Page 1

c m y

NOVISAD*

UTORAK3.JANUAR2012.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVATRGOVCIMAOGRANI^ILAMAR@E NANAJVA@NIJENAMIRNICE

VO J VO \ AN I V ES ELO U[ LI U NO VU 201 2. GO D IN U

Nesmesetoliko zara|ivatina hlebuimleku str. 4

Muzika, va tro met, poqupci

INTERVJUI JORGOVANKATABAKOVI],POTPREDSEDNICASNS-a

Srbijitreba \in|i}ev stav oKosovu

st r . 7 i 12

str. 3

MAJAKOVA^EVI]-TOMI], PORTPAROLKASPECIJALNOGSUDA

Pripremno ro~i{te preglavnog pretresa

Foto: F. Baki}

Foto: R. Hayi}

str. 15

NASLOVI

Politika

Vojvodina

11 Pali} vra}a 2 Ko finansira stari sjaj la`ni patriotizam?

Dru{tvo

Ekonomija

ODMOR OD SLAVQA: Nakonnajlu|eno}i,reprizedo~ekaimnogo i}aipi}a,drugogjanuarskogdanavelikibrojVojvo|anaodlu~iojeda lepo vreme provede napoqu. Mnogo Novosa|ana, a posebno dece, iskoristilo je priliku za rekreaciju na otvorenom klizali{tu na [trandu, dok su oni drugi, kojima nije bilo do sporta, praznovawe nastaviliuba{tamakafi}a. Q.Na.

4 Ukinute carine na kompjutere, fri`idere...

SPORT

6 Mu{karci rade ~etiri meseca du`e

str. 16 – 20

13 Ispod proseka ve}ina osmaka

Crna 14 Bra}a osumwi~ena za napad na policiju

Tre}edoba

Balkan

NoviSad 9 Kroz gu`vu do izabranog lekara

25 Umro Kiro Gligorov 25 Hrvatska }e povu}i tu`bu protiv Srbije

Toplo n SJAJNINOVAKZAPO^EO,VIKTOR, n KRAQEVSKAIGRAKAFEADVAKRAQA NA„DNEVNIKOVOM”TURNIRU JELENAIANANASTAVQAJU

GODINALXX BROJ23306 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Najvi{a temperatura8°S


2

POLiTikA

utorak3.januar2012.

KAKO SE TRO[I NOVAC NAMEWEN KOSOVU I METOHIJI

Ko finansira la`ni patriotizam? Kada je, kao i na kraju svake kalendarske godine, podvu~ena tro{kovna crta u Srbiji, prvi putuna{ojnovijojistorijidesilosedadr`avnifunkcioneri postave pitawe kako se tro{i novac koji ve} godinama odlazi na Kosovo i Metohiju. Od trenutkakadasubarikadeostalei nakonapelanajvi{ihzvani~nika Srbije da budu uklowene, sa skup{tinskegovornice{efica

Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi} upozoravanatodasene~ijila`ni patriotizam dokazuje podno{ewem prijava protiv onih kojisuprimaliduplenaknade. –Otomesegovoriprethodne trigodine,alinikakodadobijemokonkretnepodatke–ukazala je ona. – Sve {to je la`no – ko{ta, koliko je ne{to la`no prvo utvr|uje vlast, prvo ona

dnevnik

VERICA KALANOVI], POTPREDSEDNICA VLADE I URS-a

Sledi te{ka, ali ne i apokalipti~na godina – Godina politi~kih i ekonomskih potresa je za nama, ali vremeturbulenicijejo{nijezavr{eno i tra`i prilago|avawe na nove i sve te`e okolnosti. Zbog toga }e vreme koje je pred namamoratidadonesenovupolitikuiusvetu,iuSrbiji,ako`elimodaqudiboqe`ive.Kadjeu pitawuSrbija,jasnojedaje2011. godinu obele`io dolazak krize, pitawa Evrope i Kosova – ocewujeza“Dnevnik”potpredsednica Vlade i URS-a Verica Kalanovi},kojajepredsamkrajgodine ponela nagradu Zlatnik cara Konstantina za ono {to je u~inilausektorukojivodi. KadajeupitawuVladaSrbije, potpredsednicazaprivreduiregionalni razvoj konstatuje da “nijedan uspeh pojedina~no nije obele`ioovugodinu”. – Ali, bilo je dobrih poteza koji daju optimizam da Srbija

mo`ebitizemqaukojojseboqe `ivi. Najboqu poruku Vladi Srbije uputila je grupa mladih akademaca koji su u aprilu ove godine u Briselu postigli izu- zetan uspeh. Svojim projektom „solarnipuwa~„osvojilisunagradu u kategoriji promocije smawewa javne potro{we ener-

gije. Wihova poruka jedauporno{}u,voqomienergijommo`emoimatiuspehei pobe|ivati – konstatuje vicepremijerka. Najve}i neuspeh Vlade, po woj, je to {to, uprkos pozitivnojoceniEvropskekomisije,Srbija nije ve} dobila statuskandidata. – Za mene li~no kao najve}i poraz, nesamooveve}svihvladaoddemokratskihpromenadodanas,jesu rezultati popisa. Oni su u potpunosti dali pravo politiciURS-a,kojajeukazalanazna~ajregionalnograzvojaidecentralizacije, ali me to ne ~ini sre}nom ako se trend nestanka gra|anaSrbijenastavi–isti~e

sagovornica, koja, kada su u pitawu i{~ekivawa u 2012. godini,ukazujenatodajevremeiza nas pokazalo da ~ak ni kratkoro~neprognozenisuizvesne. –Sigurnojeda}e2012.godina biti izazovna. Nisam od onih kojiverujuda}ebitiapokalipti~na, ali sam sigurna da }e to biti te{ka godina najrazli~itijihizazova,izaprivreduiza gra|ane.Alijaverujemiusvoju zemquiuqudekoji`iveuwoj– unosi dozu optimizma u svoju ocenuVericaKalanovi},kojaje svim gra|anima i ~itaocima “Dnevnika” po`elela mnogo li~nesre}eugodiniprednama. – Jer, kada je ~ovek li~no zadovoqan,tadamo`edausebina|esnaguienergijudaseizbori za boqe sutra koje zaslu`uje – poru~uje potpredsednica Vlade Srbije. D. Milivojevi}

PARLAMENTARNE STRANKE RAZLI^ITO OCEWUJU U^INAK U PROTEKLOM MANDATU

poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija zahtevalajedanadle`neinstitucijeispitajukozloupotrebqavaproblemKosovada bistekaoli~nukorist. – Postavqam pitawe svim nadle`nim institucijama da li ispitujukolikoSrbijuko{taju oni politi~ari koji na Kosovu zara|ujupare,kolikojeko{taju onikoji,tvrde}idabraneKosovo i Metohiju, zara|uju za svoj li~niinteresikolikojeko{ta zloupotreba Kosova da bi se ostvarilali~nakorist?–navelajeNadaKolunxija. – Videli smo da se patriotizam nekim qudima fantasti~no isplatio,mislimdajeodgovornopremagra|animaSrbijedase pre svega zaustavi ta eksploatcijakosovskogproblema,nakojojnekosti~eli~nukoristida

moradadoka`ekolikoseiskreno bori za Kosovo, kojim mehanizmimaikolikotezakonekoje donosi primewuje. A dokaza da seovavladaboriprotivkorupcijesamoverbalnoimaiprevi{e,po~evodtogadaAgencijaza borbuprotivkorupcijeustvari slu`i za obra~un s politi~kim neistomi{qenicima,dotogada se bori za dovo|ewe velikog „Fijata„, a u buxetu u kojem su istawena davawa za talente, za decu,zdravstvo,{kolstvo,ponovo imate novac opredeqen za „Fijat„.Dalijeborba,patriotizam, primena zakona la`na iliiskrena–tonijezaocewivawe atributima, za to postoje konkretni dokazi. Osnovno pitaweje:gdedanasstanujeistina, kome da verujemo? – zakqu~ila jeJorgovankaTabakovi}.

Novac za ustanove koje ne rade OgromannovacdajeiMUP,kojijeod2002.do2009.izdvojio iz buxeta vi{e od devet milijardi dinara za rad policijskih uprava \akovica, Pri{tina, Kosovska Mitrovica, Gwilane, Pe},PrizreniUro{evac.Ministarstvoradaisocijalnepolitikejeod1999.do2010.izdvojilovi{eodpetmilijardidinara, od ~ega gotovo polovinu za podr{ku porodicama s decom. Ovo ministarstvojeizdvojilo~ak111milionadinarazazaposlene uustanovamakojenerade.Drasti~anprimerjeElektroprivredaSrbije,rekorderpotro{ewunovcazaplate„neraspore|enima“.Vi{eod24milijardedinaradaojeEPSod1999.naosnovu zaradasvojih5.000zaposlenihnaKosovu.Ministarstvozaomladinu i sport je punih pet godina pla}alo plate zaposlenima u Sportskomcentru„BoroiRamiz“uPri{tini,kojiod1999.nitipostojipodtimimenom,nitiikoodSrbatamoradi.Ovoministarstvojeod2002.do2007.izdvojilozaovusvrhuoko45milionadinara.Podatakazaposledwetrigodinenema. svikojisuodgovorni–odovarajuzato–poru~ilajeona,uzopaskudaje„Vladave}otvaralato pitawe“ po{to „pomo} Srbije treba da omogu}i gra|anima da na Kosovu `ive normalno, a ne da pojedinci od toga imaju korist“. Pre nego {to je Nada Kolunxija pokrenula sa skup{tinske govornicetemu,kakojenazvala „unov~enog patriotizma“, wen strana~ki kolega, ministar odbrane Dragan [utanovac na svom „Tviter„ profilu je napisao: „O kojem patriotizmu pri~amo? Potpredsednik Ta~ijeve vlade Slobodan Petrovi} primao je i platu iz buxeta Srbije do avgusta jer je bio portir u Sportskom centru ’Boro i Ramiz’! Pa dokle vi{e!?„. Ministar odbrane je naveo u svojoj prepisci na dru{tvenoj mre`i podatak da je „od 1999. godine s Kosovaslu`ilovojskusamo127 regruta, a kad je ukinuto obavezno slu`ewe, u VS je do{ao dobrovoqno samo jedan, slovima: jedan“. „Od 44.000 Srba s KiM koji primaju plate iz buxeta, wih24.000`iviuSrbiji„,saop{tioje[utanovacsvojimfanovimana„Tviteru„.

PoslanikSRS-aBo`idarDeli} tvrdi da je pitawe {efice poslani~ke grupe ZES-a „izazvalo zgra`avawe poslanika SRS-a”. Istovremeno, i on smatradagra|aniiposlanicitreba da znaju gde ide svaki dinar koji se izdvoji za Kosovo, i navodidadr`ava„nijepotro{ila vi{eod1,5dodvemilijardedinarazaKosovo“. Dok se vlast pita koliko ko{ta„la`nipatriotizam“,sdrugestraneLDPimasvojudilemu. Poslanika te stranke Bojana \uri}a interesuje zbog ~ega se izdvaja novac za Kancelariju za pregovore izme|u Beograda i Pri{tine koja obavqa stru~ne poslovezapregovara~kitim. Ne razmi{qaju samo politi~ari o tro{kovima za KiM. U martu pro{le godine Centar za prakti~nu politiku pokrenuo je sajt s istim pitawem „Koliko ko{ta Kosovo?“, poku{avaju}i dau|eutragnovcuzaovenamene, adanodkojegjekrenulo„otkucavawe“je10.juni1999.godine.Wihovara~unicaje:Kosovonasko{ta 16 evra u sekundi, ili pola milijarde evra godi{we, odnosno{estmilijardievraodpomenutogdatuma. S. Stankovi}

[ta su radili, a {ta „odradili“ Kakojeradilavladaju}akoalicija, posebno srpski parlament, strankeuSkup{tiniSrbijerazli~itoocewuju.Podelekojeva`e u politi~kom `ivotu Srbije uglavnomsusepreneleinautisak koji iznose parlamentarci, pa vlast izra`ava zadovoqstvo, dok opozicionarinasuprotwimavide –kolaps. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} smatra da su„poslaniciintenzivnoradili, {toseneogledasamoubrojudonetihzakonaidrugihakatave}i upoku{ajudana{anadzorna,parlamentarno-diplomatska funkcija, organizacija zna~ajnih skupova,kao{tojesednicaParlamentarneskup{tineOEBS-ai~itavognizaregionalnihinicijativa kojesmoorganizovali–protekne uspe{no“. –Poslanicisu,ne{tede}isvoju energiju i ideje, popravqali tekstove predloga zakona amandmanima, ogroman broj amandmana jeusvojen,{tojenajneposredniji doprinos kvalitetu zakona koje smodoneli.Volelabihdabudu}i saziv parlamenta bude jo{ energi~niji i kvalitetniji od ovog. Kao instituciju, ~eka nas ja~awe nadzornefunkcijejerva`nojekakoseprimewujuzakoniikakopopravqaju kvalitet `ivota, {ta svakidonetipropiszna~izagra|ane. To je najbitniji zadatak u ovojgodini.Kadaseudrugojpolovinigodine,posleizbora,konstitui{e nova vlada, vide}emo wen programrada,alitosunekipravcikojiproisti~uizna{ihdosada{wihaktivnosti–smatraSlavica\uki}-Dejanovi}. PredsednicaSkup{tinemisli da je „dobro {to aktivnosti parlamentaneprestanuusvajawembuxeta,kakosetoplaniralo“. –Ima}emojavnaslu{awa,jednu sednicukrajemjanuaraipo~etkom februara, a mo`da i dve. Do raspisivawa izbora poslanici }e imatinesamosvojupredstavni~ku funkciju,nesamokontaktsgra|animakojisuihbiralive}ivrlo konkretanradovdeuparlamentu– o~ekuje Slavica \uki}-Dejanovi}. PotpredsednikSkup{tineNikolaNovakovi} (URS)ocewujeda sekvalitetradaparlamentapodigaovisoko,„dasmotulestvicupozicionirali tako da }e svakom slede}em sazivu biti problem da je dostigne, ali i obaveza da je presko~iiprestigne“. – Parlament je u ovom sazivu, posebnouproteklojgodini,radio blago re~eno izvanredno, veoma odgovorno,kvalitetno,atosevidi u zakonima, odlukama, rezolucijamakojesmousvojili.@aomi

je {to neke kolege iz opozicije ~aknisuu~estvovaleuradu,aone koje su u~estvovale, poku{ale su da to malo destruktivno vuku nazad,alitoimnijeuspelo.Tojeta na{a srpska demokratija. Bojim se da treba da poradimo malo na

data,ve}jeproblembiopoliti~ki.VladaSrbijenijeuspeladare{iproblemevezanezaKosovo,odnosnozaseverKiM.Posletogaje palatenzijairaspolo`ewezarad u ovom parlamentu. Mislim, ina~e,dajeovaskup{tinaufaziti-

demokratiji,nasvestiotome{ta jeinstitucija,kakoseonanegujei gajiidaubudu}enebudemovi{eu nekimsituacijama,kojesmoimali protekle godine, dodu{e mnogo mawe, a posebno ranijih godina. Kosese}audarawauname{taj,bacawa cipela, polivawa, izno{ewa…topostojijo{uvekkaoeho, ali barem ga nema – obja{wava Novakovi}.

hehibernacije,atako}ebitisve vi{eunarednimnedeqamaimesecimadoizbora.Najmawejetubitanbrojzakona,ve}dasmodoneli zakone koji su bili potrebni za dobijawe statusa kandidata, uz mnogo natezawa, mnogo problema, uz povremene ispade u vladaju}oj koaliciji.Nekizakoninisuusvojeni,kaoonajo`eleznici,aliovo je generalna ocena. S druge stra-

SVM: Godinu obele`io „pad” `eleznice PoslanikSVM-aBalintPastor ka`edajegodinuzanamaobele`ilonedobijawestatusakandidataza~lanstvouEU,iprocewujeda je„tovelikiporazVladeSrbije“. –Nadamoseda}eVladau~initisvedopo~etkamartadaSrbija dobijekandidaturu–ka`ePastor.–Godinu2011.obele`ilojeinedono{ewezakonao`eleznici,odnosnopadtogzakonskogpredloga udanuzaglasawe.Mislimdajetojedinitakavslu~ajkojisedesio prethodnihgodina.Radujenas{tojetaj,ponama,antivojvo|anski zakono`eleznici,paouNarodnojsku{tini.Osimtoga,bilojeveomaintenzivnogzakonodavnograda,usvojenisuveomabitnizakoni izraznihsfera.Odovegodineo~ekujemprimenuzakonaorestitucijiiorehabilitaciji,kojisuzanasnajva`nijizakonskiaktiiz 2011.godine.Ao~ekujemoiizbornukampawuiizborekrajemaprilailipo~etkommaja,nakon~ega}emomoratidanadoknadimokao dr`ava,ilikaoparlament,sveono{to}emoizgubitizbogkampaweiizborauprvojpolovinigodine. Poslanik LDP-a Bojan \uri} smatradagodinazanamamorada sepodelinadvadela,„prvijeperiod od po~etka oktobra, kada je svebilousmerenonausvajawezakonasevropskeagendekojisubiliuslovzasticawestatusakandidata“. – Skup{tina je usvojila mnoge odwihuzpodr{kuLDP-a.To,na`alost, o~igledno nije bilo dovoqnozadobijawestatusakandi-

ne,mislimdajeujavnostijo{vi{epoja~anataslikaoparlamentu kao telu u kojem se zapravo ne donose su{tinske politi~ke odlukenegokaoomestugdevladaju}akoalicijakoristisvojuve}inu zaizglasavaweapsolutnosvihodluka.Pa~akiondakadame|uwima postoje sporovi, na kraju se ipakispostavidaseizatihpregawawakrijume|ustrana~kaucewivawa.Menijezaistafascinantna

re~enicajednogposlanikanasedniciOdborazaKiM,kojijepitao „Za{to mi o ovome uop{te raspravqamokadaseodlukenedonose ovde, nego u Nemawinoj?“ Mislimdajepropustiodaka`ejednu adresu koja je mnogo bli`a Skp{tini,atojeAndri}evvenac –„prime}uje“\uri}. Lider NS-a Velimir Ili} ka`e: „Ovi iz vladaju}e koalicije glasali su sve {to su mogli, sve {to im se dalo i ispunili zadatak“. –Aposlaniciopozicijesugovorili, govorili, niko to vi{e nijeslu{aonipratio,nitijekoga interesovalo. Parlament kao institucijaizgubiojesvojufunkciju,kqu~nestvariseneraspravqaju u parlamentu. Videli ste okosituacijenaKosovurazneodluke koje su dono{ene van ovog parlamenta, Vlada vlada uredbama… Trudili smo se koliko smo mogli,sve{tojebilouna{imrukama ura|eno je, ali niko nas za bitnije stvari nije ni{ta ni pitao.IspadakaodajeVladanaredbodavacparlamentu,umestodabudeobrnuto.Do|eVladaovde,{epurise,donese{tagodho}eito svepro|e.Nikoizvladaju}ekoalicijeinesmedapitaza{tojeto tako.Naravno,Srbijajejo{dalekoodpravogparlamentarizma,da seSkup{tinapitazane{to,dato bude najvi{a institucija u kojoj se odlu~uje. A u Srbiji se, na`alost,odlu~ujeunekimdrugimkrugovima.Totreba{topredazaboravimoiposlenovihizboradase vratimo institucijama dr`ave, prvenstveno parlamentu – smatra Ili}. [efposlani~kegrupeDSS-au Skup{tini Srbije Milo{ Aligrudi} smatradasu„de{avawana KiMinovousvojenibuxetrezime vi{egodi{we vladavine Borisa Tadi}a“. –Srbijajedovedenausituacija dabiraizme|uni~egaistra{nog. Odlazak ove garniture s vlasti {to pre bi relaksirao gra|ane. DSS, da mo`e, sporazume s Pri{tinombioglasioni{tavim,kao {to oni to jesu. Ne bi zbog toga bilanijedna{tetnaposledicaza dr`avu. Kada je re~ o EU i ovom putubezpovratkanadnoukojenas vuku… ovakve evropske integracije, koje su integracije u katastrofu, u jedan potpuni kolaps, kojesezasnivajunaucenamaikomadawuna{edr`ave,subesmislica. U izuzetno te{koj smo situaciji,kojaimakrivca,atajkrivac imaimeiprezime,zoveseBoris Tadi} i svi oni koji ga slede na ovom putu bez povratka – pou~uje Aligrudi}. S. Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

KAKO VOJVO\ANSKI POLITI^ARI REZIMIRAJU 2011. GODINU

Godinakojusu obele`ilakrivudawa utokovimanovca smatraju da su on izostali jer pokrajinskoj administraciji nije omogu}eno da iskoristi mehanizme koje je morala imati, ali koji su joj uskare}ni, pre svega kad je re~ o novcu koji je jedva kapao iz republi~ke kase. Da su sporewa o tokovima novca prema Vojvodini obele`ili 2011. godinu smatra i ve}i-

Dodao je i da je APV zakinuta i u samoj postavci buxetske ra~unice, jer se do sedam posto dolazi „raznim trikovima”, ali koji se izvode na osnovu planiranih prihoda u republi~koj kasi, dok bi, kako je ocenio, zapravo trebalo ovaj procenat izvoditi iz planiranih rashoda u republi~kom buxetu. Tada

– Dobro je {to su ekonomske teme bile ispred politi~kih. A verujem da }e tako biti i u narednom periodu i da }e opredeqewe APV biti ka ulagawu i razvoju poqoprivrede jer u toj grani je budu}nost razvoja i Vojvodini cele Srbije, posebeno zbog trenda rasta cena hrane u svetu – smatra on.

na opozicionih stranaka iz vojvo|anskog parlamenta. TivadarTot iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara ocenio je da je 2012. godine Vojvodina bila u posebno poni`enoj ekonomskoj situaciju u odnosu prema Republici. – Samo u ovoj godini Republika je Vojvodini ostala du`na {est milijardi dinara. A mi smo ustanovili da je, po va`e}em Ustavu, u

bi se, po wegovim re~ima, videlo da je Vojvodina zapravo zakinuta mnogo vi{e. – Mo`emo mi otvarati razna gradili{ta, obe}avati i ove i one investicije, ali ni{ta od toga ne mo`e se uraditi bez novca. I gra|ani treba da zanaju za{to nema novca na koji smo ra~unali na osnovu va`e}ih propisa i {ta je uzrok tome – istakao je on.

Smiqani} ka`e da bi zato bilo nu`no da se re{i pitawe finansirawa Vojvodine, a s obzirom na to da je 2012. godina i izborna, veruje da ni u narednim mesecima ne}e mawkati ni „politi~ke zabave”. Funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mirovi} ocenio je da su 2011. godinu obele`ila pitawa na kojima se aktuelna pokrajinska vlast nije pokazala, odnosno „raskorak izme|u wihovih `eqa i mogu}nosti”. – Pri~alo se o Statutu Vojvodine koji nije u praksi za`iveo. A najzna~ajnije pitawe vezano je za finansirawe APV, koje nije re{eno – naveo je Mirovi} u izjavi na{em listu. On je kazao da je incijativu napredwaka tim povodom da se formira vi{estrana~ka komisija koja bi na osnovu konsenzusa sa~inila predlog kojim bi se definisali modeli finasirawa APV, vladaju}a koalcija }utke odbila. Mirovi} u 2012. godini o~ekuje zao{travawe ovih problema zato {to }e, kako je naveo „dugovi koje je ova vlast stvarala u kontinuitetu od 2008. godine do danas optere}ivati buxet i u narednom periodu„. – I mora}e da se postavi pitawe mo`e li Vojvodina da tro{i koliko je tro{ila u ovom nesavr{enom sistemu. Naravno da ne mo`e. Posebno zbog toga {to je propu{tena {ansa da se pitawe finansirawa uredi na vreme – ocenio je on. B. D. Savi}

Foto: N Stojanovi}

Sude}i po ocenama poslanika vladaju}e Demokratske stranke, odnosno poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu”, iznetim tokom nedavne rasprave o novom pokrajinskom buxetu, krizna 2011. godina u Pokrajini i nije pro{la tako r|avo. Naprotiv, podaci o smawewu broja nezaposlenih, izgra|e-

nim i obnovqenim saobra}ajnicama, komunalnoj infarstrukturnoj mre`i, zdravstvenim i sportskim objektima koje su navodili trebalo bi da uka`u na upravo suprotno. Iako su pre nekoliko meseci iz Banovine upu}ena alramantna upozorewa o mogu}em kolapsu vojvo|anske privrede, kojoj Pokrajina, zbog nesporazuma s Republikom u transferu novca, ne mo`e da is-

^etojevi}: Akcije ga{ewa po`ara Pokrajinska poslanica iz opozicione Srpske radikalne stranke Marijana ^etojevi} smatra da }e godina za nama u Vojvodini ostati upam}ena po tome {to je iz Banovine vo|ena politika koja se zasnivala na „akcijama ga{ewa po`ara, koja nije imala nikakvu strategiju i koja je pogre{no koncipirala buxet APV”. A sve to, po wenim re~ima, dovelo je do te{ke ekonomske situacije u Pokrajini. – Postojala je ogromna te`wa vlastodr`aca u Vojvodini da izvla~e novac iz buxetskih tokova, koji su preko fondova plasirani kao kreditna sredstva iako ve}ina privrede i poqoprivrede u Vojvodini vi{e nije kreditno sposobna – kazala je plati dugove za izvr{ene radove na projektima Fonda APV za kapitalna ulagawa, na izmaku godine gra|evinci su umireni obe}awem da }e ti dugovi biti sanirani tokom januara 2012. godine. Me|utim, u koaliciji vladaju}oj u Vojvodini ne dele svi uverewe da su 2011. godinu obele`ili pozitivni trendovi. Naprotiv, neki

ona za na{ list, dodav{i da je SRS u pokrajinskom parlamentu brojnim amandmanima bezuspe{no poku{avao „da promeni tokove novca” u razvojnom pravcu, odnosno da ga preusmeri u privredu i poqoprivredu. – Jasno je da tu treba tra`iti i uzroke za{to danas ima 73.500 mawe zaposlenih u odnosu na 2008. godinu. Po wenim re~ima, takav manir omogu}en je usvajawem „protivustavnog Statuta Vojvodine”. Ona smatra da }e }e slede}a godina biti izuzetno te{ka, ali da nosi veliku nadu jer }e biti i izborna, te stoga veruje da }e doneti i promenu vlasti u Vojvodini.

kojem je ina~e ekspilcitno navedeno koliko Vojvodini pripada u odnosu na republi~ki buxet, za proteklih pet godina Pokrajina uskra}ena za ceo jedan buxet od oko 66 milijardi dinara. Tako da je potpuno jasno da te{ka situacija proizlazi iz nepo{tovawa Ustava kad je re~ o Vojvodini – ocenio je on u izjavi za „Dnevnik”.

Tot u 2012. godini o~ekuje „jedino to da republi~ka vlast po~ne da po{tuje Ustav i zakone koje je sama donela„. Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije @ivorad Smiqani} ka`e za na{ list da su prethodnu godinu na politi~koj sceni Vojvodine obele`ile vi{e ekonomske nego politi~ke teme.

NOVOGODI[WI POLITI^KI TVI(S)T

Rodeutrismene,obaveznasarma Politi~ari su kraj protekle godine proveli dru`e}i se sa svojim fanovima na dru{venoj mre`i „Tviter„. „Sre}na svima Nova godina i da nam rode rade u tri smene„, poru~ila je prva dama srpskog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}. „Tvitera{i, gde god da ste, sre}na vam Nova godina, neka va{e dobre ideje, luda snaga i nevi|ena kreativnost zatala-

saju i promene Srbiju naboqe„, odaslao je poruku preko ove dru{tvene mre`e lider URS-a Mla|anDinki}. Pojedini poslanici komenarisali su i {palir gardista koji ih je ispratio na kraju zasedawa. Tako se je lider LSV-a Nenad ^an ak bio u „di lemi“: „Ulaze vojnici u Skup{tinu, peva se himna… ili je kraj sednice, ili je dr`avni udar!,

zapisao je u svom maniru ^anak. „Ono kad nema{ drugi izlaz nakon sednice i mora{ da pogazi{ pricip i pro|e{ pored gardista jer je ’alternativni izlaz zatvoren„, „vajkao“ se poslanik SPS-a Dejan Radenkovi}. Ovaj parlamentarac je imao i jedno pitawe nakon {to je buxet izglasan: „Da li je neko javio Mla|anu Dinki}u (opravdano odsutan) da je buxet usvojen?„

Tvitera{i su mogli da pro~itaju i poneku „pikanteriju“. Dinki} je, dopisuju}i se sa svojim fanovima, ispri~ao: „Nemam gorile, niti sam ih ikada imao… vi{e volim rakiju i vino, nego pivo…“. Funkcionerka SNS-a JorgovankaTabakovi} je jo{ dan uo~i proslave Nove godine „objavila“: “Spremila kola~e, sad pravim salatu… sarma je obavezna!“ S. St.

REKLI SU [utanovac:Vide}emo skim}emo

Nikoli}:SDSS-om imawinama

Trivan:Prekidam javnupolemiku

Potpredsednik Demokratske stranke Dragan [utanovac uveren je u to da }e nova politika koju }e DS definisati na predstoje}im izborima vrlo brzo omogu}iti da se oseti i boqitak u xepu gra|ana. [utanovac je, u intervjuu agenciji Tanjug, najavio je da }e DS u narednih mesec dana odlu~iti o tome s kojim }e strankama napraviti predizbornu koaliciju, kao i da }e na strana~kim organima biti doneta odluka o tme da li }e DS predstaviti kandidata za premijera ili tim koji bi vodio slede}u Vladu. On je kao najpo`eqnije predizborne partnere naveo mawinske stranke, pre svega SDP Rasima Qaji}a. Potpredsednik DS-a je tako|e upozorio na to da budu}i predizborni partneri DS-a ne}e mo}i da odstupaju od dogovorene zajedni~ke politike, ali nije iskqu~io mogu}nost postizborne saradwe s URS-om, SPOom i LDP-om.

Lider SNS Tomislav Nikoli} izjavio je da bi on budu}u vladu napravio u koaliciji s DSS-om i predstavnicima mawina. Na pitawe da li bi SNS i{ao u koaliciju s radikalima, Nikoli} ka`e da bi SRS-u „ponudio da napravimo koaliciju zato {to bi to bio znak da je wima sve opro{teno. Ipak, ne verujem da bi oni pristali na to”. Po wegovim re~ima, u toj koaliciji „sigurno ne}e biti DS, najverovatnije ni SPS po{to su oni veoma vezani, SPO, LDP, G17 i, pretpostavqam, SRS. S nekima od wih mi ne `elimo, a neke stranke ne `ele s nama”. Govore}i o EU, Nikoli} je za „Blic” rekao da Srbija sve do marta, a mo`da i posle toga, mo`e uspostaviti neku saradwu s Evropom, ali ne kao wena budu}a ~lanica ve} kao zemqa kojoj treba pomo} da uredi dr`avu. – Imamo samo jednu ta~ku o kojoj nismo saglasni s Demokratskom strankom Srbije, a to je – kada prekinuti razgovore s Evropskom unijom – rekao je on.

– Moram da prekinem javnu polemiku koja se nepotrebno vodi – Demokratska stranka nije razgovarala o budu}im koalicijama – izjavila je u intervjuu FoNetu potpredsednica DS-a Jelena Trivan, i naglasila da wena stranka sasvim sigurno ne}e praviti koaliciju sa SNS. – Ta licitirawa u javnosti o tome s kim ho}emo, a s kim ne}emo, nepotrebna su i nesvrsishodna – rekla je jelena Trivan. Ona je najavila da }e DS na po~etku godine u strana~kim organima odlu~iti o tome s kim `eli u koaliciju i potom po~eti razgovore o tome. Jelena Trivan smatra nepotrebnim da se {est meseci pred izbore politi~ki prostor „zaga|uje” pri~ama o mogu}im koalicijama. Ona je odbacila mogu}nost pravqewa Vlade DS-a i SNS-a, i objasnila da bi to bio poku{aj da se SNS legitimizuje kao stranka s istim ciqevima i demokratskim kapacitetom kao DS, {to ona nije.

utorak3.januar2012.

3

INTERVJU JORGOVANKA TABAKOVI], POTPREDSEDNICA SNS-a

Srbijitreba\in|i}ev stavoKosovu

– Mo`da ima onih u Srbiji koji – Ispostavilo se da ~ak ni misle da bi bilo isplativo proda- Evropska komisija kao kolegijalti Kosovo i Metohiju, ali ne veru- ni organ nema takvu mo} kao jedna jem da ima dovoqno drskih ili ne- dr`ava, fundamentalni stub EU – pametnih qudi koji bi se usudili Nema~ka. Treba pitati ovu vlast da to javno ka`u ili, ne daj bo`e, i za{to nismo imali podr{ku Neurade. Kosovo i Metohija nisu na ma~ke, da li se i ovde trgovalo prodaju i za mene li~no ne postoji procesima privatizacije, ustupajucena za tako ne{to. Ne prodaje se }i politi~kim prijateqim prvenono {to nije va{e jer Kosovo nije stvo u~e{}a, umesto da ozbiqnoj nikoga od nas pojedina~no, ve} vla- dr`avi Nema~koj omogu}ite da sni{tvo dr`ave Srbije, dobijeno u~estvuju u regularnim postupcinasle|e i treba da se preda budu- ma, ne da dobiju ne{to na poklon, }im generacija, od jedne vlade, ka- xabe... I danas se pitate za{to neko ja ka`em, preda drugoj na revers mate podr{ku takvih zemaqa koje – izjavila je u intervjuu za na{ list potpredsednica SNS-a JorgovankaTabakovi}.  [ta }e se desiti s dr`avnom politikom prema Kosovu, s obzirom na to da na izborima 2012. i napredwaci o~ekuju osvajawe vlasti? – Ka`u, stotine razgovora i godina pri~e je vredno nekog dogovora koji se mo`e posti}i ili posti`e, a nijedan trenutak }utawa koji zna~i gledawe preko ni{ana ne mo`e biti vredan pa`we. Razgovori, ali s pravim predstavnicima naroda – mislim na qude koji su u smeli da ka`u divas upozoravaju n to da imate rarektno i otvoreno da ne mo`emo dobiti sve, ali ne treba ni da izgu- stu}u korupciju, da se protiv we ne bimo sve. Jedan, koji je govorio da borite i da su sve verbalna zalagamu nisu prijateqi samo oni koji ga wa. Onda ka`ete: Nemaci nam nisu podr`avaju onda kada to wima ide prijateqi – taman posla! Mi smo u prilog, bio je dovoqno hrabar da sami sebi neprijateqi, odnosno im to ka`e i da zatra`i pomo} da ova vlast, a zbog toga najvi{e trpi narod i svaki pojedinac kao gra|ase stvari reguli{u pre nego {to stvarnost na Kosovu bude takva da nin. nam se ka`e „ali tamo `ivi najve Postoji li mogu}nost da na}i broj onih koji nisu Srbi“, danas kon predstoje}ih izbora napranije me|u `ivima. Govorim o biv- vite vladu s DS-om? – O tome u ovom trenutku ne mo{em premijeru Zoranu \in|i}u, koji 21. febrauara 2003. godine u gu da govorim, ali ovo mogu da kaintervjuu ka`e: ^ak i da Savet bez- `em: cenim svakog vrednog, po{tenog, pametnog, dobednosti UN pribronamernog ~ovezna Kosovo, to je otimawe i to nije Trebapitatiovuvlast ka, a ima ih u svim strankama i uvereregularno. Srbija za{tonismoimali na sam i u DS-u. ne sme da prizna podr{kuNema~ke Ali, na`alost, DS otimawe Kosova, i je u prvi plan istu~ak i da je re{eno pitawe bezbednosti Srba na Koso- rio qude koji su paradigma pohlevu, time nije re{en problem Srbi- pe i zloupotrebe povla{}enih informacija. Postoje vredni i paje na Kosovu„. Da li on zato danas nije `iv, ja ne znam, ali taj stav mo- metni ~lanovi DS-a s kojima je ra da bude `iv, pre svega me|u oni- uvek mogu}e raditi, a nemogu}e je s ma koji treba da nastave wegovu po- onima koji ne misle o svojoj dr`alitiku i koji treba u svima nama vi i koji su zaista spremni, mo`da koji mislimo da ne treba biti tvr- da prodaju, {to ka`u, „veru za ve~edoglav i }utqiv, ve} saradqiv, ali ru“. Samo se s takvima ne mo`e. ne na svoju {tetu, da na|e saradni A mo`e li SNS s Borisom Tadi}em? ke za takvu vrstu politike. – Normalni qudi mogu jedni s  Lider va{e stranke Tomislav Nikoli} je rekao da ima drugima, ali mislim da bi svi more{ewe, pomiwan je i period rali da zadr`e dozu realnosti i da od {est meseci? shvate da ne postoji pojedinac od – Ne radi se o tome da neko ima koga zavisi univerzum. Ako se ovo neko re{ewe u xepu, re{ewe je u je- ~ini pregrubim, re}i }u da jedan dinstvenom stavu koji moraju da Putin, ili bilo koji dr`avnik, ne postignu stranke koje iza sebe ima- bi mogao postati taj i tako bitan ju najve}i broj gra|ana. Re{ewe i faktor da nije konstelacija okol-

@ao mi je {to je Vojvodina u senci Beograda  Na pro{lim izborima u Vojvodini je DS s koalicionim partnerima osvojio neprikosnovenu vlast. [ta o~ekujete u 2012. na pokrajinskim birali{tima? – ^ini mi se da je Vojvodina u senci Beograda i ne tra`ite da i{ta vi{e o tome ka`em. @ivim u Novom Sadu i `ao mi je {to je tako. Mislim da Vojvodina nije dovoqno iza{la iz senke Beograda. To nije dobro ni za i jednu i drugu stranku koje pretenduju da sutra budu vlast, SNS da je osvoji, a DS da je nastavi. Mislim da mnogo toga jo{ treba uraditi i u na{oj stranci u Vojvodini. trenutna snaga albanske strane koja pregovara jeste u tome da iza sebe imaju jedinstvo onih u ~ije ime pregovaraju u Briselu. Srbija, da bi do{la na ravnopravan nivo, mora da postigne jedinstvo u svom narodu i ne sme da je pla{i podr{ka koju Albanci imaju od lobirane Amerike ili svojevremeno pla}enog MartijaAhtisarija, za koga je utvr|eno koliko je novca primio za taj plan. Kada ka`em da treba pregovarati s Albancima na Kosovu, to zna~i s onim koga taj narod priznaje za vo|u, taj je i za nas vo|a. Tako je i s Milom \ukanovi}em, koji je bio legalno izabran u Crnoj Gori pa se povukao, i danas ima neku funkciju, i on je za nas relevantan faktor za razgovore.  [ta su rekli u Briselu i Va{ingtonu... gde su lideri SNS-a odlazili?

nosti i ukupnih de{avawa izbacila takve qude u prvi plan. Jedan bez tima ne mo`e, nijedna stranka bez podr{ke naroda. Mo`emo s onima koji su svesni da nisu centralna osa oko koje se okre}e ne Zemqa, nego ukupna vasiona.  S kim SNS ne bi mogao u vlast? – Mo`emo sa svima koji misle dobro svome narodu, a danas se izja{wava o tome da ne misli da sa~uva u ustavnom odre|ewu Kosovo i Metohiju samo LDP.  A SPO? – Zar postoji ta stranka? Znate, ja sam zagovornik tr`i{ta ideja i mi{qewa, pri~e o programima, a ne koalicionog kapaciteta i kombinatorike, gde neko meri, po naru~enim ili ne naru~enim istra`ivawima, svoj rejting. Dragan Milivojevi}


4

ekonomija

utorak3.januar2012.

ZA OBNOVU SAOBRA]AJNICA PO SRBIJI POTREBNO DVE MILIJARDE EVRA

Nemaparaza krpqewedrumova Da bi se obnovila kompletna putna mre`a u Srbiji neophodne su ~ak dve milijarde evra, {to, po re~ima generalnog direktora „Puteva Srbije” Zorana Drobwaka, nije realno. Ve}ina novca koji se planira ulo`iti u puteve obezbedi}e se, na`alost, iz kredita. U planu je da se ove godine u obnovu magistralnih i regionalnih puteva ulo`i svega 400 miliona evra, koliko i u izgradwu putnih koridora 10 i 11. Po Drobwakovim re~ima, dogovoren je kredit s Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 100 miliona evra, s Evropskom investicionom bankom od 130 mi-

ku Balkana, me|utim, odgovora nema pa su na{i spremni da izgradwu ponude u koncesiju. Za obnovu puteva od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj zatra`en je kredit od ukupno 300 miliona evra, od kojih je za sada, po najavi Zorana Drobwaka, izvesno 230 miliona. Da bi se oko 16.000 kilometara saobra}ajnica dovelo u dobro stawe potrebno je i vi{e od dve milijarde, mo`da 2,2 milijarde evra, tako da ih ve}ina ostaje na ~ekawu. Uprkos nedostatku novca za obnovu putne mre`e, Drobwak

U planu je da se ove godine za obnovu magistralnih i regionalnih puteva ulo`i svega 400 miliona evra, koliko i u izgradwu putnih koridora 10 i 11 liona, a „Putevi” }e dati oko 100 miliona. Po{to to nije ni petina od ukupno potrebnih para, na putevima }e se raditi onoliko koliko bude novca, a to zna~i najhitnije popravke. Novina je da od ove godine lokalni putevi ne}e biti finansirani iz buxeta ve} }e o wima brinuti lokalne samouprave. JP „Putevi Srbije” uzeto je gotovo 100 miliona evra od akciza na gorivo i taj novac bi}e dat op{tinama. Po{to u buxetu nema dovoqno novca, nije jasno iz kojih para }e se finansirati Koridor 11 jer strane banke ne `ele da daju novac za wegovu izgradwu zato {to nije na mapi evropske putne mre`e. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ka`e kako su od Evropske komisije tra`ili da se autoput Beograd – ju`ni Jadran uvrsti u mre`u evropskih koridora, s obzirom na to da se radi o najprometnijoj saobra}ajnici na jugoisto-

ocewuje da je putna infrastruktura u Srbiji relativno dobra. Obja{wava da je po Me|unarodnom programu za ocewivawe puteva (IRAP) Srbija na 30. mestu u Evropi(!) i ima boqe puteve od Rumunije, Bugarske i Makedonije. To, na neki na~in, potvr|uju i vozila u tranzitu, koja, uprkos otvorenim granicama i slobodnom prolazu bez zadr`avawa radije voze Koridorom 10 kroz na{u zemqu, nego susednim Koridorom 4. Samo, dokle? Kada je, pak, re~ o zimskom odr`avawu, u „Putevima Srbije”obe}avaju ~iste i prohodne puteve ove zime. Ka`u da je na odr`avawu kompletne putne mre`e anga`ovano 25 preduze}a. Planirana je nabavka ukupno 56.100 tona soli, {to bi sa zalihama bilo 72.546 tona. Obezbedi}e se i oko 160.000 tona kamenog agregata i rizle, {to bi trebalo da bude dovoqno za sigurnu vo`wu u dane poledice. R. Dautovi}

NBSnekontroli{e mewa~nice Izdavawe ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova i kontrola obavqawa mewa~kih poslova od po~etka ove godine su u nadle`nosti Deviznog inspektorata, organa uprave u sastavu Ministarstva finansija. Prelazak nadle`nosti licencirawa i kontrole mewa~kih poslova s Narodne banke Srbije na Mini-

starstvo finansija – Devizni inspektorat, predvi|en je izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovawu. Postupke izdavawa ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova, kao i poslove kontrole mewa~kih poslova koje je po~eo NBS, a koji nisu okon~ani do 31. decembra 2011, zavr{i}e Devizni inspektorat.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,5481

104,6409

107,0476

102,2342

Australija

dolar

1

80,4614

82,1035

83,9919

80,2151

Kanada

dolar

1

77,5880

79,1714

80,9923

77,3505

Danska

kruna

1

13,7899

14,0713

14,3949

13,7477

Norve{ka

kruna

1

13,1859

13,4550

13,7645

13,1455

[vedska

kruna

1

11,4675

11,7015

11,9706

11,4324

[vajcarska

franak

1

84,1939

85,9121

87,8881

83,9361

V. Britanija

funta

1

122,1102

124,6022

127,4681

121,7363

SAD

dolar

1

79,2489

80,8662

82,7261

79,0063

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 12. 2011. godine

dnevnik

ZAKAZANA PRODAJA SOMBORSKOG PREVOZNIKA

„Severtrans”stigao natender Agencija za privatizaciju raspisala je tender za prodaju 53,28 odsto kapitala akcionarskog dru{tva za prevoz putnika „Severtrans” iz Sombora u restrukturirawu, a rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda je 10. februar 2012. godine. Pravo u~e{}a na tenderu ima}e ponu|a~ koji ispuni uslov da se u posledwe tri

poslovne godine u kontinuitetu bavi prevozom putnika ili robe, da je ostario poslovni prihod od sedam miliona evra u posledwoj okon~anoj poslovnoj godini ili da ima registrovan lokalni, me|umeseni i me|unarodni linijski prevoz putnika od najmawe 45 linija, navodi se u javnom pozivu za u~e{}e na tenderu objavqe-

nom na sajtu Agencije za privatizaciju. Minimalni investicioni program je obavezan zahtev koji svaki ponu|a~ mora u potpunosti da prihvati i ukqu~uje obavezu kupca da iz sopstvenih sredstava obezbedi minimalnu investiciju u iznosu od dva miliona evra u roku od tri godine nakon kupovine preduze}a.

