan Re- „li~ne triraterale” evropskog zakonozolucijom 1244 – davnog korpusa i rekao je Tadi} na tako potvrditi iszajedni~koj konferenciji za novikrenu èqu da pomogne drugim drnare u Ptuju, posle trilateralnog àvama regiona na putu ka EU. razgovora s premijerima SloveniIna~e, Tadi}, Pahor i Kosorova je i Hrvatske Borutom Pahorom i dogovorili su se da uspostave trajJadrankom Kosor. nu “li~nu trilateralu” da bi se na Isti~u}i da Srbija èli da se najefikasniji na~in re{avala piproblem u~e{}a predstavnika kotawa od zajedni~kog zna~aja, a nasovskih Albanaca na ovom forumu redni sastanci bi}e uprili~eni u {to pre re{i, Tadi} je rekao da je Zagrebu, potom i u Beogradu. u pro{losti Kosovo na me|unarodIna~e, kako je po okon~awu senim konferencijama predstavqasije saop{teno, na Brdu kod Krawa no u skladu s Rezolucijom 1244, i da 20. marta ne}e biti istaknuti natnema razloga da tako i ne ostane. pisi s nazivima delegacija, a na – Ne vidimo nikakav problem da konferenciji }e u~estvovati i se takav princip ispo{tuje i u buUnmik. [ef slovena~ke diplomadu}nosti – kazao je Tadi}. Konstatije objasnio je da }e se u organizatuju}i da je ~lanstvo u EU zajedciji skupa zapravo “primeniti ni~ki interes dràva regiona, on obrazac EU za takve doga|aje”.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je ju~e u Briselu, posle razgovora sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovi}em, da se nada da }e u junu po~eti proces ratifikacije SSP-a sa Srbijom. On je istovremeno pruìo punu podr{ku integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU, ali je napomenuo da je kqu~ni deo tog procesa regionalna saradwa, i dodao da to treba da ukqu~i i Kosovo “na pragmati~an na~in”. Van Rompej je, napomiwu}i da je u ~etvrtak razgovarao s glavnim tuìocem Ha{kog tribunala Seròm Bramercom, naglasio i da od Srbije o~ekuje „dodatne napore u dostizawu pune saradwe s Ha{kim sudom”. On je istovremeno pozdravio inicijativu srpskog predsednika Borisa Tadi}a za izglasavawe rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije. Premijer Cvetkovi} je, pak, nakon susreta novinarima izjavio da je Vlada u Beogradu proevropska i da je u samom vrhu wenih prioriteta integracija u EU. Cvetkovi}

DNEVNIK

c m y

~awe dobre prijateqske saradwe ki. “Mi }emo razgovarati s gra|aizme|u Srbije i wenih suseda”. nima i lokalnim samoupravama, Srpski premijer je na kraju naglapogotovo na jugu Srbije, ali }emo sio da }e se vlasti u Beogradu kontrolisati i turisti~ke agen„sna`no posvetiti dovr{ewu sacije koje organizuju odlaske u radwe s Ha{kim sudom”. „înimo Belgiju radi traèwa azila”, resve {to je u na{oj mo}i da to postignemo”, poru~io je srpski premijer. Premijer Cvetkovi} ju~e je razgovarao i s belgijskim kolegom Ivom Letermom i tom prilikom je postignut dogovor da Srbija i Belgija u~ine sve da se proces povratka azilanata iz te zemqe obavi u {to kra}em roku i da se preduzmu sve zakonske mogu}nosti da se taj problem vi{e ne ponavqa. Cvetkovi} je poMirko Cvetkovi} i @oze Manuel Barozo tvrdio da je dogovoren ~itav niz prakti~nih i tehni~kih kao je Cvetkovi}. Baroso je, s drukoraka i da se o~ekuje da }e broj ge strane, poru~io da vizna libeazilanata u budu}nosti biti sveralizacija predstavqa “veliki den na minimalnu meru. Po wegonapredak”, ali je, kako je istakao, vim re~ima, konstatovano je da „neophodno da se primewuje na legalan i ispravan na~in”. Ina~e, belgijske vlasti su ve} Barozo: Najva`niji je napredak za sredu, 10. mart, zakazale prvi Na molbu da prokomentari{e izjavu {efa srpske diplomatije Vuorganizovani povratak u mati~ne ka Jeremi}a da }e Srbija, ako bude stavqena pred izbor, izabrati Kozemqe srpskih i makedonskih drsovo, a ne EU, @oze Manuel Barozo je odgovorio da postignuti napreàvqana koji su zatraìli polidak ne moè poremetiti trenutna pozicija oko statusa Kosova. “Miti~ki azil u toj dràvi, izjavila slim da rasprave i ponekad razli~ita mi{qewa o statusu Kosova ne je ambasadorka Belgije u Beogradu bi trebalo da budu va`ni za napredak koji smo do sada ostvarili i koDeniz de Hauer. “Ne postoje usloji }emo tek ostvariti, niti bi trebalo da odloì ili spre~ava evrovi da se traì politi~ki azil, zaintegracije Srbije”, poru~io je prvi ~ovek Evropske komisije. to {to u Srbiji niko nije progowen zbog etni~kih ili religioznih motiva, nema rata, a ekonomje dodao i da }e zvani~ni Beograd Srbija nije zemqa u kojoj se kr{e ski azil ne postoji kao kategorija „uloìti napor” da Srbija ove goqudska prava, pa zahtevi za azil i nije ga mogu}e dobiti. Li~no ne dine dobije status kandidata, uz ne mogu biti re{eni pozitivno. mislim da }e Srbiji biti ukinuti o~ekivawe da pre toga po~ne proI tokom susreta s predsednivizna liberalizacija. Ali opaces ratifikacije SSP-a. On je rekom Evropske komisije @ozeom snost je jo{ ve}a jer ovaj problem kao da je regionalna saradwa zaManuelom Barozom srpski premiugroàva proceduru Srbije za jedni~ka vrednost koju dele jer je ukazao na to da su motivi ulazak u Evropsku uniju”, rekla je Evropske unija i Srbija, uz napogra|ana Srbije koji u Belgiji trabelgijska ambasadorka. menu da }e „biti u~iweno sve za jaè azil ekonomski, a ne politi~E. D.

VESTI Fajon: Dileme i strahovi Izvestiteqka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tawa Fajon upozorila je na to da se hitno mora zaustaviti talas novih migranata u EU koji tra`e azil, i apelovala na zemqe Zapadnog Balkana da svojim gra|anima objasne zna~aj i su{tinu vizne liberalizacije. “Politi~ari treba da objasne koristi od vizne liberalizacije, a ne da je koriste za dobijawe politi~kih poena”, rekla je Tawa Fajon, ukazav{i na to da najnovije vesti o pove}awu broja zahteva dr`avqana Srbije i Makedonije za dobijawe azila u zemqama EU „otvaraju dileme i strahove da li je odluka o ukidawu {engenskih viza za te zemqe bila prava odluka”.

Da~i}: Svi }e biti vra}eni Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} poru~io je da }e MUP Srbije u~initi sve da spre~i zloupotrebe vizne liberalizacije i da je odlu~an da istraì sve slu~ajeve qudi koji odlaze u zemqe EU traè}i azil, bez ikakvog upori{ta u pravu i me|unarodnim konvencijama. On tvrdi da beli {engen nije ugroèn i da nema razloga za tu vrstu bojazni. “Ali, kod nekih zemaqa moè do}i do ose}aja da postoje zloupotrebe vizne liberalizacije. Uveri}emo ih da smo spremni da efikasno delujemo”, rekao je Da~i}. On je naveo da su azil u ve}ini slu~ajeva traìli Albanci s juga Srbije i Romi. “Treba preventivno delovati i re}i qudima da mi sa zemqama EU imamo sporazume o readmisiji i da }e biti vra}eni svi koji poku{avaju da u {engenskoj zoni dobiju azil”, zakqu~io je Da~i}.

POLITIKA

DNEVNIK U SKUP[TINU SRBIJE STIGAO ZAHTEV USTAVNOG SUDA

Na proveri nadle`nosti APV Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) potvrdio je za “Dnevnik” da je u parlament zvani~no stigao zahtev Ustavnog suda Srbije da se u ime Skup{tine ovo telo izjasni o inicijativi kojom je osporena ustavnost Zakona o prenosu nadle`nosti na AP Vojvodinu. – Odbor }e u roku od 60 dana dostaviti odgovor USS-u. Verovatno }e pred Ustavnim sudom biti organizovana javna rasprava, s obzirom na zna~aj ove materije. U ovom trenutku mogu da ka`em samo da smo ostali pri stavu da nijedno slovo ni Statuta ni Zakona nije u koliziji s Ustavom, ni pravnim sistemom – tvrdi Ratkovi}.

Na pitawe mo`e li pometwu izazvati dug rok koji je dao USS, po{to parlament treba da usvaja i druga akta koja se oslawaju na ovaj zakon, Ratkovi} je objasnio da je “inicijativa zaista kvantitativno vrlo obimna”. – Ne bih ulazio u razloge, USS se odlu~io za takav rok. Taj sud nije doneo nikakvu privremenu meru i samim tim sve ostale propise, koji se budu eventualno doticali ove materije, razmatra}emo kao da postupak i nije pokrenut. Drugim re~ima, to ne uti~e na zakonodavnu aktivnost parlamenta – napomiwe Ratkovi} za “Dnevnik”. S. Stankovi}

GO DS-a DANAS ZASEDA U STAROJ PAZOVI

Tema i @ivkovi}? Demokrate se danas okupqaju u Staroj Pazovi, koja je izabrana za mesto redovnog zasedawa Glavnog odbora, na kojem }e lider stranke i predsednik Srbije Boris Tadi} podneti redovni tromese~ni izve{taj o radu DS-a, ali i dràvnih organa i institucija u kojima DS zauzima kqu~na mesta. – Poruka toga {to se sednica Glavnog odbora odràva u Vojvodini je ne samo ta da su usvajawem Statuta APV re{ena pitawa koja taj akt defini{e nego i da su centralni organi stranke, koji donose za sve obavezuju}e politi~ke odluke, svuda prisutni – saznaje „Dnevnik“ u rukovodstvu DS-a. Po ustaqenoj praksi, pre sednice Glavnog odbora zaseda}e Predsedni{tvo DS-a, a moè se o~ekivati da, kako obja{wava na{ izvor, predsednik Tadi}, uz teme koje se ti~u za{tite dràvnih i nacionalnih interesa na Kosovu i

Metohiji i evropskih integracija, te podr{ke nastavku borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, postavi i neka pitawa vezana za aktuelna de{avawa s doma}e politi~ke scene. – Re~ je o imovinskim kartama dràvnih funkcionera koje su od 1. marta transparentne, ali i subvencijama pojedinih ministarstava, gde moè biti otvoreno i pitawe kako je biv{i premijer Zoran @ivkovi} dobio od dràve zama{ne pare za zasnivawe vinogradarske plantaè. Sigurno je, tako|e, da }e se postaviti i pitawe daqe reforme dràvne uprave i racionalizacije administracije jer je o~ito da su se svi nadle`ni za to u}utali – obja{wava na{ sagovornik, dodaju}i da }e, bez sumwe, biti interesantan i Tadi}ev razgovor iza zatvorenih vrata s ministrima iz DS-a, a koji su po funkciji ~lanovi Predsedni{tva. D. M.

Stopama razvijenih

Bez novca i imovine Statut je samo deklaracija Potpredsednik Vlade Vojvonadle`nosti mogao predine Boris Barjaktarovi}, koji uzeti. je funkcioner G17 plus, tvrdi – Sam Statut i Zakon da aktuelni nesporazumi izme|u o prenosu nadle`nosti pokrajinske vlasti i Ministarne zna~e ni{ta bez zastva za NIP ne uti~u na saradkona o imovini i o fiwu koalicionih partnera u Banansirawu Pokrajine. novini. On ukazuje na to da je odTako da }e republi~ka luku o raspodeli novca iz NIPvlast svoje opredeqewe a donela Vlada Srbije na predza decentralizaciju dolog resornog ministarstva, kokazati tek onda kad dojim, ina~e, rukovodi wegova nese ova dva zakona. Jer, strana~ka koleginica Verica Statut je samo deklaraKalanovi}. cija bez finansirawa, a – Posle republi~kog buxeta, pri~a o decentralizauredba o NIP-u je naj~itanije ciji je tako|e deklara{tivo u Vladi, tako da sam uvecija bez imovine – oceren u to da su svi ministri pre nio je na{ sagovornik. glasawa bili upoznati s tim koOn je dodao da nema liko }e se novca plasirati i informacija o tome da gde, i za koje projekte – kazao je li se radi na navedenim Barjaktarovi} za „Dnevnik“. zakonima, navode}i da je u vi{e On ipak smatra i da je reakcinavrata najavqeno da }e oni bija iz Pokrajinske vlade bila loti utvr|eni u prvom kvartalu gi~na jer je „wen posao da {titi ove godine. A upravo ti zakoni specifi~ne in}e, po wegovim terese gra|ana re~ima, biti Kad Srbija dobije Vojvodine“. test spremnojo{ neku regionalnu – Posao Posti centralne krajinske vlade vlasti da podeadministraciju, bio je da proceli deo poslova otkloni}e se i ni prioritetne s ni`im nivoipritisci i optu`be projekte iz ma. BarjaktaroAPV, {to je i o cepawu i separatizmu vi} pri tome u~iweno, ali taj obja{wava da deo nije ispo{tovan od Vlade statisti~ki regioni jesu uslov Srbije. I stoga mislim da je reda bi se moglo aplicirati kod akcija iz Pokrajine bila norevropskih fondova, ali i da to malna i o~ekivana – ocenio je treba da bude samo prvi korak sagovornik „Dnevnika”. ka pravoj decentralizaciji „koNa pitawe kakva o~ekivawa u ja podrazumeva centralni, regiPokrajini imaju u pogledu reonalni i lokalni nivo vlasti“. {avawa pitawa finansirawa – Problem vojvo|anske adminovih nadle`nosti i vra}awa nistracije je u tome {to je jediimovine APV i lokalnim samona regionalna administracija u upravama, Barjaktarovi} je kaSrbiji. Kad Srbija dobije jo{ zao da je dono{ewe tih propisa neku regionalnu administraciveoma va`no da bi se novi paket ju, otkloni}e se i pritisci i op-

Poslanici srpskog parlamenta vodili su ju~e objediwenu na~elnu raspravu o {est zakonskih predloga koji, kako je proceweno, treba da stvore preduslove da Srbija krene putem razvijenih zemaqa. Potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} rekao je da set predloga zakona iz oblasti nauke i intelektualne svojine ima ciq unapre|ewe nau~nog sistema, kao i zaustavqawe odliva najtalentovanijih qudi iz Srbije. Predlog zakona o SANU omogu}ava, pak, da se funkcionisawe te va`ne institucije pribli`i modelu funkcionisawa sli~nih institucija u svetu.

Politizacija SANU Predstavnici opozicije su uglavnom kritikovali Vladine predloge, smatraju}i da oni ne}e poboq{ati stawe u srpskoj nauci. Poslanik DSS-a Zoran [ami imao je zamerke na najavqene izmene Zakona o nau~noistra`iva~koj delatnosti, tvrde}i da su lo{ije nego trenutna regulativa. Poslanik SRS-a Srboqub @ivanovi} rekao je da SANU „mora da ostane samostalna institucija“, kao i da treba da prestane wena politizacija koja je, po wemu, po~ela od 5. oktobra. S. St.

Vlast }e morati da konsultuje savete Rok za upis u posebne bira~ke spiskove isti~e 9. marta i sada je ve} izvesno da }e vi{e od polovine nacionalnih zajednica u Srbiji imati pravo da ide na direktne izbore za ~lanove nacionalnih saveta. Ina~e, autonomija u ~etiri za mawine izuzetno va`ne oblasti: informisawu, upotrebi jezika i pisma, obrazovawu i kulturi, kqu~an je razlog za nacionalne zajednice da se aktiviraju i izaberu svoje nacionalne savete.

ni s politi~kim strankama, ni s organima koji bi predstavqali produènu ruku dràve. Nacionalni saveti su novi politi~ki i pravni fenomen na ovom podnebqu – kaè za “Dnevnik” Laslo Joà, i napomiwe da se va`nost i u~inak dosada{wih saveta mora ceniti imaju}i ove parametre u vidu. Novim Zakonom o nacionalnim savetima, smatra Joà, u~vr{}ena je i teìna te dru{tvena va`nost saveta, naro~ito kada se u vidu imaju wegove nadle`nosti.

Rusini i êsi na direktnim izborima Pravo na direktan izbor ~lanova Nacionalnih saveta do sada je steklo deset nacionalnih mawina, a postoji realna {ansa da i Romi, kojima nedostaje oko 7.000 upisanih bira~a, ostvare to pravo. Po re~ima pravnog savetnika u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Bratislava Nikoli}a, pravo na neposredne izbore stekli su A{kalije, Egip}ani, Ukrajinci, Bo{waci, Grci, Ma|ari, Slovaci, Ukrajinci, Rusini i êsi. Po re~ima predsednika Nacionalnog saveta Ma|ara Lasla Joè, zakonom iz 2002. godine prvi put u istoriji je utemeqena mawinska samouprava kao neka vrsta tre}eg sektora, sme{tenog izme|u dràve i nevladinih organizacija. – Mawinske samouprave ne smeju se brkati ni s NVO-ima,

POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BORIS BARJAKTAROVI] ZA „DNEVNIK”

NACIONALNE ZAJEDNICE SVE BLI@E IZBORIMA ZA NOVE MAWINSKE PARLAMENTE

POSLANI~KE TEME

subota6.mart2010.

– Dràvni, pokrajinski i organi lokalnih samouprava sada su obavezani na to da u svim bitnim pitawima koja mogu biti od interesa za mawinske zajednice, zatraè mi{qewe ili predloge nacionalnih saveta – obja{wava Joà. – Dràva je imala u vidu da postoje mawinske zajednice razli~itih veli~ina, utica-

ja, sposobnosti organizovawa i sli~no. Zakon je napravila po{tuju}i i te razlike me|u nama. Zato se svaki nacionalni savet sada moè koristiti mogu}nostima koje su mu zakonski prilago|ene. S druge strane, saradwa nacionalnih saveta i vlasti je formalno uvek bila dobra. Te{ko da je i do sada postojala praksa da se saveti zaobi|u i da se ne uvaàvaju wihovi stavovi. Nadam se da }e se takva praksa nastaviti i ubudu}e. I predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Oros slaè se s tim da su obrazovawe, informisawe, upotreba jezika i pisma i kultura od izrazite va`nosti za sve nacionalne zajednice. Po wegovim re~ima, ~iwenica da }e organi vlasti morati da konsultuju nacionalne savete u kqu~nim pitawima iz ovih oblast, dobra je novina i dodatni je razlog da se u nacionalne savete izaberu {to kvalitetniji qudi. – Nacionalni saveti }e, po novom zakonu, morati da budu pitani za mnoga re{ewa koja ih se ti~u: od zakonskih do personalnih. Izuzetno je va`no da se to pravo iskoristi da bi se {to boqe radilo na o~uvawu nacionalnog identiteta mawinskih zajednica – istakao je Oros. P. Klai}

tu`be o cepawu i separatizmu, koje su apsolutno besmislene – uveren je potpredsednik Vlade Vojvodine. Barjaktarovi} navodi da je proces decentralizacije prethodno neophodno sprovesti i unutar stranaka. – Isto kao na nivou dr`ave, dokle god postoji samo jedan pokrajinski odbor u strankama, on kad-tad mora do}i u sukob ili nerazumevawe sa strana~kom centralom. A onog trenutka kad stranke budu imale vi{e regionalnih ogranaka, mnogo }e se lak{e do}i i do formirawa regiona u Srbiji – uveren je Barjaktarovi}. Na{ sagovornik, koji je u Banovini vodi resor za regionalnu i me|unarodnu saradwu, potvrdio je na{em listu da je predlo`enom odlukom o pokrajinskoj upravi predvi|eno nekoliko novina vezanih za rad ovog sekretarijata. On je naveo da se

novom odlukom predvi|a i promena naziva tog resora u ’sekretarijat za me|uregionalnu saradwu’. Po wegovim re~ima, to ipak ne}e suziti wegove dosada{we nadle`nosti kad je re~ o saradwi s me|unarodnim institucijama, prvenstveno evropskim. U opusu nadle`nosti ovog sekretarijata, kako je naveo, bi}e i makroregionalne startegije, a pre svega dunavska strategija. Tako|e, ovaj resor bi}e nadle`an za otvarawe kancelarije u Briselu i drugim regionima. Barjaktarovi} je kazao da formalno kandidatura Srbije za ~lanstvo u EU nije uslov za otvarawe predstavni{tva APV u Briselu, ali da ta kancelarija ipak ne}e biti otvorena pre sticawa statusa kandidata, zbog finansijskih razloga. – Da nije krizna godina, rekao bih da je ta kancelarija ve} trebalo da bude otvorena. Ali, ra~unica pokazuje da ona ne mo`e ko{tati mawe od 20 miliona dinara godi{we, {to je ozbiqna cifra. S druge strane, Srbija jo{ nema status kandidata, tako da nam je otvoren pristup samo dvema komponentama IPA fondova, za koje se aplicira preko Beograda, odnosno centralne vlasti. Nakon kandidature to }e biti promeweno, i od tog trenutka }e biti smileno i imati predstavni{tvo u glavnom centru EU jer }e se tad ulagawe u tu kancelariju vrlo brzo isplatiti – objasnio je Barjaktarovi}. B. Dragovi}-Savi}

REKLI SU

Kostre{: Ne o~ekujem da }e Karayi} biti smewen Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostre{ ne o~ekuje da }e dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi}, ina~e kadar Lige, biti smewen. „Karaxi}ev spor s delom kolega u Ministarstvu, a koji je kulminirao wegovim otvorenim pismom resornom ministru Svetozaru ^ipli}u, predstavqa neprijatnu epizodu koja se, nadam se, vi{e ne}e ponoviti. Nesporno je da je i jednoj i drugoj strani naneta {teta, ali sam uveren u to da }e u vremenu koje predstoji svi nesporazumi biti prevazi|eni”, izjavio je Kostre{ za „Dnevnik”, napomiwu}i da takve sporove treba re{avati „unutar ku}e”, odnosno Ministarstva, a ne s wima nepotrebno optere}ivati javnost. M. S.

Mili}evi}: SPS ne odugovla~i s rezolucijom Socijalisti~ka partija Srbije ne odugovla~i s usvajawem rezolucije o Srebrenici u parlamentu, tvrdi portparol SPS-a \or|e Mili}evi}. „Nije re~ o odugovla~ewu u dono{ewu rezolucije, ve} se radi o tome da je ovo veoma osetqivo pitawe koje ne sme da bude re{eno brzopleto”, izjavio je Mili}evi}. Po wegovim re~ima, o rezoluciji dogovor treba da postignu svi relevantni politi~ki ~inioci u Srbiji, i to u osudi ne samo zlo~ina u Srebrenici ve} svih zlo~ina po~iwenih u biv{oj Jugoslaviji.

Vu~i}: Raste na{a prednost u odnosu na DS Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} rekao je da }e se napredwaci svim dozvoqenim i demokratskim sredstvima boriti za po{tovawe narodne voqe da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori. On je istovremeno ustvrdio da, po posledwim istr`ivawima javnog mwewa, „SNS pove}ava svoju prednost u odnosu na Demokratsku stranku”, ali nije naveo o kojim istra`ivawima je re~ niti kolika je prednost napredwaka.

EKONOMIJA

subota6.mart2010.

ZA[TO NA VE]IM GRA\EVINSKIM TENDERIMA POBE\UJU STRANCI

„Alpina” u Srbiji (g)radi {ta ho}e Najpovoqniju ponudu za izgradwu dela autoputa E-80 na Koridoru 10, koji se odnosi na obilaznicu oko Dimitrovgrada do granice s Bugarskom, u du`ini od 5,8 kilometara i sedam mostova du`ine od 20 do 500 metara, dalo je preduze}e “Alpina” iz Salzburga u Austriji, saop{tilo je preduze}e “Koridor 10” d.o.o. Svetska banka koja finansira izgradwu dala je saglasnost na postupak izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Ponu|e-

drila. Zamrzla je proces arbitra`e pred sudom u Parizu zbog raskinutog ugovora o koncesiji za autoput Horgo{–Po`ega na godinu dana ~im je obave{tena da je dala najpovoqniju ponudu na tenderu za obilaznicu. “Alpina” je i ranije poku{avala da trguje sa Srbijom u slu~aju sporne koncesije, vi{e puta je mewala od{tetni zahtev, nudila zamenu tu`be za posao bez tendera, o ~emu su neki ministri pregova-

DNEVNIK

PLANOVI ZA BUDU]E DRUMOVE KROZ VOJVODINU

Autoputem od Ba~ke Palanke do Novog Sada ostalog, u planu je zadràno opredeqewe da se uspostavi nova drumska veza sa Novim Sadom – isti~e Mati}. – Re~ je o modernom autoputu dugom oko 40 kilometara, koji bi i{ao van naseqenih mesta. Ba~kopalana~ka op{tina zemqi{te za ove potrebe izuzela je pre gotovo dve decenije, ali u op{tini Ba~ki Petrovac i Novom Sadu to jo{ nije ura|eno. Osim u na{em planu, ovaj koridor }e i daqe ostati planiran i u Prostornom planu AP Vojvodine. U Ba~koj Palanci kaù da se ovaj autoput mora izgraditi kad-tad, a nadaju se – za nekoliko godina, jer je re~ o komunikaciji koja je od dràvnog zna~aja po{to najkra}im putem vodi od Novog Sada do dràvne granice, odnosno carinskog prelaza na

Odbornici Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka usvojili su Prostorni plan, a re~ je o najzna~ajnijem planskom dokumentu iz nadle`nosti lokalne samouprave, kojim se, izme|u ostalog, predvi|a izgradwa autoputa Novi Sad – Ba~ka Palanka. Fakti~ki, sada{wi put bio bi jedna traka koja bi se rekonstruisala i pro{irila, a gradila bi se i druga traka. Bitno je da bi autoput obilazio naseqena mesta êlarevo, Gloàn, Bege~ i Futog. Na~elnik Odeqewa za urbanizam i gra|evinarstvo op{tine Ba~ka Palanka Aleksandar Mati} kaè da Prostorni plan defini{e osnovna pravila ure|ewa prostora, parcelacije i gra|ewa na duì period. – [to se ti~e planiranih saobra}ajnih koridora, izme|u

mostu koji spaja Ba~ku Palanku i Ilok, ta~nije, Srbiju i Hrvatsku. Osim toga, postoje}i magistralni put je izuzetno optere}en i u lo{em stawu. Ovde ka`u da i “@eleznice Srbije” planiraju modernizaciju i elektrifikaciju pruge uz izgradwu

potpuno novog teretnog terminala van Ba~ke Palanke, a planirano je i pro{irewe postoje}e luke na obali Dunava, kao i potpuno nova idustrijska zona od oko 70 hektara pored obilaznice kod Ba~ke Palanke iz pravca Novog Sada. M. Suyum

SRBIJA DOBIJA I DRUGA^IJE SUDSKE IZVR[ITEQE

Ima li name{taqki ...Ili ima mesta sumwama na koje upozorava sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi}, da se poslovi name{taju, pa treba proveriti da li stranci idu s damping cenama, {to na{i ne mogu da prate, ili doma}e kompanije naduvavaju cenu, a onda rade za strance kao podizvo|a~i, ali za daleko mawe novca. na cena je 31 milion evra, a rok izgradwe 720 dana. Tender je raspisan jo{ 17. avgusta 2009. godine, a koliko je interesovawe za ovaj posao, pokazuje broj kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju – ~ak 40. Dostavqeno je dvanaeset ponuda, me|u kojima i doma}ih neimara organizovanih u konzorcijum, a otvorene su 26. novembra pro{le godine. Gotovo sedam meseci je pro{lo od raspisivawa tendera, odnosno, skoro 3,5 meseca od otvarawa ponuda do izbora izvo|a~a. Iako je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} u vi{e navrata izrazio odlu~an stav da firma koja tuì na{u dràvu ne moè dobiti nijedan posao u na{oj zemqi, bar dok je on ministar, “Alpina” je sve nadmu-

rali s vlasnikom kompanije, ali na kraju dogovor nije postignut i slu~aj je zavr{io na sudu. Postavqa se pitawe {ta }e biti po isteku godine, na koliko je zamrznuta tu`ba, iako u “Alpini” ka`u da `ele da se sud izbegne. Dve stvari zabriwavaju kod dodele posla za obilaznicu oko Dimitrovgrada: da li }e “Alpina” po{tovati ugovorene rokove, s obzirom na wihovo probijawe kod izgradwe mosta preko Dunava kod Be{ke, te dokle }e na svim ozbiqnijim tenderima posao, a time i reference i profit, dobijati strane kompanije? Doma}i konzorcijum je po ponu|enoj ceni tek na sedmom mestu, {to zna~i da srpski gra|evinci moraju ubudu}e da daju realniju cenu. R. Dautovi}

U FEBRUARU BEZ POSLA OSTALO 15.828 RADNIKA

Posao tra`e 33 doktora nauka

Trend pove}awa nezaposlenosti nastavqen je i pro{log meseca jer je u najkra}em mesecu u godini bez posla ostalo 15.828 radnika. Tako se na evidenciji nezaposlenih trenutno nalazi 767.418 lica. Najve}i broj nezaposlenih ima u Beogradu - 95.326, Ni{u - 34.688, Novom Sadu - 29.463, Kragujevcu - 24.397 , Leskovcu - 21.931. U isto vreme najmawe nezaposlenih ima na evidenciji u Poàrecu - 5.457, Uìcu - 5.961, Sremskoj Mitrovici 6.556 i Somboru 7.782 . Od ukupnog broja nezaposlenih pro{log meseca najvi{e je bilo onih bez kvalifikacije - 226.829 a najmawe doktora nauka - 33 nezaposlena. Prolog meseca na trì{tu rada na posao je ~ekalo 39.577 fakultetlija i ~ak 211.595 sa zavr{enom sredwom {kolom. Q. M.

Privatnici uteruju bankarske dugove, plene imovinu… Dobiti presudu u svoju korist u imovinskim sporovima kod nas je mawi problem nego nakon toga do}i do onoga {to je dosu|eno. O tome govori podatak da na izvr{ni postupak kod nas ~eka milion i po presuda. Nedavno je dràvni sekretar u Ministrastvu pravde Slobodan Homen primetio da je to jedan od najakutnijih problema u doma}em pravosu|u. Statistika kaè da kod nas od trenutka pravosna`ne presude pa do izvr{ewa pro|e bar pet stotina dana, dok je u EU rok osamnaest dana. Da bi se to svelo bar na 50-60 dana, potrebno je mewati zakon. Pre petanestak dana zavr{ena je javna rasprava o novom zakonu o izvr{ewima. On treba da pomogne da se dosu|eno i izvr{i za nekoliko meseci. Mogu}nost isticawa àlbe na prigovor sve{}e se na najmawu meru. Drugo predloèno re{ewe je uvo|ewe privatnih sudskih izvr{iteqa, koji ve} uveliko rade u zemqama Evropske unije. Predlog predvi|a da }e se ovim poslom mo}i baviti diplomirani pravnici koji imaju poloèn stru~ni ispit i odre|en broj godina staà – pomiwe se pet. Predvi|eno je i da u prvim godinama posao obavqaju uz asistenciju pripadnika MUPa. Wihov rad kontrolisa}e Ministarstvo pravde. Kada zakon bude usvojen, formira}e se i

BOJAN PAJTI] U SUBOTI^KOM „AZOHEMU”

Nova radna mesta i nov izvoz Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi} otvorili su ju~e u suboti~kom “Azohemu” pogon novih tehnologija za proizvodwu kristalnih |ubriva . – Vlada Vojvodine je investirala 40 miliona dinara u ovaj pogon i on ima vi{estruki zna~aj – istakao je Pajti}. – Prvo, on, direktno ili indirektno, zapo{qava oko 125 qudi; drugo, on }e biti izuzetno va`an za na{u poqoprivredu po{to se radi o proizvodwi kristalnih |ubriva. To je bitno zato {to se uvodi rafinirana proizvodwa koja }e omogu}iti boqu efikasnost, racionalnost i produktivnost. Kona~no, izuzetno va`an aspekat je i taj {to }e najve}i deo ove proizvodwe biti namewen za izvoz. Dragoslav Petrovi}, s tim u vezi, rekao je da je ovo osmi

pogon visoke tehnologije koji na podru~ju Subotice sufinansira Vlada Vojvodine, te da je za te namene do sada izdvojeno 185 miliona dinara i na taj na~in osigurano 1.531 radno mesto. Vlasnik “Azohema” Pe|a Mali{anovi} rekao je da je novi pogon otvoren uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj: – To je prva ovakva proizvodwa u Srbiji, u kojoj je pove}awe potro{we kristalnih |ubriva konstantno. Ona se koriste iskqu~ivo za intenzivnu proizvodwu za staklenike i plastenike, {to je i ina~e na{a perspektiva u poqoprivredi – rekao je Pe|a Mali{anovi}, dodaju}i da je ju~e novi pogon po~eo rad, te da }e polovina proizvodwe biti za doma}e, a druga polovina za strano tr`i{te. Z. R.

Statistika ka`e da kod nas od trenutka pravosna`ne presude pa do izvr{ewa pro|e bar pet stotina dana, dok je u EU rok osamnaest dana komisija koja }e ih pratiti i baviti se disciplinskom odgovorno{}u. Ako zakon bude usvojen uskoro, prvi privatni izvr{iteqi trebalo bi da startuju u oktobru. Kako }e to izgledati na terenu i koje su zamke koje bi bilo razborito izbe}i? – Bitno je da zakon koji }e regulisati tu oblast bude vrlo precizan jer bi se u suprotnom moglo dogoditi da se privatni izvr{iteqi bave iznudama, reketom i sli~nim poslovima – ka`e profesor Pravnog fa-

kulteta u Novom Sadu dr Milo Bo{kovi}. – Na`alost, kod nas se sada poslovima izvr{ewa bave privatne dektektivske agencije. Wihov rad nije regulisan zakonom. Delatnost kojom se bave mo`e se okvalifikovati kao krivi~no delo ili prekr{aj. O tome koliko je to lo{e ne treba posebno diskutovati. Da bi se ova dobra ideja o privatnim izvr{iteqima pretvorila u istu takvu praksu, budu}a regulativa mora biti veoma precizna. Ko bi mogle biti budu}e stranke izvr{iteqa? Mnogi

koji ~ekaju ulazak u dosu|ene im stanove. Kao izvesne mu{terije tu su lizing kompanije koje ponekad imaju problema da vrate svoje automobile ili opremu datu u lizing za koju se ne pla}aju predvi|ene rate, kao i bankari koji ne mogu da naplate dug. Svi oni smatraju da su privatni izvr{iteqi dobra ideja. Koliko }e koristiti wihove usluge, zavisi}e od komercijalnih uslova. Do isticawa cenovnika je jo{ daleko. A podaci govore da ba{ preduze}a imaju sve vi{e te{ko}a u izmirivawu obaveza prema bankama i lizing ku}ama. Tako po podacima Kreditnog biroa Srbije 9,7 odsto pravnih lica du`e od 15 dana ne pla}a dospele rate. Pre nekoliko godina to je bilo nekoliko procenata. Izgleda da budu}i privatnici ne}e morati da brinu za posao, a savet im je da se ne zadu`uju previ{e za opremawe poslovnog prostora da im kolege ne bi do{le u posetu. D. Vujo{evi}

4. 3. 2010.

1.196,57967

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,53 -0,54%)

Promet

Bezdan poqoprivredno preduze}e

20,00

300

Agrokoop, Novi Sad

18,18

260

1.300

Palanka UTP, Sm. Palanka

11,00

999

8,43

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,95

2.865

1.105.760

169.830

Komercijalna banka, Beograd

2,37

29.995

5.980

107.640

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

851

562.530

4,34 Promena %

6.690 Cena

133.800 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,74

8.813

414.200

Univerzal banka, Beograd

-4,48

6.318

107.400

Ineks Div~ibare, Kosjeri}

-12,00

528

13.728

Soja protein, Be~ej

-3,57

1.000

122.036

Galeb GTE, Beograd

-11,95

280

56.000

Imlek, Beograd

2,03

1.461

122.746

Kompresor, Beograd

-11,93

1.388

41.640

Metalac, Gorwi Milanovac

1,73

2.290

212.970

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.450

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

711

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

SP Laboratorija, Be~ej Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom

Mlin, Bela Crkva Autoprevoz, Gorwi Milanovac Vojvo|anskih top-pet akcija Pionir PP Srbobran, Srbobran

-11,80

815

48.900

-11,79 Promena %

247 Cena

11.609 Promet

-0,48

6.621

397.250

0,00

12.000

732.000

Tigar, Pirot

-1,84

748

358.830

Ribokompleks, Uzdin

0,00

6.180

370.800

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Vital, Vrbas

0,00

1.250

164.392

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,34

680

34.000

Soja protein, Be~ej

-3,57

1.000

122.036

SP Laboratorija, Be~ej

8,43

5.980

107.640

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK ZASEDAO MONETARNI ODBOR NBS-a

KUPOVNA MO] STANOVNI[TVA MIZERNA

Kamata ostaje, rezerva pada Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na ju~era{woj sednici odlu~io da referentna kamatna stopa ostane 9,5 posto i usvojio odluku o postepenom smawewu obavezne rezerve banaka, saop{teno je iz NBS-a. Monetarni odbor ocenio da se uspe{no ostvaruje plan kontrole inflacije i zadràvawa rasta cena u dogovorenim okvirima, i najavio da se, ako tako bude nastavqeno, moè o~ekivati relaksacija monetarne politike. Novom odlukom, koja stupa na snagu 18. marta, stopa obavezne rezerve na dinarsku osnovicu smawena je s desetna pet odsto, a na deviznu sa 45 i 40 odsto, na 25 odsto. “Jedan od kqu~nih razloga za dono{ewe nove odluke jeste ~iwenica da je postoje}i sistem obavezne rezerve postao netransparentan i komplikovan zbog velikog broja izuzetaka i umawewa koji su uzrokovali zna~ajno odstupawe efektivne stope obavezne rezerve od propisanih stopa”, naveo je NBS. Nova odluka o obaveznoj rezervi banaka, kako se dodaje, treba da instrumentu obavezne rezerve povrati osnovnu ulogu u vo|ewu monetarne politike. Uskla|ivawe na novu stopu obavezne rezerve na devizne depozite obavqa}e se postepeno u toku 2010. godine, a eventualni preostali iznos vi{e izdvojene obavezne rezerve bankama }e mo}i da se vrati u tri mese~ne rate, po~ev od februara 2011. godine. Namera NBS-a je da novom stopom obevezne rezerve stimuli{e banke da prikupqaju depozite i da se dodatno zaduùju u inostranstvu, ali i odobravaju vi{e kredita. Monetarni odbor je usvojio i izmene Odluke o posebnim merama podr{ke finansijskoj stabilnosti zemqe, kojom su zadràne pogodnosti za banke potpisnice Be~kog sporazuma, koji se odnosi na kreditnu izloènost banaka u Srbiji. Novim dogovorom banaka u Be~u precizirano je da banke u Srbiji ~iji su osniva~i strane banke, mogu postepeno za 20 odsto smawiti ukupni obim kredita u odnosu na 2008. godinu.

