crna hronika
dnevnik U NOVOGODI[WOJ NO]I
Mir na ju `na Ba~ ka U centru Novog Sada, odnosno na Trgu slobode, gde je organizovan masovni do~ek Nove godine, okupilo se, po procenama policije, oko 22.000 qudi, a u SPC Vojvodina („Spens”) izme|u 2.500 i 3.000 osoba i nisu zabele`eni te`i oblici naru{avawa javnog reda i mira u Ju`noba~kom okrugu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Na podru~ju ju`ne Ba~ke dogodilo se 14 saobra}ajnih nezgo-
da u kojima su dve osobe te{ko povre|ene, a dve lak{e. Tako|e, u novogodi{woj no}i po~iweno je jedno krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova. Zbog nedozvoqenog dra`awa i no{ewa oru`ja, policija u Ba~koj Palanci podne}e krivi~nu prijavu protiv jednog me{tanina, saop{tila je novosadska Policijska uprava. M. V.
POZNATI GLUMAC PODNEO PREDSTAVKU EVROPSKOM SUDU U STRAZBURU
@ar ko La u {e vi} tu `io Cr nu Go ru Glumac @ar ko La u {e vi} je Evropskom sudu u Strazburu podneo predstavku protiv Crne Gore, u kojoj je osu|en na 13 godina zatvora, zbog brojnih kr{ewa qudskih prava po{to je spre~en da ostvaruje garantovano pravo na delotvoran pravni lek. Postupak po toj predstavci, koja je aktom Evropskog suda za qudska prava potvr|ena u avgustu 2010. godine, jeste u toku, navodi se u pisanoj izjavi Lau{evi}evog advokata iz Podgorice Vla da na Bo ji }a, koju je dostavio Tanjugu.
@ar ko La u {e vi}
Advokat Vladan Boji} detaqno je ukazao na nepostupawe crnogorskih pravosudnih organa po brojnim Lau{evi}evim zahtevima i istovremeno pozdravio odluku predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a o wegovom pomilovawu. Boji} je ukazao na to da je Lau{evi} spre~en da ostvaruje svoje po svim zakonima i me|unarodnim dokumentima zajam~eno pravo na delotvoran pravni lek. Svi zahtevi tada{weg dr`avnog tu`ioca SR Jugoslavije da nadle`ne sudske instance Crne Gore dostave spis zarad podizawa
nakon stupawa na snagu wenog Ustava. „To je u~iweno tako, iako je u praksi Evropskog suda bila nesporno u pitawu trajna radwa ne~iwewa, u evropskoj praksi definisana kao trajna povreda i zato je Lau{evi} podneo predstavku Evropskom sudu za za{titu qudskih prava u Strazburu 16. jula 2010. godine, potvr|enu aktom tog suda 10. avgusta 2010. i proces je u redovnom toku”, ukazao je Boji}. Daqe se podse}a na to da je 31. avgusta 2009. godine advokat Boji} podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za za{titu zakonitosti i Tre}em op{tinskom sudu zahtev za odlagawe izvr{ewa sporne presude. Republi~ko javno tu`ila{tvo Srbije je zamolnicom 22. aprila 2010. godine zatra`ilo spise predmeta od Crne Gore i Vi{eg suda u Podgorici, ali je ona odbijena uz obrazlo`ewe da, ukoliko Srbija smatra da je kazna izre~ena presudom koju treba da izvr{i prema svom dr`avqaninu previsoka, ima mogu}nost da na to uti~e samo kroz institute amnestije, pomilovawa i uslovnog otpusta. Istog stava je bilo i crnogorsko Ministarstvo pravde, ~ime je srpsko tu`ila{tvo bilo primorano da odustane od zahteva. „Ministarstvo pravde Crne Gore je 19. decembra zauzelo stav da ta dr`ava ne nalazi za potrebno da preduzima bilo kakve radwe izvr{ewa presude kojom je osu|en Lau{evi}”, naveo je Boji}. To ministarstvo je ukazalo na to da je Ugovorom koji ta dr`ava ima sa Srbijom o me|usobnom izvr{avawu sudskih odluka u krivi~nim stvarima, predvi|eno da }e se pravnosna`ne sudske odluke pre 3. juna 2006. izvr{avati u