DR@AVA TRGOVCIMA OGRANI^ILA MAR@E NA NAJVA@NIJE NAMIRNICE

Nesmeseenormno zara|ivatinahlebu, mleku... – Uredba kojom se najvi{a ukupna stopa mar`e u prometu osnovnih `ivotnih namirnica ograni~ava na deset posto ne}e ugroziti poslovne interese trgovaca, a doprine}e stvarawu boqe tr`i{ne utakmice – izjavio je ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi}. Vlada Srbije je na telefonskoj sednici donela uredbu kojom se najvi{a ukupna stopa mar`e u prometu osnovnih namirnica, kao {to su p{eni~no bra{no tip 400 i 500, jestivo suncokretovo uqe, termi~ki ob ra |e no kra vqe mle ko, jo gurt, beli kristalni {e}er i sviwsko, gove|e i koko{je sve`e meso i slatkovodna riba, ogra ni ~a va na de set po sto. Uredba o mar`ama stupa na snagu narednog dana od dana ob ja vqi va wa u „Slu `be nom glasniku Republike Srbije”, odnosno sutra, i va`i}e {est meseci od dana stupawa na snagu. – Trgovci }e stupawem na snagu te uredbe zara|ivati ne{to mawe i sigurno je da nisu sre}ni zbog toga – rekao je ministar Petrovi}, isti~u}i da ne treba da se bune jer je uredba doneta u potpunosti u skladu sa Zakonom o trgovini. – Mi smo sigurni da smo doneli potpuno legitimnu i zakonitu odluku koja je u interesu gra|ana. Mi }emo {tititi gra|ane, ali to se ne}e negativno odraziti na bilo ~ije legitimne poslovne interese. Petrovi} je objasnio da je Vlada donela uredbu o mar`ama zbog poreme}aja na tr`i{tu koji postoji zbog o~iglednog nedostatka prave konku-

Trgovcima (ne) odgovara Predsednica Centra potro{a~a Srbije VeraVida istakla je da udru`ewa za za{itu potro{a~a ve} godinu dana skre}u pa`wu i upozoravaju i Vladu i trgovce na visoke mar`e u odnosu na EU. – Sigurna sam da }e trgovci imati primedbe na odluku Vlade, me|utim, pojedini trgovci iznose i da su im mar`e ni`e od deset posto pa }e im ova uredba dobro do}i jer }e mo}i da ih podignu – rekla je Vera Vida. rencije na tr`i{tu u Srbiji. – Nepostojawe konkurencije iskazuje se kroz visoke mar`e – dodao je Petrovi}, i naglasio da }e smawewem mar`i biti uspostavqena prava tr`i{na utakmica i obezbe|en razvoj tr`i{ta. Odluka Vlade Srbije o ograni ~a va wu tr go va~ ke mar `e opravdana je intervencija jer su mar`e u zemqi neopravdano visoke, a potro{a~i }e prve pozitivne efekte osetiti ve} po~etkom januara, ocenili su stru~ wa ci i pred stav ni ci

udru`ewa potro{a~a. Eksperti su se slo`ili da je u pitawu mera privremenog karaktera, a da je za re{avawe tog problema na duge staze neophodan dolazak novih trgovinskih lanaca u Srbiju i uspostavqawe pravednog tr`i{ta na kojem }e delovati konkurencija i zakon ponude i tra`we. Direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede dr Drago Cvijanovi} izrazio je nadu da }e trgovci da se „prera~unaju” i razmisle o tme „na koji na~in da daqe imaju odnose s

pro iz vod wom i po tro {wom, odnosno kupcima”. – Siguran sam u to da }e mera stimulisati dolazak jo{ ve}eg broja trgovaca koji }e napraviti konkurenciju, {to }e istinski re{iti probleme nagomilane du`i niz godina u odnosu proizvodwa – kanali prodaje, odnosno trgovina i potro{wa – naglasio je Cvijanovi}. On je kazao da ne `eli da licitira ta~nim iznosom mar`i jer svaka trgova~ka ku}a ima svoje, i dodao da je nesumwivo da u ovom trenutku trgovci nisu racionalni kada je u pitawu visina mar`i, navode}i kao pri mer hleb, gde je mar `a i{la od 10 do 40 posto. – O~ekujem da }e gra|ani osetiti prve pozitivne efekte te mere ve} po~etkom godine, odnosno u prvoj polovini januara – mi{qewa je Cvijanovi}. Pro rek tor be o grad skog Uni ver zi te ta „Sin gi du num„ Milorad Unkovi} slo`io se da su mar`e u Srbiji nas mnogo ve}e nego u Evropskoj uniji. – Postoje razne ra~unice, ali je sigurno da su mar`e na pre hram be ne pro iz vo de dvo struko ve}e nego {to je to slu~aj u Uniji – kazao je Unkovi}. – Mar`e su u Srbiji ve}e i u odnosu na okru`ewe, iako je Srbija poqoprivredna zemqa i mawe-vi{e je hranila susedne dr`ave. Re~ je o opravdanoj intervenciji Vlade i ona je privremena, a delova}e pozitivno na potro{a~e i ne}e na{koditi ni trgovcima jer }e pove}ati obim prometa. Un ko vi} ta ko |e o~e ku je prve rezultate po~etkom januara. E. Dn.

SRBIJA NASTAVILA LIBERALIZACIJU UVOZA IZ EU

Ukinutecarinena kompjutere,fri`idere... – Po Prelaznom trgovinskom sporazumu s Evropskom unijom, od po~etka ove godine se nastavqa liberalizacija carina za uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije s 1,42 na 0,81 odsto, a za poqoprivredne proizvode sa 7,02 na 5,23 odsto – izjavila je na~elnica sektora za carinski sistem i politiku u Ministarstvu finansija Nadica Pantovi}. – Najva-

kubnih cedntimetara carina }e biti 2,5 posto, dok se za „benzince” zapremine motora do 1.000 „kubika” od 1. januara 2012. napla}uje carina od pet odsto. U grupi industrijskih proizvoda – na primer, kozmeti~ki proizvodi koji se koriste za {minkawe, tu{irawe, brijawe, toaletne vode i parfemi – stopa carine u ovoj godini bi}e sni`ene s 8,3 od-

Od {arana do jogurta – Kod poqoprivrednih proizvoda, za uvoz jogurta s procentom masno}e do tri odsto carina }e biti sni`ena s 12 na 10 posto, margarini }e imati stopu umawenu s 18 na 15 posto, dok }e se, recimo, na uvoz {arana, umesto 22,5 odsto primewivati stopa carine od 19,5 procenata – navela je Nadica Pantovi}. `nije novine su da se za uvoz kombinovanih fri`idera sa zamrziva~em, ma{ina za su{ewe ve{a, kompjutera, monitora i mobilnih telefona iz EU ne}e pla}ati carina, a za automobile s dizel-motorom, zapremine od 1.500 do 2.000

sto na {est posto, {ampona, sa {est na tri posto, pasti za zube sa ~etiri na dva posto – navela je na~elnica u Ministarstvu finansija, i dodala da }e kerami~ke glazirane plo~ice imati ni`u carinsku stopu s lawskih 11 na

osam posto. TV-prijemnici iz EU }e se cariniti sa {est, umesto s 8,3 posto i ista liberalizacija, odnosno sni`ewe carine, primewiva}e se i na radioaparate za vozila s CD-plejerom. U grupi bele tehnike, za kombinovane fri`idere sa zamrziva~em ne}e se pla}ati carina ni 2012. godine, a za fri`idere, bez obzira na to da li su samostalni ili ugradni, i zamrziva~e tipa sandu~ara, carina }e biti sni`ena sa ~etiri na dva posto. Za uvoz {tedwaka s pe}nicom iz EU carina }e biti umawena sa {est na tri procenta, a u grupi malih ku}nih aparata, me|u kojima su, na primer, mikrotalasne pe}nice, ugradne pe}nice i tosteri, tako|e }e imati ni`u carinu – s 8,3 na {est posto. Nadica Pantovi} je navela da su ra~unari poreklom iz EU od 1. januara oslobo|eni pla}awa carine, kao i monitori za ra~unare, i napomenula da su u istoj kategoriji i mobilni telefoni poreklom iz EU. Grupa aparata za doma}instvo,

kao {to su ma{ine za su{ewe ve{a, ma{ine za prawe ve{a, zatim ma{ina za prawe ve{a kapaciteta od {est do deset kilograma, kao i kombinovana ma{ina za prawe i su{ewe ve{a, imaju sni`ewe stope carine sa ~etiri na dva posto. Usisiva~i za doma}instvo poreklom iz EU carini}e se sa {est, umesto s 8,3 posto... E. D.


GUVERNERDEJAN[O[KI]

Nezavisi sveodnas?

Guv ern er Nar odn e bank e Srbije Dejan [o{ki} izjaviojeda}ezacentralnubanku prioritet u ovoj godini biti da odr`i nisku i stabilnu inflaciju, dok }e za privredu i dr`avu u celini najva`nije biti ostvarivawe ekonomskog rasta i nove zaposlenosti. [o{ki} je, u izjavi Tanjugu, istakao da }e 2012. biti godina s brojnim izazovima, pre svega po pitawu kolika }e biti ekonomska aktivnost

uSrbiji,kaoiuzemqamakoje su weni glavni trgovinski partnerijerto„uvelikojmeri odre|uje, na izvestan na~in, i na{u sudbinu u privrednomsmislu”. – Za ovu godinu polazi se od jedne relativno konzervativne procene da }e ekonomskaaktivnostdarastepostopiod1,5posto.Me|utim,ito se u nekim analizama mo`e dovesti u pitawe jer na{i glavn i spoqn ot rg ov ins ki partneri imaju potencijalno vrl o ozbiqn ih prob lem a – ukazaojeguverner.–Jedanod wihjeiItalija,skojomsmo na vi{e razli~itih na~ina povezani u privrednom smislu,kaoiufinansijskom,po pit aw u dir ektn ih stran ih investicija i na druge na~ine, tako da neizvesnosti za 2012.postoje.

utorak3.januar2012.

5

DOKSESNI@AVAJUOCENESLOVENIJI,HRVATSKOJMA\ARSKOJ...

Srpskikreditni rejtinggotovonajboqi naBalkanu Platesunamgotovonajgoreuregionu,istojeisuslovimaposlovawa,konkurentno{}u...Imaliipak ne~ega po ~emu je Srbija me|u boqima na Balkanu i u okru`ewu? Na|e se: to je kreditni rejting. Agencija„StandardendPurs”dala namjeocenuBB,atozna~idajeboqa od nas samo Bugarska, koja ima jednoBvi{e.Sviostalisuiza.Od biv{ihrepublikaSFRJnajboqaje Slovenija,aliionisunaprethodnom mererwu dobili ni`u ocenu nego {to su imali prethodnih godina.Ocenekojeradenajrenomiranije agencije „Mudiz”,”Standard endPurs”i„Fi~„gotovosenerazlikuju. Sredinom marta na{ rejting je popravqen i ispred dva B izbrisannamjeminus. Naravnodasesadaname}epitaweho}emolitozadr`atijerovih dana pomenute svetske agencije pravenoveprognozepa}esevideti ikolikosmoiskoristilibrisawe negativnog predzanaka ispred Srbije. –Mislimdasmotodobroiskoristili kada je Srbija emitovala svojehartijeodvrednostiname|unarodnom tr`i{tu – obja{wava ekonomski stru~wak dr Bo{ko @ivkovi}. – Smatram da smo rejting popravili zahvaquju}i nivou fiskalnestabilnostikojismopostigli i proceni rasta bruto dru{tvenogproizvoda.Ume|uvremenu je procena rasta BDP-a smawena. Kreditneagencije}euzetiuobzir ipove}awejavnogdugaSrbije.Zatojerealnoo~ekivatidaprislede}em objavqivawu rejtinga zadr`imo ono {to ve} imamo. Ali sa sli~nimte{ko}amakaomisusre}e seiceoregion,takodasuveliki

Potra`wazana{imhartijamaodvrednostije biladobrajersukamatebileodli~ne,anezbog poverewainvestitoraivelikiho~ekivawa rastaprivrede izgledi da opet ostanemo tu gde smo. Me|unarodnikonsultantMilan Kova~evi}ka`edajeSrbijamogla pro}iiboqesazapisimaidajekamataod7,25postonagodi{wemnivouprili~novisoka.Posebno{to suna{izapisinominovaniudolarima, a tamo su stope ni`e nego u evrozoni.Potra`wazana{imhartijama je bila dobra jer su kamate bile odli~ne, a ne zbog poverewa investitoraivelikiho~ekivawa rastaprivrede. Kakousvetustojestvarisprocenamakreditnogrejtingajertusu se neke promenene ve} dogodile a

SVEMAWERADNIHMESTAUGRADUNADUNAVU

IApatinboluje odnezaposlenosti Krajem pro{le godine na podru~juapatinskeop{tinezaposlenoje2.358radnikaunekada{wim dru{tvenim preduze}ima koja su privatizovana i nastavila da rade, 1.413 ih radi u vanprivredi a oko 800 u 470 malih privrednih dru{tava, odnosno kod preduzetnika.Ukupnoradisvega4.571gra|aninane{tovi{eodtogbrojaje na evidenciji nezaposlenih. Stawe se posledwih dvadeset godina umnogome izmenilo, ~emu su doprineletranzicijaiubrzanaprivatizacijafirmi. Od34firme,ukojimajeradilo blizu 10.000 industrijskih radnika, u proteklih dvadesetgodina~ak20je uga{eno. U tih 20 preduze}a bilo je 5.119radnikakojisu svizavr{ilinaevidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavaweilisuoti{liu penzijupanapodru~juapatinskeop{tine sada ima oko 7.500 penzionera. Privatizovanoje21preduze}e, a kod sedam je privatizacija poni{tena. To su „Apateks“,kojijeuste~aju i imovina se prodaje, „Severna Ba~ka“–imovinajerasprodata,a re~jeo20objekata,hotela,magacina itd., korpara „Konstancija plus“jeuste~ajuaimovinajedevastiranautojmeridaseinema{ta prodati. Mlin „Prvi maj“ nakon ste~aja je prodat [vajcarcima a oni su ga iznajmili i u wemu povremenoradi19radnika,dokjepekaraposleste~ajaprodata,itou devastiranomstawu,iuobjektima seobavqasasvimdrugadelatnost. PPK „Sonta“ je ovih dana dobio novogvlasnikakojiobe}avanastavakproizvodwe,PIK„Prigrevi-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ca„nakonste~ajadobijanovogvlasnikakojiotu|ujesiloseime{ao- nusto~nehrane,a„Mladiborac“u Sonti posle raskida ugovora s kompanijom „Jerkovi}„ u fazi je restrukturirawa. S 12 preduze}a iz oblasti poqoprivrede na podru~ju Srbije u{ao je u program „Zelenogpula“unarednedvegodine i za sada preduze}e radi i redovno izmiruje obaveze prema zaposlenimaidr`avi. Odprivatizacijesuizuzetedve firme,itoZemqoradni~kazadrugaSvilojevoi„Snabdeva~“uApatinu,dokjezasadanere{enopitawe„Likatransa“~ijaprodajanije

uspela.Devetpreduze}ajebrisano iz sudskog registra: „Merkur“, „Ukusnoodevawe“,Agrozajednica, Re~no brodarstvo, tri obu}arske firme – „Luksor„, „Istra„ i „Ideal„, ~arapara „Vukica Mitrovi}“i„SevernaBa~ka“,ukojimajeukupnoradio1.681radnik. –Nakonste~ajaiga{ewafirmiApatinjeostaobezodre|enih delatnostikojesubiletradicija uovomgraduiuzmalomogu}nosti da se one obnove – rekao je Jovo Bokan,zadu`enuop{tinizaprivredu.–Uga{enojeRe~nobrodarstvo,~ijesedi{tejeizme{tenoa

imovinarasprodata,korpara,„SevernaBa~ka“,ugostiteqskopredu- ze}e,„U`arija„,~ijaimovinapod velikomhipotekom.Mo`eseo~ekivatida}ePPK„Sonta“nastavitirad,ao~ekujemoda}esetako pona{ati i budu}i novi vlasnik Brodogradili{ta. Nere{eno ostajepitawe„Mlinpeka“izSonte koji ne radi a u vlasni{tvu je kompanije„Jerkovi}„. Iako maltene svakodnevno u Apatin dolaze zainteresovani za pokretawe nekog biznisa, za sada te posete nisu dale rezultata, a svemawejeipreduzetnikakojipokre}u poslove. O~ekuju se veliki investitori, za koje je pripremqen Robnotransportni centar s infrastrukturom,me|utim,zasada jesamoizvesnoda}e Apatinska pivara u tomdelugraditifabriku za pre~i{}avaweotpadnihvoda. –Bezrazvojapreduzetni{tva me|u na{im sugra|anima te{ko }emo iza}i iz ove krize, me|utim, premalo je inicijative i `eqe da se uhvati u ko{tac s mnogobrojnimproblemimanakoje svakipreduzetniknailazia~esto nemanirazumevawaokolineipomo}idr`ave–ka`eDraganJosi} izAgencijezamalaisredwapreduze}a. Nekada{wadru{tvenapreduze}akojasunastavilaradposleprivatizacije smawila su broj zaposlenih, a s obzirom na sve te`e uslove poslovawa, neka ve} sada najavquju wegovo ponovno smawewe,delomzbogsveukupneekonomske krize, a delom zbog smawene potra`we za proizvodima na tr`i{tu. J.Prel~ec

nekesenajavquju.Najvi{ikreditnirejtingjeAAA,aimajugaveoma razvijene zemqe, recimo, Norve{ka, Danska. Najgora varijanta je C,atujenadnulisteSudan. Odbiv{ihrepublikaSFRJprvim slovom A mo`e se pohvaliti samoSlovenija.Poocenistru~waka”Mudisa”, oni imaju ocenu A1, {tojene{togorejersuprebili naAa3.Razlogjeocenadaslovena~kaprivredane}edodatnorastiida jezemqa~lanicaEUiuzonievra te da }e i ona morati da pomogne prezadu`enima. Od ostalih „biv{ih” vrata EU susenajvi{eotvorilapredHrvat-

skom,alionisusBBBproceweni natoistoalispredznakomminus– atojegorenegopre.U„Standardu” su ovo jednostavno objasnili: zemqakasniuhvatawukorakasprivredomEvrope. Bosni i Hercegovini su „SiP” tako|esniziliprivla~nostsB2B na~istoB.Razlogsunefleksibilna politika, daqe pogor{awe politi~kihprilika,auzto,malaje verovatno}a da }e se sprovesti strukturne reforme. Sve to zajednozemqu~iniizuzetnoneprivla~nomstraniminvestitorima. Ma|arskajeumestoBBplusdobilaminus.Finansijskiproblemi s kojima se severni sused sre}e su poznati.Napadjedodatnouticala promena propisa i smawewe nezavisnosti centralne banke. Na{ slu~aj s dva B je sasvim solidan, ali... [tanas~ekau2012.godini?Svi obe}avaju te{ku godinu pa za rejtingmo`edaseka`e–samodane budegore.Boqemo`ebitisamokada ozbiqnije krenemo u sprovo|ewereformi.Ubrzawe~ekaslede}u vladu.Zautehu–nismojedinikojimasupotrebnepromene. Sdrugestrane,svevi{e~ujuse primedbenaradtrinajrenomiranijeagencijesasedi{temuSAD, a u mnogim dr`avama se podigla velika pra{ina nakon wihovih posledwihocena.Mnogismatraju da su one bla`e kada ocewuju „svoje”negodr`aveuEvropiili Aziji. Sve u svemu, ma koliko wih nas procewivalo i ocewivalo, pravi uspeh ima}emo tek kada po~nu da rastu investicije, izvoz, zaposlenost... D.Vujo{evi}

MIRKOCVETKOVI]

Vladane}e prodavati Telekom Prem ij er Srb ij e Mirk o Cvetkovi} izjavio je da sada{wavladane}esigurnodonositiodlukuoprodajuTelekoma koji je opet 100 odsto u vlasni{tvudr`ave. Premijer Cvetkovi} je istakao da }e nova vlada koja budeformiranaposleizbora imati {anse da bez problema donese odluku o tome, po{to jedr`avaotkupilamawinski paketakcijakojijeuTelekomu imal a gr~k a komp an ij a OTE. Na pitawe da li je ovaj otkup uvod u prodaj u srps kog operatera, Cvetkovi} je ukazao na to da je to „svakako uvod u druga~iji pristup Telekomu u smislu upravqawa, odnosno profesionalizacije uprave,aliimogu}nostilak{eprodaje.” Premijer je objasnio da je gr~k i OTE imao maw ins ki udeo, ali zna~ajna upravqa~ka prava, i naglasio da sada dr`ava,ukolikoseodlu~ina prodaju,ne}eimatiproblema s tim {to se nalazi u paketu kojiprodaje. Generalni direktor Telekoma „Srbija„ Branko Radujko ipredsednikiizvr{nidirektor OTE-a Mihael Camaz potpisali su krajem pro{le godineuAtiniugovorootkupu 20 ods to akc ij a srps kog oper at er a po 380 mil io n a evra,{tojebioiukupanudeo OTE-a u Telekomu. Po ugovoru, transakcija }e biti zavr{enadokrajaprvogkvartala 2012.

EKONOMISTIO^EKUJUTE[KUGODINU

OporavakSrbije zavisiodizvoza ibanaka

Ova godina bi}e, {to se ekonomije ti~e, jednako te{ka, mo`da ~ak i te`a od prethodne, smatraju ekonomisti. Stru~waci napomiwu da}e,osimhroni~nihboqkidoma}e privrede, posebnu opasnost po prilike u Srbiji imati negativna kretawa u evropskim zemqama od ~ijihsmoekonomijaprili~nozavisni. Naime, rast srpske privrede neraskidivojevezanzarastizvoza, avi{eodpolovinena{egeksporta odlazinatr`i{teEvropskeunije. –Svewihovete{ko}esenu`no odra`avajuinaSrbiju,kojaje,kao malaivisokootvorenaekonomija, uvelikojmeripodlo`napreno{ewu{okovaizinostranstva.Takoje bitno da se sa~uva bar pribli`no sli~nastopaekonomskograstakao lane,odnosnodaseneupadneurecesiju – obja{wava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr NikolaFabris.

partner”. Predsednik Izvr{nogodboraAgrobankeDu{anAntoni} tako|eje,govore}iogodinizanama,naglasio dajeonabilavrlote{ka {to se ti~e finansijskogsektorajer seefektiiposledice krize zna~ajno vi{e odra`avaju na realni sektorinagra|ane. – Uop{te, svetska ekonomska scena i situacija i daqe se jo{ komplikuju,{tozna~i da ne vidimo brzo ozdravqewe i veliki deo tih problema se prenosi na ovu godinu – ukazaojeon. Potpredsednica Privredne komoreSrbijeVidosavaXagi} jeocenila da }e 2012. godina biti puna

Nezaposlenostostajevisoka Srbijajeuprethodnihnekolikokriznihgodinaupeladasa~uva kakvu-takvumakroekonomskustabilnostiekonomistiupozoravaju natodajeodkqu~nogzna~ajdastvariostanutakveiu2012.goini. Ipak,cenaekonomskekrizepla}enajevisokomnezaposleno{}u,a stru~wacineo~ekujupozitivnekorakenatompoquniunarednih 12meseci. –[toseti~ekretawanatr`i{turada,mislimdanijerealnoo~ekivatitendencijurastazaposlenosti,auspehbiutakvimuslovima bioidasezaustavitendencijadaqegrastanezaposlenosti–naveoje NikolaFabris. On je procenio kao „sasvim sigurno” da u idu}oj godini spoqne okolnostine}ebitipovoqnijenegouovoj,ve}dajemogu}eda}ebiti nepovoqnijejer„sveprognozeukazujunatoda}eEUslede}egodine ostvariti ili nulti rast ili upastiuniskustopunegativnograsta, zna~iurecesiju,aEUnamjeveliki

„izazovaiograni~ewa”,inaglasiladasekaoprioritetiname}ure{ewe problema nelikvidnosti na svimnivoima,pove}aweinvesticijauinfrastrukturu,poqoprivredu ienergetikuiizvoznoorijentisanuproizvodwu. –Uovojgodinitrebaseusmeriti na smawewe tro{kova poslova-

wa kroz smawewe nepotrebnih administrativnih procedura i parafiskalnihoptere}ewaprivrede,a odre|ene promene bi trebalo napravitiiumonetarnojpolitici– smatraVidosavaXagi}. Na problem nelikvidnosti u privredi, kao jedan od kqu~nih, ukazuje i Antoni}, napomiwu}i da Agrobanka ima velikih problema kod naplate dospelih potra`ivawa. –Sadjedilemadaliteorganizacije likvidirati i ugasiti proizvodwukojunoseilina}ire{eweda se kroz reprograme i dodatnu intervenciju i dr`ave i banaka ta proizvodwaodr`idabiseprivreda mogla osposobiti da {to vi{e izvoziiproizvodi,isamimtimse odbraneirealnisektoriekonomija–istakaojeAntoni}. Utomsmislu,Fabrisukazujena to da }e veliki izazov za Vladu i Narodnu banku biti da se pokrene kreditnaaktivnostbanaka. – Jer bez ve}e podr{ke banaka privredi nije realno o~ekivati zna~ajnijiekonomskirast–naglasiojeFabris. V.^vorkov


6

TRe]e dOBA

utorak3.januar2012.

NOVINEUPENZIJSKOMSISTEMU

Paorima ~ekovi sutra, ostalima od nedeqe

Mu{karci rade ~etiri meseca du`e

Isplata prvog dela decembarske penzije paorima po~iwe sutra, dok }e biv{i zaposleni svoje prinadle`nost dobiti tek naredne sedmice, od 10. januara. Prvi }e se obradovati korisnici teku}ih ra~una, dok }e oni kojima po{tar dolazi na ku}ni prag ~ekati dan du`e. Ina~e, iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Od po~etka ove godine poo{treni su uslovi za odlazak u penziju, ali samo za mu{karce, koje penziju moraju ~ekati ili raditi ~etiri meseca du`e. Novi uslovi va`e za one s beneficiranim sta`om dok se za starosne penzionere uslovi se ne mewaju. Oni i daqe za odlazak u penziju, kao i pre, moraju imati najmawe 65 godina `ivota i 15 ili 40 godina sta`a. Uslovi za starosnu penziju `ena se tako|e ne mewaju: one moraju imati 60 godina `ivota i bar 15 godina sta`a. Izmewenim zakonom o penzijskom i invalidskom osigurawu granice za odlazak u penziju postepeno }e se pove}avati do 2023. Do tada starosna granica za `ene i mu{karce trebalo bi da bude izjedna~ena tako {to }e se u penziju i}i s najmawe 57 godina i {est meseci. Granica }e se narednih 12 godina dizati postepeno. Osim mu{karaca s beneficiranim radnim sta`om, kojima se starosna granica pove}ava za ~etiri meseca, od po~etka godine

PRVIH[ESTDECENIJAPEVA^KOGSTA@A NIKOLETATALOVI]A

Ruske romanse na repertoaru gradona~elnika Svoj nedavni tradicionalni godi{wi koncert apatinski Gradski hor „Jedinstvo“ posvetio je i svom najistrajnijem ~lanu, renesansno svestranom gospodinu Nikoli Tatalovi}u, koji peva jo{ od 1951. – ^im sam se zaposlio kao predava~ u osnovnoj {kole, direktor me je pitao kakve su mi sklonosti i posle odgovora da sam tokom {kolovawa pevao u horu i bio ~ak solista, odmah me upisao. Ne samo mene nego i sve ostale kolege. Niko se, naravno, nije bunio, to se tada jednostavno prihvatalo kao bespogovorna direktiva. Znalo se da svako mora da popuni svoje radno vreme i u~estvuje u vannastavnim aktivnostima – se}a se Tatalovi}. – Danas, na`alost, nije tako. Apatin je nekad imao veoma razvijen muzi~ki `ivot, a zajedno sa Somborcima i filharmoniju, gde smo mi bili u znatnoj ve}ini. Imali smo i jedan od najboqih zabavnih orkestara u ~itavoj Vojvodini. Tada je bio veoma popularan Glen Miler, a wegov repertoar izvanredno je svirao ovda{wi Vanzin orkestar.

dnevnik

isto {to i penzioni, tako da ono {to je upisano u radnu kwi`icu nije uvek i pokriveno penzijskim sta`om pa time onemogu}ava dobijawe kona~nog re{ewa o penzionisawu. Ako poslodavac, iz bilo kojeg razloga nije u prilici da plati zaostale penzione doprinose, onaj ko je podneo zahtev za

Bu{ewedr`avne kase

@eneovegodinepo{te|enestresa

novi uslovi va`e i za porodi~ne penzije, gde je tako|e pove}ana starosna granica. Na wu }e mu{karac, odnosno `ena, mo}i ra~unati tek s 55 godina i {est meseci, odnosno 50 godina i {est meseci `ivota, da bi 2016. mu{karci ostvarivali pravo na po-

Ujediweniciviliivojnici Bardapatinskoggradskoghora

Tatalovi} je veliki deo radnog veka proveo kao likovni pedagog. – Hobi se bira iz zadovoqstva a posao da se obezbedi novac na `ivot. U slobodnom vremenu slikao sam i vajao, pa tako i danas. Radim koliko mi prija, ne da bi se nekome dopalo pa i nije bitno kada }e radovi iza}i iz ateqea – ka`e on.

Od pre tri dana Fond PIO preuzeo je vojne osiguranike pa }e brinuti i o 37.000 zaposlenih u sistemu odbrane i 47.000 biv{ih vojnika. Vojni osiguranici ostvariva}e starosnu, invalidsku i porodi~nu penziju, pravo na nov~anu naknadu za pomo}, telesno o{te}ewe, tro{kove sahrane i sve drugo u Fondu PIO. Iuzetak }e biti samo administrativna penzija koju }e profesionalna lica mo}i da ostvaruju do kraja 2014. No, mada imaju ista prava kao i civili, ima i izvesnih specifi~nosti pa }e se wihova primawa uskla|ivati s propisima o VS-u. Tako }e se profesionalnim vojnicima beneficirani radni sta` ra~unati po istoj formuli kao i civilima, ali }e se za izra~unavawe iznosa penzije vojnih osiguranika uzimati zarada od 1996. umesto 1970, {to mahom vodi ka povoqnijoj ra~unici. Isplata ~ekova za vojne penzionere ne}e se mewati ni ubudu}e. Tako }e decembarske biti podeqeni 6. i 21. januara.

rodi~nu penziju s 57 godina i {est meseci a `ene s 52 godine i {est meseci. To zna~i da se za wih pove}awe starosnih uslova zavr{ava 2017, kad }e za dobijawe ove prinadle`nosti `ene morati imati 53 godine a mu{karci 58. Uslovi za penzionisawe, dakle, od ove godine mewaju se samo za mu{karce s beneficiranim sta`om koji su se do sada mogli penzionisati s 53 godine `ivota. To se odnosi na policijske slu`benike, pripadnike BIA-e i VBA-e, kao i zaposlene u Ministarstvu spoqnih poslova, u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija, Poreskoj policiji i profesionalnim vojnim licima. Jer samo oni mogu da imaju 40 godina radnog sta`a i 53,4 godine starosti po{to im se sta` uve}ava za {est meseci u svakoj godini. No, i ove godine mnogi i pored ispuwenih starosnih i radnih uslova ne}e mo}i u penziju ako im nije redovno upla}ivan penzijski doprinos. Jer radni sta` nije

Privreda Srbije duguje Fondu PIO 250 milijardi dinara i taj dug dove{}e u pitawe odlazak mnogih radnika u penziju koji }e, silom prilika, dobijati privremeno re{ewe za penzionisawe sve dok neko ne uplati doprinose za wih – firma, dr`ava ili oni sami. Po{to }e se problem redovne uplate doprinosa PIO nastaviti i ove godine, dr`ava }e i daqe, zbog svoje nesposobnosti i nespremnosti da se uhvati u ko{tac s onima koji izbagavaju pla}awe doprinosa za zaposlene, morati svakog meseca iz buxeta da dotira redovnu isplatu penzija. penziju mo`e to u~initi i sam. @ene }e ove godine u punu radnu penziju posledwi put mo}i da odlaze s 53 godine `ivota i 35 godina odra|enog sta`a. Od naredne godine, me|utim, za pripadnice slabijeg pola poo{travaju se svi uslovi: potreban radni sta` pove}ava}e se svake godine po ~etiri meseca dok 2021. ne dostigne 38 godina sta`a za penzionisawe i 58 godina `ivota. QubinkaMale{evi}

USAMQENOSTOPASNIJA„BOLEST”ODPU[EWAIGOJAZNOSTI

I za praznike televizor jedini gost Maestrouku}nomateqeu

Samo po lepom pamti Tatalovi} ta vremena, ali i sve {to je potom do`iveo sa svojim mati~nim horom. Iako trenutno zbog porodi~nih problema re|e odlazi na probe, obe}ava da }e pevati sve dok bude mogao. Na re~ mu veruju i ~lanovi hora. Za sve wih je pravi u`itak kad on, dok se opu{taju posle koncerata, zapeva ruske romanse. – Upamtio sam sve, ~ak i svoj prvi nastup u horu. Iz te postave vi{e niko nije aktivan. Ni moji ispisnici Edita Ta{evski i wen mu` Mitke, koje sam pre neki dan sreo na ulici. Sre}an sam {to dolaze mladi zavidnog glasa, o ~emu svedo~i ovogodi{we tre}e mesto osvojeno u Rumi – ka`e veteran.

A u~estvovao je na brojnim kolektivnima izlo`bama i kolonijama i wegova dela su u postavkama brojnih galerija {irom biv{e, velike Jugoslavije. U mesnoj galeriji „Meander“ nedavno je „obnarodovao” 11 pejza`a atara i isto toliko portreta prijateqa, osoba zna~ajnih za `ivot grada, ali i ~lanova svoje porodice. Ina~e, Tatalovi} je ro|en u li~kom selu Dre`nica 1931. a detiwstvo proveo u Slavoniji. Ni`u gimnaziju je zavr{io u Kuli, U~iteqsku {kolu u Somboru i kasnije Vi{u pedago{ku. Od 1984. do 1990. bio je sekretar SIZ-a za socijalnu i de~ju za{titu, a u mandatu od 1992. do 1996. prvi ~ovek apatinske op{tine. J.Prel~ec

^etvrt miliona Britanaca dina, a razvodi me|u najstarijistarijih od 75 godina provelo je ma i jedini su u porastu u ovo dobo`i}ne praznike bez ikoga svoba krize. ga, pokazalo je istra`ivawe Brojke do kojih je do{ao Cenlondonskog Centra za socijalnu tar za socijalnu pravdu neprijatpravdu. Gotovo 370.000 qudi i ostale dane u godini provodi potpuno samo, iako ve}ina ima decu i unuke. Na to su uticali brojni faktori, ali najvi{e raspad osnovne porodice, po{to se procewuje da dva od pet brakova zavr{ava razvodom, {to na kraju dovodi do op{teg otu|ewa izme|u nekada{wih supru`nika i wihovih potomaka. Stvari se pogor{avaju narednom generacijom pa se sve ~e- DedaMraz,na`alost,zaobilazivr{wake {}e de{ava da dede i bake nika- no su iznenadile javnost u Velida nisu videli svoje unuke. I koj Britaniji. tzv. „srebrni razvodi“, odnosno – Znali smo da mnogi na{i suraspadi brakova posle 25. godi- gra|ani sami do~ekuju Bo`i}, {wice, sve vi{e uti~u na otu|e- ali nismo bili svesni toga da je we porodice. U 2009. razvelo se ovaj problem uzeo toliko maha – 11.500 parova starijih od 60 go- rekla je direktorka dobrotvorne

organizacije „Indipendent ejx“ XenetMorison. Qudima koji su sprovodili istra`ivawa mnogi odgovori naterali su suze na o~i: „Imam 88 godina i nemam ba{ nikog svoga. Sasvim sam sam“. „Ima dana kada je jedina osoba s kojom progovorim momak u radwi gde kupujem novine“. Vi{e od polovine anketiranih seniora reklo je da je televizija wihovo glavno, a mnogima i jedino dru{tvo. [to je najgore, Bo`i} je za wih samo jo{ jedan usamqeni dan. Usamqeni~ki `ivot donosi i ozbiqne socijalne, zdravstvene i finansijske probleme: povi{en krvni pritisak, slabqewe nervnog sistema i mentalnih funkcija, problemi sa snom, lo{ materijalni polo`aj, izgubqenost i nesnala`ewe u dru{tvu samo su neki od wih. Usamqenost je na vrhu liste zdravstvenih rizika, iznad

pu{ewa i prekomerne telesne te`ine, ka`u u Ministarstvu zdravqa, koje sve ozbiqnije razmi{qa o tme kako da re{i ovaj rastu}i problem. Da stvari budu

Seniorisusve~e{}e `rtvetelefonskihi drugihprevara,ukojima lopovi,izigravaju}i davnoizgubqeneunuke, otimajuposledwipeni iznov~anikanesre}nih staraca,toliko`eqnih bartoplere~i jo{ sumornije, sve vi{e je policijskih izve{taja o prevarama usmerenim na starije, usamqene qude: od provala i pqa~ki do telefonskih i drugih prevara, u kojima lopovi izigravaju davno izgubqene unuke i otimaju posledwi peni iz nov~anika usamqenih staraca, `eqnih bar tople re~i. I.Vujanov

KAKOLEKARKA@E

Samo se od dedinih gena ne mo`e pobe}i Tek kada pro|u u~estale slave, bo`i}ni i novogodi{wi praznici, po~iwe na{ svet da se brine za holesterol, koji su stari Grci nazivali – ~vrsta `u~. On je zapravo masna supstanca prisutna u krvi, neophodna organizmu pre svega za stvarawe }elijskih opni, sintezu vitamina D i nekih hormona. Ali, ako se wegov nivo povisi, najve}a je opasnost za srce i krvne sudove. U krvi ga prenose posebni lipoproteini – LDL i HDL. Prvi, nazvan „lo{„, ima zadatak da holesterol prenese od jetre do razli~itih organa. Drugi, „za{titni”, dovodi vi{ak do jetre koja ga uklawa. Ako je lo{eg previ{e, ugra|uje se u }elije unutra{weg sloja arterija, koje zbog toga slabe i postaju u`e. Ovaj proces ubrzavaju

i poma`u pu{ewe, visok krvni pritisak, povi{en adrenalin... Tako nastaju naslage, ateromi, u krvnim sudovima, upale i oticawa. Arterije postaju slabije i mawe elasti~ne, {to ote`ava protok krvi. Otkine li se komadi} naslage, mo`e da za~epi prolaz kroz krvni sud i izazove infarkt ili mo`dani udar. [ta ~initi da se opasnost otkloni? Ona ne zavisi toliko od vrednosti holesteorola izmerenih u krvi, koliko o drugim rizi~nim faktorima. [to ih je vi{e, ubojiti koktel je pogubniji po zdravqe. Na nasledne faktore ne mo`e se uticati, ali zdravi stilovi `ivota mogu mnogo u~initi da se izbegnu brojne posledice koje visok holesterol donosi. Jelovnik s mnogo zasi}enih

masti, namirnice `ivotiwskog porekla neprestano podsti~u jetru na to da stvara vi{e holesterola. Zabluda je da zamewivawe putera margarinom dobro za zdravqe. Oba su podjednako {tetna jer deluju na nastanak masnih naslaga. Pu{ewe tako|e uti~e na pove}awe naslaga lo{eg holesterola i smawuje koli~inu dobrog, koji poma`e ~i{}ewu arterija od masnih naslaga. Osim toga, slabi zidove krvnih `ila. Gojaznost, hiperholesterolemija, hiperglikemija i visok krvni pritisak me|usobno se nadovezuju i poja~avaju negativne u~inke. Udru`eni, velika su opasnost za arterijski sistem i moraju se regulisati ishranom i lekovima. J.Barbuzan

„^vrsta`u~”sastalaudaranasrceimozak


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak3.januar2012.

NOVOSA\ANIVESELOPROSLAVILIDOLAZAK2012.

U Novu u{li s muzikom i vatrometom Oko 20.000 Novosa|ana i wihovih gostiju do~ekalo je Novu 2012. godinunaTrguslobodeiokolnimulicama u centru uz Bajaginu „Veselu pesmu„istihove„Jamoramdapijemda zaboravim, ja ne smem trezan tu da boravim…” i naravno spektakulari vatromet koji je uveli~ao slavqe. Bilo je tu svih generacija, od onih najmla|ih, koje su roditeqi dogurali u de~jim kolicima, ne{to starijih mali{ana, pa sve do vreme{nih sugra|anakojisupodjednako|uskali

iuztambura{ku,aliirokipopmuziku. Tokom najlu|e no}i sugra|ane naprepunomcentralnomtrguzagrejao je i zrazgalio  tambura{kim pesmama Zvonko Bogdan, a program su uveli~ali,ni{tamawepoznatiAna Peri{i} i“Perpetummobile”idixejFanatik. Kada je po~elo odbrojavawe i ulazak u Novu godinu, na sve strane su pr{talipoqupci,aNoviSadjeodisaopozitivnimvibracijama,jersuse mogle ~uti samo lepe i iskrene `e-

Lekariimalipunerukeposla Tokom novogodi{we no}i lekari u Urgentnom centru Klini~kog centra Vojvodineprimilisu235pacijenata.Kakojeobjasniona~elnikodeqewahirurgijeUrgentnogcentradr Aleksandar Gluhovi} najve}ibrojpacijenatakojisupotra`ilipomo}subilipacijentishroni~nimoboqewima.Me|utim, primqenojei18mladi}aualkoholisanomstawuionisuzadr`aninadetoksikaciji.Zbrinutojei36pacijenatasapovredama,odtoga23suihzadobiliu tu~amaspoznatimosobama,asedmorojepovre|enounapadimaodnepoznatih osoba.Bilojei{estsaobra}ajnihudesa,ukojimajejednaosobate`epovre|enainalaziseukriti~nomstawu.Jo{jedanpacijentjeostavqennabolni~komle~ewu,povre|enjeutu~i,awegovostawejestabilno–naveojeGluhovi}. KakosmosaznaliunovosadskomZavoduzaurgentnumedicinu,ekipeHitne pomo}isutokomnovogodi{weno}inaterenuimalepreko100intervencija, od~egajevelikibrojbiosajavnihmesta.Ireprizanovogodi{weno}iineuobi~ajenolepovremezaovodobagodinedonelajepunerukeposlaekipama novosadskeHitnepomo}i.Imalisu120izlazaka,{tojezatridesetodstovi{enegoobi~no.Povredeutu~ama,problemisasrcem,stoma~nivirusiialkoholisanostmaloletnikasunaj~e{}irazlozipozivawabroja94. Q.Na. qe,dasvimaovagodinabudeboqanegoprethodna.Naravno,ugradujebilo i uli~nih prodavaca, koji su masovno predavali svetle}e rogove po ceno od 150 dinara, a kod podzemnog prolaza mirisao je kuvani kukuruz, ~ija je cena bila 100 dinara. Vaqa napomenuti, da iako je Trg bio prepun, obezbe|ewe, policija, ali i sami sugra|ani pobrinuli su se da se nijednapetardanijepukla,{tojeza svakupohvalu,anijebiloniincidenata. Anga`ovano je oko 100 osoba kojesuobezbe|ivaleproslavuikoji suimalepravodapretresajugra|ane ioduzmuimpirotehni~kasredstva. Veselojebiloiunovosadskimkafi}ima i kafanama. Sve~ani do~ek organizovalisiibrojnihoteli,restorani i diskoteke, a cene su se kretaleod1.000do5.500dinara.Ve}ina lokala u Ulici Laze Tele~kog priredile su lude `urke uz di-xejeve,gdesuseuglavnommla|isugra|ani zabavqali, a samo ulaz je stajao 1.500dinarapoosobi,asvakosepi}e dodatno pla}alo. Zabava u restoranima, uz `ivu muziku ko{tala je oko 3.000 dinara, dok je najskupqi provoduHotelu„Park”-5.500dinarapoosobi.Sugra|anikojisuostali kod svojih ku}a, ni{ta mawe se nisu dobro provodili, jer je iz stanova tre{tala narodna, zabavna i rokmuzika… Tokomproslavebilojezabraweno parkiraweusamomcentrugradaito na parkingu kod Srpskog narodnog pozori{ta i na Trifkovi}evom trgu, koji je bio rezervisan za ekipe Hitne pomo}i, policije i vatrogasneslu`be. Organizatori su rekli da proslava Nove godine na Trgu slobode u Novom Sadu ko{ta devet miliona dinara,od~egajeskoropolovinanamewenazahonorareizvo|a~a. GradNoviSadjepoprviputorganizovao manifestaciju „Novi Sad srcem”kojajetrajalaod9.decembra do29.decembraiusklopukojesuna Trgu slobode realizovane razne novog od i{ we hum an it arn e akc ij e i programi. Q.Nato{evi} Foto:F.Baki} iB.Lu~i}

V remeploV

Komedija „Ve~na mladost” Narodno pozori{te Dunavske banovine u Novom Sadu premijerno je 3. januara 1940. izvelo komediju „Ve~na mladost”, mladog doma}eg pisca Pavla [ebe{}ana, skoro sasvim nep oz nat og ovd a{ woj kwi`enoj javnosti. Sticajem

okolnosti,ovajkomadseprvi putpojavionascenijednogpozori{tauParizuiigran~ak 46 puta! Komad je odmah prihvatiloijednobeogradskopozoro{te,azawimetoinovosadsko. N.C.

7


8

utorak3.januar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Udalase na{aSne`a Blizanci Elenai Helena-BiqaneiSlobodanaVrawe{a,VukiMa{a-JeleneiMiroslavaMihajlovi}a

Devoj~ice Lena-AleksandreiMiroslavaZorwana,Nevena-AleksandreiSr|anaJawi},Awa-AleksandreLazuki}iPredragaPlukaveca,Nikolina-AleksandreiPetraKozarova,Sta{a-Andreje Baji} i Bojana Crnomarkovi}a, Jelena BarbareiNikoleTrnini}a,[ona-Biqanei Dejvida Hju Ha~insona, Sara - Bojane i Dejana Urumovi}a, Darija - Vawe i Du{ana Risti}a, Lenka - Veronike Antunovi}-Mari} i Mirka Mari}a, Natalija - Vesne i Aleksandra Asenti}a, Sofija - Vesne i Mladena Brkqa~a, Milica-Vlasti~kevockeiSlavka[trbca,Lena -DanielleiBogdanaKi}i}a,Andrea-Dragane i@ivanaBogdanovi}a,Andrea-Draganei@ivana Bogdanovi}a, Sa{a - Dragane Lalovi} i Zorana [kori}a, Almedina - Elvire Cani} i EmiraZubi}a,Milica-ZoreiSlavka[kori}a,Jana-IvaneiAleksandraVukovca,Milena -IvaneiPetraMatijevi}a,Olivera-Inesi NenadaRadovanovi}a,Marina-JAsmineiNovice^oli},Nadia-JasmineRepuh-HegaziiAhmedMahmoudMohamedHegazi,Nikolija-JeleneiGojkaPopovickog,Lena-JovaneiDu{ana Tucakova, Luna - Katarine i Milana Lon~ara,

Lucia-KristineKevenskeiMiroslavaKevenskog,Mia-LaneiVladimiraZec,Biqana-QiqaneiZlatkaBeqin,Zorana-MarijeiZorana@arki}a,Andrea -Marijei[tefanaNasa|i, Nikolina-MarijaneiGoranaSimi}a,Na|aNoemi-MartineLivajeiAlbertaMartineza Polisa, Mila - Milice i Ilije Gojkovi}a, Duwa-MiliceiSa{eKosani}a,AnastasijaMilkeiDejanaMalini}a,Jovana-MireiDejana Dragosavca, Milica - Mirjane Birvalski i @arka \akovi}a, Duwa - Mirjane i \urice Ili~i}a,Lucia-MonikeEkresiAtileHevizi,Lenka-Nata{eiDraganaRajtarovi}a,Katarina - Sandre i Dejana Slavni}a, Helena Sandre i Marka Cvetkovi}a, Ivona - Sawe i AleksandraMamutovi}a,Mila-SaweiDu{anaPetkovi}a,Iskra-SaweiMarijana[trbca, Neda - Sawe i Nenada Stojanovi}a, Neda Sla|aneiBojanaDimitrijevi}a,Natali-SlobodankeiMiroslavaZelewaka,Simona-Sne`ane i Slobodana Pejaka, Anastasija - Suzane Ki{iMilovanaJovanovi}a,Ivona-Tatjanei IgoraRep~eka.