Odmrzavawe plata u septembru Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da Ministarstvo priprema program za pove}awe kupovne mo}i stanovni{tva i da je realno da se plate u javnom sektoru pove}aju u septembru. Dinki} je na konferenciji za novinare kazao da je trenutno najve}i problem u Srbiji niska kupovna mo} stanovni{tva, koja usporava privredni oporavak. – Zato je veoma va`no da imamo umerani rast plata ve} u ovoj godini. Realno je da plate porastu u septembru, a do tada je va`no da imamo mehanizam i preko banaka omogu-

}imo povoqnosti stanovni{tvu koje bi dovele do podizawa kupovne mo}i – kazao je ministar. Dinki} nije `eleo da preciznije govori o tom programu pre nego {to bude zavr{en, ali je naveo da je program za podizawe kupovne mo}i u na~elu podr`ao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}. Kakve su plate i kupovna mo} stanovni{tva najboqe se vidi po prose~nim platama, koje su u januaru, prvi put nakon tri godine, pale ispod 300 evra. Ukoliko kurs nastvi da raste, kao i inflacija, jasno je da }e standard

Za devet godina oprali deset milijardi evra U Srbiji je u posledwih devet godina oprano oko deset milijardi evra prqavog novca. Tako barem kaè ra~unica, po kojoj se u na{oj zemqi godi{we u legalne tokove uvu~e nelegalno ste~en kapital vredan oko pet procenata srpskog BDP-a, koju su u vi{e navrata iznosili zvani~nici Uprave za spre~avawe prawa novca. S obzirom na to da se od 2001. do 2009. godine vrednost bruto doma}eg proizvoda kretala izme|u blizu 12 i preko 31 milijarde evra, jednostavna ra~unica pokazuje da je za tih devet godina oprano ne{to vi{e od deset milijardi evra prqavog novca. Nije za utehu, ali podaci kaù da Srbija nije izuzetak u odnosu na ve}inu zemaqa na svetu, gde se u proseku godi{we opere izme|u tri i sedam odsto BDP-a. Deo tog novca je, kaù zvani~nici, legalizovan i kroz privatizaciju, kupovinom dru{tvenih preduze}a. Jedan od scenarija toka prqavog novca je slede}i: pare ste~ene u nelegalnim aktivnostima tokom devedestih godina pro{log veka iznete su iz zemqe i legle na ra~une kompani-

Zvani~nici Uprave za spre~avawe prawa novca u vi{e navrata su u javnosti iznosili procene da se u Srbiji svake godine u legalne tokove uvu~e nelegalno ste~en kapital vredan oko pet procenata srpskog BDP-a ja u of-{or destinacijama. Nekoliko godina kasnije taj isti novcem unosi se u zemqu i wime se kupuju dru{tvena preduze}a. – Of-{or kompanije su jedan je od najve}ih problema ne samo

Podneti zahteve za legalizaciju

Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki pozvala je ju~e vlasnike bespravno po-

– Legalizacija u na{oj zemqi traje ve} du`e, to je proces koji jo{ nije okon~an – rekla je Du{anka Srema~ki. – Novi zakon o pla-

[ta je ura|eno – Od 2003. godine do 11. septembra 2009, i to po starom zakonu, na teritoriji Vojvodine podneto je 95.010 zahteva za legalizaciju – rekla je Du{anka Srema~ki. – Do sada je re{eno 29.210 zahteva, ili 35,4 odsto. Pokrajinski sekretarijat je bio nadleàn da postupa po podnetim prijavama za legalizaciju takozvanih sloènih objekata koji su od zna~aja za Republiku Srbiju, a u celini se grade na teritoriji Vojvodine. Prijavqeno je bilo 502 takva objekta, a re{eno je 178 – rekla je Du{anka Srema~ki, i dodala da za objekte za koje su podnete prijave za legalizaciju po starom zakonu gra|ani ne}e morati ponovo da se prijavquju, ali }e morati da se izjasne da li èle da nastave postupak po starom ili po novom zakonu. dignutih objekata da u zakonskom roku, koji isti~e 11. marta ove godine, podnesu zahteve za legalizaciju.

nastviti da pada i da se time i {anse za oporavak doma}e tra`we i privredni rast drasti~no smawuju.

U SRBIJI SE U LEGALNE TOKOVE UVLA^E OGROMNE KOLI^INE PRQAVOG NOVCA

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA URBANIZAM DU[ANKA SREMA^KI

nirawu i izgradwi i prate}a podzakonska akta ovaj proces treba da uvedu u zavr{nicu. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urba-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

nizam i graditeqstvo je u saradwi sa svih 45 vojvo|anskih op{tina i gradova preduzeo niz aktivnosti da bi se postupak legalizacije uspe{no sproveo. U osam lokalnih samouprava osnovane su posebne slu`be za legalizaciju. To su Apatin, Be~ej, In|ija, Kula, Novi Be~ej, Novi Kne`evac, Sremska Mitrovica i Novi Sad. Ostale op{tine su unutra{wom organizacijom predvidele preraspodelu poslova da bi se postupak legalizacije vodio efikasno. Sve lokalne samouprave donele su odluke o visini naknade za opremawe gra|evinskog zemqi{ta u skladu s pravilnikom i uputstvom koje je donelo nadle`no ministarstvo. – Svaki dan se pove}ava broj podnetih prijava. Na primer, samo na dva prijemna mesta u Novom Sadu, 4. marta je podneto 1.448 prijava – rekla je ona.

Slovenci u Kragujevcu

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota6.mart2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,7103

99,7044

101,998

97,4112

Australija

dolar

64,7431

66,0644

67,5839

64,5449

Kanada

dolar

69,7483

71,1717

72,8086

69,5348

Danska

kruna

13,1276

13,3955

13,7036

13,0874

Norve{ka

kruna

12,1311

12,3787

12,6634

12,094

[vedska

kruna

10,0497

10,2548

10,4907

10,0189

[vajcarska

franak

66,774

68,1367

69,7038

66,5696

V. Britanija

funta

108,099

110,305

112,842

107,768

SAD

dolar

71,8775

73,3444

75,0313

71,6575

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 3. 2010. godine

Nova kreditna banka Maribor (NKMB) je dokapitalizacijom vrednom deset miliona evra postala vlasnik 55,10 odsto akcija kragujeva~ke Kredi banke. Kredi banka, koja je postala 14. ~lanica Grupe NKMB, jedne od vode}ih u regionu, zadr`ala je dosada{wi naziv i sedi{te u Kragujuvcu. U sali Skup{tine grada Kragujevca ugovor su potpisali ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} i predsednik Uprave NKBM-a Matja` Kova~i~.

za Srbiju ve} i za druge dr`ave – obja{wava direktor Uprave za spre~avawe prawa novca Aleksandar Vuji~i}, navode}i da je re~ o destinacijama na kojima se uz poreske ola{ice mo`e legal-

no poslovati, ali da je problem u tome {to se to ~esto koristi i za nedozvoqene transakcije, kao i za prikrivawe pravih vlasnika i porekla kapitala. Povodom slu~aja [ari}, gde je otkriveno da je u Srbiji opran veliki novac zara|en u trgovini narkoticima, dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izneo je da se to ~esto radi putem ulagawa u privatizaciju i sportske klubove, ali i u ugostiteqstvo. On je ~ak ustvrdio da je ogroman broj ugostiteqskih objekata u zemqi u rukama mafije, koja na taj na~in pere svoj nelegalno ste~eni novac. Osim privatizacije – a ispostavilo se da oni koji peru novac najvi{e vole poqoprivredu, odnosno da prqavim parama kupuju zemqi{te, kafi}e i sportske klubove – nelegalni kapital se ~esto pere i u gra|evinskom biznisu, prometu nekretninama i kladionicama. Ciq je uvek isti: da se nelegalno zara|en novac provu~e kroz sistem tako da se vi{e ne mo`e u}i u trag wegovom pravom poreklu. V. ^vorkov

VESTI Struja opet poskupquje Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije Aca Markovi} izjavio je ju~e da poslovodstvo ovog javnog preduze}a nije odustalo od namere da u ovoj godini zatraì jo{ jedno poskupqewe struje. Markovi} je, na proslavi 40 godina termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu, rekao da EPS nema nameru da do leta traì poskupqewe struje jer èle da sa~ekaju da vide kako }e se razvijati ekonomska situacija i da li }e po~eti izlazak Srbije iz krize. On je objasnio da je poskupqewe potrebno zbog obaveza prema preduze}ima koja rade za EPS, kao i planiranih remonta, a da }e poskupqewa biti “u trenutku kada bude primereno situaciji”.

Jeftini stanovi na jesen – Gradwa prvih jeftinih stanova u Beogradu po~e}e najkasnije u septembru ove godine – najavio je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva za prostorno planirawe Vladimir Jovanovi}. On je novinarima rekao da je u toku izrada idejnog projekta za gradwu na lokaciji biv{e kasarne “4. jul” na Vo`dovcu i da se na tome ubrzano radi. Kako je naveo, Vojsci }e biti nameweno 21 odsto stanova, a ostalo su komercijalni stanovi. – Nakon toga ide se i na druge gradove, kao {to su Ni{, Kragujevac, Novi Sad i druge ve}e gradove koje imaju potencijal – rekao je Jovanovi}.

Dinar tra`eniji od evra Folksbanka je pro{le godine vi{e od 80 odsto kredita datih gra|anima odobrila u dinarima, s fiksnom kamatnom stopom i nepromenqivom mese~nom ratom, u iznosu ve}em od dve milijarde dinara. Klijenti su prepoznali pogodnosti zadu`ivawa u doma}oj valuti i taj trend se nastavqa i u ovoj godini, saop{tila je banka.

VLADA PRIPREMILA PAKET ZA RAVNOMERAN REGIONALNI RAZVOJ

Siroma{nim op{tinama 100 miliona evra – Vlada Srbije usvojila je program za podsticawe ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini, vredan 100 miliona evra – izjavio je ju~e ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mla|an Dinki}. On je na konferenciji za novinare kazao da }e taj program pomo}i zapo{qavawe i oìvqavawe proizvodwe u najsiroma{nijim op{tinama u Srbiji. Dinki} je kazao da }e 70 miliona evra biti nameweno za pokretawe proizvodwe u 40 najnerazvijenijih op{tina, sa stepenom razvoja niìm od 50 odsto prose~ne stope razvoja u Srbiji. – Najboqi na~in da se program realizuje je da strate{ki partneri predloè Ministarstvu ekonomije plan za ulagawe u neko od preduze}a u nerazvijenim op{tinama – kazao je ministar. Dinki} je kao dobar primer naveo saradwu “Simpa” i [umarsko-industrijskog kombinata “Kopaonik” iz Kur{umlije, gde }e u ponedeqak, 8. marta, radnici primiti prvu platu nakon pokretawe proizvodwe. Po wegovim re~ima, strate{ki partneri }e imati mogu}nost da dobiju investicione kredite vredne dva do osam miliona evra, s kamatom od dva posto godi{we i rokom otplate od osam godina, uz po~ek od dve do tri godine. Obezbe|ewe kredita je zaloga na opremu. Interesovawa za ulagawe uz pomo} programa, naveo je

Spisak praznih hala Dinki} je naveo da }e biti podsticano ulagawa u ve} postoje}a preduze}a, modernizaciju ili otvarawe novih kompanija, i dodao da }e na sajtu Ministarstva www.merr.gov.rs investitorima biti dostupan spisak svih hala u nerazvijenim op{tinama. Program za ravnomerni regionalni razvoj u Srbiji predvi|a i deset miliona za kreditirawe razvoja malih i sredwih preduze}a i preduzetni{tva u nerazvijenim op{tinama. Dinki}, ve} su izrazili ABS holding – za investiciju u Malom Zvorniku i jedna italijanska kompanija, koja je zainteresovana za ulagawe u @itora|i. Deo programa, naveo je Dinki}, predvi|a kredite za podsticawe ulagawa u proizvodwu ode}e, obu}e, drvno-prera|iva~ku industriju, ma{insku, automobilsku i elektro-industriju, ukupno 20 miliona evra u 2010. godini. Taj program ob-

uhvata ulagawe u 105 op{tina koje su na nivou razvoja ispod proseka Srbije, dodao je. Kako su naveli u Ministarstvu, uslov za odobravawe kredita iz Programa za podsticawe ravnomernog regionalnog razvoja je tr`i{na opravdanost investicije, a Program }e se realizovati preko Fonda za razvoj Srbije. Kontrolu namenskog kori{}ewa kredita vr{i}e Poreska uprava. D. Milivojevi}

POQOPRIVREDA

subota6.mart2010.

STABILNE CENE NA PRODUKTNOJ BERZI

STI@U PODSTICAJI ZA ZASADE VO]A

Za vinograde pola miliona Ministarstvo poqoprivrede priprema uredbu o podsticajima za podizawe vi{egodi{wih proizvodnih zasada vo}a. U uredbi }e viongradari biti odvojeni od ostalih proizvo|a~a vo}a. Novac }e se odobravati za podizawe vi{egodi{wih proizvodnih zasada sa naslonom, kako bi se pove}ale povr{ine pod vinogradima i stvorila kvalitetna sirovinska baza za proizvodwu vina za doma}e i strano tr`i{te. Subvencionisa}e se puna cena sadnica, u zavisnosti od gustine sadwe. Recimo, vinogradari

Rok za zahteve do kraja maja Zahtev za subvencije podnosi se Ministarstvu poqoprivrede do 31. maja, za sve vo}ne zasade, odnosno do 31. avgusta za jagodu. Podsticaj se ostvaruje ukoliko je primqeno najmawe 90 odsto zasa|enih sadnica i ako su zdravstveno i sortno ispravne. koji imaju od 3.500 do 4.500 biqaka po hektaru, dobija}e 450.000 dinara; 500.000 dinara je pomo} za one koji zasade 4.501 do

DNEVNIK

Dobro ide ìto „na zeleno” I prvu nedequ marta je obeleìla kupoprodaja p{enice „na zeleno“. Bezmalo tri ~etvrtine ovonedeqnog prometa se odnosi na kupoprodaju p{enice roda 2010. Prometovano je 2.500 tona po ceni koja se kretala od 8,10 do 8,50 dinara kilogram. Mineralno |ubrivo je u protekloj nedeqi donelo vrlo solidan promet sa zakqu~enih 412 tona. Za razliku od prethodne, protekle nedeqe je dominirala kupoprodaja AN-a u koli~ini od 338 tona, i to po jedinstvenoj ceni od 16,10 dinara kilogram. Beleì se i promet NPK 16:16:16 u koli~ini od 74 tone po ceni od 28,50 dinara kilogram, {to je u odnosu na prethodnu nedequ rast od 1,79 posto.

Promet p{enicom svrstan je na tre}e mesto po prometu, s 273 tone, {to je vi{estruko mawe u odnosu na prethodnu nedequ. Cena se kretala od 11 do 11,20 dinara kilogram, uz ponderisanu cenu koja iznosi 11,04 dinara, {to je pad od 1,52 odsto u odnosu na prethodnu nedequ. Ne pamti se kada je promet kukuruza bio svrstan na ~etvrto mesto. Zakqu~ena su svega tri kupoprodajna ugovora u koli~ini od 175 tona. Cena se kretala od 10,90 do 11,10 dinara kilogram, uz ponder cenu od 11,01 dinara, {to je u pore|ewu s prethodnom nedeqom rast od 0,68 posto. Cena kukuruza sve vi{e po stabilnosti li~i na cenu p{enice.

PRETWE KLANI^ARIMA ZAUSTAVILE PAD CENA TOVQENIKA?

5.000 biqaka po hektaru, a 550.000 dinara za 5.001 do 5.000 biqaka po hektaru. Kada je o ostalom vo}u re~, pravo na subvencije ima}e pravna, fizi~ka lica i preduzetnici, kao i nau~noistra`iva~ke i obrazovne organizacije. Povr{ina pod zasadom treba da bude od 0,5 do 10 hektara, odnosno 0,3 do 10 hektara za jagodi~asto vo}e. Za drvenaste vo}ne vrste, odnosno jabu~asto, ko{tuwavo i jezgrasto vo}e, podsticaji se ispla}uju po sadnici, dok se za jagodaste vo}ne vrste novac daje po povr{ini, u zavisnosti od kategorije sadnog materijala. S. G.

PROMENE NA ^ELU PIK-a „BE^EJ”

Smewen Satari} Odlukom Upravnog odbora PIK-a "Be~ej", koji posle privatizacije posluje u sastavu "Irva investicija" iz Beograda, za novog generalnog direktora najve}e vojvo|anske kompanije u agraru imenovan je magistar ekonomije Milan Mi{i}. Tako je zavr{ena era rukovo|ewa be~ejskim poqoprivrednim gigantom Dragana Satari}a, koja je trajala od oktobra 2000. godine. Eksdirektor je i daqe u kompaniji i ima funkciju savetnika. Novi vlasnik PIK-a "Be~ej" dr \or|ije Nicovi} nije ni{ta bitnije mewao u menaxmentu otkako je postao vlasnik. – Snimqeno je stawe poslovawa u pro{loj godini i na osnovu toga Upravni odbor je 25. februara doneo odluku o promeni na ~elu kompanije – rekao nam je novi generalni direktor PIK-a "Be~ej" mr Milan Mi{i}. – Predstoji nam da detaqnije analiziramo lawsko poslovawe, da vidimo kakve }emo mere preduzeti na prevazila`ewu aktuelnog stawa. Pred nama je i zna~ajan korak vezan za u~e{}e na licitaciji poqoprivrednog zemqi{ta u dru{tvenoj svojini, prole}na setva je na pragu... Predstoji nam da se {to boqe organizujemo, da bi PIK "Be~ej" i daqe bio vode}a kompanija u agraru, ne samo u regionu ve} i znatno {ire. Imenovani direktor je provereni kadar "Irva investicija" i na novu funkciju je stupio 1. marta. Iako je iz Sremske Mitrovice, godinama je na poslovima koje vodi novi vlasnik PIK-a "Be~ej", pa }e to biti olak{avaju}i faktor u organizovawu i restrukturirawu poslovawa. A to ne}e biti nimalo lak zadatak. Jer, ra~un PIK-a "Be~ej" je vi{e od 230 dana u blokadi zbog duga od 459 miliona dinara. V. Jankov

Sviwe se drè na stotki Pra{ina oko mizernih cena tovqenika se slegla nakon pretwi koje je dràva uputila klani~arima, ali zapravo jo{ uvek nije ura|eno ni{ta. U nekim vojvo|anskim mestima cene su se, dodu{e, zaustavile na 100 dinara i vi{e ne padaju, ali se, recimo, na severu Banata, i daqe "drè" na 75 dinara. Za sviwe u banatskim selima niko i ne pita, a ako se i pojave otkupqiva~i, onda love u mutnom i diktiraju svoja pravila igre. Sli~no je i u Sremu, dok je, kako smo saznali u razgovoru s vojvo|anskim parima, na severu Ba~ke situacija malo boqa. - U Banatu su tovqenici sada od 80 do 90 dinara, me|utim, klani~ari ponude tu cenu, a na kraju nam daju 75 dinara i tu se svaki razgovor zavr{ava. Vi{e i ne pomi{qamo na novi tov, situacija je katastrofalna - kazali su nam nezadovoqni paori iz okoline Kikinde napomiwu}i da vi{e nema organizovanog otkupa preko zadruga, da je stawe haoti~no i da se trgovina zapravo odvija u ilegali. U sremskim selima kilogram ìve vage tovqenika je oko 100 dinara. - To je, zapravo, cena za najkavlitetnije sviwe, one lo{ije su oko 85 dinara po kilogramu. Me|utim, kupaca nema pa se qudi zaista hvataju za glavu i pitaju se {ta da rade - kaè za

"Dnevnik" prvi ~ovek Zadru`nog saveza Srema Du{ko Tadi} izra`avaju}i i daqe bojazan da }e mnogi sremski paori

privrede klani~arima i zahteva da Komisija za zas{titu konkurencije ispita da li se prera|iva~i dogovaraju oko cena

U Banatu je kilogram tovqenika 80 - 90 dinara. Klani~ari ponude tu cenu, a na kraju daju 75 dinara i tu se svaki razgovor zavr{ava, ka`u kikindski paori di}i za svagda ruke od ovog posla i da }e opet do}i do masovnog pokoqa sviwa, odnosno da }e se ponoiti scenario od pre par godina. Tadi} napomiwe da sremski uzgajiva~i sviwa ne o~ekuju da }e se stvari promeniti nakon pretwi Ministarstva poqo-

tovqenika koju pla}aju proizvo|a~ima tovnih sviwa. Podsetimo, nakon sastanka s klani~arima u Vladi, Direkcija za robne rezerve pozovala je sve poqoprivredne proizvo|a~e da svoje tovqenike zamene po najpovoqnijem paritetu za merkantilni kukuruz i na takav na-

VOJVO\ANSKA UDRU@EWA O MEHANIZACIJI

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Zajam uzelo 1.200 paora

Da bi se pomoglo razvoju poqoprivrede u Vojvodini, pre osam godina je osnovan Fond za razvoj poqoprivrede, a do sada je vi{e od 1.200 poqoprivrednika postalo korisnik kredita koje on odbrava. Po re~im direktora Fonda Jo`efa Saboa, u poqoprivredu u Vojvodini na taj na~in je ulo`eno oko 6.500.000 evra, a polovinom februara raspisan je novi konkurs koji se zatvara ove nedeqe. – Krediti koje Fond odobrava izuzetno su povoqni, s niskim kamatnim stopama, odobravaju se na nekoliko godina i uz grejsperiod – rekao je Sabo. – Postupak za u~e{}e na konkursu je veoma jedonstavan i sve informacije su lako dostupne. Sada{wim konkursom odobravaju se krediti za novu opremu i sisteme za navodwavawe, za plastenike, staklenike, opremu u oblasti p~elarstva, za podizawe vi{egodi{wih zasada vinove loze (kupovinu loznih kale-

mova, o`iqenih reznica, naslona i `ice) i vi{egodi{we zasade vo}nih vrsta. Kamatna stopa je od 1,6 do 2,2 posto, a maksimalan iznos kredita od 5.000 do 15.000 evra (u zavisnosti od kreditne linije). – Najverovatnije u maju, pred Me|unarodni poqoprivedni sajam, bi}e raspisan jo{ jedan konkurs i odobrena nova kreditna linija. Re~ je o kreditima za nabavku sitne poqoprivredne mehanizacije, pogonskih ma{ina do 50 kowskih snaga, podriva~a, atomizera, prskalica – rekao je Sabo. Da bi se moglo konkurisati za dobijawe nekog od kredita koje Fond odobrava nije potreban biznis-plan, a uz nekoliko dokumenata neophodno je i da gazdinstvo bude registrovano. Uz to, va`no je i da dobavqa~i budu registrovani, kao i da im ra~uni nisu blokirani jer u tom slu~aju kredit ne}e biti odobren. D. Mla|enovi}

Kr{evi tra`e obnovu Poqoprivrednu proizvodwu neophodno je tehnolo{ko-tehni~ki osavremeniti da bi poqoprivrednici bili {to ravnopravniji s farmerima EU, jedan je od stavova Kluba 100P plus, asocijacije „Vojvodina agrar“ i Zadru`nog saveza Vojvodine.

zaciju, zajedni~ki stav ovih organizacija je da pomo} za nabavku traktora ne treba ograni~avati na 160 KS. Konzervacijska obrada zemqi{ta, kao i drugi radovi, mogu se efikasnije i ekonomi~nije obavqati sna`nijim traktorima. Tako|e,

Predstavnici ovih organizacija odr`ali su sastanak na kojem je re~eno da treba subvencionisati samo poqoprivrednu mehanizaciju, opremu i objekte koji ispuwavaju va`e}e standarde u EU. Kada je re~ o subvencijama za poqoprivrednu mehani-

gorwu granicu bespovratnih sredstava trebalo bi podi}i s dva na 2,5 miliona dinara. Uredbom o subvencionisawu mehanizacije treba obuhvatiti i `itne kombajne jer su mnoge ove ma{ine stare oko 20 godina, pa su gubici zrna u `etvi veliki,

kako p{enice, tako i soje, suncokreta... Kod savremenih ìtnih kombajna gubici zrna p{enice su oko jedan odsto, a kod starih kombajna i do pet. Gubici, mereni u evrima, previsoki su pa se isplati subvencionisati i nabavku kombajna, poru~eno je sa sastanka. U~esnici su usvojili i posebne stavove o Uredbi i konkursu za kori{}ewe novca za subvencionisawe nabavke poqoprivredne mehanizacije. Nagla{eno je da u formulaciji konkursa treba da u~estvuju i predstavnici poqoprivrednih proizvo|a~a. Pravo u~e{}a na konkursu imaju i svi oni koji su ve} kupili mehanizaciju u toj kalendarskoj godini, a svi kupci moraju biti ravnopravni na konkursu. Uslov da je predmet kupoprodaje ispla}en ne treba da bude elemenat konkursa jer se time onemogu}uje kori{}ewe pogodnosti odloènog pla}awa, koje obezbe|uje prodavac. Uredba mora da vaì najmawe dve godine – neki su od usvojenih stavova. S. G.

~in obnove proizvodwu. - To je mo`da dobro re{ewe za ma~vanske proizvo|a~e, me|utim, nama ni{ta ne zna~i. Mi imamo svoj kukuruz na zalihama i u 90 posto slu~ajeva ne moèmo to da ispunimo - kaè Tadi} podse}aju}i da je od Robnih rezervi zatraèno da otkupe 10.000 do 15.000 tovqenika a ne da interveni{u po principu zamene za kukuruz. - Uzgajiva~i u Sremu se vi{e i ne bune, spustili su loptu ali to ne zna~i da se problem re{ava ve} da su svesni da su potpuno krahirali - nagla{ava Tadi}. Za sada je najboqa situacija na trì{tu tovqenika na severu Ba~ke. Tamo su se ovih dana pojavqivali novi kupci, {to je koliko-toliko ulilo nade farmerima. - Nekvalitetne, masne sviwe i daqe nemaju pro|u, ali onim boqim cena je ~ak malo sko~ila pa su i prelazile 100 dinara za kilogram ìve vage. Ina~e, kilogram ìve vage se kre}e od 80 do 100 dinara - kaè za na{ list poqoprivrednik iz @ednika Miroslav Ivkovi}. Minimalna proizvodna cena tovqenika je, napomiwu uzgajiva~i, 125 dinara. Na{i sagovornici, ina~e, pozdravqaju inicijativu Ministarstva poqoprivrede da se ispita da li klani~ari diktiraju cene na paorsku {tetu ali sumwaju da }e od toga i{ta biti. S. Glu{~evi}

Pravo vreme za prihranu Lepo vreme Mladen Devrnja iskoristio je da zajedno s trinaestogodi{wim unukom-imewakom prihrani dva hektara p{enice u ataru sela Putinci kod Rume. P{enica je, kaè deda, odli~no prezimila, odmorila se pod snegom, pa je vreme da se sada prihrani, da bi {to brè razvila koren i dala dobar prinos. – Za prihranu dajem po 200 kilograma azotnog |ubriva po hektaru. \ubrivo ba{ i nije ne{to skupo, kupio sam uvozni KAN po 1.800 dinara za metar. Usev mi je dobar, ali, ako ne prihrani{ u pravo vreme, prinos sigurno ne}e biti dobar. P{enica se, ina~e, ne isplati, ali zbog plodoreda mora se sejati – kaè Mladen Devrwa. Poqoprivredni stru~waci za strana ìta iz Centra za poqoprivredu „Dr Petar Drezgi}” u Sremskoj Mitrovici isti~u da je ovo idealno vreme za prihranu p{enice azotnim |ubrivima, i dodaju da su usevi odli~no izdràli zimu. Ina~e, p{enica je u sremskim atarima i ove godine zasejana na oko 50.000 hektara. S. B.

PERFORMANS „PRIJATEQA @IVOTIWA” DANAS NA TRGU SLOBODE

„Da li je hamburger imao lice”

Udruèwe “Prijateqi ìvotiwa” odrà}e danas u 12 sati preformans “Da li je va{ hamburger imao lice” ispred “Mekdonaldsovog” restorana na Trgu slobode. Aktivisti }e pored transparenata doneti i deo le{a krave kako bi pokazali “da hamburgeri ne rastu na drve}u”. E. D.

Na ulicama Novog Sada ima oko {est hiqada kontejnera u koje sugra|ani odla`u sme}e ali, sude}i po slikama iz nekih delova grada, ~ini se da bi moglo da ih ima i vi{e. Uz to, kontejneri su neretko meta obesnih koji ih {araju, prevr}u, pale i o{te}uju na razne na~ine. Kako smo saznali u “^isto}i”, o{te}eni kontejneri popravqaju se u wihovom preduze}u a, prema planu investicija, ove godine trebalo bi da se nabavi jo{ 1.000 kontejnera od jednog kubika, za koje je izdvojeno 22 miliona dinara. U planu je kupovina i 20 kontejnera od pet kubika, ~ija je ukupna cena milion dinara, kao i 20 metalnih ili betonskih korpi za otpatke, koje }e biti postavqene po gradu; a za ~iju je nabavku potrebno deset miliona dinara. B. M.

subota6.mart2010.

Kampawa “Otvorena vrata” Doma zdravqa “Novi Sad” bi}e nastavqena danas, 32. akcijom u MZ “^enej”, u Ulici Vuka Karaxi}a 289. Kako je saop{teno iz Doma zdravqa, svi zainteresovani gra|ani mo}i }e od 9 do 13 ~asova besplatno da izmere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG sr-

ca i konsultuju se sa lekarima. Kako je mart nacionalni mesec borbe protiv raka, posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu posetilaca o va`nosti redovnih pregleda i prevenciji karcinoma dojke, grli}a materice i melanoma. Do sada je u kampawi “Otvorena vrata” zdravqe proverilo 10.492 sugra|anki i sugra|ana. S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Izgubqeno–vra}eno

Besplatna kontrola zdravqa

Uskoro 1.000 novih kontejnera

Novosadska prava biskopa “Jadran”, jednog od dva preostala u gradu, odlu~ila je da pokrene akciju “dva na jedan” koja podrazumeva da svakog petka na jednu ulaznicu mogu da gledaju film dva posetioca. Bioskop “Jadran” radi od septembra pro{le godine, u ìvot ga je vratila grupa entuzijasta iz preduze}a “Zvezda film” i nevladinog sektora koje finansira grad. I, otkad je ovaj projekat po~eo interesovawe Novosa|ana sve je ve}e. To dosta govori o naravi na{ih qudi. Najve}i bioskop “Arena” posledwih meseci postojawa u prethodnom ìvotu zvrjao je skoro prazan, jedva ~etiri du{e po projekciji je zajedno s biletarom bilo. Jedni su se àlili na cenu karte, drugi na sedi{ta, tre}i na neprakti~nost odlaska u bioskop kad toplina porodi~nog gnezda pruà vi{e. Kad je

„OTVORENA VRATA” DANAS NA ^ENEJU

„^ISTO]A” OBNAVQA DOTRAJALU OPREMU

“Arena” zatvorena svi u glas povika{e “uuuu”. Jedan re~e : “Zaselak u nedo|iji ima bioskopsko platno, a Srpska Atina ne?!” Paradoks grada kulture, kako sami zovemo Novi Sad, ogleda se u tome da smo doma}ini jednog od najboqih i najve}ih festivala muzike a da koncertni prostor za rok-enrok nemamo. Imamo i filmski festival, ali ba{ pravi bioskop, kao {to i sami vidimo- nemamo. U pitawe afirmacije mladih umetnika da ne zadiremo, dovoqno je re}i da se svirke u gradu odre|uju po principu “{ank politike” - koliko pi}a proda{, toliki je i procenat. (Re)animacija nekada{we bioskopske publike je dobra, jer se o~ekuje ponovo otvarawe bioskopa “Arene”. [ta }e biti sa na{im pomenutim entuzijastima? Pa...izazova nikad ne fali. N. Vukovi}

Iskqu~ewa struje Beo~in: Naseqe Dunav i zona male privrede tercijalne delatnosti od 9 do 11 ~asova. Razlog iskqu~ewa su planirani radovi na elektri~noj mre`i.

V REMEPLOV

NA PARKINZIMA ZA DESETAK DANA STROGA DISCIPLINA

Sti`e bauk video-pauk Na novosadskim ulicama bi za desetak dana trebalo da se pojavi video pauk, novi projekat “Parking servisa”, koji bi trebao da doprinese mawim gu`vama u gradu i da natera voza~e da se pona{aju savesnije i ne ostavqaju svoje automobile gde stignu. Naime, na postoje}a pauk vozila bi}e namontirane video kamere, pa }e radnik u vozilu, kada primeti nepropisno parkirane automobile mo}i da ih snimi i sliku po{aqe u kontrolni centar. U wemu }e sedeti policijac koji }e odlu~ivati koji automobil treba da se ukloni, prosle|iva}e informaciju do radnika,a ovaj }e potom sklawati vozilo. Kako smo saznali sistem se trenutno nalazi na finalnom doterivawu i za desetak dana na ulicama se mo`e o~ekivati, prvo, jedno ovakvo vozilo, dok bi ukupno trebalo da ih bude ~etiri. B. M.

U UTORAK GRADSKE PARCELE DOBIJAJU NOVE VLASNIKE

U ZIG-u prijave za licitaciju Prijave za prvo ovogodi{we javno nadmetawe za prodaju gra|evinskog zemqi{ta prima}e se u ponedeqak 8. marta od 9 do 14 sati u Zavodu za izgradwu grada, u Ulici Stevana Branova~kog 3, saop{teno je iz ovog preduze}a. NA SPENSU

Posledwa ledena `urka @urka “The last one” bi}e odr`ana sutra na klizali{tu Spensa od 19.30 do 21.30 ~asova. Posetioce }e zabavqati Dixej Firmiks uz “haus” muziku, a pi}e }e se to~iti po promotivnim cenama. Cena ulaznice je 160 dinara, a za najavqene organizovane posete 110 dinara. N. V.

Prijave se odnose na licitacije koje }e biti odr`ane u utorak, 9. marta u 11 ~asova, a na wima }e biti ponu|eno zemqi{te na Bulevaru oslobo|ewa 29, na Rimskim {an~evima, u Novoj ulici koja spaja ulice Mileve

Simi} i Miroslava Prodanovi}a Micka, izme|u NIT-a i NIVE severno od Privrednikove ulice, na uglu ulica Heroja Pinkija i Mornarske, u Mitrova~koj ulici i u Ulici Radeta Smiqanova. S. K.

SNEG SAMO POPLA[IO NOVOSA\ANE

Krpqewe rupa privremeno prekinuto Zbog snega koji je u no}i izme|u ~etvrtka i petka ponovo padao u Novom Sadu, zimska slu`ba “Puta” je u drugom stepenu pripravnosti. Na raspolagawu je 12 vozila i 26 radnika, a na saobra}ajnice je ba~eno 48 tona soli i 300 litara magnezijum hlorida. Kako se sneg u gradu nije zadr`avao, vi{e se radilo na sremskoj strani grada. Iz “Puta” poru~uju da je zbog lo{eg vremena, niske temperature i velike vla`nosti privremeno prekinuto krpqewe rupa na kolovozima, a posao }e se nastaviti ~im se vreme prolep{a. B. M.

VESTI Sutra pe{a~ewe do Popovice Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Paragova, preko Iri{kog venca i Kraqeve stolice, do Popovice. Polazak je u 8.50 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji 72. I. S.

Mali ministri u Master centru Radionica Malih ministara “@ivot za peticu” bi}e odràna danas od 12 do 13 ~asova u Master centru, bina u okviru najve}e kwiàre na Balkanu. U susret devetom Bejbi Egzitu i Prvoj me|unarodnoj podinavskoj konferenciji “Razigrajmo sve(s)t” Mali ministri promovisa}e zdrav ìvot, qubaznost, znawe, aktivnost i porodicu. I. D.

PRAKTI^AN DEO ISPITA „ANIMACIJA U TURIZMU”

Studenti geografije u Sigurnoj de~joj ku}i Hajdnovo „Stvarawe sveta” za pam}ewe Me{oviti hor i simfonijski orkestar novosadskog Muzi~kog dru{tva izveli su 6. marta 1937. jedno od najzna~ajnijih dela svetske muzi~ke literature, oratorijum “Stvarawe sveta” od Jozefa Hajdna. Bio je to, bez sumwe, najzna~ajniji muzi~ki doga|aj u Novom Sadu izme|u dva svetska rata, koji je zavredio da ostane trajno upisan u istoriju kulture na na{im prostorima.

Nastupilo je preko 130 peva~a i ~lanova orkestra pod vo|stvom dirigenta Rikarda [varca, direktora Gradske muzi~ke {kole. Publika je lepo primila koncert, a stru~na kritika jo{ boqe. Svi ve}i listovi i sve radio stanice objavili su priloge sa pohvalama novosadskom koncertu, koji je odmah dva puta ponovqen u Beogradu. N. C.

Studenti geografije posetili su ju~e Sigurnu de~ju ku}u i podelili mali{anima poklone, koje su prikupili u okviru prakti~nog dela ispita “Animacija u turizmu”. Ispit je osmi{qen tako da studenti organizuju ve~eri razli~itih kultura, a ove godine je prire|eno {est takvih. “Japansko ve~e” je odr`ano 10. februara i tada su deci bez roditeqskog starawa, posetioci doneli {kolski pribor, pakete li~ne higijene, slatki{e i igra~ake . - Nama ovo predstavqa zna~ajno iskustvo, ali isto tako

imali smo motivaciju da {to boqe uradimo na{ projekat kaè studentkiwa i rukovodilac projekta “Japansko ve~e” Aleksandra Kopawa. Na ovaj na~in, studenti geografije sa svojom profesorkom An|elijom Ivkov Xigurski sakupili su poklone i za Udruèwe za inkluziju osoba s invaliditetom iz Temerina, Udruèwe “Mi” za osobe s posebnim potrebama iz Ba~kog Petrovca i de~aka Mitra Joji}a obolelog od cerebralne paralize iz Siriga. Projekat }e biti nastavqen. I. D.

