Page 1

Strana | 1


Belle Amie jutro, svakog radnog dana od 06.30h Vikend izdanje Od 08:00h Urednici i voditelji: Maja Stanković Ana M. Rakić

www.belami.rs Strana | 2


Redakcija:

SADRŽAJ:

Glavni i odgovorni urednik: Prof. Slavica Stolić Zamenik gl. i odgovornog urednika: Jovan Milić Urednik izdanja: Milica Stanković Foto saradnik:

1.Da li ste znali/Nemoj da pričaš................................................................5. 2.Školske Vesti...........................................................................................6. 3.Tehno twice: Linuks...............................................................................17. 4.Kucamo na vrata zaboravljenih asova: Nemanja Živković......................19. 5.Istočna hemisfera Zemlje......................................................................21.

Stefan Nedeljković

6.Adolf Hitler: Šta je bilo posle?...............................................................23.

Stručna pomoć:

7.NASA gradi najveću i najsnažniju raketu!?.............................................26.

Prof. Ana Radulović

8.Intervju: direktorka Slavica Jukić...........................................................27.

Prof. Olivera K. H.

9.Blic intervju: Maja Stanković.................................................................30.

Autori:

10.Stručni tekstovi...................................................................................33.

Prof. Nataša Pavlović

11.Radovi učenika....................................................................................37.

Anonimni saradnik

12.Sport plus............................................................................................41.

A.M.

13.Verski putokaz....................................................................................43.

Prof. Bojana Jovanović

14.Čitaoci reporteri..................................................................................44.

Stefan Nedeljković Vučko Stanković Milica Stanković Lazar Tošić Dušan Nikolić Kristina Stolić

15.Just kidding.........................................................................................45. 16.Music room.........................................................................................46. 17.Putokaz: Kopaonik - svetski, a naš.......................................................47. 18.Runway: Moda za Novu Godinu..........................................................49. 19.Čita se, piše se.....................................................................................50. 20.Pitanja čitalaca....................................................................................52.

Prof. Ljubica Miladinović Nikola Stojanović Nenad Cvetković Goran Tadić Anđela Stojković Rasim Memišević Nevena Miljković Štampa: Strana | 3 M Kops centar, Niš

www.mts15maj.edu.rs www.facebook.com/petnaestica


Dragi naši čitaoci,

Pred Vama je novi broj školskog časopisa Mašinske tehničke škole „15.maj“. Evo prilike da pročitate različite tekstove naših učenika i profesora, koji su u međusobnoj saradnji pokušali da jednim delom predstave neke od značajnih događaja u našoj školi, ali i da na interesantan i kreativan način kažu ponešto iz različitih oblasti. Naravno, nimalo nije bilo lako napraviti ovo izdanje, jer je trebalo biti još bolji, originalniji, hrabriji. Nadamo se da će mnogi ukusi biti zadovoljeni. A da li ćemo uspeti sebe da pobedimo u narednom broju, u velikoj meri zavisi od vas, dragi naši čitaoci, od vaše podrške svemu ovome što činime. Prihvatićemo sve vaše kritike upućene na račun časopisa, i nastojaćemo da to ispravimo u narednom broju. Ujedno, ovom prilikom, svim učenicima i profesorima čestitamo školsku slavu.

Redakcija

Karikatura broja:

Strana | 4


Da li ste znali da... … da su šah u Evropu doneli Arapi koji su 711. godine zagospodarili Pirinejskim poluostrvom? ... da je prva mašina za proizvodnju čokolade napravljena u Barseloni 1780. godine? … da je Sant Peterburg osnovan 1703. godine? … da je Elvis Prisli imao brata blizanca Garona, koji je umro na porođaju? … da u NR Kini engleski govori više ljudi nego u SAD? … da je Aleksandar Karađorđević prvi Srbin koji je leteo avionom? … da je baba ruskog cara Ivana IV Groznog bila Srpkinja iz porodice Jakšića? ... da se cvet lala naziva još i tulipan? ... da se Koka-kola u početku mogla kupiti jedino u apoteci? ... da je kišobran prvi put upotrebljen u Kini, u XI veku p.n.e? ... da se Srbija nalazi na 12. mestu na spisku najvećih zagađivača ugljen-dioksidom u Evropi ?

Nemoj da pričaš?! London pod vodom! Još sredinom prošlog veka, geolozi su ustanovili da Velika Britanija tone! Tlo Londona i njegovih predgrađa spušta se 22 centimetara u toku sto godina. Sondiranjem korita reke Temze utvrđeno je da se tlo, u poređenju s onim na kome su živeli i radili ljudi u kamenom dobu, nalazi na dvadeset metara ispod površine mora. ALS bucket challenge!

Strana | 5

Ovog leta ceo svet je bio „zaluđen“ polivanjem hladnom vodom. Iako je cilj ove akcije bio humanitarnog karaktera, na kraju je sve preraslo u zabavu...

Časovnik bez navijanja! Na brodu „Mejflauer“, koji je 1620. godine iz veoma poznate Britanske luke preneo u SAD prve britanske koloniste da bi osnovali Plimut, prvu britansku koloniju na tlu Novog sveta, postojao je postavljen poseban džepni časovnik. Nije propuštao vodu i bez navijanja je radio svih šezdeset i šest dana putovanja i stalno je pokazivao tačno vreme. Čudno, zar ne?


Strana | 6


Strana | 7


EVROPSKI DAN JEZIKA OBELEŽEN U MAŠINSKO-TEHNIČKOJ ŠKOLI „15.MAJ“

Preko stotinu učenika iz mašinsko-tehničke škole "15.maj" obogatilo je iskustvo učenja 26. septembra i učestvovalo na inovativnom događaju. " Speak to the Future " je trebalo da bude samo projekat zidnih novina, ali nakon velikog interesovanja za istraživanje različitih jezika i kultura, kao i nakon posete predstavnika Saveta Evrope, učenici su organizovali događaj koji je promovisao jezik i kulturnu raznolikost i okupio, kako srednjoškolce, tako i ostale građane Niša. Savet Evrope i Evropska Unija zajednički su proglasili 2001. godinu za Evropsku godinu jezika i uspešno uključili milione ljudi iz 45 zemalja u proslavu jezičke raznovrsnosti Evrope i promovisanje učenja jezika. Zahvaljujući prvobitnom uspehu Godine jezika, Savet Evrope je ustanovio 26. septembar kao Evropski dan jezika. To što je naša škola početkom septembra bila domaćin delegaciji Saveta Evrope, bio nam je dodatni podsticaj da u školi upriličimo obeležavanje Evropskog dana jezika i organizujemo veliki sajam država i jezika pod nazivom “Speak to the Future”. Odlučili smo da se i mi, kao tehnička škola priključimo obeležavanju ovog značajnog dana i organizovali smo celodnevni događaj, sajam država i jezika „Speak To The Future“ u holu škole MTŠ „15.maj“. Naš događaj je registrovan na zvaničnom sajtu EDJ-a. Organizaciju je podržao i u njoj učestvovao i Učenički parlament škole. Organizacioni odbor, na čelu sa Ljubicom Miladinović, profesorom Engleskog jezika, i Jovanom Milićem, učenikom odeljenja M44, vredno je radio da bi upriličio događaj koji će informisati javnost o značaju učenja jezika i međukulturološkog razumevanja, promovisati jezičko i kulturološko bogatstvo Evrope i podržati celoživotno učenje jezika, kako u okviru škola, tako i van njih. U Organizacionom odboru bili su još i: Slavica Jukić, direktor škole, Ana Radulović, profesor Srpskog jezika, Bojana Jovanović, profesor Fizičkog vaspitanja i Olivera Mihajlović, profesor Matematike. Pozvali smo nišlije i sve one koji su želeli da se upoznaju sa državama Evrope i da se zabave da dođu na naš sajam. Među gostima bili su i predstavnici i volenteri Američkog kutka iz Niša, predstavnici EU info centra, Slovenačkog kulturnog centra „Franc Prešern“, predstavnici Uprave za obrazovanje, Mašinskog fakulteta, mnogobrojnih tehničkih škola, a iskustva su razmenili i učenici pravno-poslovne škole i gimnazije „Bora Stanković“ iz Niša, koji su bili posebni gosti. Učenici MTŠ „15. maj“ pokazali su raznolikost jezika i njihovih srodnih kulturoloških simbola, kao i raznovrsnost engleskog govornog područja. Sajam je svečano otvorila Biljana Nikolić, koordinator Američkog kutka. A pozdravni govor održali su učenici na srpskom jeziku (Jovan Milić, M44), engleskom (Stefan Čonkić, M44), mađarskom (Laura Bašagić, M41), italijanskom (Aleksandar Strahinić, M43) i španskom (Milica Stanković, M42). Grupe učenika su nakon istraživanja pripremile predavanja o kulturama određenih zemalja, o njihovim simbolima, muzici, hrani, običajima. Održane su prezentacije o Strana | 8