Ven~ani \ur|a Zrni} i Tihomir Duganyija, Dijana Vidi} i Marko Ka}anski, Stanislava Popov i Boris Popov, Kristina Kraja~evi} i Sa{a Petrovi}, Jovana Radoji~i} i Milan Jovanoi}, Tamara Bo{wak i Dragan Kuzmanovski, Danijela Stankovi} i \or|e Panzalovi}, Marina Konti} i Nikola Jovanovi}, Qiqana Beli} i Miroslav Zdravi}, Tamara Stojanovi} i Goran Malenkovi}, Vera \eri} i Dragan Nenin, Laura Erdei i Milan Reqin.

Sne`anaNikoli}iDanijelKova~evi}

De~aci Mateja-AleksandreHr}aniDarka[imati}a, Nikola - Ane i Draga Jawu{evi}a, Lazar BiqaneiBojanaPetrova~kog,Emil-Bla`enkeiStevanaNosala,Marko-BogdankeiNenada Gvozdenovi}a, Sr|an - Branislave Pilipovi}iVladimiraBrki}a,Aleks-Verei@eqkaKevre{ana,Andrej-VesneDoki}Peri~i}i Sa{ePeri~i}a,Stefan-Vesnei\or|aBaceqa, Stefan - Vesne i \ure Tepavca, Nikola VesneiRadovanaNinkovi}a,Dragan-Gordane iIlijeAn|eli}a,Nikola-Dragane\uki}-Pavlovi}i@ivkaPavlovi}a,Nemawa-Draganei Branimira Gruji}a, Milan - Dragane i Dejana Ivani}a, Pavle - Dragane i Dragana Popova, Danilo - Dragice \uri}, Stefan - Dubravke \or|evi}iMarkaKecmana,Marko-Dubravke iGorana\enadija,Erik-Eve[ili,Nemawa@ivane Mili} Stankovi} i Vladimria Stankovi}a,Alen-@u`aneiZoranaJo`e,AmarZanfire i Eldina Maksuti, Uro{ - Zorice i LazeOqa~e,Boris-IvaneVrba{ki-Piqagi} i \or|a Piqagi}a, Petar - Ivane i Aleksandra Sabo, Luka - Ivane i Vladimria [evi}a, Marko - Ivane Milojevi} i Sa{e Kne`evi}, Marko-JeleneiAleksandraSuboti}a,Sergej

- Jelene i Vladana Jan~i}a, Vukan - Jelene i Dragana Brstina, Goran - Jelene i Radoslava [krbi}a,Mihajlo-Kornelijei@ikice@ivkovi}a, Aleksej - Kristine i Alena Amedova, Nikola-QiqaneiGoranaBlagojevi}a,JovanQubiceiSlavkaNikoli}a,Mateja-Marijei Dragana Mali}a, @arko - Marije i Maldena Pla~ki}a,Pavle-MarijePavlovi}iQubi{e Kopli}a, Daniel - Marine Solarov i Davida Sewi,Mihajlo-MileneiBorisa@e`eqa,Damjan-MirjaneVuka{inovi}iSvetozaraJovi}a, Vasilije - Nata{e i Miroslava slavuqa, Luka-RadmileTrnini},Milo{-RaneiDaliboraMartinova,Natanail-Ru`iceiAdrijana Sabo,Denis-SabrineIbraimi]erimaPireva, Ilija - Sandre Veselinov-Kqaji} i radeta Kqaji}a,Vuk-SandreiDejanaStojkova,Strahiwa - Sanele Komarov i Zorana Stana}eva, @arko - Sne`ane i Marka Malu{i}a, Dragoslav-Sne`aneiRadoslavaBogdanova,VeqkoSne`ane i Sini{e Groznice, Andrej - Suzane Burai i Zorana Kruni}a, Vuka{in - Tawe Jojki}-PolovineiDejanaPolovine,Filip-TeodoreDimitrijevi}-Kovin~i}iAleksandraKovin~i}a,Teo-TindeiAlfredaNemeta.

Umrli

MalaElenaprva bebauNovomSadu Mala Elena je prva beba ro|ena u Novom SaduuNovojgodini.Zdravudevoj~icuod~etirikilogramai350gramaiduga~ku52centimetaraprirodnimputemnasvetjedonela Novosa|ankaSvjetlanaNini} (1981),asre}niotacjeDragoslav.Onaseporodilau1sat i41minutizapono}i. - U toku 24 sata u novosadskom porodili{tubiloje11poro|aja,aro|enojesedamde~akai~etiridevoj~ice.Triporo|ajasubilaizapono}i.Mogudaka`emdasude`urne ekipelekaraimalesre}e,jerjeovorelativ-

nomalibrojporo|aja.Primeraradi,de{ava sedatokom24satabudeido30poro|aja–naglasila je de`urna lekarka Qiqana Ivanovi}. Prvoj bebi ro|enoj u 2012. godini u novosads kom por od il i{ tu grad }e dod el it i 100.000dinara.Ostalimbebamakojesuro|ene1.januarauNovomSadugrad}euplatiti jednokratnunov~anupomo}uiznosuod50.000 dinara.Novacbi}eupla}ennara~uneroditeqaprekoPo{tanske{tedioniceito~im majkedobijure{eweodUprave. Q. Na.

Vladimir\or|evi}(1938),MilkaJovi}ro|. Otkovi} (1923), Stanica Jovovi} ro|. Kujovi} (1922), Radinka ]erani} (1940), Jovan ]ulum (1929),@ofijaB.Vargaro|.Bodnar(1920),Milojko Bala} (1939), Jano{ Balaton (1955), MilanBanov~anin(1952),SmiqkaBibinro|.Popov (1949), Hajnalka Bistricki ro|. Taka~ (1961), Janko Blatwicki (1950), Imre Bogdan (1935), Zvezdana Bo{wakovi} ro|. Bolumanac (1924),StevanBrankov(1944),NenadVin|anovi}(1965),MiloslavVozar(1950),VojislavGavri} (1937), Aleksandar Damwanovi} (1971), MilivojeDragi}evi}(1956),Branislava@drale ro|. Vrani} (1935), Slavko @ivanovi} (1964), Dimitrije Ivan~evi} (1948), I{tvan Koroknai (1948), Vlajko Kosti} (1943), Mio- dragMaksimovi}(1934),QubicaMartinovro|. Ulemek(1935),JulijanaMikulinac(1920),NovakMitri}(1936),An|elkoMihajlovi}(1952), Josip Mlinari} (1939), Marija Molnar ro|. A~ai (1935), Nemawa Pani} (1940), Eva Pla~kov (1923), @ivana Pupavac ro|. \or|evi} (1940), Predrag Pu{kari} (1967), Slavoqub Radmilovi}(1951),DanaReqinro|.Ja}imovi} (1941), Stanojka Rosi} ro|. Antoni} (1946), ZlatkaRumanro|.Belan(1982),AnaSalajro|. Brtka (1935), Ana Selak ro|. Sukanica (1957), ValerijaSoviqro|.Horvat(1950),JagodaSo-

kovi} ro|. Patar~i} (1932), Rajka Sredi} ro|. Samarxi} (1939), Milica Stefanovi} ro|. Ru`i} (1938), Ivana Stojkovi} ro|. Hudoletwak (1941), Jovan Strani} (1939), Zagorka Tati} ro|. ^obanov (1917), Borislav Todorovi} (1941), Imre Tot (1926), Branislav Tuci} (1936), Marija Fito{ ro|. Lomjanski (1929), Katarina Hi}il ro|. Romanek (1921), Marica Coli} ro|. Boj~i} (1950), Vlado Crn~evi} (1931),Stevan^remo{nikPaji}(1982),Frawa [agi (1952), Valerija [e{er ro|. Andra{i} (1931), Bosiqka Despotovi} ro|. Leka (1947), \uroProli}(1926),MileMiri}(1954),Zagorka Bojkovi} ro|. Savi} (1924), Savo \uri} (1932), Marinko Jeli} (1946), Jo`ef Varga (1946),\ulaVra~arro|.Dara`i(1939),Milan Vukov (1942), Rade Gak (1934), Vidosava Despotovi} ro|. Joksi} (1943), Stevica Ka}ura (1974), \or|e Keckenovi} (1935), Radojka Kondi} ro|. Kapetanovi} (1935), Ondrej Kralik (1952), Vasa Kuq{anov (1950), Milena Lon~ar ro|.Dragi~evi}(1958),GrujaMiti}(1930),DanicaNovkovi}(1934),SlavkoPetkovi}(1949), \uro Petrovi} (1947), An|a Pilipovi} ro|. Balaban (1940), Danica Rapo{ ro|. Jankovi} (1946), I{tvan Siber (1946), Ivan Stojanov (1946), Ivan Stojanov (1951), Ilona Tot ro|. Varga(1944).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak3.januar2012.

9

ARHIV GRADA ^UVA SEDAM KILOMETARA DOKUMENTACIJE

Novazgradakaopoklon zaro|endan Sedamkilometaraarhivskegra|edecenijamaserasprostirenaoko dvehiqadekvadratauzgradiIstorijskogarhivagradaNovogSadana Petrovaradinskojtvr|avi.Ali,ne zadugo, jer ukoliko sve bude i{lo poplanuIstorijskiarhivtrebalo bidaproslavi60ro|endanunovoj zgradi koja }e zadovoqiti sve po-

ure|ewu- ka`e direktor Arhiva Bogoqub Savin. -SadaArhivgradapokrivaskoro ceo Ju`noba~ki okrug, odnosno op{tine Novi Sad, Ba~ka Palanka, Temerin, Titel, @abaq i Vrbas. OnovomprostoruukojibiArhiv bio sme{ten pri~a se ve} dve

Severoisto~na fasada budu}e zgrade Arhiva

trebneuslovezaadekvatno~uvawe dokumenataodva`nosti. Istorijski arhiv formiran je 1954.godineitadajebiosreskiarhiv shodno tada{wem dr`avnom

decenije,me|utimzbogpoliti~kih prilika, razre{ewe ovog problemaodlaganojedonedavno.Sada,gra|evinski radnici na parceli u UliciFilipaVi{wi}a2anasipa-

ju{qunak,pesakitucanik,kakobi se stabilizovalo tlo i teren pripremiozaizgradwu. - Arhiv grada va`an je ne samo zbog arhivistike, ulagawem u ovu oblast upotpuwuje kulturna slika grada,kojijenaputudasekandidujezaEvropskuprestonicukulture 2020.godine.Mislimda}eovoulagawe u velikoj meri doprineti ne samo kandidaturi, ve} i prepoznavawu kulture kao velikog resursa kojimo`edonetivi{estrukuekonomskudobit-dodajeSavin. Gra|aArhivagodinamasenalaziunekolikogradskihskloni{ta iustarojzgradinaPetrovaradinskoj tvr|avi. Uslovi za ~uvawe ovihdokumenatanezadovoqavaju}i suposvimosnovima-sme{tenisuu objektestare300godinakojinemaju odgovaraju}u hidroizolaciju i termoizolaciju, ne postoji mogu}nost pra}ewa i uticaja na mikroklimatskeuslove,nitiadekvatnogsistemaprotivpo`arneza{tite. Ovakvo stawe stvari je alarmantnoineprihvatqivo,sobzromnatodaseuArhivu~uvajudokumenti Gradske ku}e, Skup{tine grada,svihgradskihuprava,sudova, obrazovnih ustanova i privrednih preduze}a.Pravilojedasvakido-

kumentstarijiodtridesetgodina, moradasepredaArhivu. - Najstariji dokumenti poti~u iz 18. veka. Tu su Statuti grada Novog Sada iz 1748. godine, a posebnu vrednost imaju i prva akta Magistrata, iz vremena kada je formiran-ka`eSavin. UArhivgodi{westignedvehiqadezahtevazauvidudokumente,a tokomgodinegaposetiokostoistra`iva~a. Prema Savinovim re~ima,odnedavnojepove}anointeresovawe za arhivske dokumente zbog Zakona o restituciji. Pored toga, najvi{e zahteva sti`e iz PIOfondajerqudimazbogutvr|ivawa radnog sta`a i dobijawa penzije trebaju podaci o firmama ~iji dokumenti stoje uredno sa~uvaniuArhivu. - Kompletna gra|a Arhiva dostupnajesvimaitosvakogradnog dana od 8 do 14 ~asova, s tim {to smo zbog mnogobrojnih zahteva iz PIO fonda petak odredili samo zawih.Imamomalu~itaonicugde mo`edasesedneipogleda`eqeni dokument.Uarhivisticisesadajavqapitawenovihtehnologija.Na stru~nim skupovima se obavezno razmatra pitawe digitalizacije arhivskegra|e,jerCDnijetrajno

Va`ni dokumenti sada se ~uvaju u nezadovoqavaju}im uslovima

re{ewe. Ni{ta nije vredno kao original,takodaseoniobavezno moraju~uvati-obja{wavaSavin. Ciqsavremenearhivistikejeda se digitalizacijom spre~i dodir osobe sa dokumentom. Prvi razlog je spre~avawe habawa dokumenata, adrugirazlogsubolestikojemogu daseprenesusa~ovekanapapiri obrnuto.Praksausvetujedasesvimakojidolazeukontaktsaarhivskom gra|om daju rukavice koje se koristedokgodjeosobaudodirusa papirom,aneretkosedobijajuimaskezalice.Sli~napravila,uskladusasavremenimsvetskimtendencijama, mo`da }e se primewivati kada se Arhiv useli u novu zgradu koja bi po procenama Sr|ana Crkvewakova iz JP „Poslovni prostor” trebalo da bude gotova do

kraja 2013. godine. Nova zgrada ima}e{esthiqadakvadratnihmetara, raspore|enih na suteren, prizemqeidvasprata.^etirihiqadekvadratanamewenojedepoima za ~uvawe istorijske gra|e, a ostatak prostora namewen je za konzervaciju i reparaciju, snimaweiprou~avawegra|e.Ujedandeo }ebitisme{tenesalazaedukaciju, biblioteka, izlo`beni prostor,prostorijezaprijemstranakaikancelarije.Objekat}ebiti opremqen svim potrebnim instalacijama, ukqu~uju}i i sistem za suvo ga{ewe po`ara, kompletnu klimatizaciju  i ventilaciju, a kontorolisa}eseimikroklimatski uslovi  za ~uvawe arhivske gra|e. J. Zdjelarevi} Foto:F.Baki},S.[u{wevi}

I OVE GODINE U SREMSKIM KARLOVCIMA

ZBOG STRAHA DA NE]E MO]I DA OVERE KWI@ICE GRA\ANI POHRLILI U AMBULANTE

Krozgu`vudoizabranog lekara

Zbog nedavne izmene Zakonaozdravstvenomosigurawu, koja predvi|a obavezu izbora lekara kako bi se mogle overit i zdravs tven e kwi` ic e, napravqenajepravapometwa. UprkosizjaviministraZorana Stankovi}a da gra|ani ne moraju da izaberu lekara do krajagodine,ve}datomoguda u~ineiunarednih{estmeseci,nekiposlodavcizahtevaju od zaposlenih da donesu na uvid potvrdu da su izabrali lekaraudomuzdravqakodkojeg `ele da se le~e. Za overu kwi`ice va`no je izabrati jednog,bilodajere~olekaru op{ te praks e, stom at ol og u, gin ek ol og u ili ped ij at ru. FilijalaFondazazdravstvenoosigurawedu`najeda,pre izd av aw a mark ic e za over u zdravstvene kwi`ice, proveri da li osiguranik ima bar jednogizabranoglekara. Pune ~ekaonice nisu neobi~na slika, ali ~ekawe ispred ordinacija nije ni zbog ka{qa, ni povi{ene tempe-

rature, ve} su gra|ani pohrlilidaizaberudoktorakoji }eihle~iti,izstrahadane}e mo}i da overe kwi`icu. Iako je to samo minut posla oko ugov or a, koj i treb a da obavi medicinska sestra, a pacijentsamodapotpi{esaglasnost,pravesegu`veve}e od uobi~ajenih, jer zakazani

raslihgra|anaimasvoglekara op{te prakse ili medicine rada, 70.000 dece ima svog pedijatra, 60.000 `ena le~i sekodsvogiazbranogginekologa, a 50.000 gra|ana je izabralostomatologa. Lekara op{te prakse mogu izabrati svi gra|ani, zaposleni, nezaposleni i penzio-

Novosa|anisvoglekaramogudabirajuod 2007.godineidosadajeovopravoiobavezu iskoristilo350.000stanovnika pacijenti ne mogu da do|u do sestre da ih registruje, kako bi mogli oti}i na lekarski pregled u svom terminu. Jo{ jedanrazlogpomerawaterminai~ekawaispredordinacija... Nov os a| an i svog lek ar a mogudabirajuod2007.godine idosadajeovopravoiobavezu iskoristilo 350.000 stanovnika. Od toga 180.000 od-

ner i, dok lek ar a med ic in e rada biraju zaposleni i biv{izaposleni.Devojkestarijeod15godinai`enebiraju isvogginekologa,amla|iod 18 godina i stariji od 65 godinabirajuisvogstomatologa. Pravo na izbor stomatologaimajuitrudnicedokdetenenapunigodinudana.Deca do 18 godina biraju svog pedijatra.

Od ukupno 116 lekara op{teprakseunovosadskomDomu zdrav qa 20 je pop un il o normu,{tozna~idaimapotpisan ugovor o le~ewu 1.600 pacijenata.Nekolikopedijatara,kojihima63,tako|enemavi{emestadaprimimali{anakojeg}edale~i.Sli~na situacijajeinamedicinirada,gdeima33lekara,naginekologiji,kojabroji20lekara i na stomatolo{koj slu`bi sa49stomatologa. Izabrani lekar (doktor i medicinska sestra) vodi ra~unaosvimsegmentimazdravqa pacijenta, u redovnom je kontaktu s wim, boqe ga poznaje i upu}en je u wegovo zdravstveno stawe, dok pacijentdobijaefikasnijuzdravstvenu uslugu, lak{e dolazi do lekara, ima mogu}nost telef ons kog zak az iv aw a pregledailistalneterapijekao i dobijawe saveta direktnim razgovoromprekobrojauordinaciji koji svaki pacijent dobijaodtima. I.Dragi}

Foto:R.Hayi}

^ITAOCI PI[U SMS

Ostajustarecene pija~nihusluga Tre}u godinu zaredom zakupci prodajnihmestanapijaciuSremskimKarlovcimapla}a}ezakuppo istom cenovniku. Odluku o tome doneo je krajem pro{le godine predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi}. Dosada{wim zakupcima godi{wa rezervacija prodajnih mesta isti~e 15. janaura i ukoliko je ne obnove do togroka,wihovetezge}ebitiponu|ene drugim prodavcima. Kako saznajemo od na~elnika komunalnog odeqewa Milivoja Duvwaka, ne}ebitiizdavanekorpeusredi{wemdelupijace.One}enajverovatnije biti uklowene prilikom rekonstrukcijepijace. Potencijalni zakupci pre zakqu~ivawa ugovora treba da prilo`e neki od dokumenata: legitimacijuilipotvrduoupisuuregistarpoqoprivrednihgazdinstava,

re{ewe o utvr|ivawu poreza na dohodak na prihode od poqoprivrednogzemqi{ta,ovla{}ewekojimovla{}ujedrugolicedaprodajewihovepoqoprivredneproizvodenapijaciilire{eweoupisuu registar Agencije za privredne registre. Godi{wizakuppolutezgeiznosi5.700dinara,korpeiprodajnog platoa4.300,anajammestanatakozvanoj parking prodaji za godinu danastaje6.900dinara.Metarkvadratni kioska i pult kioska je 3.200dinara.Dnevnapija~arinaje 70dinara,osimzaparkingprodaju, kojastaje150dinara.Zauze}epolutezge,korpeiprodajnogplatoana danje90,a150dinaratrebaplatiti dnevno zauze}e za parking prodaju. Korisnici godi{we rezrvacijepla}ajusamodnevnupija~arinu. Z. Ml.

Markiceuprodaji Januarskemese~nemarkicemo}i}edanasdasekupeod8do15~asova naterminalimagradskogprevoznikau[afarikovojuliciikodFuto{kepijace.Kioskkod@elezni~kestanaceradi}eod12.30do19.30~asova.Sutra,u~etvrtakipetakmarkice}emo}idasekupeod5.30do19.30 ~asovanaNovomnasequ,uStra`ilovskojulicikodfakultetaiukio- skuispredAlfabankeprekoputaFuto{kepijace. Od10do17~asovaradi}ekiosciprekoputaLimanskepijace,kodnekada{we Lutrije Vojvodine, na platou Spensa, na uglu ulica Maksima GorkogiBulevaraoslobo|ewaiprekoputaRobneku}e„Bazar”. Z. D.

065/47-66-452

Svipro{li,samo„trojke”nema

U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Uzkuvanovinopo~eli „Bo`i}nidani” Aktivisti Mesne zajednice „Omladinski pokret” ju~e su tradicionalno organizovali manifestaciju pod nazivom “Bo`i}ni dani - daniqubaviidarivawa”. Zajedno sa svojim kom{ijama i prijateqimadru`ilisuseuzmuziku, ali i uz kuvano vino, ~aj i

hranu,kojusupripremiliaktivisti Mesne zajednice. Za decu su pripremili predstavu “Kapetan XoPiplfoks“, ukojojgusarispasavajuDedamraza.Poslepredstave,svimali{aniimalisuprilikudaseslikajuisaDedamrazom, aliisagusarima. Q. Na.

[to je te{ko i}i po redu vo`we? Stojim u centru i ~ekam autobus na liniji 3. Prolaze dve petice,triosmice,tridvojke,tri jedinice, samo trojke nikako nema?Itose~estode{ava. 064/1844... *** „Parkingservis”najfirma,postavqen plato ispred Instituta zaonkologiju-sramno.Svikojise tamo parkiraju, tu do|u jer ih je zlo nateralo! Imate li ne{to u grudimaikovamjetodozvolio? 064/6159... *** ^estitamnovooformqenomnovosadskom Dru{tvenom centru i podr`avam wihov rad u gradu sa centrom u kasarni „Ar~ibald Rajs”kojusu,kaoprelepugra|evinu,o`iveli.!S’po{tovawem! 063/5230… *** Bravozamlade,kojisumetlama osvojili vojnu kasarnu. Ovom pospanom gradu treba jo{ metli i energije.Adapodsetimovlastda ovu kasarnu nije gradila ova voj-

ska,niJNA,ve}KraqevinaJugoslavije! 063/7081... *** Pobunitese!!!:( 064/3078... ***

Prepadaju me `uti na ulici i molepotpis,tra`eglas...Ajasam tokomwihovevladavineostaobez posla, uprkos prethodnom sta`u, diplomi fakulteta i gomili dodatnihsertifikata.^amimnabirou dve godine, a konkurisao sam

do sada 135 puta. Jasno je za koga ne}uglasati. 063/5887.. *** Ne g. ^anak, nije Vojvodina u stegamaBGpartija,neg’steViuz wihoveskute.Danijeposlanikaiz redova mawina mi, Vojvo|ani, ne bi ni znali da nas neko predstavqa u prestonici. Stoga se boqe {}u}urite jo{ vi{e uz pomenute skute, jer od bombasti~nih izjava namaboqebitine}e.NS’65 063/5203.. *** Objasninamministarkapravde primenu ~l. 6. st.2 Ustava. Javno re~e da ~lan Visokog saveta sudstva (kao profesor pravnog fakulteta) mo`e obavqati i funkciju dekana Pravnog fakulteta u Ni{u.Paka`e„dazakondozvoqavadanekobudenadvefunkcijei datonijesukobinteresave}akumulirawefunkcija”.Ukomtozakonupi{e?Navedenaustavnanorma to izri~ito ne dozvoqava kao zabranu sukoba interesa. [ta ka`una{iombudsmani,posebnoRepubli~ki? 063/1761..


VOJVODINA/NOVISAD

utorak3.januar2012.

DNEVNIK

c m y

10

ПРВА КИКИНДСКА БЕБА СТИГЛА С НОВОГОДИШЊИМ ЈУТРОМ

Јованкомплетирао породицу

Расподела пакета у Молу

Пакети најугроженијима

АДА: Локална самоуправа општине Ада је уочи Нове године поделила 500 хуманитарних пакета са намирницама добијеним из Дирекције за робне резерве АП Војводине. Расподела хуманитарних пакета најугроженијим житељима организована је у Мо-

лу, Ади и Утринама, а у њој је учествовао и председник ађанске општине Золтан Билицки. Пакете са намирницама су добили старији људи са најнижим пензијама,као и они који се налазе у тешкој социјалној ситуацији. М. Мр.

Забава„Личког огњишта”

АПАТИН:Завичајно удружење „Личко огњиште”из Пригревице организовало је дружење са грађанима Апатина. Уз личку женску певачку групу посетиоци су уживали у изложби етно ручних радова и специјалитета лич-

ке кухиње попут уштипака и пројаре.Душан Новковић,председник Удружења, најавио је даље активности у едукацији младих, изради старих предмета и неговању традиција. Ј. П.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI BioskopArena repertoar3.januar „Parada” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Najmra~niji sat” (18,20.15,22.2522.45),„Alviniveverice3:urnebesnibrodolom” (12.20,14.15,16),„NovagodinauWujorku”(17.45,20.10,20.40), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „[erlok Holms: igra senki” (17.20, 20, 22.35), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.1013.45,15.30,16.10,16.20),„Nemogu}amisija:protokolduh” (19.45,22.15),„Sumraksaga:praskozorje”(18.10),„Pono}uParizu”(20.30),„Kungfupanda2”(14.30),„Vinks:~arobnaavantura” (12.30),„DedaMrazovmalipomo}nik”(11.30i13.30)

КИКИНДА: Првог дана у новој години,у 4,35часова, у кикиндском породилишту рођена је прва беба –Јован Терек,тежак 2,7килограма и дуг 46 центиметара. Јован је друго дете 29-годишње Љубице и Атиле Терека,а има и трогодишњег брата Немању. Љубица истиче да јој је термин био 20.јануара и да је веома изненађена што је Јован поранио: -Веома сам срећна, порођај је прошао у најбољем реду и сада нам је породица комплетнија.Захваљујем на поклонима локалне самоуправе,који ће нам пуно значити. Прву бебу и све породиље и бебе на Порођајном одељењу посетили су представници локалне самоуправе и Црвеног крста који су им уручили поклон пакете. Председник Општине Илија Војиновић рекао је : -Прво па мушко те очекујем да ће ова година бити добра.Кикиндска општина у 2012.години још више ће улагати средства у децу и младе с циљем да деце и младих који се враћају у родни град буде што више.Мајке које не раде,прва три

БЕЧЕЈ: Захваљујући упорности и маштовитости учитеља бечејске ОШ „Здравко Гложански”Ђорђа Сегединског -Уче, многи одбачени комади дрвета добијају, како је на отварању прве самосталне изложбе рекла његова колегиница из школе академска сликарка Тијана Грујић,неку врсту нове шансе. Популарни Уча налази и с дужном пажњом посматра сваки комад необрађеног дрвета,а онда све препушта машти и после кратког времена настају употребни предмети попут буренцета у шанку, вешалица за оде-

Пресрећна мама Љубица и беба Јован Терек

месеца након порођаја добијаће по 10.000динара из буџета,што ће им помоћи. Желео бих да ове године имамо што више беба у нашој општини. Помоћница председника Општине Гордана Булатовић додала

је да је посета кикиндском породилишту прави начин да се започне Нова година: -Прворођене бебе у 2012.години,уместо у 15,добијаће 30хиљада динара из локалног буџета,као једнократну помоћ. Расположива

Разиграно дрво ло, зидних и стоних лампи, огледала,полица,свећњака или, пак, икона. Део тог стваралаштва представио је суграђанима у матичној школи на првојизложби коју Бечејци могу погледатиовихдана,доНовегодине. -Већ сам излагао на групним изложбама бечејског Удружења дрворезбара „Арс ин Лино”, а када сам сакупио довољно смелости, одлучио сам да се самостално представим суграђанима укупно 35експоната -рекао нам је аутор Ђорђе Сегедински Уча. В. Ј. s

VODI^

telefOnI VA@nIJIBROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOteKe No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVStVenASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

tAKSI

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zorka Neda Ninkovi} (1942) u 10.30 sati, Mirjana Qubomira Jovanovi} (1935) u 11.15, Milorad Du{ana Samaryija (1949) u 12, Azize Jusufa [ingoli (1945) 12.45, Rajko Mitra Suba{i} (1943) u 13.30, Cveta Dragutina Dimitrijevi} (1935) u 14.15 i Olga Dragutina Momirovi} (1920) u 15 sati.

средства из буџета и све што будемо могли искористићемо да помогнемо Порођајном одељењу у и породицама. Као што је председник Србије Борис Тадић рекао, 2012. година биће година беба и потрудићемо се да и такобудеиу кикиндској општини. Маријана Мирков из Црвеног крста пожелела је добро здравље и срећу свим мајкама и новорођеним бебама: -Од запослених у кикиндском породилишту чули смо да је у 2011.години у кикиндкој општини рођено више дечака од девојчица, па је и прва беба у 2012.дечак.И ове године наставићемо са акцијама које ће помоћи нашим најмлађим суграђанима. У кикиндској општини 2011.године рођено је 497 беба, 22 мање него у 2010.Од тог броја 265је дечака, а 232 су девојчице. Представници локалне самоуправе обећали су помоћ Порођајном одељењу,а како је особље истакло,најнеопходнији им је нови порођајни сто. А.Ђуран

Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

utorak3.januar2012.

ДОБРА САРАДЊА ОПШТИНА СЕВЕРНОГ БАНАТА

ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ УСВОЈЕНИ ОПШТИНСКИ БУЏЕТИ

Изградњиграда највишеновца

КИКИНДА: На поселедњој седници Скупштине општине Кикинда у овој години већином гласова донета је одлука о предлогу буџета за наредну годину.Буџет је планиран у износу од 2,21милијарде динара, истакао је председник Општине Илија Војиновић. Секретарка секретаријата финансија Весна Бјелић Француски рекла је да ће буџет у наредној години бити увећан 19одсто у односу на 2011.Одборник ДСС-а ВладимирПударзамерио је да буџет није јасан,рационалан,социјални. -То што је буџет већи не значи да се све ставке повећавају линеарно. Буџет је реалан,као што је реалан био и буџет у овој години, чије је извршење преко 95процената додао је начелник Општинске управе Беранко Љубоја. Председник савета за буџет и финансиије Горан Думитров казао је да буџет јесте амбициозан и

за његово остварење неопходно је да се сви потруде. Шеф одборниче групе СПС-а Стеван Грбић напоменуо је да ће ова странка гласати за предлог буџета. Дата је сагласност на програм пословања јавних предузећа за наредну годину: „Дирекције за изградњу града” који је планиран у износу 600 милиона динара, Општинске стамбене агенције -186 милиона, Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду – 3,3 милиона, ЈП Информативни центар Кикинда –20милиона,новоосновано Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” - 26 милиона, ЈП “Топлана” - 44 милиона, ЈП “Аутопревоз”-114,5милиона. Једногласно је донета одлука о проглашењу власника трговинске куће “Ангропромет” Рудолфа Валтера за почасног грађанина. Иницијатива је потекла од запослених у овој фирми, образложио

је чалан Општинског већа Ненад Грбић. Усвојена је и одлука о мрежи основних школа у општини Кикинда коју чини 17школа од којих јке 15редовних,једна је са прилагођеним и измењеним програмом И једна је основна музичка школа. Донете су одлуке о повећању родитељског додатка за прво дете са 15 хиљада на 30хиљада динара,као и то да ће од 1.јануара незапослене породиље имати правно натромесечну накнаду од 10хиљада динара месечно. Одборници су већином гласова изгласали и одлуку да се пренесу, без надокнаде ,основна средства од Општине Кикинда:општој болници,Прекршајном суду,Полицијској управи, Народном музеју, Удружењу пензионера,ЈП “Топлана”и месним заједницама Башаид и Мокрин за неопходну опрему и уређаје. А. Ђуран

БЕЧЕЈ: Буџет општине Бечеј за 2012. годину усвојен је на 41. седници Скупштине општине, већином од 27гласова.Имајући у виду да је од укупно 36 одборника последњем лањском заседању локалног парламента присуствовало 29одборника,велика већина била је за Одлуку о буџету,који би требало да буде око милијарду динара.Како су у расправи о поменутој тематици с негативним конотацијама учествовали само одборници коалиције Српска слога за Бечеј, радикал Небојша Коларски и мр

Душан Стефановић из Нове Србије,јасно је и ко од одборника није гласао за одлуку. Председник општине Петер Кнези је,као и недавној јавној расправи о Предлогу буџета,поновио да је буџет за нешто више од 200 милиона већи него остварени у тек истеклој години.Али,половина од тога само се технички појављује у буџету,а реално мора наменски да се пребаци Дирекцији за изградњу општине Бечеј, по извршеној делатности,у складу с програмом рада, који је нешто касније усвојен.

Друга половина је „здрав новац“ који се појављује као ефекат Измене и допуне Закона о финансирању локалне самоуправе, а користиће се само да поправи амбијент буџетских корисника. Преосталих 13 тачака дневног реда усвојено је већином гласова без икакве расправе,а ваља истаћи одлуке о мрежи предшколских установа и основних школа на територији највеће потиске општине, те Одлуку о измени и допуни Плана детаљне регулације бечејске бање. В. Јанков

Двестамилиона вишенеголане

У ПРИГРЕВИЦИ АКТИВНО ДРУШТВО „МИЋО ЧАБДАРИЋ”

Књижицеза 58донатораоргана ПРИГРЕВИЦА: Друштво добровољних давалаца крви „Мићо Чабдарић” из Пригревице окупља 58чланова који имају донаторске картице и регистровани су као донатори. Поједини чланови Друштва су већ донирали кожу,када је пре шест година њихова суграђанка имала трансплантацију на ВМА.Међу њима је и комунални редар у Месној канцеларијиМилорадКатић.

пре свега лекара јер многи не знају када се органи донирају, односно да се то ради само у случају мождане смрти. Много је још непознаница - оцењује председник Друштва из Пригревице МилошТадићи најављује читав низ трибина,на којима би се потенцијални донатори упознали са целокупном процедуром и о значају донирања органа.

-Нисам се двоумио око донирања коже. Имам четворо деце, ћерка је оперисала срце и познато ми је како је то када се помаже другима.Заједно са мном кожу је донирало још неколико чланова друштва и увек ћу се одазвати- каже Катић који је и крв дао 70пута. У „Мићи Чабдарићу“, међу донаторима су лекари, радници, службеници, пољопривредници, пензионери. Најмлађи има 20 а најстарији је у седмој деценији живота. -Органи који се могу донирати су срце, јетра, панкреас, бубрези и очна мрежњача. Очекујемо помоћ стручне јавности,

Донатори и даваоци крви не очекују финансијску подршку и материјалну корист за своје активности,али сматрају да би држава требало више даподстииче ову врсту људске солидарности. - На годишњу скупштину позвали смо друштва из Новог Сада, Руме, Јагодине, Коцељева, Ниша,Малоф Иђоша,Гакова,из Републике Српске из Угљевика, Мораче и Бијељине, да се региструју за донирање органа. Ми дајемо крв када они организују акције,а они долазе код нас.Таква размена требало би да буде и у донирању органа - мишљања је Тадић. Ј. П.

лантиуСтаромВрбасуиКуцури, затим реконструкција Евангелистичкецрквеуцентруграда,каои завршетак изградње Дома културе,алиикаосоцијалнизбогизузетнотешкематеријалнеситуације и велике незапослености. Са друге стране, радикали су критиковаливластдасубуџетомпројектовања веома мала социјална давања односно само оних обавезнихдвапостоодцелокупногбуџета. Такође, одборници Скупштине општинеВрбассупослевишечасовнерасправеизгласалии одлукуоребалансубуџетаза2011.годину. Последњескупштинскозаседањеугодиниизанастрајалојепуних 13 сати, а одборници локалногпарламентасу,измеђуосталог усвојили и одлуку о Програму уређивања градског грађевинског земљиштазаградВрбасинасељенаместаопштинеВрбасза2012. годину, као и предлоге решења о давању сагласности на програме пословања ЈП за информисање „Врбас“,ЈП„Дирекцијазаизградњу“,ЈКП„Стандард“ЈПзапревоз путника„Врбас“,ЈПзадистрибуцијуприродноггаса„Врбас-гас“и Јавне агенције за зоохигијену и пољопривреду општине Врбас, свеза2012.годину. М. Кековић

ГОДИНА ИНВЕСТИЦИОНОГ БУМА НА СЕВЕРУ БАЧКЕ

Палићвраћастарисјај ПАЛИЋ: Једном од омиљених летовалишта у Србији,Палићу ово је била година инвестиционог бума. Завршени су радови на Великој тераси, уређен је Велики Парк, а Женском штранду који је један од симбола Палића полако се враћа стари сјај. Прва фаза радова је завршена и распи-

лић”,Горан Габрић саопштиоје дасу23. децембра завршени радови на првој фази и да уколико све буде текло по плану 2012. године, најкасније у марту, посао ћебитинастављен. -За стогодишњицу објекту ћемо вратити стари сјај.Друга фаза би обухватила сличне радове као

По условима заштите споменика Женски штрандизграђенје1912.годинепопројектуМарцела КомораиДежеЈакаба,ареконструкцијајепочелапре10месеци. -Посебну пажњуизвођачирадовасуобратилина резбарењеи обрадудрвета,изливањеспецијалних облика,уградњуразнихдекоративних елемената и фарбање украса и слично. Све што смо урадилибилојепоусловимакојејепоставио Међуопштински завода за заштиту споменика. Ту су били посебни грађевинско-занатскирадови,насвакисимболсеобраћалапажња.КадасеизабереизвођачрадовазадругуфазуистоћемотакорадитидаЖенски штрандзасијакаоповизијиЈакабаиКомора,алисамалодругачијомфункцијом-истакаојеЈасминШечић,председникСкупштинед.о.о.„ПаркПалић”.Поредкабинаикафића,бићетуВИП конгреснасала, интернет-кафеидругипословнисадржаји. сан је тендер за другу фазу.Када се изабере извођач,средићесеА и Ц део,односно надстрешица на централном делу,као и два бочна крака. Директор д.о.о.„Парк Па-

Краси их хуманост

Соларна електрана заједнички пројекат

Развојисоцијала

ВРБАС: Општина Врбас је у нову2012.годинуушласановом општинскомкасом,којајепројектовананаоко1,3милијарде динара,собзиромнатодасуодборници локалног парламента дан пре новогодишње ноћи усвојили буџетзаовугодину. ОдборнициопозиционеСрпскерадикалнестранкесунајвишезамераливладајућој коалицији „За европски ВрбасСПС-ПУПС-ЛДП-ЛСВ“штосуу буџетузаовугодинуповећанаиздвајањазаплатезапосленихуОпштинскуојуправи,доксуподржали субвенције Националној служби за запошљавање и Јавном предузећу за информисање „Врбас“које,какосуистаклиувише наврата са скупштинске говорнице,моглебитиимноговеће. Увећање општинске касе у односу на прошлу годину, заменик председникаопштинеВрбасДраганСтијеповић објасниојетиме што,измеђуосталог,није утрошено110милионадинаракредитног задужења,којејеусвојенопренеколико месеци, као и додатним средствима од пореза на зараде, јерсепремановомзаконулокалним самоуправа, уместо досадашњих40,садавраћа80одстоових средстава. Владајућакоалицијаје оценила буџет за ову годину као развојан, јер су планирани већи пројекти, попут изградњи амбу-

Обука књиговођа АПАТИН:Омладина Демократске странке организовала је обуку младих за књиговође. Уочи Нове године,15полазника је добило дипломе наставе коју су водили економисти Радован Куриџа и Ружица Ђукић. Такође је Форум жена ДС направио акцију „Празнично срце“,у којој су жене направиле велики број колача који су подељени најстаријим житељима и социјално угроженима. Ј. П.

и прва,само на другим деловима штранда.Објекат је тонуо и због тога смо почели његову реконструкцију.На другом крају Палића изградилисмоканализациону

и водоводну мрежу.У улици Кањишки пут изграђена је водоводна мрежа укупне дужине 359,65 метара, траса канализационе мреже у улици Јожефа Хегедиша дугаје123 метра, аканализација јужног дела бањског комплекса Палић, у улицама Новосадски пут и Омладински парк дуга је 383метра -наводиГабрић. У оквиру система прикупљања и каналисања отпадних вода овог комплекса изграђена је и савремено опремљена црпна станица на углу између Кањишког пута и Барске улице. „Парк Палић” је за ове инвестиције издвојио преко 12 милиона динара, а део пројектно-техничке документације је обезбедилаградскаДирекција за изградњу. - Наведене канализациона и водоводна мрежа ће на основу споразума бити уступљене „Водоводу” на коришћење и управљање и они ће да преузму сва права и обавезе према будућим потрошачима,према важећој Одлуци о јавном водоводу и канализацији -рекао је директор „Парка Палић”Горан Габрић. С. Иршевић

Постављенавинска сигнализација

СУБОТИЦА: Државни секретар за туризам Горан Петковић је обишао постављену таблу која означава Вински пут Суботице код петље Суботица исток - искључење са аутопута.У Суботици је постављено четири објекта туристичке сигнализације за путеве вина.Министарство је подржало пројекат са 4,5милиона динара,а поред винске сигнализације постављена и нова туристичка сигнализација у пешачкој зони. -Туристичка сигнализација је постављена крајем новембра. У првој фази пројекта постављања туристичке саобраћајне сигнализације за обележавање Винског пута Суботица обележене су четири винарије и то: „Звонко Богдан“,„Вински Двор“,

11

„ДиБонис винарија“и вински салаш „Чувардић“.У пројекту су уврштене и друге винарије које се налазе на територији града, а биће постављене наредне године. Постављање туристичке саобраћајне сигнализације у пешачкој зони у Суботици обухвата постављање сигнализације на 15локација у ужем центру града - објашњава в.д.директор Ивана Јовчић. Том приликом је Горан Петковић рекао да за реализацију Мастер плана Палића је већ неколико месеци заинтересован један страни инвеститор,чији идентитет није желео да открије,због пословне тајне. -Сигурно ће план да заживи и биће реализован пројекат Бање Палић каже Петковић. С. И.

КИКИНДА:На пољу сарадње и заједничких пројеката прошла година билајеуспешна,оцениојеначелник Севернобанатског управног округаВладимирИлић.Договори с инспекцијим службама били су свакодневни,те су инпектори увек превентивно деловали. Сваког другог месеца одржавани су састанци савета овогокруга, којима су присуствовали представници свих општина и договарали су заједничке акције. -На иницијативу МУП-а билоје неколико континуираних акција. Усклађено је радно време кафића и продаја алкохолних пића у свих шест општина северног Баната.Начелник Тржишне инспекције Милосав Булатовић иницирао је да се локалне самоуправе укључе у праћење сиве економије,а пратили смо и увођење ХАСАП система -рекао јеИлић. Интензивна је била и међународна сарадња,па се припрема изградња прве соларне електране у Војводини. Делегација из Кине два пута је, заједно са представницима покрајинских органа боравила у Кикинди и у току је формирање заједничког предузећа чија се регистрација очекује у фебруару. - Заједничко предузеће формира Покрајинскавлада,Секретаријат за енергетику и Национална компанија за производњу електричне енергије из Кине.Седиште фирме биће у Новом Саду, а њен задатак је да припреми и изведе студију изводљивости која би дала одговор обема странама о томе да ли је могуће изградити соларну електрану икогкапацитета - појаснио је Илић. - Кинески партнери су веома заинтересовани и иницијатива је њихова,а реч је о фабрици капацитета 30 мегавата која би се фазно градила и у коју би било уложено око 150 милиона евра. Снимање у Кикинди требало би да траје 30дана,а понуђена локација је на путу од Кикинде ка Башаиду, скретање према некадашњој фирми „Галад”. Свеопштине округа подржалесу иницијативу Полицијске управе за изградњуСигурнекуће,аорганизованјеокруглисто поводомподатка дајесеверниБанатнапрвомместу уСрбијииЕвропипобројусамоуА. Ђуран бистава.

Стални посаоза72 Темеринца ТЕМЕРИН: Председник општине Темерин Андраш Густоњ уручиојејуче уговоре о запошљавању на неодређено предузетницима 43предузећа -који су упослили укупно 72 лица, са евиденције националне службе за запошљавање. Субвенција по радном месту износила је 140.000динара,а обезбеђена је издвајањемпопетмилионаизопштинскихфондоваиМинистарства за економију и регионални развој. На подручју општине Темерин има више од двестарегистрованих привредних друштава и деветсто предузетника. Од укупно 6.747 запослених, у привреди ради 5323, друштвеним делатностима и службама 1.414радника.На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 2.803лица. -У протекле две године усмерена је значајна пажња запошљавању. Усвојен је Стратешки план развоја општине до 2015. године, акциони план запошљавања,а формиран је и Савет за запошљавање - истакла је Мира Родић,члан Општинског већа општине Темерин за ресор привреде. М. М.


utorak3.januar2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

СПЕКТАКУЛАРНИ ДОЧЕК НА ТРГОВИМА

Уноволетос „Рибљомчорбом”

Добро расположење у Бечеју уз ватромет, конфете, музику...