Foto: B. Lu~i}

Druèwe penzionera Novoosnovana Mesna organizacija penzionera “Jugovi}evo”prire|ije druèwe penzionera i gra|ana povodom Dana èna. Osmomartovski program bi}e odràn sutra u 18 sati u velikoj sali Mesne zajednice “Jugovi}evo”, u Ulici Tarasa [ev~enka 1. Z. Ml.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota6.mart2010.

c m y

DNEVNIK

SKUP[TINA GRADA NA SVE^ANOJ SEDNICI ODLU^ILA

Stevanu Tonti}u nagrada „Miroslav Anti}” Sarajevski pesnik Stevan Tonti} dobitnik je nagrade „Miroslav Anti}“ za 2009. godinu za zbirku pesama „Sveto i prokleto“ u izdawu Matice srpske, odlu~eno je ju~e na sve~anoj sednici Skup{tine grada. Laureatu }e nagrada biti uru~ena drugog dana manifestacije „Anti}evi dani“ u petak, 12. marta u Sve~anoj sali Gradske ku}e. Protiv predloga su glasala samo tri poslanika Demokratske stranke Srbije, a jedinu primedbu za govornicom dali su odbornici Narodne partije iz odborni~ke grupe Maje Gojkovi} u ime kojih je Radovan Joki} naveo da se politika ume{ala u ovaj izbor, jer, kako je rekao, ve} dve godine za redom nagradu dobijaju autori koji ne `ive na ovim prostorima. Potom je za govornicu iza{ao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa}, koji je istakao da je ba{ ovakvo posmatrawe Odborni~ke grupe „Maja Gojkovi}“ politizirawe nagrade i da }e uputiti predlog da se ubudu}e odluku o dobitniku nagrade ne donosi

Skup{tina grada, ve} Odbor manifestacije „Anti}evi dani“. U obrazloèwu predloga Odbora manifestacije navodi se da kwiga „Sveto i prokleto“ donosi poeziju proètu temeqnom dramom qudskog bi}a u jednom (pred)apokalipti~nom stawu u kome se nalazimo ne samo danas, ve} podrazumevaju}i dubqu istorijsku perspektivu. U obrazloèwu se navodi i da je osnovna pesnikova intonacija duboko pesimisti~na, zasnovana na „gorkom talogu iskustva“ i nihilisti~kom smislu istorije, te ostavqa malo prostora za ne{to {to bi posedovalo iskupiteqski kvalitet. Stevan Tonti} ro|en je 1946. godine u Grdanovcima kod Sanskog Mosta. Poznat je kao istaknuti pesnik, esejist, urednik, antologi~ar i prevodilac nema~kog. Diplomirao je filozofiju sa sociologijom na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Dobitnik je mnogobrojnih kwièvnih nagrada.Manifestacija „Anti}evi dani“ odrà}e se od 11. do 13. marta. A. Vidanovi}

NARODNA PARTIJA:

Skup{tina obi{la probleme gra|ana Gradski odbor Narodne partije i odborni~ka grupa „Maja Gojkovi}“ je nakon ju~era{we Sve~ane sednice Skup{tine grada, na kojoj se odlu~ivalo o dodeli nagrade „Miroslav Anti}“, saop{tio je da je odmah trebalo odr`ati i radnu sednicu na kojoj bi odbornici raspravqali o brojnim problemima sa kojima se svakodnevno suo~avaju gra|ani. Narodna partija isti~e da u Novom Sadu nema investicija, da je buxet tawi nego ikad, a u javnim komunalnim preduze}ima radnici primaju minimalce i direktori podnose ostavke, {to su sve razlozi za hitnu sednicu Skup{tine. I. S.

NESVAKIDA[WA GU@VA PRED MATI^ARSKIM ZVAWEM

êkawe sad i vi{e nikad Ispred {alter sale u Mati~arskom zvawu, na{ fotoreporter Radivoj Haxi} ukadrirao je ju~e u prepodnevnim ~asovima poprili~no veliku gu`vu. Novosa|ani, ohrabreni ve{}u da sada vi{e ne}e morati na svakih {est meseci da vade izvod iz Kwige ro|enih i dràvqanstvo, pohitali su da nabave svoj ve~iti i relevantni dokaz da su ro|eni ovde i da su dràvqani ove zemqe. N. V. POKRET POTRO[AÂ POVODOM POVE]AWA CENA

Kablovsku TV ne interesuju vapaji Novosa|ana Pove}awe cena proizvoda i komunalnih usluga izazvalo je veliko negodovawe me|u potro{a~ima. Tim povodom odr`ana je vanredna sednica odbora za kvalitet Pokreta potro{a~a grada, a sem ~lanova Pokreta i predstavnika GSP-a, niko od pozvanih nije se pojavio. Re~ je o predstavnicima iz „Informatike“ i Kablovske televizije SBB. Predsednica skup{tine Pokreta potro{a~a Radojka Nikoli} preporu~i}e lokalnoj samoupravi da ispitaju za{to je i kako odobreno dosada{we pove}awe cena koje su u wihovoj nadle`nosti. Istakla je da ve}ina Novosa-

|ana ne moè da se izbori s pla}awem visokih komunalija jer im plata ne pokriva ni pola tro{kova gde nije ura~unata ni potro{a~ka korpa. - Iz razgovora s gra|anima saznali smo da ih, pored poskupqewa struje i vode, previ{e otere}uju i dodatni tro{kovi za kablovsku televiziju i video-nadzor. Mnogi od wih èle da ukinu kablovsku, a imali smo slu~aj i da nam se javqaju gra|ani koji zbog bolesti ne izlaze napoqe pa se pitaju zbog ~ega moraju da pla}aju video-nadzor - rekla je predsednica odbora Pokreta potro{a~a Desanka Boìdarevi}. B. P. P.

RADOVI U NOVOM URGENTNOM CENTRU PRIVODE SE KRAJU

Doktori }e glasom pokretati opremu Izgradwa novog urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine, priveden je kraju. Kako saznajemo u toj ustanovi, u novom zdawu se trenutno nalaze sprema~ice koje doteruju zgradu za prijem nove opreme. Urgentni centar, nalazi se u lameli „A” Klini~kog centra, ~ija izgradwa je zapo~eta pre tri godine, a sada ostaje jo{ samo da se nabavi deo medicinske opreme. Prema ranijim najavama u prizemqu }e biti ~etiri sale za mawe intervencije, a na drugom spratu jedna sala. Na tre}em spratu bi}e operacioni blok s ~etiri sale, odnosno jednom sredwom i tri operaci-

one sale za mawe intervencije. Tako }e jedna od sala na tre}em spratu biti potpuno automatizovana i na nosa~u iznad operacionog stola ima}e najsavremeniju opremu koja }e mo}i da se pokre}e glasovnim komandama, pribli`avawem pr-

sta ra~unaru ili ru~no. Urgentni centar }e imati i vi{e kreveta u intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi nego {to sada ima ceo Klini~ki centar, a u prizemqu }e biti sme{tene i specijalisti~ke ambulante. Tu }e se nalaziti hirur{ke,

Za dve lamele 24 miliona U Klini~kom centru ve} se pripremaju za drugu fazu gradwe lamele „B“ i „C“. Ministarstvo zdravqa }e za ove namene i obnovu Klini~kog centra Vojvodine, dati ove godine 24 miliona. U ove dve lamele bi}e sme{tene sve hirur{ke klinike, kao i klinike za oftalmologiju, ORL, ali i radiologija i laboratorija. Projekat je zavr{en pro{le jeseni, pa bi ovog prole}a, prema najavama iz Ministarstva, mogli da po~nu radovi.

^ITAOCI PI[U SMS

internisti~ke, neurolo{ke, ORL i o~ne ambulante, kao i urgenta laboratorija. Novi urgentni centar }e imati i aparate za brzu i kvalitetnu dijagnostiku, CT aparat, angio salu, dva rendgena, nekoliko ultrazvu~nih i mawih rendgen aparata za hitna snimawa koji mogu da se donesu do pacijenta. Tro{kovi dosada{we izgradwe i opremawa nove zgrade urgentnog centra iznose oko 30 miliona evra, a sve je finansirala Vlada Vojvodine i pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa. Otvarawe ove ustanove moglo bi da se o~ekuje u maju. Q. Na. Foto: B. Lu~i}

065/47-66-452 & 063/366-977

Nije [ari} kom{ija od ju~e Nas voza~e kontroli{u policija, radari, kamere i ko zna {ta jo{, a ko treba da kontroli{e puteve i putare? Da li je taj neko i{ao skoro starim putem za Beograd preko Banstola? To se vi{e ne mo`e zvati putem, naro~ito deo uz Banstol. Ako taj neko re{i da obi|e tu deonicu puta, moj mu je savet da krene terenskim vozilom, da lak{e i bezbednije pro|e taj deo puta. Svima koji moraju tim putem sretno i oprezno! 064/3333... *** Gradska ~isto}a bi mogla da opere boksove gde stoje kontejneri. Trenuto prqe`, razbacano sme}e, izbi}e zaraza. Neka {efovi i gradski oci pogledaju, stra{no. 064/1849... *** Koga jo{ ima tu gde [ari} ima ku}u. Mi koji jedva pre`ivqavamo. [ari} nije to napravio preko no}i. Verovatno nije dao koliko su podigli da i milicija, mislim {efovi, da dobiju. Zato je otkriven. 064/5114... *** Da, da, gospodine 064/0863... u pravu ste za JP „Stan“ u Novom Sadu. Nekada odli~na firma je sada u „buli“! Radnici prepu{teni ulici, a spomenuti direktor M. Berowa je postao vlasnik najpoznatijeg instituta ZNR u Srbiji. Ali, on jo{ nije postao ni Beko, ni Mi{kovi} ni Bata Kole... skroman je on! A da on nije kupio Institut, mo`da bi i wihovi radnici bili na ulici...?! Ajd’ uzdravqe. 063/523... *** Da li postoji dil Narodne banke Srbije i banaka koje posluju u Srbiji? A posluju pod

uslovima kakvih nema nigde u Evropi. ûdno, dinar oslabi 1-2% uvek kada banke napla}uju rate kredita gra|anima i preduze}ima, a uz to kurs u bankama je dodatno nepovoqniji za jo{ koji procenat i eto fantasti~ne zarade. A onda Narodna banka Srbije ,,interveni{e,, i proda im eure kako bi zaradu pretvorile u ~vrstu valutu. Cini~no, sramotno i osiono! 063/538... *** U centru grada ne postoji nijedan javni toalet u funkciji. Sramota. 064/3013... *** Na svakom koraku same kamere, stra{no! Planiraju da stave kamere i u javni toalet u gradu. [ta oni to ho}e da posmatraju!? [ta je ovo? Veliki brat, mo`da? 062/1758... *** Gospodine gradona~elni~e i komunalna inspekcijo ostavite ugostiteqe na miru i prestanite da ih pqa~kate. Puno porodica ìvi od tog hleba. 064/2032... *** îtalac 063/8272... izgleda da radi u GSPu. Naseda na pri~e da ima 28.000 penzionera,

a koliko wih stvarno koristi o tome nema pojma. Zaboravqa da GSP za mesec dana prima od godi{we pretplate preko 20 miliona dinara (200.000 evra), a toliko novaca penzioneri svi zajedno ne potro{e za vo`wu tokom cele godine. Cela stvar je igra da se od gradske vlasti koja je osniva~ GSP-a dobije {to vi{e novaca. Gospodin ili Drug zaboravqa da }e i on jednog dana postati penzioner. 064/4216... *** Penzionerima u Domu za du{evno obolela lica direktor i {ef ra~unovodstva pojeli preko dva miliona dinara i isplatili plate, a nadle`ni ni{ta. To je demokratija, a ne kriminal. 063/523... *** Gospodine ili gospo|o sa broja 064/3020... ako je istina to {to ste napisali da ste ~uli na „S radiju“, a verujem da jeste, to dvoje voditeqa trebalo bi momentalno suspendovati bez prava da ikada vi{e rade taj posao. A i policija bi trebalo da ih procesuira zajedno sa psihijatrom, jer se tu radi o potencijalnim manijacima sto posto. Bruka i sramota. Pitam se samo imaju li doti~ni decu? 065/2576... *** Razmi{qam ve} nekoliko dana smeju li strane firme i banke to {to rade u na{oj zemqi da rade i u svojim mati~nim zemqama? 064/1400...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota6.mart2010.

SLU@BA ZA KATASTAR NO]NA MORA ZA ONE KOJI BI DA LEGALIZUJU KU]E

Bespravni graditeqi trebalo bi da do 11. marta predaju dokumetaciju radi legalizacije bespravno sagra|enih objekata. Da bi uradili ovaj posao potrebni su im i kopije plana i vlasni~ki list, koji se dobijaju u Slu`bi za katastar nepokretnosti u @elezni~koj ulici. Sude}i prema redovima kojih je i ju~e bilo kao i proteklih dana, slu`benici su pretrpani poslom, pa se opravdano postavqa pitawe da li }e uspeti da strankama iza|u u susret. U ju~era{wim redovima gotovo da nije bilo stranaka koje su do{le nekim drugim povodom, osim da bi legalizovali bespravno izgra|ene objekat. Koliko je zahteva stiglo i da li }e svi biti obra|eni sazna}emo naredne sedmice. Tada se o~ekuje da }emo dobiti odgovor, jer novinari

vezu sa novosadskom Slu`bom za katastar nepokretnosti ne uspostavaju direktno, ve} pomo}u po-

srednika -Republi~kog geodetskog zavoda. Ju~e su stranke ~ekale od pola do dva sata, u zavisnosti u koje vreme su stigle pred vrata Slu`be ka-

tastra. U {alter salu nisu odmah ulazili, ve} je portir bio zadu`en da ih propu{ta, vode}i ra~una da se u sali ne napravi velika gu`va. U svemu je najgore, pri~aju stranke, {to se u katastar mora do}i tri puta. Na {alteru broj ~etiri se predaje dokumetacija, ali pre nego {to se to u~ini, mora se uzeti zahtev formular i uplatFoto: R. Hayi} nica. Kada se u najbli`oj po{ti ili banci uplati novac onda opet stranka staje u red da bi predala uplatnicu i ostavila dokumentaciju. Napokon, tre}i put se dolazi, boqe re}i ~eka u re-

du, da bi se dobili tra`eni papiri. Ispred katastra zatekli smo stranku koja je predala dokumetaciju 19. februara, a ju~e je stala u red, da vidi da li su papiri gotovi. Prilikom predaje dokumetacije na {alteru, veli, nisu joj rekli kada }e biti wen predmet zavr{en, ve} je do{la po svom naho|ewu. Me|u strankama bilo je i onih koji su dokumentaciju predali tokom {trajka, a sada su do{li da vide da li je wihov predmet zavr{en. Bilo je i onih koji su taj posao obavili pre dve sedmice, a ju~e su ~ekali jer je pro{lo jo{ toliko vremene.Bilo je i predloga da bi najboqe bilo kada bi kao i kod mati~ara na sajtu bili objavqeni broj `iro ra~una i zahevi, da se ne dolazi vi{e puta. Z. Deli}

Foto: S. [u{wevi}

Za dokumenta tri puta u red

U POZORI[TU MLADIH „BESEDE ZORANU U ^AST"

Sawa, Ines, Toma i Filip govornici za finale Pred prepunom velikom salom Pozori{ta mladih, na temu "Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se jo{ potrudi", sino} je besedilo devetoro mladih govornika na polufinalnom takmi~ewu "Besede Zoranu u ~ast".Od wih devetoro u finale su u{li Sawa Klai}, Ines Koko, Toma Vuki} i Filip Leskaroski. Ideja za ovo takmi~ewe potekla je od Milana Novakovi}a iz Ki-

ROK ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA ISTI^E U ^ETVRTAK, 11. MARTA

VESTI

Izlazak kvadrata iz ilegale u fini{u Gra|ani koji su gradili bez dozvole, do idu}eg ~etvrtka imaju vremena da podnesu zahtev za legalizaciju. Prema procenama nadle`nih, od 11. septembra kada je novi Zakon o izgradwi stupio na snagu i kada je po~ela nacionalna akcija legalizacije, na teritoriji Novog Sada predato je preko 7.000 zahteva. Prave gu`ve na {alterima Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj 2, i u mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu, zabele`e-

ne su tek od februara. [to se ti~e procedure i novca koji je potrebno izdvojiti za neophodnu papirologiju, za dokaz o pravu svojine, koji izdaje RGZ katastar nepokretnosti, potrebno je oko 1.000 dinara. Geodetski snimak licenciranog geodetskog biroa staje od 5.000 do 10.000 dinara. Tehni~ka dokumentacija koju izdaje licencirani projektant ili preduze}e, u zavisnosti od vrste objekta po kvadratu ko{ta: za tehni~ki izve{taj od 60 do 100 dinara, za zapisnik o ve{ta~ewu od 200 do 400 dinara, a za projekat izvedenog objekta od 300 do 400 dinara. Republi~ka administrativna taksa iz-

Dokumenti potrebni za legalizaciju - Dokaz o pravu svojine - Fotografija objekta - Tehni~ki izve{taj o stawu objekta - Dokaz o uplati administrativne takse (republi~ka taksa 20 dinara i taksa gradskog organa Uprave 1.000 dinara) - Zahtev za naknadno izdavawe gra|evinske dozvole - Dokaz o uplati naknade za ure|ewe zemqi{ta

Ko ne mo`e da dobije dozvolu - Izgra|eni na zemqi{tu nepovoqnom za gra|ewe, klizi{tima, mo~varnom tlu i sli~no - Izgra|eni od materijala koji ne obezbe|uje trajnost i sigurnost objekta - Napravqeni na javnim povr{inama, planiranim za izgradwu javnih objekata - Izgra|eni u zoni za{tite prirodnog ili kulturnog dobra - Izgra|eni sa namerom koja je u suprotnosti sa prete`nom namenom u toj zoni - Nepropisno udaqeni od susednog objekta - Napravqeni tako da je visina objekta ve}a od propisane mere

VESTI Vikend za kupawe Na bazenima Spensa danas }e se za kupa~e odràti smene od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17, od 18 do 20, dok }e se no}no kupawe odràti od 21 do 23 ~asa. Smene }e se sutra odràti od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova. Ledena dvorana danas }e biti otvorena za posetioce od 10 do 11.30, od 12 do 13.30, od 15.30 do 17, od17.30 do 19 i od 1.30 do 21 sat. B. M.

Deca u~e o novcu Kreativna radionica za decu sa temama „Pet ~ula i novac“, „Nacrtaj nov~anicu po svom izboru“ i „Znamenite li~nosti Srbije na opticajnim nov~anicama“ bi}e odr`ana danas od 11 do 12.30 u galeriji Matice srpske, na Trgu galerija 1. B. P. P.

Pokloni za Sigurnu de~ju ku}u Forum `ena Demokratske stranke Novi Sad, prikupqa}e sutra ode}u, obu}u i igra~ake za Sigurnu de~ju ku}u. Darodavci mogu da do|u u Mesnu zajednicu „Klisa“, Ulica Savska 17, od 9 do 13 ~asova. B. P. P.

Strip scena u Srbiji

CENE LEGALIZACIJE U NOVOM SADU PO m² Stanovawe Lokalitet

porodi~ni prvih 50m2

vi{eporodi~ni preko 50m2

poslovni

Ekstra zona, Stari Centar

6.384,24

14.719,22

13.885,72

16.315,28

Bulevar Cara Lazara (1. zona)

6.206,90

14.187,20

13.389,17

14.896,56

Podbara (2. zona)

1.507,39

4.965,52

12.449,27

14.364,54

Nova Detelinara

1.500

4.800

12.500

14.000

Stara Detelinara, Petrovaradin

1.500

4.000

11.000

12.000

Telep (3. zona)

1.152,71

3.679,81

9.629,56

10.995,08

Klisa (opremqen deo, 5. zona;.)

1.418,72

3.103,45

8.547,78

9.753,70

Sever I

9.931,04

Sever II

10.817,74

10.

Adice, Veterni~ka rampa, neopremqen deo Klise, Mali Beograd, Veliki rit

177,34

1241.38

2.553,70

4.078,82

11.

Sremska Kamenica

1.600

3.300

9.000

10.000

nosi 720 dinara, a gradska je 1.000 dinara. Fotografije objekta su oko 100 dinara a naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta upla}uju se Zavodu za izgradwu grada i cena zavisi od dela grada u kojem se objekat nalazi. Ova naknada napla}uje se u skadu s Odlukom o merilima za ugovarawe visine naknade gra|evinskog zemqi{ta i Pravilnikom o legalizaciji. Vlasnici bespravno izgra|enih nekretnina na nepovoqnom tlu za gradwu obavezni su da dostave i odgovaraju}i dokaz o tome da je objekat stabilan i da ne ugro`ava stabilnost terena. Dokazi su: in`ewersko-geolo{ki izve{taj o stati~kim i geomehani~kim svoj-

stvima objekta i terena, izve{taji, grafi~ki prilozi planskog dokumenta sa ozna~enim tlom koje je nepovoqno za izgradwu i sli~no. Nadle`na Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove }e razmatrati svaki slu~aj ponaosob. Pored umawewa od 60 procenata, po Pravilniku za legalizaciju, za porodi~ne stambene objekte povr{ine do 100 kvadratnih metara Odlukom o merilima su predvi|ena i slede}a umawewa: prvih 50 kvadrata u porodi~nim stambenim objektima se ne obra~unava, za 30 odsto je ni`a naknada u postupku legalizacije u bespravnim naseqima, a 30 odsto je jeftinije i ako se plati u celosti, umesto na rate. Broj rata za legalizaciju je 24 za

kinde, koji je 12. marta 2006. godine organizovao prvo ovakvo takmi~ewe, na temu "Ako Srbija stane". Dosada{wi pobednici takmi~ewa u besedni{tvu "Zoranu u ~ast" bili su Milan Novakovi} 2006. godine, Aleksej Stepanov 2007, Savo Stamboli} 2008. i Branislav Stojanovi} 2009. godine. Finale ovogodi{weg takmi~ewa bi}e odr`ano 12. marta u Beogradu. N. V.

porodi~ne i 36 za vi{eporodi~ne objekte. Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka 11. marta, zakon nala`e da nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu. Ministarstvo prostornog planirawa najavqivilo je da }e inicirati kod Ministarstva finansija oporezivawe ilegalno izgra|enih objekata, koji nisu legalizovani do postavqenog roka. S. Tanuryi}

Na Salonu kwiga danas }e u sali 4. Kongresnog centra Hale „Master“ u 10 ~asova po~eti me|unarodni simpozijum „Umetnost na kraju decenije: centralnoevropske destinacije-podunavske zemqe“. U okviru programa „Dani Laze Kosti}a“, na bini }e u 14 ~asova biti re~i o strip sceni u Srbiji, dok }e u 16 ~asova po~eti program „Laureati“, u kojem }e biti predstavqen Slobodan Vladu{i}, dobitnik „Vitalove“ nagrade za roman „Forvard“. Izme|u 11 i 14 sati, na {tandovima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Banatskog kulturnog centra bi}e predstavqena kwiga „[aqive narodne pripovetke“, kwige o Cincarima i ~asopis „Videlo“ na makedonomskom jeziku. A. V.

Opet {trajk u „Navipu” Zaposleni u „Navip-Fru{kogorac“ u Petrovaradinu nastavi}e u ponedeqak {trajk, bez obzira na to {to je na sastanku prekju~e dogovoreno da }e zemunski „Navip“ u ~ijem sastavu posluje „Fru{kogorac“ otkupiti dva miliona litara vina, da bi se namirila radni~ka potra`ivawa, kazao je predsednik sindikata u „Fru{kogorcu“ Quban Amixi}.Naglasio je da su zaposleni s rezervom primili ovu vest i da dok ne dobiju dokaze da }e do otkupa zaista do}i, {trajk ne}e prekidati. Z. D.

subota6.mart2010.

c m y

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Planeta 51“ (11 i 18), „Da li ste ~uli za Morganove“ (19.30), „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (21.30). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Devet“ (19 i 21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}“: koncert Zvonka Bogdana (20), scena „Pera Dobrinovi}“: „Tajni dnevnik Viryinije Vulf“ (19.30), Kamerna scena: „Slu~aj Vojcek, Hinkeman“ (18.30) Pozori{te mladih velika sala „Mala sirena“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 4. marta, u 7 sati, do petka, 5. marta, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Gordana Ze~evi}, Suzana Stamenkovi} i Biqana Spasi} iz Novog Sada, Tawa Tegelija iz êlareva, Mirjana Jovanovi} iz In|ije, Ildiko [nejder–[ara iz Budisave i Zorica Stefanovi} iz \ur|eva, DEÂKE: Qubica Ma}e{i}, Rlanda Albreht, Jovana Jovanovi}, Du{ica Geli}, Aleksandra Zmrzlikar, Danijela Marinkovi} i Nevena Dozet iz Novog Sada Bojana Vojnovi} iz êlareva, Branislava Rofa iz Koviqa, Elizabeta Lazi} iz Sremske Kamenice, Verica Coki} iz Silba{a i Lela ]iri} iz Titela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marko Maneta Prica (1936) u 9.45 ~asova, Josip Josipa Ba~lija (1937) u 10.30, Luka Mihajla Savovi} (1935) u 11.15, Vukosava Dimitrija Lepir (1931) u 12, Radmila Dimitrija Bajri}a (1928) u 12.45, Margit Jano{a Katona u (1923) u 13.30 i Mirko Milutina Mayar (1940) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Margita Jo`efa Pete u (1957) u 13 ~asova. U Petrovaradinu na Starom grobqu bi}e sahrawen Branko Petra Smoqko (1950) u 13 ~asova. U Futogu na Gorwem starom grobqu bi}e sahraweni Nada Stevana Rado{ (1932) u 11 ~asova, Goran \or|a Milovanovi} (1964) u 15, a na Dowem starom grobqu bi}e sahrawen Kosta Milenka Grabe` (1932) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

TELEFONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A”, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK USPOSTAVQA SE PREKOGRANI^NA SARADWA

Bratimqewe za po~etak

KIKINDA: Nakon {to je po~etkom februara predsednik Op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} boravio u rumunskom gradu Re{ice, gde je sa predstavnicima ove op{tine razgovaro o saradwi dva grada, Kikindu je posetio gradona~elnik Re{ica Mihai Stepanesku. Krajwi ciq saradwe dva grada jeste bratimqewe i privredna saradwa, jer ima dosta na~ina da se ona uspostavi. -Namera nam je i da razmotrimo mogu}nosti zajedni~kog nastupa prema pristupnim i pretpristupnim IPA fondovima Evropske unije – istakao je Ilija Vojinovi}. I gradona~elnik Re{ica Mihai Stepanesku rekao je da mu je drago {to }e odnosi dvaju gradova biti unapre|eni: -Kikinda je po-

znata u Rumuniji, naro~ito u ùpaniji Kara{-Severin, ~ije je sedi{te grad Re{ica. Veoma su ceweni poqoprivredna proizvodwa i gra|evinski materijal iz Kikinde, a nama je stalo do tih proizvoda, dok vama moèmo uzvratiti turisti~kom ponudom. @upanija Kara{-Severin ima razvijenu metalsku industriju, tako da postoji mogu}nost povezivawa i u ovoj oblasti. Grad Re{ice je 180 kilometara udaqen od Kikinde i nalazi se na obroncima Karpata, ima oko 80 hiqada stanovnika, a dok ùpanija Kara{Severin ima oko 150.000 stanovnika. Ova oblast ima razvijenu drvnu i metalsku industriju. Na nadmosrkoj visini pd 1.500 metara nalazi se i skija{ki centar Semenik. A .\.

O SAMODOPRINOSU NA REFERENDUMU

Sami sebi poma`u

SONTA, KUPUSINA: Vi{e od ~etiri decenije gra|ani apatinske op{tine za razvoj komunalne infrastrukture izdvajaju i li~ni dinar preko samodoprinosa. S obzirom na to da prethodni petogodi{wi u Sonti i Kupusini isti~e krajem jula, odbornici SO }e na martovskoj sednici utvrditi kada }e se odràti referendum za novi. Prema predlogu odluke od 1. avgusta ove, do 31. jula 2015. godine, Kupusinci }e izdvajawem tri odsto svojih mese~nih primawa obezbediti 11,7 miliona dinara. Novac }e biti utro{en prema programu u kojem je predvi|ena nov~ana pomo} za prvoro|eno dete u porodici, pomo} za sahrane, osnova}e se fond za nov~anu pomo} nevladinim organizacijama i verskoj zajednici, za odràvawe poqskih puteva i atmosferske kanalizacije, za odràvawe komunal-

nih objekata, za pomo} pri elementarnim nepogodama, tro{kove informisawa me{tana i za ostale potrebe sela po odlukama Mesne zajednice. Novac Son}ana tako|e u iznosu od tri odsto, prema predloènom programu bi}e utro{en za vodosnabdevawe, a tu je, osim ostalog predvi|ena i izgradwa tre}eg bunara na koju }e oti}i 40 odsto prikupqenih para. Ne{to mawe, 30 odsto bi}e uloèno u komunalnu infratsrukturu - puteve, trotoare, elektro mreè, pomagawe sportskih klubova i kulturno umetni~kih dru{tava, opremawe de~jih igrali{ta...Osim ovog Son}ani }e narednih deset godina, ukoliko se tako izjasne na referendumu, izdvajati i jedan odsto za prvo i drugoro|eno dete u porodici, a deo novca bi}e uloèn u odràvawe i opremawe kapele na grobqu kao i tro{kove sahrawivawa. J. P.

subota6.mart2010.

DOGOVOR MINISTRA ODBRANE I GRADONA^ELNICE SENTE

Vojska vra}a kasarnu SENTA: Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova saop{tila je da je ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac, obe}ao da }e op{tini Senta u najskorije vreme biti vra}en deo imovine biv{e vojne kasarne. Dogovorom sa [utanovcem, u kojem su u ponedeqak u~estvovali republi~ka poslanica Aniko @iro{ Jankeli} iz Sente i rukovodioca Sektora za imovinu Vojske Srbije, najavqeno je da }e Senti biti vra}eno tri hektara zemqi{ta sa glavnim objektima, a prema re~ima [irkove 14 hektara gde se nalaze hangari, magacini i poligon osta}e u vlasni{tvu Vojske Srbije i bi}e prodati. [irkova isti~e da se Senti vra}a imovina Vojske Srbije koju je 1933. godine tada{we

Foto: M. Mitrovi}

rukovodstvo grada ugovorom poklonilo vojsci. Zahtev za vra}awe imovine bez naknade temeqi se na ~lanu 7. tog ugovora, kojim je predvi|eno da

Pojeftinile mese~ne pretplatne karte BA^KA PALANKA: Na predlog parking slu`be JKP „Komunalprojekt” sni`ene su cene mese~nih i godi{wih pretplatnih parking karata. Tako da za neograni~eno parkirawe u zoni naplate za fizi~ka lica cena mese~ne parking karte sa 2.500 sni`ena je na 1.500 dinara, a za prav-

parking i pijacu Goran Medarevi}. – U protekla tri meseca napla}ivano je 400 od 1.250 parking mesta u centru Ba~ke Palanke, a primetili smo da su parking mesta iza zgrade Op{tine slabo kori{}ena. Qudi koji rade u upravi, banakama i ostalim instituticijama u centru grada, uglavnom vozi-

Slobodan put talentima

Otvarawe „De~ijeg festivala”

Ma|arske i Rumunije. U~esnicima festivala i gostima dobrodo{licu su po`elele direktorka O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Edita Biro, glavni koordinator manifestacije Kristina Telek i predsednik SO Kawi`a dr Zoltan Katki}, koji je sve~ano otvorio festival. Kako je istaknuto prvi De~iji

festival organizovao je \a~ki parlament i trajao je samo jedan dan, te da raduje {to se iz godine u godinu pridruùje sve vi{e {kola pa i ~iwenica da je manifestacija dobila me|unarodni karakter. Punu podr{ku ~lanovi \a~kog parlamenta su za organizaciju manifestacije i ovog puta dobili od prosvetnih radnika, kao i od donatora. Festival se odràva pod motom „Dajte slobodan put talentima”, a sude}i prema nastupima u~esnika deca su izuzetno motivisana da {to boqe iskaù talenat u pevawu, recitovawu, glumi, pripovedawu, svirci na raznim instrumentima, narodnim i modernim plesovima i drugim oblastima. Prire|ene su izlo`be fotografija i slikarskih radova pristiglih na teme „Priroda” i „Osmeh”, a za najuspe{niji u~esnici prema oceni stru~nog ìrija se nagra|uju. M. Mr.

In|ija dobija gradski prevoz? IN\IJA: Ukoliko Skup{tina op{tine prihvati odluku koju je Op{tinsko ve}e usvojilo na svojoj posledwoj sednici, In|ija bi uskoro mogla da dobije gradski i prigradski javni prevoz. Preduze}e koje na konkursu bude dalo najboqu ponudu obavezuje se da }e In|ijce prevoziti narednih pet godini. Tako|e, budu}i gradski prevoznik mora}e da zadovoqi visoke standarde, na prvom mestu da bude registrovan za ovu vrstu delatnosti, da ima dovoqno autobusa koji nisu stariji od {est godina, kao i obezbe|en prostor za wih. Ukoliko Skup{tina prihvati ovu odluku zainteresovane firme koje `ele da budu gradski i prigradski javni prevoznici sve druge informacije sazna}e iz Konkursa. S. B.

se u slu~aju preme{tawa vojske i ako ne bude potrebe za kasarnom, zemqi{te i objekti bez ikakve nadoknade vrate gradu.

PRIJATNO IZNENA\EWE U BA^KOJ PALANCI

PO^EO DE^JI FESTIVAL U KAWI@I

KAWI@A: U Osnovnoj {koli „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Kawi`i ju~e je po~eo tre}i De~iji festival, na kojem }e svoj talenat iskazati oko 300 |aka iz {kola iz kawi{ke op{tine, a nastupi}e u~enici iz istoimene bratske {kole iz Svilajnca, kao i wihovi vr{waci iz bratskih gradova iz

na lica sa 2.500 na 2.000 dinara. Na godi{wem nivou preplatna parking karta ko{ta 15.300 dinara za fizi~ka i 20.400 dinara za pravna lica. - Opredelili smo se za pojeftiwewe kako bi na{im korisnicima koji sada izbegavaju parkirawe na obele`enim mestima ponudili povoqnije uslove – ka`e pomo}nik direktora „Komunalprojekta” za

la parkiraju u okolnim ulicama u kojima se ne pla}a parkirawe, zbog ~ega se sve ~e{}e `ale gra|ani u tim delovima grada. Parkirawe na obele`enim mestima pla}a se 30 dinara za sat, a povla{}ena mese~na parking karta za stanare i invalidna lica ko{ta 300 dinara, a godi{wa 3.060 dinara. Oni koji su prekora~ili dozvoqeno vreme prakirawa pla-

}aju doplatnu kartu od 1.000 dinara, a opomena po nalogu za pla}awe doplatne karte je 1050, dok je opomena pred tu`bu 1.100 dinara. Naknada za uklawawe vozila, odnosno poku{aj uklawawa staje 1.800, a uklawawe po nalogu ovla{}enog organa 5.500 dinara. - Zapo~eti sati ~uvawa uklowenog vozila na Depou po isteku 24 sata pla}a se 15 dinara – kaè Medarevi}. – Do sada nismo uklawali vozila, a planiramo da usluge pauka koristimo od kolega iz Novog Sada. Treba re}i da mi i nismo ovla{}eni za uklawawe vozila, jer je za tako ne{to nadle`na saobra}ajna policija ili komunalna inspekcija po ~ijem se nalogu to radi. Rezervacija parking mesta se godi{we pla}a 96.000 dinara. Onaj ko èli, a uglavnom je re~ o preduzetnicima, odnosno pravnim licima, dobi}e parking mesto obeleèno ùtom bojom i slovom R. Na to mesto ne sme niko da se parkira sem zakupca i mesto vaì za tri vozila ~ije registarske oznake dostavi na{oj slu`bi. Ukinuta je mese~na i godi{wa rezervacija pla}awem na mese~ne rate zbog na{e obaveze da rezervisano parking mesto obeleìmo horizontalnom signalizacijom, a to nije izvodqivo u zimskom periodu. Parking mesto moè se rezervisati od aprila do oktobra, a ne za kalendarsku godinu. M. Suyum

Kiki Lesendri} favorit publike ZREWANIN: Najboqi koncert odr`an lane u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” imali su bendovi „[i{arke”, „Kanal Tvid”, Kiki Lesendri} i rije~ka grupa „Fit”, u okviru akcije pod nazivom „Leto Novog optimizma”. Tako su odlu~ili posetioci ovog renomiranog kluba u tradicionalnom izboru za najboqi koncert i doga|aj „Zelenog zvona” u 2009. godini. U izboru za naj doga|aj prvo mesto, sa ubedqivo najvi{e glasova, poneo je „Halloween maskenbal”, dok je u kategoriji klupskog programa najuspe{niji bio muzi~ki karavan novosadskog AS radija. Po progla{ewu najboqih, izvu~eni su i dobitnici nagrada koji su u~estvovali u glasawu. Marina Brdari} je osvojila kartu za sva ~etiri dana ovogodi{weg „Egzit” festivala, Milica Bogdanovi} je dobila propusnicu za sve doga|aje u „Zelenom zvonu” do kraja godine, dok je Jovanu Ostoji}u pripalo nagradno putovawe u Beograd, gde je u „Ateqeu 212” odgledao mjuzikl „Kosa”. @. B.

[idska glavna deponija

Glavna deponija ruglo grada [ID: ^im vreme dozvoli akcija „O~istimo Srbiju u [idu” bi}e nastavqena. Uklawa}e se divqe deponije u selima u kojima do sada nisu, a i u nekim delovima grada. Me|utim, glavna deponija ostaje tamo gde jeste. Ruglo na na levoj strani me|unarodnog puta iz [ida prema Hrvatskoj ne daje lepu sliku grada kada u toku letwe sezone kolona automobila turista iz raznih evropskih dr`ava krene preko Tovarnika u Vojvodinu.

Od nakupqenog sme}a koje se me{a sa zemqom formirana su brda visoka do ~etiri metra. Oko wih papiri lete papiri, a sme}e se razvla~i na sve strane. Ina~e, krajem pro{le godine ukloweno je osam divqih deponija na podru~ju op{tine zahvaquju}i Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine i lokalnoj samoupravi. Ujedno u mesnim zajednicama ostavqene su kante za odlagawe sme}a i dva `i~ana kontejnera. D. Savi~in

- Tri hekjtara zemqi{ta na kome se nalaze glavni objekti najvredniji je deo kasarne koji pripada Senti. Ta~an datum formalnog vra}awa ove imovine nije jo{ utvr|en, ali o~ekujemo da se postupak sprovede u najkra}em mogu}em roku od nekoliko meseci - kaè [irkova. Predvi|eno je da se preostali deo vojne imovine proda, a iz Ministarstva odbrane zamolili su op{tinsko rukovodstvo Sente za pomo} u pronalaèwu partnera. Predsednica op{tine [irkova kaè da namena objekata biv{e kasarne posle vra}awa gradu jo{ nije odre|ena. Ona je najavila da }e kada se imovina kasarne vrati na javnoj raspravi zatraìti i uvaìti i predlozi gra|ana za koje svrhe da se iskoristi. M. Mr.

VESTI Buyet proveravaju revizori APATIN: Op{tinsko ve}e odlu~ilo je da angaùje revizora za proveru zavr{nog ra~una op{tinskog buxeta za 2009. godinu. Kona~nu odluku o tome usvoji}e odbornici na martovskoj sednici. S obzirom na to da je pre angaòvawa revizora potrebno odabrati revizorsku ku}u sazvana je vanredna sednica.Prema Zakonu o buxetskom sistemu propisano je da se zavr{ni ra~un buxeta priprema u skladu sa me|unarodno prihva}enim ra~unovodstvenim standardima i da sadrì i izve{taj eksterne revizije o finansijskim izve{tajima koji su sastavni deo zavr{nog ra~una buxeta te je neophodno da se tome povinuje i lokalna samouprava, re~eno je na sednici. J. P.

Se}awe na 9. mart ÛRUG: Mesni odbor SPO iz ûruga ve} tradicionalno obeleàva 9. mart kao se}awe na prve demonstracije kada su izgubqena i dva qudska ìvota. Predsednik Odbora Jovan Boì} kaè da je predvi|eno da ove godine obeleàvawu 9. marta prisustvuju mnogi u~esnici prvih demonstracija koji }e evocirati se}awe na taj dan, ali ~lanovi rukovodstva SPO-a iz Op{tine, Pokrajine i Republike.Obeleàvawe }e biti orgaqnizovano 9. marta, u 19 ~asova, u sali Lova~kog doma u ûrugu. L. K.