Evrop ski sud u Stra zbu ru
zahteva za za{titu zakonitosti potpuno su i nezakonito osuje}eni, navodi Boji}. Lau{evi} je zato 2003. godine podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je odba~ena s implikacijiom da je stvar u nadle`nosti Saveznog ustavnog suda. Potom je podneo ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu, koja je ostala nere{ena i zavr{ila u arhivu zbog prestanka postojawa te sudske instance i konstituisawa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, a isto se desilo i sa `albom Sudu dr`avne zajednice SCG, koja je zbog raspada i te dr`avne zajednice ostala nere{ena i, tako|e, zavr{ila u arhivu. Posle dono{ewa Ustava Crne Gore 2007. i Zakona o Ustavnom sudu 2008. godine, Lau{evi} je podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je 28. januara 2010. godine odba~ena s obrazlo`ewem da Crna Gora odgovara samo za povrede onih qudskih prava kr{enih
dr`avama ugovornicama kao doma}e presude. Ali, istim tim ugovorom u ~lanu 4, stav 2, utvr|eno je da samo dr`ava izricawa (Crna Gora) ima iskqu~ivo pravo da odlu~uje o vanrednim pravnim sredstvima. „Tako je finalno zatvoren bilo koji drugi legalan i primeren pravni put za za{titu i ispravqawe grubo prekr{enog Lau{evi}evog prava, osim akta o pomilovawu. Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio daqu pravnu agoniju i predupredio nove. Ovim ~inom je otklowena povreda jednog od osnovnih me|unarodno garantovanih qudskih prava na delotvoran pravni lek”, isti~e se u Boji}evom saop{tewu. Ipak, kako se dodaje, „nesre}a svih stradalnika te kobne sudbonosne no}i 30. jula 1993. godine je ostala da zauvek traje u svim du{ama unesre}enih porodica i u uni{tenom `ivotu i tegobnoj progowenoj du{i @arka Lau{evi}a, dok god on postoji”.
utorak3.januar2012.
15
TEMERINSKI OBRA^UN U NOVOGODI[WOJ NO]I ISPRED KAFI]A
Te {ko po vre |en mla di} Policija je uhapsila Temerince Ga bo ra. V. (1992) i sedamnaestogodi{weg E. M. pod sumwom da su posle kra}e sva|e pretukli me{tanina \er |a M. (1980) i pri tome mu naneli te{ke telesne povrede opasne po `ivot, a zatim utekli. Povre|eni je hospitalizovan u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu. Policija je operativnim radom identifikovala i prona{la osumwi~ene. Gaboru i maloletnom osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, gde }e biti privedeni s krivi~nom prijavom za nano{we te{kih telesnih povreda, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.
INTERVJU
Te me rin
Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, u obra~unu koji se dogodio ubrzo nakon pono}i ispred jednog kafi}a, pomenutom malolet-
niku se pripisuje da je predwa~io. Wemu je posle saslu{awa kod sudije odre|en pritvor. Navodno, \er| je pri izlasku iz lokala ramenom zaka~io jednog od dvojice osumwi~enih, nakon ~ega je usledila kratka sva|a a zatim i `e{}i fizi~ki sukob, posle ~ega je povre|eni mladi} prevezen s ozbiqnim poredama po glavi i telu do bolnice. Po re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine Je le ne Ju ri {in, zahvaquju}i dobroj i pravovremenoj lekarskoj intervenciji, stawe pacijenta je stabilizovano pa je ju~e s Odeqewa intenzivne, preba~en na poluintezivnu negu, ali je, kako je rekla, povre|eni i daqe pod stalnom kontrolom lekara. M. V.