Ватромет за рођендан стогодишње Погаче БЕЧЕЈ: Како се нико у Бечеју крајем прошле године није сетио да на било који начин обележи век од како је централни градски трг добио кружни облик и у народу прозван Погача, то је новогодишња ноћ на тргу индиректно била и рођенданска прослава стогодишње даме. Уз музику „Спорог ритма бенд“ и Дејана Цукића, неколико хиљада Бечејаца и њихових гостију испратило је стару и дочекало Нову годину, а уместо рођенданских свећица, над тргом је севнуо петоминутни ватромет. Наздрављало се, сходно временским приликама, куваним вином. Расположење је било видно. Поготово су млађи, уз музику реномираног певача и његовог бенда, били задовољни. Добром расположењу допринела је и бечејска група „Фингербанг“, која је од 22 сата отворила музички део програма. Ни ове године није изостала „пиротехничка музика“, али се она, за разлику од претходне две године, када није било органи-

зоваог дочека на тргу, сада слабије чула. Многи Бечејци су највеселију ноћ провели у бројним угоститељским објектима, уз живу или електронску музику и, наравно, богат мени ића и пића. У дворцу Богдана Дунђерског, сада хотелу „Фантаст“ било је, кажу бројни гости, фантастично. И више од тога, јер су у предивном амбијенту дворца саграђеног 1925. године одржане две промоције. Књиге Новосађанина Вање Чобанова о животној мисији велепоседника Боградана Дунђерског, по имену чувеног пастува из његове ергеле „Ремедy фор Лове“ (лек за љубав), а онда и вина с истоименом етикетом иришке винарије „Мачков подрум“. Ипак, највише Бечејаца је испратило стару и дочекало нову 2012. годину у породичном амбијенту уз неизбежно богату трпезу. А како ваља поновити оно што је лепо, то је на многим местима сутрадан све репризирано у ништа мањем расположењу. В. Јанков

СТАРАПАЗОВА: На дочеку Нове 2012. године у Старој Пазови, на Тргу др Зорана Ђинђића, нашло се преко 10 хиљада људи свих генерација и то не само из ове сремске општине, или целог Срема, него су фанови Боре Ђорђевића и „Рибље чорбе“ стигли из целе Србије, али и из Босне, Хрватске, Македоније, па чак из Бугарске и Мађарске, а у маси која је преко два сата певала и скандирала са нашим легендама рока нашла се и група младих Енглеза, који су, проводећи празнике у Београду дошли управо да чују Бору Ђорђевића. И отишли одушевљени као и сви који су ту хладну ноћ провели уз најпознатије хитове „Рибље чорбе“, али и врућ чај, кувано вино и бљештави ватромет у поноћ. Бора Ђорђевић је бројну и распевану публику од седам до 77, после одбројавања последњих секунди старе, поздравио громогласним „Срећна ти Нова Година Стара Пазово“, а потом је

Нову 2012. својим суграђанима и гостима честитао и председник општине Горан Јовић, пожелевши да буде стабилнија и богатија од претходне. У Нову Годину ушли су старопазовчани и уз

Тамбураши и ватромет СОМБОР: Захваљујући сувом и тек прохладном времену, Сомборци су, поред топлих домова и десетине ресторана и кафића, Нову 2012. годину у огромном броју дочекали и на Светођурђевском тргу, где се за добар провод постарала варошка Туристичка организација. На бини, постављеној на центру недавно реконструисане сомборске пешачке зоне, од 22 сата је окупљене почела да забавља музика са разгласа, док су они зимогрожљивији дизали „радну температуру„ бесплатним куваним вином и топлим чајем. Два сата пре почетка новог лета ствар су у своје руке, живом свирком, преузели

Много посла заХитнупомоћ СУБОТИЦА: Нову годину на градском тргу дочекало је пет хиљада Суботичана, уз звуке тамбурице и уз суботичку групу “Ex Yu bend”. Програм је почео 31. децембра у 22,30, домаћим поп рок хитовима, концертом суботичког „Ex Yu benda“, а у нову 2012.годину Суботица је ушла седмоминутним ватрометом, након кога су наступили суботички тамбураши - Ансамбл „Равница“. Простор је било ограђен и добро обезбеђен тако да није било инцидената. Прва беба је рођена тек након поднева, односно у 12,20 часова, првог јануара. Дечак је дигачак 51 центиметар и тежак 3.650 грама, а мајка Габриела Рока каже да јој је ово четврта беба. У Хитној помоћи кажу да се не сећају када су имали толико посла током новогодишње ноћи, јер за 12 сати било је интервенција, колико је обично за 24 часа. Током новогодишње ноћи у Суботици је било забележено 24 интервенције у амбуланти, 32 лекарске интервениције на терену и три интервенције на тргу. Забележен је велики број пијанства, пар туча

у којој је једно лице теже повређено, с тим да су изузетно млади људи били веома пијани, а неки чак и агресивни. На тргу је дежурала једна екипа, тако да током новогодишње ноћи било на терену четири екипе хитне помоћи. Првој јануара забележено је 30 интервенција на терену, 90 у амбуланти. Углавном се радило о срчаним болесницима, а била је и једна туча. На Хитном пријему Опште болнице у Суботици забележено је 38 прегледа, било је 12 пријема, а указана је лекарска помоћ повређенима у једној саобраћајној несрећи и четири туче. Забележен је велики број пијанстава код младих људи и то претежно девојака. На подручју ПУ Суботица током викенда било је девет саобраћајних несрећа, у којима је једно лице задобило тешке телесне повреде, док су четири лица задобила лакше телесне повреде.Било је и неколико туча али са мањим интезитетом него ранијих година и све је протекло мирно и весело, објашњавају у полицији. С. Иршевић

бљештави ватромет , а Рибља чорба је наставила „да туче“ хитове до завршне „Погледај дом свој анђеле“ и тешко је рећи да ли су више одјекивали бубњеви или петарде на централном пазо-

Роде заобилазе северно Потисје СЕНТА: Највећи број житеља у општинама северног Потисја Нову годину дочекао је у уз трпезе у својим домовима, а добро расположење и весеље било је у овдашњим угоститељским објектима, па и појединим домовима културе. Најексклузивније по традицији било је у хотелима „Бање Кањижа„ у Кањижи и ађанском „Парку„, али и у чоканском „Ждребцу„ и другим локалима.Потиске варошице су за божићне и новогодишње празнике богато украшене. На глав-

ним трговима у Кањижи, Сенти и Ади где је старој години одбројавано уз диско или живу музику, 2012. је дочекана ватрометима и честиткама општинских званичника. Први дани после новогодишњег славља искоришћени су за шетњу по веома угодном сунчаном времену, а једино су роде заобилазиле северно Потисје. У једином породилишту Опште болнице у Сенти, до јуче после подне није било принова. М. Мр.

СОМБОР: Захваљујући заиста спектакулатрном пројекту „Снежна краљица” сомборског Културног Центра „Лаза Костић”, утисак је да су најлепши дочек имали најмлађи Сомборци. Овај пројекат, који према речима директора КЦ и уједно директора пројекта Михајла Несторовића, окупио је 16 српских глумаца и 80-так плесача и 30 техничара у покушају да искористи макар део капацитета које поседују сомборски КУД-ови, пле-

Бржеилакше долекара Планирано је да ова амбуланта почне са радом почетком наредне године, а рад лекара и осталог медицинског особља, као и путне трошкове финансира општина Бела Црква. Директор Дома здравља др Оливера Јанковић је нагласила да, иако сада постоји повећан обим послова за одржавање функционисања амбуланти, у овој установи није било нових запошљавања. Рекла је такође да је сам Дом здравља оваквим начином рада знатно растерећен и да сада пацијенти пуно краће чекају на прегледе и далеко лакше остварују права

на примарну здравствену заштиту. Сеоске амбуланте раде само један дан у недељи, а планирано је да у неко догледно време то буде чешће. Статистика је показала да су све амбуланте веома посећене, да се у Јасенову региструје седам хиљада пацијената годишње, а у осталим од хиљаду и по до две и по хиљаде. Мештани су веома задовољни, јер, како рекоше, више неће морати да одлазе до града и да тамо проведу по читав дан чекајући у реду за неки контролни преглед, или преписивање лекова. М. В.

момци из новосадског „Old fisherman blues bandа„, да би свега пола сата пре поноћи на сцену изашли, Сомборцима омиљени, тамбураши Ђуре Парчетића, са којима се и ушло у Нову годину. Како дугогодишња традиција налаже, окупљеним и раздраганим Сомборцима и Сомборкама је прве минуте улепшао раскошан ватромет, након чега им је пуно успеха, среће и здравља пожелео њихов градоначелник Немања Делић. За оне упорније, тамбурашка музика је потрајала и првих сати новог лета, док су се остали „повукли„ у неки топлији амбијент. М. Миљеновић

Спектакл „Снежнакраљица” занајмлађе

ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ОБНОВЉЕНА АМБУЛАНТА У ВРАЧЕВ ГАЈУ

ВРАЧЕВГАЈ: На самом крају године мештани насељених места Врачев Гај и Црвена Црква поново су добили своју амбуланту. До пре десет година било је седам сеоских амбуланти, а до скоро радила је само једна у Јасенову. Током протеклих годину и по дана поново су ревиталозоване и отворене и све остале. Како је на отварању врачевгајске амбуланте рекао председник Жељко Црногорац, средства у висини од око 200 хиљада динара за уређење ове амбуланте су обезбеђена из буџета општине Бела Црква, а мештани су учествовали у радовима.

вачком тргу, без обзира на сва упозорења да пиротехника не буде у рукама деце. Срећом, није било никаквих незгода, а ноћ је протекла без проблема и на друмовима. На Тргу др Зорана Ђинћића публику је забављао и Алекса Јелић са својим бендом, а у подне је на тргу организован дочек Нове Године за најмлађе, уз Пеђолина, Деда Мраза и много песме и балона, док је Бора Ђорђевић клинцима делио свој дупли албум уз аутограме. Уз много песме, игре, јела и пића се славило и у хотелу „Војводина“ у Старој Пазови, „Дукату“, „Кондоровим дворима“ и „Дунавској тераси“ у Новим Бановцима, „Старом месту“, „Оази мира“ у Новој Пазови и многим другим угоститељским објектима. Суграђани које смо питали шта очекују од Нове Године, најчешће слежу раменима, сматрају да криза није прошла, најчешће се плаше губитка посла и даљих поскупљења. А. Мали

С отварања обновљене амбуланте

сни и драмски студији и овдашње Народно позориште. Мултимедијални спектакл, обрада Андерсенове бајке у режији Олгице Несторовић, у петак увече „до крова” је напунио малишанима и њиховим родитељима Градску спортску халу „Мостонга”, а како ова бајка има знатно шири сиже од свечарко-новогодишњег, током зимских месеци очекује се његово гостовање и у другим градовима Србије. М. Мћ


DRU[TVO

DneVnik

utorak3.januar2012.

13

MALAMATURAIDAQEPODLUPOM

OVEGODINEDOSTUPNIJELE^EWE

Ispodprosekave}inaosmaka

Retkebolesti nara~undr`ave

Mada su jo{ jesenas sve osnovne {kole u Srbiji dobile pojedina~ne izve{taje s rezultatima zavr{nog ispita, najve}a ovogodi{wa novina na{eg obrazovnog sistema, mala matura, jo{ uvek je pod lupom stru~waka. Po re~ima pomo}nika ministra obrazovawa @elimiraPopova, analizom podataka sa zavr{nog ispita utvr|eno je da su u ve}ini op{tina koje pripadaju razvijenim podru~jima osmaci na zavr{nom ispitu postigli rezultate ni`e od republi~kog proseka. Podaci pokazuju i da su prosek presko~ili samo |aci iz {kola u Ju`nobanatskom, Ni{avskom, Jablani~kom i Beogradskom okrugu. – Na nivou republi~kog proseka iz srpskog jezika bili su samo u~enici iz Zlatiborskog i Pomoravskog okruga – ka`e Popov. – U~enici iz Zlatiborskog okruga na nivou proseka bili su i iz matematike, iz koje su natprose~ne rezultate postigli osmaci iz osam okruga, me|u kojima su Ni{avski, Ju`noba~ki, Jablani~ki, Grad Beograd... a u ~ak 21 okruga su rezultati u~enika iz ovog predmeta ispod proseka.

Pomo}nik ministra ka`e i da je u nekoliko okruga prime}eno da je u nekim, i to veoma nerazvijenim op{tinama, prose~no postignu}e u~enika zna~ajno ve}e od republi~kog proseka. – Stepen razvijenosti op{tina u Srbiji rangirali smo skalom od jedan od pet, pri ~emu je jedan najrazvijenija, a pet najnerazvijenija op{tina, odnosno devasti-

Podacipokazujuidasuprosek presko~ilisamo|aciiz{kola uJu`nobanatskom,Ni{avskom, Jablani~komiBeogradskomokrugu rano podru~je – ka`e Popov. – U nekim op{tinama koje po toj skali pripadaju ~etvrtoj, odnosno petoj grupi rezultati na zavr{nom ispitu su daleko iznad republi~kog proseka. Po re~ima Popova, trenutno se rade dodatna istra`ivawa i analize obrazovnog konteksta u kojem su se u~enici iz ovih op-

{tina {kolovali da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su dobijeni ovakvi rezultati: – Postavqa se pitawe da li su u~enici postigli natprose~ne rezultate u {kolama u nerazvijenim op{tinama zato {to su u tim op{tinama primewene mere za unapre|ewe obrazovawa, bez obzira na nerazvijenost, i da li je u potpunosti ispo{tovana propisana procedura sprovo|ewa ispita, {to }emo sigurno utvrditi. - ka`e Popov. Sve {kole su jesenas dobile pojedina~ne rezultate zavr{nog ispita, a u {kolskoj upravi kojoj pripadaju mogu dobiti podatke za ostale {kole iz svoje {kolske uprave da bi stekle utisak o svom rangu u okru`ewu. Osim toga, uz izve{taje o zavr{nom ispitu, koji su {kolama dostupni na sajtu Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, su i individualni identifikacioni broj i pin-kod, {kole su dobile i uputstvo za ~itawe i analizu rezultata ovog ispita, a sve s namerom da im analiza rezultata wihovih u~enika na zavr{nom ispitu poslu`i za poboq{awe rada. D.Deve~erski

BRIGAZAMNOGO^LANEFAMILIJEVOJVO\ANSKOGUDRU@EWAIZADE

Porodi~nibukvar zamameitate Savez udru`ewa velikih porodica Vojvodine ve} {estu godinu sprovodi program brige o porodicama, u zavisnosti od raspolo`ivih para, a u ovoj godini, zahvaquju}i podr{ci Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, od 12 udru`ewa koje okupqaju velike porodice, u deset je ponovo pokrenuta realizacija programa kojim im se nastoji konkretno pomo}i. Od onih koja su i ranije bila ukqu~ena obuhva}ena su udru`ewa iz Stare Moravice, Feketi}a, Malog I|o{a, Ba~kog Petrovog Sela, Ade, Sente, ^antavira i Kawi`e, kao i novoformirana udru`ewa u Hajdukovu i Ba~koj Palanci. – Deo programa su posete mladim bra~nim parovima s malom decom pa se obilaze uglavnom oni koji su jo{ na po~etku porodi~nog `ivota i vaspitavawa dece, gde smatramo da jo{ mo`emo pomo}i savetima i korisnim informacijama – ka`e predsednik Saveza udru`ewa velikih porodica Vojvodine sa sedi{tem u Adi Vilmo{ Kri`an. – Taj deo programa je najvi{e realizovan jer planirano je oko 250 poseta, {to smo prema{ili i na podru~ju deset udru`ewa smo do sada obi{li 270 porodica. U drugom delu programa su tribine za roditeqe, na kojima uglavnom obra|ujemo teme koje tra`e porodice, a koje su interesantne s aspekta porodice, bra~nog `ivota i vaspitawa dece. Uspe{ne su bile dve prezentacije Milice Novkovi} iz Beograda, koja je u Adi i Malom I|o-

S leto{weg susreta velikih porodica u Adi

{u odr`ala predavawe i razgovor s roditeqima o stvarala~kom vaspitawu. Ona je autor kwige „Porodi~ni bukvar”, u kojoj se bavi pitawem kako u dana{we vreme vaspitavati decu, a to korisno {tivo se prevodi i na ma|arski. Odr`avawe tribina o stvarala~kom vaspitawu dece nastavi}e se u narednom periodu, posebno s predstavnicima pred{kolskih ustanova, {kola i ro-

diteqa, pa je za po~etak idu}e godine ve} dogovoreno odr`avawe tribina u Adi i Molu. U pet udru`ewa – u Kawi`i, Senti, Staroj Moravici, Ba~kom Petrovom Selu i Malom I|o{u – odr`ane su tribine o `ivotu porodice i vaspitawu dece. Uo~eno je da je odziv roditeqa i onih koje pozivaju na skupove malo slabiji pa se praktikuje da se pozivi roditeqima {aqu poime-

Manifestacijeporodi~nogkaraktera U Savezu udru`ewa velikih porodica Vojvodine uo~ili su da, kako raste broj dece u porodici, raste i wihova zatvorenost u svoj svet. Veoma malo ~lanovi tih porodica idu na priredbe i manifestacije pa im se skre}e pa`wa da se organizuju takve manifestacije koje su porodi~nog karaktera, gde mogu biti prisutni deca i roditeqi. ^esto od koristi drugome mo`e biti ako se ispri~a sopstvena muka. Prilikom tih susreta, u neposrednim me|usobnim pri~ama razmene se informacije pa se posle ta iskustva i prepreke s kojima se neko suo~avao prilikom ostvarivawa svojih prava, koriste prilikom re{avawa sopstvenih svakodnevnih problema i potreba.

ni~no, a Kri`an napomiwe da se i prilikom poseta porodicama skre}e pa`wa na to da su im takvi razgovori potrebni i korisni. – Uverili smo se da roditeqi veoma malo znaju o vaspitavawu dece i uop{te o porodi~nom `ivotu, tako da je zaista korisno da ~uju mi{qewe stru~waka. Va`an deo aktivnosti je i propagirawe porodi~nog `ivota i na~ina `ivota u velikim porodicama. U tu svrhu koristimo fotografije koje pravimo prilikom obilaska porodica.– ka`e Kri`an. On nagla{ava da su nastojawa da se roditeqima pru`i {to vi{e informacija o potrebi `ivota u porodici. – Na`alost, znamo da ima mnogo razvoda brakova, mladi kasnije sklapaju brakove, mnogo je porodica s malim brojem dece, tako da ovim programom ne obuhvatamo samo velike porodice ve} i mlade bra~ne parove s jednim ili dvoje dece, pa ih podsti~emo na to da prihvataju tre}e i eventualno ~etvrto dete – ukazuje Kri`an. – Posete koje realizujemo koristimo da porodicama pru`imo informacije ne samo o na{em udru`ewu nego i koje su mogu}nosti roditeqa u u`em okru`ewu, u nasequ i op{tini gde `ive, ali i {iroj zajednici, jer dosta ~esto nailazimo na slu~ajeve da porodice ne ostvaruju neka svoja prava. Tako smo prilikom nedvanog boravka ustanovili da porodica sa ~etvoro dece ne koristi pravo na de~ji dodatak zbog nesre|ene dokumentacije, pa i u takvim slu~ajevima `elimo da pru`imo pomo}.– ka`e Kri`an. M.Mitrovi}

Zdravstvena kasa ove godine ima}e mawe novca, ali }e neki pacijenti imati ve}a prava nego prethodne. Naime, neke medicinske usluge koje su pacijenti do sada pla}ali iz svog xepa, a mnogi i odustajali od le~ewa jer nisu imali novca, od ove godine finansira}e se iz zdravstvenih fondova koji }e se puniti novcem od igara na sre}u. Tako }e ove godine biti izdvojen novac za le~ewe retkih bolesti, prevashodno kod dece. Ministarstvo zdravqa finansira le~ewe novootkrivenih pacijenata koji boluju od neke retke bolesti kao {to su Vilsonova, Go{eova, Fabrijeva bolest… Plan je i da se oformi poseban buxetski fond

vqa se u GAK “Narodni front” i Klini~kom centru Srbije u Beogradu. Cena ovog zahvata kre}e se izme|u 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od toga {ta se radi. Po{to je re~ o pristupa~noj ceni, mnogi stranci ~esto dolaze u Srbiju zbog promene pola. Ne samo da je cena vi{estruko ni`a nego u drugim dr`ava, ve} je ugled na{ih transseksualnih hirurga nadaleko ~uven i cewen u svetu. Pomo}nica ministra zdravqa Zorica Pavlovi} obja{wava da je procedura odre|ivawa koji pol kod takvih osoba je preovla|uju}i veoma komplikovana i da podrazumeva medicinske, ali i psiholo{ke pripreme koje traju

Redefinisanepovredenaradu Jedna od novina koje su stupile na snagu od Nove godine jeste i druga~iji na~in definisawa povrede na radu. U ovu kategoriju vi{e ne spadaju povrede prilikom dolaska i odlaska na posao. To zna~i da }e zaposleni u tom slu~aju i}i na obi~no bolovawe i da }e umesto 100 dobijati 65 odsto od zarade. Tako|e, Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe pla}a}e zdravstvenu za{titu `rtvama nasiqa u porodici i trgovine qudima. za le~ewe takvih bolesnika. Iako se u ovom trenutku ne zna koliko qudi kod nas boluje od retkih bolesti, procewuju se da je re~ o oko 500.000 gra|ana i da je mahom re~ o deci kojima treba pomo} jer u Srbiji u ovom trenutku nema novca za terapiju za sve pacijente. U svetu je registrovano od 5.000 do 8.000 vrsta retkih bolesti, a u najve}em broju su to uro|ene metaboli~ke bolesti, od kojih su mnoge izle~ive uz odgovaraju}u ali i skupu terapiju. Od po~etka godine u Srbiji se omogu}ava promena pola iz medicinskih razloga na teret obaveznog osigurawa, a na takvu operaciju ve} ~eka 200 osoba. Potreba za ovom intervencijom ve}a je kod osoba mu{kog pola. Sama intervencija mo`e potrajati i do deset sati, a za doma}e pacijente oba-

tri do ~etiri godine. Zbog toga }e biti formirana stru~na grupa koja }e razmatrati medicinsku dokumentaciju i davati preporuke za intervencije koje }e biti besplatne, odnosno i}i na tro{ak dr`ave. Ona procewuje da }e za ovu vrstu intervencije u naredne dve do tri godine biti spremno oko 50 pacijenata. Vra}ena je i stomatolo{ka za{tita studentima do 26. godine `ivota. Osim studenata, pravo na stomatolo{ke usluge ima}e i sva lica kojima dr`ava pla}a osigurawe, kao {to su nezaposleni, izbeglice i raseqeni. Pravo na besplatnog zubara ima}e i osobe koje su imale povrede ili gubitak telesnih i psihofizi~kih funkcija i ne mogu same da obavqaju svakodnevne aktivnosti. Q.Male{evi}

Srbijadobijatri novapraznika U Srbiji }e se obele`avati tri nova praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu i Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i druge `rtve fa{izma u Drugom svetskom ratu. Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i druge `rtve fa{izma u Drugom svetskom ratu obele`ava}e se 22. aprila. Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu obele`ava}e se radno 21. oktobra, kao spomen na stradawe u Kragujevcu 1941. i {irom Srbije kad su nema~ke okupacione snage izvr{ile masovni zlo~in nad civilima. Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno }e se obele`avati 11. novembra, u spomen na sve nevino stradale od

1914. do 1918. godine. U Srbiji su dr`avni praznici i Nova godina, 1. i 2. januar, Praznik rada, koji se obele`ava 1. i 2. maja, kao i Dan pobede 9. maj. Neradni dani su i Bo`i}, 7. januar, i Uskr{wi praznici, po~ev od Velikog petka zakqu~no s drugim danom Uskrsa. Radno se praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna. Srbiji }e se od ove godine Sretewe – Dan dr`avnosti, praznovati dva dana, a obele`ava}e se i tri nova praznika. Dr`avni praznik Sretewe praznova}e 15. i 16. februara, umesto samo jedan dan kao {to je bilo ranije. Od ove godine u Srbiji }e biti ukupno deset neradnih dana godi{we za praznike, umesto osam kao {to je bilo do sada.

UNA[IM[KOLAMAKREATIVNOSTIIMANAJVI[ENAPAPIRU

Vetarkojisemorauhvatiti Mada niko vi{e ne spori da je kreativnost najzna~ajniji ekonomski resurs ovog veka, izgleda da se u na{im {kolama ba{ i ne razvija, ~ulo se na nedavnoj me|unarodnoj nau~noj konferenciji posve}enoj ovoj temi, koju je, u saradwi s Privrednom komorom Srbije, organizovao Institut za pedago{ko istra`ivawe.

je kod nas visoko vrednovan, ali, na`alost, po pravilu se ne ostvaruje u {kolskoj sredini. Jedan od razloga {to je tako, po re~ima dr Maksi}, je ~iwenica da je veliko pitawe koliko su nastavnici osposobqeni da prepoznaju ispoqavawe kreativnosti kod svojih |aka i koliko `ele da se bave kreativnom decom.

Najve}apreprekakreativnostii|akainastavnika jecentralizovanostobrazovnogsistemajerove osobinenemogusestvoritiwihovimpomiwawem uzakonimaipravilnicima – Poku{aj otkrivawa kreativnosti li~i na hvatawe vetra jer je veoma te{ko objektivno izmeriti ne~ije natprose~ne mogu}nosti u zametku, u bilo kojoj oblasti – rekla je nau~na savetnica na Institutu za pedago{ka istra`ivawa dr Slavica Maksi}. – Kreativnost je vaspitni ciq koji

– Rad nastavnika zavisi od toga {ta su nau~ili u svom {kolovawu, {ta su nau~ili tokom rada, ali i od wihovih unutra{wih uverewa – tvrdi dr Slavica Maksi}. – Sve to uti~e na ocewivawe, stilove nastave, na~in na koji predaju... Nastavnici pod kreativno{}u podrazumevaju originalnost, slo-

bodu izra`avawa, individualnost, radoznalost, otvorenost, jak ego, pragmati~nost, moral, duhovitost, ta~nost, skromnost, spremnost na saradwu, dobru interakciju, pozitivnu socijalnu orijentaciju, pozitivan afekat, ali je vezuju i za neorganizovanost – pokazalo je ispitivawe dr Slavice Maksi} na uzorku od 121 prosvetnog radnika. S druge strane, u~iteqe na stvarala{tvo u nastavi podsti~u li~no zadovoqstvo, ose}aj i potreba da se nastavni proces poboq{a, kao i potreba da se s kolegama podele profesionalna iskustva i postignuti rezultati, pokazala je anketa profesora dr Milenka Kunda~ine s U~iteqskog fakulteta u U`icu i generalne sekretarke Saveza u~iteqa Republike Srbije MirjaneIli} na 110 u~iteqa. Problemi u radu ovim u~iteqima naj~e{}e su nedostatak

novca, nerazumevawe i neprihvatawe kolega i nezainteresovanost odgovornih u {koli i {iroj zajednici. Po ovoj anketi, mada se ~ak tri ~etvrtine u~iteqa ose}a profesionalno kompetent-

nim za rad s darovitom decom, tek polovina ih s wima i radi. Po direktoru Istra`iva~ke stanice „Petnica„ VigoruMaji}u, najve}a prepreka kreativnosti i |aka i nastavnika je centra-

lizovanost obrazovnog sistema jer ove osobine ne mogu se stvoriti wihovim pomiwawem u zakonima i pravilnicima. – Za kreativnu nastavu potrebno je, prvo, inovativno raspolo`ewe samih nastavnika, mada nije nu`no da oni sami budu kreativni, ali je nu`no da kreativnost prepoznaju i implementiraju u svoju praksu – tvrdi Vigor Maji}. – Isto tako je nu`na i inovativna atmosfera oko {kole. U svetu se de{avaju inovacije koje daleko prevazilaze na{u obrazovnu praksu i mora se dozvoliti da se bar ne{to od toga, mada je van na{ih planova i programa, primeni i u na{im {kolama. Po mi{qewu Vigora Maji}a, bilo bi dobro da se inovativni nastavnici povezuju i udru`uju, ali i da se {kolama vrati odre|en stepen autonomije da bi mogle odlu~ivati o nekim elementima svoga rada. D.Deve~erski


crna hronika

utorak3.januar2012.

dnevnik

c m y

14

POLICIJA I LANE SPROVODILA OPSE@NE AKCIJE ODUZIMAWA DROGE

Za11mesecizaplewena 1,35tonanarkotika INCIDENT U PRIGREVICI, KOD APATINA

Bra}aosumwi~ena zanapadnapolicajce Zoran^. (30)izPrigreviceteretisedajenapaopolicijskupatrolu,kojajedo{lanaintervencijupopozivuvlasnikadiskoteke „Junik“uovommestuzbognaru{avawa javnog reda i mira u no}i prednovogodi{wu. Vlasnik diskoteke Bogdan K. pozvao je policiju zbog napada i pretwiodZoranovogbrataPetra ^., ali kad je stigla patrola Zoranje,dabiza{titiobrata,fizi~kinasrnuonadvojicupolicajaca.Prilikompoku{ajadaZorana odvedu u policijsku stanicu, ume{ali su se Zoranov i Petrov

brat, Gojko ^. i maloletni N. ^. (16),spre~avaju}ipolicajceuvr{ewudu`nosti. Dabispre~ilidasukobeskalira u masovnu tu~u i izbegli ve}i incident, policajci su pozvali kolegeupomo},aubrzosustiglii pripadniciinterventnejedinice. TektadjeZoran^.pristaodapo|e u policijsku stanicu, ali uz pretwepolicajcimada}ese„swima obra~unati kad ne budu u uniformi“.Zoran^.jeli{enslobode i, uz prijavu, sproveden istra`nomsudijikojigaje,nakonsaslu{awa,pustionaslobodu. J. P.

Srpska policija je za prvih 11 meseci pro{le godine zaplenila vi{eod1,35tonuraznihnarkotika, me|u kojima je bilo najvi{e marihuaneiheroina.Najve}ekoli~inenarkotikaoduzelisupripadnici Policijske uprave grada Beograda–350,23kilograma,me|u kojimajei34,16kilogramaheroina, 185,55 kilograma marihuane i 2,49kilogramakokaina. Me|u oduzetim narkoticima bilo je i 171.887 komada raznih sinteti~kihdroga,navodiseudopisu Ministarstva unutra{wih poslovadostavqenomTanjugu. Kragujeva~ka policija je u ukupno116zaplenaoduzela100,34 kilograma narkotika, me|u kojimai98,72kilogramamarihunekao i1,56kilogramheroina. Napodru~juPolicijskeuprave uJagodiniu103zapleneoduzetoje

18,78kilogramanarkotika,ukqu~uju}i15,12kilogramamarihuane i1,66kilogramheroina. Ni{ka policija oduzela je, u 535zaplena,ukupno87,52kilograma narkotika, me|u kojima 83,14 kilograma marihuane 1,74 kilogramheroinai1.527komadasinteti~kihdroga. Pirotskapolicijaoduzelaje,u 93 zaplene, ukupno 22,17 kilogramadroge,ukqu~uju}i4,57kilogramaheroina,17,3kilogramaekstazijai242,9gramaha{i{a. Prokupa~ka policija oduzela je,u37zaplena,ukupno6,65kilogramanaroktika,me|ukojimanajvi{emarihuane–6,61kilograma, a zaje~arska policija, u 58 zaplena, oko kilogram narkotika, i to uglavnommarihuane. Leskova~kapolicijaoduzelaje ukupno 22,85 kilograma narkoti-

OD 1. FEBRUARA PRIMENA NOVOG ZAKONA

Parni~nipostupci u„razumnomroku” Novi Zakon o parni~nom postupku(ZPP),kojiuvodikoncept su|ewa bez odlagawa, odnosno sa {to mawe prekidawa toka parnice,po~e}edaseprimewujeod1.februara 2012, ali postupci zapo~etipretogdatumasprove{}esepo odredbamaaktuelnogzakona. Zakonpropisujeda}eseponovimpravilimasprovestizapo~eti postupci ako je tokom wihovog trajawa ukinuta presuda, odnosno re{ewe i postupak vra}en na ponovno su|ewe. Su|ewa u parni~nim postupcima ubudu}e }e te}i danzadanomkadgodjetomogu}e,a oveodredbesuuvedeneuciquubrzawapostupkaiobezbe|ewawegovog okon~awa u razumnom roku, u skladusevropskimstandardima. Novi ZPP ograni~ava odlagawero~i{taipredvi|adaseglavnaraspravamorazakazatiuroku od30danaodprijemaodgovorana tu`builiododr`avawapripremnogro~i{ta,nakojemstrankemoraju da predlo`e sve dokaze, svedokeive{ta~ewa.Nakrajuro~i{ta,sudjedu`andaslede}ero~i{tezaka`eurokunedu`emod30 dana.

Uciquubrzawapostupka,zakonomjepredvi|enodastrankemogu sveradwepreduzimatisamostalno iliprekopunomo}nika,alidaihu postupkupredApelacionimiPrivrednim sudom, kao i Privrednim apelacionim i Vrhovnim kasacionimsudommorazastupatiadvokat. Zakonpredvi|adasudutoku~itavog postupka mo`e stranci, ako je to nu`no radi za{tite wenih prava,priznatipravonabesplatnogzastupnika,~imejeonapotpuno oslobo|ena pla}awa tro{kova postupka.Osimtoga,predvi|enoje i da tu`eni mo`e, najkasnije na pripremnom ro~i{tu, a ako ono nije odr`ano – na glavnoj raspravi,prenegoseupustiuraspravqaweoglavnojstvari,podignutikod istogsudaprotivtu`bu. Taj zakon ure|uje pravila postupka u parnicama za re{avawe sporovanastalihpovodompovrede pravali~nostiisporovaizporodi~nih, radnih, privrednih, imovinskopravnihidrugihgra|anskopravnih odnosa, osim sporova za kojejeposebnimzakonompropisanadrugavrstapostupka. (Tanjug)

„Golf 2” je bio ilegalno u kapionu

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Neprijavqenaroba utovaruhumanitarne pomo}i Carinici su na grani~nom prelazu Horgo{ otkrili poku{aj krijum~arewa velike koli~inerobeutovaruhumanitarne pomo}izaKosovo,saop{tilaje Upravacarina. Zahvaquju}i skener ure|aju najnovijegeneracije,udva{lepera humanitarne pomo}i koja jeizNema~keupu}enaorganizaciji „Karitas Kosovo”, registrovani su predmeti koji po obliku ne odgovaraju prijavqenim stvarima (putni~ki automobil, kartonska ambala`a s dodacimazakafuilekovima). Zbog nemogu}nosti istovararobeizkamionanagrani~-

nom prelazu Horgo{, vozila su dopremqena u carinsku ispostavu Javna skladi{ta, gde je pos le potp un og ist ov ar a pron a| en a sled e} a nep rij avqen a rob a: upot reb qav an o putni~kovozilo„golf2„,dve kartonskekutijeraznihlekova (oko 220 pak ov aw a), oko 3.700 kilograma dodataka za kafu. Upravacarinausaop{tewu dodajedasuprotivobavoza~a podnetizahtevizapokretawe prekr{ajnogpostupka,koji}e biti prosle|eni nadle`nom suduzaprekr{ajeuKawi`i. M. B.

U Novom Sadu oduzeto 48 kila droge, u Subotici 103 Novosadskapolicijajeu574zapleneuprvih11mesecipro{legodineoduzelaukupno48,47kilogramanarkotika,me|ukojima3,37kilogramaheroina,19,02kilogramamarihuanei633,56 gramaha{i{a,navodiMinistarstvounutra{wihposlova. Somborska policija oduzela je 52,41 kilograma narkotika, me|ukojimanajvi{emarihuane–51,84kilogram,dokjesuboti~kapolicijazaplenila103,82kilogramanarkotika,me|ukojima i6,2kilogramamarihuanei1,01kilogramha{i{a,alii137,3 gramakokaina.

ka,me|ukojimanajvi{emarihua- ne–22,54kilograma,dokjevrawskapolicija,u61zapleni,oduzela18,06kilogramadroge,tako|e najvi{emarihuane–17,81kilograma. Borska policija oduzela je ukupno3,38kilogramanarkotika, ukqu~uju}i i 3,25 kilograma marihuane,dokjesmederevskapolicija zaplenila 20,82 kilograma narkotika,me|ukojimai1,18kilogrammarihuane. Po`areva~ka policija oduzela je15,73kilogramanarkotika,najvi{e marihuane – 15,11 kilograma,dokjevaqevskapolicijaoduzela ukupno 36,24 kilograma droge, tako|e najvi{e marihuane – 36,1kilograma. [aba~ka policija je, u 196 zaplena,oduzelaukupno34,63kilogramanarkotika,me|ukojimanajvi{emarihuane–33,62kilograma alii423,14gramakokaina. Kraqeva~kapolicija,u106zaplena,oduzelajeukupno69,27kilograma narkotika, me|u kojima 63kilogramamarihuanei6,06kilogramaheroina,dokjekru{eva~kapolicijazaplenila24,82kilograma droge, me|u kojom najvi{e marihuane–24,72kilograma. Policijskaupravau^a~kuoduzela je, u 57 zaplena, ukupno 3,08 kilograma narkotika, me|u kojima najvi{e heroina – 1,87 kilo-

gram kao i marihuane – 1,2 kilogram,dokjenovopazarskapolicija zaplenila 4,1 kilogram droge, me|ukojomnajvi{eha{i{a–3,41 kilograma. U`i~ka policija, u 38 zaplena oduzelaje92,17kilogramanarkotika, i to prete`no marihuane, dok je prijepoqska policija oduzela 17,5 kilograma droge, me|u kojom najvi{e marihuane, 17,26 kilograma. Zrewaninska policija oduzela je 3,41 kilograma narkotika, najvi{e marihuane – 1,23 kilogram, dokjekikindskapolicija,u55zaplena, ukupno oduzela 4,57 kilogramanarkotika,ukqu~uju}ii2,6 kilogramaheroina. PolicijskaupravauPan~evuje u 129 zaplena oduzela 86,65 kilogramadroge,itonajvi{emarihuane–86,56kilograma,dokjesremskomitrova~ka policija zaplenila 53 kilograma narkotika, me|u kojim 21,21 kilogram marihuane, alii31,39kilogramekstazija. Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala udesetzaplenaukupnosuoduzeli 53,06 kilograma narkotika – 8,33 kilogramaheroina,42,03kilogramamarihuanei2,69kilogramakokaina.Me|uzaplewenimnarkoticima bilo je i sinteti~ke droge LSD kao i amfetamina, navodi MUP.

U TU@ILA[TVIMA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I ZA RATNE ZLO^INE

Od15.januarapo~iwe tu`ila~kaistraga Tu`ila{tvo za organizovani kriminaliTu`ila{tvozaratnezlo~ineod15.januarapostupa}e po odredbama novog Zakonikaokrivi~nompostupkukoji }eimpresvegaomogu}itidaod istra`nih sudija „u svoje ruke uzmu”sprovo|eweirukovo|ewe istra`nim postupkom. Ostala vi{a i osnovna javna tu`ila{tva u Srbiji sa~eka}e jo{ godinudana(do15.januara2013)na preuzimawepunekontroleuistrazi,kaoiprimeneostalihre{ewaZKP-. Tu`ila~kaistragaizkorena mewa krivi~ni postupak i najbitnijajenovinaupravosudnom sistemu Srbije, ali ZKP uvodi niz novih re{ewa koja bi krivi~ni postupak trebalo da u~ine br`im i efikasnijim u korist optu`be i odbrane, ali i suda. Tu`ioci za organizovani kriminaliratnezlo~ineodpolovinejanuarabi}ezadu`eniza prikupqawe dokaza (materijalnih dokaza, ve{ta~ewa i saslu{awa svedoka) na osnovu kojih }eodlu~ivatidali}edapodignu optu`nicu protiv nekog lica,iutomposlune}eimatipomo} istra`nog sudije, kao {to jesadaslu~aj. Ovajmodelistragebiojekarakteristi~an za dr`ave u anglosaksonskom pravnom sistemu,alipostajesvedominantnijiusvetu.Susednedr`aveCrna Gora,Hrvatska,BosnaiHercegovina i druge ve} vi{e godina postupajupotommodelu. Istra`ni sudija u konceptu

tu`ilA~ke istrage prerasta u sudiju za prethodnipostupaki stara se o za{titi slobode i prava osoba protiv kojih postupakvodi,odlu~uje o ograni~ewima tih slobodaipravaidaje„zeleno„ili„crvenosvetlo”zanekeaktivnosti javnog tu`ioca koje zadiru u ta prava. Sudija za prethodni postupak }e izuzetno mo}i da seukqu~iu„dokaznu pri~u”, i to kada odbrana tra`i prikupqawenekihdokazaa tu`ilactoodbijeda u~ini. Sudija tada ima mogu}nost da, ukolikopredlogodbraneuva`i, naredi tu`iocu da takav dokaz pribavi. Svakaoptu`nica}ebitisudskikontrolisanaisamoonakoja bude potvr|ena od suda mo}i }e da bude osnov za glavni pretres,odnosnosu|ewe.Tobitrebalodabude„filter”zaneutemeqene optu`nice, koje imaju nekenedostatke. Samo su|ewe, odnosno glavni pretres,ure|enojenana~inkoji je sli~an dana{wem glavnom pretresu,madasuuvedenimehanizmi pomo}u kojih je mogu}e izbe}iklasi~nosu|eweipredmet re{iti na pojednostavqen, ubrzanna~in. Ubudu}e }e s Tu`ila{tvom sporazumeosvedo~ewuupostup-

cimazakrivi~nadelaorganizovanog kriminala i ratnih zlo~inamo}idazakqu~elicakoja suokrivqenailiosu|enazabilokojekrivi~nodelo,ane,kao {tojetosadaslu~aj,samookrivqeniiliosu|enizadelaorganizovanog kriminala i ratne zlo~ine. Umesto dosada{weg naziva „svedok-saradnik”, zakonodavac pravi razliku izme|u okrivqenog saradnika i osu|enogsaradnika.Osu|enizabilo koje krivi~no delo mo}i }e da zakqu~isporazumstu`iocemi kadajeve}naizdr`avawusankcije i tako izdejstvuje ubla`ewekazne. Zakonik uvodi i vi{e mera kojebitrebalodaobezbedeprisustvo okrivqenog bez wegovog

boravka u pritvoru. Tako }e se jemstvomubudu}egarantovatiza okrivqenog da }e se odazivati napozivesuda,nesamokadapostoji opasnost od wegovog bekstva,kao{tojedosadabioslu~aj, ve} i ako postoji opasnost da}eokrivqeninaslobodiu~initinovokrivi~nodeloilizavr{itipoku{ano. Zakon,tako|e,predvi|adabi osumwi~eniioptu`enizakrivi~nadelamoglidase,poodluci suda, tokom krivi~nog postupka,umestoizare{etaka,na|uuku}nompritvoru,{tojehumanije re{ewe za pritvorenika,adonosiiu{tedudr`avnom buxetuodvi{emilionaevragodi{we. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik U NOVOGODI[WOJ NO]I

Mirnaju`naBa~ka U centru Novog Sada, odnosno na Trgu slobode, gde je organizovan masovni do~ek Nove godine, okupilo se, po procenama policije, oko 22.000 qudi, a u SPC Vojvodina („Spens”) izme|u 2.500 i 3.000 osoba i nisu zabele`eni te`i oblici naru{avawa javnog reda i mira u Ju`noba~kom okrugu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Na podru~ju ju`ne Ba~ke dogodilo se 14 saobra}ajnih nezgo-

da u kojima su dve osobe te{ko povre|ene, a dve lak{e. Tako|e, u novogodi{woj no}i po~iweno je jedno krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova. Zbog nedozvoqenog dra`awa i no{ewa oru`ja, policija u Ba~koj Palanci podne}e krivi~nu prijavu protiv jednog me{tanina, saop{tila je novosadska Policijska uprava. M. V.

POZNATI GLUMAC PODNEO PREDSTAVKU EVROPSKOM SUDU U STRAZBURU

@arkoLau{evi} tu`ioCrnuGoru Glumac @arko Lau{evi} je Evropskom sudu u Strazburu podneo predstavku protiv Crne Gore, u kojoj je osu|en na 13 godina zatvora, zbog brojnih kr{ewa qudskih prava po{to je spre~en da ostvaruje garantovano pravo na delotvoran pravni lek. Postupak po toj predstavci, koja je aktom Evropskog suda za qudska prava potvr|ena u avgustu 2010. godine, jeste u toku, navodi se u pisanoj izjavi Lau{evi}evog advokata iz Podgorice Vladana Boji}a, koju je dostavio Tanjugu.