Gradona~elnik pozvao na legalizaciju ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov pozvao je sve vlasnike bespravno izgra|enih, dogra|enih ili rekonstruisanih stambenih, pomo}nih, poslovnih i sli~nih objekata da podnesu zahtev za legalizaciju, i podsetio da to mogu u~initi do 11. marta. Mihajlov je napomenuo da }e Gradska uprava primati i nepotpune zahteve i svakog podnosioca }e kasnije pismeno obavestiti ako ne{to nedostaje od dokumentacije. - Ukoliko se zahtevi ne podnesu do 11. marta gra|evinska inspekcija }e protiv wih pokrenuti postupak za uklawawe nelegalizovanih objekata – upozorio je Mihajlov. Zahtev za naknadno izdavawe gra|evinske i upotrebne dozvole za izgra|ene ili rekonstruisane objekte mogu se preuzeti na pisarnici Gradske uprave, kancelarija 53, {alter 6, ili na veb sajtu grada Zrewanina. Uslu`ni centar u kancelariji 53, otvoren je svakog radnog dana od 8 do 17 ~asova. @. B.

CRNA HRONIKA

subota6.mart2010.

DNEVNIK

BA^KI BRESTOVAC POTRESLA VELIKA TUGA ZBOG TRAGI^NOG DOGA\AJA

Dvostruka pogibija na licu mesta Stanovici Ba~kog Brestovca jo{ uvek su u velikoj neverici zbog tragi~nog doga|aja koji se dogodio u ~etvrtak oko 13.15 sati na putu izme|u Oxaka i Ba~kog Gra~aca. Naime, u te{koj saobra}ajnoj nesre}i na licu mesta poginula su dvojica me{tana ovog sela u oxa~koj op{tini, Zoran Raja~i} (53) i Nikola Svilar (63). Nesre}a se dogodila u blizini mosta preko kanala kod Ba~kog Gra~aca, kada su se di-

rektno sudarili “lada niva”, kojom je upravqao Zoran Raja~i}, i BMW, za ~ijim je volanom bio Nikola Svilar. Obojica voza~a su izgubila `ivot na mestu. Sre}na okolnost je u tome {to nije bilo suvoza~a ni u jednom automobilu. Istraga je jo{ uvek u toku, a tela su nakon nesre}e poslata na obdukiciju u Novi Sad. – Jo{ uvek smo u velikom {oku – ka`e Svetislav Beqanski iz Ba~kog Brestovca. – Izgubili smo na{e drage

U PONEDEQAK SUDSKI EPILOG PUCWAVE I RAWAVAWA U NOVOM SADU 2004. GODINE

Optuèni u bekstvu, `rtva preminula U Vi{em sudu u Novom Sadu ju~e je zavr{eno su|ewe u odsustvu Zdravku [akoti}u (52), zvanom Kuca, iz Nik{i}a i wegovom sau~esniku Darku Majki}u (35), s posledwim poznatim mestom prebivali{ta u [vedskoj, optuènim za pqa~ku, rawavawe i li{avawe slobode novosadskog biznismena i vlasnika firme “Lugowa petrol” Gojka Lugowe, koji je pro{le godine preminuo. Delo koje im se stavqa na teret dogodilo se pre vi{e od {est godina, a dvojica optuènih odranije su u bekstvu – Majki} je u [vedskoj, gde je i ro|en, a [akoti}, koji se po nekim informacijama visoko kotirao u ovda{wim kriminalnim krugovima, pre nekoliko godina je nestao posle pucwave ispred kluba “Blu lajn”. Zbog toga se u sudnici ju~e pojavio jedino Lugowin

prtqa`nik i zatvorili ih. Optu`eni Majki}, s nepoznatim sau~esnikom, odvezao je automobil Rumena~kim putem, i ostavio ga ispred broja 59. Po kazivawu Ksenije S., motor automobila radio je jo{ najmawe pola sata, a Lugowa je uspeo da provali bravu gepeka posle sat, kada im je ve} ponestajalo vazduha. Par je tada video da su iz automobila odnete wihove li~ne stvari i garderoba, me|u kojom i Lugowine farmerke sa 6.000 evra i 25.000 dinara u xepu. Okrivqeni su napustili lice mesta, a proceweno je da su uzete stvari vredele oko 500.000 dinara. Kasnija operativna saznawa policije pokaza}e da su napada~i planirali da `rtvu kidnapuju i tra`e otkup, ali da su odustali zbog neo~ekivane pucwave i rawavawa.

kom{ije Zorana i Nikolu, koji su nam mnogo zna~ili i koji su bili dobri qudi. Wihove porodice, ~itav na{ kom{iluk kao i celo selo su potreseni. Zoran Raja~i} ima dva sina, Iliju i Milana, i suprugu Mariju. @ivi su mu otac Milan i majka Milka i ima unuku Svetlanu. Nikola Svilar ima tako|e dva sina, Vaju i Voju. I Nikola i Zoran bili su ~estiti i po{teni qudi. Trenutak nepa`we je u sekundi

Ostaci smrskane „lade nive”

odneo dva `ivota. Nikola Svilar je imao zadrugu na ulazu u Ba~ki Brestovac iz pravca Ba~kog Gra~aca. Zoran Raja~i} je dugo godina radio u oxa~kom “Zastava servisu”. Zoran Raja~i} i Nikola Svilar bi}e danas sahraweni na seoskom grobqu u Ba~kom Brestovcu. Predvi|eno je da najpre u 13 sati bude sahrawen Zoran Raja~i}, a dva sata kasnije i Nikola Svilar. S. Jovin

PRIPADNICI POLICIJE I @ANDARMERIJE JU^E UHVATILI FAHRUDINA MAVRI]A

Osumwi~en za ubistvo policajca iza brave – Pripadnici policije i @andarmerije uhvatili su ju~e Fahrudina Mavri}a, koji se tereti da je u sredu uve~e u Ribari}ima ubio policijskog slu`benika @eqka Ze~evi}a – rekao je Tanjugu ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

oko 15 sati i da je u Policijskoj upravi u Novom Pazaru, gde je u toku policijsko-kriminalisti~ka obrada. Mavri} i wegov drug Mihajlo Keqevi} prethodno su privedeni zbog nereda i saobra}ajnog incidenta koji se dogodio prvo

Na lokalnom grobqu u Tutinu ju~e je, uz zvuke “Posmrtnog mar{a” i plotunsku paqbu, sahrawen policajac @eqko Ze~evi}, ubijen u sredu uve~e na slu`benoj du`nosti u Ribari}u. Sahrani su, osim porodice, kolega, prijateqa i gra|ana Tuti-

roditeqe i dvojicu bra}e. Sahrani je, kako se procewuje, prisustvovalo nekoliko hiqada qudi. Govore}i na komemorativnom skupu, Da~i} je ju~e poru~io da je ubistvo Ze~evi}a, koji je stradao vr{e}i svoju du`nost,

Kuca i poduhvat Po svemu sude}i, Zdravku [akoti}u ovo nije bio prvi razbojni~ki poduhvat uìvotu. Kuca, kako je nadimak ovom Nik{i}aninu, navodno je 1995. godine oformio razbojni~ku grupu u kojoj su bili Luka S., tako|e iz Nik{i}a, kao i dvojica Beogra|ana, Ilija O. i Aleksandar B. Ovoj ekipi pripisuje se presretawe i pqa~ka Darka ^., suvlasnika kazina “Kazablanka” 9. avgusta 1995. godine. sin Dejan, koji je izjavio da od li~nosti iz ovog postupka poznaje jedino sina prvooptuènog, s kojim je, kako je rekao, i{ao u nekoliko razreda osnovne {kole. Po navodima optu`nice, 28. februara 2004. godine oko sat posle pono}i, Majki} i jedna nepoznata osoba su, maskirani fantomkama, pri{li Lugowinom “mercedesu E-400” parkiranom na Rumena~kom putu bb pored Gradskog grobqa. U akciju su po{li po prethodnom dogovoru s okrivqenim [akoti}em, koji je imao saznawa da Lugowa sa sobom nosi ve}e koli~ine novca. U kolima je bila i Ksenija S. Napada~i su od o{te}enog zahtevali da otvori vrata na automobilu. Kako je on to odbio, optuèni Majki} je jednom pucao u zadwe bo~no levo staklo, i kroz rupu poku{ao da otvori vrata. Tada ga je Lugowa {utnuo u glavu, a maskirani optuèni je ispalio vi{e hitaca i ranio o{te}enog u levu nadlakticu i butinu. Zatim su o{te}ene izveli iz automobila, pa ih naterali da u|u u

Optuèni Majki} saslu{an je u rodnoj [vedskoj, gde je u potpunosti negirao krivicu. Na kasnijim su|ewima, svedok Miodrag Baji} pruìo mu je i alibi. On je ispri~ao da je ba{ tog 27. februara, kada }e se kasnije u no}i dogoditi incident, bio u wegovoj ku}i u Sremskoj Kamenici, da su ceo dan radili i pretovarali nekakav gra|evinski materijal. Posao je, navodno, trajao sve do iza pono}i, kada su wih dvojica seli i nastavili da se druè, tako da, po Baji}evim tvrdwama, Majki} te no}i nikako nije mogao biti na mestu zlo~ina. [akoti} je iskaz dao tek na su|ewu. Advokati dvojca traìli su ju~e osloba|aju}e presude za svoje brawenike, uz obja{wewe da nema materijalnih dokaza da su upravo oni odgovorni za ta dela. S druge strane, Tuìla{tvo smatra da je ~iweni~ni opis dela dokazan, i da o tome svedo~e brojni materijalni dokazi. Izricawe presude je zakazano za ponedeqak u podne. S. Tanuryi}

NA PRELAZU SREMSKA RA^A

Spre~en {verc ~okolade Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici saop{tila je ju~e da je istra`nom sudiji privela bosanskog dr`avqanina Milana N. zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo krijum~arewa. Prilikom kontrole na grani~nom prelazu Sremska Ra~a, na izlazu iz Srbije, policija je u prtqa`niku vozila kojim je upravqao Milan N. prona{la 2.199 komada ~okolade “milka”. Istra`ni sudija pustio je Milana N. da se brani sa slobode, dodaje se u saop{tewu. S. B.

Ivica Da~i} na komemoraciji u Tutinu

Mavri} je osumwi~en da je Ze~evi}a ubio u slu`benom automobilu, s le|a, otev{i mu prethodno pi{toq. Potom je ubica isko~io iz automobila i pobegao. – Mavri} je uhva}en u ataru sela Star~evi}i, neposredno uz administrativnu liniju ka Kosovu i Metohiji – precizirao je Tanjugu policijski general Mladen Kuribak. Po wegovim re~ima, Mavri} se krio na tom podru~ju verovatno u nameri da se prebaci preko administrativne linije. Kuribak ka`e da je Mavri} uhap{en

u kafani, a onda i ispred tog objekta u selu Jezgrovi}u. U vo`wi ka policijskoj stanici, Mavri}, koji nije bio vezan, oteo je pi{toq Ze~evi}u i pucao u wega. Mavri} je bio zaposlen u Preduze}u za odràvawe puteva i radio je na ra{~i{}avawu odrona na delu puta Ribari}i–Tutin. Do pre ~etiri-pet godina je boravio s roditeqima u jednoj evropskoj zemqi, gde su bili na radu. On je, kaù, traìo azil u toj zemqi, ali mu nije odobren, prenosi RTS. Mavri} nema policijski dosije.

Hap{ewe Fahrudina Mavri}a

na, prisustvovali zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, policijski general Mladen Kuribak, na~elnik Policijske uprave u Novom Pazaru Dragan Terzi}, {ef policijske stanice u Tutinu Nermin Ze}irovi}, predsednik tutinske op{tine Bajro Gegi} i predsednica novopazarske Skup{tine Borka Jovanovi}. Dr`avna zastava, koja je prekrivala kov~eg s posmrtnim ostacima tragi~no nastradalog Ze~evi}a, predata je porodici. Ze~evi} je za sobom ostavio suprugu i troje maloletne dece,

VI[I SUD U BEOGRADU

HAP[EWE U PAN^EVU

Su|ewe za napad na Ili}a 10. marta Su|ewe Dejanu Stojadinovi}u, koji se tereti da je 5. februara fizi~ki napao lidera Nove Srbije Velimra Ili}a u centru glavnog grada, po~e}e 10. marta u Vi{em sudu u Beogradu. Stojadinovi}, koji je u pritvoru, se{}e na optuèni~ku klupu sudije Dragomira Gerasimovi}a. Optu`nim predlogom Stojadinovi} se tereti za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu za koje je zapre}ena kazna zatvora od {est meseci do pet godina. U trenutku dok je lider Nove Srbije davao izjavu novinarima pred ve}im brojem gra|ana, Stojadinovi} mu je pri{ao i vi{e puta ga pesnicama udarao u glavu i tako naneo laku telesnu povredu, navodi se u predlogu Tuìla{tva. Tuìla{tvo je ocenilo da je Stojadinovi} bio ura~unqiv, svestan svog dela i

posledwa opomena svima koji ne shvataju da je kriminal najve}e zlo. On je rekao da od dru{tva, medija i svih politi~kih stranaka o~ekuje podr{ku u borbi protiv kriminala i terorizma, a u ciqu odr`avawa javnog reda i mira i za{tite gra|ana Srbije. – Posebno u ovoj nacionalno me{ovitoj sredini bitno je da shvatimo da kriminal i oni koji vr{e te{ke zlo~ine nisu pripadnici nijednog naroda ili nacionalne mawine – oni su kriminalci, i to je univerzalna kategorija – kazao je Da~i}.

Lisice zbog marihuane Policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati Branislavu B. (28) iz Pan~eva zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tila je ju~e lokalna policija. U saop{tewu se dodaje da je kod osumwi~enog prona|ena plasti~na kesica s 56,2 grama, najverovatnije marihuane, {to }e biti utvr|eno ve{ta~ewem. (Tanjug) PO POTERNICI INTERPOLA

Uhap{en Bugarin

hteo je wegovo izvr{ewe, znaju}i da je ono zabraweno. Stojadinovi} se u policiji i pred istra`nim sudijom branio }utawem, ne `ele}i da iznese

motive napada. Protiv Stojadinovi}a, koji je uhap{en na licu mesta, vodi se takozvani skra}eni postupak. (Tanjug)

Srpska policija je uhapsila d`avqanina Bugarske Kapareta Petrosjana (27), na osnovu poternice koju je izdao Interpol Sofija, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Vi{i sud u Subotici odredio je Petrosjanu, koji se potra`uje zbog krivi~nog dela trgovine qudima, ekstradicioni pritvor, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota6.mart2010.

OPQA^KANA PO[TA U RUMENKI

Razbojnici s plenom pobegli u wive Dvojica razbojnika ju~e oko devet sati opqa~kali su, uz pretwu pi{toqem, po{tu u centru Rumenke, nadomak Novog Sada. Po nezvani~nim saznawima, nije bilo povre|enih, a plen je oko 400.000 dinara. Tako|e, “Dnevnik” saznaje da su izgrednici do{li na lice mesta belim “audijem 80” s bosanskim registarskim oznakama, koji su parkirali ispred kolskog ulaza ku}e u kojoj je po{ta, na ~ijoj kapiji je znak za zabranu parkirawa i zaustavqawa. Kada su, be`e}i s plenom, seli u taj automobil, on nije uspeo da startuje, pa su se opredelili da uteknu tr~e}i.

Po{ta u Rumenki

JU^E OKO PODNE U CENTRU NI[A

Oru`ana pqa~ka Vojvo|anske banke Trojica napada~a opqa~kala su ju~e Vojvo|ansku banku u Ni{u, po{to su prethodno tupim predmetima onesposobili radnike obezbe|ewa. Policija je potvrdila pqa~ku banke i saop{tila da su pqa~ka{i odneli ve}u koli~inu novca, ali policija nije precizirala iznos. U kratkom saop{tewu, policija je navela da je banka opqa~kana oko 11.30 sati, i da su

– Udareni su tupim predmetom u potiqak i zadobili su povrede nagwe~ewa. U svesnom su stawu i nisu `ivotno ugro`eni, ali su upu}eni na Neurohirurgiju – rekla je za Radio-televiziju Srbije na~elnice smene u ni{koj Hitnoj pomo}i Dragiwa Mani}. Pqa~ku su, po re~ima o~evidaca, izvele tri osobe koje su imale plave perike. Jedan od

Policijski uvi|aj nakon pqa~ke

pqa~ku izvele tri nepoznate maskirane osobe uz pretwu vatrenim oru`jem. “Tom prilikom zadali su vi{e udaraca u glavu dvojici radnika obezbe|ewa”, saop{tila je policija. Nedugo posle pqa~ke, na mesto doga|aja stigli su i policija i Hitna pomo}, koja je zbrinula povre|ene.

pqa~ka{a ispalio je hitac u vazduh prilikom bekstva. Po nezvani~nim informacijama, policija je u Wego{evoj ulici u Ni{u prona{la automobil “fijat” tamnozelene boje s beogradskim registracijama, za koji se pretpostavqa da je kori{}en prilikom bekstva pqa~ka{a.

POSLE NESRE]E U PLAVNI

Uhap{en traktorista iz Bo|ana Stevan D. (1968) iz Bo|ana prekju~e je li{en slobode zbog sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja tako {to je udario dva pe{aka, od kojih je tom prilikom jedan zadobio te{ke telesne povrede opasne po ìvot. Osumwi~eni se tereti da je pod dejstvom alkohola vozio neregistrovani traktor s prikolicom kroz Plavnu i da je pri zaobilaèwu prikolicom udario dvojicu pe{aka. Policija je obavila uvi|aj na licu mesta, s kojeg je tada neidentifikovani voza~ prethodno oti{ao. Operativnim radom utvr|eno je da se delo moè pripisati Stevanu. Alko-testirawem utvr|eno je da je osumwi~eni imao 1,36 g/kg alkohola u organizmu i odre|eno mu je zadràvawe, nakon kojeg }e biti priveden istra`nom sudiji na saslu{awe, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije. M. V.

ZBOG KRA\E U VETERNIKU

Zatvoren, pa pu{ten s prijavom Policija je uhapsila Ivana ^. (1980) iz Putinaca pod sumwom da je po~inio te{ku kra|u, falsifikovawe isprave i ometawe ovla{}enog slu`benog lica prililikom obavqawa poslova. Osumwi~enom se pripisuje da je 22. februara zate~en u te{koj kra|i u objektu koji u sklopu hrama Srpske pravoslavne crkve u Veterniku. On se tereti da je tom prilikom dao policiji

la`nu li~nu kartu s podacima druge osobe, na osnovu ~ega je protiv wega podneta krivi~na prijava u redovnom postupku. Kada je operativnim proverama utvr|en wegov identitet, Ivan je li{en slobode i priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, koji ga je pustio da se brani sa slobode, saop{tila je je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Novosadska policijska uprava ju~e je saop{tila da intezivno traga za izgrednicima. Navodno, izgrednici su pobegli kroz dvori{ta obli`wih ku}a u atar, odbacuju}i fantomke i druge stvari. Pripadnici kriminalisti~ke policije ju~e su tragali za pqa~ka{ima u okolini Kisa~a, Stepanovi}eva i Ba~kog Petrovca. Podsetimo, ove godine ve} su opqa~kane novosadske po{te u Petrovaradinu, na Sajmu i na Detelinari, a jednom je jednom bez para ostao i po{tar na novosadskom Satelitu. Neka od ovih dela policija je rasvetlila. M. V.

„Audi 80” zakazao posle pqa~ke

Foto: B. Lu~i}

ZASEDAO SAVET ZA ODBRANU I BEZBEDNOST ZREWANINA

Uprkos incidentima, stawe redovno Ubistvo taksiste Predraga [tiklice (51) iz Zrewanina i ugroàvawe bezbednosti gra|ana od Jenea K. (62), koji je pro{le subote nasumce pucao iz vatrenog oru`ja u prigradskom nasequ Mu`qa, bili su povod za odràvawe ju~era{weg sastanka zrewaninskog Saveta za odbranu i bezbednost. Predstavqaju}i izve{taj o stawu bezbednosti, na~elnik Policijske uprave Bojan Markovi} istakao je da su lane ostvareni povoqni rezultati po tom pitawu. – Nije bilo zna~ajnijeg porasta broja evidentiranih krivi~nih dela. Ostvaren je visok procenat rasvetqenih te{kih dela. Jedino se beleì pove}awe nasiqa u porodici, {to je posledica trenda ~e{}eg prijavqivawa takvih slu~ajeva – predo~io je Markovi}, uz napomenu da je broj saobra}ajnih nezgoda u 2009. bio najmawi u posledwih pet godina i da je u wima stradalo 19 osoba. Osvrnuo se i na prva dva meseca ove godine, kazuju}i da je situacija gotovo identi~na kao u istom periodu 2009. Povoqnije je to {to se beleì mawi broj saobra}ajki i prekr{ajnih dela. Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} zatraìo je da se izradi predlog strategije bezbednosti grada, da bi se trajno stalo na put incidentima kao {to su ovi posledwi. – Apelujem na Savet za bezbednost da se s nadle`nim dràvnim institucijama ubudu}e mnogo aktivnije angaùje i aktivira svoj rad. Bez obzira na to

je naneo {tetu gradskom buxetu. Santovac je podvukao da su to pitawa koja iziskuju odgovore. Po re~ima Borislava Niki}a, tako|e ~lana Saveta za odbranu i bezbednost, do sada se nije pridavala velika va`nost radu ovog tela, koje se mesecima nije sastajalo, iako je bilo va`nih pitawa o kojima je trebalo da raspravqa. – Trebalo bi da iza|emo iz improvizacije i da kona~no po~nemo ne{to da radimo – napomenuo je Niki}, dok je gradona~el-

Akcija hap{ewa Jenea K.

Jene K. u du{evnoj bolnici Gradona~elnik Mihajlov pohvalio je rad pripadnika Policijske uprave u slu~aju hap{ewa Jenea K. koji je hicima iz lova~ke pu{ke ugro`avao bezbednost svojih kom{ija u Mu`qi. Ocenio je da je policija “fantasti~no reagovala” i da tom prilikom niko nije povre|en. Jene K., ina~e, jo{ nije saslu{an pred istra`nim sudijom, a kako saznajemo, zbog te{kog psihi~kog stawa u kojem je, preba~en je u specijalnu bolnicu u Vr{cu. {to su ovakva de{avawa individualnog karaktera, smatram da niko nema pravo da na taj na~in ugro`ava egzistenciju stanovnika – kazao je Kauri}. ^lan Saveta Sa{a Santovac zamerio je policiji {to se jo{ ne ogla{ava povodom krivi~nih prijava protiv LSV-a i nepoznatih osoba, u kojima se tvrdi da su

NEIZABRANE SUDIJE SE OBRA]AJU I OMBUDSMANU

Kriterijumi i merila i daqe nejasni

Dru{tvo sudija Srbije iznelo je ju~e ocenu da ni iz dokumentacije koju je o op{tim izborima sudija Visoki savet sudstva (VSS) dostavio toj asocijaciji i povereniku za informacije od javnog zna~aja nije jasno kako je VSS ocenio da 837 dotada{wih sudija ne ispuwava kriterijume i merila za izbor. Predsednica Dru{tva sudija Dragana Boqevi}, koja nije reizabrana za sudiju, navela je da je Dru{tvo deo dokumentacije dobilo od VSS-a, a deo od poverenika za informacije Rodoquba [abi}a, koji je dostavio zapisnike sa {est sednica Saveta. Dru{tvo sudija je najavilo da }e se neizabrane sudije obratiti i za{titniku gra|ana Srbije. Dragana Boqevi} je, uz ocenu da iz „dokumentacije proizlazi da je u postupku (re)izbora bilo nepravilnosti i nelogi~nosti“, s tim u vezi navela niz primera. – Iz zapisnika s 19. sednice VSS-a, odr`ane 23. oktobra 2009. godine, koja je trajala od 11.30 do 17 ~asova, proizlazi da se na toj

sednici raspravqalo, osim o 399 kandidata za Upravni sud, i o 632 kandidata za Apelacioni sud u Beogradu, odnosno 20 sekundi po kandidatu?! Tako|e, iz zapisnika s 21. sednice VSS-a od 4. novembra 2009, koja je trajala od 12 do 18.30 ~asova, proizlazi da se raspravqalo o 813 kandidata za Prvi osnovni sud u Beogradu, {to je opet dvadesetak sekundi po kandidatu! – rekla je Dragana Boqevi}. Navela je da iz personalnih dosijea sudija koji su oformqeni radi izbora, u koje su pojedine sudije ostvarile uvid, proizlazi da se statisti~ki podaci o rezultatima wihovog rada bitno razlikuju, i to nagore, od onih koje su sudije zvani~no dobijale u svojim sudovima. Po oceni Dragane Boqevi}, iz statisti~kih podatka u personalnim dosijeima sudija proizlazi da su, „suprotno Sudskom poslovniku, rezultati rada sudija prikazivani prema apsolutnim brojkama, a ne s obzirom na efektivno radno vreme sudije“. J. J.

pokojnici potpisivali strana~ku listu pred izbore, zatim {to nije rasvetlila aferu oko leto{we upotrebe slu`benog vozila u privatne svrhe, ~iji je akter predsednik lokalnog parlamenta Aleksandar Marton, i {to nije do kraja prezentovala sve mahinacije biv{eg gradona~elnika Gorana Kne`evi}a kojima

Bojan Markovi}

nik Mileta Mihajlov najavio da }e slede}i sastanak biti odr`an do kraja meseca i da }e na wemu biti re~i o izradi strategije za bezbednost. @. Balaban

U [PANIJI ODRE\EN PRITVOR VESELINU VLAHOVI]U, OSUMWI^ENOM ZA RATNE ZLO^INE U BiH

Rok zahteva za izru~ewe 40 dana

[panski sudija Baltasar Garson potvrdio je ju~e odluku o odre|ivawu pritvora Veselinu Vlahovi}u, osumwi~enom za ratne zlo~ine u BiH i odredio rok od 40 dana kako bi zainteresovane zemqe mogle da zatraè wegovo izru~ewe, saznaje se od izvora iz pravosu|a. Sudija Garson potvrdio je odluku kolege iz Altea, mesta u kojem je u utorak uhap{en Vlahovi}, o odre|ivawu pritvora, rekao je isti izvor. Taj izvor je dodao da zemqe zainteresovane za izru~ewe Vlahovi}a - Bosna, Srbija i Crna Gora sada imaju rok od 40 dana da zvani~no zatraè ekstradiciju tog uhap{enog. Sve tri zemqe su najavile da }e traìti od {panskih vlasti izru~ewe Vlahovi}a. Vlahovi} se tereti da je, kao zapovednik vojne jedinice “Bijeli an|eli”, po~inio, ili bio sau~esnik u ubistvu vi{e od stotinu gra|ana nesrpske nacionalnosti u BiH, kao i da

je u~estvovao u proterivawu vi{e hiqada gra|ana s Grbavice, zbog ~ega je i dobio nadimak “monstrum sa Grbavice”. Vlahovi}, koji je crnogorski dràvqanin, prvi put je uhap{en u Crnoj Gori 1998, a godinu dana kasnije je osu|en je na tri i po godine zatvora zbog razbojni{tva i nasilni~kog pona{awa. On je, me|utim, 2001. pobegao iz zatvora u Spuù nakon ~ega je u Srbiji izvr{io jedno ubistvo. Bosna i Hercegovina je od Crne Gore ranije traìla izru~ewe Vlahovi}a, ali on nije mogao biti izru~en zbog tada{weg Ustava SR Jugoslavije, koji je zabrawivao ekstradiciju svojih dràvqana. Ministarstvo pravde Srbije je najavilo da }e uputiti zahtev {panskim vlastima za izru~ewe Vlahovi}a zato {to je u Srbiji osu|en na sedam godina zatvora zbog ubistva. (Beta)

DRU[TVO

subota6.mart2010.

Sirotiwski obroci posni jer za meso nema zamrziva~a Iz kazana Narodne kuhiwe u Novom Kneèvcu ve} 12. godinu hrani se 150 gladnih. Namirnice su obezbedili Vlada Srbije, Crveni krst Srbije i donatori u humanitarnoj akciji B-92 "Hrana za sve". Deo namirnica i podmirewe tro{kova Crveni krst Novog Kneèvca, pod ~ijim okriqem radi kuhiwa za sirotiwu, obezbe|uje iz svojih akcija i podr{ke op{tine. – Dosta osnovnih namirnica koje smo dobili poboq{ale su kvalitet obroka, a za ostalo se snalazimo na razne na~ine – kaè saradnica u Crvenom krstu Novog Kneèvca Zorica Matijevi}. – Ne znam za{to nismo dobili pasuq, ali {teta je {to nismo mogli da prihvatimo meso iz donacije. Po{to je dopremqena ve}a koli~ina odjednom, nemamo tehni~-

kih mogu}nosti da ga lagerujemo jer nemamo zamrziva~e ili hladwa~e. Obroci se spremaju i dele u kuhiwi ~iji je kapacitet 300 obroka, me|utim, kako kaè Zorica Matijevi}, mnogo je vi{e onih kojima je potreban. Korisnici su porodice koje primaju socijalnu pomo}, vi{e~lane porodice nezaposlenih s decom i penzioneri s najniìm penzijama. Na spisku 150 korisnika obroka iz sirotiwskog kazana je 41 dete do 14 godina. Potrebe za toplim obrocima ima i Banatsko Aran|elovo, Srpski Krstur, \ala... U CK Novog Kneèvca napomiwu da za sada nema mogu}nosti da se kapacitet kuhiwe pove}a jer bi to iziskivalo dodatni kontingent namirnica, opremu za transport i uve}ane tro{kove. M. Mitrovi}

ZAKON NAJZAD IZJEDNA^IO PRIVATNIKE I DR@AVNOG IZDAVA^A UYBENIKA

Na licencirawu i ranije odbijeno {kolsko {tivo

Dràvni i privatni izdava~i, po novom Zakonu o uxbenicima, od 22. marta prvi put predaju Ministarstvu prosvete dokumentaciju potrebnu za dobijawe licence. Uslovi su jednostavni – dovoqno je da izdava~ bude registrovan u Srbiji, ima izdava~ki plan i platio je administrativnu taksu, a ima}e i rok od godinu dana da uskladi svoje poslovawe s novom regulativom. Po Pravilniku koji ure|uje ovu oblast, licenca se moè i oduzeti ako nisu regulisana autorska prava ili izdava~ ne objavi {tivo za koje je dobio odobrewe, jer dràva mora biti sigurna u to da }e ono {to je odobrila do po~etka nove {kolske godine i biti u radwi. Utisak je privatnih izdava~i da su ovaj put uslovi isti za sve, pa su svi i zadovoqni, a preda}e na li-

ZREWANINSKI VASPITA^I, OSIM DR@AVOM, NEZADOVOQNI I PREDSEDNIKOM SVOG SINDIKATA

Kolegama smawio platu, a sebi pove}ao Od dogovora lokalne samouprave i zaposlenih u Pred{kolskoj ustanovi u Zrewaninu najvi{e }e se, izgleda, ovajditi predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Radovan Radi{i}. Dok su po novom kolektivnom ugovoru, potpisanom ovih dana s gradskim ~elnicima, wegovim kolegama smaweni koeficijenti za plate, dotle }e Radi{i} ubudu}e imati ve}u zaradu. Ovakav preokret izazvao je novo negodovawe zaposlenih u zrewaninskim vrti}ima, koji poru~uju da su frapirani ovim pove}awima u Radi{i}evu korist, za koje nisu ni znali. Ina~e, radnici PU traìli su isplatu razlika u platama za 2008. i 2009, jer nije po{tovana cena rada od 2.222 dinara, ve} je bila umawena za deset odsto. Za te namene trebalo bi izdvojiti oko 23 miliona dinara, a s obzirom na to da taj novac u gradskom buxetu ne postoji, lokalna samouprava je u startu kazala da ne moè ispuniti ovaj zahtev. Istovremeno, traèno je i da se pot-

sto da sindikalac Radi{i} kod kolega izazove zadovoqstvo, on je u~inio upravo suprotno. Kako se nezvani~no spomiwe, novi kolektivni ugovor, koji su svojim potpisima podr`ali gradona-

Tu`ba }e pri~ekati Jedan od na~ina da zaposleni u Pred{kolskoj ustanovi do|u do dvogodi{wih razlika u platama, koje dostiù i cifru od 80.000 dinara po osobi, jeste da tuè lokalnu samoupravu. Od 340 radnika, wih oko 250 ve} je dalo punomo}ja advokatu za ostvarivawe ovog prava. Tu`be }e, po svemu sude}i, jo{ malo sa~ekati jer se o~ekuju novi pregovori. Zaposleni upozoravaju na to da bi, ukoliko se ceo slu~aj na|e na sudu, tro{kovi bili daleko ve}i od 23 miliona dinara, koliko sada potraùju. pi{e novi kolektivni ugovor i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, po kojem ne bi bilo suvi{nih u ustanovi koja, ina~e, zapo{qava 340 radnika. I ume-

lo ni~eg spornog da simultano s time nisu drasti~no pove}ani koeficijenti zaposlenima u ra~unovodstvu, u kojem, slu~ajno ili ne, radi i predsednik NSPRV-a, kao i glavnom kuvaru,

Ne znaju deca {ta su koeficijenti plata

~elnik Mileta Mihajlov, direktorka Pred{kolske ustanove An|elka Mirkovi} i Radi{i}, predvi|a da vaspita~ima koefi-

cijenti budu smaweni s 15,48 na 14,88, medicinskim sestrama – vaspita~ima s 13,96 na 13,42, a radnicima u priru~noj kuhiwi sa 6,57 na 6,3. Ne bi tu mo`da ni bi-

DNEVNIK

i to s 8,62 na 11,5. Obja{wewe ovakvog postupka od Radi{i}a, koji uporno odbija da govori za „Dnevnik“, pravdaju}i se mawkom vremena, nismo mogli da ~ujemo. Zato se u lokalnim medijima oglasila direktorka Mirkovi} i precizirala da je jedina izmena u taze kolektivnom ugovoru to {to vaspita~i ne}e imati dodatak od ~etiri posto zbog razrednog stare{instva. Ona je demantovala da su koeficijenti mewani. Tvrdi i da za ra~unovo|e koeficijenti nisu uve}ani, ali je ostavqena mogu}nost da im se zbog pove}anog obima posla, nastalog odlaskom pojedinaca u penziju i nezapo{qavawem novih, plata uve}a iz sopstvenih para. To je, kako navodi, u zakonskim okvirima do 30 posto. @. Balaban

Upravnog odbora izdava~a uxbenika Srbije Gordana Kneèvi}-Orli}. – Po{to je Nacionalni prosvetni savet usvojio standarde kvaliteta uxbenika, prvi put }e svi biti pregledani po istim kriterijumima i prvi put }e i privatnici Kvalitet }e, umesto suda, procewivati eksperti mo}i da se àle, i cencirawe i kwige koji su proteto ne u sudskom postupku, ve} }emo kle dve godine bivale odbijane. traìti ekspertizu NPS-a. – Procedura je jednostavna i – Na{ savet izdava~ima je da odformalna i o~ekujemo od Minimah posle akreditacije predaju rustarstva prosvete da licence budu kopise uxbenika da bi i taj posao donete u najkra}em mogu}em roku, zavr{ili do kraja aprila – kaè da bismo ve} ovog meseca predali pomo}nica ministra prosvete Vesvoje uxbenike – kaè predsednica sna Fila. – Ministarstvo }e ih

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPOZORAVA NA OTIMAWE O URE\IVAWE „MA\AR SOA“

Cenzura prodire na mala vrata? Kritikama novinarskih udruèwa u Srbiji pridruìo se i pokrajinski ombudsman, koji se usprotivio poku{aju da se uvede cenzura u list „Ma|ar so“. Ombudsman je, pozivaju}i se na svoja ovla{}ewa, pozvao osniva~a lista, Nacionalni savet ma|arske nacionalne mawine, da zarad slobodnog informisawa preispita svoju odluku o osnivawu posebnog tela koje bi usmeravalo ure|iva~ku politiku tog lista na ma|arskom jeziku. Nacionalnom savetu Ma|ara je o tome uputio zvani~no mi{qewe i preporuku da preispitaju tu svoju odluku od 26. februara. „Odredbe Zakona o javnom informisawu izri~ito propisuju da ono ne podleè cenzuri, te niko ne Neformalni tutor za jedini dnevnik na ma|arskom sme, ni posredno, da ograni~ava slobodu javnog innog tela za ure|iva~ku politiku formisawa. Slobodan protok posredno bi zna~ilo uvo|ewe ideja, informacija i mi{qewa cenzure, a samim tim i kr{ewe spada me|u osnovna qudska praosnovnih profesionalnih i va, ~ije je ograni~avawe neprieti~kih normi slobodnog novihvatqivo, pogotovu kada se radi narstva, te je razumqivo {to su o jedinom dnevnom listu na jezitu odluku ovih dana osudila i ku nacionalne mawine“, upozosva novinarska udruèwa“, podrio je ombudsman. se}a ombudsman. On ocewuje da se u ovom slu~aKao samostalni organ koji se ju zadire u ostvarivawe prava stara o za{titi qudskih prava i pripadnika odre|ene nacionalsloboda zajam~enih Ustavom, pone zajednice da na svom matertvr|enim me|unarodnim ugovowem jeziku o svim bitnim pitarima, kao i propisima Vojvodiwima budu informisani objekne, pokrajinski ombudsman smativno, bez ikakvog pritiska. tra da je povla~ewe sporne odlu„Osim Ustavom i zakonom zagake u interesu prava na slobodno rantovanog prava na slobodno informisawe ma|arske nacioinformisawe, osnivawe posebnalne zajednice. S. Nikoli}

KOGA VOLE, MRZE I ^EGA SE SVE BOJE GRA\ANI SRBIJE

Popularni sportisti, paori, popovi, zabavqa~i i lekari Li~ni i kolektivni strahovi gra|ana osetno su pove}ani u odnosu na pre pet godina, a ekonomsko-socijalne teme danas najvi{e brinu stanovnike Srbije, pokazalo je decembarsko istra`ivawe “Medijum Galupa” i univerziteta “Megatrend”. Tokom wega je 2.400 gra|ana svih demografskih grupa kao najve}e strahove istaklo daqe siroma{ewe, socijalno raslojavawe i gubitak posla. Direktor agencije dr Srbobran Brankovi} istakao je da su kolektivni strahovi gra|ana zna~ajno ve}i od individualnih te da ih potiskuju, mada je primetno da su kod `ena li~na strahovawa ipak za nijansu ve}a od kolektivnih.

Prvi put se i globalno zagrevawe na{lo na listi pitawa i gra|ani su pokazali izvesnu dozu zabrinutosti. Ubedqivo najmawu dozu tolernacije gra|ani Srbije pokazali su prema qudima druga~ijeg seksualnog opredeqewa. Odnosi prema homoseksualcima, lezbejkama i transseksualcima oceweni su katastrofalno negativno, a osim toga {to su mu{karci tolerantniji prema lezbejkama i `ene prema gejevima, primetno je da stepen tolerancije gra|ana prema druga~ijem seksualnom opredeqewu raste proporcijalno obrazovawu ispitanika, te da opada {to je anketirani stariji. Izrazitu odbojnost

[teta {to su Kinezi tu U enti~koj distanci Albanci (-3,3) i Hrvati (-2) su i daqe najlo{ije “ocewene” etni~ke grupe, mada zabriwava da ni prema jednom narodu biv{e Jugoslavije, osim svog, gra|ani Srbije nisu pokazali naklonost. Najboqe su kotirani Makedonci (-0,1) i Crnogorci (0,5), {to u potowem slu~aju Brankovi} pravda diplomatskom zategnuto{}u izme|u dve zemqe nakon crnogorskog priznawa Kosova. Ipak, Hrvati i Albanci bele`e pozitivan napredak na listi u odnosu na period od pre pet godina. Od velikih naroda, Rusi se poslovi~no do`ivqavaju najbliskije (+0,9), slede Italijani (+0,3) i Japanci (+0,2) dok je na za~equ popularnosti o~ekivano SAD (-2,5). Zanimqivo je da su Britanci (-2) pretekli na negativnoj listi Nemce (-1,8) te i da su Kinezi (-1,2) dosta nepopularni u Srbiji, “jer su za razliku od Japanaca – tu”, objasnio je duhovito direktor “Medijum Galupa”. gra|ani Srbije imaju i prema mawinskim verskim zajednicama, uli~no zvanim “sektama”.