ruskom, mađarskom, nemačkom, norveškom i romskom jeziku. Učenica Anita Abedinović (M21) je otpevala tri pesme na tri različita jezika (na srpskom, engleskom i romskom jeziku). Pored zanimljivog programa koji su pripremili naši učenici predstavili su se i Američki kutak iz Niša i EU info centar. Ovako uspešna organizacija ne bi bila moguća i bez sledećih učenika: Mladena Stajića, Kristine Nikolić, Nikole Stojanovića, Marije Bulatović, Aleksandra Mladenovića, Anite Abedinović, Dušana Nikolića, Lazara Tošića, Maje Durković, Marije Perić, Anice Ramić, Anđele Stojković, Anđele Stanković, Đurđine Jošanović, Aleksandre Nikolić, Aleksandre D. Jovanović, Stefana Nedeljkovića, Anđele Milovanović. Entuzijazam gostiju i domaćina učinio je da ova proslava bude dan za pamćenje. Direktorka škole, Slavica Jukić, izjavila je tom prilikom: "Izuzetna mi je čast što imamo ovako vredne i posvećene učenike i nadam se da će ih biti još više da ispune i našu školu i naša srca. Jer oni su razlog zbog kojeg postoji škola." Za sve one koji nisu bili u mogućnosti da dođu na sajam, bio je obezbeđen i prenos događaja uživo na adresi http://speaktothefuture.tk/. Na pomenutom sajtu, kao i na Fejsbuk stranici škole mogli su se naći novosti i dešavanja vezana za sam događaj, njegov povod i organizaciju. Da ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, usledilo je i uživo uključenje u jutarnji program TV Zona Plus. O događaju su narednih dana izveštavali mnogobrojni lokalni mediji, a među njima i RTV Belle Amie.

Prof. Ljubica Miladinović

Strana | 9


Strana | 10


Strana | 11


Strana | 12


Strana | 13


Strana | 14


Strana | 15


Strana | 16


Upoznajte Linuks Linuks (engl. Linux) je računarski operativni sistem, sličan juniksu, sastavljen i razvijen u skladu s principima slobodnog softvera. Glavni deo linuksa je jezgro linuksa. Samo jezgro operativnog sistema postalo je dostupno javnosti 5. oktobra 1991.godine, kada je postavljeno na FTP server Univerziteta u Helsinkiju. Postoje četiri glavna dela operativnog sistema linuks. Prvi deo je jezgro operativnog sistema ili kernel. Drugi deo čine pridruženi programi za rad sa sistemom, kao što su alatke za upravljanje datotekama, uređivanje teksta, matematiku, programiranje, obradu zvuka, slike, video-zapisa itd. Treći deo čine korisničke ljuske, koje predstavljaju osnovni način za rad sa sistemom preko komandne linije. Četvrti deo čini grafički sistem X, koji obezbeđuje rad sa prozorima, menijima, ikonama i drugim elementima karakterističnim za današnja grafička korisnička okruženja.

Linuks je prvobitno predstavljen kao slobodni operativni sistem za računare zasnovane na 32-bitnoj Intel x86 seriji mikroprocesora. Od tada je prebačen na više računarskih platformi nego ijedan drugi operativni sistem. Linuks je glavni operativni sistem na serverima, mejnfrejm računarima i superračunarima: više od 90% današnjih najvećih superračunara koristi neku verziju linuksa, uključujući 10 najbržih. Linuks takođe radi na mikrosistemima u kojima je operativni sistem obično ugrađen u uređaj. To su na primer mobilni telefoni, tablet računari, mrežni usmerivači,televizori i konzole za igru. Operativni sistem Android je takođe izgrađen na bazi linuksovog jezgra. Razvoj linuksa jedan je od najboljih primera saradnje na projektu slobodnog softvera. Izvorni kod programa može svako da koristi, menja i distribuira komercijalno ili nekomercijalno, pod slobodnim licencama kao što je GNU-ova opšta javna licenca.

Strana | 17


Linuks je obično distribuiran u obliku linuksove distribucije, koja uključuje jezgro i hiljade pratećih programa. Na ovaj način se obezbeđuje koristan radni sistem odmah po instalaciji. Neke poznatije distribucije su Debijan, Ubuntu, Fedora i SUSE linuks. Distribucija sa grafičkim okruženjem za rad (radnom površinom) obično ima podršku za prozorski sistem Iks i grafičko okruženje kao što je Gnom ili KDE, ili za manje hardverske zahteve LXDE ili Xfce. Serverske distribucije često nemaju grafičko okruženje, ali uključuju druge specifične programske pakete kao što su serverski paket Apač i SSH server kao što je OpenSSH. Pošto se linuks može slobodno distribuirati, svako može napraviti distribuciju po svojim potrebama. Programi koji se često koriste na linuksovim sistemima su internet pregledač Mozila fajerfoks, kancelarijski paket Libreofis i uređivač slika Gimp. Pošto je većina sistemskih alatki i datoteka originalno potekla iz projekta GNU, kojeg je 1983. započeo Ričard Stolman, Zadužbina za slobodni softver radije koristi ime GNU/linuks. Da li vi koristite Linuks? Jovan Milić M44

Strana | 18


Strana | 19


Strana | 20


Slobodni tekstovi

Istočna hemisfera Zemlje: zadivljujuća fotografija iz svemira

Autor: Jana Brine Istočna hemisfera Zemlje može se videti na slici snimljenoj jednim instrumentom 30. marta 2014. god. Najveći špijun Zemlje možda je NASA, pošto njeni sateliti obilaze oko Plave planete snimajući prelepe prizore i prikupljajući gomile podataka. Satelit “Suomi” koji obilazi oko Zemlje, lansiran 28. oktobra 2011, nije izuzetak, jer je orbiter opremljen posebnim instrumentom izbacio neke snimke naše planete koji oduzimaju dah, uključujući i snimak istočne hemisfere koji je objavljen 20. avgusta 2014. od strane NASA Zemljine observatorije. Dana 30. marta, vidljivi radiometar satelita za slikanje infracrvenim zracima (VIIRS) objavio je novu sliku koja prikazuje kovitlajuće oblake iznad plave, zelene i braon orbite. Slika na kojoj Afrika, Srednji Istok i Azija zauzimaju centralno mesto sastavljena je na osnovu podataka prikupljenih tokom osam orbita Zemlje. [Zemlja odozgo: 101 zapanjujuća slika iz orbite] “Suomi” Nacionalno partnerstvo za polarno kruženje (NPP) - nazvano po pokojnom meteorologu i "ocu satelitske meteorologije“ Verneru E. “Suomiju“ - uključuje NASU, Nacionalnu okeansku i atmosfersku administraciju, kao i Ministarstvo odbrane. Partnerstvo ima za cilj da se izgradi i lansira nova generacija satelita za praćenje Zemlje i prikupljanje informacija o kratkoročnoj vremenskoj prognozi kao i o klimi na duži period. Satelit veličine manjeg kombija, koji teži oko 4.600 funti (2.100 kilograma), kruži oko Zemlje stazom koja prolazi kroz severni i južni pol na svaka 102 minuta i to na udaljenosti od 512 milja (824 kilometara) iznad planete. Čak i na toj visini, satelit ne može obuhvatiti celu Zemlju u jednom snimku, tako da se moraju spojiti slike prikupljene iz nekoliko prolazaka, da bi se stvorili mozaički prizori poput onog objavljenog nedavno.