@arkoLau{evi}

Advokat Vladan Boji} detaqno je ukazao na nepostupawe crnogorskih pravosudnih organa po brojnim Lau{evi}evim zahtevima i istovremeno pozdravio odluku predsednika Srbije BorisaTadi}a o wegovom pomilovawu. Boji} je ukazao na to da je Lau{evi} spre~en da ostvaruje svoje po svim zakonima i me|unarodnim dokumentima zajam~eno pravo na delotvoran pravni lek. Svi zahtevi tada{weg dr`avnog tu`ioca SR Jugoslavije da nadle`ne sudske instance Crne Gore dostave spis zarad podizawa

nakon stupawa na snagu wenog Ustava. „To je u~iweno tako, iako je u praksi Evropskog suda bila nesporno u pitawu trajna radwa ne~iwewa, u evropskoj praksi definisana kao trajna povreda i zato je Lau{evi} podneo predstavku Evropskom sudu za za{titu qudskih prava u Strazburu 16. jula 2010. godine, potvr|enu aktom tog suda 10. avgusta 2010. i proces je u redovnom toku”, ukazao je Boji}. Daqe se podse}a na to da je 31. avgusta 2009. godine advokat Boji} podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za za{titu zakonitosti i Tre}em op{tinskom sudu zahtev za odlagawe izvr{ewa sporne presude. Republi~ko javno tu`ila{tvo Srbije je zamolnicom 22. aprila 2010. godine zatra`ilo spise predmeta od Crne Gore i Vi{eg suda u Podgorici, ali je ona odbijena uz obrazlo`ewe da, ukoliko Srbija smatra da je kazna izre~ena presudom koju treba da izvr{i prema svom dr`avqaninu previsoka, ima mogu}nost da na to uti~e samo kroz institute amnestije, pomilovawa i uslovnog otpusta. Istog stava je bilo i crnogorsko Ministarstvo pravde, ~ime je srpsko tu`ila{tvo bilo primorano da odustane od zahteva. „Ministarstvo pravde Crne Gore je 19. decembra zauzelo stav da ta dr`ava ne nalazi za potrebno da preduzima bilo kakve radwe izvr{ewa presude kojom je osu|en Lau{evi}”, naveo je Boji}. To ministarstvo je ukazalo na to da je Ugovorom koji ta dr`ava ima sa Srbijom o me|usobnom izvr{avawu sudskih odluka u krivi~nim stvarima, predvi|eno da }e se pravnosna`ne sudske odluke pre 3. juna 2006. izvr{avati u

EvropskisuduStrazburu

zahteva za za{titu zakonitosti potpuno su i nezakonito osuje}eni, navodi Boji}. Lau{evi} je zato 2003. godine podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je odba~ena s implikacijiom da je stvar u nadle`nosti Saveznog ustavnog suda. Potom je podneo ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu, koja je ostala nere{ena i zavr{ila u arhivu zbog prestanka postojawa te sudske instance i konstituisawa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, a isto se desilo i sa `albom Sudu dr`avne zajednice SCG, koja je zbog raspada i te dr`avne zajednice ostala nere{ena i, tako|e, zavr{ila u arhivu. Posle dono{ewa Ustava Crne Gore 2007. i Zakona o Ustavnom sudu 2008. godine, Lau{evi} je podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je 28. januara 2010. godine odba~ena s obrazlo`ewem da Crna Gora odgovara samo za povrede onih qudskih prava kr{enih

dr`avama ugovornicama kao doma}e presude. Ali, istim tim ugovorom u ~lanu 4, stav 2, utvr|eno je da samo dr`ava izricawa (Crna Gora) ima iskqu~ivo pravo da odlu~uje o vanrednim pravnim sredstvima. „Tako je finalno zatvoren bilo koji drugi legalan i primeren pravni put za za{titu i ispravqawe grubo prekr{enog Lau{evi}evog prava, osim akta o pomilovawu. Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio daqu pravnu agoniju i predupredio nove. Ovim ~inom je otklowena povreda jednog od osnovnih me|unarodno garantovanih qudskih prava na delotvoran pravni lek”, isti~e se u Boji}evom saop{tewu. Ipak, kako se dodaje, „nesre}a svih stradalnika te kobne sudbonosne no}i 30. jula 1993. godine je ostala da zauvek traje u svim du{ama unesre}enih porodica i u uni{tenom `ivotu i tegobnoj progowenoj du{i @arka Lau{evi}a, dok god on postoji”.

utorak3.januar2012.

15

TEMERINSKI OBRA^UN U NOVOGODI[WOJ NO]I ISPRED KAFI]A

Te{kopovre|enmladi} Policija je uhapsila Temerince Gabora. V. (1992) i sedamnaestogodi{weg E.M. pod sumwom da su posle kra}e sva|e pretukli me{tanina \er|a M. (1980) i pri tome mu naneli te{ke telesne povrede opasne po `ivot, a zatim utekli. Povre|eni je hospitalizovan u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu. Policija je operativnim radom identifikovala i prona{la osumwi~ene. Gaboru i maloletnom osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, gde }e biti privedeni s krivi~nom prijavom za nano{we te{kih telesnih povreda, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

INTERVJU

Temerin

Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, u obra~unu koji se dogodio ubrzo nakon pono}i ispred jednog kafi}a, pomenutom malolet-

niku se pripisuje da je predwa~io. Wemu je posle saslu{awa kod sudije odre|en pritvor. Navodno, \er| je pri izlasku iz lokala ramenom zaka~io jednog od dvojice osumwi~enih, nakon ~ega je usledila kratka sva|a a zatim i `e{}i fizi~ki sukob, posle ~ega je povre|eni mladi} prevezen s ozbiqnim poredama po glavi i telu do bolnice. Po re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine JeleneJuri{in, zahvaquju}i dobroj i pravovremenoj lekarskoj intervenciji, stawe pacijenta je stabilizovano pa je ju~e s Odeqewa intenzivne, preba~en na poluintezivnu negu, ali je, kako je rekla, povre|eni i daqe pod stalnom kontrolom lekara. M. V.

MAJA KOVA^EVI]-TOMI], PORTPAROLKA SPECIJALNOG SUDA

Pripremnoro~i{tepre glavnogpretresa – U 2011. godini Specijalni sud u Beogradu je doneo 28 presuda, od kojih su samo dve ukinute u drugostepnom postupku. U istom periodu Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je podiglo 49 optu`nica. Primqena su 62 zahteva za sprovo|ewe istrage po kojima su u toku 44 istrage – ka`e portparolka tog suda sudija Maja Kova~evi}-Tomi} u intervjuu za „Dnevnik“. – Od Nove godine u predmetima pred Specijalnim sudom po-

com zakqu~ili sporazum s Tu`ila{tvom. Ba{ u tom predmetu pre dvadesetak dana sam kao postupaju}i sudija izrekla sedam presuda na osnovu sporazuma o krivici. Ina~e, re~ je o predmetu za krivi~no delo utaje poreza vezane za neregistrovanu proizvodwu velike koli~ine alkoholnih pi}a, u kojem su prvoookrivqeni Mom~iloRaji} i wegovi sinovi. U bekstvu je optu`eni Dejan Raji}. Presude, koje su donete po sporazumu o

va`nizautvr|ivawematerijalneistine? – To nije uskra}ivawe prava na odbranu nego pravo sude}eg ve}a da proceni da li su ti dokazi relevantni ili nisu da se utvr di ma te ri jal na isti na. Osim toga, kad pi{e presudu, sudija – predsednik ve}a je du`an da navede ta~no koji dokazi su predlo`eni pa odbijeni i iz kojih razloga su odbijeni i za{to sud smatra da su oni irelevantni.

MajaKova~evi}-Tomi}

Sedi{teSpcijalnogsuda

~iwe primena novog Zakonika o krivi~nom postupku, koji propisuje da se pre glavnog pretresa odr`ava pripremno ro~i{te radi izja{wewa stranaka o optu`nici – koje su ~iwenice nesporne, {ta je sporno. Na pripremnim ro~i{tima }e se predlagati dokazi za glavni pretres, vezano samo za ono {to je sporno, tako da bi trebalo da se su|ewa ubudu}e odvijaju malo br`e.  Kadjere~onovimpredmetima koji su stigli do su|ewa, za koja krivi~na dela su najbrojnija optu`ewa? – Naj~e{}a krivi~na dela za koja se okrivqeni optu`nicama terete su udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i zloupotreba slu`benog polo`aja. Osim toga, ima dosta optu`ewa vezanih za krijum~arewe qudi, kao i za trgovinu drogom.  Koliko je predmeta dosadre{enonaosnovusporazuma o priznavawu krivice zakqu~enih izme|u okrivqenihiTu`ila{tva? – Dosad imamo desetak presuda po sporazumu o krivici. U jednom slu~aju su sedmorica od ukupno petnaest okrivqenih koji su obuhva}eni istom optu`ni-

sudu su naj~e{}i takozvani finansijski predmeti, odnosno optu`ewa za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, kojima je obuhva}en veliki broj radwi za koje se terete okrivqeni, kao i ogromni iznosi {tete koja je, po optu`bama, pri~iwena dr`avi ili nekim drugim pravim licima.  Dalije sudijamaeventualno te`e kad sude optu`enima zvu~nih imena? Predstoji su|ewe suspendovanom

U toku 70 su|ewa  Kolikojeukupnosu|ewautoku? – S ranije zapo~etim su|ewima ima ukupno 70 postupaka koji teku paralelno. Sudimo prakti~no u tri sudnice, u dve smene. Imamo izvesnih problema s prostorom za dr`awe spisa predmeta zbog wihove obimnosti. Primera radi }u pomenuti da, recimo, samo jedan od predmeta kojim sam ja zadu`ena, u slu~aju okrivqenih iz Zrewanina GoranaKne`evi}a i drugih, ima 140 tomova. krivici, su pravosna`ne. Navodima optu`nice, koja je stupila na pravnu snagu, obuhva}ena je ogromna nov~ana suma.  Da li se neki novi predmeti eventualno odnose na problemati~ne privatizacije iukojojfazije su|eweunekad ~uvenom slu~aju„ste~ajnaafera“, kojejeu{loupetugodinu? – U postupku u slu~aju „ste~ajna afera“, koji je po~etkom 2010. formalno po~eo iznova zbog promene u sastavu sudskog ve}a posle op{teg izbora sudija, jo{ uvek traje dokazni postupak i jo{ uvek se izvode dokazi po predlogu Tu`ila{tva. Kad je re~ o novim optu`ewima, nisam videla da ima ne{to vezano za proces privatizacije. U posledwu godinu dana u Specijalnom

~lanu Visokog saveta sudstva sudiji Blagoju Jak{i}u, osumwi~enom da je davne 1998. godine kao predsednik Op{tinskogsudauKosovskoj Mitrovici zloupotrebio slu`beni polo`aj. – Sud prema svim osobama koje se na|u u procesu postupa jednako, bez obzira na zvu~nost imena. Ina~e, u predmetu sudije Blagoja Jak{i}a narednih dana }e biti zakazano su|ewe budu}i da je optu`nica stupila na pravnu snagu.  Braniocisuupojedinim, sad presu|enim postupcima, javno iznosili ocene da im je„uskra}eno pravonaodbranu“ zbog toga {to je sud odbiove}inuwihovih dokaznih predloga koje smatraju da su

 Da li jere{enasituacijakojaseponavqatre}ugodinuzaredomvezanaza~iwenicu da je nekoliko sudija u Specijalni sud upu}eno iz drugih,painajvi{ihsudova u zemqi, apelacionih i Vrhovnogkasacionogsuda,ukojesuizabraninaop{timizborimasudija2009.godine? – Ne znam {ta }e se dogoditi s tim u vezi. ^iwenica je da u zgradi Specijalnog suda ima devetoro sudija delegiranih iz drugih sudova, i to iz Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, kao i Vi{eg suda u Subotici.  Da li osim postupka u „slu~aju [ari}“, postoji jo{ neki u kojem su pojedini okrivqeni dobili status svedoka-saradnika? – Mogu pomenuti jedan predmet kojim sam ja kao sudija zadu`ena, a u kojem tako|e imamo svedoka-saradnika. Re~ je postupku protiv optu`enog [erifa Mehmedovi}a i jo{ nekoliko okrivqenih. Optu`ba se odnosi na trgovinu drogom, a re~ je o 115 kilograma heroina. J. Jakovqevi}

DO PONEDEQKA PREDLAGAWE KANDIDATA U NAJVI[EM SUDSKOM ORGANU IZ REDOVA SUDIJA APELACIONIH SUDOVA

IzbornovogsudijeVSS-a19.januara Visoki savet sudstva (VSS) odlu~io je da pokrene postupak za ponuwavawe upra`wenog mesta u tom telu sudijom nekog od apelacionih sudova, mesec dana po{to je sudija Milimir Luki} podneo ostavku na tu funkciju. Glasawe sudija koji }e sami predlo`iti svog predstavnika u tom najvi{em sudskom organu odr`a}e se 19. januara 2012. Kako je objavqeno na sajtu tog tela, VSS je na sednici 20. decembra doneo odluku o otpo~iwawu postupka predlagawa kandidata za izbornog ~lana iz reda sudija apelacionih sudova. Postupak predlagawa kandidata sprove{}e

Izborna komisija VSS, kojoj kandidati treba da do 9. januara 2012. godine dostave prijave. Izbor kandidata za ~lanstvo u VSS iz reda sudija apelacionih sudova obavi}e se u sudovima na bira~kim mestima pred bira~kim odborima, 19. januara 2012. od 7.30 do 15.30 sati. Rezultati izbora bi}e poznati najkasnije 36 sati od zatvarawa bira~kih mesta. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Luki} je 23. novembra podneo ostavku na ~lanstvo u VSS. U Visokom savetu upra`weno je, me|utim, jo{ jedno sudijsko mesto posle hap{ewa sudije BlagojaJak{i}a, izabranog na tu

funkciju iz redova sudija prekr{ajnih sudova. On je uhap{en krajem septembra zbog sumwe da je po~inio zloupotrebu slu`benog polo`aja, pa je suspendovan iz VSS ali postupak za popunu wegovog mesta nije pokrenut. Sporno je i ~lanstvo u VSS profesora PredragaDimitrijevi}a, jer je Agencija za borbu protiv korupcije donela re{ewe da se on nalazi u sukobu interesa, zbog toga {to istovremeno obavqa i funkciju dekana Pravnog fakulteta u Ni{u, ali za sada jo{ nije odlu~eno po tom re{ewu po kom bi trebalo da postupi Skup{tina Srbije. (Tanjug)


SPORT

utorak3.januar2012.

EGZIBICIONITURNIRUABUDABIJU

\okovi} razbio Ferera za trofej PrvireketsvetaNovak \okovi} pobednik jeegzibicionogturnira uAbuDabiju,po{tojeu finalu savladao Davida Ferera iz [panije sa 6:2, 6:1. Posle ubedqivog trijumfa nad Federerom, Novakjeistimrezultatomdobioi Ferera,pajezaslu`enodo{aodo

gubqenogpoena,azatimjenapraviobrejk.Dobrejk{ansedo{aoje unajdu`empoenudotada(18udaraca),aiskoristiojujeposledobrogriternaijo{boqegkretawa tokompoena–2:0.\okovi}jebez problema osvajao gemove na svoj servis, a do nove {anse za brejk do{aojeprivo|stvuod4:1.Pono-

jedobrejklopte,aunarednompoenupogodiojelinijuforhenddijagonalomiosvojiojeset–6:2. \okovi} je na probleme nai{aonapo~etkudrugogseta,kada je [panac stvorio dve uzastopnebrejklopte.PrvujeNovak spasao servis-vinerom, a drugukombinacijom„jedan-dva„.

vojeNovakbiostabilnijiudugoj razmenisaosnovnelinije(21udarac),alijenabrejkpriliciunarednom poenu poslao bekhend paralelu u aut. Ono {to nije tada, Novakjeu~iniouosmomgemu.Izuzetno dubokim riternom do{ao

OsvojiojeNovakpo~etnigem,a onda je realizovao drugu brejk loptugre{komFererasaosnovnelinijeido{aojedoprednostiod2:0udrugomsetu.Dokrajame~a\okovi}nijeimaonikakvih problema, napravio je jo{

Novak\okovi}primapehar

trofeja.Jedinihproblemasrpski teniser imao je po~etkom drugog seta kada je spasao dve uzastopne brejk lopte, ali [panac nije uspeodau~inime~ioleneizvesnim. Novakjezahvaquju}iodli~nim servisimaprvigemosvojiobeziz-

Bojani sre}an ro|endan Poslezavr{etkaprethodne sezone,kojijeusvakomslu~ajuzazaborav,na{atalentovana teniserka Bojana Jovanovski pobedom je u{la u 2012. godinu. Prvog dana Nove godine, Srpkiwa je zabele`ila pobedu na startu VTA turnirauBrizbejnu.Onajezasati 15 minuta, uz pet brejkova, elim in is al a dom a} u takm i~arku Kejsi Delakvu rezultatom6:4,6:2.

Lendl uz Endija Mareja Najboqi britanski teniser EndiMarejanga`ovaojelegendarnog ~e{kog igra~a Ivana Lendla za trenera. Marej je radiobezstalnogtreneraodmarta ove godine, kada je prekinuo saradwusaAleksomKore~om. - Ivanov uticaj na moju igru bi}e veliki. On }e doneti potrebnoiskustvoiznawekojeve}inatreneranema-rekaojeMarejbritanskimmedijima. Marej je izgubio tri finala na gren slem turnirima u dosada{wojkarijeri,dokje^ehkao igra~osvojioosamovakvihtrofeja.

jedanbrejkirutinskijepriveo me~kraju. - Ose}ao sam se kod ku}e, sre}an sam {to sam ovde. Mi smo u`ivalinaterenu,anadamseda suu`ivaliigledaocinatribinama.@elimsvimadobrusezonu. Ja se nadam da mogu da ponovim 2011.godinu.Ni{tanijenemogu}eakoverujeteuto,mislimdasu slede}ihnekolikonedeqakqu~ne bi}e to te`ak zadatak - izjaviojeNovaknaceremonijiprogla{ewapobednika. Drugi teniser sveta Rafael NadalpobediojeRoxeraFedererasa6:1,7:5ume~uzatre}emesto na egzibicionom turniru u Abu Dabiju. [panac je u prvom setu bio superioran, igrao je mnogo boqe nego u me~u sa Fererom, biojeofanzivnijiitomuseisplatilo.Udrugomsetuvi|enaje znantnoizjedna~enijaborba,ali jeNadalbrejkomu11.gemuuspeo dado|edotrijumfaume~ukojije protekao u revijalnoj atmosferu. -Ovojefantasti~anstart,odli~an na~in da se pripremim za sezonu.Vremejedobro,atmosfera jo{ boqa i uvek je ovde lepo zapo~eti sezonu. Sada idem na turniruDohu,vide}emokako}e se sve odvijati do Australijan opena.Imaosamproblemasaramenompro{logmesecaizato}e mi svi ovi turniri dobro do}i. Nadamsedane}uimatiproblema sa povredama ove godine i da }u mo}i da prika`em svoj najboqi tenis-rekaojeNadal. Uprkosnovomporazu,Federer jebioraspolo`enposleme~a. - Uvek je te{ko igrati sa RafomiNovakom,alisvimanamje lepoovde,dobroseose}amo.Nadam se da }e mi ovo biti dobra pripremazanastavaksezone.Lepojebitideoturnirakojipoma`erazvojtenisaina~in`ivota ovde,sre}ansam{tosamdeotoga -izjaviojeRoxer.

TURNIRUBRIZBEJNU

Ana i Jelena lako u drugo kolo PosleJovanovske,u{prvom kolu turnira u Brizbejnu pobedile su i Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}.Obesupru`ilesolidnepartijeipobedileudva seta - Ana protiv Austrijanke Tamire Pa{ek (6:3, 6:3), a Jelena protiv [pawolke Suarez Navaro (6:4, 6:2), sa kojom i daqe ima perfektanskor-4:0. Jankovi}eva bi trebalo daprebrodiinarednurundu turnira u Brizbejnu (nagradnifond655.000dolara), gde ~eka Ruskiwu Ninu Brat~ikovu (154. na VTAlisti),dok}eIvanovi}evoj biti znatno te`e sa Belgijankom Kim Klajsters(0:4ume|usobnimduAnaIvanovi} elima). Posledwi put sastalesusepro{legodineuMau posledwe vreme. Ima mesta jamiju, kada je Ana propustila poboq{awima, ali sam zadopetme~loptiizatimizgubila. voqna,sobziromnatodajebio - Primenila sam mnoge eleprvi me~ u godini. -  rekla je menteigrenakojimasamradila Anaposleme~asaPa{ek.

ImeprotivniceudrugomkolusaznalajeiJovanovska-toje Serena Vilijams, koja je rutinski otpisala Kamil Shepers iz Ju`neAfrike.

TURNIRUDOHI

Troicki po~eo sezonu pobedom SrpskiteniserViktorTroickipobedio jeuprvomkolateniskogturnirauDohi^ehaLuka{aRosolomsa6:4,7:6(4).me~ukoji jetrajaojedansati18minutasrpskiteniser je odli~no servirao. Pro{le godine srpski teniser je u Dohi stigao do ~etvrtfinala,ukojemgajesavladao[vajcaracRod`erFederer.TurniruDohiigrasezanagradni fond od milion dolara. Pobedniku }e pripasti ~ek na 175.000 dolara i novih 250ATPbodova. Rosolu i Troickom je ov bio prvi me|usobnime~.26-godi{wi^ehukarijerinije osvojionijedanATPturnir,anajboqiplasmanostvarioje15.avgustapro{legodine

kadajestigaodo65.mestanaATPlisti,a trenutnojena70.mestu.Troickive}tradicaonalnosezonupo~iweuKataru,po{toje u poslednih {est godina samo 2008. godine propustioovajturnir. Troickijeuprvomsetuodli~noservira i izgubio samo jedan poen na svoj uba~eniprviservis.JedanbrejkjeTroickom biodovoqandaosvojiprviset,asrpski teniserjeodserviraoi~etiriasudarca. Rosol je imao lo{ u~inak na svoj drugi servis(4/11),aTroickijepropustiojo{ dve brejk lopte u prvom setu. Viktor je napravio brejk na po~etku drugog seta, ali je ^eh brzo „odgovorio”. Troicki je

na neverovatan na~in osvojio deseti gem udrugomsetukadajeRosolvodiosa5:4,a Troickiserviraozaostanakusetu.Srpskiteniserjeodservirao~etiriasudarcaunizuitakostigaodo5:5.Setjeoti{ao u taj-brejk po{to su oba teniser a bilasigurnanasvojservis.Troickijeu 13. gemu napravio prvu duplu servis gre{ku,pajeRosoltakostigaodominibrejka.Ipaki^ehjenapraviodupluservis gre{ku,aVikorjeprvatriod~etripoe- na u taj-brejku osvojio as udarcima. Troicki u posledwih per poena potvrdio da je kvaltietnij rival i sa 7:4 dobio tajbrejk.

c m y

16

dnevnik

ORLOVIPO^ELIZAVR[NEPRIPREMEZAEP

Vukovi} ube|en da mo`emo do medaqe Prvog dana 2012. godine rukometa{i Srbije po~eli su u Staroj Pazovi (sportski centar Fudbalskog saveza Srbije) finalizaciju priprema za Evropsko prvenstvo,koje}eseod15.do29.januara odr`aiti u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Vr{cu. Selektoru Veselinu Vukovi}u javilo se 19 od 20 rukometa{a,ave}2.januaratimu}e se prikqu~iti i Darko Stani}. Nakon pozdravqawa i novogodi{wih ~estitki, igra~isupo`uriliusaluna prvitrening.Vremejezarad! Stru~ni{tabsigurnone}e {tedeti reprezentativce do po~etkaprvenstva,aionisu svesnidaihsamopaklenradu preostalih 14 dana mo`e dovestidociqa.Vukovi}jeNovugodinuiskoristiodasemaloopusti.

mojedangol.Ipak,proma{ilismodesetzicera,tripenala, imali smo 13-14 izgubqenihloptiirumunskigolmani su odbranili 11 lopti od na{ih. Vukovi}verujeusvojepulene,auto}epo~etidaihube|uje ve} od prvog sastanka u novojgodini. - Daj kona~no da ubedimo sebedamo`emo.-odaojeVukovi}tajnuovinarimanakojina~in}eseobratitiorlovima. Selektorjenastaviosapozitivnim primerima iz utakmicesaRumunijom. -Prviputmisedesilood kakosamselektordamipri|e igra~ i ka`e: ‘Daj, ja }u dare{im’.Na`alostnijese zavr{ilokakotreba,alito jezamenezna~ajannapredak (Marko Vujin pogodio stativu).

VeselinVukovi}

-Novugodinudo~ekaosamu [apcu u krugu pravih prijateqa. Prvo smo bili na Trgu uz muziku Vlade Georgijeva, posle smo oti{li do jednog klubanapi}eive}samupola dva bio kod ku}e. ^ini mi se dasenikadaprenisamvratio ku}isado~eka.-po~eojepri~u sa novinarima selektor orlova. Strateg Srbije ka`e da je ~estitka i `eqa za Novu godinubilopunoidaunijednoj nije izostavqen uspeh na Evropskom prvenstvu, odnosnojednaodmedaqa. -IzwihovihustauBo`ije u{i. - kroz osmeh je prokomentarisao Vukovi}, kome je uprvomdanu2012.godinenovimodnidetaqna{alu-bex sa „smajlijem”. Naravno, sa uverewemda}eosmesiostati i posle 29. januara kada se u Beograduzavr{ava{ampiona Starogkontinenta. Vukovi} o~ekuje da reprezentacija optimalnu formu dostigne do 15. januara, kada }e Srbija u Pioniru otvoritiEPduelomprotivPoqske. - Posledwe dve utakmice protiv Rumunije, poraz i remi,poku{avamdasagledamsa pozitivne strane. Mislim da jebilodostakorektnihstvari.Imalismoikontre,i{uteve s krila... Postignut je napredakunekimsegmentima koji nisu vaqali. - rekao je Vukovi} i naglasio da je Srbijatekoddanaskompletna.Nama su utakmicu protiv Rumunije izneli ^utura i [e{um,kojisusenaprepodnevnomtreninguprviputsreli. Iuodbranamasmoigralipo prvi put u nekim postavama, jersunamnedostajalatri-~etiriigra~anosiociodbrane. Pomenuo je selektor i ono {to mu se nije svidelo u posledwemme~uu2011. -Simptomati~nisuposledwi minuti. To mo`emo povezati sa fizi~kom spremom i verovatnosapsihom.Ali,ako se opet vratimo pozitivnim stvarima - mi smo u posledwihdesetminutaprimilisa-

Vukovi}senepla{ijanuarskog neuspeha i ka`e da }enajmawiproblembitida on ode sa selektorske pozicije, ali misli da je vreme da neke stvari po~nu objektivno da se posmatraju i da sekrenesare{avawemproblema. Ono~imejo{nijezadovoqan je pritisak i kritike javn os ti, iako prv ens tvo jo{nijepo~elo. - U sportovima sa loptom na{anacijajenaviklanarezultate. Ne znam {ta bi se namadogodilodasmousituaciji kao ko{arka{i 2005, kada kao doma}ini, sa izuzetnim timom, nisu pro{li nigrupu.Menebiverovatno streqali. Spreman sam da deo odgovornosti iznesem, alismetato{tosesvezavr{i pri~om da se nije dobro radilo.Jasmatramdaseradi vrlo dobro. Ima naravno i otpora nekim novim stvarimaisistemurada...Ali,definitivno moramo shvatiti dajejedinina~indolaskado uspeha-rad. Vukovi}ubivelikiuspeh bio plasman na Olimpijske igre, kada bi kona~no i reprezentacija dobila pravu pril ik u da se sprem i i uigra. -Svaovaokupqawaposedam dana koja imamo dva putagodi{wesunedovoqnada sere{esviproblemi.Igra~i odu u svojih 20-ak klubova, sa isto toliko sistema rad a, nek o igra, nek o ne igra... Sve to treba u vrlo kratkom roku promeniti i uklopitiusastavreprezentacije.-otvorenopri~aVukovi}. On se ne sla`e da je puno mewao sastav nacionalnog tima. Po Vukovi}evom mi{qew u gro sel ekc ij e je ostaoisti,samojeisprobavao i pridodavao pojedince na ponekim pozicijama. Selektorproblemvidiiutome {to srps ki igra~ i ne igrajuzajednouklubovima. (V.S.-MONDO)


SPORT

c m y

dnevnik

Moreiranameti Vojvodine Jedanodnajboqihstranacau istorijiFKPartizannaprole}ebiopetmogaodazaigrana superliga{kim terenima. Almami da Silva Moreira (33) u crveno-belom? Mogu}e je! Da se nekada{wi vezni fudbaler Partizananalazinalisti`eqa Vojvodine, potvrdio je za MONDO sportski direktor klubaMiodragPanteli}. - Ta~no je. Zainteresovani smozaMoreiruipotrebannam je igra~ takvog profila na sredini terena. Me|utim, potrebno je da se slo`i mnogo faktoradabismorealizovali tajtransfer.Vide}emo{ta}e sedogoditiunarednihnekolikodana-izjaviojePanteli}. MoreirajeprethodnihgodinudanaproveouDalijanErbinu, sa kojim je trijumfovao u drugoj kineskoj ligi i obezbedioplasmanuelitnodru{tvo. Po zavr{etku sezone se obreo u Beogradu, objasniv{i da je do{ao radi polagawa ispita na Akademiji fudbala, po{to pozavr{etkukarijereimaambiciju da se bavi trenerskim poslom.

U Partizan je stigao leta 2007.iproveouHumskoj1tri i po godine. Kao qubimac navija~a dobio je nadimak „DoktorMo”,igraojeukvalifikacijama za Ligu {ampiona protiv Apoela dan posle smrti majke,alisuodnosiizme|uwegaiklubavremenomzahladneli, pa je zimus posle dosta peripetija samovoqno napustio pripremeuAntaliji. Vojvodina je zavr{ila jesewideosezonenatre}emmestu

superliga{ketabele,sa12bodovamaweodPartizanaisamo dvamaweodCrvenezvezde,koju je pobedila na Marakani (2:0) u posledwem kolu. Ambicije Novosa|ana pre svega su vezanezaosvajaweKupa,posebno {to je stadion Kara|or|e nedavno odre|en za doma}ina finalne utakmice. Vojvodina }e se u polufinalu (dva me~a) sastati sa Borcem, dok drugi par ~ine Partizan i Crvena zvezda. (Mondo)

PREMIJER LIGA

Lampardi^eh spasli^elsi U Engelskoj se fudbal igra tokom novogodi{wih praznika pajetakmi~eweuPremijerligi nastavqenoutakmicama20.kola. Odigrane su prve ~etiri utakmicenakojimasugostizabele`ili sve ~etiri pobede. ^elsi je uspeo da pobedio Vulverhempton golom Frenka Lampardau89.minutame~a. Prethodno je Vord postigao izjdna~uju}igolzaVulvseu85. minutu. Kvins Park Renxer je golom Xoija Bartona u 11. minutupoveoprotivNori~a,ali je onda „nesta{ni” de~ko iskqu~en u 36. minutu. Gosti iz Nori~asuiskoristilibroj~anu prednost na terenu i golovimaPilkingtonaiMorisona do{li do pobede. Aston Vila

Runi„lak{i”za250.000funti Najboqe pla}eni fudbaler Man~ester junajteda Vejn Runi prihvatiojekaznukojumujeizrekaomenaxerAleksFergusoni spremanjedanastavisaizvr{avawemsvojihobaveza,objavioje „BiBiSisport”.RunijeposlepobedenadViganom(5:0)prenedequdanaiza{aonave~erusasuprugomKolinisaigra~imaDaronomGibsonomiXonijemEvansom. Iakosetomprilikomnisunedoli~nopona{ali,nitipopiliprevi{e,Fergusonjesutradannatreningubionezadovoqan wihovimradom,apo{toje~uogdesubilii{tasuradili,re{iojedaih„opalipoxepu”.Kaznu}enajvi{eosetitiRuni,s obziromnatodamujenedeqnaplata250.000funti. je pos le vel ik e pob ed e nad ^elsijem na „Stamford Brixu” u pro{lom kolu izgubila od Svonsija sa 2:0 na svom stadionu.

Frenk Lampard

Porazvode}ih U19.koloEngleskepremijerfudbalskeligepostignutisuslede}irezultati:Liverpul-Wukasl3:1(1:1)(Belami30’,68’,Dzerard 78’-Ba25’), Man~ester junajted - Blekburn 2:3 (0:1) (Berbatov 52’, 62’. Ajegbeni16’p,51,Henli80’),Arsenal-KPR1:0(0:0)(VanPersi 60’), Bolton - Vulverhempton 1:1 (1:0) (Rikets 22’ - Fle~er 49’), ^elsi - Aston Vila 1:3 (1:1)(Drogba 23’ p - Ajrlend 28’, Petrov 83’,Bent86’),Nori~-Fulam1:1(0:1)(Xekson90’-Sa7’),Stouk -Vigan2:2(0:1)(Volters77’,Xerom84’-Mozes45’,Votson87’p), Svonsi-Totenhem1:1(0:1)(Sinkler84’-VanderVart44’),VBA -Everton0:1(0:0)(Ani~ebe87’),Sanderlend-Man~estersiti1:0 (0:0)(\iDongVon90’)

Stouk je golovima Pitera Krau~apobedioBlekburnsa2:1. Srpski reprezentativac Radosav Petrovi} je igrao za Blekburndo59.minuta. ^elsi je posle poraza od AstonVileupro{lomkoluodigrao jo{ jednom utakmicu ispod o~ekivawa svojih navija~a. FernandoToresidaqeneuspevadaugroziprotivni~kegolmana, a Vulverhempton je bez Nenada Milija{a u timu, odigrao dobru utakmicu. „Plavci” su ipak poveli golom Ramire{a u 54.minuta. Ipak mogao je doma}i tim da povedekrajemprvogpoluvremena kada je veliku propustio StivenVord.Napada~Vulvsaje ipakuspeodapostignegolu85. minutuitadase~inilodaekipa Mika Makartija do}i do boda. Ipak Frenk Lampard je posle dodavawa E{lija Kola postigaopobedonosnigolimo`da spasio svog trenera Andresa Viqa{a Boa{a neprijatnog razgovora sa vlasnikom kluba RomanomAbramovi~em. Premijer liga, 20. kolo: Aston Vila – Svonsi 0:2 (0:1) Vajer 5, Rutlix 47, Blekburn – Stouk1:2(0:2)Gudvili70-Krau~17,45,KPR–Nori~1:2(1:1) Barton11-Pilkington42,Morison83,Vulverhempton–^elsi1:2(0:0)Vord85-Ramire{54, Lampard89.

utorak3.januar2012.

17

MILOVAN RAJEVAC ^EKA [ANSU

Mogaosamu RealiBarsu Milovan Rajevac je svoje „trenersko ime” na na svetskoj sceni plasiraotokomMundijala2010.u Ju`nojAfrici.Tadajereprezentaciju Gane senzacionalno doveo do~etvrtfinalaukomejeeliminisana polse penala od Urugvaja. Prethodno, radio je u Srbiji, vodiojeBoraciVojvodinu,aposle uspehanaSvetskomprvenstvubio je trener Al Ahlija iz Saudijske Arabije, onda i selektor Katara. Trenutnojebezposla,{tomu,kakoka`e-prija. - Trenutno sam bez anga`mana, naodmoru.Tomijesadapotrebno pre nego {to nastavim da radim. Vodio sam Ganu na Svetskom prvenstvu i Afri~kom kupu nacija, izamenejeturbulentnovreme.Od 2006,otkakosampostao{efstrukeVojvodine,dopro{logseptembra, bilo je dosta gu`ve. [ta daqe? Vide}u posle Nove godine po~eo je 57-godi{wi stru~wak pri~u. JasnojedagamnogiuSrbijividenamestuselektora.Tapri~aje aktuelnajo{ododlaskaRadomira Anti}a.Me|utim,Rajevacne`eli o tome da govori, samo je kratko prokomentarisao: -Normalno,svakakojenajdra`a klupasvojereprezentacije. Radoseprise}auspehauJu`noj Africi. -SvetskoprvenstvoiGanapeta na svetu... To je najve}i uspeh afri~kihreprezentacija...Da,da... ^oveknijesvegasvestanutomtrenutku... A onda, dese se nefudbalskestvari.Potrebanmijeodmor.

Milovan Rajevac

Mogaojeivi{edajeimaosre}e. Urugvaj je izbacio Ganu posle penala (u regularnom toku bilo 1:1,uprodu`ecimanijebilogolova), a Asamoa \an je prethodno proma{io najstro`u kaznu u 120. minutu! - Ne razmi{qam mnogo o tome. Ponekadmipadnenapamet-nastaviojeRajevacidodao: -Ve}nadoru~kuslede}egjutra {alio sam se sa \anom rekav{i mu:„Dasigadao,jabihbiraoizme|uRealaiBarselone„...[tadase radiiakojejasnodajebilajedinstvane{ansaukarijerii`ivotu. Mo`da smo pre toga nekoga nezaslu`enopobedili. Se}awenaJu`nuAfrikuulivamusna`anmotivdanastavida radi.

-Najve}imotivmijedaponovo odem na Svetsko prvenstvo. Bora Milutinovi} je bio pet puta. Sigurnojeda}eikonasvetutodosti}i,alikadajednomosetitemundijalskuatmosferu,`eliteopet. MogaojesaKataromdoMundijala,ali... -Teksamzapo~eoposao,abilo jepotrebnovremena.Imaosamdobruvizijuidobrosmoradili.Me|utim,igra~isutamodobrostoje}i,paihjete{konateratidarade. Prekinuli smo saradwu. Lepo jetoiskustvo. Prati srpsku klupsku scenu na kojojjesvojevremeno„isko~io”sa BorcemiVojvodinom.Saobeekipejebiou~esnikevropskihtakmi~ewa. - Normalno, daleko smo od Evrope,aliuvekimamotalenata, kojemo`emodaprodamoikojine{to zna~e u fudbalu. Moramo da se trudimo da stignemo posledwi vozzaEvropu. Priznaje da je struka jedan od problema. - Nekada smo imali mnogo trenerapoEvropi,sadajesvemawe. Me|utim,zaRajevca,zapadsrpskogfudbalanisukrivisamotreneri. - Nekada je Jugoslavija igrala najlep{i fudbal. Sada se tra`e samo rezultati. Barselona je, naravno,izuzetak,jerjespojilajednoidrugo,nikojojni{tanemo`e, i zato joj treba zabraniti da se takmi~i.Finansijesuipakosnova svega-zakqu~iojeMilovanRajevac. (Mondo)

ZVEZDA OSTAJE BEZ BRAZILCA

Zbogom,Mezenga Crvena zvezda i Flamengo dogovorilisuseokoraskidapozajmice, pa se 23-godi{wi napada~ ne}evra}atiuSrbijuposlepraznika. Mezenga je, posle odlaska na odmor u domovinu, poru~ivao da ne `eli da se vrati u Zvezdu, pamujenaovajna~in`eqaiispuwena, ba{ kao i crveno-belima.Jer,letosjenajavqenkaopoja~awe, pa iako je do{ao nespreman,o~ekivaloseda}ezaodre|enovremedosti}izavidnuformu. Me|utim, to se do kraja jeseweg

delasezonenijedesilo.Mezenga je na 11 utakmica za Crvenu zvezdupostigaosamojedangol,paje rastanakdo{aokaologi~anrasplet. Crvena zvezda je u deficitu sa napada~ima. Odlaskom Mezenge, na raspolagawu treneru Robertu Prosine~kom su samo novajlija iz Slobode, Filip Kasalica,mladiOgwenO`egovi},kaoiKristijanBorha,koji nije klasi~an centarfor (zbog o~ekivanog odlaska An-

drijeKalu|erovi}a).TometrebadodatidaseuQuticeBogdana 1 ne}e vratili Dejan Leki}, jerjeOsasuna,kakonezvani~no saznajemo, platila dugovawe, {to, dodu{e, u Zvezdi jo{ ne moguda„vide”,jerzbogpraznika ne radi platni promet. U svakomslu~aju,Leki}}eostati u Pamploni, a crveno-beli }e morati da se poja~aju u {picu. Trenutno prva opcija im je eventualni dolazak igra~a iz BarseloneB.

URU^ENA PRIZNAWA NAJBOQIM KARLOVA^KIM SPORTISTIMA

Sla|anaJovanovi} iSlavkoBabi}laureati N a j b o q i m s p o r t i s t i m a , klubovima i sportskim radnicima Sremskih Karlovaca u 2011. godini u izboru “Karlova~kog lista”, a pod pokroviteqstvom tamo{we op{tine, uru~ena su priznawausve~anoj sali  Magistrata. Konkurencija za titulu najboqih bila je , prema pristilimpredlozima, najja~azaprotekle tri godine od kada “Karlova~ki list” organizuje izbor. Postignuti rezultati bili su presudni,pajetitulunajboqeg sportiste u 2011. godini poneo strelac Streqa~ke dru`ine Stra`ilovoSlavkoBabi},koji je briqirao lane na prvenstvu Vojvodineosvojiv{iprvomesto u pojedina~noj konkurenciji pucaju}iizvojni~kepu{keiPAPovke. Takmi~arki Orijentiring kluba“Stra`ilovo” Sla|aniJovanovi}pripaojenazivnajboqe sportistkiwe u protekloj godini,ukojojjeosvojilanajvi{epoenauligiSrbije,nazivnajboqe seniorke na sredwim i dugim distancama, te tre}e mesto na Balkanijadi u Makedoniji i na {tafetnom prvenstvu Srbije u seniorskojkonkurenciji.

Priznawe za najuspe{nijeg mladog sportistu oti{lo je u ruke karatisti Aleksandru Tintoru,kojijeuminulojgodiniosvojioprvomestonaPrvenstvuSrbijezakadete,juniorei mla|eseniore,kaoiprvomesto naturniruTrbovquuSloveniji,tenakupuiprvenstvuVojvodine,Sremskokarlova~kom i Kupu prijateqstva.  Najuspe{nijitrenerupro{lojgodini jeste Nenad Milenkovi}, trener Karate kluba Impuls, pod ~ijim vo|stvom su karlova~ki karatistilaneosvojili123medaqe,od~ega59zlatnih.Odbojka{ki klub Stra`ilovo , koji jelaneprvideoprvenstvauPrvoj vojvo|anskoj ligi zavr{io na vrhu tabele, okitio se titu-

lom najuspe{nije sportske organizacijeuKarlovcima,dokje urednik sportske rubrke Dnevnika Branislav Puno{evac dobio priznawe za izuzetnu dugogodi{wuaktivnost,odnosnoza `ivotno delo. U razvoju i promociji karlova~kog sporta Puno{evac je u~estvovao i kao igra~, ~lan uprava gotovo svih tamo{wih klubova, a najvi{e kaosporstkinovinar. Obra}aju}i im se, glavni i odgovorni urednik “Karlova~koglista” BranislavSan~anin jerekaodasudobitnicipriznawa jo{ jednom potvrdili da se sportska budu}nost gradi samo na temeqima posve}enog i strpqivog rada i negovawa qudskihvrlina. Z. Ml.


18

sport

utorak3.januar2012.

dnevnik

49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU TABELE Mla|i pioniri

Kadeti

Prva grupa

Prva grupa

Auto moda NS – Juniori Juniori – Kimko Kimko – Auto moda NS

1. Auto moda 2. Juniori 3. Kimko

2 2 2

8:1 7:3 1:4

2 0 0 12:2 6 1 0 1 8:11 3 0 0 2 4:11 0

1. R. Planeta 2 2 2. Proleter 3. K. Dva kraqa 2

Lemiks – Erker plus 8:0 Erker plus – Novi Sad Detel. 4:1 Novi Sad Det. - Lemiks 0:3 1. Lemiks 2. Erker plus 3. NS Detel.