Najpo`eqnija profesija u Srbiji je sportista, a slede poqoprivrednik, zabavqa~

ili voditeq, sve{tenik i lekar. Indikativno je i pora`avaju}e da su dobro oceweni iskqu~ivo sve{tenici religije ispitanika, a oni drugih konfesija dosta negativno. Najmawe qubavi u Srbiji gaji se prema politi~arima, saobra}ajcima, sudijama, advokatima, tajkunima i op{tinskim slu`benicima. Brankovi} napomiwe da su zbog osetnog u~e{}a seqaka u anketi zemqoradnici i donekle sve{tenici pro{li neo~ekivano dobro. Od novinara najmawe negativnih emocija gra|ani imaju prema TV licima (-0,1), zatim radio `urnalistima (-0,25) a najmawe dragi su im oni iz {tampe (-0,77). Ig. Mihaqevi}

proslediti Zavodu za unapre|ivawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, oni ih posle procene {aqu Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajawe, ministar zatim potpisuje odobrewe za upotrebu u {kolama, a zatim }emo objaviti katalog sa spiskom svih odobrenih uxbenika. Ina~e, po Zakonu, licencirawe mo`e trajati do 11. septembra, a izdava~i }e nove rukopise predavati do 1. oktobra za narednu {kolsku godinu. Uxbenici moraju da se odobre do kraja decembra, da bi bili predstavqeni na Januarskim susretima prosvetara, ali je ove godine sve ura|eno ranije. Svi kwige koji su do sad dobili odobrewe mogu se koristiti sve dok se ne promene plan i program, i ne podle`u nikakvoj kontroli. D. Deve~erski

Novih 12 doktora nauka Rektor Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Miroslav Veskovi} promovisao je ju~e 12 doktora nauka. Najvi{e nau~no zvawe stekli su: Violeta Stoji~i} i Sabina HalupkaRe{etar (lingvistika), Tamara Pribi{ev-Beleslin i Gabrijela Gruji}-Gari} (pedagogija), Miodrag Drap{in i Danica Hajdukovi} (medicina), Velibor Pjevalica i Vladimir Wegomir (tehni~ke nauke), Stevan Savi} (geografija), Nata{a Nikoli} i Goran Ana~kov (biologija) i Lidija Jevri} (hemija). D. D. SOMBOR ZA MAWINSKU [TAMPU ODVOJIO TRI MILIONA

Kolateralna `rtva sukoba DS i SVM Gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} raspisao je konkurs za dodelu sredstava za informisawe na jezicima nacionalnih mawina u {tampanim medijima i iz buxeta za to namenio 3,1 miliona dinara. Mada }e se tek videti ko }e konkurisatiti, ve} sad je jasno da je zahvaquju}i pre svega prili~no strogim kriterijumima najverovatniji "dobitnik" lavovskog dela ovih sredstava lokalni nedeqnik na ma|arskom "Dunataj". Ovaj list sa dugogodi{wom tradicijom informisawa Ma|ara u Somboru bio je svojevremeno vlasni{tvo lokalne samouprave i finansiran iz varo{kog buxeta. Odgovaraju}im aktima, vlasni{tvo nad "Dunatajem" preneto je na Nacionalni savet ma|arske nacionalne mawine i Ma|arsku gra|ansku kasinu, pa je promenom titulara finansirawe "izbrisano" iz ovogodi{weg buxeta grada. To je dovelo u pitawe sam opstanak nedeqnika koji ima samo dva novinara, koji su ujedno i jedini zaposleni u ~asopisu, a cela operacija skidawa sa gradskog buxeta neki tuma~e kao nastavak i svojevrsni eho politi~kog sukoba DS i SVM. Ina~e, prijave na konkurs za novine na jezicima mawina ocewiva}e se na osnovu kriterijuma: da je ustanova ili organizacija registrovana za informisawe na jezicima nacionalnih mawina-{tampani mediji; profesionalna pretpostavka za zadovoqavawe na Ustavu i shodnim zakonima utemeqenih potreba u oblasti javnog informisawa na jezicima nacionalnih mawina putem {tampanih medija (redakcija - glavni urednik, novinari); da se registrovana ustanova ili organizacija ne finansira iz buxeta Srbije, Vojvodine, niti iz donacija; da ima sedi{te na teritoriji grada, gde i obavqa delatnost, da izve{tava o radu organa lokalne samouprave i ostalih politi~kih, dru{tvenih, kulturnih, ekonomskih, sportskih, odnosno svim temama od posebnog zna~aja za nacionalne mawine. M. Miqenovi}

PRIZNAWE SRPSKOG KWI@EVNOG DRU[TVA

Mileni Markovi} i Slobodanu Ti{mi „Biqana Jovanovi}” Nagrada Srpskog kwièvnog dru{tva koja nosi ime prerano premunule kwièvnice Biqane Jovanovi} za 2009. godinu ravnopravno dele pedsnikiwa i dramska spisatewica Milena Markovi} za kwigu pesama „Pti~ije oko na tarabi“ (izdava~ LOM) i novosadski kwièvnik

Slobodan Ti{ma za roman „Quatro stagioni“( izdava~ Laguna iz Beograda). @iri za nagradu u sastavu Qiqana [op (predsednik), Tawa Rosi} i Ibrahim Haxi} doneo je jednoglasnu odluku , a priznawe se sastoji od plakete i nov~anog iznosa.

VLADIMIR VOJNOVI^, PO^ASNI GOST NOVOSADSKOG SALONA KWIGA

Ivan ônkin ponovo ja{e Ba{ ovih dana, Vladimir Nikolajevi~ Vojnovi~ je ponovo do{ao u Srbiju. Na Aerodromu “Nikola Tesla” zadràli su ga preko sat vremena - carinskoj mla|ariji nije bilo poznato da nam u goste dolazi klasik ruske kwièvnosti srpskog porekla i jedan od najve}ih svetskih pisaca. Kako su kasnije rekli doma}ini, po~asni, specijalni i dragi gost 16. me|unarodnog salona kwiga u Novom Sadu. Kwièvni otac vojnika Ivana ônkina do{ao je da predstavi tre}i tom wegovih avantura - “Raseqeno lice”(prevod sa ruskog Zvezdane Subu) u izdawu zrewaninske “Agore” koja je izdala i prethodna dva: “@ivot i prikqu~enija vojnika Ivana ônkina” i “Pretendent na presto”. Za generacije ~italaca Vojnovi~ je kultni pisac, koji ih je ba{ dobro zasmejavao za~udnim doìvqajima priprostog ali snala`qivog crvenoarmejca u `rvwu totalitarnog staqinisti~kog reìma, zasnovanog na doìvotnom strahu. [irom sveta qudi su se pitali gde je ônkin, jer je izme|u

dan, decembra 2007. iza{lo “Raseqeno lice”. I ônkinov ìvot se nastavqa u periodu hladnog rata, a nekada{wi heroj i robija{ stiè do Amerike, gde postaje farmer, glavni izvoznik ameri~kog ìta u zemqu sovjeta. Da je samo vodio dnevnik, stvarni ìvot Vladimira Vojnovi~a (1932) bio bi jednako zanimqiv kao i wegova literatura. Rodio se u SSSR, 1980. emigrirao je u Nema~ku, a povremeno je ìveo u SAD. Wegove kwige su tokom {ezdesetih godina u Sovjetskom savezu izlazile tajno, u samizdatima, dok je u inostranstvu objavqivan na svim velikim svetskim jezicima. Zloglasni KGB mu to nije oprostio, poku{ali su da ga otruju, stalno je pra}en i pozivan na “informativne Foto: N. Stojanovi} razgovore”. Iz Saveza druge i tre}e kwige zjapila prapisaca SSSR je iskqu~en 1974. znina od trideset godina. Nije godine, ali su ga odmah primili ih zadovoqavalo {to Vojnovi~ za ~lana francuskog PEN-a. pi{e drame, poeziju, {to se sniKako sam kaè, dràvqanmaju filmovi i igraju pozoristvo i sva gra|anska prava odu{ne predstave po wegovim kwizeo mu je Bre`wev, a sve to mu je gama. A onda je za pi{~ev ro|envratio Gorba~ov. Posledwih godina ìvi u Moskvi, sa nema~kim i ruskim paso{em, a iz Putinovih ruku je primio najvi{e Kwièvnosti je potreban pritisak dràvno priznawe za kwièvno Vladimira Vojnovi~a smo pitali da li mu je bilo lak{e i instvarala{tvo. spirativnije da pi{e u staqinisti~kom reìmu u domovini, Pre mesec dana u Rusiji je ili u emigrantskoj slobodi na Zapadu? iza{la wegova “Autobiografi-Sloboda veoma ~udno deluje na kwièvno stvarala{tvo - rekao je ja”, neka vrsta intimnog romana za “Dnevnik” Vojnovi~. - Po opredeqewu sam slobodoqubiv ~ovek i na blizu hiqadu stranica. Vojbio sam spreman da se `rtvujem za svoje kwige. êsto sam se ose}ao novi~ skromno kaè da su to kao riba, duboko u vodi, bez kiseonika, koja mora da se podigne sa dna pri~e o velikim li~nostima koda bi preìvela. Uvek sam pisao sa stra{}u, i u slobodi i u nesloje je upoznao tokom svog burnog bodi.Ipak, potreban je izvesan pritisak na autora, da bi nastala vrìvota. hunska kwièvnost. Tih pritisaka je u mom ìvotu bilo mnogo, a o U razgovoru sa novinarima na rezultatima neka sude drugi. U neslobodi pisac moè vi{e da kaè Salonu kwiga Vojnovi~ je obja- napi{e ono {to je qudima va`no. Pogledajte samo rusku kwièv{wavao za{to je kwièvnost nost 19. veka, koja je u to vreme bila pod cenzurom. A Tolstoj, Dostosubverzivna delatnost u totalijevski, Pu{kin i drugi, ostavili su same klasike ruske literature. tarizmu i za{to su ideje opasne. I drugo pitawe se odnosi na lak{e i teè: {ta vi{e godi va{em Kada je Staqin umro, krenule su peru- okruèwe materweg jezika ili stranog jezika i kulture? masovne rehabilitacije i ìvih -Te{ko je sada odgovoriti, ali posle toliko godina mislim da sam i mrtvih. Ali, reìm je ostao, i uvek pisao slobodno, ma gde bio - obja{wava Vojnovi~. - Nisam miwegova matrica, koja ne trpi slio na ograni~ewa, na prepreke. Me|utim, ìvot na Zapadu mi je kritiku. A ruska du{a je i danas pomogao da boqe shvatim ìvot u Rusiji i to se sigurno prenelo u velika tajna, malo ko je razume, moje kwige. To je ose}aj sli~an onom kada dospete u zatvor, pa tek taali u wu treba verovati, poru~uda po~nete da cenite slobodu. A kad nema re{etaka, spoznajate teìje Vladimir Nikolajevi~ Vojnonu tog prethodnog perioda. vi~. Radmila Lotina

U SRPSKOM KWI@EVNOM DRU[TVU

Se}awe na Vujicu Re{ina Tuci}a

U Srpskom kwièvnom dru{tvu (SKD) u Beogradu ju~e je odràn oma` posve}en nedavno preminulom kwièvniku Vujici Re{in Tuci}u. U prisustvu brojnih pisaca i prijateqa ovog istaknutog avangardnog pesnika o wegovom stvarala{tvu govorili su Goran Babi}, Vasa Pavkovi} i Nenad Milo{evi}, saop{tio je SKD. Oceweno je da Tuci}eva poezija, posebno pesme iz kwige „Gnezdo paranoje“, za koju je dobio nagradu „Vasko Popa“, aktuelizuje na{u problemati~nu stvarnost i pokazuje autora kao wenog vrsnog tuma~a i neospornog analiti~ara zapawuju}ih kriti~kih i lirskih pasaà.U~esnici skupa odbacili su kao „nespretne“ izjave nekih kriti~ara koji Tuci}a nazivaju prvim pesnikom iz doba procvata samoupravnog socijalizma. U SKD smatraju da je ova sintagma vremenom dobila sasvim drugo zna~ewe.

KONKURS ZA PREDSTAVQAWE SRBIJE NA BIJENALU U VENECIJI

Qudi se pronalaze u arhitekturi

Ministarstvo kulture i Savez arhitekata Srbije, u organizaciji Dru{tva arhitekata Beograda, raspisali su konkurs za predstavqawe Srbije na 12. Me|unarodnoj izlo`bi arhitekture u Veneciji. Konkurs traje do 1. aprila, a izlo`ba u paviqonu Republike Srbije u Veneciji bi}e odràna od 26. avgusta do 21. novembra, saop{tilo je Ministarstvo kulture. Tema Bijenala je „Qudi se pronalaze u arhitekturi“, na predlog umetni~ke direktorke Kezio Seìme. Ciq izlo`be nije izlagawe objekata ve} fizi~ko i konceptualno osmi{qavawe prostora kao mesta susreta i razmene ideja u kome arhitektura sluì kao oru|e komunikacije. Arhitekturu ne bi trebalo prikazati kao rezultat ve} kao dinami~an i konstruktivan proces u kome ona izraàva nove na~ine ìvota i stvara razli~ite vrednosti i pristupe poku{ava-

ju}i da odgovori na pitawe kuda ide na{e dru{tvo. Projekat treba da sadr`i predlog koncepta postavke izlo`be kao odgovora na globalna pitawa postavqena kroz temu Bijenala, uzimaju}i u obzir {iri kontekst arhitekture u Srbiji i wenu vezu sa svetom, navodi se u saop{tewu.U~esnici konkursa treba da svoje radove, neanonimne u zape~a}enom omotu sa naznakom „za Konkrs-predstavqawe RS na izlo`bi arhitekture u Veneciji 2010“, dostave na adresu Dru{tva arhitekata Beograda (Kneza Milo{a 7). Programski savet Bijenala 2010. ~ine predsednik Saveza arhitekata Srbije i Komesar nastupa RS na Bijenalu arhitekture Jovan Mitrovi}, dopisni ~lan SANU Branislav Mitrovi}, slikar-grafi~ar Branko Pavi} i arhitekte Goran Vojvodi}, Dejan Miqkovi} i Lazar Kuzmanov.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

subota6.mart2010.

HRONIKA 16. ME\UNARODNOG SALONA KWIGA U NOVOM SADU

Nagrade osvetqavaju stvarala{tvo U protekloj me|usajamskoj godini, u kwièvnoj stvarnosti lako je bilo prepoznati najboqa ostvarewa- takvog je mi{qewa bio ìri za dodelu nagrade “Laza Kosti}” i ostalih priznawa teku}eg, 16. me|unarodnog salona kwiga. Laureati su Radmila Lazi} i ~etiri izdava~ke ku}e, a priznawa su im ju~e uru~ili predsednik ìrija Nenad [apowa i generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi}. Nagradu “Laza Kosti}” (u dinarskoj protivvrednosti od dve hiqade evra) primila je Radmila Lazi}, za pesni~ku zbirku “Magnolija nam cveta itd.”, u izdawu Mati~ne biblioteke “Svetozar Markovi}” iz Zaje~ara. Weni stihovi su permanentna jezi~ka pobuna, razotkrivawe i ru{ewe tabua savremenog ìvota, ~ulo se u obrazloèwu ìrija. Autorka je naglasila da svi ovda{wi pesnici u~e od Laze Kosti}a, koji je tvrdio da su poezija i filozofija veoma bli-

“Slu`benog glasnika” iz Beograda, za ediciju “Velikani srpske kwi`evnosti” u 20

Dobitnici nagrada Salona kwiga

kwiga, autora Radovana Popovi}a. Nagrade obasjavaju kwige i stvarala{tvo, {to je do-

Prvi Fejsbuk festival poezije Na novosadskom Salonu kwiga ju~e je otvoren Prvi evropski Fejsbuk festival poezije, koji }e trajati tri dana. Okupio je oko 250 pesnika iz dvadesetak zemaqa, a stotinak ih je do{lo u Novi Sad. Kako reko{e doma}ini, poezija ne priznaje granice me|u qudima, ali ni one izme|u realnog i virtuelnog sveta. Ciq ovog festivala je da se pesnici koji se dru`e preko Fejsbuka, upoznaju i li~no. Oni koji nisu mogli da do|u, u~estvuju preko video-striminga. U nedequ }e biti progla{eni pobednici ovog pesni~kog maratona. Najboqem }e biti {tampana kwiga, a pesme svih u~esnika bi}e {tampane u jedinstvenoj zbirci. Organizatori ovog neobi~nog festivala su Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva i Novosadski sajam. ske, i da je on - wena li~na tradicija. Nema pesnika bez mislioca, ni mislioca bez ma{te, rekla je Lazi}eva i zakqu~ila da je pesni~ko stvarawe najnevinije od svih zanimawa, iako je jezik jedno od najopasnijih dobara. Nagradu za izdava~ki poduhvat primio je predstavnik

„KOSTOLAWI DE@E“ NA POZORI[NOM FESTIVALU MA\ARSKE

Suboti~ka „Plaà” za du{u Program jubilarnog, desetog izdawa Nacionalnog pozori{nog festivala „Post“ u Pe~uju, u Ma|arskoj (3-12. jun), obogati}e i jedna predstava sa ovih prostora. Re~ je o predstavi „The Beach“ (Plaà), koju je po romanu „Stranac“ Albera Kamija reìrao Andra{ Urban u „Kostolawi Deè“ pozori{tu, u Subotici.Kako navode na zvani~noj internet prezentaciji Pe~uja, koji je ove godine jedna od evropskih prestonica kulture, srce programa festivala „Post“ predstavqaju najboqa sezonska ostvarewa nacionalnih teatra, dok je wegova du{a u brojnim prate}im segmentima, u okviru kojih }e se na}i i suboti~ka predstava „The Beach“. I. B.

na dela Sime Matavuqa prire|iva~a Mladena Ivani}a, zajedni~ko izdawe Zavoda za

bro i za potisnuti ànr biografije, a Popovi} je najboqi na{ kwièvni biograf, ~ulo se na ju~era{woj sve~anosti. Uru~ene su i dve specijalne nagrade: “Kairosu” iz Sremskih Karlovaca, za ediciju klasi~ne srpske poezije “Straìlovo”, kao i za Sabra-

Foto: N. Stojanovi}

uxbenike iz Beograda i Srpskog kulturnog dru{tva “Prosvjeta” iz Zagreba. Iz mno{tva sajamskih zbivawa tokom ju~era{weg dana izdvajamo okrugli sto “Mediji i kultura” i me|unarodni simpozijum “Umetnost na kraju decenije: centralnoevropske destinacije –podunavske zemqe”koji se nastavqa i danas. U okviru “Dana Laze Kosti}a” gost-laureat bio je Mirko Demi}, dobitnik Andri}eve nagrade za zbirku pri~a “Molski akordi” (“Agora”, 2009.). Povodom stogodi{wice smrti Laze Kosti}a, besedu Lazi u ~ast odr`ao je pro{logodi{wi dobitnik istoimene nagrade Milisav Savi}. Na {tandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu ju~e su se predstavili pesnici i izdava~i iz Istre, u programu “Istrokvarnerska rapsodijaJadranski valovi na obalama Dunava”. R. Lotina

GLUMAC NOVOSADSKOG POZORI[TA DOBIO VISOKO MA\ARSKO PRIZNAWE

Aronu Bala`u nagrada „Mari Jasai“

Glumac Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaza Aron Bala` dobio je nagradu Ministarstva kulture Ma|arske, saop{tilo je to pozori{te. Nagrada nosi ime velike ma|arske pozori{ne dive Mari Jasai (1850-1926) i re~ je o jednoj od najve}ih gluma~kih nagrada u susednoj zemqi. Nagrada }e glumcu biti uru~ena 14. marta u Budimpe{ti na sve~anosti u Muzeju lepih umetnosti Aron Bala` laureat je i nekoliko uglednih pozori{nih nagrada u Srbiji, izme|u ostalih i Sterijine.

USPEH MSUV-a NA KONKURSU EVROPSKE KOMISIJE

Po`eqni kulturni kontakti Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) Evropska komisija za programe u kulturi od 2007. do 2013. odobrila je 184.519 evra za projekat „Digitalizacija ideja: arhivi konceptualne umetnosti (centralne) Evrope“, koji }e biti realizovan u saradwi sa srodnim institucijama iz Var{ave, Zagreba i Qubqane. Na ovogodi{wem konkursu Evropske komisije odabrano je ~ak devet projekata u koje su ukqu~ene organizacije iz Srbije me|u kojima su, pored MSUV, Dru{tvo arhitekata Beograda, Narodna biblioteka Srbije, festival „Ring Ring“, teatar „Mimart“, Balkanolo{ki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Arheolo{ki institut iz Beograda... Pore|ewa radi, u 2008. i 2009. godini na konkursu Evropske komisije odabrana su po ~etiri projekta iz Srbije. „Digitalizacija ideja: arhivi konceptualne umetnosti (centralne) Evrope“ projekat je koji bi konceptualnu umetnost kao avangardnu praksu {ezdesetih i sedamdesetih novijim generacijama tre-

balo da pribliì kroz jedinstven internet portal. On bi posluìo za saradwu, ve{ta~ewe, razmenu, istraìvawe i edukaciju brojnih institucija kulture i pojedinaca zainteresovanih za istoriju umetnosti koja se u velikoj meri ti~e istorije samog dru{tva i zajednica na tlu Evrope. Dokumenti, fotografije, radovi, filmovi, katalozi i kwige, ovim putem postali bi dostupni na jednom mestu, a ne razbacani po pojedina~nim mestima i muzejima koji u~estvuju u projektu. Planirano je da muzeji savremene umetnosti Zagreba, Var{ave, Novog Sada i Qubqane ovaj projekat realizuju do aprila 2012. godine. Za projekte u kulturi koje sufinansira Evropska komisija Ministarstvo kulture Republike Srbije ima posebno oformqenu kancelariju „Ta~ka kulturnog kontakta“. Do informacija i pomo}i u pripremi projektne dokumentacije stiè se prijavom zainteresovanih na mejling listu ove kancelarije. I. Buri}

subota6.mart2010.

SPORT

SPEKTAKL NA KOPAONIKU

ME^ DEJVIS KUPA U BEOGRADU: SRBIJA â&#x20AC;&#x201C; SAD

Borov~anin odu{evio

Glamurozna revija profesionalnog boksa â&#x20AC;&#x153;Grand Boxing Nightâ&#x20AC;? protekla je iznad svih o~ekivawa.Sportska sala hotela Grand na Kopaoniku nije mogla da primi sve one koji su `eleli da prisustvuju bokserskom spektaklu, prvom u istoriji Kopaonika, pa je hala bila prepuna sa oko 1000 gledalaca koji su do{li da podr`e Nenada Borov~anina u borbi ve~eri protiv ukrajinca Igora Pilipenka. Me~ je trajao dve runde. U prvoj rundi razmeweno je nekoliko sna`nih udaraca sa obe strane {to je publiku diglo na noge. Polovinom druge runde Nenad je pogodio Pilipenka u rebro, a wegovo blago povijawe razjarilo je gledali{te, pa je srpski bokser do kraja gonga uzastopnim razornim desnim aperkatom udarao Ukrajinca u slabinu, da bi izme|u druge i tre}e runde rival ostao da sedi u uglu sto je zna~ilo wegovu predaju. Bio je to novi trijumf Nenada Borov~anina 24. u karijeri, bez poraza, a 17. nokautom. - Boksovao sam samo predwom rukom jer sam pre sedam dana slomio prst leve ruke. Zahvalio bih se Ministru zdravqa Tomici Milosavqevi}u i na~elniku klini~kog centra Kraqevo Zvonku Veselinovi}u koji su mi omogu}ili ekspresnu privremenu sanaciju povrede - rekao je Borov~anin.

c m y

DNEVNIK

Troicki doneo vo|stvo Srbiji Viktor Troicki pobedio je 3:1 (7:6, 6:7, 7:5, 6:4 ) Xona Iznera u me~u Dejvis kupa izme|u selekcija Srbije i SAD. Me~ je trajao tri sata i 37 minuta. Troicki je nervozno po~eo prvi set i mnogo je te`e od Amerikanca osvajao gemove na svoj servis. Izner je prvi stigao do brejk prilika i prvi je napravio brejk u osmom gemu za 5:3. Me|utim, srpski teniser je od tog trenutka zaigrao znatno boqe, oduzeo servis rivalu i uspeo da izbori taj-brejk u kojem je slavio rezultatom 7:4. U drugom setu igrao se gem za gem pa je i ovaj deo igre re{en posle taj-brejka. Amerikanac je bio agresivniji, a to potvr|uje i odnos direktno osvojenih poena (10 Troickog, 21 Iznera). Izner je izjedna~io na 1:1 posle boqe igre u odlu~uju}em gemu (7:5). Troicki je mnogo boqe po~eo tre}i set i ve} na startu napravio brejk posle duple srvis gre{ke ameri~kog tenisera. U narednom gemu, doma}i igra~ spasava dve brejk lopte i sti~e vo|stvo 2:0. Prvi put u me~u jedan teniser je imao dva gema prednosti. Izner se nije predavao i u osmom gemu uzvratio je brejkom {to mu je donelo sigurnost u igri i lako je osvojio naredni gem. Ipak, Troicki je no{en podr{kom sa tribina uspeo jo{ jednom da oduzme

servis rivalu i ponovo stekne set prenosti. Odnos direktno osvojenih poena ponovo je bio na strani Amerikanca, ali je on i pravio vi{e neiznu|enih gre{aka. U tre}em setu je opet bilo tesno, a pri rezultatu 4:3 za na{eg igra~a, Troicki kao da je jedva ~ekao da dobije priliku da servira zua pobedu. Ipak, nije sve teklo glatko, prema o~ekivawu na{eg igra~a, ali ni Izner nije mogao da odr`i koncentraciju na visokom nivou, pa je posle tri sata i 30 minuta na{ igra~ stigao do prve me~ lopte koju nije iskoristio. No, vrlo brzo j stigao do druge prilike koju je tako|e prokockao. Nije gubio nadu i prvu ukazanu {ansu iskoristio je za tre}u me~-loptu, ali kao da se i kod wega osetio umor i pad koncentracije u `eqi da {to pre donese pobedonosni poen. Iz ~etvrtog poku{aja drugim servisom je stigao do ~etvrte me~-lopte koju je pretvorio u vo|stvo Srbije od 1:0, a posledwi poen Viktopr je do~ekao na kolenima prekrstiv{i se posle napornog duela. Posle wih dvojice na teren Beogradske arene iza{li su Novak \okovi} i Sem Kveri. Danas je na programu me~ parova, a u nedequ dva singla. Reprezentacija koja prva do|e do tri boda plasira}e se u narednu rundu Dejvis kupa.

Izabrani selektori Izabrani su selektori Srbije u planinskom bniciklizmu koji }e voditi nacionalne selekcije u prvoj godini olimpijskih kvalifikacija za London 2012. Selektor seniora je ponovo Ivan Davosir, juniora - Boris Popovi}, kadeta - Nemawa Vajs, a `ena - Dragan Nikoli}.

Viktor Troicki

Prvo zakon, pa privatizacija Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samard`i} Markovi} izjavila je danas da }e privatizacija sportskih klubova po~eti posle dono{ewa Zakona o sportu. Ministarka je navela da je mawe va`no kada }e do}i do privatizacije, ve} je mnogo bitnije doneti vaqan zakon. Ona je istakla da klubovi ne mogu da budu privatizovani kao preduze}a i da }e Vlada Srbije

odlu~ivati o privatizaciji svakog kluba pojedina~no. - Vlada mora prvo da odlu~i da li }e klub biti privatizovan, a potom kako to treba da se uradi navela je Samarxi} Markovi} i dodala da postoji razlika izme|u sportskih klubova, kao i da wihova privatizacija mora da bude prilago|ena sportskim specifi~nostima.

SPORT

DNEVNIK

Subota 14 14 14 14 14

Nedeqa BEOGRAD: ^ukari~ki – Hajduk BEOGRAD: Rad – Crvena zvezda BEOGRAD: Partizan – Javor 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. Spartak ZV 5. OFK Beograd 6. Smederevo 7. Jagodina 8. Javor 9. Mladi radnik 10. Borac 11. Metalac 12. Hajduk 13. Napredak 14. BSK 15. Rad 16. ^ukari~ki S.

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

14 12 8 7 7 6 6 4 4 6 5 4 4 4 3 2

14 14 15.30 1 4 3 5 3 4 3 8 7 1 3 5 4 4 6 3

1 0 5 4 6 6 7 4 5 9 8 7 8 8 7 11

30:6 34:10 24:12 20:13 17:14 17:19 18:19 13:14 12:18 13:22 9:19 18:21 14:20 11:20 15:21 12:29

43 40 27 26 24 22 21 20 19 19 18 17 16 16 15 9

U18. kolu (13. i 14. marta) sasta}e se – NOVI SAD: Vojvodina - ûkari~ki, KULA: Hajduk – Partizan, IVAWICA: Javor – BSK, ÂÂK: Borac – Spartak Zlatibor voda, SMEDEREVO: Smederevo – Metalac, PO@AREVAC: Mladi radnik – Jagodina, BEOGRAD: OFK Beograd – Rad, Crvena zvezda – Napredak.

VOJVODINA DANAS IGRA S METALCEM U KRAGUJEVCU

Mr|u raduje povratak Tadi}a

Fudbalere Vojvodine danas o~ekuje neugodno gostovawe. U Kragujevcu se sastaju s Metalcem iz Gorweg Milanovca, ekipom koja od jesenas igra me~eve kao doma}in na “îka Da~i” po{to teren u Milanovcu ne ispuwava superliga{ke kriterijume. Metalac je promewqivo igrao tokom jeseweg dela, ali je u Novom Sadu pokazao zube gde je izgubio 0:1. I danas }e doma}in biti tvrd orah za Novosa|ane, a strelac jedinog gola iz prvog dela prvenstva, vode}i golgeter superliga{kog dru{tva, Dragan Mr|a kaè: - Sneg nas je malo poremetio u treningu pred utakmicu, ali ne toliko da se zabrinemo. Znamo da nas ~eka rival za po{tovawe, kojeg smo te{ko dobili na na{em stadionu. Sli~an me~ o~ekujem i u Kragujevcu, a raduju nas informacije koje stiù da je tamo teren u odli~nom stawu – kaè Mr|a. Vojvodina }e biti ja~a za povratnika Du{ana Tadi}a. - Tadi} mnogo zna~i za na{u ekipu i li~no me raduje wegov povratak. Naravno, trener }e odlu~iti o timu, ali na{ ciq je da jo{ jednom pobedom zapo~nemo niz od kojeg ne nameravamo da odustanemo tokom prole}a. Od svega je najva`nije da su svi kandidati za postavu zdravi – kaè Mr|a. Fudbaleri Vojvodine na put u Kragujevac krenuli su ju~e. O~e-

Tomislav Karayi}

Da bi bodovi iz Beograda dobili na zna~aju, kako vele u Fudbalskom klubu Spartak Zlatibor voda, moraju se overiti novim, u dana{wem duelu u Subotici. U 14 sati na Gradskom stadionu golubovi do~ekuju Mladi radnik, a svi na severu Ba~ke pucaju od optimizma. - Do~ekujemo rivala puni samopuzdawa i jedva ~ekamo da po~ne utakmica. Te{ko je u fudbalu odbraniti dobar rezultat, ali dobro poznajem momke u Spartaku i wihov karakter. Ne}e nam biti lako, protiv sebe imamo homogenu ekipu sa mnogo dobrih pojedinaca i uvek opasnog Luku. Gosti se bore za svaki bod koji ih vodi u sigurnu zonu, a kako igraju na gostovawima govori podatak da imaju samo tri poraza – govori Zoran Milinkovi}, trener Spartaka Zlatibor vode. Ne}e mo}i Milinkovi} da ra~una na Vidaka Brati-

}a i Vladimira Torbicu koji izostaju zbog ùtih kartona. Ipak, raduje povratak defanzivca Nikole Milankovi}a, koji se oporavio od povrede i bi}e sigurno na spisku igra~a Spartaka. Za dobre rezultate Spartak je sigurno kadar, poseduju dovoqno dobrih igra~a, a posebnu snagu mu na dve razli~ite strane terena daju Milan Jovani}, pozdani golman i Voja Ubiparip ubojiti napada~. - Ekipa Mladog radnika se dobro poja~ala u zimskom prelaznom roku i sigurno ima ambicije. Protivnika maksimalno respektujemo, ali jo{ vi{e imamo veru u sebe i svoje kvalitete. Moèmo da obe}amo da }emo dati sve od sebe da dobijemo Mladi radnik. Dobro smo motivisani i èqni da na~inimo pobedonosni niz – sloìli su se Jovani} i Ubiparip. N. S.

Voja Ubiparip

ZAJEDNI^KA PRES-KONFERENCIJA UO^I MALOG GRADSKOG DERBIJA NA BAWICI

Duel izme|u Rada i Crvene zvezde, u nedequ na Bawici (14), imao je zanimqivu uvertiru u pres-centru „SOS kanala“. Akteri su mali gradski derbi najavili, po ve} malo zaboravqenom obi~aju, na zajedni~koj konferenciji za medije. - Oduvek su na{e utakmice imale neku specifi~nu dra` i poseban rivalitet. Naravno, Zvezda je izraziti favorit, ali niko nam ne moè oduzeti pravo na nadu i poku{aj da na{ perspektivni tim stigne do pozitivnog ishoda - smatra ambiciozni trener gra|evinara Marko Nikoli}. Crveno-beli spremni ulaze u me~, uz èqu da pruè kvalitetniju partiju u odnosu na premijerno izdawe protiv Jagodine. - Uvek su me~evi na Bawici imali interesantan sadràj uz rezultatsku neizve-

snost. Po{tujemo poletnu ekipu Rada, koja je usled nedostatka iskustva ostala bez velikog broja bodova. Mislim da }e na tok susreta uticati vremenski uslovi, odnosno da }e uspehu biti bliì tim koji se boqe sna|e na te{kom i raskva{enom terenu konstatovao je u~iteq crveno-belih Vladimir Petrovi}. U oba tabora nema ve}ih kadrovskih problema. Rad }e biti li{en pomo}i povre|enog {topera Petrovi}a, pod upitnikom je i roviti Dimitrijevi}. Zvezda moè da ra~una na sve raspoloìve snage, {to zna~i da se oporavio i vezista Isah. - Rad uvek igra ofanzivno, na gol vi{e. Znamo da Zvezdin stil krasi tvrd i organizovan koncept, da retko prima golove. Bio bih zadovoqan da barem jednom zatresemo

mreù rivala, a da li bi nam to bilo dovoqno za osvajawe jednog ili mo`da tri boda, ne mogu da prognoziram - kaè {ef struke Rada Nikoli}. Golman Zvezde Sa{a Stamenkovi} vra}a film unazad. - U pro{loj sezoni Rad nas je zaduìo, uspeo je da nam otkine bod, pa moramo maksimalno odgovornom i angaòvanom igrom da obezbedimo trijumf kojim ~uvamo poziciju lidera. Bi}e to te{ko gostovawe, a posebnu pa`wu treba obratiti na vrsnog strelca Kalu|erovi}a. Za mali gradski derbi vlada veliko interesovawe publike, a doma}in je obezbedio 500 karata za navija~e Crvene zvezde. Z. Rangelov

HAJDUK SUTRA GOST ^UKARI^KOG STANKOM

Hrabrije na Banovom brdu Dragan Mr|a

kuje se da {ef stru~nog {taba Branko Babi} danas izvede ovaj tim: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Karan, Nestorovi}, A|uru, Medojevi}, Tumbasevi}, Meraba{vili, Tadi}, Mr|a. S. S.

Dogovor o premijama

dama za uspeh na Mundijalu. Pojedini fudbalski savezi ~ije }e reprezentacije u~estvovati na Mundijalu u Ju`noj Africi ve} su saop{tili koliko }e iznosi-

Overa rezultata iz Beograda

Zvezdu brine lo{ teren

UZ VELIKA O^EKIVAWA SRBIJE U JU@NOJ AFRICI

Predsednik FSS Tomislav Karaxi} razgovarao je s reprezentativcima u Al`iru o nagra-

SPARTAK O^EKUJE NASTAVAK DOBRE SERIJE

JELEN SUPERLIGA – 17. KOLO

SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Mladi radnik KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Vojvodina BEOGRAD: BSK Bor~a – Borac KRU[EVAC: Napredak – Smederevo JAGODINA: Jagodina – OFK Beograd

subota6.mart2010.

ti premije za uspeh na najva`nijoj fudbalskoj smotri na planeti. Ni Fudbalski savez Srbije ne sedi skr{tenih ruku. Predsednik Saveza Tomislav Karaxi} iskoristio je izlet u Al`ir da sa reprezentativcima pokrene i tu temu. - Iskoristili smo slobodno vreme da porazgovaramo o nagradama za odlazak na Svetsko prvenstvo, koje }e naravno zavisiti i od uspeha u Ju`noj Africi. Tako|e, gledali smo i unapred, pa smo razmenili razmi{qawa i oko narednih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje nas ~ekaju odmah posle mundijalskih isku{ewa. Dakle, nismo gubili vreme, a ovom prilikom ne bih pri~ao o tome koliko }e se novca odvojiti za nagrade rekao je Karaxi}. Predsednik FSS je u izjavi SOS Kanalu dodao da su „momci prihvatili sve {to im je re~eno“ i da do 2012. godine ne}e biti vi{e pri~e o nagradama.

Fudbaleri Hajduka gostuju sutra u Beogradu gde }e se sastati sa ekipom ^ukari~ki Stankom. Br|ani su uzeli bod u Ivawici, {to govori da se nisu odrekli superliga{kog statusa. Kakvu utakmicu na Banovom brdu o~ekuje {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo? - Za nas te{ku, upravo zbog toga {to se ^ukari~ki konsolidovao u prethdonih mesec dana, doveo je nekoliko iskusnih i proverenih prvoliga{kih igra-

~a. Imali su Beogra|ani dobre rezultate u pripremnom periodu, dobro su startovali jer su uzeli bod u Ivawici gde ni ja~i timovi to nisu uspevali. Sigurno }e protiv nas igrati ambiciozno, ali mi smo spremni na to, jer znamo {ta nas ~eka. Znamo da }e protivnik dati sve od sebe ne bi li ukwi`io tri boda, ali verujem u svoje igra~e, u wihovo znawe i kvalitet i uveren sam da }e igrati boqe nego {to su igrali u Novom Sadu. Moramo da ispravimo neke gre{ke koje

su nam se de{avale i zbog kojih smo izgubili utakmicu. Najva`nije je da fudbaleri imaju poverewa jedni u druge, da daju sve od sebe kada iza|u na teren i kada to urade, onda ni pozitivan rezultat ne}e izostati - isti~e Soldo. U nekoliko navrata je nakon poraza u Novom Sadu strateg Hajduka isticao da je wegovim izabranicima te{ko pao poraz. Koliko je stru~ni {tab uspeo da psiholo{ki oporavi ekipu?