MAJA KOVA^EVI]-TOMI], PORTPAROLKA SPECIJALNOG SUDA
Pri prem no ro ~i {te pre glav nog pre tre sa – U 2011. godini Specijalni sud u Beogradu je doneo 28 presuda, od kojih su samo dve ukinute u drugostepnom postupku. U istom periodu Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je podiglo 49 optu`nica. Primqena su 62 zahteva za sprovo|ewe istrage po kojima su u toku 44 istrage – ka`e portparolka tog suda sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} u intervjuu za „Dnevnik“. – Od Nove godine u predmetima pred Specijalnim sudom po-
com zakqu~ili sporazum s Tu`ila{tvom. Ba{ u tom predmetu pre dvadesetak dana sam kao postupaju}i sudija izrekla sedam presuda na osnovu sporazuma o krivici. Ina~e, re~ je o predmetu za krivi~no delo utaje poreza vezane za neregistrovanu proizvodwu velike koli~ine alkoholnih pi}a, u kojem su prvoookrivqeni Mom ~i lo Ra ji} i wegovi sinovi. U bekstvu je optu`eni De jan Ra ji}. Presude, koje su donete po sporazumu o
va `ni za utvr |i va we ma te ri jal ne isti ne? – To nije uskra}ivawe prava na odbranu nego pravo sude}eg ve}a da proceni da li su ti dokazi relevantni ili nisu da se utvr di ma te ri jal na isti na. Osim toga, kad pi{e presudu, sudija – predsednik ve}a je du`an da navede ta~no koji dokazi su predlo`eni pa odbijeni i iz kojih razloga su odbijeni i za{to sud smatra da su oni irelevantni.
Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}
Se di {te Spci jal nog su da
~iwe primena novog Zakonika o krivi~nom postupku, koji propisuje da se pre glavnog pretresa odr`ava pripremno ro~i{te radi izja{wewa stranaka o optu`nici – koje su ~iwenice nesporne, {ta je sporno. Na pripremnim ro~i{tima }e se predlagati dokazi za glavni pretres, vezano samo za ono {to je sporno, tako da bi trebalo da se su|ewa ubudu}e odvijaju malo br`e. Kad je re~ o no vim pred me ti ma ko ji su sti gli do su |e wa, za ko ja kri vi~ na de la su naj broj ni ja op tu `e wa? – Naj~e{}a krivi~na dela za koja se okrivqeni optu`nicama terete su udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i zloupotreba slu`benog polo`aja. Osim toga, ima dosta optu`ewa vezanih za krijum~arewe qudi, kao i za trgovinu drogom. Ko li ko je pred me ta do sad re {e no na osno vu spo ra zu ma o pri zna va wu kri vi ce za kqu ~e nih iz me |u okri vqe nih i Tu `i la {tva? – Dosad imamo desetak presuda po sporazumu o krivici. U jednom slu~aju su sedmorica od ukupno petnaest okrivqenih koji su obuhva}eni istom optu`ni-
sudu su naj~e{}i takozvani finansijski predmeti, odnosno optu`ewa za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, kojima je obuhva}en veliki broj radwi za koje se terete okrivqeni, kao i ogromni iznosi {tete koja je, po optu`bama, pri~iwena dr`avi ili nekim drugim pravim licima. Da li je su di ja ma even tu al no te `e kad su de op tu `e ni ma zvu~ nih ime na? Pred sto ji su |e we su spen do va nom
U toku 70 su|ewa Ko li ko je ukup no su |e wa u to ku? – S ranije zapo~etim su|ewima ima ukupno 70 postupaka koji teku paralelno. Sudimo prakti~no u tri sudnice, u dve smene. Imamo izvesnih problema s prostorom za dr`awe spisa predmeta zbog wihove obimnosti. Primera radi }u pomenuti da, recimo, samo jedan od predmeta kojim sam ja zadu`ena, u slu~aju okrivqenih iz Zrewanina Go ra na Kne `e vi }a i drugih, ima 140 tomova. krivici, su pravosna`ne. Navodima optu`nice, koja je stupila na pravnu snagu, obuhva}ena je ogromna nov~ana suma. Da li se ne ki no vi pred me ti even tu al no od no se na pro ble ma ti~ ne pri va ti za ci je i u ko joj fa zi je su |e we u ne kad ~u ve nom slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“, ko je je u{lo u pe tu go di nu? – U postupku u slu~aju „ste~ajna afera“, koji je po~etkom 2010. formalno po~eo iznova zbog promene u sastavu sudskog ve}a posle op{teg izbora sudija, jo{ uvek traje dokazni postupak i jo{ uvek se izvode dokazi po predlogu Tu`ila{tva. Kad je re~ o novim optu`ewima, nisam videla da ima ne{to vezano za proces privatizacije. U posledwu godinu dana u Specijalnom