2 2 2

2 0 0 11:0 1 0 1 4:9 0 0 2 1:7

6 3 0

Druga grupa

Druga grupa

Kruna boje FP – R. Planeta 3:0 Radio Planeta – Zora 0:1 Zora – Kruna boje FP 0:0

FK Borac – Todor kolor 0:14 Indeks bojs – FK Borac 3:0 Todor kolor – Indeks bojs 5:1

1. Kruna boje 2. Zora 3. R. Planeta

2 2 2

1 1 0 1 1 0 0 0 1

3:0 1:0 0:4

4 4 0

Ma pod NS – RFK Novi Sad 1:3 3:1 1:3

3 0

Prva grupa

1. Indeks 2. Slavija 3. Tr~ika

2 2 2

1 1 0 1 0 1 0 1 1

6:2 2:4 2:4

0:2 0:4 2:2 4 3 1

Druga grupa Alf - Vojvodina Vojvodina – Kafe Apolon Kafe Apolon - Alf

2 1. Vojvodina 2. Alf 2 3. Kafe Apolon 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

8:0 3:5 0:6

0:5 3:0 0:3 6 3 0

Tre}a grupa Mewa~nica Ris – Beli dvori 3:0 Beli dvori – Autopr. [uca 0:7 Autopr. [uca – Mew. Ris 4:0

1. Autop. [uca 2 2. Mewa. Ris 2 3. Beli dvori 2

2 0 0 11:0 6 1 0 1 3:4 3 0 0 2 0:10 0

1. Crvena zvezda 1 1 0 0 2.Tigrovi 1 0 0 1

6 3 0

2 2 2

1 0 1 1 0 1 0 0 2

7:6 5:5 5:6

1:3 2:4 3:4 3 3 0

3:1 1:3

1:3 3 0

Druga grupa

1. \. pivarijum 2. Akva park 3. Frukta trejd 4. Zora

2 2 1 2

1 1 0 0

1 1 1 0

0 0 0 2

1. STR Banana 2 2 2. K. Taverna 3. ADS Interk. 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

Seniori

5:3 2:2 3:5

4 2 1

Peta grupa Promist – Fu yu MG 5:2 Bil. klub Trle - Promist 0:4 Fu Yu Modena gr. – BK Trle 3:0

2 1. Promist 2. Fu yu Modena 2 2 3. BK Trle

2 0 0 1 0 1 0 0 2

9:2 5:5 0:7

6 3 0

[esta grupa Pek. kao nekad – Mlad. (BJ) 1:2

1. Mladost (BJ) 1 1 0 0 2. Pek. kao nekad1 0 0 0

2:1 1:2

R. Planeta – K. Dva kraqa 6:0 Kafe Dva kraqa – Proleter1:1 Proleter – R. Planeta 3:7

8:1 4:5 0:6

6 3 0

1. KP Unger 2. Nomadi 3. Sport haus

2 2 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

1:1 0:1 4:0 5:0 1:2 1:5

6 1 0

Druga grupa Univerz. SS – SNS SNS BLVFF - Socij. Socijalisti – Univer. SS 1. USS 2 2. Socijalisti 2 2 3. SNS

2:2 3:4 1:8

1 1 0 10:3 1 0 1 5:11 0 1 1 5:6

4 3 0

Tre}a grupa VT {kola – SU Tehnolog SU Tehnolog – Troglav Troglav – VT {kola 1. VT[ 2. Tehnolog 3. Troglav

2 2 2

1 1 0 1 1 0 0 0 2

^etvrta grupa OFK Futog – AT Zori} 1:4 AT Zori} – Studio Berar 6:3 Studio Berar – OFK Futog 5:0

1. AT Zori} 2 2. Studio Berar 2 3. OFK Futog 2

2 0 0 10:4 1 0 1 8:6 0 0 2 1:9

6 3 0

Peta grupa Yungla{i – Tehnomer Tehnomer - Meridijana Meridijana – Yungla{i

1. Tehnomer 2. Yungla{i 3. Meridijana

2 2 2

1 1 0 1 0 1 0 1 2

5:4 9:6 3:7

3:4 1:1 2:6 4 3 1

[esta grupa Iris farm – Mimada lajn Mimada lajn – Kafe Rene Kafe Rene – Iris farm

1. Mimada lajn 2 2. Iris farm 2 3. Kafe Rene 2

1 1 0 1 0 1 0 1 1

6:1 4:7 3:5

0:5 1:1 2:4 4 3 1

Sedma grupa Mew. Ris – Adr. st. Mili}. 3:3 Adr. st. Mil. – F@ Lampone 0:3 F@ Lampone – Mew. Ris 1:1

Sport haus - Nomadi Nomadi – KP Ugner KP Ugner – Sport haus

3 0

Veterani

4 4 1 0

KB Taverna - ADS Interk. 3:0 STR Banana - Kafe Taverna 5:1 ADS Interk. - STR Banana 0:3

Prva grupa

1 1 0 0 2 0 0 1 1

7:4 6:5 2:2 5:9

Tre}a grupa

^etvrta grupa

1. IM friz. s. 2 2. Lavovi 2 3. K. kao nekad 2

6 1 1

Zora – Akva park 3:4 Akva park – Frukta trejd 2:2 \a~ko pivarijum - Zora 5:2 \a~ko pivarijum - Akva park 2:2 Frukta trejd - Zora sino} F. trejd - \a~ko piv. utorak

Lavovi – Kuhiwa kao nekad 1:1 Kuh. kao nekad – IM fr. s. 2:4 IM friz. salon – Lavovi 1:1

Prva grupa

^etvrta grupa Tigrovi – Crvena zvezda

Mlade nade – Red bojs Red bojs – Podunavqe Podunavqe – Mlade nade

1. Podunavqe 2. Red bojs 3. Mlade nade

Pioniri Tr~ika – OFK Slavija OFK Slavija – Indeks Indeks – Tr~ika

2 0 0 19:1 1 0 1 4:5 0 0 2 0:17

Tre}a grupa

Tre}a grupa 1. RFK Novi Sad1 1 0 0 2. Ma pod NS 1 0 0 1

1. Todor kolor 2 2. Indeks bojs 2 2 3. FK Borac

2 0 0 13:3 0 1 1 4:8 0 1 1 1:7

2:2 3:2 0:4 6:2 5:4 2:7

4 4 0

1. F@ Lampone 2 2. Mew. Ris 2 3. Adrijana SM 2

1 1 0 0 2 0 0 1 1

4:1 4:4 3:6

4 2 1

Osma grupa Gaga plast – Konoba Orkus 4:0 Konoba Orkus – Beli dvori 3:1 Beli dvori – Gaga plast 3:1

2 1 0 1 1. Gaga plast 2. Beli dvori 2 1 0 1 3. Konoba Orkus 2 1 0 1

5:3 4:4 3:5

3 3 3

Deveta grupa Maks bet – Pal. La Brat. La Bratawa – Agrom. EI Agromarket EI – Maks bet

2 1. Maks bet 2. Agromarket 2 3. La Bratawa 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

3:1 4:5 3:4

1:0 3:3 1:2 6 1 1

Deseta grupa K. Dva kraqa – Alek. gr. 5:1 Aleks. gradwa – AK Sekuli} 1:2 AK Sek. – K. Dva kraqa 0:2

1. K. Dva kraqa 2 2. AK Sekuli} 2 3. Alek. gradwa 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

7:1 2:3 2:7

6 3 0

1 0 1 1 0 1 1 0 1

6:4 6:6 7:9

3 3 3

Dvanaesta grupa TNS river – Kanam. DO Kanam. DO – Carigrad LS Carig. Laz. sal. – TNS river

2 1. Kanamera 2. Carigrad LS 2 3. TNS river 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

7:1 3:4 2:7

Trinaesta grupa

[esnaesta grupa

Mih. MDM kom. – Gold skor 2:4 Gold skor – Krosing tim 2:1 Krosing tim – Mihajlo MDM 4:1

1. Gold skor 2 2. Krosing tim 2 3. Mihajlo MDM 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

6:3 5:3 3:8

6 3 0

^etrnaesta grupa

Jedanaesta grupa K. Bibl. – Kafe Apolon 5:2 K. Apolon – DOO Argentino 5:4 DOO Argentino – K. Bibl. 2:1

1. K. Biblioteka2 2. DO Argentino2 3. Kafe Apolon 2

Studio Berar – OFK Futog

Fortuna – Kan kom Vitorog promet - Fortuna Kan kom – Vitorog promet

2 1. Fortuna 2. Kan kom 2 3. Vit. promet 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

6:1 3:3 3:8

Panagra – Tomica kompani Tomica k. – RTV Vojvodina RTV Vojvodina – Panagra

1. RTV Vojvodina 2 2. Tomica komp. 2 2 3. Panagra

1 1 0 1 0 1 0 1 1

4:3 4:4 2:3

1:2 2:3 1:1 4 3 1

Sedamnaesta grupa 1:0 1:5 3:2

FK NS - Kako }emo lako }emo 7:1

1. FK Novi Sad 1 2. Kako }emo 1

1 0 0 0 0 1

7:1 1:7

3 0

6 3 0

Petnaesta grupa 0:5 2:1 2:2 6 1 1

KB Maca – Pekara Perec Ma pod NS – KB Maca Pekara Perec – Ma pod NS

1. Ma pod NS 2 2. KB Maca 2 3. Pekara Perec 2

2 0 0 12:0 1 0 1 4:5 0 0 2 0:11

4:0 5:0 0:7 6 3 0

SENIORI - [EMA ZAVR[NICE Kafe Biblioteka Iris Farm

F@ Lampone 5. januar

5. januar

RTV Vojvodina - Kako }emo lako }emo Kan kom

Tehnomer Mewa~nica Ris 6. januar

6. januar AT Zori} Nomadi

Kafe Unger 5. januar

5. januar

Fortuna Tomica kompaniFK Novi Sad

Yungla{i

8. januar

Maksbet 5. januar

5. januar

Kanamera

Socijalisti 6. januar

6. januar Univerzitetski SS

Gaga plast 5. januar

5. januar

Kafe Dva kraqa Agromarket

Carigrad LS VT[

Beli dvori

SU Tehnolog

Argentino Mimada lajn

Gold skor Kafe bar Maca

Krosing tim

Studio Berar Ma pod NS

Obja{wewe: 1/1 (grupa - plasman)

Auto ku}a Sekuli}


SPORT

c m y

dnevnik

utorak3.januar2012.

19

49.TRADICIONALNI„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

Kraqevskaigra KafeaDvakraqa Tradicionalni49.Dnevnikov tzurnir u malom fudbalu polakoulaziuzavr{nicu,ju~esuodigrane posledwe utakmice opo grupama,a danas po~iwu borbe na ispadawe. jedino see kod veteranaigrajo{ugrupi. Iako se pre po~etka susreta izme|uekipeKafeDvakraqai Autoku}eSekuli}znalodaobe ekipeprolazeudrugufazutakmi~ewa nije mawkalo borbenosti, lepih poteza a ni golova. PobedajepripalaekipiKafea Dvakraqau~ijimredovimazapa`enu ulogu su igrali Peri{i},ZoranRaki}iPowevi}.U prvom poluvremenu nije bilo pogodakaamnogobrojnapublika naprvigol~ekalajesvedopo~etka drugog dela igre, kada je Zoran Raki} iz penala doneo prednostKafeuDvakraqa.NakonprimqenoggolaVeterni~ani predvo|eni Sekuli}em, Ki{om i Alavawom krenuli su u ofanzivu i poku{ali da anuliraju prednost rivala. Ipak, to im se osvetilo pa je u fini{u utakmice najboqi akter me~a Zoran Raki} sa svojim drugim pogotkom postavio kona~nih 2:0. U susretu izme|u Kan koma i Vitorog prometa vi|eno je pet pogodaka, a pobeda je pripala Kan komu 3:2. Kako je ovo bio posledwi i odlu~uju}i duel za obatimaugrupi,ne~udivelika borbenost,jednostavnopr{talo jepredobagola.Junakme~abio jeMilanSaveqi}kojijepostigaoprviitre}igolzasvojtim. U listu strelaca upisao se i Mladen Vukasovi} sa bele ta~ke. Vitorog je u ve}em delu susreta bio ravnopravan protivnik,~aksugolovimaMiroslava Kaurina i Aleksandra Jovanovi}a sredinom drugog delauspelidaizjedna~e(2:2),alijesjajni Saveqi} ipak potvrdio trenutnoboquformusvojeekipe.

Ni{ta mawe neizvesnostinijevi|enoniususrtu Mewa~nica Ris i Adrijana staklo Mili~evi} koja je posle mnogo bure zavr{ena nere{enim rezultatom (3:3),  a bod osvojen u ovom me~u doneo je prolaz daqe ekipi iz [ajka{a. Golove za Mewa~nicu Ris postigli su Veselinovi} posle kontre, Zoran Bla`i}sapenalaiufini{u me~a svojim drugim golom opet Veselinovi}. Sa drugestraneekipaizTemerina uspela je u dva navrata daozbiqnopripreti,anulira vo|stvo rivala golovimaRosi}a,Lavrwedabi pre posledweg sudijskog zvi`duka Rosi} je ponovo pogodio,ali to nije bilo dovoqnodasedobraekipa Adrijanena|eudrugojfazitakmi~ewa. U duelu Studija Berara i OFK Futoga nije bilo neizvesnosti, a krajwi rezultattoipotvr|uje(5:0). Zvu~na imena kao golman ]urko,[arac,^epi},Pekez i Okiqevi} pokazali Trenutak s utakmice Tomica Kompani (Ka}) – Panagra (Kulpin) sudasumajstorisvogzanataibezmnogomukeuspelidasa- gomdeluigresvesepreokrenu- da}eovajsjajniduelbitizavrvladajuFuto`ane,kojisusvoju lo, razigrali su se fudbaleri {enbezpobednikaNovakovi}je prilikudapostignupo~asnipo- Xungla{a i golovima sjajnog postigaoautogol. godakpropustiliufini{ume- Roga~a, Mandi}a, Grkovi}a doBilijarklubTrle ~a, kada je Latinovi}ev udarac {lidovelikogpreokretaipodiskvalifikovan ]urkoodbranio. bedekojaihjeuzekipuTehnomera odvela daqe. Junak u trijumPrvime~eviu2012.godinina IspalaiMeridijana fu Xungla{a i visokoj pobedi 49. tradicionalnom DnevnikoDuelkojijeobele`ioju~era- od 6:2 svakako je troststruki vom turniru doneli su o~ekiva{wi poslepodnevni program strelacIvanRoga~. nauzbu|ewa,akaopopraviluna svakako je okr{aj biv{ih osvaU jo{ jednoj utakmici koja je scenisubilinajmla|iu~esnici ja~a Dnevnikovog turnira Me- odlu~ivala o daqem plasmanu na{e smotre. Bilo je uzbu|ewa, ridijane (seniori) i Xungla{a IrisfarmjesavladaoKafeRekakonaterenu,takoivanwega, (kadeti).NapoluvremenuMeri- ne 4:2. U pobedi [ajka{ana isa u jednom slu~aju je morala da dijana predvo|ena Vargecom, takli se dvostruki strelac Vuinterveni{e i takmi~arska koVujevi~em, Rapaji}em imala je jovi}, raspolo`eni \uri} i misijaturnira. prednostod2:1i~inilosedasu agilni Trivunovi}. Poraz ReNovugodinuzapo~elisukadena dobrom putu da izbore pla- nea u drugom poluvremenu uspeti, igrali su se me~evi koji su smanudrugurundu.Ipak,udru- lisudaubla`eStoj~i}izpenaodre|ivaliputnikezadrugufala i Lazar [uwka u samom fizunadmetawa,aprvesunateren ni{uutakmice. male sale Spensa istr~ale ekiREZULTATI Ekipa Krosing tima u svojim peFuXuModenagradweiBiliredovima ima sjajne igra~e DajarklubaTrle.Petgolovaiponijela Aleksi}a, Tanasina, Vubeda Bilijar kluba Trle (4:1) Pioniri jaklijuiRaduuspelajedasavalnije vredela, jer je za zelenim Tr~ika - Indeks 2:2 da jekipu Mihajlo MDM i tako stolom takmi~arska komisija Alo - Kafe Apolon 3:0 daizboriplasmanu{esnestinu presudila slu`benim rezultaAutoprevoznik [uca - Mewa~nica Ris 4:0 finala. Aleksi} i drugovi potom u korist Fu Xu Modena Kadeti tvrdili su dobru formu i najagradwe.Naime,ulo`enaje`alFu xu Modena gradwa - Bilijar klub Trle 1:4 vili kandidaturu za visok plaba na nastup igra~a „Trleta” Podunavqe - Mlade nade 3:4, sman.Sjajnupartijutako|eureStojana Maksimovi}a (pod imeIM frizerski salon - Lavovi 1:1 dovima pobedni~kog tima prinomGavraMari}),autvr|enoje kazaojei\or|eJoci}.Gostima da je Maksimovi} ve} igrao na Seniori nije pomoglo ni iskqu~ewe TaturniruzaekipuNoviSadDeteAgromarket - Maks bet 1:2 nasina po~etkom drugog polulinara,kojajeve}ranijeispala. Panagra - Tomica kompani 1:2 vremenu. Veterni~keMladenadesusaStudio Berar - OFK Futog 5:0 U susretu DOO Argentina i vladale Podunavqe sa 4:3, iako Meridijana - Xungla{i 2:6 kafane Biblioteka pobeda je subileuzaostatkuod1:3.PoduKafe Rene - Iris farm 2:4 pripala Golubin~anima. Iako navqe je na me~ do{lo sa svega Krosing tim - Mihajlo BDM 4:1 su @igi}, Asani, Drini} i Kopet igra~a i nekompletna odiDOO Argentino - Kafana Biblioteka 2:1 va~evi} prvi stigli u vo|stvo grala~itavme~.SadvagolaKaKafe dva kraqa - Autoku}a Sekuli} 2:0 golom Save Kova~evi}a koji je tani}a i jednim pogotkom StaKam kom - Vitorog promet 3:2 nakonfantasti~nogprodorapo rovlaha,asdrugestraneStepaMewa~nica Ris - Adrijana staklo Mili~evi} 3:3 levoj strani matirao golmana novi}a (penal) imali su konce Pekara Perec - Mapod Argentine, preokret je usledio me~a u svojim rukama Podunavvrlo brzo. Najpre je Ra{i} doci.Ipak,svegadvaminutabilo Veterani neo izjedna~ewe, silovitim je potrebno Veterni~anima za STR Banana - Kafe Taverna 5:1 udarcemsa15metaraasamodva preokret i golovima Te{i}a i \a~ko pivarijum - Akva park 2:2 minuta kasnije isti igra~ je dvaputaAdorli}apostavqenje Proleter - Radio Planeta 3:7 propustio priliku, jer je prokona~an rezultat, ali je taj rema{io penal. I kada se ~inilo zultatiBeo~ince.

PROGRAM Danas 9.35: 10.10: 10.45: 11.20: 11.55: 12.30: 13.05: 13.40: 14.15: 14.50: 15.25: 16.00: 16.35: 17.10: 17.45: 18.20: 18.55: 19.30: 20.05:

Auto moda NS- Kimko(mp) RFK Novi Sad - Zora (mp) Indeks - Tigrovi (p) Autoprevoznik [uca - Alf (p) Erker plus - Lavovi (k) Mladost(BJ)- Red bojs(k) Fu yu Modena gradwa - Indeks boj (k) Pekara kao nekad -Podunavac (k) RTV Vojvodina - Kako }emo lako }emo (s) Tomica kompani - FK Novi Sad (s) Kafana Biblioteka -Iris farm (s) Tehnomer- Mewa~nica Ris (s) Akva tehnika Zori} - Nomadi (s) Fortuna-Tomica kompani ili FK Novi Sad (s) Gold skor-Kafe bar Maca (s) Kanamera - Beli dvori (s) Univerzitetski SS- SU Tehnolog (s) Kafe Dva kraqa- Agromarket (s) Frukta trejd – \a~ko igrali{te (v)

13.00: 13.35: 14.10: 14.45: 15.20: 15.55: 16.30: 17.05: 17.40: 18.15: 18.50: 19.25: 20.00: 20.35:

Ma pod - Kruna boje (mp) Juniori - Radio Planeta (mp) Mewa~nica Ris - Vojvodina (p) Slavija- Crvena zvezda (p) Fabrika `ice Lampone- Krosing tim (s) RTV Vojvodina ili Kako }emo lako }emo -Kan kom (s) Kafe Unger – DOO Argentino (s) Mimada lajn - Yungla{i (s) Maks bet - Carigrad LS (s) Viskoka tehni~ka {kola - Socijalisti (s) Gagaplast - Studio Berar (s) Ma pod NS- Auto ku}a Sekuli} (s) Radio Planeta – drugoplasirani tre}i (v) STR Banana-2/2 (v)

Sreda4.januar

KADETI

PIONIRI Slavija

Indeks

STR Banana je u konkurenciji veterana potvrdilaklasuisavladalakafeTavernu5:1.Kova~, Tomi}, Drobwak i dva puta Ili} bili su strelci za STR Bananu, apo~asnipogodakzaTavernu postigao je Gli{i}spenala.\a~kopivarijum i Akva park podelili su bodove, a posleprkazanevelikeborbeovajishodjeinajpravedniji. Autoprevoznik [uca jeukonkurencijipionira nadvisio  je Mewa~nicuRissa4:0,golovima Bako{a, Dujakovi}a, Jovanovi}a i Kari{ika. Ni jednog trenutka se nije postavqalo pitawe pobednika, a sli~no je bilo i u duelu Alfa i Kafe Apolona. Alf je golovima Sauera i  Miqevi}a (dva) nadigrao kafexije posle tvrdog prvogpoluvremena. Iako je Agromarket vodio golom Vladimira Foto: S. [u{wevi} Mandi}a protiv Maks beta, nije uspeo da odrFrizerski salon IM i Lavo- `iprednost.Spenalajenajpre vii odigrali su nere{eno 1:1, a izjedna~ioSimovi},akona~nih me~jeodpo~etkanaslu}ivaona 2:1 postavio je Kne`evi} posle podelubodovazbogveoma~vrste lepe kontra akcije. Tomica igresaobestraneipoklawawe kompani je istim rezultatom ve}e pa`we odbrani oba tima. bioboqiodPanagre,golovima Najprefrizerinisuiskoristi- Tomqanovi}aiGostoji}a,agol li penal. Poveli su posle kon- zaKulpincepostigaoje^ali}. trePapovi}a,alijeMitrovi}s I.Grubor penaladoneoizjedna~ewe. M.Risti}

Todorkolor

Lemiks

Crvenazvezda

Tigrovi Autoprevoz[uca

Mewa~nicaRis

Alf

Vojvodina

ErkerPlus

FuyuMG

Lavovi

Indeksbojs

MLA\IPIONIRI,PIONIRI,VETERANI Automoda Kimko RFKNoviSad Zora

Juniori

Promist

RadioPlaneta Krunaboje Mapod

MladostBJ Redbojs

IMfrizerski salon Podunavqe Pekara Kaonekad


20

sport

utorak3.januar2012.

KSSNAPRAVIOODLU^ANKORAK

Maqkovi}iJokovi}za povratak`enskeko{arke Ko boqe poznaje `ene, od samih`ena?KSSjenatopitawe „odgovorio” imenovawem Ane Jokovi} za potpredsednika i Marine Maqkovi} za selekto-

kojudonosivra}awe„kulta„reprezentacije - rekla je Maqkovi}eva. -Prelepajestvarkadajeko{arka u rukama ko{arka{a i

womdelipoznatimoto„red,rad idisciplina”. - Ja ne poznajem drugi na~in. Naimenovawusamobe}alakrv, suzeiznoj,pasunekibiliizne-

Ana Jokovi}, Marina Maqkovi} i Dragan \ilas

ra. Jokovi}eva je u timu predsednikaSavezaDragana\ilasa najodgovornija za `ensku ko{arku,dokjeMaqkovi}evapreuzela brigu o `enskoj seniorskojreprezentaciji.Obesuneuobi~ajenomladezaposlovekoje obavqaju, po{to Ana ima 32, a Marinasamo30godina. - Presre}na sam {to sam selektorsa30godina,alitasre}anemo`edaseporedisaonom

ko{arka{ica,qudikojisuceo `ivot posvetili tome... Dolaskom novog rukovodstva po~ele supromeneuodnosupremaovom sportu, a ja `elim da one budu obavqenedokrajainapravina~in. Da reprezentacija ponovo bude ono {to je bila, posebno `enskaidaosetimosre}upobe|ivawa. Marina Maqkovi} o Ani Jokovi} misli sve najboqe, a sa

na|eni time, ali ja stojim iza tih re~i. Bez toga nema uspeha, barumojojvizijiko{arke. -Obesmoli~nostiodautoriteta. U ko{arci nema demokratije,kao{tobezdanono}nograda nema uspeha - nadovezala se AnaJokovi}uintervjuuagencijiBeta. Onajerekladajeveomazadovoqna dosada{wim radom u KSS,kaoidao~ekujeda}erad

MarineMaqkovi}bitividqiv kadabudetrebalo. -Marinajena{najboqitrener u posledwih ~etiri-pet godina,ai{ire,{to}eidokazati. O~ekujem kvalitetne partije u kvalifikacijama i plasman na Evropsko prvenstvo 2013. Ako bog da, tu}esevidetisavwen dobarrad. Ana i Marina slo`ilesusedajenapravqen veliki pomak ka izjedna~avawu mu{ke i`enskeko{arke. - Imponuje mi {to je`enskako{arkadobil a stat us koj i je davno imala. Mislim da se i ne vidi {ta smo sve urad il i za ovihsedam-osammeseci. Mora}e da pro|e godinu-dvedabisevideo novi sistem koji je postavila Marina Maqk ov i} u struc i, kao i novi sistem u finansijama i pa`wi KSS prem a `ens koj ko{arci-reklajeJokovi}eva. @enskareprezentacijapro{lenedeqeje u Beo g radu obavil a ~etvor odnevn e pripreme, kak o bi se igra~ice upoznale sa na~inomradaio~ekivaw ima sel ektork e. Zarazlikuodakcijanacionalnog tima u bliskoj i ne{to daqoj pro{losti - niko nije odbiopoziv. -Prezadovoqnasamkakosada stvaristoje,alitrebanastaviti napred. I devojke su se jako lepo ose}ale, po{to su imale sveneophodneuslovezarad.Daj bo`edaostanetakoiu2012-zakqu~ilajeprvadamasrpskeselekcije.

Surovi^ikago iMajami \eki} uMetalcu Krilni centar Partizana mt:smogu}ejepoja~awetimaiz Vaqeva za drugi deo sezone, a kao povratnik se pomiwe i iskusnibekBojanBaki}. Lokalni elektronski mediji objavili su u nedequ da bi \eki} i Baki} mogli da stignu u Metalac,kakobimupomoglida izbori opstanak u Ko{arka{koj ligi Srbije. Vaqevci se posle14odigranihkolanalaze na deobi 10. i 11. mesta sa skorom 4-10, a ligu od 14 ekipa na kraju sezone }e napustiti posledwetri. \eki}(21godina,207cm)jei ove sezone u drugom planu kod treneracrno-belihVladeJovanovi}a, pa bi mogao u Metalac napozajmicu,kao{tojepro{le sezone bio u Mega Vizuri. Baki}jeovesezoneigraozaletonski Ventspils, a nekada{wi je ~lanBudu}nosti,Hemofarmai vi{e inostranih klubova. Za MetalacjenastupaouSuperligi2009/10. Ambiciozni klub letos je ostao bez Sinoveca, Qubi~i}a, Bir~evi}a i Qubojevi}a, pa je izgubio dugogodi{wu poziciju usamomvrhuKLS.TreneraMilovana Stepandi}a zamenio je Bo{ko \oki}, ali o~ekivanog boqitka nije bilo, tako da su poja~awaigra~kogkadrapostalaimperativ.

Kobi Brajant u porazu pre{ao granicu 28.000 postignutih poena. Prva pobeda Minesote, „tripl-dabl” Ronda, suspenzija Kazinsa. Denver Nagits revan{irali suseLosAn|elesLejkersimaza poraz u novogodi{woj no}i 99:90,zahvaquju}iserijiod11:0 uposledwatriminuta. Danilo Galinari iskupio se zaproma{enopolagaweufini{u prethodnog me~a, ~ime je prakti~no poklonio pobedu doma}inu. KodLejkersajeKobiBrajant pokazao znake umora, posle odli~nihpetpartijanastartusezone. Sjajni bek postigao je 16 poena, ali uz {ut iz igre 6/28! Mala uteha mu je to {to je postaotek{estiigra~uistoriji NBAligesavi{eod28.000poenaukarijeri. Me|u {est Nagitsa sa dvocifrenimu~inkom,poredGalinarija se istakao plejmejker Taj Loson (17p, 10as), a kod gostiju centri Pau Gasol i Endru Bajnamsaukupno38poenai27skokova.^ikagojenapremijerisezonepredsvojimnavija~imadeklasiraoMemfis-104:64,dokje Majami zadr`ao stoprocentan skor u susretu sa nejakim [arlotom (129:90). Jan Veseli zbog povrede i daqe ne igra za Va{ington. Vizardsi su kod ku}e odigralislaboprvopoluvremeprotiv Bostona,azatimuspelidaizbore~astanporaz-86:94,uz18poena,11skokovai14asistencija maestralnog Ra`ona Ronda. Do „prvenca”jedo{laekipaMinesoteitoprotivaktuelnog{ampionaDalasa-99:82,kojitako|e

Trenutak iz me~a Minesota – Dalas

ima samo jednu pobedu. Blistao je Kevin Lav, Riki Rubio (14p, 7as) opet u{ao sa klupe i pobraoaplauze,aDarkoMili~i} za15minutaupisaosedampoena idvaskoka. Pored Majamija (5-0), bez poraza je samo Oklahoma Siti (50),augrupitimovasapojednim neuspehom izdvajaju se ^ikago (4-1), Orlando (4-1), San Antonio (3-1). U ponedeqak je prvi put izgubio Portland (3-1), na gostovawu Klipersima, koji opet nisu mogli da ra~unaju na povre|enog ^onsija Bilapsa. UdarnitriouzBlejkaGrifina

i Krisa Pola ~inio je Keron Batler. Pol je devet sekundi pre kraja postigao kqu~ni ko{ za 92:88, po{to su Blejzersi sa 17poenazaostatkapo~etkom~etvrte~etvrtinepri{linasamo dva. REZULTATI:Klivlend-Wu Xersi 98:82, Majami - [arlot 129:90, Orlando - Toronto 102:96, Va{ington - Boston 86:94, Minesota - Dalas 99:82, ^ikago-Memfis104:64,Denver -LALejkers99:90,SakramentoWuOrleans96:80,LAKlipersPortland93:88Grifin20,10sk, 4as-Kroford23,4sk,4as/.

dnevnik

DANASPO^IWEDRUGINOVOGODI[WI FESTIVALODBOJKE

Mladost uNovomSadu

Danaspo~iwedrugi me|unarodni Novogodi{wifestival odbojke u Novom Sadu,aovaj}eprema{itipremijerni i o~ekuje se nastup 144 ekipe iz zemqe i okru`ewa u konkurenciji pionirki, pionira,kadetkiwaikadeta. Pro{legodineu~estvovalo je96ekipaiFestivaljepre-

ma{iojeo~ekivawaitendencijejedaugodinamakojedolaze ovaj turnir ponese zvawe nezvani~nogprvenstvaEvrope zamla|ekategorije. Igra}eseu{esthalauNovom Sadu, a centralni tereni bi}e u velikoj sali Spensa. Turnir po~iwe danas i traja}edo5.januara. M.R.

ZAFINALNETURNIRIKUPASRBIJE

Raspisankonkurs zaorganizatore Dragan Tadi}, direktor takmi~ewa OSS, raspisao je KonkurszaorganizatoreFinalnih turniraKupaSrbijeuobekonkurencije. Plasman na Finalni turnir 46. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica izborilisuNISSpartakizSubotice, Vizura, Kolubara iz LzarevcaiCrvenazvezda.PlasmannaFinalniturnir47.Kupa Srbije u konkurenciji od-

bojka{aizborilisuVojvodina NS Sem e, Part iz an, Mlad i radnikizPo`arevcaiRibnicaizKraqeva. Prijave za tehni~ku organizaciju Finalnog turnira u obe konkurencijemorajusedostavitinajkasnijedo11.januarado14 ~asova. @reb za polufinale, kaoiodre|ivawedoma}inaFinalnih turnira, obavi}e se 12. januara.

NOVOGODI[WATURNEJA^ETIRISKAKAONICE

Opet[lirencauer najboqi Pro{av{ina„mala vrata”, Gregor [lirencauerostvariojei drugupobedunaturneji ^etiri skakaonice i ostao u igrizaxek-potodmilionfranaka! Gregor [lirencauer zadr`aoje{anseda6.januarabude bogatiji za milion franaka, ujedno postane tek drugi skiskaka~ u istoriji koji je pobedio na sve ~etiri skakaonice tokom ~uvene Novogodi{we turneje. Posle Obersdorfa u petak, mladi Austrijanac pobediojesunarodnika AndreasaKeflera i prvog dana Nove godine u Garmi{Partenkirhenu, pa jetakouve}aosvoje vo|stvo u plasmanu ^etiri skakaonice. Na takmi~ewu koje se u okviru Svetskog kupa u ski-skokovima odr`avao od 1952. godine, samo je Nemac Sven Hanavald u sezoni 2001/02 uspeo da trijumfuje sa sve ~etiri pobede. To }e svakako biti veliki izazov za [lirencauera,kojijuriprvutitulu na Novogodi{woj turneji, ujedno desetu za Austriju u istoriji,a~etvrtuunizuposlepobeda Volfganga Lojcla (2009), AndreasaKeflera(2010)iTomasa Morgen{terna(2011). U Garmi{u, u drugoj seriji, po ki{i i ledu, sa za{titnom ogradom postavqenom da ubla`avabo~neudarevetra,Japanac Daiki Ito sleteo je na dva metraodrekordaskakaonicekoji dr`i [vajcarac Simon Aman (143,5metara,2010)i~inilose da}etobitinedosti`nozaKeflera i [lirencauera koji su se spremali za drugi skok. Potom je Kefler, skokom od 137,5 metaraizbionaprvomesto,ispred Ita, najvi{e zahvaquju}i

prednostikojujeimaoposleprveserije,aupravotometrebalo bidabudezahvalani[lirencauer, koji je u drugom poku{aju leteosamo134metara,alijenekakouspeodaodbraniprednost iz prve serije i osvoji i Garmi{. Pre dva dana u Obertsdorfu, [lirencauer je pobedio Keflera za dva boda, ovog puta za

~etiri. ^etvrti je bio Poqak Kamil[toh,petiJapanacTaku Takue~i, a tek {esti aktuelni {ampion Morgen{tern, koji je uObertsdorfubiotre}i.SlavniAmanzauzeojetekdesetomesto. Karavanseiznema~kih,seli uaustrijskeAlpe.Slede}astanicajeInsbruk,4.januara,apotom i veliko finale u Bi{ofshofenu, 6. januara. Tada }emo znati ime novog {ampiona,alijednojesigurno-pro}i}e jo{ mnogo vremena dok neko bude bio u stawu da ugrozi rekord ~uvenog Finca Janea Ahonena od pet titula (1999, 2003, 2005, 2006, 2008). Drugi na ve~nojlistijeNemacJensVajslog, sa~etirititule. Nemci imaju najvi{e pobednika16,sledeFincisa15,Norve`ani sa deset i Austrijanci sa devet. ^ehoslovaci, odnosno ^esi imaju dve, a Japanci, Slovenci, Poqaci i Sovjetski Savezpojednu.

DAKARRELI

PoginuoBoero, Sagmajster97. Prvu etapu 33. po redu Dakar relija obele`ila je tragedija. Argentinski motociklista Martines Boero izgubio je `ivot, po{tosupovredegrudnogko{aizazvaneudesomkojimusedesio uNeko~ei,gradi}unaobaliAtlantika,doveledofatalnogsr~anog udara.Ovo je 38-godi{wem Boeru bilo drugo u~e{}e na Dakarreliju,apro{legodinejeodustaonakonpada. Nakonprveetaperelija,ukonkurencijimotociklista,vodi ^ilenanac Francisko Lopes, a me|u automobilistima je prvi RusLeonidNovicki.GaborSagmajsterizSrbije,kojisetakmi~inamotociklu,zauzeoje97.mesto.


c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

utorak3.januar2012.

21

Десет најлепших хаљина сцрвеногтепиха Ц

рвени тепих – место где ће строго бити оцењиван ваш целокупан изглед, почевши од шминке, модних додатак а, фризуре,падооногаштоћевасодкоментарамоднихпознавалацаилипрославитиилиодвести упропаст–хаљине.ДоделаОскара,Гремија, или премијера неког филма, није битно – цр-

вени тепих је права прилик а да се звезде покажуунајбољемсветлу.Завассмоиздвојили некеоднајупечатљивијиххаљина,којеникога нисуоставилеравнодушним.Самосузасенилеосталекојисусепојавилинанекомодважних догадјаја, јер је увек главно пок азати се нацрвеномтепиху.

ХилариСвонк ухаљиниГија Лароша

ЕлизабетХарлиу хаљини с потписом Версаћеа

Наконоштрихкритика,кадасепојавилаубеби розехаљиницинацрвеномтепиху2003.године, изгледајући потпуно неозбиљно, Хилари нам се вратила у секси и елегантном стилу, носећи Ги Ларош тамноплаву хаљину отворених леђа. Хаљину смо имали прилике да видимо на додели Оскара 2005. године, када је Хилари освојила Оскаразанајбољуглумицууфилму“Девојкаод милиондолара”,аонауовојхаљинибаштакои изгледа.

Веровалиилине,једнахаљинавасможевинутимеђузвезде.УправотоседесилосаЕлизабетХарликадасе1994.годинепојавилакао пратња Хју Гранту на премијери популарног филма “Четири венчања и сахрана”. „Зихернадла”хаљина,какојезову,једнајеоднајпознатијихкреацијаЂанијаВерсаћеа,ипремаречимасамогдизајнеракреиранајекакобиславила чаризенскогтела,анесакривалаих.

ЏениферЛопезукреацији Доне Версаће ЏулијаРобертсодабрала Валентина

Хаљину Анђелине Џоли креирао Марк Баувер

Самдизајнер,ВалентиноГаравани,рек аоје дајетренутаккадајеугледаоЏулијукакопримаОскаразанајбољуглумицууфилму“Ерин Брокович”уњеговојкреацији,једаноднајлепших тренутак а у његовој каријери. Ова елегантнацрнахаљина,позајмљена изВалентинове архиве и првобитно направљена за колекцију за 1992. годину, засијала је на Џулији специјалнозаовуприлику.

ИзгледадајемоднакућаВерсацеизнедриласамохитхаљинеспецијалнозацрвенитепих.ЏејЛосесасвојимтадашњимпартнером, Паф Дедијем, појавила у “џунгла” зеленој хаљинисадубокимдеколтеом,надоделиГреми награда 2000. године, и тако лансирала ову хаљинумеђузвезде.ДонетелаВерсаћејеизјавила да је ова хаљина била прекретница у њенојкаријери,идасумедијиконачностекли поверењеуњенрад,првипутнаконсмртињеногбратаЂанија.

ХалиБерии ЕлиСаб

Овадугабелахаљинаодсатенаучинилаједа Анђелинаизгледабожанственокадасепојавила на додели Оскара 2004. године. Ова хаљина је једноставна,аефектна,иистичеАнђинеатрибутенаправиначин.

ХалијепривуклапажњуносећибордоЕлиСаб хаљину на додели Оскара 2002. године. Цветни везпрекриватачноонеделовекојејепотребно,а остављадовољнотогаоткривенодазаголицанашумасту.Доњидеочинидостаматеријалакојије назанимљивначинискоришћентакодаидаље дајенекиобликглумичинимногама.

ОдриХепберн и Живанши

КираНајтли ухаљиниВере Ванг

Па која би то листа најбоље одевених била потпунабезнепоновљивеОдри?Ниједна,затоје стављамо и на ову листу захваљујући Живанши хаљини, коју је носила 1954. године на додели Оскара. Ова једноставна бела хаљина са цветнимвезомикаишићем,којиистичењенструкић, посталајеинстанткласикиједнаоднајпрепознатљивијиххаљинадвадесетогвека.

КирајеизгледалаврлограциозноуВераBанг хаљини боје тамне шљиве, када се појавила на доделиОскара2006.године.РазнобојнаБулгари огрлицадодајејошелеганицијеуњенвећпрефињениизглед.Адахаљинаможеучинитинештои укориснесврхе,показалајеКиракадајујепродала на аукцији за 7,900 долара које је касније дониралазагладнудецууАфрици.

ЗаКејтВинслет креирао БендеЛиси Ова елегантна и једноставна хаљина црвене боје,којујеносилаКејтнадоделиОскара2002. године,савршенајезаовакавдогађај.БендеЛисијескројиохаљинукојајеучиниладаКејтизгледа фасцинирајуће, а бретела од цвећа је детаљ којисефантастичноуклопиоучитавукреацијуи учиниојејошзанимљивијом.

МишелВилијамсодабрала хаљинуВере Ванг Хаљинабојешафранаукомбинацијисацрвенимуснамаислаткомпунђицом,добитнајекомбинацијазацрвенитепихнадоделиОскара2006. године.Глумицајесијалаухаљиникојајеистицалањендеколтесазанимљивимкарнерчићима.


22

FiLMSkA PLAneTA

utorak3.januar2012.

dnevnik

НАПРЕДСТОЈЕЋЕМБЕРЛИНСКОМФИЛМСКОМФЕСТИВАЛУ

РЕДИТЕЉ ГОРАНМАРКОВИЋОЗАКОНУОКИНЕМАТОГРАФИЈИ:

„Парада”у програму „Панорама”

Очекујемпозитивнипреокрет

Филм „Парада„ редитеља и сценаристе Срђана Драгојевића, који је у био скопима у Србији за непуна два ме сеца видело 300.000 људи, уврштен је у званичну селекцију 62. фе стивала у Берлину. „Парада” је позвана у програм „Панорама”, као једини филм из нашег региона, од 20 колико је конкурисало за тај фе стивал А категорије. Селектор Шпек Ви ланд сматра да је то храбар и значајан филм. Драгојевић је изјавио да исто вре ме на по пуларност код публике и позив у Берлин показују како „ауторски филм може да буде и комуниктиван”, додајући да је то „ствар ауторског приступа и поштовања према гледаоцу”. Он је истакао да је „Парада„, која је снимана у сарадњи са продуцент ским кућама из више ексју република, наишла на одличан пријем у региону. У Хрватској већ има више од 20.000 гледалаца, што је за тамошње прилике јако добар резултат, а ових се дана филм приказује и у Словенији. Подсетивши на финансијске тешкоће током вишегодишњег рада на овом пројекту, Драгојевић је захвалио Министарству културе што је на крају дало додатну помоћ за лабораторијску обраду. „Коначно смо и главни продуцент Биљана Првановић и ја добили хонораре и враћени су сви дугови„, рекао је он. Поводом новог Закона о кинематографији, Драгојевић је рекао да се „слаже са већином негативних коментара у вези са парама за фонд”.

„Имамо тенденцију да за суфинансирање бирамо филмове који су готово срозали кинематогафију, па смо са 220 спали на 78 биоскопа у целој Србији. Било је пуно пропуста у одлучивању о томе који ће пројекат добити паре„, објаснио је он. Према његовом мишљењу, не може да опстане кинематографија у којој се годишње не иза-

беру за суфинансирање бар три филма који имају био скопски потенцијал. „Није реч о комерцијалним пројектима, него о комуникативим, а вредним остварењима. Пример је и ‘Монтевидео‘ који је освојио публику, али и добио награду на значајном фе стивалу у Мо скви”, истакао је је Драгојевић. Он је додао да ће „Парада”, када заврши дистрибуцију, кроз ПДВ на улазнице вратити држави новац који је уложила у тај филм. Поред тога, „Парада” је пионир као филм који се приказује са енгле ским титлом, за стране

го сте у Србији, са српским титлом за људе оштећениг слуха, а ускоро ће изаћи и мађарски титл за припаднике те националне мањине, рекао је Драгојевић уз напомену да је то логично за филм који се залаже за толеранцију сваке врсте. „Парада” је и даље на репертоару, а жеља аутора је да се због свог садржаја прикаже што већем

броју младих средњошколског узраста, па су у плану пројекције са знатним попустима. Чланови глумачке екипе изразили су задовољство пријемом публике код нас и на турнеји по региону. Горан Јевтић је рекао да му прилазе гледаоци, породични људи и честитају, а да је нажалост било недбронамерних оцена у медијима и конкретно навео критику у листу „Политика”. Јевтић је истакао да је одлазак у Берлин успех за целу српску кинематографију, па и земљу јер, како је приметио, често извозимо ружне вести, а сада ето имамо добар извозни производ. (Танјуг)

УПРОТЕКЛОЈ „ГОДИНИ ФИЛМА”

Добили закон,изгубили „Авалу” Усвајање Закона о кинематографији обележило је крај 2011. године, коју је Министарство културе прогласило Годином филма, поводом стогодишњице првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Планирано је да том приликом буде коначно отворен нови дом Југословенске кинотеке, али је после свечаности одржане у том здању поводом завршетка грађевинских радова, остао још вели-

лиона динара за укупно десет пројеката. Због укупне ситуације председник Управног одбора Филмског центра Србије Предраг Мики Манојловић поднео је оставку још почетком године. У мају је на то место постављен Дарко Бајић. На уметничком плану годину су обележили дебитанти – Никола Лежаић са играним филмом „Тилва Рош” и Мила Турајлић са дугометражним документарцем „Синема комунисто”, обоје ви-

ки посао на опремању како би овај лепи простор био стављен у функцију. Тако је дигитално ре стаурисана копија „Карађорђа” приказа на на јуби леј пре ми је ре ипак у старој сали Музеја кинотеке, у кругу стручњака и љубитеља, а без представника државних органа. Држава није имала слуха ни за случај „Авала филма” и некада велики студио је, упркос многим апелима филмске заједнице, отишао под стечај. У буџету није било пара за суфинансирање домаће продукције, па је тек у јесен одобрено 150 ми-

шеструко награђени на домаћим и међународним фестивалима. Доајен Милош Радивојевић представио је филм „Како су ме украли Немци”, чијој је премијери у „Сава центру” присуствовао председник Србије Борис Тадић. Међу петнаесетак нових српских филмова публика је ове године највише волела „Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића, који је забележио више од 550.000 гледалаца и „Параду” Срђана Драгојевића – око 300.000, а од стране продукције највише посетилаца имао је фим за децу „Штрумфови”. Процењује се да ће укупан број гледалаца,

који расте четврту годину заредом, бити око 2,3 милиона. Решење за стару, уништену биоскопску мрежу и даље се не назире, али све боље послују сале у мултиплексима, а међу њима од ове године и први дигитални биоскоп у Србији – „Синеплекс” који је отворио агилни дистрибутер „Мегаком”, као заједнички подухват са једном аустријском компанијом. Поред броја гледалаца, расте и број фестивала, па је тако уз све постојеће, 2011. донела и „Плави зуб” - са филмовима снимљеним мобилним телефоном и фестивал независних оф филмова у „српском Холивуду” на планини Рудник. Србију су по сетили угледни светски синеасти Абас Кјаростами (Кустендорф), Николас Филибер („Седам величанствених”) Рејф Фајнс (Фест), Андреј Звјагинцев и Андреас Дрезен (Фестивал европског филма на Палићу), Еран Колирин (Ауторски фестивал), као и гости Белдокса, Синема ситија, „Слободне зоне”… Ипак, највећу пажњу јавности привукао је долазак глумца Криса Нота (зве зде те-ве серије „Секс и град”) који је играо у копродукцији „Титаник” сниманој у Крагујевцу. У 2011. години нове филмове започели су „прашки ђаци” Горан Марковић („Фалсификатор”) и Горан Паскаљевић („Кад сване дан”), док се њихов млађи колега са студија у Прагу Емир Кустурица посветио изградњи Андрићграда, мада и даље најављује снимање филма о Панчу Виљи. (Танјуг)

Редитељ Горан Марковића, који је био члан радне групе за израду нацрта Закона о кинематографији, изјавио је да је срећан због усвајању тог акта у Скупштини Србије и да очекује да се резултати виде врло брзо. „Јако сам задовољан, чак и срећан зато што се један дугачак посао на неки начин исплатио”, изјавио је он Танјугу, подсетивши да је на том закону почело да се ради још 2003. године за време владе Зорана Ђинђића. Марковић је објаснио да је рад после прекинут, па настављен пре две-три године, а у радној групи су били како еминентни филмски ствараоци, тако и стручњаци из области права и службеници Министарства културе. „Та група је уложила велики напор и јако много преговарала, трудила се да удовољи свима, одговарала на мноштво примедби. Мислим да је овај закон некако скуп најбољих ствари, које су остале из тог чистилишта”, истакао је он. Напомињући да нови закон „можда није савршен”, Марковић је оценио да је „у сваком случају много, много бољи од онога што смо имали до сада”. „Овај закон је на неки начин увод у ново понашање према култури, које је у овој земљи врло немарно. Његово усвајање је велики корак у стварању климе за доношење и других закона ко-

ГоранМарковић

ји ће уредити појам и уопште деловање културе”, рекао је познати редитељ и додао да предстоје закони о позоришту и о баштини. Он је истакао да је „врло битно да се сви домени наше културе законски уреде, као у свим цивилизованим земљама”. „Онда ћемо знати како да се понашамо, а овако је све то стихијски. На неки начин била је врло мутна ситуација до сада, а мислим да ће овај закон помоћи да се та бара мало разбистри”, приметио је Марковић. На питање када ће се видети ефекти новог закона, одговорио је да је „кинематографија најбржи начин да једна култура продре у свет”.

„Од тренутка кад неком сценаристи или редитељу падне на памет идеја за филм, до тренутка кад се филм појави на неком међународном фестивалу или недељи српског филма или у бисокопима, прође, неки пут, само неколико месеци”, рекао је он. „Ми смо као бранша јако ефикасни и оног секунда кад се закон буде примењивао и почне да функционише, резултати ће доћи веома брзо”, оценио је Марковић, помињући примере Француске и Израела који имају сличне законе. „Свуда где се појавио, а појавио се овакав закон у мноштву земаља, дошло је до веома позитивног преокрета. Исто очекујем и овде”, закључио је он.