- Svima nam je te{ko pao poraz i svi ulaèmo maksimalne napore da ekipu {to pre psihi~ki stabilizujemo, da je jedna bitka izgubqena ali ne i rat i to tako treba shvatiti i okrenuti se utakmici koja nam predstoji. Novi Sad je iza wih, nova utakmica je novo dokazivawe u kojem treba da pokaù {ta mogu i {ta znaju, te da niko ne treba da sumwa u wihove kvalitete. Mislim da oni to mogu i zbog toga sam optimista - kaè Soldo. \. Bojani}

PRVA LIGA

Me~ samo u Apatinu? Martovski sneg iznenadio je i srpske fudbalske prbvoliga{e. Ju~e su jedan za drugim otkazivani subotwi me~evi, a prema posledwim, istina nezvani~nim informacijama, danas }e lopta krenuti samo u Apatinu gde Mladost do~ekuje Kolubaru (14).

Bez Bosingve Bek ^elsija @oze Bosingva ne}e igrati do po~etka naredne sezone po{to je ponovo povredio koleno tokom treninga. Dvadesetsedmogodi{wi reprezentativac Portugala }e tako|e propustiti i Svetsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noj Africi.

TRENERI UPIJALI REÎ STRU^WAKA: Milorada Kosanovi}a, Qubi{u Tumbakovi}a i Milana \uri~i}a uìvawe je slu{ati kada pri~aju o bilo ~emu, a tek kada se dohvate fudbalske teorije...I ju~e je ova eminentna trojka besedila fudbalskim trenerima u Novom Sadu. Amfiteatar Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe u Novom Sadu, kako se vidi na snimku na{eg fotoreportera Nikole Stojanovi}a, bio je pretesan da primi sve zainteresovane, a posebna pa`wa posve}ewa je \uri~i}evom predavawu na temu “igra u rombu u sistemu 4-4-2”. Posle svega razumqivo je bilo zadovoqstvo organizatora predavawa - Udruèwa fudbalskih trenera FS Vojvodine. S. S.

SPORT

subota6.mart2010.

DANAS ZVANI^NO PO^IWE EP U NORVE[KOJ

Takmi~ewa u ponedeqak

Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem u norve{kom gradu Merakeru zvani~no po~iwe danas, ali prva takmi~ewa su zakazana za ponedeqak, kada }e se odr`ati kvalifikaciona takmi~ewa za OI mladih. Srpski reprezentativci }e putovati u tri faze. Prvi }e danas oti}i selektor Zoran Stojiqkovi} i trener Mira Maksimovi} sa juniorima Katarinom Biser~i} i @arkom Trifuwagi}em, koji }e u~estvovati na kvalifikacijama za OI mladih. Konkurencija je izuzetna i samo po {est najboqih u disciplinama }e izboriti plasman u Singapur. Ostatak juniorske reprezentacije, koji ~ine Ivana Maksimovi},

Dragana Todorovi}, Arsenije Todorovi} i Marko @ivi} sa trenerom Goranom Maksimovi}em u Norve{ku putuju u ponedeqak, dok }e seniori u Meraker otputovati dan kasnije. Tre}u grupu predvodi}e trener pi{toqa{a Ivan Kvasnevski, a u woj }e biti Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}, Bobana Veli~kovi}, Dimitrije Grgi}, Andrija Zlati}, Damir Mikec (pi{toq), Lidija Mihajlovi}, Aranka Binder, Andrea Arsovi}, Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi} i Dragan Markovi} (pu{ka). Reprezentativci }e zbog malih sme{tajnih kapaciteta u Merakeru biti sme{teni u {vedskom gradu Storlijen udaqenom tridesetak kilometara. G. M.

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE

Zrewanin deli pehare

Pojedina~no prvenstvo Srbije u stonom tenisu odr`a}e se danas i sutra u Zrewaninu u organizaciji STK Banat. Za titulu najboqeg takmi~i}e se mu{karci i devojke u sinlgu i dublu a igra}e i miksevi. Prema `rebu nosioci su Marko Jevtovi}, @olt Pete, @olt Sel i Zoran Savi} u mu{koj, odnosno Andrea Todorovi}, Eva Tapai, Marija Galowa i Monika Molnar u `enskoj konkurenciji. U mu{kim dublovima favoriti su Marko Jevtovi} @olt Pete, Crepuqa – Lupu-

lesku, Gordi} – Savi} i \. Bor~i} – Petkov, a kod devojaka Marija Galowa – Monika Molnar, \ur~ik – Radowi}, Holok – Luplesku i Todorovi} – Tot. U konkurenciji me{ovitih parova papirnate prognoze najvi{e izgleda daju tandemima Savi} – Todorovi} i Crepuqa – Molnar, kao i miksevima \. Bor~i} – E. Tot i Petkov – Galowa. Za dana{wi dan okvirna satnica izgleda ovako: me{oviti parovi (po~etak u 10), mu{ki dublovi (10.30), `enski dublovi (11.30), pojedina~no – kvalifikacije (12). S. S.

DNEVNIK DANAS POLUFINALA @ENSKOG KUPA SRBIJE

Po{tarke brane trofej

Danas u Beogradu po~iwe 44. kup Srbije za odbojka{ice, a tehni~ki organizator je Crvena zvezda, koja je jo{ jednom istakla ambiciju za osvajawe ovosezonske duple krune. U prvom polufinalu igra}e Po{tar 064 i Dinamo Azotara iz Pan~eva (danas 18), a u drugom polufinalu Spartak iz Subotice i Crvena zvezda (20.30 RTS 2). Finalna utakmica ighra se sutra od 16 ~asova uz direktan prenos na RTS 2. @iri }e (treneri u~esnika finalnog turnira Kupa Srbije) izabrati najboqu igra~icu turnira (MVP), koja }e kao na-

Ivana Ne{ovi}

gradu dobiti specijalnu statuu, kao i nov~anu nagradu od 500 evra. M. R.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga - APATIN: Mladost - Kolubara. Utakmica po~iwe u 14 sati. Vojvo|anska liga, Istok - STARI TAMI[: Radnik - Budu}nost (A) , VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Borac, BAN. VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka 1901, BAJMOK: Radni~ki - Jedinstvo, N. KNE@EVAC: Obili} - Sloboda , ZREWANIN: Radni~ki Budu}nost (SC). Sve utakmice po~iwu u 14 sati. Vojvo|anska liga, zapad - RUMA: Sloven - Solunac, KARAVUKOVO: Polet - Crvena zvezda, BELEGI[: Omladinac - Hajduk, KA]: Jugovi} - [ajka{, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - 1. maj, Sve utakmice po~iwu u 14 sati.

Prva B liga (m) - ^A^AK: Mladost - Vizura Smederevo (18), VRAWE: Jug - FMP 2 (16.30), IN\IJA: @elezni~ar - Beovuk 72 (19). Prva srpska liga, sever (m) - SREMSKA MITROVICA: Srem - Dunav (20), SUBOTICA: Spartak - Jedinstvo (17.30), TEMERIN: Mladost Teletehinka - Sport Ki (15.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Topola (20). Prva srpska liga, sever (`) - N. SAD: Proleter Gimnazija (17.30), RUMA: Ruma 92 - Proleter (17). Druga srpska liga, sever (m) - STARA PAZOVA: Stara Pazova - Ba~ka Palanka (18), KOVIN: Radni~ki - Akademik (20), FUTOG: Top - Crvenka (15.30).

Ko{arka

Odbojka

NLB liga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Helios (19.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - [iroki (18), PODGORICA: Budu}nost - Hemofarm (19.30), SARAJEVO: Bosna - Zadar (20.15), ZAGREB: Zagreb Cibona (20), Cedevita - FMP (17). Prva liga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Tami{ Petrohemija (19), KRAQEVO: Ma{inac Radni~ki 06 (19.30), VAQEVO: Metalac - Sloga (19.30), KRU[EVAC: Napredak - Novi Sad (20), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Borac (19). Prva liga (`) - VR[AC: Hemofarm [TADA Vo`dovac (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - ^elarevo (13), BEOGRAD: Partizan - Loznica (16).

Finalni turnir kupa Srbije (`) - BEOGRAD: Po{tar - Dinamo (18), Spartak - Crvena zvezda (20.30). Prva liga (m) - mini liga od 1. do 4. mesta NI[: Ni{ - Borac (16). Mini liga od 5. do 10. mesta - NOVI SAD: Novi Sad DDOR - Jagodina (18), VELIKO GRADI[TE: VGSK - GIK Banat (19), KOVIN: Bavani{te - Putevi Ivawica (17.30). Prva liga (`) - mini liga od 1. do 4. mesta - BEOGRAD: Vizura Super nova - Novi Sad Pionir petrol (16.30), Radni~ki NIS petrol - Kolubara (20). Mini liga od 5. do 10. mesta - PRIJEPOQE:

Putevi - Radni~ki (K) (17), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Lazarevac (19). Druga liga (m) - APATIN: Apatin - Petrovaradin (20), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - Dinamo (18), NOVI SAD: NIS Vojvodina 2 - RFU (14.30), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Spartak (20), IN\IJA: In|ija - FOK (19). Druga liga (`) - FUTOG: Futog - Mladost (I) (17), SREMSKA MITROVICA: Srem - Partizan (15), NOVI SAD: VST - Spartak 2 (12). Prva vojvo|anska liga - sever (m) - KIKINDA: Kikinda - Vrbas (16), BE^EJ: Be~ej - Mladost (18), BA^: Partizan Megal - Spartak 2 (18), BA^KA TOPOLA: Topola - Magli} (19.30). Prva vojvo|anska liga - sever (`) - NOVI SAD: Vojvodina 2 - CVS (12.30), Novi Sad 2 - Ki0230 (15.30), ZMAJEVO: Ba~ki zmaj - Merkur (15.15). Prva vojvo|anska liga - jug (m) - VR[AC: Banat Gorwi grad (13), VELIKA GREDA: Plandi{te - Hercegovina (14). Prva vojvo|anska liga - jug (`) - VR[AC: Vr{ac Prvi tempo (17), @ITI[TE: @iti{te - NS tim (16.30), [ID: Maks - Dinamo 2 (18), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Sloga (17), NOVI SAD: NS volej tim Klek 2 (11). Prva vojvo|anska liga - centar (m) - [ID: [id Mladost (19), NOVI SAD: Vo{a - NS As2 (14.30), PETROVARADIN: Dunav volej - Dubl (12), S. KARLOVCI: Stra`ilovo - Petrovaradin 2 (18).

Rukomet Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - PKB (18), BEOGRAD: Partizan - Dinamo (18), KA]: Jugovi} Unimet - Smederevo (19), PRIBOJ: Priboj - Planinka Prolom voda (18). Superliga za dame - JAGODINA: Jagodina - â~ak (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Medicinar (20), BEOGRAD: Radni~ki Jugopetrol - Kikinda (17.30), NI[: Naisa - Vrwa~ka Bawa (18.30), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Dinamo (18). Prva mu{ka liga - VRAWE: Vrawe - Dubo~ica (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - BASK (17.30), KRU[EVAC: Napredak - Zaje~ar (17), VRBAS: Vrbas Vital - Zlatar (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Rudar (19), JAGODINA: Jagodina - Poàrevac (16.30), TEMERIN: Mladost TSK - Crvena zvezda (19). Druga mu{ka liga, sever - JABUKA: Jabuka - Milicionar (19), @ABAQ: Hajduk (^) - Proleter (19), RUMA: Ruma - Radni~ki ([) (19.30), APATIN: Apatin - @SK (18), BEÊJ: Jedinstvo - Metalac AV (20). Druga ènska liga, sever - KAÂREVO: Jedinstvo - Temerin (17), APATIN: Apatin - Srem (16).

Vaterpolo Prva A liga - NOVI SAD: Vojvodina - Ni{ (19), BEOGRAD: Partizan Rajfajzen - TENT (19.45), Student - Beograd (21). Prva B liga - SUBOTICA: Spartak - B~ej 2005 (20), PAN^EVO: Dinamo - @AK (20).

SPORT

DNEVNIK PREDSEDNIK VLADE AP VOJVODINE DR BOJAN PAJTI] U POSETI ODBOJKA[IMA NIS VOJVODINE

Podr`a}emo va{u mladost Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} posetio je ju~e Odbojka{ki klub NIS Vojvodina. ^elnika Pokrajine do~ekali su svi prvotimci, stru~ni {tab, kao i klupski rukovodioci, na ~elu s predsednikom skup{tine Sa{om Draginom i generalnim direktorom Vasom Miji}em. Pajti} je ~estitao crveno-belima na osvojenom Kupu i istakao da je cela Pokrajina izuzet-

podsticaj deci da se bave sportom. Sigurno je da imate svetlu budu}nost, a wu moramo da podr`imo - istakao je dr Bojan Pajti}. Generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji} pozdravio je pokrajinske ~elnike i zahvalio im na poseti, a zatim ih upoznao sa stawem u klubu. - Ovo nam je osvojeni dvanaesti Kup i najtrofejniji smo sportski kolektiv u Vojvodini, a me|u pet smo u Srbiji. Novo

Vasa Miji} uru~io Vo{in dres dr Bojanu Pajti}u

no ponosna na wih i da }e zato podràti sve planove Vo{e i uloìti u wenu budu}nost. - Jako smo ponosni na to {to je na{a Vojvodina osvojila Kup i {to se vra}a u zlatno doba. Najtrofejniji ste klub u Pokrajini, ne samo u Novom Sadu i obe}avam da }emo maksimalno podràti svaki va{ poduhvat, jer su va{i dobri rezultati

rukovodstvo je formirano pro{le godine, ve} daje rezultate i posle dvogodi{weg posta uspeli smo da donesemo trofje u grad i Pokrajinu. Bili smo na ovom turniru najmla|i u~esnik, a zbog dobrih igara ~ak devet na{ih prvotimaca nalazi se na {irem spisku selektora reprezentacije. Ovim se na{e ambicije ne zavr{avaju i nastavi}e-

VO[A NASTAVQA U DOMA]IM VODAMA

Na redu su Ni{lije

Za vaterpoliste Vojvodine pri~a zvana Evroliga je zavr{ena. Sada se okre}u dr`avnom prvenstvu. Danas do~ekuju Ni{ na bazenu Slana bara. Utakmica po~iwe u 19 ~asova. - Vuksanovi} i Vapenski su bolesni i vide}emo da li }e igrati. Ni{ je jedini pored Olimpijakosa uspeo da izgubi od Partizana samo sa dva gola razlike. Kvalitetan je sastav. Mi moramo da u susret u|emo agresivno, nametnemo na{ ritam i ne dozvolimo rivalu da nas umrtvi. To }e gosti poku{a-

ti, jer pliva~ki ne mogu da nam pariraju – kaè Dejan Stanojevi}. Petar Filipovi} je zadovoqan u~inkom u Evroligi. - Okre}emo se dràvnom prvenstvu i ~ekamo finale s Partizanom. Sve utakmice do tada, pa i ova sa Ni{om, bi}e u svrhu pripreme za taj duel. Rivale ne smemo deliti na ja~e i slabije, kvalitetniji smo od Ni{a, ali to moramo da pokaèmo i u bazenu - rekao je Filipovi} i pozvao navija~e da do|u u {to ve}em broju. G. M.

NOVI SAD GOST NAPRETKA

Za nastavak niza Drugi deo sezone nadmetawa u Prvoj ko{arka{koj ligi Srbiej pripada Novom Sadu i svi se slaù u oceni da puleni Nemawe Danilovi}a igraju najlep{u ko{arku. Zato se ùti nalaze u nezadrìvom nizu od sedam uzastopnih pobeda koje su ih lansirale u vrh tabele i sada se nalaze na samo pobedu iza mesta koje vodi u Superligu. Ipak, ne optere}uju se u mla|em novosadskom prvoliga{u ulaskom me|u tri tima, ve} èle da nastave pobedni~ki niz i da na kraju sezone vide (jo{ tri kola) za koliko visok uzlet }e to biti dovoqno. Danas Novosa|ani gostuju kru{eva~kom Napretku, kvalitetnoj ekipi, koja ima pozitivan odnos pobeda i poraza (12 -11).

- Atmosfera u ekipi je odli~na, najpre zbog dobih igara i rezultata, pa `elimo da nastavimo pobedni~ki niz. Ako budemo odigrali kao na prethodnih deset utakmica, pobeda ne bi trebala da do|e u pitawe i siguran sam da na da{a{wem me~u sve zavisi od nas. Ako bude igrao, Markovi}a treba da se pazimo najvi{e, a solidni su i na poziciji centra. Mnogo igraju pik i ~esto {utiraju spoqa, ali najvi{e se obaziremo na na{u igru. @elimo jo{ tri pobede do kraja prvenstva i da ligu zavr{imo serijom pobeda - rekao je prvotimac Novog Sada Branislav Jan~ikin. Utakmica Napredak - Novi Sad po~iwe u 20 ~asova. M. R.

mo borbu za atitulu - rekao je Miji} i okrenuo se pri~i o funkcionisawu kluba. - Za klupske prostorije pla}amo zakup jer pripadaju NISu, a potrebna nam je i trena`na hala gde bismo vi{e pa`we posvetili radu s na{im mla|im kategorijama, gde smo po kvalitetu me|u vode}ima u dr`avi. Zahvaqujemo se Izvr{nom ve}u i Pokrajinskom sekretarijatu za sport na podr{ci i pomo}i oko organizacije finalnog tu-

Foto: F. Baki}

nira. Imamo jo{ dosta planova u kojima o~ekujemo va{u punu podr{ku - istakao je Miji}. Predsedniku IV AP Vojvodine dr Pajti}u generalni direktor je uru~io dres s brojem 1 i s wegovim prezimenom, zlatnu medaqu osvojenu u Kupu Srbije i promo disk na kojem je nedavno snimqen spot za pesmu „Hej hej Vojvodino“. M. Risti}

PLEJ-OF

Spartak ili Vojvodina Danas po~iwe finalna serija plej-ofa u hokeju na ledu. U finalu, koje je ujedno i borba za titulu pobednika Kupa, sastaju se Spartak i Vojvodina, a ko prvi do|e do dve pobede igra}e s Partizanom u superfinalu. - Dobro smo se spremili za utakmicu sa Vojvodinom. Moramo po~eti seriju pobedom u Subotici, jer se naredna dva me~a igraju u Novom Sadu. Bez pobede na na{em ledu se te{ko moèmo nadati tituli. U dosada{wim susretima je Vojvodina pobe|ivala, ali se jasno vidi progresija u na{oj igri. Svaki me~ su nas sve teè dobijali, a mi smo delovali sve boqe. Posle poznatih i redovnih problema sa ledom po~eli smo sa pripremama znatno kasnije nego Vojvodina. Ipak, uspeli smo da u|emo u dobru formu, dobili smo Crvenu zvezdu u Beogradu, pre neki dan i Segedin 5:3 u prijateqskom me~u i u dobrom raspoloèwu ~ekamo susret a Novosa|anima – kaè Uro{ Brestovac, trenerigra~ Spartaka. Me~ u Subotici po~iwe u 20 sati. N. S.

Trio u Dohi Na Svetskom atletskom prvenstvu u dvorani, koje se odr`ava od 12. do 14. marta u Dohi, Srbiju }e predstavqati Tatjana Miti} (60 metara), Asmir Kola{inac (kugla) i Goran Nava (1.500 metara). Normu je ostvarila i Biqana Topi} u troskoku, ali je zbog povrede le|a odustala od takmi~ewa.

subota6.mart2010.

VOJVODINA I PKB DELE MEGDAN U NOVOM SADU (18)

Pobeda kao imperativ

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar ove godine dobro guraju na dva fronta. U nastavku nacionalnog {ampionata ne znaju za poraz, a u Kupu Srbije dogurali su do ~etvrtine finala. Jedan od kreatora igre novosadskog superliga{a Nikola Radakovi} smatra da je to polsedica i plod vremena provedenog zajedno, kao i odli~no odra|enih priprema. - Jo{ od po~etka sezone znali smo da posedujemo kvalitet za visoke domete, samo je bilo pitawe kada }e to da do|e do izraàja i kada }e se kocke sloìti - smatra Radakovi}. U goste vam dolazi nezgodan sastav PKB-a? - U potpunosti se slaèm s tom konstatacijom. Beogra|ani su vi{e puta pokazali da su neNikola Radakovi} zgodna i nepredvidiva ekipa i da se mora maksimalno ovom me~u. Moramo da zbijemo respektovati. Od prvog do 60. redove i onda ne bi trebali da minuta igraju istim tempom, mestrahujemo za kona~an ishod. qu i zato, ko god ih potceni, moUprkos svemu, da li zadràè da se na|e u velikim problevate ulogu favorita? mima. - Ne beìmo od uloge favoriDa li ste spremni da nastavita. Imamo ve}i broj kvalitette pobedonosni niz? nih igra~a koji su spremni da - Imamo kadrovskih probleispune sve zahteve - kategorima. Milo{ Bari{i} sigurno ~an je Nikola Radakovi}. ne}e biti u sastavu, dok je naUtakmica Vojvodina @elestup Du{ana Todorovi}a pod zni~ar - Smederevo igra se daznakom pitawa. I pored toga nas u 18 ~asova u maloj sali o~ekujem pozitivan ishod u SPC Vojvodina. J. Gali}

KA]ANI DO^EKUJU SMEDEREVCE (19)

Strpqewem do bodova

Rukometa{i Jugovi} Unimeta priredili su jedno od najprijatnijih iznena|ewa u nacionalnom Kupu izbaciv{i ekipu beogradskog Partizana. Na krilima mladosti Ka}ani su obezbedili prolaz me|u osam ekipa, a ve} danas okre}u se doma}em {ampionatu, gde do~ekuju ekipu Smedereva. - U ovom me~u moramo imati isti pristup kao protiv Partizana, da igramo borbeno, da budemo slo`ni i kolektivno jaki, da strpqivo gradimo napad, a ne da `urimo i srqamo.

To je pravi recept za Smederevce. Desni bek Ka}ana podse}a da je Maksi} jedan od najboqih igra~a u Srbiji i da se oko wega sve vrti. - Na{a mladost i brzina, uz dobru igru u odbrani, u ~emu smo mo`da najboqi u Srbiji, mogli bi da budu na{i glavni aduti za pobedu. O~ekujem da }emo nastaviti s dobrim partijama - predvi|awa su Qubomira Jo{i}a. Utakmica Jugovi} Unimet Smederevo igra se ve~eras u 19 ~asova u Hramu. J. G.

Apel veterana Sekcija veterana Rukometnog kluba Vojvodina @elezni~ar u svom saop{tewu dostavqenom medijima isti~u da je u posledwe dve decenije samo jednom je klub bio u teòj situaciji i to pre pet godina kada je ostao bez igra~a (ostalo samo {est igra~a) i uprave. A sada je, posle de{avawa sa Crvenom zvezdom i izre~enih mera od strane direktora Superlige Vojislava Andri}a, situacija takva da su ozbiqno uzdrmane sve strukture zbog toga {to se klub na{ao na udaru rukometnih qudi, da se pri tom ne znaju ni razlozi ni motivi, a ni {ta je krajwi ciq, sem ako nije da se uru{i klub sa rukometne mape grada i rukometne Srbije. U èqi da daju svoj doprinos veterani }e organizovano do}i na utakmicu s PKB-om, a pozivaju i ostale navija~e Vojvodine, kao i publiku koja voli rukomet kako bi pomogli Vo{i da istraje, opstane i ispuni zacrtane takmi~arske ciqeve. A pri tome da pokaè celoj Srbiji {ta su Vojvodinini navija~i u sportskoj javnosti Srbije u smislu dostojanstva i sportskog pona{awa, kako ne bi ostala mrqa na novosadskoj publici. Igra~i i stru~ni {tab su ispunili do sada zacrtane takmi~arske ciqeve i sada kada ne zavise od nikoga drugog veterani èle da im na ovaj na~in pomognu, a neophodna je pomo} i svih deklarisanih navija~a, kao i rukometnih zaJ. G. qubqenika.

Ostavka Bo{kovi}a Nakon poraza od rukometa{a Jugovi}a u osmini finala Kupa Srbije, trener Partizan DO Sa{a Bo{kovi} (47) podneo je ostavku na mesto {efa stru~nog {taba. Na ovaj potez se odlu~io, jer smatra da }e na taj na~in pomo}i klubu da prevazi|e krizu u kojoj se na{ao nakon ispadawa iz trke za titulu i {anse za osvajawe nacionalnog Kupa. Bo{kovi} je na klupu Partizan DO do{ao po~etkom 2008. godine. Podizao je pobedni~ki pehar u tri takmi~ewa Kupu Srbije 2008. godine, Superligi i Superkupu 2009. godine. Ekipu }e do kraja sezone voditi Bo{kovi}ev pomo}nik, dugogodi{wi trener mla|ih kategorija u Partizanu, Aleksandar Brkovi} (28).

UPRAVNI ODBOR RSS @REB ^ETVRTFINALNIH PAROVA KUPA SRBIJE

Jugovi} na Zvezdu, Vo{a na Kolubaru

U ~etvrtfinalu Kupa Srbije u konkurenciji mu{karaca najte`e rivale izvukli su Vojvodina @elezni~ar i Jugovi} Unimet. Naime, Novosa|ani }e do~ekati pro{logodi{weg osvaja~a Kupa Kolubaru iz Lazarevca, a Ka}ani }e ugostiti Crvenu zvezdu. Dinamo }e biti doma}in Priboju, a Naisus kragujeva~kom Radni~kom. Me~evi ~etvrtfinala na programu su 7. aprila, a finalni turnir odr`a}e se u Smederevu. Kod dama ve} u ~etvrtfinalu snege }e odmeriti Kwaz Milo{ i Naisa, odnosno Crvena zvezda i Kikinda, a preostali parovi su Jugopetrol Radni~ki - Zaje~ar i Vrwa~ka Bawa - Cepelin. Utakmice }e se igrati 21. aprila, a doma}in zavr{nog turnira je Zaje~ar. J. G.

Nikoli} pozvan u selekciju sveta Srpski rukometa{ Ratko Nikoli} pozvan je u reprezentaciju sveta, koja }e odigrati prijateqski me~ sa zvezdama nema~ke lige u ~ast preminulom Olegu Velikom. Nikoli} }e se tako na}i rame uz rame sa Karabati}em, Bali}em i ostalim svetskim zvezdama. Doskora{wi kapiten reprezentacije Srbije trenutno nastupa za ekipu Navara, gde igra na poziciji pivota. Utakmica u ~ast Olegu Velikom bi}e odigrana 26. jula u Manhajmu, posledwem gradu u kojem je ovaj rukometa{ `iveo.

Ratko Nikoli}

Selektor za 10 dana

Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije novog selektora treba da dobije za deset dana. Takva odluka done{ena je ju~e na sednici Upravnog odbora. Trenutno jedini kandidat za ovu funkciju je Qubomir Obradovi}. Sa nekada{wim trenerom Crvene zvezde i Partizana u narednih deset dana razgovor treba da obavi tro~lana komisija u sastavu Velimir Marjanovi}, Boìdar \urkovi} i Branko Garda{evi}. Nakon toga bi}e poznato da li }e iskusni stru~wak koji trenutno radi u Portugalu, preuzeti orlove. U stru~nom savetu su insistirali da budu}i selektor mora biti apsolutno posve}en radu sa reprezentacijom {to zna~i da ne moè imati anga`man u nekom klubu. Po{to na{em dràvnom timu predstoje kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u junu neophodno je da se posao sa izborom zavr{i do sredine marta. Kada su u pitawu izbori trenera za mla|e kategorije sve je pro{lo o~ekivano, po{to su predloèni kandidati jednoglasno izabrani, tako da }e juniore voditi Igor Butulija, kadete Slobodan Jokanovi}, a pionire Aleksandar Savi}. S. Anti}

SVET

subota6.mart2010.

DNEVNIK U NEDEQU DRUGI PARLAMENTARNI IZBORI OD PADA RE@IMA SADAMA HUSEINA 2003. GODINE

RUSIJA I UKRAJINA

U dijaspori oko dva miliona Ira~ana

Medvedev i Janukovi~ dogovorili saradwu MOSKVA: Predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovi~, dogovorili su se da razvijaju ekonomsku i investicionu saradwu dve zemqe i u zajedni~koj izjavi posle ju~era{weg susreta u Moskvi naveli da }e Ukrajina i Rusija odnose graditi na ravnopravnoj i uzajamno korisnoj osnovi, u duhu prijateqstva, dobrosusedstva i strate{kog partnerstva. Na zajedni~koj konferenciji za novinare posle razgovora tokom prve posete Janukovi~a Moskvi od preuzimawa du`nosti, Medvedev se zalo`io za reanimaciju i aktivirawe rusko-ukrajinske saradwe, is-

ti~u}i da je za Rusiju Ukrajina i daqe dobar prijateq i najva`niji partner na prostoru Zajednice Nezavisnih Dr`ava. Ruski predsednik je izrazio zainteresovanost Moskve da se ukrajinska privreda razvija i da bude o~uvana politi~ka stabilnost i naglasio da je Rusija spremna da podr`ava ukrajinske interese na me|unarodnoj sceni. Medvedev je za ishod predsedni~kih izbora u Ukrajini - na kojima je pobedio Janukovi~, rekao da je "nesumwivo pozitivan signal" za razvoj bilateralnih odnosa. Medvedev je ponovio da su posledwih godina odnosi izme|u dve zemqe "ne samo stagnirali, nego i nazadova-

li". Govore}i o saradwi u oblasti gasa, Medvedev je rekao da ona treba da se zasniva na tr`i{nim principima uz striktno po{tovawe postoje}ih sporazuma i ugovora. Ruski predsednik je naveo da je zna~ajna pa`wa bila posve}ena saradwi u modernizaciji gasnog distributivnog sistema Ukrajine. To }e omogu}iti da se osigura nesmetana isporuka ruskog gasa evropskim potro{a~ima", rekao je Medvedev, izra`avaju}i uverewe da je ostvarivawe velikih energetskih i infrastrukturnih projekata na teritoriji Ukrajine u zajedni~kom interesu. (Tanjug)

DAMASK, BAGDAD: Ira~ani koji ìve u inostranstvu po~eli su ju~e glasawe u okviru ira~kih parlamentarnih izbora, koji }e biti odràni u nedequ.Stotine Ira~ana stoji u redu ispred glasa~kih mesta u Siriji, zemqi u kojoj ìvi najve}i broj stanovnika Iraka u dijaspori. Agencija UN za izbeglice procewuje da je od po~etka ameri~ke invazije na Irak 2003, oko dva miliona Ira~ana napustilo svoju domovinu. Ira~ani glasaju i u SAD, Kanadi, Australiji, Austriji, [vedskoj, Nema~koj, Britaniji, Danskoj, Holandiji,

IZRAEL

ODBOR ZA SPOQNE POSLOVE AMERI^KOG KONGRESA USVOJIO REZOLUCIJU

Turska po~inila genocid nad Jermenima VA[INGTON: Odbor za spoqne poslove ameri~kog Kongresa usvojio je neobavezuju}u rezoluciju, u kojoj se stradawe Jermena u Prvom svetskom ratu u Otomanskom carstvu, ozna~ava kao genocid. Rezolucija }e biti predata na glasawe Predstavni~kom domu Kongresa. Turska je momentalno pozvala na konsultacije svog ambasadora u Va{ingtonu, Namika Tana. "Ni{ta ne opravdava Tursku da zatvara o~i pred stvarno{}u jermenskog genocida", ka`e Hauard L. Berman, predsedavaju}i Odbora za spoqne poslove Kongresa SAD. Den Barton, republikanski kongresmen iz Indijane smatra da "ovo ne}e pomo}i razumevawu Amerike i Turske, i da }e ugroziti odnose". "Na{ ciq je da napredujemo u pitawu koje je posledwih stotinu godina delilo dve dr`ave. Predsednik Obama veruje da }e usvajawe protokola u turskom parlamentu, normalizaciju u~initi znatno lak{om", rekao je Robert Gibs, portparol Bele ku}e. Turska je, kao kqu~ni ameri~ki saveznik na Bliskom istoku i u Avganistanu, ranije upozorila

da bi usvajawe rezolucije ugrozilo saradwu sa Sjediwenim Dr`avama i pregovore o pomirewu i

otvarawu granice sa Jermenijom. Tajip Erdogan, premijer Turske, ozbiqno je zabrinut da }e rezolu-

cija na{koditi odnosima Turske i SAD. "Osu|ujemo rezoluciju koja optu`uje tursku naciju za zlo~in koji nije po~inila. Na{ ambasador u Va{ingtonu je pozvan da se vrati u Ankaru na konsultacije", naveo je Erdogan u saop{tewu, objavqenom na sajtu wegove kancelarije, prenele su agencije. Istovremeno, Jerevan je istakao da izuzetno po{tuje odluku Komiteta ameri~kog Kongresa za spoqna pitawa, ocewuju}i da rezolucija predstavqa podsticaj za unapre|ewe qudskih prava. Posle gotovo vekovnog neprijateqstva, Ankara i Jerevan potpisali su pro{le godine protokol o normalizaciji odnosa koji jo{ nije ratifikovan. Me|utim, grupe Amerikanaca jermenskog porekla, ve} decenijama tra`e od Kongresa da turski masakr nad milion i po wihovih sunarodnika 1915. godine, u vreme raspada Otomanskog carstva, zvani~no defini{e kao genocid.

Balti~ki led zarobio 50 brodova STOKHOLM: ^etiri broda koja je ju~e blokirao led u Balti~kom moru nedaleko od {vedske isto~ne obale uspela su da se oslobode, ali led spre~ava prolaz oko 50 brodova. [vedske pomorske vlasti su saop{tile da je putni~ki brod sa oko 1.000 putnika i ~lanova posade oslobo|en iz zale|enih voda, a dva trajekta su plovidbu uspela da nastave ju~e.

Mnogi brodovi stoje u vodama izme|u Stokholma i ostrva Oland, koja se nalaze na ulazu u Botnijski zaliv, na severu Baltika, dok su drugi brodovi blokirani u samom zalivu. I [vedska i Finska su u zale|ene vode poslale ledolomce. "Led obi~no ne predstavqa problem za trgova~ke brodove, ali je sada problem u tome {to duva jak

Iranu, Ujediwenim Arapskim Emiratima, Egiptu, Jordanu, Libanu i Turskoj. Glasawe za Ira~ane koji `ive u dijaspori traja}e tri dana. U Iraku je ju~e po~elo prevreme-

no glasawe za vi{e od 800.000 bira~a u bolnicama i zatvorima, dok su vojnici i policajci glasali na regularnim birali{tima. Ukupno 19,8 miliona Ira~ana pozvano je u nedequ da iza|e na birali{ta. Ovo su drugi parlamentarni izbori od pada re`ima Sadama Huseina 2003. godine. Na izborima ima 6.218 kandidata od kojih je 1.801 `ena. Mnogi smatraju da }e ti izbori biti test za sposobnost ira~kih vlasti da same osiguraju bezbednost i sprovedu miran prenos vlasti posle vi{e godina rata i nasiqa. (Beta)

vetar brzinom od oko 20 metara u sekundi, {to zna~i da se led brzo kre}e", izjavio je za {vedski radio Jonas Lindval, kontrolor jedinice ledolomaca pri {vedskoj pomorskoj slu`bi. Ovo je u posledwih 15 godina najve}e zabele`eno zamrzavawe balti~kih voda, ali se o~ekuje da }e se vremenski uslovi poboq{ati.

Sukobi na svetom mestu JERUSALIM: Sukobi muslimanskih vernika i izraelske policije izbili su ju~e u Jerusalimu na mestu svetom i Jevrejima i muslimanima, a na obe strane lak{e je povre|eno 28 qudi. Na palestinskoj strani prijavqeno je 13 povre|enih, od ~ega je jedna `ena te`e, dok je na izraelskoj strani lak{e povre|eno 15 policajaca, saop{tile su bolni~ke vlasti. Do

sukoba je do{lo posle propovedi u xamiji posve}ene nedavnoj odluci izraelskih vlasti da svetili{ta na Zapadnoj obali stavi na svoju listu kulturnog nasle|a. Vernici koji su posle molitve petkom izlazili iz xamije Al Aksa bacali su kamenice na policajce i Jevreje koji su se molili ispred Zida pla~a, saop{tila je izraelska policija. (Beta-AP)

POQSKA

Ublaèn zakon o pu{ewu VAR[AVA: Sejm poqskog parlamenta usvojio je znatno ublaèni zakon o pu{ewu od onog ranije predloènog, koji umesto potpune zabrane pu{ewa na javnim mestima predvi|a pu{ionice i tamo gde ih nije bilo - u bolnicama i osnovnim i sredwim {kolama. Poslanici su glasaju}i o zakonu uvaìli argumente Saveza poq-

skih poslodavaca koji su izra~unali da bi potpuna zabrana pu{ewa u Poqskoj zna~ila gubitak oko 40.000 radnih mesta. Pristalice potpune zabrane pu{ewa ironi~no bez uspeha zahtevale na sednici da im vlada doka`e da 40.000 zaposlenih u Poqskoj samo opslu`uje pepeqare. (Beta)

^ILE

Tri nova zemqotresa KONSEPSION: Tri zemqotresa potresla su ju~e ujutro ponovo ^ile u razmaku od nekoliko sati, od kojih je najsna`niji bio ja~ine 6,8 stepeni Rihtera, {to je izazvalo paniku me|u lokalnim stanovni{tvom, javqaju agencije. Epicentri zemqotresa

bili su u okolini drugog po veli~ini ~ileanskog grada Konsepsiona, koji je u subotu pogodio sna`an zemqotres ja~ine 8,8 stepeni Rihtera. U tom potresu stradalo je vi{e od 800 qudi i pri~iwena je velika materijalna {teta. (Beta)

PAKISTAN

U napadu troje mrtvih ISLAMABAD: U samoubila~kom napadu na severozapadu Pakistana ju~e je ubijeno troje, a raweno 11 qudi, saop{tila je policija. Kako je naveo {ef oblasne policije, na meti napada~a su bili {iitski muslimani nedaleko od ben-

zinske pumpe u gradu Hangu. Svi povre|eni sme{teni su u obli`wu bolnicu. U severozapadnom Pakistanu su ~esti samoubila~ki napadi, kao i sekta{ko nasiqe sunitskih muslimana protiv mawinskih {iita. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GORDON BRAUN Britanski premijer Gordon Braun odgovara}e na pitawa komisije koja istra`uje okolnosti pod kojima se Britanija ukqu~ila u rat u Iraku u vreme kad je Braun bio ministar finansija i odobrio buxet za vojsku. Porodice nekih vojnika koji su poginuli tvrde da bi wihovi ro|aci danas bili `ivi da im je vlada nabavila kvalitetnije pancire i oklopna vozila.

YEJMS KAMERON Sineasta Xejms Kameron rekao je da nije obave{ten o povla~ewu ske~a na ra~un wegovog filma "Avatar", koji je trebalo da izvedu Sa{a Baron Koen i Ben Stiler na predstoje}oj dodeli Oskara. "Ne znam ni{ta o tome. Nisam producent sve~anosti. Ukoliko `ele da se {ale na ra~un 'Avatara', meni ne smeta", rekao je rediteq sajtu I, a prenosi ~asopis "OK".