Strana | 21


Slobodni tekstovi

“Suomi” satelit je poslao mnoštvo veličanstvenih snimaka planete, uključujući i druge slike koje prikazuju Zemljinu istočnu i zapadnu hemisferu, snimke noću koji otkrivaju oblake koji lebde iznad kalifornijske obale, oluje sa munjama, pa čak i džinovski plamen prilikom iskliznuća voza u Kvebeku. “Suomi” je u dobrom društvu. Već ove godine, dva satelita koja posmatraju Zemlju – Satelit za merenje globalnih padavina i Orbitna ugljenična opservatorija 2 - su lansirana. I još tri misije su u planu u narednih šest meseci: ISS-RapidScat. koji će biti lansiran na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) i koji će pomoći u prognoziranju vremena merenjem brzine i smera vetra na površini okeana ; ISS Aerosolni transportni sistem oblaka, koji će meriti aerosole i zagađenje u atmosferi, dok se nalazi na međunarodnoj svemirskoj stanici; i Soil Moisture, koji će obezbediti globalnu mapu vlažnosti zemljišta. Prevela: Prof. Nataša Pavlović

Najbolja štampa na najboljem mestu! M - Kops centar Ul. Arsenija Čarnojevića Telefon: 063 449458 Strana | 22

Čekamo Vas u najboljoj štampariji u Nišu!


Slobodni tekstovi

Adolf Hitler, šta je bilo posle?

V

eliki vođa, veliki zločinac, veliko dete ili nešto sasvim treće? Adolf Hitler, čovek zaslužan za smrt hiljada i hiljada ljudi, čovek odgovoran za Drugi svetski rat i za rasulo sveta. Ali, pre svega čovek.

Adolf Hitler je rođen u austrijskom graničnom gradu Braunau, kao četvrto od šestoro dece carinika Alojza Hitlera i njegove žene Klare (rođene Pelcl). Od sve dece samo su preživeli Adolf i njegova sestra Paula. U knjizi „Moja borba“ (nem. Mein Kampf), Hitler opisuje svog oca kao naprasitog tiranina. Hitler je svom ocu jako zamerio to što je otac bio vanbračni sin Ane Marije Šiklgruber (Hitlerova baba) i 1876. Alojz je promenio svoje prezime u Hitler. Da li je kasniji muž Alojzove majke u stvarnosti bio Hitlerov deda, to nikada nije bilo dokazano. Johan Georg Hajdler je tek pred smrt priznao očinstvo nad Hitlerovim ocem. Zbog prirode posla Alojza Hitlera morali su često da se sele — iz Braunaua je porodica prešla u Pasau, zatim u Lambah i potom Leonding kod Linca.

Slike Adolfa Hitlera, kao bebe i dečaka

Od 1905. Hitler je živeo boemskim životom u Beču izdržavajući se od penzije koja mu je pripadala kao siročetu i od novca koji mu je majka slala. Dva puta je pokušao da upiše Akademiju primenjenih umetnosti u Beču (1907. i 1908), ali je oba puta odbijen uz komentar da je „nesposoban za slikarstvo“ i da njegov talenat može najbolje doći do izražaja u arhitekturi. Njegova sećanja odražavaju opsednutost ovom temom: „Cilj mog putovanja je bila poseta galeriji slika u dvorskom muzeju, ali su moje oči jedva zapazile šta drugo osim samog muzeja. Od jutra do kasne večeri obilazio sam mesta koja su bila predmet mog interesovanja, ali uvek su zgrade bile te koje su privlačile moju pažnju.“

Strana | 23


Slobodni tekstovi Dana 1. avgusta 1914. nemački car Vilhelm II objavio je opštu mobilizaciju. Budući da je bio austrijski državljanin, zakon je onemogućavao Adolfu Hitleru da se prijavi u nemačku vojsku kao dobrovoljac. Zbog toga je 3. avgusta uputio peticiju bavarskom kralju Ludvigu III u kojoj je zatražio da mu se omogući da dobrovoljno stupi u nemačku vojsku. Nakon što je njegova molba uvažena, Adolf Hitler se 16. avgusta prijavio kao dobrovoljac i raspoređen je u 16. bavarski pešadijski puk. Posle osnovne pešadijske obuke, njegov puk je 21. oktobra upućen na zapadni front. Dana 3. novembra 1914. unapređen je u čin kaplara. Po unapređenju Hitler je obavljao dužnost kurira puka i često se pod žestokom neprijateljskom vatrom kretao na relaciji front-pozadina. Tokom Bitke na Somi, Hitler je 5. oktobra 1916. ranjen u levu butinu zbog čega je prebačen na lečenje u vojnu bolnicu u Belicu, blizu Berlina, u kojoj je ostao do početka decembra. Posle Prvog svetskog rata, Hitler je ostao u vojsci i vratio se u Minhen gde je — suprotno njegovim kasnijim izjavama — učestvovao u pogrebnoj ceremoniji ubijenog bavarskog premijera Kurta Ejznera. Nakon suzbijanja Bavarske sovjetske republike, učestovao je u kursevima „nacionalnog mišljenja“ u organizaciji Obrazovnog i propagandnog odeljenja bavarske Rajhsver grupe, Štab 4 pod komandom kapetana Karla Majera. „Žrtveni jarci“ pronađeni su među „međunarodnim Jevrejima“, komunistima i političarima različitih opredeljenja, a naročito unutar političkih stranaka Vajmarske koalicije. Ono što se zasigurno može reći jeste da je Adolf Hitler u politiku ušao tek nakon Prvog svetskog rata. Hitler je imao običaj da svake godine, na dan 8. novembra obeleži godišnjicu Pivničkog puča iz 1923. držeći govor svojim saborcima u pivnici Birgerbrojkeler u Minhenu, iz koje su pučisti krenuli u akciju. Svake godine njegov govor počinjao bi oko 20:30h i potrajao bi nešto malo duže od sat vremena. Međutim, zbog mnoštva obaveza Hitler je 8. novembra 1939. stigao u pivnicu oko 20:00h, a govor je počeo u 20:10h. Žureći da stigne na specijalni voz za Berlin, Hitler je održao kraći govor i brzo napustio mesto. Samo deset minuta nakon njegovog odlaska, u pivnici je odjeknula eksplozija. Bomba koja je bila postavljena u stubu iza podijuma za govornike ubila je sedmoricu i ranila više desetina prisutnih nacističkih veterana. U toku Drugog svetskog rata, Hitler je radio mnoga zlodela, priča se da je Jevreje i Rome najviše mrzeo baš zbog toga što su preko puta njegove kuće živeli Jevreji i Romi koji su bili veoma bogati, dok je on živeo u straćari bez para. Neki istoričari tvrde da je za njegova najgora zlodela bila zaslužna njegova žena Eva Braun. Nemačke snage su prvi veliki poraz doživele u Staljingradu, zime 1942/43. U severnoj Africi, saveznici su zaustavili Nemce u njihovom pokušaju da osvoje Suecki kanal i Bliski istok. Ovi porazi su bili glavne prekretnice u II svetskom ratu. Posle toga, Hitlerovi vojnotaktički potezi su postali iracionalni. Nemačka vojna i finansijska pozicija je uzdrmana, kao i Hitlerovo zdravlje. Leva ruka mu je počela nekontrolisano drhtati; neki istoričari smatraju da je bolovao od Parkinsonove bolesti. Proglašenje rata Sjedinjenim Američkim Državama 11. decembra 1941. dovelo je Hitlera u nezavidnu poziciju. Ratovao je sa najvećom i vojnički najbrojnijom državom (Sovjetski Savez), Strana | 24