~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva su di ji Bla go ju Jak {i }u, osum wi ~e nom da je dav ne 1998. go di ne kao pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj. – Sud prema svim osobama koje se na|u u procesu postupa jednako, bez obzira na zvu~nost imena. Ina~e, u predmetu sudije Blagoja Jak{i}a narednih dana }e biti zakazano su|ewe budu}i da je optu`nica stupila na pravnu snagu. Bra ni o ci su u po je di nim, sad pre su |e nim po stup ci ma, jav no iz no si li oce ne da im je „us kra }e no pra vo na od bra nu“ zbog to ga {to je sud od bio ve }i nu wi ho vih do ka znih pred lo ga ko je sma tra ju da su
Da li je re {e na si tu a ci ja ko ja se po na vqa tre }u go di nu za re dom ve za na za ~i we ni cu da je ne ko li ko su di ja u Spe ci jal ni sud upu }e no iz dru gih, pa i naj vi {ih su do va u ze mqi, ape la ci o nih i Vr hov nog ka sa ci o nog su da, u ko je su iza bra ni na op {tim iz bo ri ma su di ja 2009. go di ne? – Ne znam {ta }e se dogoditi s tim u vezi. ^iwenica je da u zgradi Specijalnog suda ima devetoro sudija delegiranih iz drugih sudova, i to iz Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, kao i Vi{eg suda u Subotici. Da li osim po stup ka u „slu ~a ju [a ri}“, po sto ji jo{ ne ki u ko jem su po je di ni okri vqe ni do bi li sta tus sve do ka-sa rad ni ka? – Mogu pomenuti jedan predmet kojim sam ja kao sudija zadu`ena, a u kojem tako|e imamo svedoka-saradnika. Re~ je postupku protiv optu`enog [e ri fa Meh me do vi }a i jo{ nekoliko okrivqenih. Optu`ba se odnosi na trgovinu drogom, a re~ je o 115 kilograma heroina. J. Jakovqevi}
DO PONEDEQKA PREDLAGAWE KANDIDATA U NAJVI[EM SUDSKOM ORGANU IZ REDOVA SUDIJA APELACIONIH SUDOVA
Iz bor no vog su di je VSS-a 19. ja nu a ra Visoki savet sudstva (VSS) odlu~io je da pokrene postupak za ponuwavawe upra`wenog mesta u tom telu sudijom nekog od apelacionih sudova, mesec dana po{to je sudija Mi li mir Lu ki} podneo ostavku na tu funkciju. Glasawe sudija koji }e sami predlo`iti svog predstavnika u tom najvi{em sudskom organu odr`a}e se 19. januara 2012. Kako je objavqeno na sajtu tog tela, VSS je na sednici 20. decembra doneo odluku o otpo~iwawu postupka predlagawa kandidata za izbornog ~lana iz reda sudija apelacionih sudova. Postupak predlagawa kandidata sprove{}e
Izborna komisija VSS, kojoj kandidati treba da do 9. januara 2012. godine dostave prijave. Izbor kandidata za ~lanstvo u VSS iz reda sudija apelacionih sudova obavi}e se u sudovima na bira~kim mestima pred bira~kim odborima, 19. januara 2012. od 7.30 do 15.30 sati. Rezultati izbora bi}e poznati najkasnije 36 sati od zatvarawa bira~kih mesta. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Luki} je 23. novembra podneo ostavku na ~lanstvo u VSS. U Visokom savetu upra`weno je, me|utim, jo{ jedno sudijsko mesto posle hap{ewa sudije Bla go ja Jak {i }a, izabranog na tu
funkciju iz redova sudija prekr{ajnih sudova. On je uhap{en krajem septembra zbog sumwe da je po~inio zloupotrebu slu`benog polo`aja, pa je suspendovan iz VSS ali postupak za popunu wegovog mesta nije pokrenut. Sporno je i ~lanstvo u VSS profesora Pre dra ga Di mi tri je vi }a, jer je Agencija za borbu protiv korupcije donela re{ewe da se on nalazi u sukobu interesa, zbog toga {to istovremeno obavqa i funkciju dekana Pravnog fakulteta u Ni{u, ali za sada jo{ nije odlu~eno po tom re{ewu po kom bi trebalo da postupi Skup{tina Srbije. (Tanjug)