ZBOG VELIKIH GUBITAKA I PADA TIRA@A

Ruski biznismen kupio „Indipendent”za funtu LONDON: Ruski biznismen Aleksandar Lebedev postao je vlasnik britanskog dnevnika "Indipendent" i nedeqnika "Indipendent on sandej". Kupoprodajni ugovor sklopqen je u ~etvrtak uve~e. Lebedev je platio simboli~nu cenu od jedne funte zbog visokih gubitaka kompanije. Lebedeva je primio i britanski premijer Gordon Braun, ko-

Tira` lista sa 400.000 u 1989. godini pao na dana{we 92.000

NAOMI KEMBEL Voza~ Naomi Kembel, Miodrag Mejdina, pokajao se {to je zvao policiju i optu`io manekenku da ga je udarila. Naomi ga je navodno udarila zato {to je odbio da odgovori na pitawe da li je wen de~ko, ruski milijarder Vladislav Dorowin, vara." „Veoma sam se mnogo trudila da ispravim ranije gre{ke i ne}u dozvoliti da budem talac sopstvene pro{losti", izjavila je Naomi (39).

ji je `eleo da se li~no upozna sa novim vlasnikom dva britanska lista. Zbog vi{e poslovnih neuspeha, tira` lista je sa 400.000 u 1989. godini pao na dana{wih 92.000. Novi vlasnik, koji ve} poseduje britanski dnevnik "Ivning standard", planira da investira nekoliko miliona funti u dva izdawa "Indipendeta".

Aleksandar Lebedev novi vlasnik dva izdawa „Indipendenta”

BALKAN

DNEVNIK

DIPLOMATIJA U RAZRE[EWU GR^KE KRIZE

Junker: Plan pomo}i nije neophodan LUKSEMBURG: Plan finansijske pomo}i Gr~koj nije neophodan, izjavio je ju~e u Luksemburgu predsedavaju}i Saveta ministara finansija evrozone @an-Klod Junker posle sastanka sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom. „Spremni smo da preduzmemo zajedni~ke i odlu~ne mere ako to bude neophodno, ali ne verujem da }e to biti potrebno“, rekao je Junker na konferenciji za novinare u Luksemburgu. On je ocenio da su mere za izlazak iz krize koje je pre dva dana najavlila gr~ka vlada „sna`ne“ i da obaveze koje je Atina preuzela jasno otvaraju put za izlaz iz situacije u kojoj se zemqa nalazi. „Ne èlim da govorim o tehni~kim detaqima... ali, kao predsednik Evrogrupe, iskqu~io bih mogu}nost zna~ajnijeg angaòvawa MMF-a“ u pruàwu pomo}i Gr~koj, osim tehni~ke pomo}i koja je ve} ponu|ena, kazao je Junker. Gr~ki premijer sastao se ju~e sa Junkerom, a krajem dana trebalo je da se sastane i sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel. Papandreu je ranije u izjavi za dnevni list „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da }e od nema~ke kancelarke traìti „podr{ku“, a ne novac. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu ne èli novac ostalih dràva Evropske unije da bi re{io du`ni~ku krizu svoje zemqe, objavili su nema~ki mediji. „Izrazi}u se apsolutno jasno: Gr~ka ne èli od nema~kih poreskih obveznika ni cent“, izja-

Jorgos Papandreu

vio je Papandreu u pismenom saop{tewu datom nema~koj novinskoj agenciji DPA, pred posetu Berlinu. „Traìmo politi~ku podr{ku, ne finansijsku“, dodao je gr~ki premijer. Gr~ki premijer je, prema pisawu nema~kih medija, pozvao na poo{travawe regulacije finansijskih trì{ta, koja bi evropsku monetarnu uniju trebalo da za{titi od {pekulanata. Papandreu je upozorio da evro ugroàvaju ogromne {pekulacije na finansijskim trì{tima i dodao da je Gr~ka, bar za sada, posledwa `rtva neregulisanih trì{ta. „Dok se od gr~kih penzionera i dràvnih slu`benika zahteva drasti~na {tedwa, {pekulanti na ra~un Gr~ke svaki dan zara|uju milijarde“, upozorio je Papandreu.

On smatra da Gr~ka mora da dobije mogu}nost da pozajmquje uz takve kamatne stope koje se mogu otplatiti. „Ina~e, bi}e te{ko sprovesti na{e mere {tedwe“, naglasio je Papandreu, ukazuju}i da su kamate koje danas mora da plati Gr~ka gotovo dvostruko ve}e u pore|ewu sa Nema~kom, ili drugim zemqama Unije. „Ako Evropa pomogne Gr~koj, i evropska privreda }e se br`e oporaviti“, tvrdi Papandreu, prenosi DPA. Vlada premijera Papandreua je u sredu usvojila dodatne mere {tedwe u vrednosti od 4,8 milijardi evra. EU je pozdravila taj, tre}i po redu, paket mera u isto toliko meseci i istakla da Atina mo`e da ra~una na solidarnost Evrope. (Beta-Tanjug)

CRNA GORA

Rak~evi}: Neodlu~na dràva ne moè protiv kriminala PODGORICA: Crna Gora se, jer je „neodlu~na i neorganizovana dràva“, ne moè suprotstaviti organizovanom kriminalu, oceweno je danas u Podgorici na okruglom stolu posve}enom borbi protiv kriminala. Debata je odràna u organizaciji pokreta „Forum 2010“. Koordinator tog pokreta @arko Rak~evi} upozorio je da bi organizovani kriminal mogao da „ugrozi i same temeqe crnogorske dràve“, ako se u borbi protiv te opasnosti ne pokaè politicka voqa. Rak~evi}, koji je ranije bio ministar u Vladi Crne Gore, pozvao je dràvne organe zemqe da oduzmu imovinu pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa, oceniv{i da je to „najefikasniji na~in“ za borbu u toj oblasti. Po wegovim re~ima, „uspon“ organizovanog kriminala, „uz visok stepen tolerancije, pa ~ak i sau~esni{tva dela (crnogorske) vlasti“, traje skoro

dve decenije. „Tokom godina, deo tih aktivnosti je postao na{a svakodnevica i tretiran je kao normalna pojava“, rekao je Rak~evi}. On je ocenio da posebnu opasnost predstavqa umawivawe zna~aja i „relativizovawe organizovanog kriminala“. Kako je rekao, „po~etak organizovanog kriminala u Crnoj Gori“, u vreme me|unarodnih sankcija, kada su krijuma~ereni nafta, duvan, automobili i deficitarne robe, „odvijao se uz pokroviteqstvo dr`ave, i kao takav, nije ni suzbijan“, niti su krijum~ari bili krivi~no goweni. Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Milan Popovi} je kazao da „postoje indicije“ da je sama vlast sau~esnik organizovanog kriminala. On je ocenio da je organizovani kriminal u Crnoj Gori „toliko uzeo maha“ da se to mo`e uporediti sa ratnim zlo~inima.

Medojevi}: Stawe se iz dana u dan pogor{ava PODGORICA: Predsednik opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Neboj{a Medojevi} ocenio je u Va{ingtonu da se „stawe u Crnoj Gori iz dana u dan pogor{ava“, {to „budi ozbiqne strahove od mogu}eg haoti~nog raspleta, i zato je potrebno hitno reagovati“, preneo je re~i Medojevi}a podgori~ki list „Dan“. Medojevi} ve} nekoliko dana boravi u poseti SAD, zajedno sa biv{im {efom Trgovinske misije Crne Gore u Va{ingtonu Ratkom Kne`evi}em. Wih dvojica, kako je ranije saop{te-

no, zastupaju demokratsku opoziciju u Crnoj Gori. Lider PzP ju~e je, kako je preneseno, razgovarao sa direktorom Biroa Stejt departmenta za ju`nu Evropu, Xejsonom Hajlandom i slu`benikom u Stejt departmentu za Crnu Goru Roksanom Hog, kojima je izlo`io plan o promenama vlasti u Crnoj Gori. Prema tom planu, „preduslov demokratske obnove dru{tva je hitno uklawawe kriminalnog ~vora“ koji, kako je Medojevi} objasnio, predstavqa predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi}.

Crnogorski vojnici u Avganistanu PODGORICA: Predstavnici Nema~ke i Crne Gore potpisali su ju~e u Berlinu tehni~ki sporazum koji omogu}ava slawe crnogorskih vojnika u Avganistan. Re~ je o trilateranom sporazumu izme|u Nema~ke, Crne Gore i Ma|arske, koji se odnosi na tehni~ka pitawa i podr{ku prilikom u~e{}a crnogorskih vojnika u okviru misije Me|unarodne snage za bezbedonosnu pomo} (ISAF) u Avganistanu, saop{tilo je crnogor-

sko ministarstvo odbrane. Crnogorski vojnici u Avganistanu }e biti u sastavu regionalne komande Sever, koju dominantno pokriva Nema~ka, a bi}e anga`ovani i u sastavu ma|arske ~ete, na obezbe|ivawu baze Pol-e-Homri. Crnogorski tim u Avganistanu ~ini}e pe{adijski vod od 25 vojnika, dva oficira u regionalnoj komandi, jedan oficir logistike i tro~lani medicinski tim. (Beta)

subota6.mart2010.

RUMUNIJA

Basesku: Predstoje pregovori o antiraketnom {titu BUKURE[T: Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je ju~e da predstoje pregovori sa SAD oko instalirawa antiraketnog {tita na rumunskoj teritoriji. Basesku je naglasio da je sistem koje bi ~inile tri baterije, svaka sa osam raketa „SM 3“, „defenzivan sistemu, a ne ofanzivan“. On je naveo da postavqawe „zna~ajne strukture antiraketnog {tita“ garantuje za{titu rumunske teritorije i rekao da je to rezultat „partnerstva Rumunije i SAD“ i poverewa u Rumuniju i u wenu vojsku. Va{ington je pozvao 4. februara Rumuniju da u~estvuje u ameri~kom sistem antiraketne odbrane. Istog dana je Basesku sazvao Vrhovni savet za odbranu koji je odobrio u~e{}e Rumunije u tom sistemu, a kona~nu odluku treba da donese rumunski parlament. Govo-

re}i o aktivnosti rumunske vojske u pro{loj godini, Basesku je naveo }e Rumunija ove godine uputiti dodatne vojnike u Avganistan jer je „kqu~no da NATO pobedi u Avganistanu“. Rumunski predsednik je rekao da do sada „NATO nije raspolagao s dovoqno vojnih snaga da bi pobedio u ratu u Avganistanu, pa je zbog toga vitalno da se pove}a broj vojnika“. Basesku je naglasio da su dodatne vojne snage u Avganistanu neophodne ne samo za pobedu u toj zemqi, „ve} i za osigurawe solidnosti i vitalnosti NATOa“ jer bi neuspeh u tom ratu mogao negativno da uti~e na kredibilitet Alijanse. Dodao je da je „Rumunija odlu~ila da pove}a broj vojnika u Avganistanu, kao u~esnik u zajedni~kom naporu da se dobije rat u Avganistanu za dve-tri godi-

Trajan Basesku

ne, kako ta zemqa vi{e ne bi bila izvor {irewa terorizma u civilizovanom svetu“. Rumunija trenutno ima 1.035 vojnika u Avganistanu, a ove godine namerava da pove}a taj broj sa jo{ 600 ili 800, {to zavisi od odluke u parlamentu. (Beta)

Barozo pozvao susede da pomognu oko Bosne BRISEL: Predsednik Evropforme, posebno u oblasti pravoske komisije @oze Manuel Barozo su|a, mawinskih prava i saradwe pozvao je ju~e susede Bosne i Heresa Ha{kim tribunalom, kao i iscegovine (BiH) da pomognu da se puwavawu ekonomskih standarda. ublaì napetost i stabilizuje siDodao je da je Hrvatska privrèna tuacija u toj zemqi. „Na{ zajedsaradwi sa svim susedima i da }e ni~ki interes je da BiH bude staveoma brzo uslediti va`ni korabilna“, rekao je Barozo posle suci u toj saradwi, kao {to je sastasreta sa predsednikom Hrvatske nak premijera Hrvatske i SloveIvom Josipovi}em u Briselu. nije i predsednika Srbije u Ptuju. Predsednik Evropske komisije Josipovi} je ocenio da sve zeje pohvalio napredak koji je Hrmqe regiona imaju veliki interes vatska postigla u procesu evropda pomognu stabilizaciji situaske integracije i ponovio da EU u cije u BiH i wenog puta ka EU i potpunostipodràva tu zemqi na @oze Manuel Barozo ponovio da nema re{ewa za BiH putu do punopravnog ~lanstva. Barozo je rekao da bez sagalsnosti sva tri naroda. „Istorija nas u~i Hrvatska moè brzo zakqu~iti pristupne pregovoda su dobri odnosi sa susedima bitni za hrvatsku re sa EU, ali da je to veoma zahtevan ciq. „Hrvatstabilnost, sigurnost, ekonomiju i op{ti razvoj“ ska je ostvarila ogroman napredak, ali treba da iskazao je Josipovi} navode}i kao principe dobrosupuni jo{ neke uslove“, dodao je. sedske saradwe „po{tovawe, neme{awe u unutraJosipovi} je kazao da }e Hrvatska u~initi sve {we stvari ali i spremnost da se otvoreno i iskre{to moè da ispuni potrebne uslove i okon~a reno razgovara o svim pitawima“.

BUGARSKA

Zapleweno 73 kilograma heroina SOFIJA: Bugraska policija zaplenila je 73 kilograma heroina i uhapsila pet ~lanova jedne organizovane kriminalne grupe, prenela je danas agencija Novinite. Policija iz grada Stara Zagora na jugoistoku Bugarske i Jedinica za borbu protiv organizova-

nog kriminala (GDBOP) no}as su u centralnoj Bugarskoj izvele specijalnu operaciju koja je usledila posle nekoliko meseci pra}ewa osumwi~enih. U automobilu jednog od osumwi~enih je posle hap{ewa na|eno 117 paketa heroina, a kod dru-

ge dvojice, uhap{enih oko pola sata kasnije, na|eno je jo{ 29 paketa te droge. Ukupno je zapleweno 73 kilograma heroina, koji je, prema GDBOP-u, bio namewen Zapadnoj Evropi. Uhap{ena su jo{ dvojica qudi osumwi~eni za sau~esni{tvo.

OGLASI z ^ITUQE

subota6.mart2010.

PRODAJEM stan 92m2, na Somborskom bulevaru. Cena 95.000 evra. Telefon 063/82-19683. 100353 INVESTITOR hitno prodaje stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46. 100393

BEGE^, 750m2 plac, na kraju Radni~ke ulice. Sva infrastruktura, bez tere}ewa. Telefon 895-634, Mob. tel 062/8-231-631. 100395 BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 100300 PRODAJEM plac u Sr. Karlovcima, 685 m2 dozvoqena gradwa, naseqe, Rovine, kompletna infrastruktura. Telefon 062/891-9950. 100435 KLISA, nova okretnica, 2 placa moè pojedin~no, Rumenka: ku}a sa lokalom+2 stana i garaà, povoqno. Telefon 6621-797, 064/502-5379. 100782 ÊNEJ: 8 jutara u komadu, gas, struja, prva klasa, 30.000m, me|unarodni put, front 65m i 18.000m. Telefoni: 064/502-5379, 063/598-463, 6618-184. 100783

DNEVNIK PRODAJEM sliku Emerika Feje{a „Novi Sad“. Telefon 063/304-417. 100359 PRODAJEM koke nosiqe, stare deset ipo meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 100448

ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274. 100274 PRODAJEM arpaxik, holandski ùti, veoma lep. Ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714374, 064/158-4008. 100185 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 100358 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 100564 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96082

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Margiti Pete Porodica Sen.

100861

Pete Margita Posledwi pozdrav dragoj drugarici od wene drugarice Marije sa porodicom.

100887

Posledwi pozdrav Rozikinoj mami

DVOGODI[WI POMEN

ZLATARA u radu, 70m2, centarpe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/502-5379, 063/598463. 100780

INVESTITOR hitno prodaje poslovni prostor od 17m2, u {irem centru Novog Sada. Telefon 063/33-23-46. 100391

PRODAJEM jugo zastava koral 1.1 in 55, 2008. godi{te, benzinplin, centralna brava, alarm, povoqno. Telefon 064/888-3014. 100537 PRODAJEM „Jugo 55“ u ispravnom stawu, ofarban, nove gume. Telefon 422-409. 100652 INVESTITOR hitno prodaje stan od 50m2 u prizemqu vile na Tatarskom brdu. Telefon 063/332346. 100396 INVESTITOR hitno prodaje povoqno stanove od 64m2 i 37m2 u Budvi, preko puta Sloveske pla`e. Telefon 063/33-23-46. 100394 INVESTITOR prodaje stanove u izgradwi u Be~i}ima, svih struktura, preko puta Naftagasa. Telefon 063/33-23-46. 100392

MEWAM stan od 92m2, za dva mawa. Telefon 063/82-19-683. 100354

NA NOVOM NASEQU, kod crkve, izdajem lep, dvosoban stan, poluname{ten-name{ten, cena 220/250 evra. Telefon 064/8706-004. 100360 IZDAJEM stan od 35m2 na Bul. oslobo|ewa kod futo{ke pijace. Mo`e za stanovawe ili kancelariju. Telefon 063/522116. 100292

IZDAJEM jednoiposoban renoviran stan, 40m2 kod Merkatora, komplet name{ten sa novim name{tajem, cena 210E. Telefon: 021/544-540 i 063/517290. www.aleks-nekretnine.com 100331 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa. Pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/136-7892. 100775

GOTOVINOM kupujemo stan do 40.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598463. 100776

PRODAJEM stan, Beograd, Slavija, ukwi`en, cg, 83m2, salonski. Telefon 066/514-8399. 100443

VLASNIK prodaje renoviran jednosoban/jednoiposoban stan, 41m2. 2. sprat, terasa, ulica Toze Jovanovi}a 11, Novo naseqe. Telefon 062/8919950. 100746

SAJAM - Nova Detelinara, Mokraw~eva, 51m2, drugi sprat, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/669-546. 100636 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000E gotovinom. Telefon 6618-184, 063/598463. 100778 JEDNOIPOSOBAN sre|en stan od 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, drugi sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon 063/880-70-40. 100534

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100083 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100301 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 100769 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 100770

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 94411

Stevi [ebezu Margiti Pete

od \antar Silvije.

obeleì}emo u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Dve godine kako ìvimo u neverici da nikada vi{e ne}e{ do}i, se}awe i uspomena na tebe ispuwavaju tu tihu prazninu i {utwu. ûvamo te u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju. Supruga Milena, deca Bojana, Biqana i Bojan.

100894

100885

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Mirku Maxaru

Mirku

od porodice Smu|a.

od porodice Peni}.

100892

100891

PETOGODI[WI POMEN

Jadranki Mijatov Se}amo te se svaki dan sa qubavqu i po{tovawem. Porodica Mijatov. 100665

^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 91. godini preminuo na{ brat i stric

subota6.mart2010.

Posledwi pozdrav bratu

Miroslav Radosavqevi}

Branko Smoqko

od: sestara Ane i Marije i zeta Veqka.

Posledwi pozdrav ~ika Branku od Banxijevih drugova: Bobe, Gaje, Qube i Bokija.

Posledwi pozdrav ~ika Branku od Banetovih drugara: \oleta, Qube, Tawe, Bobe, Vlade, Ivane, Igora, Robike, Strahiwe, Neleta, Dovladina, Bojana, Maje, Dela~ke, Zorice i Gaji}ke.

100842

100875

Branetu

major JNA u penziji Sahrana je u subotu 6. marta u 14 ~asova u Velikoj Remeti. Sofija, Jelena, Slavica i Milica.

100873

100890

Posledwi pozdrav na{oj dragoj nikad pre`aqenoj

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Danas, 6. marta 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{eg dragog

Vuka Simin

Pete Margiti Ne mo`emo opisati bol i tugu koji su nas sna{li tvojim iznenadnim odlaskom. Neka te an|eli ~uvaju na tvom ve~nom putu.

ro|. Bani} iz Koviqa

Branetu

Draga bako, hvala za prve nau~ene pesmice, za lepe dane ranog detiwstva provedene sa tobom.

Uspomenu na tebe i qubav ~uva}e tvoja neute{na majka i sestra sa porodicom.

Tvoja unuka Kristina Ko{i} sa porodicom.

100888

100884

Posledwi pozdrav cewenoj i po{tovanoj

Marinka Miji}a

Kojadinu M. Grabe`u

od: sestre Dragice, zeta Mirka i sestri~ine Vesne sa porodicom.

1931 - 2009. Se}awe na tebe nije samo danas ono traje i traja}e zauvek.

Sa tugom i `alo{}u porodica Mi{e Ivkovi}a.

Tvoji: supruga Rosa, sin Zoran, }erka Zora, unuke Dejana i Zorana i mnogobrojna rodbina i kom{ije. 100871

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

100851

100843

Posledwi pozdrav mami

Posledwi pozdrav tetki

Nada Rado{ Pete Margiti

Goranu Milovanovi}u

Margiti

Se}a}emo se svih zajedni~kih dru`ewa. Pamti}emo te po dobroti i velikoj hrabrosti.

od porodica: Buwik i Nikoli}.

od kom{ija: Klipa, Tadi} i ]iri}.

od Vere \uki} sa porodicom.

100876

100880

100857

100860

dragom

Iznenada je preminuo 4. 3. 2010. godine na{ dragi otac i deda

S du`nim po{tovawem porodica Trivi}.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Nadi

Posledwi stricu

pozdrav

Mirku Maxaru od porodice Jovanovi} sa decom.

100881

Iskreno sau~e{}e porodici preminule

Ilone [anta

O`alo{}eni: sin Branislav, supruga Marija Smoqko sa }erkom Zoricom, zetom Stevanom i unukama Vawom i Milom.

100883

od }erke Qiqane Karaxi} sa porodicom.

100858

100859

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka, prabaka i ta{ta

Vuka Simin Smoqko Branku od bratanice Renate i porodice Urbanek.

100844

ro|. Bani} iz Koviqa

Nada Rado{ ro|. ^aki}

Zbogom, voqena majko. Hvala ti na dobroti, nesebi~nosti, roditeqskoj qubavi. Po~ivaj u miru i uspomenama.

Sahrana je danas, 6. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem grobqu (ul. Rade Kondi}a) u Futogu.

Tvoja }erka Qubica, zet To{a i unuk Pe|a Pavlica.

Suprug Du{an, }erke Qiqana i Sne`ana sa porodicama.

100863

100856

100850

Posledwi pozdrav najdra`oj i jedinoj snaji

Posledwi pozdrav dragom bratu

Margita Pete

Pete Margiti

Smoqko Branku

Ekipa Jedinice intenzivne nege Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine.

Volim te. ]erka Sne`ana sa porodicom.

Nadi Rado{

dragom

Branko Smoqko Sahrana je na Tranxamentskom grobqu, danas, 6. 3. 2010. godine, u 13 sati.

Mila moja, `ivela si skromno predana celim bi}em svojoj porodici. Te{ko mi je. Tvoj vedar duh me nosi - izdr`a}u. Po~ivaj u miru.

Brat Vlado sa porodicom Smoqko.

100848

Tebe neka ~uvaju an|eli, a uspomenu na tebe ~uvamo mi.

Mama, oti{la si zauvek... tvoju qubav i dobrotu koju si imala za sve nas ~uva}emo u srcu.

Porodica Sabo.

Tvoj sin \ura, snaja Marta i unuk \ura.

100831

100840

^ITUQE z POMENI

subota6.mart2010.

Draga moja baba

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a supruga, majka i baka

Margita Pete Nada Rado{

Bila si lepa kao vila, ~ista kao rosa, sjajna kao sunce, sna`na kao stena...

Pete Margiti

Neka te an|eli ~uvaju, najmilija majko. proveli smo zajedno 60 godina sre}nog i lepog `ivota, hvala ti na svemu.

Tvoj deda Du{an Rado{.

dragom

Pete Margita

od: tetke Marije sa suprugom Frawom i od wihovih }erki sa porodicama.

Sahrana je danas, 6. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu. Porodica Pete.

Voli te tvoja }erka Rozika. od: porodica Lazi} i Brdari}, prijateqa Pi{te, Rumenog, Pi{te Strugara, Nikole Testera{a, \o{e, Koci}a, Bu|ija, Paji} Nade, Ane, Jove Molera.

100839

100837

100681

7. 3. 2001 - 7. 3. 2010. Puni tuge i bola se opra{tamo od na{eg

100853

100886

Posledwi pozdrav bratu i stricu

Margiti

Posledwi pozdrav dragom

Sini{a \or|evi}

Margita Pete Sa tugom te ispra}aju, i u srcu ~uvaju tvoji najmiliji: }erka Gizela, zet Goran i unuk Luka.

Mi{o moj! Kad bi samo znao â&#x20AC;&#x17E;kako mi nedostaje{, samo ruku da mi da{, kako mi nedostaje{ da li zna{â&#x20AC;&#x17E;? U tuzi i suzama zauvek, tvoja Buca.

Dragi brate, ostaje{ zauvek u na{im srcima i mislima. Tetka Jovanka, sestre Olgica, Dragana i Qiqana sa porodicama. 100838

100826

100836

TU@NO SE]AWE

Voqeni moj tata

POMEN

Mirku

Gorana Milovanovi}a

od: brata Milorada, snaje Jele, sinovice Radmile i sinovca Bore.

Porodica Marjanovi}.

100846

100845

Posledwi pozdrav

Milo{ Stoj{i}

Sini{a \or|evi}

imati tebe za roditeqa bila je velika sre}a i ~ast. Hvala ti za lepa se}awa na vreme provedeno uz tebe.

Dragi moj tata, tobom sam se ponosila, sre}na i bezbri`na bila, a sada?... Stalno si u mojim mislima i snovima.

Vreme prolazi, ali je bol ostao. Iza tebe je ostala velika praznina. Uspomene i se}awe na tebe su ono {to nas podse}a na vedrinu, toplotu i tvoju velikodu{nost. Neka ti Gospod podari mir.

Tvoja Coka.

Tvoji: majka Zora, sestra Nevena, zet Petar i Aleksandar.

S qubavqu tvoji: Duki, Marko, Boki i Dragan. 100829

6. 3. 2009 - 6. 3. 2010.

100855

100828

POMEN

Mirku Maxaru

6. 3. 2009 - 6. 3. 2010.

dragom kom{iji i dugogodi{wem predsedniku, od stanara ulaza Bulevar oslobo|ewa 50.

100849

Nata Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je iznenada preminuo 4. 3. 2010. godine, u 70. godini na{ dragi

Nata

Milo{ Stoj{i} Mile

Uvek }e{ biti u na{im srcu.

Sestra Nada, sa suprugom i decom.

Posledwi pozdrav tetki od Mite i Bobe sa decom.

Tvoji najmiliji. 100866

100864

100865

Navr{ava se godina dana tuge i bola za tobom, ali tvoj lik i daqe `ivi sa nama.

@ivi{ u na{im mislima, a vreme ne nosi zaborav.

POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{ voqeni

Mirko Maxar Ispra}aj je danas, u subotu, 6. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Iren i }erke Vesna i Sawa sa porodicama.

100847

Nenad Kne`evi} Ne{o Se}a}emo se svih trenutaka koje smo proveli sa tobom. Sa ponosom }emo pri~ati o tebi i u srcima ~uvati od zaborava. Tvoji najmiliji: mama Stanija, brat Predrag, snaja Qiqana sa decom. 100852

Nenad Kneèvi} Ne{o 8. 3. 2009 - 8. 3. 2010. Voqeni nikad ne umiru, sve dok ìve oni koji ih vole. Zauvek oàlo{}ene tvoje: supruga Zorka, }erke Dragana i Mirjana. 100629

Ostoja Mari} ^uvamo te u najlep{oj uspomeni. Tvoja porodica Mari}. 100870

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN

subota6.mart2010.

S tu`nim srcem javqamo da je na{ suprug, otac i deda preminuo u 78. godini.

Posledwi pozdrav najdra`em dedi

Nikad pre`aqenom ocu

Mirko Maxar Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Slu`bi. Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad. 5802/P

Dana, 7. 3. 2010. godine navr{i}e se godina dana od kada nije sa nama na{ tata, deda i pradeda

Kosta Grabe` Sahrana }e se obaviti, 6. 3. 2010. u Dowem starom grobqu u Futogu, u 13 ~asova, od ku}e `alosti Reqe Savi}a 25.

Vlada Tomin

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva, `iveo bi ve~no. Mirno spavaj, mi te u srcu ~uvamo.

O`alo{}eni: supruga Stana, sin Rajko, snaja Zorka, unu~ad Milenko, Danijela i Mirjana.

Kosti Grabe`u

od wegove unuke Mirjane.

posledwi pozdrav od wegove dece: Rajka, Vi{we i Nene.

100714

100699

100698

Posledwi pozdrav prijatequ

Prestalo je da kuca srce najboqeg dede na svetu

Posledwi pozdrav svom tati

Majka Jelica, deca Dragan, Jelena, Branka sa porodicama i supruga Qubica.

100854

Koste Grabe`a

POMEN Dve godine

Anto Pavi}

Beskrajno ti hvala za sve {to si u~inio za mene. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju, kada nisam mogao ja, osta}e{ ve~no u mom srcu.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoj unuk prvenac Milenko.

]erka Jelena i sin Petar sa porodicama.

Kosti Grabe`u

od [trbac Branka i wegove porodice.

od: wegove }erke Majstorovi} Nene, zeta @eqka i unu~adi Aleksandra i Ogwena.

100700

100705

Neka ti je ve~na slava i hvala. 100702

100834

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Dankici Zagor~i}

pozdrav

dragom

Posledwi zetu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav kom{iji

Goranu

Kosti Grabe`u

Goranu

Tri meseca

Pomen }emo obele`iti danas, 6. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na Katoli~kom grobqu u ^erevi}u.

Sa tugom ~uva}emo ga u se}awima: supruga Smiqa, sinovi Aleksandar i Dejan, }erka Julijana i zet Milenko.

Posledwi pozdrav svom tati

[est meseci

Gordani Zagor~i}

Dragan A|in Paja

Posledwi kom{iji

od kom{ija \uki}.

od porodice Milanovi}.

od kom{ija Nikola{: Du{ka i Dragice sa porodicom.

100806

100805

100708

voqenom

Prestalo je da kuca plemenito srce mog brata

Posledwi pozdrav svom jedinom bratu i {urjaku

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Kosti Grabe`u od: wegove }erke Savkovi} Vi{we i zeta Nikole, unu~adi [pire i Bojane.

100706

Posledwi pozdrav svom kumu

Jovanu Zagor~i}u Va{i: Goca, Boba i Vera sa porodicama.

100825

100833

IZJAVA ZAHVALNOSTI U ime svoje porodice i u svoje ime zahvaqujem se prijateqima, kom{ijama, kumovima, rodbini, bratstvu manastira Koviq i jeromonahu Nikonu Cveti~aninu koji su ispratili na ve~ni po~inak na{eg dragog

Kosti Grabe`u

Goranu

Kosti Grabe`u

Gorana

od: sestre Goge i sestri}a Aleksandra sa porodicom.

Brat \or|e sa porodicom.

od wegove sestre Dese i zeta @ike Ne`i} sa porodicom.

od wegovog kuma Sime ]uluma i wegove porodice.

100802

100804

100709

100710

voqenom

Posledwi pozdrav voqenom ocu i svekru

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dragog i iskrenog prijateqa

Posledwi pozdrav dedi i pradedi

Du{ana Vari}aka Sedmodnevni pomen odr`a}emo danas, 6. 3. 2010. godine, u 9 ~asova, na [ana~kom grobqu u Koviqu.

O`alo{}eni: k}erka Milka Milo{evi}, zet Mile, unuke Biqana i Qiqana i unuk Sa{a.

Kosti Grabe`u

Mirka Maxara Predrag Markov sa porodicom.

100830

100862

Kosti Grabe`u

od: unuke Danijele i Miroslava i praunu~adi Sare i Marka.

od sina Rajka i snajke Zorke.

100711

100712

^ITUQE z POMENI

subota6.mart2010.

POMEN

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj baki

GODI[WI POMEN

Nadi Rado{ od unuka Zorana sa porodicom.

Oqi Trifunovi} Trnini}

Oqi Trifunovi} - Trnini}

16. 3. 2009 - 16. 3. 2010.

@ivi{ u nama. S ve~nim bolom i tugom, mama Milana i sestra Du{anka sa porodicom.

Mogu pro}i leta, zime i prole}a a tvoju prekinutu mladost nikada ne}emo pre`aliti.

100785

Tvoje odmerene i pametne re~i, kao i plemenitost ostaju u nama ne samo za pola godine, nego ve~no, dragi na{

Olivera Trifunovi} - Trnini} S qubavqu i po{tovawem, u na{im si mislima. Aktiv u~iteqa osnovne {kole iz @abqa.

Tetka Vera i te~a Slavko.

100469

Mili moj, nema Te - ~ujem Te. Nema Te - vidim Te. Nema Te zovem Te. Nema Te - treba{ mi. Kako vreme prolazi sve mi je te`e bez Tebe, voqeni moj. U mom srcu si i tu }e{ ostati dok sam `iva. Volim Te, Dragana.

100786

100470

Dana, 4. 3. 2010. godine preminula je na{a draga mama i baka

Slavku \or|evi}u Bati

100655

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 6. marta, u 12 sati, na Alma{kom grobqu pokloni}emo se na{em ocu, suprugu, dedi, svekru i tastu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami i baki

Bato Tvoji: Jela, Milica, Ivan, Jovana i Nana. 100659

Milenko Baj{anski

Magdalena ^izmar ro|. [ajto{

Danas, 6. 3. 2010. godine, u 11 sati, na Uspenskom grobqu dajemo pomen.

1937. Zahvalni smo joj na qubavi i brizi koju nam je ceo `ivot pru`ala. Sahrana je danas, 6. 3. 2010. godine, u Kuli, iz kapele na Starom grobqu, u 14 ~asova.

Wegovi najmiliji.

Slavku \or|evi}u Bati

8. 3. 1986 - 8. 3. 2010.

Miri Prole

@iveti bez Tebe je te{ko. Idemo daqe putem kojim si nas u~io i ponosimo se {to smo Tvoji. Vole Te: Nenad i Duwa sa porodicama i Dragana.

100707

100658

Posledwi pozdrav svom drugu

POMEN

Du{an Stefanovi} Bata{

Ve~no o`alo{}eni: }erka Olesja Nedi} sa suprugom Miladinom i sinovima Borisom i Goranom i sin Vladimir sa suprugom Tawom, sinom Jakovom i }erkom Teom.

Dvadeset ~etiri godine su pro{le a tuga i se}awe ne blede. Tvoji: }erka Jelica, sin Borivoj, snaja Katica i unuke Sawa i Jelica.

100813

Sa puno qubavi i po{tovawa ~uva}emo uspomenu na tebe, na tvoju dobrotu i qubav koju si nam pru`ila.

Tvoje }erke, sinovi i unuci.

100673

@ivan Ni}eti} ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

TU@NO SE]AWE

Goranu

7. 3. 2004 - 7. 3. 2010.

100676

[ESTOMESE^NI POMEN

11. 9. 2009 - 6. 3. 2010.

Uspomena na wega je ve~na. S qubavqu i po{tovawem: supruga Dragica, }erke Svetlana i Olivera, brat Slavko i snaja Vera.

od Mla|e i porodice Mihi}.

100468

100801

Posledwi pozdrav voqenom sinu, bratu i suprugu

Du{an Popovi} Qubavi na{a, samo kada bi znao kako je te{ko i bolno `iveti bez tebe. Tvoji najmiliji: supruga Nada, k}i Dijana i sin Damir. 100670

Goranu Milovanovi}u

SE]AWE

7. 3. 1964 - 5. 3. 2010. Sahrana je danas, 6. 3. 2010. godine, na Starom gorwem grobqu u Futogu, u 14.30 ~asova.

Jovici R. Luki}u 1959 - 2010.

O`alo{}ena porodica. 100800

Iznenada i prerano izgubili smo na{eg Jovicu, ali zauvek ostaje sa nama u moru uspomena i svakoj na{oj zajedni~koj pesmi.

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom sinu i bratu

Vojin - Voja Peuqa 6. 3. 2005 - 6. 3. 2010. Gde god bismo se probudili bio si u prozoru ti i sunce, uvek na dohvat ruke, prisutan i neophodan.

Sa qubavqu i tugom, sestra Svetlana i zet Dragoslav.

Te{ko je znati da nikad vi{e ne}e{ do}i.

Dragoslavu Vidovi}u Bati 1966 - 2010. obele`i}emo danas, 6. 3. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene. Se}awe i qubav je jedina uteha koju nam niko ne mo`e oduzeti.

S qubavqu, supruga Radojka, }erke Gordana, Zora i Jasmina sa porodicama.

Ve~no o`alo{}ena porodica. 100696

100823

100784

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em

subota6.mart2010.

Navr{ava se godina od kako nas je zauvek napustio

na{em dragom

Miroslavu Davidovcu Miroslav Davidovac

1962 - 2009.

Jovici Luki}u Jovici Luki}u

Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: \or|evi}i, Kotrqanovi}i i Petkovi}i. 100793

POMEN

obele`i}emo danas, 6. marta 2010. godine, u 10.30 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. Puno smo te voleli. Puno si nas voleo. @iveli smo za na{u qubav i na{u decu, a samo je tren bio dovoqan da nas ostavi{ zauvek.

obele`i}emo danas, 6. 3. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na tvoju nesebi~nu qubav, podr{ku i dobrotu. Supruga i }erka.

Neka mu je ve~ni spokoj. O`alo{}ena mama i sestre sa porodicama.

100807

100803

POMEN Danas, 6. 3. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

Tvoji: Vesna, Rale, Goran i Sanela.

100792

Jovica Luki}

[ESTOMESE^NI POMEN

Kume na{, ponosni {to smo te imali, nikada te ne}emo zaboraviti.

[emsa Avdi} Zauvek si u na{im mislima.

Tvoji: Baja, Jelica i Tawa.

Tvoja porodica.

100794

100809

Veqku Rov~aninu

Danas, 6. marta 2010. godine je tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg sina, supruga, oca i dede

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

TU@NO SE]AWE

6. 3. 2009 - 6. 3. 2010.

Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za tobom. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: Sne`a, Vlada i Jeca. 100810

Mira Flac

Koste Jakotina

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena

Jasmini Mili}

Tim povodom }emo u 11 sati, posetiti wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama. od An|ele sa porodicom.

Majka Qubica, supruga Draga, }erka Qubica i unuka Kristina. 100791

100808

Natalija Veselinov - Maksimovi}

JEDNOGODI[WI POMEN

1941 - 2010.

na{em voqenom

Sahrana je danas, 6. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

TROGODI[WI POMEN dragom suprugu, tati, dedi i prijatequ

ro|. Stojakovi} ro|. 1957. Uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati jer voqeni nikad ne umiru. Tvoja sestra Smiqka, zet Slavko, sestri} Milan, sestri~ina Mirjana, otac Mile i majka Radojka. 100812

[ESTOMESE^NI POMEN dragom bratu, stricu i deveru

O`alo{}eni: sin Branko i k}erke Branka i Vesna sa porodicama. 100818

Milanu Kosovcu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 10. 3. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti voqenog supruga, brata, oca i dede

obele`i}emo u nedequ, 7. 3. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica.

Lazaru Vlajkovu Lazareti Veqku Rov~aninu na{im

Dragi Veqko, ponosni smo na tebe {to smo te imali ali `alosni {to smo te izgubili.