Slobodni tekstovi najvećom industrijskom i finansijskom silom (SAD) i najvećom imperijom (Britanska imperija). Kada je 1943. njegov saveznik Musolini zbačen sa vlasti, američke snage su zauzele Siciliju. Sovjeti su napredovali na Istočnom frontu. Konačno, 6. juna 1944. savezničke snage su se iskrcale u severnoj Francuskoj (Operacija Overlord). Do kraja 1944. Sovjeti su potpuno oslobodili državu i počeli prodirati u centralnu Evropu. Saveznici su nadirali u Nemačku sa zapada. Nemačka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao na predaju ili pregovore o predaji. To je dovelo do daljeg ratovanja i razaranja Nemačke. U aprilu 1945, Sovjeti su bili pred Berlinom. Hitlerovi saradnici su savetovali beg u Austriju ili Bavarsku, ali on je bio odlučan da umre u glavnom gradu. Odbijao je svaku pomisao na izbeglički, neizvesni status, i kao što je obećavao od samog početka rata, izvršio je samoubistvo u trenucima bez izlaza i poraza. Naime, septembra 1939. u Krol Operi, obraćajući se nemačkoj naciji, Hitler je između ostalog rekao da je ponovo obukao uniformu, koja mu je između 1914—1918. bila najsvetija i da je neće skinuti dok ne dobije rat, a ako izgubi - on taj kraj neće dočekati. Nešto posle ponoći 29. aprila, završio je diktiranje svog privatnog i političkog testamenta i potom odlučio da se oženi svojom ljubavnicom Evom Braun, sa kojom je bio u vezi bez prekida od 1932. godine. Samoubistvo su izvršili zajedno, oko 15:30 časova, 30. aprila. Adolf Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, dok je Eva Hitler popila samo otrov. Njihova tela par minuta kasnije iznesena su u dvorište Rajhstaga, polivena sa 200 litara benzina i spaljena. Tako se zavrišla priča ovog tragičnog vođe, priča koja podseća na one priče iz latinoameričkih telenovela, ali i priča koja podsećana Romea i Juliju. Šta Vi mislite o Hitleru? Jovan Milić M44

Strana | 25


NASA gradi najveću i najsnažniju raketu!?

Slobodni tekstovi

P

oslednjih godina NASA radi na nekoliko inspirativnih međuplanetnih projekata, ali jedan se izdvojio kao posebno ambiciozan. Reč je o novoj Nasinoj raketi „Svemirski lansirni sistem“ (SLS), koja će biti najveća raketa ikada izgrađena. SLS će biti visok 117 metara što je šest metara više od dosadašnjeg rekordera Saturna V – rakete koja je lansirala Apolo program prema Mesecu. Takođe, SLS će biti i najsnažnija raketa u istoriji, sa 20 posto više potiska od Saturna V. Koristiće tečni vodonik i kiseonik kao gorivo. NASA je objavila da je SLS na putu da izvrsi svoje prvo bespilotno probno lansiranje 2018.godine. Ukoliko se probna lansiranja pokažu uspešnima, cilj je „uposliti“ STS u misije koji bi nas odvele prema nekom od obližnjih asteroida, a potom i na Mars do 2030. godine, a razmišlja se i o misiji sa ljudskom posadom do Jupitera i Saturna.

U ovom trenutku uspeh će biti i samo odvajanje od Zemlje: od penzionisanja Spejs šatla 2011.godine NASA je ostala bez mogucnosti da odvede americke astronaute u svemir. Umesto toga ona im placa skupe vožnje ruskim brodom Sojuz. Dok Spejs X i druge privatne kompanije mahnito rade da obezbede svemirske letilice za putovanje u zemljinu orbitu, NASA želi da ide još dalje od toga. Agencija je započela testiranja SLS modela i izgradnju nekih od glavnih komponenta. Prvo SLS lansiranje koštaće oko 7 milijardi dolara. SLS će takođe koristiti neke delove penzionisanog Spejs šatla, uključujući njegove motore. Međutim, kao što je slučaj sa mnogim velikim projektima, SLS već kasni sa pripremom početnih letova koji su planirani za 2017. Poslanici Kongresa, koji NASI odobravaju budžet, zabrinuti su zbog daljih odlaganja i prekoračenja troškova. Da li će NASA uspeti da ispuni obećanje i izvede projekat do kraja, ostaje da se vidi. Na sledećim fotografijama možete videti kako napreduju: Izvor: „The Verge“ Prevod: Anđela Stojković, Rasim Memišević (M41)

Strana | 26


Strana | 27


Strana | 28


Strana | 29


Strana | 30


Strana | 31


Strana | 32


Stručni tekstovi

“SEMAFOR” na Marsu zabeležen na čudnovatoj slici NASA-ine svemirske letelice

Teoretičari teorije zavere su dobili zeleno svetlo da otkriju tajnu o čudnom objektu na Crvenoj Planeti. Ovog puta to nije Mars rat ili zgusnuta krofna koja se pojavila na fotografiji koju je snimila NASA-ina raketa za ispitivanje neobičnosti Marsa, već je “semaforski signal”.Ekstrakopneni “signal” je snimio britanski entuzijast po imanu Džozef Vajt. Kuriozitet je škljocnut u 01:08h 19. septembra 2014. Original možete videti na sledećoj fotografiji.

“Sledim slike iz NASE od početka i svakodnevno lebdim nad njima na NASINOM veb sajtu”, rekao je Vajt po Western Daily Press-u. “Ugledao sam ovu I pomislio “Do vraga, ova izgleda posebno čudna” ”. Dok je Vajt govorio da veruje da je to što je ugledao « jasno inteligentno konstruisano », kao što je napisao na svom najnovijem videu na youtube-u , kanalu ArtAlienTV-Mars Zoo , formacija je najverovatnije upravo stena. Početkom ove nedelje bloger Pol Skot Anderson je zapazio čudnu vanzemaaljsku “loptu” na Marsu. Ali su NASA-ini naučnici tvrdili da je to samo okrugla stena verovatno formirana lučenjem kamena, procesom kojim minerali očvršćuju I postaju kompaktni, prema izvoru Discovery News. Ostali predmeti neobičnog izgleda viđeni na Marsu obuhvataju iguana, prst, lobanju i butnu kost. Ali su sve to samo stene. No, ja se opet pitam nije li život na Marsu ipak moguć, ali smo mi Zemljani još nedovoljno tehnološki opremljeni da uspostavimo kontakt? Izvor The Huffington Post | By Macrina