Почела трка за Оскарe Америчка филмска академија послала је гласачке листиће својим члановима како би номиновали такмичаре у свим категоријама за престижну награду Оскар, пренеле су агенције. Свих 5.783 чланова морају гласачке листиће да попуне и врате назад до 13. јануара како би се одредиле номинације, које ће бити објављене 24. јануара. Оскари ће бити додељени на 84. церемони-

ји Америчке академије за филм, која ће се одржати 26. фебруара у холивудском Кодак театру. Након што је глумац Еди Марфи одустао од тога да буде домаћин Оскара због продуцентових коментара против хомосексуалаца, комичар Били Кристал биће домаћин ове церемоније. Кристал је водио церемонију доделе Оскара осам пута, а последњи пут је то било 2004. године.

УБИОСКОПИМАОД5.ЈАНУАРАНОВИФИЛМДЕЈВИДАФИНЧЕРА

„Мушкарци који мрзе жене” Филм Дејвида Финчера „Мушкарци који мр зе жене”, који је играна адаптација књижевне трилогије „Миленијум” шведског писца Стига Лашона, наћиће се у домаћим биоскопима од 5. јануара, саопштио је дистрибутер филма „Так”. Радња филма базирана је на првој књизи ове популарне трилогије, која је широм света продата у преко 50 милиона примерака и која је постала светски феномен. Главне улоге у филму тумаче Данијел Крејг (Микаел Блумквист), Руни Мара (Лизбет Саландер) и Стелан Скарсгард (Мартин Венгер). Радња фил ма „Мушкарци који мрзе жене” говори о Лизбет Саландер која је необична хероина проблематичне прошло сти, бунтовничког изглеГлумицаРуниМаракаоЛизбетСаландер да, на први поглед одбојног, али правичног карактера, Пратећи чувени роман, редикоја се свети насилницима, али и тељ Дејвид Финчер и сценариста прискаче у помоћ чувеном нови- Стивен Заилијан су желели да иснару Ми каелу Блумкви сту такну корпоративну, друштвену и (Крејг) у решавању мистерио- личну декаденцију са којом се зног не станка Харијет Венгар. Микаел и Лизбет непрестано суо-

чавају. Популарна шведска трилогија „Миленијум” отпочела је свој биоскопски живот 2009. године, када је у скандинавским био скопима приказан филм „Мушкарци који мр зе жене” у шведској продукцији. За само три недеље видело га је милион и по гледалаца. Овај филм је добитник награде Гулдбаген 2010, коју додељује Ссведски филмски институт, у три категорије: најбољи филм, најбоља женска улога и награда публике за најбољи филм. По значају за шведску кинематографију та награда одговара ономе што је Оскар за Американце. Друга два наставка трилогије, замишљена најпре као телевизијска серија, али због великог интересовања публике такође су претворени у дугометражне филмове. Права на први филм - „Мушкарци који мрзе жене”, продата су у 50 земаља широм света, а друга два наставка за сада се приказују у 20 земаља. (Танјуг)

„Створ”убиоскопима

Изфилма„Створ”

Научно-фантастични филм „Створ„ (The Thing), снимљен као увод у истоимено култно остварење Џона Карпентера из 1982. године, у биоскопској je дистрибуцији је од прошлог четвртка. Антарктик, предео изузетне лепоте, је место на којем потрага изоловане експедиције за новим научним открићима постаје мисија за опстанак када случајно из леда буде ослобођено еонима заробљено чудовиште. Способност ове креатуре да поприми изглед било ког живог бића изазваће параноју која ће се проширити међу истраживачима попут епидемије. У филму играју Мери Елизабет Винстед, Џоел Едгертон, Улрих Томсен и други. Редитељ Матхијс ван Хеијнинген овим остварењем дебитује на великом платну. „Створ„ jе на редовном репертоару у биоскопима „Колосеј Мултиплекс„ у Тржном центру „Ушће„. (Танјуг)


kultura

c m y

dnevnik

ВЕЧЕРАСНАКОЛАРЦУКОНЦЕРТДОБИТНИЦЕ АРТЛИНКНАГРАДЕ

Словачкој, Чешкој, Аустрији, Италији, Немачкој и Мађарској, каоибројнаснимањазарадиои телевизијуутимземљама. Искуство је стицала и на такмичењима за младе с којих се враћаласависокимпризнањима, одкојихсунајзначајнијапрвенаграде у Букурешту, Паризу, Кошицама,натакмичењуК.Черниу ПрагуинаМеђународномтакмичењууВаленсији,каоидругенаградеуНовгородуинатакмицењу„В.Хоровиц”уКијеву. Са сестром Лидијом основала је 2002. клавирски дуо који са успехом наступа на најзначајнијимфестивалимауЛондону,Нанту,Токију,Тулузу… (Танјуг)

Мањакновцанезначи мањаккултуре -Протеклагодинајебила,као и наступајућа, кризна година у финансијском смислу, али мислимдамањакновцанијезначио мањаккултуре,идасмоиспунили основне циљеве. – оценио је покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић на традиционалној прес конференцији приређеној пред Новугодину–Наглавнимциљевима ми сваке године радимо, крозодређенесклоповепројеката изадатакакојесебиинашимсарадницимазадајемо.Нашавизија и јесте да кроз различите активности утичемо на то и градимо војвођанскикултурнисистемкао отворени креативни систем, који ипримаутицајесастранеикомуницирасокружењем,алиипокушавадастворинештоново,што бибилозанимљиво,иштобисутра остало као некакав резултат изанас. ТриобластијеЂурићиздвојио као најважније у деловању овог секретаријата. Прва је очување културне разноликости, културногидентитета,каонештоштоје чињеница и што је, по речима Ђурића, дубоко усађено у идентитетВојводине.Топодразумева очување свих културних традиција у Војводини, како је објасниоЂурић,ионихчијисуприпадници бројчано заступљенији и оних које су практично мање, што је задатак и на известан начинидруштвенаобавеза. -Другаобластукојојсепосвећујемоупунојмеријестезаштита културне баштине, материјалне и нематеријалне, и то је такође не-

НАРЕДНАМУЗИЧКАГОСТОВАЊАУБЕОГРАД У

ЏесиНорман и „ГленМилероркестар” „ГленМилероркестар”наступиће18.јануарауСавацентру, у оквиру турнеје „In the Miller mood”. То ће бити надоградња турнеје„Evergreens in swing”којајепостиглаогромануспех,ау оквиру које је овај ансамбл то-

једн у од најб ољ их певач иц а свихвремена. Тако ће композиције попут „In the Mood”,„Moonlight Serenade”, „String of Pearls”, „Little Brown Jug”, „Stairway to the Star” ili „Somewhere Over the

комдвегодинеимао260наступа у17државаЕвропе. Главн и фокус прог рама су Милерове композиције и његов јединствен звук, док се новина турнејеогледауомажумузичарима Вудију Херману, Каунту БејзијуиХаријуЏејмсу,иподсећању на Елу Фицџералд као

Rainbow” донети дашак тридесет их и чет рд ес ет их год ин а прошлогвека. Дир игент је Вил Салд ен (WилСалден),којијејош1990. године именован за вођу „Глен Милерoркестра”заЕвропуиод тада годишње одрже и по 200 концерата,штоихсврставаује-

даноднајактивнијихоркестара усвету. Улазницеовајконцерт продају се поценамаод1.500,1.800, 2.200и2.600динара. Месец дана касније, у Бео- град стиже оперска дива Џеси Норман, која ће 18. фебруара наступити у Београдској арени. Улазнице овај концерт већ су у прод ај и и стај у 2200, 2500, 2900,3500и4500динара. ЏесиНорманописујукаоједнуодреткихоперскихпевачица која „не иде уходаном стазом других већ сама исписује своју певачку био г раф иј у и чиј е наступе прате коментари да је каталог свега виртуозног у певању, да је снага њеног гласа као удар грома, ерупција примарнеснаге”. На концерту у Београдској арени Џеси Норман ће уз пратњу симфонијског оркестра извести дела својих сународника „класика” Џорџа Гершвина и ЛеонардаБернштајна, каоипопуларнепесмеЕдвардаКенедија-ДјукаЕлингтона. Оваоперскадивајенајмлађа доб итн иц а највећ е наг рад е Америке за извођачке уметностикојудодељује„Кенедицентар”.Тунаградуједобилајеза 20годинарада,абројнапрестижнапризнањаукључујуипочаснедокторатеначак35колеџа, универзитета и конзерваторијумаширомсвета. (Танјуг)

НОВАПРИЗНАЊАФИЛМУВОЈИНАВАСОВИЋА

Још две награде за„Сваких5минута” Кратки анимирани филм „Сваких 5минута”редитеља Војина Васовића и аниматора Николе Степковића освојио је 25. признање на светским фестивалима и тиме постао један од најнаграђиванијих домаћих кратких филмова, саопштио је „ToBlinkStudio”. Најновије награде долазе из Америке и Немачке -„CaliforniaFilmAwardsDiamondAward”у Сан Дијегу и Награда публике на „Фестивалу источноевропског филма„у Јени. У 2011.години филм „Сваких 5минута”приказан је на више од 80светских фестивала на свим континентима и добио је позитивне критике,као

23

ПОКРАЈИНСКИСЕКРЕТАРЗАКУЛТУРУИЈАВНОИНФОРМИСАЊЕМИЛОРАДЂУРИЋОПРОТЕКЛОЈГОДИНИ

Свирапијанисткиња СањаБизјак Пијанисткиња Сања Бизјак добитник је АртЛинк награде за најперспективнијег младог музичког уметника у 2011. години, а као првиунизуњенихконцерата,којенаградадоноси,биће наступвечерас у Коларчевој задужбини. Онаћенаовом концерту свирати дела Франца Шуберт а и СергејаПрокофјева. Сања Бизјак (23) је пажњу привукла још као дете, а сада је стипендиста „Royal College of Music”уЛондону где се усавршава код Дмит рија Алекс ејева. Почела је да учи клавирушестојгодини уМузичкојшколи„Коста Манојловић” у Земуну, где је завршила нижуисредњушколу. С дванаест годинаСањаБизјак посталајестудентПарискогконзерваторијума, у класи Жака Рувијеа,каонајмлађаусвојојгенерацији и стипендиста владе Француске. ШколовањеуПаризу завршила је 2004. са највишом оценом, да би усавршавање наставиласАлександромЗацемна Академији у Грацу и Елисом ВирсаладзеуМинхену. Изањејенизсолистичкихконцерата, сарадња са Београдском филхармонијом, филхармонијамаизЕсенаиАвињона,Украјинским симфонијским оркестром, Оркестром Војске Југославије, ГудачимаСветогЂорђа,наступи у Русији, Француској, Румунији,

utorak3.januar2012.

и награде за Степковићеву анимацију и признања за оригиналну музику и дизајн звука Владимира Керкеза. Овај филм без речи,који сведочи о неминовности успона и пада свакога од нас,добио је и неколико награда публике и потврдио да и експериментални филм може успешно да комуницира са широким аудиторијумом. Захваљујући успеху филма,редитељ и сценариста Васовић, у избору од више од 4.300 младих аутора, примљен је на „Берлин талент кампус”, где ће у оквиру Берлинског фестивала у фебруару представити свој рад. (Танјуг)

што што је изузетно важно. Трудимоседасвеоноштосугенерације пре нас оставиле сачувамо, унапредимоиоставимоследећим генерацијама. Мислим да је то цивилизацијска обавеза. Трећа област је подстицање савременог културног стваралаштва. Морате иматиусловекојићеуметницима омогућитидастворенештоновои натајначинобогатекултурниси-

мањинскекултуреуВојводинии за њихов пунији живот у сваком смислу, тако покушавамо да помогнемо и српској културној баштини у Мађарској, Румунији и Хрватској”. -Тујебилонеколикозаиставажнихпројеката.Најпреотварање ТекелијанумауБудимпешти,као једног од највећих задужбинарскихпројеката,осимХиландара,

стем и културни простор – истакаојеЂурић. Пажњајепосвећенаипредстављању наших стваралаца у земљама окружења, напоменуо је ЂурићииздвојиокаоврлоуспешногостовањеуИстри,као„јако добру презентацију војвођанске културекојајеоставилалепутисак“. Била је важно и очување културне баштине Срба у окружењу, јер, како наводи Ђурић, „каоштосезалажемозаопстанак

ван граница наше земље. Свих ових шест, седам година имали смо заиста велику улогу у реновирањуиодржавањутогобјекта, аимаћемоиубудуће.Затимтује неколико годидишњица које су биле јако важне, као 250 - годишњица рођења Саве Текелије и 200-годишњицасмртиДоситеја Обрадовића. Две личности које су итекако означиле српску културууовомделуЕвропе.-подсетиојеЂурић.

Поред ових видова очувања наше културне баштине, Ђурић је међу неколико врло занимљивихгостовањасастранеиздвојио гостовањесјајногбразилскогмузичараЕгбертаЖисмонтија. -Али,оноштојезаправобило доминантноиштосмоинајавиликрајем2010,тоједаће2011. бити година Српског народног позориштаимислимдасмотои испунили. Протекле године је реновираноздањеСНП-а,ито је најзначајнији пројекат у култури 2011. године, рекао бих и неколико деценија уназад, јер тридесетгодинанијеништаурађенонаодржавањузграде.Овим нашимпројектомСНПједобило изглед и ентеријер какав заслужује,икакавзаслужујуиглумци ипублика.СНПимаунеколикои измењенменаџмент,иначинрада.Мислимдасмоуспелидазаједничким снагама реактивирамо и Оперу и Балет, тако да је слика наше најзначајније позоришнеинституцијесадачиними се много боља. На крају, били смо и домаћини Европске теа- тарске конвенције, изузетно важног и значајног међународног удружења,такодајеитосједне стране био и комплимент СНП –у али и Војводини и Србији – истакаојеЂурић. Од нових пројеката Ђурић је издвојио часопис „Интеркултуралност” као пројекат Завода за културу, уз све остале пројекте које,поњеговимречима,овајсекретаријат помаже, или је партнер у њима, а има их у просеку преко1300годишње. Н. П-ј.

„КЛИО“ОБЈАВИО„АРИСТОТЕЛИЛИВАМПИРЗАПАДНОГПОЗОРИШТА” ФЛОРАНСДИПОН

Превратничко театролошкоштиво Још од „Постдрамског казалишта”ХансаТисаЛеманареткокоја књига је направила толику пометњу међу театролозима као „Аристотел или вампир западног позоришта” Флоранс Дипон, коју јеупреводуМирјанеМиочиновић недавно објавила издавачка кућа „Клио”.Францускаауторкакојаје иодранијепознатапопровокативности,овајпутсенамерилада деконструише Аристотелову „Поетику” и њене категорије назване свето тројство: катарза,мимезаимит,преименован уфабулу.Нетребапосебнонапомињати да је управо на тој књизииучењу,заснованатакорећицелаевропскакултура,не само театра, па се зато нова књигаФлорансДипониможе поредитисаЛемановимостварењем које јој је не само временскипретходило,негоисуштински, јер је раскрчило пут традиционално установљених образаца позоришног мишљењаипраксе,отварајућигаиза нека, ако не нова, онда другачијамогућавиђења. ИакоуФранцускојобјављена још 2007, „Аристотел или вампир западног позоришта” код нас стиже у право време збогтогаштоуметничкимпозориштемвишенедоминирају драмски текстови, па самим тим ни представе, него такозвани сценскитекстовиионоштосенајчешће,управопоинерцијизаЛеманом,називапостдрамскитеатар, желећидасетакоквалификујенешторазличитоодоногадосад. „Ова изузетно значајна књига, која разбија теоријске клишее, истовремено је једна неконвенцијалнаисторијанајважнијихетапау историјизападногпозоришта,писана, поред осталог, и с намером дасепомогнеизласкуизсавременог аристотелизма ‘како се гледалацвишенебидосађиваоупозоришту’.Уистимахвисокоерудитна и једноставна, писана пре као есејнокаоуниверзитетскастудија, књигаФлорансДипоннаћићеши-

рок круг читалаца међу театролозима, позоришним практичарима, студентимаопштекњижевностии студентима класичних језика и књижевности,алиимеђуобичним читаоцима који би у њој могли пронаћи разлоге занимању за позориштепаинадудасеуњемунеће досађивати” - написао је издавачунајавииздања.

Прва промоција ове ванредно вреднекњигеодржанајеуСтеријином позорју, у Новом Саду. На њој је преводитељка и театролошкиња Мирјана Миочиновић открила како јој је први сусрет са ФлорансДипонбиобашуСтеријиномпозорју,крозчасопис„Сцена“ у ком је Катарина Ћирић Петровић превела њен текст о Аристотеловом (не)схватању суштине античкогпозоришта. - Ова књига је јерес, подстицај заотпор,заново,каквогоддаје!– узбуђена је била Мирјана Миочиновић,објаснившидакадсеФлорансДипонусредсредиланаАристотела, на њега се усредсредила каонадогмукојајејакоодредила

европску породичну традицију, утврдивши доминацију текста на уштрбпучкогелемента. МирјанаМиочиновићсесложила са тезом Флоранс Дипон да се због тога гледаоци у позоришту досађају, истакавши да ј управо збогтогаипревелањенукњигу– затоштосеисамадосађује:-Нема оногтеатарскогеланакојиузбуђује,јерјекомедијадисквалификована, стидимо се смешног, стидимосесмеха! Уредник едиције „Арс” издавачкекуће„Клио”,уоквиру које је објављена књига ФлорансДипон,НебојшаБрадић, сложио се са тезом да је у књизи„Аристотелиливампир западне цивилизације” реч о превратничком учењу. Њен путје,нашалиосеБрадић,поплочанлешевима: -Свеоноочемусмоучили сада долази под знак питања. КњигаФлорансДипонјеидословнасахранамноштвааутора и теоретичара који су нам били научни узори. Веома је узбудљива,ачакјеинелагодно суочити се са њом. Најбоље штосвенаписанонијесамодоментеорије,негоиживаствар самногозанимљиихприча. Накрају,Брадићјеостварење француске ауторке назвао креативнимдоприносомсхватањупозоришта. Флоранс Дипон је класичар по образовању и признати стручњак за римску књижевност. Професорка је на универзитету „Париз 7”. Ауторка је десетак књига, од којих је „Homere et Dallas: introduction a une critique anthropologique“ изазвалавеликусензацијупо изласку из штампе. У њој Флоранс Дипон упоређује Хомерово дело са телевизијском серијом „Далас”,ауспехримскогпозоришта са савременом популарном културом.Својапровокативнаистраживања наставила је у књизи „L‘Invention de la litterature” укојој је реч о занемарљивој улози читањауантици. Игор Бурић


24

svet

utorak3.januar2012.

Danska {est meseci na ~elu EU

UKRATKO Novi Ustav Ma|arske BUDIMPE[TA: Protestni skup ma|arske opozicije zbog stupawa na snagu novog Ustava, koji je trebalo da bude odr`an ispred zgrade Opere u Budimpe{ti, zabrawen je, a policija je blokirala ~itavu zonu oko te zgrade, javila je italijanska agencija Ansa. Ustav Ma|arske, koji je u nedequ stupio na snagu, opozicione partije smatraju nedemokratskim, pa su najavile demonstarcije ispred zgrade Opere, u isto vreme kada vlast u woj ve~eras bude sve~ano obele`avala po~etak primene novog ustava. Novi ma|arski ustav nai{ao na neodobravawe i u zemqi i {irom sveta, a kriti~ari upozoravaju da je u Ma|arskoj pod premijerom Viktorom Orbanom, mo`da nepopravqivo, do{lo do naglog uru{avawa demokratije. Prema novom ustavu, zemqa se vi{e ne}e zvati Republika Ma|arska, ve} samo Ma|arska. U tekstu ustava izri~ito se spomiwe Bog, a brak se defini{e kao zajednica izme|u mu{karca i `ene i propisuje se da `ivot po~iwe za~e}em. Kriti~ari isti~u da novi ustav ograni~ava ovla{}ewa suda, ugro`ava medijski pluralizam i ukida nezavisnost sudstva, a da }e kontroverzni zakoni ograni~iti nezavisnost centralne banke, na svakim budu}im izborima prednost dati Orbanovoj stranci Fides i vezati ruke budu}im vladama. (Tanjug)

dnevnik

BRISEL: Danska je na {est meseci preuzela kormilo Evropske unije, a trudi}e se da tokom tog perioda izgradi finansijski odgovorniju, dinami~niju, zeleniju i bezbedniju Evropu, u kojoj }e proces pro{irewa biti nastavqen dodeqivawem statusa kandidata Srbiji u martu, najavili su u Briselu weni zvani~nici. Danski ministar za evropska pitawa Nikolaj Vamen izjavio je na prezentaciji danskog predsedavawa, uprili~enoj po~etkom decembra, da se nada da }e se proces pro{irewa nastaviti dodeqivawem statusa kandidata Srbiji u martu, kao i odre|ivawem datuma pregovora o pridru`ivawu Crnoj Gori.

Glavni ciqevi predsedavawa Danske EU }e biti da Evropa postane odgovorna, dinami~na, zelena i bezbedna, ali po{to je ekonomska kriza u EU daleko od razre{ewa, ~ini se da }e podsticawe privrednog rasta ostati na vrhu liste vlade u Kopenhagenu. „Naporno }emo raditi na ispuwavawu ovih ciqeva i o~ekujemo konkretne rezultate”, izjavio je Vamen. Kako se navodi u izve{tajima iz Kopenhagena, Danska koja nije prihvatila evro, preuze}e predsedni{tvo EU u vreme kada zajedni~ka valuta visi o koncu. Danska ambasadorka u Beogradu Mete Kjuel Nilsen rekla je pre nekoliko dana da je Srbija ostvarila impresivne

rezultate na putu ka EU i u martu bi mogla da dobije status kandidata, ali ne treba da ~eka posledwi trenutak za ispuwavawe uslova. Ambasadorka je objasnila da Srbija, da bi postala kandidat, mora da ostvari napredak u sprovo|ewu dosad dogovorenih obaveza, a to su, podsetila je, po{tovawe sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima, saradwa sa Euleksom i Kforom i pronala`ewe re{ewa za inkluzivnu regionalnu saradwu.Nilsenova je odbacila navode da se od Srbije tra`i da prizna nezavisnost Kosova kako bi dobila kandidaturu. Dobri me|ususedski odnosi su od izuzetne va`nosti za EU”, kazala je ona. (Tanjug)

Irska preuzela predsedavawe OEBS-om BE^: Irska je od 1. januara preuzela jednogodi{we predsedavawe Organizacijom za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), tokom kojeg, kako je najavio zamenik premijera Imon Gilmor, namerava da radi na re{avawu zamrznutih konflikata, promociji slobode Interneta i ja~awu saradwe me|u zemqama ~lanicama. „Svet se suo~ava s nevi|enim bezbednosnim izazovima i multilateralna saradwa koju je u~inio mogu}im OEBS, potrebnija je sada nego ikada. Irska je opredeqena da podr`i vrednosti OEBS-a i promovi{e mir, bezbednost i po{tovawe qudskih prava, kao i vladavinu prava u evroatlanstkom i evroazijskom regionu”,istakao je Gilmor. On je u saop{tewu povodom

SPEKTAKULARNIVATROMETIZAISPRA]AJSTAREIDO^EKNOVEGODINE

RUSIJA

Ima razloga i za optimizam

Prvog dana 79 mrtvih

Iran tesirao rakete TEHERAN: Iran je ju~e probno ispalio dve rakete u blizinu ulaza u Zaliv nagla{avaju}i time svoju pretwu da }e zatvoriti vitalni pomorski put nafte kroz tesnac Hormuz ukolilo zapad uvede nove ekonomske sankcije i zabrani kupovinu iranske nafte. Iranska vojska je lansirala dve rakete posledweg dana ratnih ve`bi u vodama isto~no od tesnaca Hormuz, saop{tio je zamenik komandanta mornarice komodor Mahmud Musavi, ~ije re~i su preneli iraski dr`avni mediji. On je najavio da }e tokom dana biti isprobana jo{ jedna raketa. Domet raketa ispaqenih ju~e iznosi 200 kilometara, ~ime Iran pokazuje da mo`e da pogodi Izrael i ameri~ke vojne baze u regionu, javile su agencije. U nedequ je tokom ve`bi tako|e izvedeno probno ga|awe raketom zemqa-vazduh, rekao je Musavi. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave koje u Zalivu dr`e Petu flotu upozorile su da ne}e dozvoliti zatvarawe tesnaca Hormuz. Na polovini desetodnevnih iranskih vojnih ve`bi SAD su poslale svoj nosa~ aviona U[ Xon C. Stenis kroz tesnac, a Pentagon je to nazvao „rutinskim” prolazom. (Tanjug)

LONDON, PARIZ, WUJORK, ABUYA: Milioni qudi {irom sveta do~ekali su Novu godinu, uz spektakularne vatromete na gradskim trgovima. Stanovnici ostrva Samoa prvi na svetu su u{li u Novu godinu, jer je ta pacifi~ka ostrvska dr`ava promenila vremensku zonu tako {to je iz posledwe pre{la u prvu zonu. Me|u prvima na svetu Novu godinu do~ekali su i Australijanci koji su se tradicionalno okupili u Sidneju gde je organizovan 12-minutni vatromet koji je posmatralo vi{e od milion i po qudi. Hiqade Moskovqana tradicionalno je do~ekalo po~etak nove godine na Crvenom trgu uz muziku, vatromet i {ampawac, a mnogi od wih su u 2012. u{li na klizaqkama, jer je na najve}em trgu u ruskoj prestonici pre mesec dana postavqeno ogromno klizali{te.U Berlinu se vi{e stotina hiqada qudi okupilo kod Brandenbur{ke kapije na xinovskoj `urci uz velepni vatromet i nastup niza poznatih rok grupa. U Londonu je mesto okupqawa za oko 250.000 qudi bilo ispred Big Bena, a vatromet je obasjavao nebo nad britanskom prestonicom. I u Madridu je vi{e desetina hiqada mladih do~ekalo Novu godinu na

ulicama i na `urkama koje je gradska ve}nica organizovala u najve}im gradskim sportskim halama. U Parizu qudi okupqeni na Jelisejskim poqima otvorili su u pono} fla{e {ampawaca, dok se u Rimu na novogodi{wem koncertu okupilo oko 300.000 qudi.U Amsterdamu okupqeni su do~ekali

stranih turista.Na ukupno 13 lokacija u centru grada i na Prateru, du` takozvane „22. Novogodi{we trase”, bile su postavqene bine na kojima su se smewivali muzi~ari raznih `anrova - od disko muzike, preko narodne, klasike do operete. Tri sata posle pono}i po sredweevropskomvremenu Nova godina

RatnicineslaveNovugodinu Dok se svet radovao novim {ansama i novom po~etku, u Nigeriji koja ima dosta nafte da ne strepi od svetske krize, ratovalo se i za novogodi{nji praznik.U ju~era{wim sukobima izme|u dve susedne zajednice u jugoisto~noj nigerijskoj dr`avi Eboni poginulo je najmawe 50 qudi, saop{tio je portparol vlade. Predsednik Nigerije Gudlak Xonatan proglasio je ju~e vanredno stawe u severnom delu zemqe, zbog sukoba koje su izazvali islamisti, i najavio da }e u tim oblastima zatvoriti sve grani~ne prelaze sa susednim zemqama. Novo nasiqe u Nigeriji usledilo je nakon niza napada izvedenih u vreme Bo`i}a, koje je, kako se smatra, izvela islamisti~ka sekta Boko Haram, i u kojima je ubijeno najmawe 49 qudi. Novu godinu posmatraju}i „poqubac” izme|u dve ogromne lutke koje su predstavqale holandsku devoj~icu i de~aka, koji su prilazili jedno ka drugome uz odbrojavawe posledwih sekundi stare godine. U centru Be~a, uz vatromet i zvuke valcera, novu 2012. godinu do~ekalo je ~ak 800.000 Be~lija i

je do~ekana i na ameri~kom kontinentu. Milion qudi okupilo se na Tajms skveru u Wujorku da bi ispratili staru godinu. Tradicionalnu kristalnu kuglu podigla je peva~ica Lejdi Gaga, da bi odmah krenulo odborojavawe do nove godine ~iji je po~etak ozna~ilo raspr{ivawe vi{e od 2.500 troglastih kristala ku-

preuzimawa predsedavawa OEBSom, najavio da }e nastaviti da radi na osnovu rezultata koje je postigla Litvanija tokom pro{logodi{weg predsedavawa OEBS-om, i odlukama donetim na ministarskom samitu u decembru u Vilwusu, posebno u oblasti prevencije konflikata.Sloboda izra`avawa i sloboda medija u digitalnom dobu bi}e jedan od kqu~nih prioriteta irskog predsedavawa OEBS-om, najavio je on. „Potencijal Interneta za informisawe qudi je jasniji nego ikada. Tako|e, je, na`alost, jasno da raste pretwa po slobodu elektronskog izra`avawa”, ocenio je Gilmor, dodaju}i da je Irska opredeqena da o~uva qudska i osnovna prava u digitalnoj eri. (Tanjug)

gle postavqene na Tajms skveru. Oko dva miliona qudi do~ekalo je Novu godinu uz vatromet na pla`i Kopakabana u Rio de @aneiru, u Brazilu, a isto toliko qudi proslavqalo je dolazak 2012. na glavnoj aveniji Sao Paula, najve}eg grada Ju`ne Amerike. Iako je atmosfera u svetu sumorna, naro~ito zbog finansijske krize, statisti~ki podaci, kada je re~ o privredi, terorizmu i kriminalu pokazuju da jo{ ima razloga za slavqe i optimizam, pi{e britanski „Obzerver”. „Privreda Evrope deluje staro i slaba{no u pore|ewu sa sna`nim, mladim tigrovima iz Azije. Terorizam uteruje strah u kosti svima kod ku}e, ratu u Avganistanu nema kraja, a protesti u Siriji se gu{e nasilno. Ekolo{ko stawe planete se, u najboqem slu~aju, mo`e opisati kao krhko. Kako bi iko, u takvim okolnostima, mogao da veruje u boqe sutra?”, pi{e list. „Ipak, kvalitet `ivota drasti~no se poboq{ao posledwih decenija u Britaniji, Evropi i svetu. Pretwe odr`ivosti tog razvoja nisu nedoku~ive, ve} se s wima mo`e iza|i na kraj. Za{to onda ne biti optimista?”, poru~uje britanski list. (Tanjug)

MOSKVA: Prvog dana nove godine u 641 po`aru {irom Rusije `ivot je izgubilo 79 osoba, dok je 213 qudi povre|eno, saop{tilo je ju~e Ministarstvo za vanredne situacije.Prona|ena su tela 79 mrtvih, 213 qudi je povre|eno, dok su vatrogasci spasili 134 osobe. To je mawe u odnosu na 1. januar pro{le godine kada je smrtno stradalo 95 osoba”, naveo je portparol Ministarstva, a prenosi Itar tass. Naj~e{}i razlozi koji doprinose izbijawu po`ara su pijanstvo i mawak bezbednosne kulture, ocenili su u Ministarstvu, i apelovali na gra|ane da ne zaborave da sve}e, vatrometi, petarde i elektri~ne lampice mogu da izazovu po`are, kao i neuga{ene cigarete. U Rusiji velika ve}ina firmi i preduze}a ne}e raditi do 10 januara.. Ne}e se {tampati ~ak ni novine. (Tanjug)

Kim Yong Un: Bez promena PJONGJANG: Severna Koreja do~ekuje Novu godinu porukom da }e vojska, vladaju}a partija i narod biti „qudski {tit koji }e do smrti” braniti sina i naslednika preminulog lidera Kim Xong Ila. U novogodi{woj poruci koju prenosi dr`avna agencija KCNA ka`e se da }e Severna Koreja sve u~initi da se postigne napredak. Kim Xong Il je preminuo 17. decembra a wegov sin Kim Xong Un u ~etvrtak je progla{en vrhovnim vo|om zemqe tokom ceremonija organizovanih u ~ast wegovog oca, a titulu vrhovnog komandanta dobio je ju~e na sastanku Politi~kog biroa Centralnog komiteta Radni~ke partije Severne Koreje. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun zapo~eo je ju~e drugi petogodi{wi mandat na ~elu svetske organizacije, sa izra`enom namerom da pomogne arapskim zemqama da odr`e kretawe ka demokratiji. Frustracije zbog rastu}eg jaza izme|u bogatih i siroma{nih na koje ukazuju u~esnici pokreta „Okupiraj” u SAD je drugi va`an problem dana{weg sveta, smatra Ban Ki-mun.

ALI ABDULAH SALEH Odlaze}i predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh namerava da ostane u zemqi i po{to napusti vlast pod pritiskom demonstranata koji ve} 10 meseci tra`e wegovu smenu, saop{tio je ju~e visoki zvani~nik vladaju}e jemenske partije. Saleh, koji je vladao 33 godine, ranije je saop{tio da }e otputovati u SAD kako bi, navodno, smawio tenzije u zemqi.

NATALI TARDIVEL Provalnici su tokom novogodi{we no}i opqa~kali ku}u francuske filmske zvezde @ana Pola Belmonda u Parizu, saop{tila je ju~e policija. U stanu se nalazila Belmondova biv{a `ena Natali Tardivel koja je, tako|e, opqa~kana. Izvor blizak istrazi je naveo da je ukraden nakit.Alarm se oglasio tek po{to su pqa~ka{i pobegli sa plenom.

Minula2011.najtoplija uposledwih150godina PARIZ: Godina 2011. bila je najtoplija godina u Francuskoj od po~etka 20. veka, sa prose~nim temperaturama od 13,6 stepeni, {to je za 1,5 odsto vi{e u odnosu na normalne temperaturne vrednosti, prema podacima francuske meteorolo{ke slu`be „Meteo Frans”. Godina 2011. }e i u anale meteorologije u Belgiji u}i kao najtoplija godina od 1833, kada su izvr{ena prva meteorolo{ka merewa, prenosi „Libr Bel`ik”. Izuzev jula, svaki mesec je bio topliji u odnosu na standardne vrednosti, a prole}e je bilo sun~anije nego ikad. Gotovo bi se moglo re}i da smo u prole}e imali leto, na leto smo imali jesen, a na jesen prole}e, objasnio je belgijski meteorolog David Dehenouv.On, tako|e, isti~e da su tri najtoplije godine u Belgiji zabele`ene u pet posledwih godina, a to su 2006, 2007. i 2011. Kako prenosi al`irski ekonomski nedeqnik

„LCE”, temperature koje su zabele`ene u posledwih 10 godina su znatno iznad proseka, a na krajwem severu na{e planete su bile toliko visoke da arkti~ki led nikada nije bio tawi. Taj rezultat je utoliko zna~ajniji {to je godina 2011. do maja meseca bila pod veoma velikim uticajem klimatskog fenomena poznatog kao „La Niwa”, koji se u redovnim razmacima odvija na Pacifiku i koji je poznat po svom efektu hla|ewa.

Ovogodi{wa „La Niwa” bila je jedna od najja~ih u posledwih 60 godina. Ovaj fenomen je odgovoran za neke ekstremne meteorolo{ke epizode tokom godine - su{a u isto~noj Africi i na jugu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, poplave u Africi i u ju`noj Aziji, kao i u isto~noj Australiji. Svetska meteorolo{ka organizacija insistira na tome da je 2011. godina najtoplija od svih godina u kojima je zabele`ena umerena i sna`na „La Niwa” (1989, 2000, 2008), podse}aju}i da je 13 najtoplijih godina registrovano me|u posledwih 15 – posle 1997. godine. „Na{i nau~ni podaci su ~vrsti i nepobitno dokazuju da se svet zagreva i da su uzrok porasta temperatura qudske aktivnosti”, obja{wava Mi{el @aro, generalni sekretar Svetske meteorolo{ke organizacije, dodaju}i da je koncentracija {tetnih gasova u atmosferi sve ve}a i bli`i se nivoima koji odgovaraju porastu temperatura od 2,0 do 2,4 Celzijusova stepena, iako su se zemqe obavezale da }e u~initi sve kako temperature ne bi pre{le drugi podeqak Celzijusove skale. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

utorak3.januar2012.

NOVAVLADAHRVATSKEONASLE\ENIMPROBLEMIMA

Pusi}:Hrvatska}epovu}i tu`buprotivSrbije ZAG REB: No vi pre mi jer Hrvtske Zoran Milanovi} je u novogodi{noj ~estitki naglasio da je novi kabinet duboko svestan da }e odluke u 2012. go-

dini umnogome odrediti hrvatsku budu}nost. To je golema odgovornost, naglasio je Milanovi}. - Uz jasnu viziju i odlu~nost u sprovo|ewu dobrih i odgo-

vornih odluka zajedni~ki mo`emo posti}i ciq, a to je - boqi `ivot za sve na{e gra|anke i gra|ane. Premijer je pozvao na saradwu sve koji imaju do-

bre ideje, a `ele da doprinose za jed ni~ kom bo qit ku i na pretku. [efica hrvatske diplomatije Vsna Pusi} je bila mnogo konkretnija. Ona je u izjavi “Jutar-

SAOP[TEWEEVROPSKEUNIJE

Trgovinskiuslovi zaZapadniBalkan BRISEL: Evropska unija je donela odluku o produ`ewu trgovinskih preferencijala za zemqe Zapadnog Balkana. Produ`ewe izvanrednih autonomnih trgovinskih preferencijala va`i do kraja 2015, navedeno je u saop{tewu EU. Privrede zemaqa zapadnog Balkana time }e nastaviti da koriste prednosti, koje su uspostavqene 1. januara 2011. i neograni~eni bescarinski pristup tr`i{tima EU za gotovo sve proizvode poreklom iz ovih dr`ava i teritorija, isti~e se u saop{tewu. (Tanjug)

Novatr`i{tarada zaBugareiRumune SOFIJA: Nema~ka i Italija otvorile su od po~etka ove godine svoja tr`i{ta rada za Bugare i Rumune, saop{teno je u Sofiji. Nema~ka je od 1. januara omogu}ila Bugarima i Rumunima da rade u oblasti poqoprivrede do {est meseci bez ikakvih dozvola, a do sada je ta mogu}nost bila ograni~ena do 55 dana. U ostalim sektorima Bugari i Rumuni }e mo}i da rade uz specijalnu dozolu, koja }e biti neophodna sve do isticawa prelaznog perioda za gra|ane iz Bugarske i Rumunije koji isti~e tokom 2014. godine. Bugarsko Ministarstvo rada i socijalne politike saop{ti-

lo je da je dobilo pismo iz Rima sa obave{tewem da Italija otvara tr`iste rada za Rumune i Bugare. Bugarski premijer Bojko Borisov zahvalio je italijanskom kolegi Mariju Montiju, naglasiv{i da ‘’bugarska vlada podr`ava odgovornu poziciju Italije u ja~awu evropske integracije putem otvarawa tr`i{ta rada’’. Velika Britanija, Irska i Holandija potvrdile su da wihova tr`i{ta rada ostaju zatvo re na za bu gar ske rad ni ke.Bugarska i Rumunija postale su ~lanice Evropske unije 1. januara 2007. godine. (Tanjug)

SLOVENIJA

ZoranuJankovi}u pretesmr}u QUBQANA: Slovena~ka policija odlu~ila je da uvede posebne mere kako bi za{titila gradona~elnika Qubqane i najverovatnije novog slovena~kog premijera Zorana Jankovi}a, po{to je wegova porodica primila nekoliko pretwi smr}u, objavio je slovena~ki list „Dnevnik”. Policija nije iznela detaqe na koji na~in }e {tititi Jankovi}a, ali }e, kako „Dnevnik” prenosi, pratiti wegovo kretawe tokom novogodi{wih praznika. Jankovi} nije jedina politi~ka li~nost koja je primila pretwe smr}u po{to je Slovena~ka demokratska stranka Janeza Jan{e postavila na svom sajtu pogrdne komentare da je on pobedio na izborima zahvaquju}i glasovima neslovena~ke zajednice, koja je bila „primorana da glasa za wega”, prenela je agencija STA. Pretwe upu}ene Jankovi}u „Dnevnik” povezuje s negativnom kampawom koja je protiv wega vo|ena pre i posle izbora,

wem listu” kazala da }e Hrvatska povu}i tu`bu za genocid protiv Srbije, jer se wome podsti~u „niske strasti, {to nije moralno prema narodu”. „Kada je re~ o tu`bama, postoje dve mogu}nosti. Jedna je re{avawe problema kao {to su nestala lica, opqa~kana imovina i procesuirawe ratnih zlo~ina. Druga je da se na du`e vreme u regionu odr`ava sukob niskog intenziteta”, rekla je Pusi}eva u intervjuu za „Jutarwi list”. Pusi}eva je dodala i da je takav izbor „ne samo neodgovoran prema gra|anima obe dr`ave, ve} i nemoralan”. „Dr`a}emo se toga da smo dobili poverewe gra|ana na izborima, ne da bismo zavaravali qude, ve} da re{avamo wihove probleme i olak{amo im `ivot”, naglasila je Pusi}eva. (Tanjug)

DAN@ALOSTIUMAKEDONIJI

UmroKiroGligorov SKOPQE:U 94. godini u Skopqu je, u svom domu, pro{le no}i umro Kiro Gligorov, nekada{wi ~lan Predsedni{tva SFRJ i prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije. Gligorov je bio jedan od vode}ih makedonskih politi~ara u vreme socijalisti~ke Jugoslavije, ali i nakon wenog raspada i osamostaqewa Makedonije. Gligorov je sredinom devedesetih pre`iveo atentat. Rawen je u atentatu izvr{enom ispred hotela „Bristol“ u Skopqu 3. oktobra 1995. i uspe{no se oporavio. Ro|en je 3. maja 1917. godine u [tipu. Gimnaziju je zavr{io u Skopqu, a 1939. i Pravni fakultet na Univerzitetu u Beogradu. U me|uratnom periodu bio je bankarski ~inovnik, potom se bavio advokaturom. Bio je u~esnik partizanskog pokreta od 1941. godine, kao i ve}nik

AVNOJ-a i ~lan Prezidijuma privremene Narodne skup{tine Jugoslavije. U vreme Jugoslavije, obavqao je niz najvi{ih funkcija na federalnom nivou, kao i u Savezu komunista Jugoslavije izme|u ostalog bio je potpredsednik vlade (SIV-a), ~lan Predsedni{tva SFRJ, ~lan Centralnog komiteta SKJ, a vi{e puta je biran za poslani-

INTERVJUMINISTRAODBRANEAUSTRIJEBE^KOM„STANDARDU”

Nema~kapogre{ila okostatusaSrbije BE^: Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ smatra da je pogre{no {to Srbija u decembru nije dobila status kandidata za ~lanstvo EU i ocewuje da Nema~ka lo{e procewuje situaciju. „Nisam zadovoqan evropskim stavom u vezi Srbije iz bezbednosno-politi~kih razloga, jer pitawe dodele statusa kandidata Srbiji prevazilazi samo Srbiju i ti~e se u {irem smislu i na{ih vojnika na Kosovu. Upozorio bih EU da Srbiji ne zatvori vrata jer bi to oja~alo one snage u Srbiji, koje ne idu u pravcu Evrope, i to bi ugrozilo stabilnost u regionu, i nacionalisti~ke snage bi sputavale aktuelnu vladu. To bi bio fatalan signal za ceo zapadni Balkan”, naglasio je Darabo{ u intervjuu be~kom dnevniku „Standard”. On je rekao, upitan da li je poku{ao pre Samita u decembru da uti~e na odluku u vezi Srbije, da je hvalio stav {ef austrijske diplomatije Mihaela [pindelegera koji se zalagao za odlagawe odluke o statusu kandidata za dva do tri meseca, ali da su Nemci po{li sasvim drugim smerom. „Ne `elim da napadam Nema~ku, ali veto na Samitu u vezi statusa kandidata je do{ao iz Nema~ke. Mislim da Nemci pogre{no procewuju situaciju. Srpska vlada je zainteresovana za re{ewe, ali je wen uticaj ograni~en. Postoje o~igledni napori da se nestabilnost, koja je nastala na Kosovu, svali na vladu u Beogradu”, istakao je Darabo{. On je, u vezi zahteva nema~ke kancelarke Angele Merkel, koje je iznela tokom posete Beogradu, u vezi ukidawa paralelnih struktura, ocenio da je „letva” za srpsku vladu bila veoma visoka. Darabo{ je naglasio da vidi „po{tene napore srpske vlade za re{ewe pitawa na severu Kosova”, koji bi bili takvi, kako je dodao, „da bi srpska strana priznala nezavisno Kosovo”. „Prema Srbima sa severa Kosova se vlada jasno izjasnila. Ne

mo`e biti da se srpskoj vladi iz toga plete om~a zato {to Srbi na Kosovu nisu ispunili uslove”, poru~io je austrijski ministar iz redova Socijaldemokatske partije

NorbertDarabo{

(SPO). Darabo{ je ocenio da je re{ewe spre~eno od strane Srba na Kosovu, koji se, uz izuzetak jednog

lan signal ako se ne bi Srbiji dao status kandidata, i Nema~ka ostala na svojoj poziciji. Srbija je ispunila svoje bezbednosno-politi~ke zadatke, i sada se mora Srbija tretirati sli~no kao Hrvatska”, rekao je Darabo{ koji je, ina~e, pripadnik gradi{}ansko-hrvatske mawine. On je izrazio nadu da ne postoje drugi motivi u evropskim vladama, kao {to su pitawa mawina, dodaju}i da EU ne mo`e da priu{ti da se Srbiji ne da status kandidata. „Ne radi se o me{awu u unutra{we stvari Srbije, ali moramo oja~ati demokratski razvoj, koji jo{ nije okon~an”, poru~io je Darabo{. Upitan da li je druga~ija politika mogla spre~iti nasiqe tokom leta i na jesen na severu Kosova usled kojeg su povre|eni i vojnici iz Austrije on je odgovorio da to nije bilo mogu}e, i da je nasiqe bilo „rukovo|eno” od strane nacionalisti~kih snaga. „Bilo je i pla}enika iz Srbije. Radi se pre svega i o interesima {vercera srpske i albanske strane”, uveren je austrijski ministar. On je podsetio da je Austrija priznala nezavisnost Kosova i

Kandidaturapreizbora Upitan da li veruje da }e Srbija na slede}em Samitu EU u martu dobiti status kandidata Darabo{ je odgovorio da je, iako to nije tako popularno, za bezbednosno-politi~ku stabilnost bitno da Srbija dobije status kandidata i to pre izbora.

gradona~elnika, ne pridr`avaju dobronamernih saveta vlade iz Beograda. Prema wegovim re~ima mirovni proces na zapadnom Balkanu je ugro`en ako nacionalisti~ke snage na slede}im parlamentarnim izborima na prole}e pobede, jer bi onda Srbi na severu Kosova dobili signal da mogu raditi {ta `ele. „U Srbiji je ve}ina za pristupawe EU, i jednoj ve}ini je to va`nije od pitawa Kosova. Bio bi fata-

da kosovska vlada ima vlast nad granicama, te da „carinska pitawa” moraju da se reguli{u iz Pri{tine. „Srpska vlada je u~inila sve {to je mogla. Vi{e nije mogu}e i kazniti je zbog toga {to ula`e napore, ali vi{e nema mo} nad zahtevima Srba na severu Kosova, nije fer. Austrijanci, koji su povre|eni, ina~e `ele ponovo da se vrate na Kosovo”, zakqu~io je Darabo{. (Tanjug)

JAVNAPOTRO[WABiHNAPO^ETKU2012.