Tvoja porodica.

Tvoji: Velizar, @arko, Milo{, Milica.

100816

100814

Petnaest godina smo bez dragog nam oca, tasta i dede

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Osta}e{ zauvek mislima, srcima.

100796

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav Brankinoj mami

Isak Pobri}

Radoslava Bugarina Bra{ka

1946 - 2010.

U nedequ, 7. 3. 2010. godine, u 9.30 sati, u Uspenskoj crkvi na Uspenskom grobqu odr`a}e se parastos a zatim }emo posetiti wegovo ve~no po~ivali{te.

Jovan Male{ev Mi{ika Ni jedna re~, ni jedna suza nisu dovoqni da ti ka`emo koliko nam nedostaje{. Pomen obele`avamo danas, 6. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Nati

Rane jednako bole, a tuga za tobom je ista. Uvek }emo te se se}ati sa osmehom na licu i zauvek }e{ imati posebno mesto u na{im srcima.

Dragoqub Nikoli} Gene Kapetanova iz @abqa

od kolega sa posla.

O`alo{}ena porodica: Mirjana, Goran, Jovana i Nikola.

Tvoji najmiliji.

]erke: Qubica i Zora sa porodicama.

Tvoji najmiliji, supruga Dragiwa i }erka Nadica.

100797

100799

100602

100350

100798

Za tobom tuguju tvoji: supruga sa decom i unu~i}ima. 100789

Vreme prolazi a tuga i bol za tobom su svakog dana sve ve}i. Mnogo nam nedostaje{.

POMENI

subota6.mart2010.

Pro{le su godine bez na{ih dragih.

SE]AWE

DNEVNIK

PETOGODI[WI POMEN Sine moj, prolaze dani i godine a moj bol je sve ve}i i ve}i za tobom. O~ekujem sine tvoje korake, tvoj osmeh, tvoj zagrqaj. Hvala ti {to si nas znala voleti.

na mog dragog brata

Perka Tot

POMEN

ro|. Vujinovi} 1934 - 2006.

Josip Tot

Milo{a Kokolu

1928 - 2004.

Zoran Tot

Jadranka Mijatov

1958 - 2004.

1964 - 2003.

S po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomene na wihovu dobrotu i plemenitost.

Zahvaqujem se svim ro|acima, prijateqima i poznanicima na ispra}aju mog voqenog brata do wegovog ve~nog po~ivali{ta.

Porodice Vujinovi} \ure i Vidoje.

Sestra iz Francuske Kokola - Seni~ar.

100446

100585

Bosiqka

2000 - 2010.

2004 - 2010.

ro|. [ejme{i 6. 3. 2005 - 6. 3. 2010.

koji je preminuo 6. 2. 2010. godine u Sremskoj Kamenici.

Igor Tot

Manojlo - Mane Bruji}

Sine moj, svakodnevno si u mislima maminim. Qubavi na{a, vole te: tvoja mama Cveta i suprug \or|e.

Ve~no }ete `iveti u na{im mislima i srcima. Vole vas va{i najmiliji. 100576

100477

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

POMEN

Milo{u Gveru

Jadranka Mijatov 6. 3. 2005 - 6. 3. 2010.

GODI[WI POMEN

Pet tu`nih godina. Tvoj \or|e. 100480

obele`i}emo danas, 6. 3. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu u prisustvu rodbine i prijateqa. Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju u srcima tvojih najmilijih: supruge Doste, }erke Jovanke, zeta @arka, unuka Nikole i Luke.

POMEN

Stevan Devi} Navr{ava se ~etrdeset dana od kako te nema dragi prijatequ. Fi}a, ]ira, Busa, Damir, Lea.

100575

100579

TU@NO SE]AWE

Marko Kapetanov

6. 3. 2005 - 6. 3. 2010.

1946 - 2009. Dragi na{ Marko, neka te u ti{ini ve~nog mira greje qubav tvoje supruge i sina i znaj da }e te u svojim srcima Qiqa, @ivko, \ole, Bogdana i Qiqana ~uvati od zaborava.

POMEN Navr{ava se pet tu`nih godina od kako nije vi{e sa nama na{a draga koleginica

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi brat

[ESTOMESE^NI POMEN

Milo{ Gvero

Sima Ni}iforovi}

Sa tugom ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i qubav koju nam je pru`ao.

Dani prolaze a tuga i bol su ve~ni u na{im srcima.

100405

POMEN Dana, 6. 3. 2010. navr{ava se godinu dana od kako je, posle te{ke bolesti, umrla na{a draga mama i supruga

Jadranka Mijatov ro|. 1972. Uvek sa nama, u na{im srcima i mislima. Vawa i Reqa sa mamom i tatom.

Jadranka Mijatov Tvoj kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Sprint elektronikeâ&#x20AC;&#x153;.

O`alo{}eni: bra}a Petar i Mitar, sestre Marija, Stoja i Jovanka sa porodicama.

Tvoji: stric Mladen, strina Cveta, brat Milenko sa porodicom.

100509

100580

100581

Danas, 6. 3. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga

TU@NO SE]AWE Navr{ava se {est meseci od smrti na{eg dragog sestri}a, brata i ujaka

100594

TROGODI[WI POMEN

Mira Flac ro|. Stojakovi} 1957 - 2009.

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom sinu.

Mima, `ivi{ i `ive}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoji: Ivana i Zdenko. 100408

Sima Ni}iforovi}

Petar Markovi}

GODI[WI POMEN mom dragom ocu

Vreme ne bri{e se}awe, ne umawuje tugu, samo potvr|uje istinu da sam te izgubila.

Kata Korpa{

Sime

iz Koviqa

Tvoja supruga Mileva.

S qubavqu i po{tovawem uvek }e te se se}ati tvoji najmiliji.

100447

100535

Pro{le su tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

koji }e nam ve~no ostati u srcima.

Ponosni smo {to smo Te imali, a tako tu`ni {to si nas zauvek napustio. Hvala Ti za qubav i radost {to si nam pru`io.

Teta Mira sa porodicom.

S qubavqu Tvoji roditeqi: otac Sava i majka Milena.

100582

100583

Danas, 6. 3. 2010. godine navr{ava se dvanaest godina od kada nas je napustio na{ dragi

2003 - 2010.

Jovanu Jelki}u obele`i}emo danas, 6. 3. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Dragi o~e, u mom srcu }u ve~no ose}ati bol i prazninu. Uspomena na tebe nikada se ne}e ugasiti.

Qubomir Todorovi} Stevan Tanasin Bata

Stjepan [karica

O`alo{}eni sin Zoran.

Sa qubavqu te se se}aju: supruga Vera, }erke Nevenka i Katarina, zet Miloje, unuke Severina, Violeta, Zorana i Katarina, zet Robert, praunuke Kristina i Irena i praunuci Lazar i Stefan.

100440

100462

S po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitst, dobrotu i qubav koju nam je pru`io.

Sve si `eleo i sve davao za nas, takvog te u srcu nosimo. Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe.

Supruga Drenka, }erke Mirjana i Marija sa porodicama.

Tvoji najdra`i: supruga Milka, }erke Slavica i Ka}a sa porodicama.

100588

100592

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

subota6.mart2010.

Danas, 6. 3. 2010. godine, u 11 sati, na Ka}kom grobqu da}emo godi{wi pomen na{em dragom

GODI[WI POMEN dragoj

Branislavu Stankovi}u Srbinu

Milanu Zeqkovi}u 1931 - 2009.

Desanki Jovanovi} - Dragin

Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu bri`nost, dobrotu i qubav koju nam je pru`ao. Tvoji najmiliji.

obele`i}emo danas, 6. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

ôvek ìvi koliko ga se qudi se}aju, i vredi onoliko po ~emu ga pamte. Ako je tako, ti vredi{ neizmerno i ìve}e{ ve~no. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Oàlo{}eni: supruga Stojanka, }erke Vesna i Danijela sa porodicama.

100600

Pre ~etiri godine oti{ao je zauvek jedan divan ~ovek, suprug, otac, deda i tast

100269

Proletela je godina dana od kako vi{e nisi sa nama, vreme nije izbrisalo tvoj vedri lik, niti je umawilo bol za tobom.

SE]AWE

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{

S tugom }erka Aleksandra, sin Sreten i zet Damir.

100494

Vera Brebri} Ladislav Varga

Preminula je na{a majka

Sa qubavqu i po{tovawem osta}e u na{im srcima.

U nedequ, 7. marta 2010. godine navr{i}e se trineset godina od kako nisi sa nama. Uvek }emo te nositi u srcu.

Wegovi najmiliji.

O`alo{}ena porodica.

100599

100609

POMEN

Jovan Nikola{ev iz Gospo|inaca Wegovi: supruga Smiqka i }erka Gordana sa porodicom. 100339

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE Dana, 9. marta navr{ava se 5 godina od kada sa nama nije na{a voqena sestra i tetka

POMEN

Vukosava Lepir

Dragan Ivankovi}

Ostala je prevelika bol i tuga u na{im srcima. Te{ko nam je shvatiti da te vi{e nikada ne}emo videti, niti ~uti tvoj glas. Po~ivaj u miru Bo`ijem. Dok je nas ti nikada ne}e{ biti zaboravqen. Tvoji najmiliji: supruga Gordana, sin Braco i }erka Bojana.

Se}awe na wu osta}e ve~no u na{im srcima. S qubavqu, sestra Dragica i sestri~ine Qubica, Julijana i Sawa.

100633

100434

dr @ivka - @i`a Novakovi} ro|. Ne{in 2005 - 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Slobodan Mitrovi} 1949 - 2010. Bol ne jewava. Nedostaje{ mi svakim danom sve vi{e. U dubokoj tuzi tvoja supruga Milanka. Parastos }e se odr`ati danas, 6. marta, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

6. 3. 1995 - 6. 3. 2010.

2009 - 2010. @ivela si tiho i skromno tako si i oti{la. Neka te an|eli ~uvaju.

Luka Xambas

PETOGODI[WI POMEN

Sahrana je danas, subota, 6. 3. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

^uvamo se}awe beskrajnu dobrotu.

tvoju

Pomen obele`avamo 6. 3. 2010. godine, u 11~asova, na grobqu u Nakovu.

Sowa Petrov

Milanu [piki

ro|. Vuka{evi} O`alo{}eni: }erke An|elka i Milka, zet Milorad, unuci Milan, Marija, Tatjana, Vesna, Milenko i Stojan i praunuka Duwa.

Tvoji najmiliji: supruga Smiqa, deca Jovana i Qubi{a, snajka Tawa i unuka Ksenija.

100638

100390

Samo zaboravqeni umiru, a tebe od zaborava ~uvaju i ve~no tuguju, otac Milo i brat Slobodan sa porodicom.

^uvamo te u mislima, se}awima i srcu.

100552

100276

Tvoji najmiliji.

Dana, 6. 3. 2010. godine navr{ava se 40 dana od rastanka sa mojom dragom tetkom

POMEN

POMEN Navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{a draga

6. 3. 2000 - 6. 3. 2010.

iz Kru{edola 22. 11. 1948 - 26. 3. 2009.

Ivana Qubenkovi}

Vladimir Isakov

Mile na{, 26-tog marta, godina od kako si nas ve~no ostavio,

ro|. Atanackovi} 6. 3. 2000 - 6. 3. 2010.

Mile Veli}anski

mamu Evicu i seju Jelicu. Dok smo `ive plaka}emo i tugovati za tobom.

S qubavqu ~uvamo najlep{e uspomene na tebe. Tvoji najmiliji: Milica, Milan i Stojadin. 100543

100867

100624

Zdravo, posledwa bajko, kad stane{ i ne zna{ vi{e da li se visine ru{e ili s tobom u nebo lete.

POMEN

Maricom Leti}

@ivot je prolazan, a se}awe ve~no. Bol nije u re~ima i suzama ve} u srcima u kojima }e{ ostati ve~no.

ro|. Brzak Wena Buba sa porodicom i snaja Velinka.

Tvoji najmiliji. 99643

99432

Pro{lo je 40 dana od kako nije sa nama na{ otac, deda i pradeda

3. 3. 2000 - 3. 3. 2010.

@ivko [oklova~ki

David - ^ika Petqanski

1946 - 2008.

1929 - 2010.

Dana, 6. 3. 2010. godine, u 11 sati, dava}emo dvogodi{wi pomen na{em voqenom @iki. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Ivan Nedeqkov

Tvoji najmiliji.

Supruga Dragica, }erke Nata{a i Gordana, unuk Nemawa.

100565

100511

Pomen }e se odr`ati u subotu 6. 3. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u @abqu. Wegovi najmiliji. 60310/P

07.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 21.15 22.00 22.30 23.30 00.25

Kuhiwica Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Slon Benyamin Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Slobodna tema TV bajt Hercegovci 5kazawe Wu{kawe Plej gejms Zeleni sat Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: Arti~oka Centar sveta Izbliza Zajedno Stil i grad Ko{arka: Budu}nost - Hemofarm, prenos Ru~ak na lepe o~i Vojvo|anski dnevnik Preokret Egzit koncerti L.A.P.D., film

Bez uputa Povodom obele`avawa marta – meseca borbe protiv raka, u prvoj u nizu emisija bi}e re~i o karcinomu debelog creva. Gosti: doc. dr Dejan Ivanov, abdominalni hirurg i dr Mirjana @ivojinov, patolog Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 10.05)

06.45 07.25 10.00 11.10 12.30 12.45 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.05

TV PROGRAM

subota6.mart2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Crveno vino, film Vesti (ma|) Lote iz izumgrada Crtani film Bajko kviz Festival ukrajinske kulture - „Kalina“, Kula Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija na hrvatskom Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) ^igu (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Zaqubqena geografija (ma|) Ma|arska galerija istorijskih likova Piqarev sin, film TV prodaja

06.00 07.30 08.10 08.40 09.50 11.00 11.30 11.40 12.30 14.30 14.50 15.30 16.20 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.50 23.00 23.40 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi vikend program Beli luk i papri~ica Nacionalne sinergije Tajna Tin in Svet `ivotiwa, svet divqine Bez cenzure Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Katedrale Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Art boks Ulovi trofej Halo predsedni~e Zmajevi i tamnice, film Vojvo|anske vesti Sajam infonet Glas Amerike

06.05 08.00 09.05 11.01 12.37 12.50 13.05 13.55

15.53 15.56 16.59 18.25 18.56 19.30 20.07 21.07 23.15 23.21 01.03 03.10 04.05 05.02 05.27 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mo`e i druga~ije Dnevnik Sport plus Tenis: Dejvis kup, Srbija SAD, Nenad Zimowi}/Janko Tipsarevi}- Bob Brajan/Majk Brajan, prenos (dubl) Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Lude godine, film Kvadratura ktuga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Majkl Klejton, film Vesti Oskarovci: Fargo, film Oskarovci: Plodovi gneva, film Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Kvadratura kruga Slagalica Verski kalendar

Majkl Klejton Sredove~ni advokat Majkl Klejton biv{i je javni tu`ilac koji se zaposlio u jednoj od najve}ih firmi za korporativno pravo u Wujorku. U su{tini on ima zadatak da obavqa prqave poslove i ~isti mutne slu~ajeve korporativnih klijenata. Uloge: Yory Kluni, Tilda Svinton, Tom Vilkinson Re`ija: Toni Gilroj (RTS 1, 21.07) 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Korvinova potraga @iveti svoj `ivot Korvinova potraga Rebus Radionica Objektiv Mali lete}i medvedi}i Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

06.00 Dejvis kup: Francuska – Nema~ka 10.30 NBA akcija 11.00 Pregled Evroliga 12.00 Pravi NBA 12.30 NBA: Filadelfija – Boston 15.00 Dejvis kup: Francuska – Nema~ka 17.15 Evroliga: Partizan – Panatinaikos 18.20 FA kup 1/4 finale: Fulam – Totenhem ili Bolton 20.00 ACB Liga: Kaha Laboral – Hoventud 22.15 Portugalska liga: Setubal – Braga 00.00 Evroliga: Partizan – Panatinaikos 02.00 FA kup 1/4 finala: Portsmut – Birmingem

07.15 08.00 09.10 10.30 14.05 15.50 17.50 18.25 19.00 21.00 00.30 01.20 02.30 03.35 05.10

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Film: Pet prasi}a Film: Tu`ni ~empres Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Izgubqeni Film: Zemqotres u Wujorku Top spid Survajver Kviz: Ke{ taksi Film: Pet prasi}a Film: Tu`ni ~empres

PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 07.50 08.15 08.35 09.00 09.50 10.15 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05 20.00 21.00

ODBOJKA (@): KUP SRBIJE

Crvena zvezda – Spartak

(RTS 2, 20.25) 06.18 Brazde 07.12 TV lica... kao sav normalan svet 07.59 Stvoriteqeva igra, film 09.42 Verski mozaik 10.28 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 13.55 Leti, leti pesmo moja mila 14.26 Scenografija 14.59 TV feqton: ^itam i pitam - Grozdana Oluji} 15.32 TV feqton: Antologija poezije 16.05 Total tenis 16.20 Reli 16.30 Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Barnli, prenos 17.55 Vrele gume 18.25 Fudbal: Premijer liga, Vulverhempton-Man~ester junajted, prenos 20.25 Odbojka (`): Kup Srbije, Crvena zvezda-Spartak, polufinale 2, prenos 21.45 Svet sporta 22.10 Jelen super liga 22.35 Svet ribolova 23.03 Art zona 23.35 Nemoj umreti mlad 00.04 Evropa i Srbi 00.33 Emina Jahovi} 01.25 Vrele gume 01.50 Tenis: Dejvis kup, Srbija SAD: Nenad Zimowi}/Janko Tipsarevi} - Bob Brajan/ Majk Brajan (r) 03.45 Fudbal: Premijer liga, Vulverhempton - Man~ester junajted 05.00 Odbojka (`) - Kup Srbije: Crvena zvezda - Spartak (r)

Yory Kluni

Radio Novi Sad

08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

DNEVNIK

06.00 Glas Amerike 06.30 SMS omnibus 08.10 Poslovni dan –pregled nedeqe 08.40 Sva{tarica 09.10 Top {op 10.00 Za dobar dan 13.00 Tuk na luk 13.30 Oranica 14.00 Vesti 14.15 Top {op 14.45 Qubav za sva vremena 15.30 Top {op 16.00 Slike `ivota 16.30 Top {op 17.00 Milica na kvadrat 17.15 Zdravqe i Vi 17.55 Vesti 18.30 Present 19.00 Genius domus 19.30 Beli svet 20.00 Na zadatku 21.00 Film: Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a 23.00 Zaustavno vreme 23.45 Milica na kvadrat 00.00 Na zadatku 00.45 Glas Amerike 01.15 Qubav za sva vremena 02.00 Milica na kvadrat 02.15 Muzika

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Top{op Vodi~ za roditeqe Princeza zamka Pal~i} Film: Laka devojka Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Film: Isto~no od raja Vesti B92 Pri~i nikad kraja POPodne Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Top gir Film: Tajna manastirske rakije 22.50 Film: Odmazda na mafija{ki na~in 00.50 Kejy rejy 01.55 Film: Odmazda na mafija{ki na~in (r)

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzika Nodi Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Ledenda o Brusu Liju Film

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30

@ivot je lep Riznica Put pod noge Telemaster NLB Liga: Crvena zvezda - Helios Film Fritajm Telemaster Film NLB Liga: Crvena zvezda - Helios Vremenska prognoza

21.15 23.00 23.55 00.05 02.00 04.45

Medlin Stouv

Odmazda na mafija{ki na~in Frenk radi kao telohraniteq neuroti~ne bogata{ice Yenifer u koju je potajno zaqubqen. Stvari se komplikuju, kada wenog oca, ina~e mafija{kog bosa An|ela, ubije pla}eni ubica, a Yenifer po svaku cenu `eli da osveti svog oca... Uloge: Silvester Stalone, Medlin Stouv, Entoni Kvin Re`ija: Martin Burk (B92, 22.50)

NLB LIGA

07.00 08.15 09.00 09.30 10.00 11.45 11.50 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 15.45 16.15 17.55 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 01.15 01.30 03.00

Film: Mekenino zlato Jutarwi magazin U sosu - specijal [esto ~ulo Vikendvizija Mobto Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin» Sva ta ravnica [esto ~ulo Film: Marija Antoaneta Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik [esto ~ulo Aksal Grand festival [esto ~ulo Film: Detonator Siti Film: Beli gavran Film: Marija Antoaneta

Crvena zvezda – Helios (Ko{ava, 19.30)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota6.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 16

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Yodi Foster

Kontakt Jo{ od malena Elinor je bila zainteresovana za komunikaciju s bi}ima iz svemira. Glavni ~ovek koji ju je na to podsticao bio je wen otac. Posle wegove smrti Elinor nastavqa svoju studiju i diplomira vo|ena mentorstvom doktora Dejvida Drumlina... Uloge: Yodi Foster, Metju Mekonahi, Yejms Vuds, Yon Hurt, Tom Skerit Reìja: Robert Zemekis (Nova TV, 21.35) 08.20 Bumba, crtani 08.40 Superheroj Spajdermen, crtani 09.05 Graditeq Bob, crtani 09.20 Vinks, crtani 09.50 Dora istraùje, crtani 10.10 Ko je Samanta? 10.40 Frikovi 11.35 ârobnice 12.30 Krupna riba, film 14.45 Merlin, film 16.35 Vesti 16.45 Nad lipom 35 18.00 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Posledwi krsta{i, film 21.35 Kontakt, film 23.55 Sfera, film 02.15 Vidoviti Milan 03.15 Crni horizont, film 04.50 Pravila uspeha, film

08.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 09.00 Tajne dubina 10.00 Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva 11.30 Kinematografija @an Lik Godara 12.00 Tajni gradovi Amazona 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Genije fotografije 15.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 16.00 Duhovna muzika 17.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 18.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 19.00 Jovanka Orleanka 20.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 21.00 Klondajk: Potraga za zlatom 22.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 23.00 Kwiga koja je {okirala svet 00.00 Duhovna muzika 01.00 Potraga za Severozapadnim prolazom

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 07.25 09.25 10.55 12.30 14.40 16.35 18.25 20.05 21.55 22.55 00.40

Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend Hajduk Urnebesna tragedija Buba{inter Slepi horizont Razbijeno staklo Uto~i{te Seksi fudbalerke Ta~ka kqu~awa

Sirenina stolica Rolling Stones – Ve~ni sjaj Dvaput, nekad davno Prva nedeqa U svemiru i okolini Boì} Batica Beovulf Grad duhova Dràvni neprijateq broj 1 Dafi uìvao Veliki Sten Hodaj mu{ki. Pri~a o \uiju Koksu 02.15 Plove}i bar 2

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Drvo za ve{awe, film 10.00 Vesti 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 12.31 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 [piro 17.20 Eko zona 17.50 Svirci moji 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.15 Dora 2010, finale 23.45 Filmski maraton: Otrov, film 01.20 Filmski maraton: Sat vo`we, film 03.00 Skica za portret 03.10 Reporteri 04.30 Dok. film 05.00 Oprezno s an|elom

06.00 07.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 05.00

Kingdom Ne{ Briyis Van sezone Samo dah Chasing destiny Selin Dobra `ena Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka Spasiteq Ubistvo iz zadovoqstva Yordan Kingdom 2

08.35 Deksterova laboratorija, crtani 08.55 Bakugan, crtani 09.20 Bikeri s Marsa 10.00 Skrivene poruke 10.25 Moja devojka 2, film 12.05 Majmunska posla, film 13.50 Gradski kauboj 2, film 17.25 Zvezde ekstra: Najve}e holivudske tragedije 19.10 Hrvatska tra`i zvezdu 20.00 La`ni identitet, film 21.35 Otporni na metke, film 23.00 Egzorcista: Po~etak, film 00.55 Istorija nasiqa, film

La`ni identitet

Agnes Brukner

Otrov

U malom mestu u mo~varnom predelu Luzijane vudu vra~ara iskopava na grobqu kov~eì}. Ali zatim se sudari s kamionom lokalnog izop{tenika Reja, koji je spasi iz wenog auta. Ona insistira da izvu~e i kov~eì}, a kad on to poku{a, kov~eì} se otvori i napadnu ga zmije... Uloge: Agnes Brukner, Yonatan Yekson, Lora Remsi, Di Yej Kotrona, Rik Kremer, Megan Gud, Biù Filips Reìja: Yim Gilespi (HRT 1, 23.45)

07.00 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.20 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.45 TV vrti} 07.55 Danica 08.00 Ninin kutak 08.05 ^arobna plo~a 08.20 Pun krug 08.35 Navrh jezika 09.30 Briqantin 11.25 Kvitfjel: Svetski skija{ki kup za mu{ke, spust 12.45 Hrvatski pisci na TV ekranu 13.45 Vara`din: Tenis Denis Kup 14.00 Vara`din: Tenis Devis Kup: Hrvatska - Ekvador, prenos 17.00 Na legendarnom putu ~aja 17.55 Gepardice 2, film 19.30 Crtani film 19.40 Nove avanture stare Kristine 20.10 HNL: Osijek - Dinamo, prenos 22.05 Volim fudbal 23.20 Ritam nedeqe 00.05 Mamutica 2 00.55 No} u pozori{tu

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 19.40 21.30 23.00 01.00

Nastrane pri~e O qudskim okovima Zimske nevoqe Svedoci Studio [andon Samanta Problem sa psom Ve{tac 2: Armagedon Otima~i potopqenog blaga

06.50 09.10 11.20 12.40 14.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50 02.20

Hofa Serpiko Batice, gde mi je auto? Ludilo Kraqa Yorya La`ov Pe~ Adams Zaqubqeni [ekspir Biti Yon Malkovi~ Hrabro srce Povratak ku}i 1 Unutar isku{ewa

Po{to tajanstvenoj `eni pomogne da pobegne od napada~a, ameri~ki doktor Nikolas Pinter na stru~nom skupu u Bugarskoj biva zamewen za tajnog agenta i trgovca draguqima. Me|utim, prava agentica upravo je lepa Ketrin, koja radi i za britanske tajne slu`be i za bugarsko-~e{ke kriminalce... Uloge: Val Kilmer, Izabela Miko, Dejna Flin, [eli Varod, Zahari Baharov, Velislav Pavlov Re`ija: Denis Dimster (RTL, 20.00)

Izabela Miko

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Preìvqavawe ûdovi{ta iz reke Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Izgra|eno iz katastrofe Trgovci automobilima na putu Glavni aduti Ameri~ki ~operi Automobili po naruybini Kako to radi Kako to rade? Izgra|eno iz katastrofe Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Trgovci automobilima Preìvqavawe ûdovi{ta iz reke Nakon ujeda

09.00 09.30 10.45 11.30 12.45 13.45 15.15 16.15 17.55 18.00 19.15 20.00 20.45 23.00 00.00 00.30 01.55

Skija{ki skokovi Biatlon Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Biatlon Kros-kantri skijawe Nordijsko skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Biatlon Automobilizam Borila~ki sport Skija{ki skokovi Reli Kros-kantri skijawe Zimski sportovi

Sinovi lak{e zaborave o~eve nego o~evinu isu Srbi jedini evropski narod ~iji priplemena jednog naroda. Ta velika bliskost zavrpadnici ve}inski veruju u tradicional{ila se posle dvadesetak godina zajedni~kog ìne saveze, istorijska neprijateqstva, izvota op{tim nezadovoqstvom Hrvata i usta{kim daje bliskih i prevare velikih naroda. Sli~an genocidom nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni. stav imaju i na{i susedi Grci, Rumuni i Albanci, Ipak, nespremni da stvore samostalnu srpsku drtakva su iskustva Poqaka i êha, a pogotovu Belàvu, s etni~kom idejom iznad dràvne, Srbi su gijanaca, Nizozemaca ili Iraca. Ipak, srpski odnose s drugim jugoslovenskim narodima ve}inarod je posle raspada svoje sredwovekovne drànom gradili u skladu s dràvnom megalomanijom ve naselio prostore koje dele milenijumske veri socijalnom demagogijom. Zato su teè zaboraviske, kulturne i politi~ke me|e. Neobnovqene li Jugoslaviju nego prevelike `rtve {to su ih na tradicije, neuspeh velikodroltar wenog o~uvawa podneli, àvnog projekta i istorijska ba{ kao {to sinovi, kako je evolucija koja je vodila emancini~no primetio Makijavecipaciji ostalih balkanskih li, pre zaborave o~eve nego narodnosti stvorili su kod o~evinu. srpskog naroda privid opadaOsim bratskog, podrazumewa – kakav imaju samo narodi va se da postoje i narodi-du~ije su dràve bile velike si{mani. Sve do Ataturka, Turle. U èqi da postanu jugoska je bila simbol carstva slovenski Prusi, Srbi su poropstva i zla. Po{to se na tlu stali balkanski Nemci. Od dana{we Srbije zbila ve}ina ujediniteqa i osloboditeqa od 31 rata koji su tokom ~etipostali su deùrni krivci, ri veka vo|eni za stvarawe i op{tevi|eni kao hegemoni i o~uvawe osmanskog gospodtla~iteqi. stva, nema ve}e zablude ili Na svetu danas postoje oko zle namere od tvrdwe da su Sr190 dràva, a pre samo 130 gobi ravnodu{no podnosili dina je svega 27 uìvalo nezaosmanski ig. Na Balkanu nema visnost – jedna od wih bila je naroda koji se stole}ima èSrbija. Jugoslavija, „najve}a {}e bunio protiv osmanske srpska dràva“, nalazila se vlade i za to jezivije ka`wa1918. i 1945. u pobedni~kim van. Srbi su posle pobede koalicijama. Iako nije treti1913. relativno brzo zaborarana kao velika sila, 1918. su, vili vekove neprijateqstva. uz pobednice (Francuska, VeTako su posetu Milana Stojalika Britanija, SAD i Itadinovi}a Ankari guslari iz lija), Srbija i Belgija imale I Crnogorci priznaju da je Ataturk wegove izborne jedinice Cr„~ovek visoke kulture” poseban status na mirovnoj ne Gore opevali nastoje}i da konferenciji. Jugosloveni su se 27 godina kasninaglase razliku: A Ataturk nije bezobrazno Ture je di~ili {to im je vojska ja~a od francuske, a / nego ~ovek visoke kulture!“ slabija samo od armija „Velike trojice“; wihovi U odnosu s Albancima proces je upravo supropredstavnici u~estvovali su u stvarawu UN, a tan. Skenderbeg je pripadao feudalnoj porodici ve} 1948. komunisti~ka FNRJ u{la je u sukob sa srpskog carstva, dok je sv. mati Angelina bila SSSR-om i postala jedina dràva koja je uspela k}erka \or|a Arijanita Komnena. Ipak, izlazak da mu odoli. Ipak, veliki usponi i istorijski srpskog naroda iz Kosova i Metohije i dolazak zna~aj po pravilu su za Srbe dolazili kao plod novog gor{ta~kog stanovni{tva stvorio je duboprevelikih `rtava i sticaja okolnosti, pa je poku mr`wu. Istinski koreni nacionalne omraze vratak stvarnosti obaveipak su u 20. veku. Bez obzno zna~io i frustraciju. zira na obrazloèwa, Srbi i Hrvati sve do 20. veka nisu razloge i dokaze, pred Od neprili~nog statusa „sile pobednice“ Srbi su istorijom }e biti kriv me|usobno ratovali. âk su elite tokom samo nekoliko deonaj ko pobedi i protera ta dva naroda, i pored verskih cenija dospeli do polodrugi narod. Pred svetom i kulturnih razlika, stupile àja „parija Evrope“. krivicu uvek snosi onaj u doba nacionalnog romantizma Srbi nemaju samo „klako izgubi. si~ne“ istorijske prijaSrbija i Bugarska su od s tvrdim uverewem da su dva teqe i neprijateqe. Trasredweg veka bile u laplemena jednog naroda dicionalni prijateqi su tentnom sukobu. Do ~etrsusedi Rumuni i Grci, ali desetih godina 14. veka i udaqeni Norveàni, Rusija, Francuska i, do ovaj sukob se smirio. U vreme kad je Bugarska jo{ 1991, SAD. Tradicionalni neprijateqi, Bugari, uvek bila pod osmanskom vla{}u, srpski vladari Austrijanci, Ma|ari i Nemci, imali su razli~ii vo|e bugarskog nacionalnog pokreta razmatrate uloge u srpskoj istoriji i nisu uvek bili istoli su stvarawe zajedni~ke dràve. No, posle buvremeno u neprijateqstvu sa Srbijom. garskog preporoda (1856–76) i posebno ve{tog ruReklo bi se da religija nema mnogo veze s trasko-osmanskog manevra sa stvarawem crkvene ordicionalnim odnosom Srba prema drugim narodiganizacije koja je sve pravoslavne slovenske nama i od stvarawa moderne srpske dràve do danas rode Carstva (~ak i one u Bosni i Hercegovini) verski faktor nije bio presudan u srpskoj politrebalo da objedini pod bugarskom crkvenom ortici. Najboqi primer je odnos prema Bugarskoj i ganizacijom, do{lo je do dubokog sukoba izme|u Hrvatskoj. Mada su Srbi u oblasti Vojne granice dva nacionalna pokreta, naroda i, kasnije, dve drvodili stoletnu borbu za svoje povlastice i veràve. U tom sukobu, koji je s prekidima trajao od ske slobode, Srbi i Hrvati sve do 20. veka nisu 1885. do 1945, Bugarska je te{ko poraèna u tri me|usobno ratovali. âk su elite dva naroda, i od ~etiri rata. Kona~no, wen nacionalni ciq je pored verskih i kulturnih razlika, stupile u dodelimi~no ostvaren stvarawem Makedonije i weba nacionalnog romantizma s uverewem da su dva ne nacije.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, moète naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota6.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Vikend doprinosi va{em dobrom raspolo`ewu. Mesec je uplovio u vatreni znak Strelca pa ne mo`ete da mirujete. Imate dobre kontakte s inostranstvom i ostvarujete neke svoje daleke ciqeve.

BIK 20.4-20.5.

Uznemireni ste zbog drage osobe, a da ni sami toga niste svesni. Budite fizi~ki aktivni, {etajte se, obi|ite radwe, kupujte ne{to lepo samo za sebe, doterajte se, ugodite sebi! Dru{tvo.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. mart 2010.

Skloni ste romantici i putovawima. Gubite kontakt s takozvanom realno{}u, {to je sasvim pozitivno. Od partnera mo`ete o~ekivati gotova re{ewa. Pridru`ite se i utopite!

VAGA 23.9- 23.10.

Ulaskom Saturna u va{ znak zapo~eo je period zrelosti, svode}i sve situacije i doga|aje na ono osnovno i primarno. Tek sada cenite bazu svog postojawa i malobrojne saborce. Egzoti~an vikend?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Mesec plovi kroz vatreni znak Strelca, pa te`ite dalekim idealima. Va{i odnosi s inostranstvom su razlo`ni. Neophodno je da svi na|u zajedni~ki interes u svemu {to se radi. Optimizam!

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Borbeni Mars u va{em znaku vas naprosto goni u vatru, u akciju, pa morate biti energi~ni i vredni. Nagla{ene strasti dobijaju dugoro~ni karater, tako da ste uspe{ni i dominantni u qubavi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Mo`ete mnogo raditi iza zatvorenih vrata, ono {to volite, {to vam donosi zadovoqstvo, ili novac, ali ~uvajte svoje zdravqe. Preterivawe bilo koje vrste vam {teti. Istovremeno, racionalni ste.

RIBE 20.2-20.3.

PROGNOZA

Borite se za svoj staztus i poziciju u svom ìvotu, kako ukarijeri, tako i privatno, u porodici i qubavnom odnosu. Imate ne~iju zna~ajnu podr{ku, pa samim tim i uspeh. Ne}ete odustati. Kra}e putovawe, bilo poslovno ili provoda radi, pravo je re{ewe za ovaj vikend. Imate lepu i uzbudqivu situaciju u svom domu, s uku}anima i partnerom, u qubavi. Aktivan odmor, sport! Prihvatite zahteve uku}ana kao opravdane, ~ak i ako vam ne izgledaju takvi. Va{a voqa i re~ i onako }e biti posledwa. Ovog vikenda moète putovati, u ma{ti ili na javi, i druìti se. Mnogo poslovnih planova imate pred sobom pa vam je potrebna ~arolija da ih ostvarite. Subota je dan koji moète imati samo za sebe, da se {etate kuda vas du{a vodi i da se bavite hobijem. Tro{ite novac, i to u dobrom raspoloèwu. A {to ne biste? Qubav i prijateqi su svuda oko vas, pa moète kako ho}ete. âk se i partner trudi da vam ugodi na pravi na~in. Smawite kalorije!

TRI^-TRA^

Trbu{waci na sudu

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Peva~icu Rijanu (21) tuì biv{i trener Sindi Persival jer nije otplatila dve nedeqe treninga, vrednih 26.144 dolara. @ena zaslu`na za obline mlade peva~ice navela je u tu`bi da je pro{le godine unajmqena da odrì nekoliko ekskluzivnih treninga sa Rijanom za hiqadu i po dolara po danu, ali da joj nisu ispla}ene dve nedeqe. Sindi od jedine peva~ice koja }e se na}i na sudu zbog oblina, Rijane, traì i 2.644 dolara za putne tro{kove, jer je morala da putuje po Evropi kako bi â&#x20AC;&#x17E;na{la Rijanu i trenirala sa womâ&#x20AC;?.

Evropa

I HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Ujutru mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i hladno. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak izRim nad normale. Temperatura od -6 do 2 stepena. London VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i hladno. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak Cirih iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 1 stepen. Berlin SRBIJA: Ujutru mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i hladno. Samo je na jugu i istoku tokom jutra mogu} slab sneg, ali i u ovim Be~ predelima se brzo razvedrava. Vetar umeren, na istoku, pogotovo Var{ava u Timo~koj Krajini, poja~an severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -6 do 3 stepena. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladMoskva no vreme. U nedequ sun~ani periodi uz jutarwe mrazeve. U no}i ka Oslo ponedeqku sneg na jugu zemqe, koji }e se u ponedeqak pro{iriti i na centralne predele zemqe. Na severu prete`no suvo. U utorak St. Peterburg obla~no uz samo povremeni sneg u centralnim i ju`nim predelima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vreme }e nepovoqno uticati na cerebro-vaskularne bolesnike, a poseban oprez se savetuje nervno labilnim i osobama sa psihi~kim problemima. Svim u~esnicima u saobra}aju je neophodan oprez.

VIC DANA

10 5 2 0 1 0

Sretne vuk Crvenkapicu u {umi i pita je: - Ho}e{ li mi dati bakinu adresu? - Ho}u, kako ne}u: baka@yahoo.com - veselo odgovori Crvenkapa.

-2

SUDOKU

-4 -5 -6

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-5

7 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

356 (11)

Slankamen

490 (12)

Apatin

422 (11)

Zemun

540 (8)

Tendencija opadawa

Bogojevo

391 (20)

Pan~evo

531 (15)

STARI BEGEJ

Smederevo

616 (8)

Ba~. Palanka 365 (20) Novi Sad

403 (13)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

TISA

304 (-48) N. Kne`evac

238 (-17)

Tendencija stagnacije

SAVA 532 (6)

S. Mitrovica

626 (5)

Senta

530 (7)

Beograd

497 (10)

Novi Be~ej

447 (10)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

509 (9)

NERA

Tendencija porasta

Kusi}

5 3

9 6

9 146 (-8)

5 8

8 4

3 6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3 4 2

Re{ewe iz pro{log broja