Prevela: Prof. Slavica Stolić

Strana | 33


Stručni tekstovi

Energetika – prozor u budućnost

U našoj, Mašinskoj tehničkoj školi „15.maj“ od ove školske godine školuje se i novi obrazovni profil „tehničar mašinske energetike“. U ovom tekstu saznajte na neke odgovore, koji su vas zanimali i koji će vam pomoći u daljem radu. Energetika je oblast privrede koja se bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom energenata i energije. S obzirom na to da je u pitanju poznati i opšteprihvaćeni i zastupljen pojam može se definisati na više načina. U naučnom smislu je energetika nauka o energiji i tehničkom korišćenju izvora energije. U ekonomskom smislu je energetika skup privrednih aktivnosti usmerenih na istraživanje i proizvodnju primarnih ili sekundarnih izvora energije, transformaciju, prenos i distribuciju do potrošača. U filozofskom smislu je energetika pogled na svet koji sve što postoji i sve što se zbiva u prirodi i društvu svodi na energiju, čak i materiju i duh. Energetika se bavi proizvodnjom i prometom čvrstih, tečnih i gasovitih energenata kao i električnom i nuklearnom energijom. Neki oblici energije se proizvode potrošnjom fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i drugih neobnovljivih izvora (nuklearna energija), dok se drugi proizvode iz obnovljivih izvora (hidro, sunce, vetar, talasi, geotermalna energija). Energija se troši najviše u oblasti transporta, grejanja, osvetljenja i u tehnološkim procesima. Jedan od zadataka energetike je ekonomična proizvodnja i smanjenje gubitaka energije, efikasan razmeštaj proizvođača i izbor optimalnog načina transporta. Pored ovoga je značajan zadatak smanjenje negativnih uticaja na čovekovu okolinu. Ovde se prvenstveno misli smanjivanje emisije gasova (ugljen-dioksid) koji su uzrok efekta staklene bašte, ali i ostalih štetnih proizvoda koji nastaju tokom procesa proizvodnje energije (sumporni i azotni oksidi, pepeo, čađ, itd).

Stefan Nedeljković M44

Strana | 34


Stručni tekstovi

GLOBALNO ZAGREVANJE KLIMATSKI ALARM

NASA otkriva da se duboki okean Zemlje nije zagrevao od 2005.god. Da li je globalno zagrevanje zapravo uvertira u LEDENO DOBA? Zakoni termodinamike to ne isključuju. Nova NASA-ina studija je otkrila da se ambis hladne vode Zemljinog okeana “nije zagrejao toliko da bi se ta promena mogla i izmeriti”, dakle zanemarljivo od 2005. Pronalazak ove studije kreira “misteriju zašto se globalno zagrevanje pojavljuje u nedavnim godinama” ,prema tvrđenju NASE. Tim naučnika NASA-ine laboratorije za mlazne avione u Pasadeni, Kaliforniji, su pregledali direktne podatke iz satelita što se tiče merenja temperature vode okeana od 2005. do 2013. Studija, objavljena u žurnalu “Nature Climate Change” je otkrila da se voda ambisa dubine 1,24 milja Zemljinog okeana nije značajno zagrejala tokom pomenutih 8 godina. Džon Vils, naučnik pomenute laboratorije i koautor te poznate studije, bio je brz u težnji da objasni da otkrića te studije “ne bacaju sumnju na samu klimatsku promenu”. Naučnici su zapazili da sve dok se temperature okeanaskog ambisa ne podiže, efekat “ staklene zelene bašte” egzistira, jer se u atmosferi još uvek akumulira. I Feliks Landerer, takođe naučnik iste laboratorije i koautor pomenute studije, dodao je da sve dok se pomenuti okeanski ambis ne zagreva, gornja polovina okeana nastavlja da se neprekidno zagreva. “Nivo mora još uvek raste”, tvrdi Willis. “Mi pokušavamo da razumemo nitty-gritty detalje.”

Prevela i obradila: Slavica Stolić

Strana | 35


Stručni tekstovi

Glavna istraživanja svemira u ne tako dalekoj budućnosti bi mogla biti putem putovanja u liftu, pre nego u raketi ako japanski konstruktorski gigant „Obayashi Corporation” ima svoj put. Kompanija je pre dve godine najavila da ima kapacitet da napravi svemirski lift-i da će ga podići 2050. godine. Obraćajući se australijskoj “Broadcasting Corporation”, ovog meseca, kompanija je izjavila da će lift dostići 96,000km (59,652 milja) u svemiru (radi poređenja, mesec je od zemlje udaljen 384,400km) i upotrebiti robotske automobile koje pokreću linearni magnetski motori , koji su viđeni u visokobrzinskim linijama koloseka oko Azije i Evrope, da prevoze teret i ljude u novu svemirsku stanicu.Sve će se ovo postići, kako tvrdi japanska kompanija, ugljeničnom nanotehnologijom. “Sila istezanja je skoro sto puta jača nego što je moguće kod čeličnog kabla”, izjavio je menadžer razvoja i istraživanja kompanije koja planira ovaj lift. “ Upravo sad ne možemo napraviti dovoljno dugačak kabli. Možemo napraviti samo s cm-duge nanocevi, ali nam je potrebno mnogo više… Smatramo da ćemo do 2030. biti u mogućnosti da to postignemo.” Timovi duž Japana rade na logističkim problemima vezanim za lift. Tim na Univerzitetu “Kanagawa”, na primer, radi na problemima vezanim za robotska vozila: kako da se popnu na različite visine i kako da koče. Da je projekat uspešan, mogao bi masivno da spusti cenu i opasnost vezano za svemirska putovanja: teret obično košta oko 22,000 $ po kilogramu vazdušnim putem; korišćenjem svemirskog lifta, trošak bi bio bliže 200 $, rekli su u kompaniji. “Obayashi”, nije jedina kompanija koja radi na ostvarljivosti svemirskog lifta, 2012. godine je bivši nasin konstruktor Mičael Lejn, pokrenuo “Kickstarter”, da podigne finansijska sredstva za istraživanje ostvarljivosti lunarnog svemirskog lifta, podizanjem 110,353 $. “Ne mislim da jedna kompanija može to da uradi, potrebna nam je internacionalna organizacija da uradi ovaj projekat”, složio se menadžer zainteresovane kompanije.

Prevela i uredila: Slavica Stolić

Strana | 36


Volim te

(1.) I tako prolazi još jedan radan dan, po meni uspešan, zato što sam sve vreme proveo sa tobom u školi. P.S. VOLIM TE (2.) Dan za danom ide, mislim da te gubim. Kako mi tako dođe, ja te iznenadim i vidim tvoj osmeh među 1000 suza. Tad dobijem volju za životom i ljubavlju. P.S. Hvala ti na svemu, mnogo mi značiš. Volim te (3.) Postoje razlićiti načini da žene budu lepše, ali isto tako i postoje i žene koje su prirodno lepe, pa njima to ne treba. Te su žene retke. Mnogo mi je drago što si TI jedna od njih. P.S. VOLIM TE, LEPOTICE MOJA MALA. Nikola Stojanović M21