Vlastnamernonesankcioni{e rasipawe a u kojoj su ga anonimni pojedinci prikazivali kao politi~ara - tajkuna za koga su glasali „novi” slovena~ki dr`avqani iz nekada{wih jugoslavenskih republika. (Tanjug)

SARAJEVO: Centar za zastupawe gra|anskih interesa (CPI), nevladina organizacija u Bosni i Hercegovini, na osnovu potro{we pokazane na stratu nove godine, ocenio je da }e javna potro{wa na svim nivoima u BiH u ovoj godini biti ne{to ve}a od pro{logodi{we. Broja~ buxetske potro{we instaliran u Sarajevu, ta~no u pono} 31. decembra do{ao je do broj-

25

ke od 8.672.400.000 konvertibilnih maraka (KM) potro{enih buxetskih sredstava u 2011. godini, saop{tio je CPI. Broja~ je u pono} resetovan da po~ne sa brojawem potro{we u novoj godini i ona je u sekundi sko~ila sa 275 KM u 2011. godini na 282 KM u 2012. godini. „Sad je ve} potpuno jasno da vlast namerno ne donosi normative javne potro{we i ne propisuje sankcije

za one koji rasipaju i zloupotrebqavaju novac koji su im poverili gra|ani BiH”, smatraju u CPI-u. Osim broja~a buxetske potro{we u Sarajevu, gra|anima je na raspolagawu i onlajn broja~ potro{we na intrenet stranici CPI posredstvom koje se mogu redovno informisati o protoku novca blagajne BiH. (Tanjug)

ka Savezne skup{tine. Od 1974. do 1978. godine bio je predsednik Skup{tine SFRJ. Bio je profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog Univerziteta i objavio je niz nau~nih i stru~nih radova iz oblasti ekonomije, ali i politi~ke publicistike. Za predsednika Republike Makedonije izabran je 27. januara 1991. godine. Na predsedni~kim izborima 16. oktobra 1994. Kiro Gligorov je ponovo izabran za predsednika sa petogodi{wim mandatom. Na funkciji predsednika Makedonije nalazio se do 1999. Na po~etku raspada Jugoslavije, pozvao je makedonske vojnike da se povuku iz JNA, a potom sa generalom Blagojem Axi}em dogovorio mirno povla~ewe jedinica JNA iz Makedonije. Kako je saop{teno iz wegovog kabineta, Gligorov }e biti sahrawen u utorak na gradskom grobqu u Skopqu, u krug porodice. (Tanjug)

MARIBOR

Prestonica kulture2012. MAR IB OR: Portugalski grad Gimarais i slovena~ki Maribor izabrani su za evropske prestonice kulture 2012, tokom koje }e svojim razli~itim programima ukazivati na kulturno bogatstvo i raznolikost Evrope, ali i wenu zajedni~ku istoriju i vrednosti. Evropska prestonica kulture je grad koji Evropska unija odredi da tokom jedne godine organizuje seriju kulturnih doga|aja sa sna`nom evropskom dimenzijom. Ideja o evropskoj prestonici kulture za`ivela je 1985. godine sa ciqem da se Evropqani okupe i poka`u bogatstvo i raznolikost evropske kulture, ali i wihovu zajedni~ku istoriju i vrednosti. Maribor }e 2012. godine raditi pod sloganom „^ista energija” koji je zasnovan na ideji da je kultura kreativna energija i generator razvoja i dru{tvenog anga`ovawa.Maribor i okolni partnerski gradovi u isto~noj Sloveniji planiraju da koriste otvorene prostore kao glavne ta~ke kreativnosti i uspostavqawa veza. Ceo mariborski program „Evropske prestonice kulture” zasnovan je na razvoju i u~ewu i inkluziji svih dru{tvenih i etni~kih grupa sa posebnim naglaskom na deci, starima i najugro`enijoj populaciji. Akcenat }e biti stavqen na savremeno stvarala{tvo, ali i wegovo pore|ewe sa istorijskim umetni~kim pokretima poput avangarde, socrealizma ili modernizma. Ciq je razmotriti pitawe identiteta u savremenom svetu visokih tehnologija, a tema virtuelnog nasuprot realnom svetu bi}e polazna osnova za raspravu o vezama umetnosti, kulture, nauke, energije i ekonomije. Evropska prestonica kulture je grad koji Evropska unija odredi da tokom jedne godine organizuje seriju kulturnih doga|aja sa sna`nom evropskom dimenzijom. Pripreme za titulu evropske prestonice kulture ~esto poslu`e kao zna~ajna kulturna, dru{tvena i ekonomska prilika gradu i poma`u u wegovoj urbanoj regeneraciji, izmeni imixa i poboq{awu profila na me|unarodnom nivou. Atina je bila prva evropska prestonica kulture. Beograd `eli da titulu prestonice kulture dobije 2020. godine. Va`e}i konceprt EU traje do 2019. godine, ali je Beograd ponudio 10-godi{wi koncept koji, prema re~ima zaposlenih na projektu, pokazuje {ta posle 2019. (Tanjug)


utorak3.januar2012.

GLOBUS

c m y

26

dnevnik

Идеш ли у пљачку – закључај телефон Д

В

Да вам одрепујем нешто о Исусу...

икаризДевонапостаоИнтернетхитнаконштојеодреповаопричуоИсусовом рођењу Пречасни Гевин Тајт (40) снимиојесебедокрепујестиховеиз јевенђељапоЛуки.Видеосезове „Битбокспричаорођењу”,авикарсеуњемупојављујекаонаратор,пастирианђео. Тајт је пре него што је постао викар, био професионални бит-

војица лопова ухапшена поштојеједанодњихслучајно позваополицију. Два младића опљачкала су продавницу „Таргет” у Медисону у Висконсину,иоднелинеколикодесетинадисковаса музикомиигрицама. Један од њих држао је мобилни телефонуџепу,итокомкомешања и бекства телефон је случајно „сам”окренуобројхитнеслужбе. Оператерјеодслушаодеоразговораукојемсуонибуквалнопрепричали шта су урадили, позив пребациополицији,пасупозорници скоро читав сат слушали како лоповипричајуопромениаутомобила,броједисковеидоговарајусе где ће их продати. Када су стигли додругепродавницедискова,тамо ихјечекалаполиција. Обојицасуухапшенииоптуженизапљачку.

Облачно с јабукама

Б

ританска улица засута јабукама које су падале „са неба”. Необични инцидент догодио сеуКерслијууКовентрију,где је већ данима дувао јак ветар. Уместо очекиване кише, улицу су засуле јабуке, на опште запрепашћењепролазника. „Јабукесупочеледападају са неба, а саобраћај је стао,поштониконијемогао

боксер. Потом се заредио, али страст ка битбоксу није нестала облачењемсвештеничкеодоре. „Дружиосамсесареперима,алипризнајемдајеправа уметност преточити стих у ‘риму’”, рекао је Тајт. На идеју да одрепује нешто о Исусу дошао је читајући Библију. „Питао сам се да ли је могуће одреповати јеванђеље”.

да верује шта види. Пошто су биле зеленеитврде,ударалесупошофершајбнамакаокамење”,рекаојеједан возач. Чудну „метеоролошку” појаву истражилајеилокалнаполиција. „Јабуке су вероватно захваћене страховитим налетом ветра сличног торнадуизнекогвоћњакаилибаште, иполетелесунеколикостотинаметарапренегоштосупочеледападају”, саопштилајеполицијауКерслију.

Глупи родитељи Замислитедаиматепетгодинаидавамродитељизапоклондајуполасендвичаилук? АмеричкиводитељЏимиКимелзамолиојеродитељедасвојим клинцимадајулажнебожићнепоклоне,аондаснимајуњиховереакције. Наравно,упутствозаправљењевидеакојићекаснијебитиемитованиуњеговојемисијибилојесамодатипоклонибуду„страшно,страшноглупи”. Штамислитекакосуклинциреаговаликадасуодмоталиукраснипапиривиделипаковањејаја,дополапоједенсендвич,кромпир, „HeloKitty”мајицунамењенудечаку...?

Пиво с укусом правог злата

Деда мразе, убићу те!

Ч

Р

азмажена британска тинејџерка написалајеДедаМразупретњусмрћу! Родитељи Мекиде Остин (13) из Бедфорда мислили су да искористе шансу докњиховамезимицанепорастеизамолеједанапише„традиционално”писмо ДедаМразу,кажедалијебиладобрадевојчицаовегодинеинаведекојепоклонебиволеладапронађеподјелком. Девојчицајенавеладажелинајновији „блекбери”, „Конверс” патике, фирмираненаочарезаСунцеиодећуи новац. Такође, Деда Мраз би мораодајојобезбедиупознавањеса

есисуодлучилидаизреку„ПивојетечнозлатоЧешке”претвореустварност,пасупроизвели пиво које не само што има „укус злата” већсеуњемуиналазиплеменитиметалод24карата. Творацовогнеобичногпива,МарекПјетоњ,каже дагаправитакоштоусвакуфлашуод0,7литрастави и танку плочицу 24-каратног злата, а приликом пуњењафлашепивомплочицасераспаданаљуспице. Првусеријуод60флашапива„са укусомзлата”он рекламиракао„Инпивозаасполутнумањину”. Пивојеназвао„Фауст”јерасоциранаалхемичаре, атоимесадржиислова„Ау”,хемијскуознакузлата.

М

Спавај ми, медо...

ожедабудепоприлично стресноискуствокадау подруму своје куће затекнетемедведа(?!). Једно поподне било је веома узбудљивоуМадисонТрејлу,поготово једном мајстору за кабелску телевизију који је ушетао у подрумкућеданештопоправии тамо затекао огромног медведа којијеспавао. Локална ТВ станица снимила акцијупреношењауспаваногмедведаузаштитнакола,акакосе медведствориоуподрумукућеи овомделуЊуЏерсија,уопштеникоменијејасно. Амерички медији извештавају дајемедаодоко250кгуоченкаколутатимподручјемранијетог послеподнева.Изгледадасеумориоодшетњеиодлучиодамало предахне, а топли подрум му се учиниокаоодличноместозато.

Мајсторкојијезатекаоуспаваногмедубиојеприбраниодмах позваоветеринарскуслужбу.Међутим,успаванимедасеумеђу-

времену пробудио и одлучио да наставишетњу,алисугаветеринарипратилииубрзолоциралии садатражедомзањега.

тинејџерским сензацијама Џастином Бибером и ОстиномМахоном.Али,оноштојешокиралоњену макуТрејсибилајепропратнапорукаДедаМразу. „Аконедобијемнајмањедвеоднаведенихствари,убићуте,атвојеглупавеирвасећускуватиипослужитибескућницима”,написалајеМекида. Доказ да у неким породицама деца воде главну речјеичињеницадасуњениродитељиза„Дејли мејл”реклидаћесепотрудитидајојиспунесвежељесасписка. „Мекидаимасамо13година,алијевеомаупорна и својеглава. Боље би нам било да почнемо да ‘штиклирамо’ ствари са њеног списка”, рекли су Остинови.

Да ли бисте поновили овај трик

У

колико имате „лаптопова на бацање”,штодане... РичардВајзменје професор психологијекојиволидаизводи трикове, или како он то воли да каже, да „истражује срећу, перцепцију и обману”. Управоизтогразлога је на Јутјуб канал поставио видео у којем се игра са срећом, тачније чашомводеизнадлаптопа. Свештовамјепотребно је парче папира, чаша воде, много среће...или пара за поправку компјутера. Срећно.


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak3.januar2012.

POMEN

27

3. 1. 2008 - 3. 1. 2012.

Sa tugom obave{tavamo prijateqe i kom{ije da je u 79. godini preminula

Sava Risti}

Qubica Kosanovi}

^etiri tu`ne godine su pro{le od kada nisi sa nama, ali si ostao u na{im srcima, gde ve~no `ivi{.

Ispra}aj pokojnice je u sredu, 4. januara 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, i neka te An|eli ~uvaju.

Porodica Risti}.

O`alo{}eni: }erka Mileva, zet Herbert i unuka Tamara Fr端nd.

44583

Posledwi pozdrav seki

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44430

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797. 44101

PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Telefon 063/7719142, 061/617-22-19. 44208 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44309

44581

Dana, 1. 1. 2012. godine preminula je na{a mama, baka i prabaka

Smiqani Ro{uq

Qubica Do{en 1920 - 2012.

od tetka Mare Pani}, sestre Svetlane [e}erov, Dejana i Branke.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na gradskom grobqu, u Oxacima. O`alo{}eni: weni najmiliji. 44585

OG/1

Opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav prijateqici

Mire dobrog ~oveka i velikog prijateqa na{e porodice.

Borki Gvozdenac

S po{tovawem je se se}aju: Sini{a, Svetlana i Qubica.

od Qiqe Luka~ sa decom.

OG/2

44571

Dana, 31. 12. 2011. godine je preminula na{a draga i voqena sestra i tetka

Posledwi pozdrav

Borka Gvozdenac 1950 - 2011.

Isidoru Vuki}evi}u Bi}e{ sa mislima.

nama,

u

na{im

Sahrana }e se obaviti u utorak, 3. 1. 2012. godine, u ^urugu. Ispra}aj je iz kapele u 13 ~asova.

O`alo{}eni: bra}a Rajko, @ivko, Zdravko, @arko, Veqko i sestre Jela i Bosiqka sa porodicama.

Jasna, @u`ana i Bratislav.

OG/3

44570


28

^iTUQe l POMeni

utorak3.januar2012.

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Panta Nenadovi}

Nikoli Markovi}u

3. 1. 2005 - 3. 1. 2012.

Sahrana je u sredu, 4. januara 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Igor i Boris sa porodicama.

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava u svojim srcima.

Ru`ica Petrovi} Cica 1937 - 2011.

Tvoji najmiliji: Sowa, Aleksandar i Olgica.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

44575

44579

44584

Posledwi pozdrav dragoj

Preminula je u 61. godini na{a draga

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN 3. januara, na Alma{kom grobqu, u 11.30 ~asova, na{em dragom

TU@NO SE]AWE Deset godina, odnosno 23 godine nisu sa mnom moji najmiliji.

Mladen

Branislava

2001 - 2012.

1989 - 2012.

Krgin Te{ko je i bolno `iveti bez vas, va{e pa`we i dobrote. Nikada vas ne}u zaboraviti. Va{a najmilija. 44558

Sa tugom javqamo svima koji su poznavali i voleli

Mirjanu Jovanovi} ro|enu Alimpi}

Olgi Momirovi}

Smiqana Ro{uq ro|. Pani}

Irena i Boca.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, u Titelu.

Milanu Nikoli}u Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e zauvek. Tvoji: supruga i }erka.

da nas je ona 31. 12. 2011. godine, zauvek napustila, ostavqaju}i nas da za wom ve~no tugujemo. Ispra}aj }e se obaviti u utorak, 3. 1. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 44559

44578

43949

Posledwi pozdrav dragoj baka Olgi.

GODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kako je preminula

Olga Momirovi}

Jelena Kozarov

Se}a}emo je se s po{tovawem i qubavqu.

Mila na{a majko, bez tebe ni{ta nije kao pre.

O`alo{}eni: sin Milan, suprug Du{an, unuke Du{ica i Gordana, snaja Sne`ana i svekar Milan.

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav

44572

Opra{tamo se sa velikim bolom od }erke i sestre

Rajku

Rajku

ro|. Ristivojevi}

Hvala ti za sve.

od Milana sa porodicom.

od brata Mi}e sa porodicom.

44587

44586

Ru`a Suboti}. Sin Dragan i snaja Ranka. 44501

44577

POMEN

Posledwi pozdrav tetka

POMEN

SE]AWE na na{eg dragog supruga, oca i dedu.

mojoj dragoj majci

Smiqane Ro{uq ro|. Pani}

O`alo{}ene: majka Jelica i sestra Marija.

Olgi Momirovi}

Qubici Zdjelari} 3. 1. 2010 - 3. 1. 2012.

Porodica Grbi}: Radmila, Vesna, Stevan i Aleksandar.

Zauvek sa mnom u najlep{im uspomenama, se}awima.

Dobrivoje Marinovi}

Svetislav - Mali{a Kotarac

3. 1. 2011 - 3. 1. 2012. Dani prolaze, bol i tuga ostaju.

Tvoja Mira.

S qubavqu i po{tovawem, supruga Nada i unuka Jovana.

44365

44550

Navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nisi sa nama. Zauvek ostaje se}awe na tebe. Tvoji najmiliji.

44569 44574

Posledwi pozdrav dragoj Qubi

Dana, 1. januara zauvek nas je napustila na{a

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti moje majke.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je posle duge i te{ke bolesti 30. 12. 2011. godine preminuo

Milojka [eguqev

Isidor - Isa Vuki}evi}

Olga Momirovi} Qubici Kosanovi}

ro|. 1920. god. Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala joj za svu qubav i dobrotu koju nam je nesebi~no pru`ala. O`alo{}eni: Milan, Nata{a i Brana. 44573

44211

Svakim danom sve vi{e mi nedostaje{.

1933 - 2011.

od Lake.

Tvoja }erka Milana, zet Jovica, Seka i prija Marica Krsti}.

Sahrana je obavqena u prisustvu ~lanova u`e porodice prema wegovoj izri~itoj `eqi. O`alo{}ena porodica Vuki}evi}.

44564

44227

44551


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Pravdoqub Nikoli}

utorak3.januar2012.

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1938 - 2011.

Stefanija Reqi} Sejka

Na{em dragom suprugu, tati i deki da}emo ~etrdesetodnevni pomen u sredu, 4. januara 2012. godine na ka}kom grobqu.

Danas, 3. januara ti je ro|endan. Po~ivaj u miru Bo`ijem, an|ele moj.

S qubavqu tuguju wegovi najmiliji.

Tvoji: suprug Slavko, unuke Isidora, Jovana i k}i Sne`ana.

44555

44552

POMEN

Cveta Dimitrijevi}

3. januar 1986. 3. januar 2012.

@arka \uki}

Sahrana mile nam pokojnice }e biti 3. 1. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Tomislav, unuk Marko i snaja Slavica.

26. 12. 2000 - 26. 12. 2011.

Nenad - Neca Nonin 4. 1. 2008 - 4. 1. 2012.

44567

Dragoj majci

Sa qubavqu i tugom ~uvam uspomenu na tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Qubica Nakaradi}

29

Ilona Stani{i} Ica

Posledwi stricu

pozdrav

Wen sin Miodrag.

Supruga Kata.

44549

44554

dragom

POMEN

Rajko Suba{i} Ve~no zahvalni za sve {to si u~inila za nas. Za sobom si ostavila prazninu, ali vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav. ^uvamo te u mislima i u na{im srcima.

Qubo Nakaradi}

Porodica Sve}wak: Igor, Biqana, Tatjana i Viktorija.

S qubavqu i tugom sinovi: Boro i Milorad sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 4. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

44582

44580

1943 - 2011. Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sreto M. Mumovi}

Polazak je ispred ku}e `alosti, ul. Kninska 60 u Veterniku, u 12.30 ~asova.

Rajku Suba{i}u O`alo{}eni: supruga Dobrila, sinovi Goran i Zoran, snaje Marija i Zorica i unu~ad Milan, Marko, Nikola, Natalija i Sofija. 44565

1943 - 2011.

Dragi tata, ove dvadeset ~etiri godine nisu dovoqne ni za trunku zaborava...

od Mile i Zdravke sa porodicama.

Tvoja deca: Radmila, Sreto, Dragiwa i Andrija sa porodicama.

44566

44561

S tugom u srcu i du{i dana, 2. 1. 2012. odr`an je ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom i nikad zaboravqenom.

Milan M. Aleksa 1986 - 2011. Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda a nigde te ne na}i. Vreme koje prolazi samo produbquje prazninu koja je ostala tvojim preranim odlaskom. Bilo je lako i lepo voleti te, ali te{ko, prete{ko izgubiti te. Tvoji `ivotni ciqevi i `eqe bi}e vodiqe kroz na{ daqi `ivot. Tvoji najmiliji. 59745/P


tv program

utorak3.januar2012.

Лесли Ен Даун

Краљевагарда

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Командант Аугустус Талберт био је понос Краљеве гарде, елитне борбене јединицекојајештитилакраљевскупородицу.Аликадајеиздао краља удруживши се са злим лордом Мортоном да нападну замак, гардисти беже с прелепом принцезом Гвендолином и њеним миразом–ковчегомпунимзлата. Улоге: Ерик Робертс, Рон Перлман, Лесли-Ен Даун Режија:Џонатан Тјyдор (РТВ 1, 20.10) 08.00 Освета снежне краљице, филм 09.05 Краљица,цртани 09.20 Дочек Деда Мраза 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.10 Доделасветскихмузичкихнаградаза2010. 11.35 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Спорт у 2011.–преглед 12.35 Документ 13.30 Музичкипрограм 14.00 Вести 14.05 Грување 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Концерт године2011. 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.30 Деца дине,филм 3.део 19.00 Новогодишњи дечји програм 19.20 Временска прогноза 19.30 ТВ Дневник 20.10 Краљевагарда,филм 22.00 Војвођански дневник 22.30 Португал,позоришнапредставаНовосадскогпозоришта 23.30 Најбоље од светских музичких награда 02.25 Музичкипрограм

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Мађарсканаорднамузика 07.30 НовогодишњипрограмнајезициманационалнихзаједницауВојводини 09.30 КонцертГаравогсокака 11.00 Дивљи пони,филм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 ДочекДедаМраза,бал.представа 13.45 РудницикраљаСоломона,2. деофилма 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинскаемисија (мађ) 16.45 Недељни магазин(ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече,Војводино (ром) 21.30 Додела светских музичких награда за 2010. 23.00 Документованиживот,док. програм 00.00 ТВ Продаја

05.52 06.30 06.50 06.55 07.05 07.11 07.16 07.38 08.35 08.45 08.49 10.30 11.30 13.20 14.20 15.15 16.30 17.20 17.50 18.20 19.00 20.20 21.10 22.00

Лијам Нисон

Отета

23.00 23.45

Седамнаестогодишња Ким је понос и радост свог оца Брајана,којијеиначепензионисани агент ЦИА. Она успевадаубедиродитељеи богатог очуха да је пусте да путујеуПаризсасвојомпријатељицомАмандом. Улоге: Лијам Нисон, Меги Грејс, Кети Кесиди, Лиланд Орсер, Фамке Јансен Режија: Пјер Морел (РТС 1, 20.55) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05

Алекса Паладино

МанииЛо

Трудна тинејџерка и њена млађа сестра беже од куће. Оне киднапују жену за коју мисле да ће им помоћи са трудноћом. Улоге: Мери Кеј Плејс, Скарлет Јохансон, Алекса Паладино Режија:Лиза Кругер (Новосадска ТВ, 14.36) 06.32 09.55 10.20 11.05 12.45 14.36 16.00 17.30 19.00 19.25 20.00 22.00 22.20 23.50

Филм:Лепаприча Храна и вино Кудравакуца,цртани Филм:АвантуреПинокиа Филм:Пажња,бандити Филм:МанииЛо Филм:Умишљеноубиство Филм:Између Објектив Хранаивино Филм:Силвија Објектив Филм:Унајмљен Филм:Бившаљубавница

10.00 Хопман Куп:Аустралија – Француска 16.30 Новогодишњи микс 17.15 Најбоље Премијер лиге 17.45 НБА уживо 18.30 Прави НБА 19.00 Ускијавање 19.30 Преглед Шампионата 20.00 Преглед премијер лиге 21.00 Премијер лига 23.00 НБА уживо 23.15 Копа дел Реј:Албасете – Атлетик Б 01.30Лондон –Завршница Ма

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30Инфо К9,15.00Метрополе и регије света, 16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Култура тела,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Никад се не зна...,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Водич кроз уметност и науку,23.30 Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

11.00 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 15.10 16.10 17.00 17.20 17.35 19.00 19.30 20.05 20.55 22.35 00.10 00.15 02.00 02.04 03.30 05.03 05.48

06.00 06.50 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.10 22.10 23.20 00.30 01.00 01.15 02.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Новогодишњи концерт Бечке филхармоније Вести Дизни Кроз годину:домаћи спорт Дневник Спорт Школа за битанге,филм ОвојеСрбија Село гори,а баба се чешља Дневник РТ Војводина Гастрономад Сулуде године,филм Слагалица Дневник Белалађа Отета, филм Смртнасахрани,филм Вести Школазабитанге,филм Вести Сулуде године,филм Концерт Жељка Јоксимовића Село гори,а баба се чешља Верски календар

Бандини Новогодишњи Ексклузив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине,ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине,ожени се

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Тајне новогодишњих празника Новогодишњи календар Океани,филмзадецу Никита Михалков-отац Лабудово језеро (Руски Царски балет) Трезор Наша планета Брендан и књига тајни,филм задецу Породица Сопрано Лов и риболов Еко рецепт Еко фајл-Сунчана трпеза Концерт Жељка Јоксимовића Златни хит либер Породица Сопрано Монсерат Кабаље у београдској арени Артзона Рели:Дакар серија Аргентина -Чиле,преглед

06.00Долина сунца 07.00Цртани филмови 08.30Вести 08.37Топшоп 09.10Долина сунца 10.00Вести 10.40Топшоп 11.00 ПингвинисМадагаскара 11.25 ТомиЏери 11.45 ПородицаКременко 12.10 Штрумфови 12.40 Џетсет 13.00Филм:Инферно 14.50Топшоп 15.05Премотавање 2 16.00Вести 16.30Спортски преглед 17.00Два и по мушкарца 18.00Сунђер Боб Коцкалоне 18.30Вести 19.05Пријатељи 19.35 Штребери 20.00Истражитељи из Мајамија 21.00Филм:Белипрах 23.15Вести 23.55Спортски преглед 00.15 Штадаобучем 00.20Доушници 01.20 ИстражитељиизМајамија 02.05Саут Парк

Белипрах

Истинита прича о Џорџу Јангу, човеку који увео кокаин на америчк о тржиште! Спавајући, дишући и једући новац, он живи фантастичним животом о којем многи могу само да сањају. Како је обичан дечко из комшилука постао десна рук а Пабла Ескобара70-ихи80-ихгодина? Улоге: Џони Деп, Франка Потенте, Пенелопе Круз, Реј Лиота Режија:Тед Дем (Б92, 21.00)

МонсератКабаље убеоградској Арени

„Ласуперба”,надимаккоји представља статус апсолутне диве, изјавила је да је времедасеповучесасцене у својој 80. години, а да ће пре тога, на великој опроштајнојтурнеји,посетитисва места у којима је досад гостовала. Тако је за свој наступ изабрала и Београд пред чијом публиком је наступилатрећипут. (РТС 2, 22.00) 00.15 01.15 02.05 03.05 03.45 04.15 04.45

Музички програм Наша планета Трезор Тихо,ноћи Еко рецепт Еко фајл-Сунчана трпеза Артзона

06.00ВОА 06.30Бумеранг 07.00Маратон 08.00Концерт:Массимо и Арсен 09.00Чаролије чар на дар 10.00Лопта је округла 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 12.00Филм:Десет минута за будућност 14.00Слике живота 14.30Кефалица,најбоље 15.00Мангава шоу 16.00Филм:Није него 18.00Универзум 19.00Лопта је округла 20.00Филм:Другарчине 22.00Гласовито 00.00Филм:Агире 02.00Филм:Другарчине 04.00Лопта је округла 05.00Мангава шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Џони Деп

10.00 11.00 12.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.15 22.30 23.30 00.30 01.00 02.00

СЕРИЈА

Тајнанечистекрви Серијајесниманаупотпуно аутентичном окружењу, у кући која датира од почетка 19. века. Прича о врањанским лепотицама, пропадањухаџијскогсвета,патријархалном друштву и најдубљим понорима у мислима човека. Улоге: Маја Стојановић, Светлана Цеца Ражнатовић, Раде Шербеџија, Љуба Тадић, Петар Божовић, Мето Јовановски, Филип Гајић, Неда Арнерић Режија: Стојан Стојчић (Хепи, 22.00) 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.45 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45 03.45

Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Барби –Марипоса Винкс Хунтик Поп Пикси Метеорипријатељ Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна -квиз Парови –преглед дана Парови -вече Граница –Новогодишња Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови-ноћ Звездана капија -Атлантик Граница –Новогодишња

Наслеђеједнедаме Мириспролећа Филм:Норбит НовагодинасаЛеомКиш Националнидневник Ноћујуну Мала невеста Националнидневник Маланевеста Мирис пролећа Наслеђеједнедаме Грандпарада ДобровечеСрбијо СергејЋетковићшоу Мириспролећа Наслеђеједнедаме Ноћујуну

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

utorak3 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Великипројекти Мојагрчкакухиња Нованадапосластичара Л.А.Инк Стручњакзаторте Најбољиамеричкикувар Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима Великипројекти Мајамиинк 24сатауУргентномцентру Породилиште Екстремнипреображај ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк 24сатауУргентномцентру Породилиште

08.00ВарвариТеријаЏонса 09.00ТајнеПартенона 10.00Петамеричкихгиганата 11.00КадасуМаваривладали Европом 12.00Заборављенаубиства 13.00Хероји,култикухиња 14.00Косизаправоти? 15.00Летољубави 16.00Мистеријеисторије 17.00Експериментинасопственој кожи 18.00Ловцинанацисте 19.00ЏингисКан 20.00Монголија.усенциЏингис Кана 21.00Другисветскиратубоји 22.00Истинао... 23.00Летољубави 00.00Мистеријеисторије 01.00Експериментинасопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острвокорњача Старлаијахачидрагуља Острвокорњача Дигсвил Старлаијахачидрагуља Филм:Стјуардесеуакцији Филм:Љубавнислучај службеницеПТТ-а Филм:Торенте3 Филм:Суровавремена Филм:Чудеснадивљина Филм:Торенте4 Еротскифилмови

07.00 Добројутро,Хрватска 09.02 Лудиодљубави 10.10 Меркатскадинастија,док. серија 11.10 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.30 Кадзаволим,времестане 13.20 ДрОз,токшоу 14.10 Међунама 14.40 Научнапетица 15.10 ПоносРаткајевих 16.00 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.00 8.спрат,ток-шоу 18.50 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.02 Свеу7!,квиз 20.55 ТојеЕвропа,док.серија 21.25 УЕвропи,док.серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник3 23.30 Лоњскопољеимочвара,док. филм 00.25 Циклусевропскогфилма:Ако мисефућка,фућкам 01.55 Инмедиасрес

МалаТВ Беглукавоглисца Мерлин ИстрагеМладогМесеца Алиса,слушајсвојесрце Нарубунауке Топгир9,док.серија Страниигранифилм Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),емисија 14.50 Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),пренос1. вожње

Дебра Месинг

Мекхејлова морнарица

Скарлет Јохансон

ВикиКристина Барселона

Вики и Кристина су пријатељицеиумногимасестварима слажу,осимуодносупремаживотним искушењима и љубавним везама. Вики је рационалнаиодговорна,архитектакојау Барселони жели да изучавају Гаудијеве грађевине, а у АмерицијечекавереникДаг,успешан,богатипривржен. Улоге: Ребека Хол, Скарлет Јохансон, Хавијер Бардем, Пенелопе Круз, Крис Месина, Патриша Кларксон Режија: Вуди Ален (ХРТ 2, 20.50) 15.50 Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),емисија 16.00 Дегреси,Новинараштај 16.25 Х2ОУзмаловоде! 16.50 ДокторХу 17.40 Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),емисија 17.50 Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),пренос2. вожње 18.55 Сљеме:Светскискијашкикуп -слалом(Ж),емисија 19.20 Симпсонови 19.45 Музика,музика... рок 20.00 Инмедиасрес 20.50 ВикиКристинаБарселона, филм 22.26 Трачерица 23.10 ЦСИ:ЛасВегас 23.55 Безодушевљења,молим! 00.25 Пепеопепелу 01.10 Травазелена

Кристијан Бејл

06.00 07.45 09.10 11.05 12.45 13.15 15.15 16.55 18.40 20.05 21.30 23.00 23.55 00.25 02.10 03.45 05.30

Чувар моје сестре Једноставни Симон Вечера за глупане Срећно до краја живота Филмови и звезде III Дан заљубљених Што више,то боље Последња песма Легенда о медведу Доктор Дулитл 5 Проповедници Царство порока II Како успети у Америци II Мачета (2010) Симон Кониански Резервни играчи Холивуд на снимању IX

Меклаудовећерке Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Ургентницентар Монк Видовњак Филм:ВајатЕрп Филм:Борновидентитет Меклаудовећерке

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.35 12.55 14.30

Суровавремена Хиперреалистичнапричао пријатељству,оданостииамбицији, смештена на сурове улице централног Лос Анђелеса.Филмпратедвадугогодишња пријатеља који покушавају да се уздигну изнад насиља на улицама, али их светукомеживенепрестано вучедоле. Улоге: Кристијан Бејл, Фреди Родригез Режија:Дејвид Ејер (Синеманија, 18.00)

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 01.00 03.00

08.15 10.00 11.55 13.30 15.00 17.00 18.40 20.00 21.30 23.05

Животпијанице Опседнута ГрадбезБожића Смртупородици ПотрагазавеселимБожићем Ноћхрабрости Љубавииздаја Одбеглекћерке Уименарода Јесилиусамљенавечерас

12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Украдена срца Останите с нама Бела палата Купе де вил Дилери Дијаболик Лезбејке 2.-диве Опклада

Пензионисани морнарички командант Квинтон Мекхел своје дане проводи пловећи Карибима у старом броду, продајућисладоледикалендареслепотицамаубикинијима својим бившим колегама. Када његов бивши противник, а сада други најопаснији светски терориста, мајор Владиков преузме власт на острву Сан Морено, Мекхејл је позван да се врати у службу. Улоге: Том Арнолд, Тим Кари, Брус Кембел, Дебра Месинг Режија: Брајан Списер (РТЛ, 21.50) 07.25ПопПикси 07.40ЗаточеникдворцаЗенда, филм 09.50Ексклузивтаблоид 10.20Емператриз 12.00Ружаветрова 13.50Крвнијевода 14.40Голипиштољ2,филма 16.10ЏонИнглиш,филм 16.55РТЛ5до5 17.05ЏонИнглиш,филм 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Оток,драмскасерија 21.50Мекхејлова морнарица,филм 23.50РТЛвести 00.00Голипиштољ2,филм

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Фреди Флинтоф Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде

09.15 09.45 11.30 12.00 13.30 15.00 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.15 00.00

Тенис Тенис Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Сви спортови Рели Скијашки скокови Бокс Мотоспортови Рели Скијашки скокови

В

Периферизација Новог Сада

ећ само сврставање уз групацију која се деклаПо белешкама Дороњског, Душан Петровић Шарисала за централизам и националну политику не, Михајло Швабић и Слободан Пенезић су се изјасупротну ставовима СК-а потврђује Ранкови- снили против аутономних области, за јачање срезова ћеву умешаност. Супротстављање републичком цен- и свођење постојећих аутономних покрајина на фортрализму и борба за оправдане економске интересе малност, чак је Швабић био и за укидање аутономиВојводине проглашена је непријатељском и заврши- је. ла сменом војвођанског врха, под изговором да испоВеселинов мисли да Југославију треба организољава „аутономаштво“. вати и са што више центара. Зато је и против развоја Јован Веселинов оцењује да нас све више запљу- Новог Сада као центра Војводине. скује малограђански национализам, републике теже Констатује да је српско руководство решило да да створе своје аутохтоне привреде и почели смо „да призна „постојање аутономије“, али кадровима у запостављамо интересе Југославије као целине“. Милош Минић је упозорио на то да уставне промене треба да обухвате не само односе република–Федерација већ и других јединица система, почев од комуне. Иако се залаже за већу децентрализацију Федерације, мисли да се у створеној збрци оспорава и сваки централизам. „Ипак је основа нашег система федерација и демократски централизам“. Руководство Србије је на проширеној седници ИК ЦК СКС-а почетком априла 1962. расправљало о политичким приликама у Републици. У уводној речи Веселинов је оценио да није несрећа што су стављане примедбе на рад Федерације, већ што су оне изашле из оквира ЦК СКС-а и постале предмет расправе апарата и штампе, који су Више су Ранковићу сметали аутономаши него Титу им давали карактер односа Република–Федерација. Оцене о заостајању Србије у при- Војводини треба говорити “да ми водимо политику. вредном развитку прихватила је малограђанштина и И кад не би постојала војвођанска аутономија, Војвотумачила их с позиција национализма и шовинизма. дина мора да се третира као српска покрајина, а не Војвођанском руководству је приписао наглашен се- мањинска. Целокупна политика у Војводини мора да паратистички карактер, али признао да је Војводина буде таква да се то не поклапа с мањинском теритопривредно заостајала „због политике коју смо мора- ријом. Ми не смемо да говоримо о специфичности ли да водимо“ и односа према старој индустрији за војвођанских Срба. Али они су се борили за уједињекоју још нису нађена решења. Кад је почела дискуси- ње. Ми смо у револуцији имали паролу аутономија ја о аутономијама, видело се да је код њих оформље- Војводине, али никад нисмо хтели да одвојимо војвоно мишљење како веза аутођанске Србе. Бирократи могу номије с Републиком треба да сметати интеграцији ВојводиВеселинов је главним буде формална. Почела се разне у Србији. Космет је нешто вијати „идеологија аутономадруго, то није српска покрајиаутономашем прогласио штва“, изражена у ставовима на (исправља га Цана БабоДороњског и ултимативно да је аутономија питање Февић: али јесте историјска). упозорио:„Ако се не можемо дерације, Србија нема разумеОвакво решење за аутономију споразумети с овим Стевом, вања за потребе Покрајине, а је правилно. Ако неко осети аутономија је настала због на- наћи ћемо другог Стеву“,док је да је другачији третман бољи, ционалних мањина. Све је то нека осети. Аутономија би се Минић додао „онога с којим довело до раскола у Секретамогла расформирати кад не ћемо се споразумети“ ријату ПК-а, а ми смо их „пуби било Космета. Народ и кастили да у дискусији око Редрови би прихватили„. Инсипубличког устава и Статута кажу до краја – па да ви- стира и на томе да Република регулише сва питања димо докле ће“. аутономије. За њега је у томе основно право људи, а Иако се у дискусији Дороњског осетила и доза са- мањине то могу добити „као чисто политички гест“. мокритике, одлучно је одбацио оцене да се у Војво- Потом је директно оквалификовао Дороњског за дини водила политика одвајања од Републике. „Ја кривца и упозорио: „Ако се не можемо споразумети сам тамо секретар и ако је неко појединачно то ми- с овим Стевом, наћи ћемо другог Стеву“, а Минић слио и казивао, то је радио иза леђа руководства и додао „с којим ћемо се споразумети“. мора да извуче консеквенце“. Узроке сукоба видео је После ултимативних упозорења, Дороњски је оцеу привредним проблемима Војводине, али ипак сма- нио да је Минић приступио питањима аутономије тра да је војвођанско руководство непотребно зао- другачије него пре, али није анализирао проблем из штравало односе и тражило од Републике више него свих аспеката. После су Геза Тиквицки и Пал Шоти што је она могла дати. Уставне расправе о аутономи- приметили да се Дороњски приближио Минићевим ји довеле су и до појава национализма међу кадрови- ставовима, што је он и сам признао. ма Војводине, којих раније није било. Ове појаве јаДороњски јесте био самокритичан, али остао довиле су се „из два једнако екстремна и неправилна следан у оцени узрока сукоба с републичким рукостава: један негира мањине као фактор аутономије, а водством. Потврдио је да су они превасходно екодруги их прецењује. То је изванредно опасно за пар- номског карактера и произашли су из привредног затијску организацију Војводине јер ретко да у оп- остајања Војводине. „Ми смо претерано инсистираштинским комитетима национални састав није ме- ли да се проблеми реше из Републике, не сагледавашовит. јући њене стварне могућности.„

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak3.januar2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Срећна вам Нова година! Зацртајте себи јасне циљеве за које ћете се борити и које ћете реализовати. Гађајте директно у мету, у главу, и нећете промашити. Уторак је, опуштена атмосфера.

BIK 20.4-20.5.

Уживате јер умете и јер вам се може. Романтични сте, опуштени и лењи. Склони љубави. Дакле, ништа вам друго не преостаје него да с драгом особом приредите инспиративно и лепо време, дању и ноћу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. januar 2012.

Можете се посветити свом партнеру, који заслужује сву пажњу, љубав и планове о неком заједничком догађању. Можете путовати, излазити, читати, писати, учити, завршавати започете пројекте.

Пријатељи ступају на сцену. С њима ћете се провести пријатно и свечарски. Емотивно сте испуњени и задовољни, поготово у односу на децу и вољену особу. Помало идеализујете ситуацију и односе.

Уколико баш морате да радите и данас, сутра, прихватите то као најпаметнији избор. Јер, толико тога треба урадити и зарадити, на крају крајева. Организујте сараднике и извршиоце, због обима посла.

Приметићете да је партнер променљивог расположења,помало бунтован и радознао за све што сија и светлуца. Имајте то у виду па прихватите ту дозу авантуризма и ризика. Не будите искључиви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Време које проводите у друштву се рачуна као оно право. Можете имати одређене додатне обавезе према пријатељима, које вам тешко падају. Изгледа да сте пуни енергије и склони нервози.

Опуштени сте, на продуженом годишњем или празничном одмору, и то је то. Ништа више и ништа мање од уживања и хедонизма. Планирајте нове пословне пројекте и финансијске успехе већ сада.

Сунце у вашем знаку наглашава значај овог периода за вас. Годишњи хороскоп делује најснажније па можете наслутити даљи ток догађаја. Будите спокојни оптимиста. Љубавни однос је стабилан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Празници су току, и од вас се очекује да будете одговорни и истрајни у организацији и подршци коју пружате. Окупили сте око себе оне који вас воле и поштују, породицу, укућане, да уживате заједно.

Пуни сте идеја које би требало реализовати баш сада и одмах. Можете ви то, али морате бити стрпљиви. Искористите слободне дане за шетњу по свежем ваздуху. Дишите и дружите се са собом.

Уколико путујете на ближу или даљу дестинацију, сви су изгледи да ћете се веома лепо провести. Будите јединствени са својим бићем, свесни на свим нивоима. Интегришите осећања и односе. Негујте љубавни однос.

TRI^-TRA^

Зар је важно ко је крив? V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

8

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Panчevo

7

Vrшac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica

5

Niш

8

Evropa Madrid

НОВИСАД: Релативно топло време. Током преподнева биће више облака, а подне сунчаније. Ветар слаб северозападни. Минимална темRim пература 3, а максимална 7 степени. London ВОЈВОДИНА: Релативно топло време. Током преподнева на западу облачније уз ређу појаву слабе кише. Ветар слаб северозападни, а Cirih поподне у скретању на југозападни . Минимална температура 0, а макBerlin симална 8 степени. СРБИЈА: Релативно топло време, али уз ниже температуре него даBeч нас, и већином суво с пуно сунчаних периода. Слаба киша је могућа саVarшava мо понегде на западу Војводине током преподнева. Ветар слаб северозападни, а поподне у скретању на југозападни. Притисак изнад нормаKijev ле. Минимална температура -6, а максимална 10 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У среду релативно топло, крајем дана почиње киша на северу која се премешта ка централним Oslo пределима. У ноћи ка четвтку на планинама снег. У четвртак свежије, облачно и угланом суво време. У петак хладније са кишом која брзо St. Peterburg прелази у суснежицу и снег, на северу ујутру киша а током дана већиAtina ном суво. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Већина Minhen хроничних болесника може осећати уобичајене тегобе услед биометеоролошке ситуације. Опрез се саветује астматичарима и срчаним Budimpeшta болесницима. Могуће су типичне метеоропатске реакције. Свим учеStokholm сницима у саобраћају препоручује се посебан опрез.

13 16 11 5 8 7 7

Последњихданамедијимајеодјекнулавест дасеРаселБранд иКетиПери разводе.Иако се неко време нагађало да с њиховим браком нештонештима,правиразлогразводамногеје изненадио.Убракусубили14месеци,аразлог раскидајетоштоКетинежелинанековреме дазауставикаријеруипосветитисестварању породицеирађањудеце.ВестјејавностиупетакобјавиоРасел. Божићне празнике провели су одвојено. КетијетренутнонаХавајима,гдеједочекала и Нову годину. Разиграна 27-годишњакињајошништаслужбенонијереклаоразводу, а 36-годишњи Расел за викенда је виђен у Лондону,гдејеодсеоухотелуСавојизкогје на дочек 2012. отишао озбиљног лица натеченаодплача. Америчка звезда и британски комичар упозналисусе2009.надоделиМТВ-јевихнаградакадагајеКетипогодилафлашомуглаву,а онјујезапросиочетиримесецакасније.ПомпозноибајковитовенчањеималисууИндији, алињиховабајканемасрећанкрај,јерихочекујеиборбазаимовину.

VIC DANA Муж се касно враћа кући, улази у кревет и почиње да се гура уз супругу. - Драги, нисам расположена за секс. - Ма, шта вам је данас, као да сте се све договориле!

4 -1 2 2 14 11 7 7 4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

51 (-11)

Slankamen

173 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

104 (-14)

Zemun

239 (-1)

Bogojevo

92 (-13)

Panчevo

266 (0)

Smederevo

442 (-4)

Baч. Palanka 116 (-11) Novi Sad

107 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

167 (-3)

S. Mitrovica

100 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (-4)

Beograd

192 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

164 (-6)

NERA

Hetin

72 (2)

TISA

59 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 3.januar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you