Strana | 37


Lako je biti malodušan

"Lako je biti malodušan kada ti zapadne ovo malo duše, bez uputstva za upotrebu, pa moraš samouk da se snađeš. Svi smo pre pameti rođeni, al’ ja se rodih čitav život ranije, da bih bio suvišan, jer voleh one koji sebe Bilo bi me stid da mislim da sam pesnik, ali se ponosim onim što sam osetio, a nisam umeo da zapišem i po tome se ne razlikujem od drugih. Da sam imao kome da kažem, ne bih morao da pišem. Pesma nije stil pisanja, već stil života, nesvesna mistifikacija najobičnije čarolije. U redu, pesnik sam, dok neko ne postavi tačniju dijagnozu. Nije pesnik onaj ko se pesmom takmiči, već onaj ko se takmiči sa njom, uprkos saznanju da je gubitnik. Imam nesreću da sam živ pesnik, pa čitam tugu iz očiju onih Moglo je lakše, al’ nisam mogao da dopustim da bude ružnije. Kao propovednik veličao sam ljubav, i obećala da će je biti za svakog ko u nju, uprkos iskustvu, veruje. Mogao sam osiromašiti sebe bogatstvom i kupiti ovo što mi nedostaje, ali bi me ubilo saznanje da je na prodaju i ono što sam voleo. Mogao sam... Ne bih mogao. Neko u samo jednoj pijanoj noći Strana | 38

već vole. Na ponekoj stranici života stavio sam “uši”, verujući da je na njoj zapisano nešto važno, ne i mudro. Većinu sam zgužvao, jer ih je pisala nepismena žena, a ja čitao kao dnevnu zapovest, verujući da je dobrom namerom pisana. Ima nas željnih ljubavi, al’ nije isto biti željan i ostati željan. Nema oduška duši kada se pomiri s tim da ne postoji šansa za propuštene šanse, a druge su drugima namenjene. Tuga nije korisno iskustvo drugima, ali se neki od nas teše da će naša tuga utešiti tužne, pa pokleknu pod pritiskom pesme i tuguju javno. koji čitaju moju tugu. Pesnik bi morao da se rodi mrtav, da ne gleda toliko tuge u toliko očiju. Život se ne opisuje, već živi. Ipak, ostaće zapisnik na satenskoj ploči, ukaljanoj pogrdnim grafitima. Ne marim, nije mi trebao epitaf, već život. Romantično, lično, patetično, pisao sam domaći zadatak iz ljubavi, uveren da su satenski stihovi mogući u praksi, ali je za to uvek neko nedostajao. Samo sam želeo da bude lepše kada je lepo i tužnije kada je tužno. Bilo je teško i lepo. čiji sam slepi podanik bio, govorio vernicima da mi se ljubav prikazala, najavila svoj skori dolazak odboluje i izleči bolest sa kojom se nosim čitavog života. Kod toliko neizlečivih, doživotnih bolesti, baš pesnik da budem? Nisam pisao da bih pisao, već da bih srce opisao. Uzalud, ostaće nedorečeno, jer mu nisam dorastao.


Nisu se stihovi pisali sami, sve su to tragovi točkova sudbine, koja me samlela u brašno, od kog je umesila kolačiće sa biberom, a ličilo je na cimet. Kome trebam? Nikom. I ne treba. Mene su voleli jedino oni koji me nisu poznavali. Ljubavlju sam vređao one koji su mislili da ne zaslužujem da ih volim. Na kraju je postalo nevažno da li original ove duše u nečijem telu čami i žudi za susretom sa svojom kopijom. To je moguće samo u pesmi. Sramota je više, muško sam. Muškarac bez rakije i teške ruke? Tja! Predugo čekam da napišem poslednju pesmu i počnem da govorim ono što bih, Hvala satenu. Neću reći slava mu, jer mu do slave nije, već do mira i spokoja, koji mu, od srca, želim. Nije ovo zbogom svete. Ni dobro zamišljen Bog, ni dobro zamišljen svet, nisu me razumeli. Pošteno, ni dobro zamišljen ja nisam razumeo njih. A ljubav, jedinu moguću zabludu, koja me uzdigla i ponizila, neka veličaju drugi. Više se ne poznajemo. Ima mlađih, neoštećenih, pa neka se muče. Ja sam svoje odrobijao. Nemoj da mi neko slini i da se prenemaže kao ja. Čuvajte snagu, ima još puno toga da se voli i želi. Vi ćete umeti bolje od mene. Momci, znam bar jednu ženu,

Strana | 39

Pesma nije život, već njegov rezervni deo, lepši i tužniji pogled na svet. Bahatima i besnima nema mesta u pesmi, njima je mesto u njihovim životima, bolje od toga nisu zaslužili. Veći mi je teret bio kamen u ruci, nego onaj na duši, ne zato što nisam imao dovoljno drskosti da ga bacim, već zato što mi ga bilo žao da se prlja kad pogodi cilj. Pesnik se oglasi umesto onih koji će ga čitati, dovoljno mudrih da ne ostave trag osećanja. Pesničku slobodu doživeo sam bukvalno i ostao zarobljen u pesmi. Nije mene pesma namučila, već ono što je u njoj, a nije zapisano. kad ne bih imao pametnijeg posla, pisao. Predugo čekam, al’ ne pitam se ja. za koju vredi umreti i jednu zbog koje nije vredelo živeti. Dušu pod mišku, ludost u srce, pa šta vam ljubav dâ, al’ ne daj Bože da dođe do toga da morate da pišete."

Goran Tadić


Jutarnja gimnastika za mozak

U zimskom broju časopisa “Petnaestica”, pokazujemo vam vežbe za jutarnju gimnastiku za mozak. Ove lake i jednostavne vežbe za bolje pamćenje radite ujutru, čim se probudite, u trajanju od 7-10 minuta. Izgovarajte glasno ili šapatom: 1. Što brže možete izgovarajte slova azbuke ili abecede, tako što ćete za svako slovo smisliti reč. Na primer- Avion, Brdo, Voda, Gusenica, Drvo, Djurdjevak, Ekser itd… Ako za pojedino slovo razmišljate duže od 15 sekundi – preskočite to slovo i nastavite dalje. 2. Nabrojte brzo 20 ženskih imena, i uz svako izgovorite broj. Na primer: Ana-1, Gordana -2, Vesna-3, Branka -4 itd. Imena se ne smeju ponavljati. 3. Uradite isto to, samo sa muškim imenima 4. Nabrojte brzo 20 različitih vrsta namirnica, i uz svaku reč izgovorite broj po redu. Na primer: hleb-1, šećer-2, paradajz-3 itd. 5. Nabrojte brzo 20 različitih reči koje počinju na isto slovo i uz svaku reč izgovorite broj po redu: Na primer: Automobil-1, Album-2, Ananas-3, Azija-4, Akvarijum-5 itd. 6. Brzo nabrojte 20 različitih profesija i uz svaku reč izgovorite broj po redu: Stolar-1, Kovač-2, Lekar-3, Poštar-4 itd. 7. Izgovorite jednu dužu reč, a zatim za svako slovo te reči brzo nadjite neki pojam i navedite broj. Na primer: KONFERENCIJA : Krokodil-1, Oko-2, Novine-3, Fenjer-4, Elipsa-5, Račun-6, Ekipa-7, Nalepnica-8, Cvet-9, Igla-10, Jastuk-11, Asistent-12. 8. Što brže možete izgovarajte brojeve od 100 – unazad do 1. 9. Izbrojte do 20 na bilo kom stranom jeziku.

Strana | 40


Ona živi samo na čipsu i siru: Druga hrana mi stvara mučninu

Dženifer Radigan (17) uglavnom jede čips i odlučna je u tome da ne jede meso i povrće, zato što zazire od toga. Ona ima fobiju od hrane i živi na dijeti koja podrazumeva čips i sir. Već pet godina je na ovoj čudnoj dijeti, a razlog je to što joj druga hrana stvara mučnine. Tinejdžerka je iz Galstona u Škotskoj i kaže da nije imala normalan obrok godinama. Dženifer je počela da odbija hranu još kao mala, i kaže da se stidi svoje fobije koja ju je terala da gladuje u školi i da laže svoje roditelje. Pati od selektivnog poremećaja u ishrani. Ovo je čini da se oseća anksiozno i nervozno kada joj se pokaže neka nova hrana. Njene navike u ishrani su jedan od razloga zašto gubi svest u javnosti. “Ranije sam živela na piletini, ali sada mi sam miris stvara mučninu” kaže Dženifer u razgovoru za časopis “Blic Žena”. Kako je starija, sve manje namirnica može da podnese. Ona sada živi na čipsu i siru. “Ovo utiče na moj svakodnevni život. Ne toliko da mi je problem da jedem pred drugima, već su mi se pojavili zdravstveni problem” - kaže tinejdžerka. Svaki dan se oseća iscrpljeno i bolesno. Kaže da prolazi kroz pakao. Iako je Dženifer celog života izbirljiva, tek kada je napunila 16 godina, njene navike su izmakle kontroli. Tek kada je udarila glavom o beton, nakon pada na prvom radnom danu, odlučila je da ode kod lekara. Analize su pokazale da ima nedostatak gvožđa i vitamina B12. Doktori su predložili da ode kod specijaliste za poremećaje u ishrani. “Padala sam u nesvest pet puta do sada, a svaki put je bilo drugačije. Jednom sam drhtala i kada sam se osvestila, drhtavica nije htela da nestane” – objašnjava Dženifer. Ona obično preskače doručak, a za ručak jede čips i sir, a večeru joj majka spremi. Iako ima želju za hranom, ne može da jede. Najviše problema ima sa mesom, koje kada pogleda vidi samo mast koja joj stvara mučnine. “Njene navike me plaše. Ona izgleda kao da može da se nosi sa tim, ali to neće trajati dugo” - kaže Karen, majka tinejdžerke. Majka dopušta ćerki da pravi listu za kupovinu, ali kaže da ni tada ne prođe sve kako treba. Ona je podržava, kao i ostatak porodice. Dženifer treba da krene na fakultet u septembru, ali se plaši kako će se tada nositi sa svojim poremećajem.

Strana | 41


Luka Jevanđelista

U

zimskom broju časopisa “Petnaestica”, donosimo Vam priču o Luki Jevanđelistu. Sveti Apostol i jevanđelista Luka (grč. Λουκᾶς) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla. Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pratio je Apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti Apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama. U starosti sveti Luka je otputovao u Egipat radi propovedi Jevanđelja. Tamo on blagovesteći Hrista pretrpe mnoge muke i izvrši mnoge podvige. U gradu Aleksandriji on rukopoloži za Episkopa Avilija na mesto Aniana, rukopoloženog svetim jevanđelistom Markom. Vrativši se u Grčku, sveti Luka ustroji Crkve naročito u Beotiji, rukopoloži sveštenike i đakone, isceli bolesne telom i dušom. Prema predanju, Apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Pogreben je u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde od njega bivahu mnoga čudesa. Tu su se ove svete čudotvorne mošti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenesene u Carigrad, u vreme cara Konstancija. U 4. veku naročito se proču mesto gde su počivale časne mošti svetoga Luke, zbog isceljivanja koja su se zbivala od njih. Osobito isceljivanje od bolesti očiju. Saznavši o tome car Konstancije posla upravitelja Egipta Artemija da mošti svetoga Luke prenese u prestonicu, što i bi učinjeno veoma svečano. Stari crkveni pisci svedoče, da je sveti Luka, odazivajući se pobožnoj želji ondašnjih hrišćana, prvi živopisao ikonu Presvete Bogorodice sa Bogomladencem Gospodom Isusom na njenim rukama, i to ne jednu nego tri, i doneo ih na uvid Bogomateri. Razgledavši ih, ona je rekla: “Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama“. Danas se njegove mošti nalaze u Carigradu.

Stefan Nedeljković M44

Strana | 42


Vaše slike nam šaljite na: sajt@mts15maj.edu.rs

Strana | 43


Šetali Mujo i Haso livadom i kako je Mujo mucao ugleda avion i kaže: -Hhhhaso vvvidi avion - Haso pogleda,ali avion ode. Haso je rekao sam sebi da kad Mujo nešto počne govoriti da će on odmah pogledati gore.

Kako se zove policijski pas? DROTVAJLER.

I tako šetali oni opet livadom i počne Mujo mucati: S kim ste se sudarili? - upita policajac vozača.

-Hhhaso... - pogleda on gore,a Mujo nastavi-ssstao si u izmet.

Nemam pojma s kim, pobegao je, onuda ... niz provaliju...

Parkira čovek auto pored Skupštine. Prilazi policajac i opominje ga: - Ne možete ovde da parkirate! Znate, to je Skupština. - Znam, hvala vam. Ali ne brinite, imam ja dobar alarm!

Bili policajci u nekom selu i videli stado ovaca, pa jedan kaže:

Izgubila plavuša kapu. Nađe kapu jedan dečak i pita je:

- Ajde da uzmemo jednu ovcu, pa da je kod kuće ispečemo.

- Da li je ovo vaša kapa?

Kad oni izlaze s pašnjaka, dođe pastir i kaže:

- Ne, ja sam svoju malopre izgubila.

- Vi ste sigurno policajci! - Ma nemoj, a kako ti to znaš? - Pa od svih ovaca, vi ste baš uzeli šarplaninca.

Zašto tri policajca idu zajedno? - Jedan čita i piše, a druga dvojica čuvaju genija. Strana | 44

Pričaju dva pandura: - Neki dan sam kupio četku za WC šolju. - I kakva je? - Ma, šta znam. Nekako sam bio navikao na toalet papir. Nenad Cvetković M44


Strana | 45


Kopaonik – Svetski, a naš! Često volimo da odemo u neku Evropsku metropolu na zimovanje, ali to ne moramo da radimo. Kopaonik (poznat i kao Srebrna planina) je najveći planinski masiv u Srbiji koji se pruža od severozapada ka jugoistoku dužinom od oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu od oko 40 km. Jedan njegov deo je zaštićena zona pod imenom Nacionalni park Kopaonik u okviru koga postoji veći broj zaštićenih prirodnih celina, a na njemu se nalazi i najveći skijaški centar u Srbiji. Stočarstvo je glavno zanimanje stanovništva, a u novije vreme turizam. Kopaonik je već u srednjem veku bio rudarska oblast, pa su iz tog perioda ostali mnogi potkopi, nazivi i rudarski alati. Rudarstvo je obnovljeno u novije vreme, naročito u Trepči, koja na obroncima ove planine ima velika nalazišta olovno-cinkane rude. U samom podnožju Pančićevog vrha se nalazi rudnik Belo Brdo.

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i kopaonička ljubičica. Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko, suri orao, buljina, divlja mačka i srna. Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7°C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.

Strana | 46


Šta se može videti na Kopaoniku?

Ukoliko se ove zime uputite put Kopaonika nećete da zažalite! Pored toga što možete steći puno novih prijatelja, možete se zabaviti kao nikada u životu. Naime, Kopaonik je pun raznih klubova, diskoteka i restorana, te ga sa pravom nazivaju “Planinom žurki”. Jedan od poznatijih kafića jeste “Novak”, a jedan od najpoznatijih hotela na Kopaoniku jeste hotel “Grand”, koji se nalazi u samom centru Kopaonika. Pored ovih malo poznatijih ugostiteljskih objekata, na Kopaoniku možete da uživate i u raznom privatnom smeštaju. Obično, porodice sa decom drže apartmane, gde tokom zime ostaju i ugošćuju razne turiste. Pored svega ovoga na Kopaoniku je definitivno najbolja hrana.

Ukoliko ste, pak, više sportski tip, onda na Kopaoniku možete da uživate u vrhunskom skijanju! Cena skija nije previsoka, a postoje razni modeli. Ukoliko ste početnik na raspolaganju vam je jako puno instruktora skijanja, koji sa puno razumevanja uče polaznike. Ako Vam je sve ovo malo, onda Vam predlažem da pronađete negde bolju ponudu, pa ako je nađete pošaljite nam je 

Vučko Stanković M44

Strana | 47


Moda za Novu Godinu

U svim radnjama već se uveliko prodaju novi modeli, pa pre nego što krenete u šoping, pročešljajte vaš orman i vidite koja bi to dva-tri obavezna komada garderobe mogla da upotpune vaš imidž ove zime. Osnova garderobe za jesen i zimu kao i uvek su crna i siva, a uz njih najviše će se nositi ljubičasta i to u svim nijansama: od najveselije boje lavande do najtamnije. Pratiće i zelena, od svetlih nijansi do tamnozelene, a uz svetlo sivu dobro će se kombinovati topla oker boja. Još jedna moderna boja za jesen biće i tamno plava. Sve nijanse ove boje već možete videti u nekim popularnim brendiranim radnjama. Glavni modni trend za ovu jesen je stil pedesetih. „ Pedesete su uvek bile godine koje inspirišu nas kreatore. Prosto to je vreme u kome su dame imale velike stilove, vreme kada su mogle da se doteruju na taj način, da sve prikriju, a da opet ostave malo za maštu“ – izjavio je jedan od poznatih italijanskih kreatora. Sastavni deo ovog trenda su ženski oblik i siluete, sa posebnim naglaskom na suknje i jakne, pantalone sa visokim strukom i širokim nogavicama, skoro muškog kroja nezaobilazna su stavka. Iskombinujte takve pantalone sa ženstvenom, svilenom bluzom i izgledaćete savršeno poslovno i doterano. Uz neizbežne kratke čizmice i jaknice, ove jeseni nosiće se i kaputi u bajkerskom stilu.Nekoliko sezona unazad, dominiraju bajkerske jakne i čizme, pa su kaputi prirodni i očekivan nastavak. Kako god bilo drage moje, oblačite ono u čemu se najbolje osećate, ali gledajte da kada izlazite u provod izgledate što lepšte, blistajte svojom lepotom i zrakom. Kristina Stolić M44

Strana | 48


Čita se, piše se…

Novak Djoković, Uspon Srbije – Kris Bauers

Novak Đoković nije samo jedan od najboljih tenisera sveta ‒ on je de facto ambasador svoje domovine Srbije. To nije lak zadatak s obzirom na to da u svetskim vestima još odjekuje uloga Srbije u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina dvadesetog veka. I dandanas mnogi u svetu povezuju reči „Srbija“ i „zverstva“. U ovom prikazu Đokovića i Srbije, Kris Bauers oslikava dva snažna portreta. On prati priču o dečaku skromnog porekla, govori o tome kako je upoznao ženu koja ga nije naučila samo tenisu već i kako da se nosi sa životom kao slavna ličnost, opisuje kako se trudio da, što je moguće više, poboljša zdravlje, odnos s ratobornim ocem i kako se njegova zemlja ponosi njegovim podvizima na terenu. Ali priča i o Srbiji, nepravdajući njenu ulogu u ratovima devedesetih, ali nudeći razumno tumačenje nada i težnji naroda s teškom prošlošću. Pored toga, ova knjiga sadrži i Đokovićeve stavove o predstavljanju Srbije. Bauers, biograf švajcarske teniske zvezde Rodžera Federera i zamenika engleskog premijera Nika Klega, prede sportske i geopolitičke niti kako bi načinio promišljen portret jednog čoveka i njegovog naroda, i opisuje kako odlučnost združena sa razboritošću može stvoriti sportskog lidera.

Ljubav u doba kokaina – Simonida Milojković

Ljubav u doba kokaina je dramatična i porazna ispovest beogradske studentkinje, koju je njen mladić gurnuo u pakao droge. Glavna junakinja Nina zaljubljuje se u svog vršnjaka, zavodnika i kozera Marka, i postaje zavisna od njegove pažnje i ljubavi. Ali njen svet se ruši kad je se on zasiti i kad je ostavi. Spremna je na sve da bi ga ponovo vratila, a kada joj on u jednom noćnom klubu ponudi kokain, bez razmišljanja prihvata: tako se njenoj zavisnosti od ljubavi pridružuje i zavisnost od teških droga... Ni u svom novom romanu autorka Grabljivice ne preza da stvari nazove svojim imenima, stvarajući uverljive i prepoznatljive likove jedne izgubljene generacije u zemlji bez nade i iluzija, i vodeći radnju lako i jednostavno. Posebnu boju ovom novom romanu o stranputicama današnjih mladih ljudi daju neposredan ispovedni ton glavne junakinje, obraćanje bez uvijanja i prećutkivanja, otvoreno i bez kajanja.

Strana | 49


Samo ovu noć – Amanda Kvik Nova uzbudljiva avantura, uzavrela od viktorijanske strasti i ogrnuta velom drevne misterije. Bez prebijene pare i na sigurnom putu da ostane usedelica, Veniša Milton dobija zadatak da fotografiše zbirku relikvija tajanstvene organizacije koju je pre dva veka osnovao ekscentrični alhemičar. Nakon noći provedene sa njegovim potomkom Gejbrijelom Džounsom, Veniša namerava da se vrati svakodnevnom životu, ali nakon toga u novinama pronalazi vest o njegovoj smrti. Uzima pseudonim „gospođa Džouns“ i pod plaštom ugledne udovice postiže vrtoglav uspeh kao fotograf. Međutim, njen romantični hir stvara neočekivane nevolje: gospodin Džouns vraća se u njen život, zapanjujuće živ i zdrav, a spone koje ih vežu daleko su jače od sećanja na prohujalu strast. Tu je i neko ko je spreman na sve da bi se domogao vekovima izgubljene tajne, a Gejbrijel i Veniša moraju da krenu u potragu za opasnim suparnikom koji je neprestano korak ispred njih.

Tajna devet soba – Džesi Berton Nema ničeg skrivenog što neće biti otkriveno, nema ničeg tajnog što neće biti poznato. Godina 1686. Amsterdam je grad obasut sjajem i bogatstvom, u kojem život teče po strogim pravilima. Mlada Nela Ortman stoji na pragu velelepne kuće u najbogatijem kvartu grada, spremna da započne bračni život. U novom domu sačekaće je nimalo topla dobrodošlica, ali i suprugov veličanstveni svadbeni poklon: minijaturna replika njihove kuće. Da bi je opremila, Nela angažuje zagonetnu minijaturistkinju čije uverljive kreacije oplemenjuju i verno oslikavaju njihov živopisni porodični život. Međutim, obuzeta tajanstvenim svetom svoje nove porodice, Nela ne primećuje talas opasnosti koji se silovito približava i preti da je povuče na dno… U društvu gde je zlato svemoćno božanstvo, biti različit pretnja je svima. Bez izuzetka. Samo jedna žena može da zaviri u decenijama čuvane tajne ugledne porodice, ali da li će uspeti da se sa njima izbori?

Top lista: Laguna i Vulkan Izdavaštvo

Strana | 50


Pitanja čitalaca Da li će Učenički Parlament organizovati neke akcije ove godine?

Poštovani, da li imate u planu veći tiraž, za nas učenike?

Milica

Aca O: Dragi Aleksandre, nismo razmišljali o većem tiražu. Tvoje pitanje nas je na to podstaklo. Hvala što nas čitaš! Redakcija.

O: Draga Milice, Učenički Parlament škole jako dugo organizuje razne aktivnosti. U narednom periodu možeš da očekuješ nove akcije. Kao i svake godine glavni akcenat je na festivalu BUMFEST. Hvala što nas čitaš!

Redakcijo, kada će biti teksta o životinjama? Obećali ste za prošli broj, međutim toga nije bilo?

Zašto ne pišete malo o Svemiru, Galaksiji... Veliki sam ljubitelj te nauke. Anđela

Lazar O: Dragi Lazare, hvala ti što nas tako pomno čitaš. Tekst o životinjama očekuj u narednom broju. Pozdrav

O: Draga Anđela, uživaj u tekstovim o svemiru. Profesorka elektronike je napisala par tekstova koji imaju veze sa svemirom. Nastavi da nas čitaš!

Kako mogu da se priključim Učeničkoj kompaniji iz naše škole? Nikola O: Dragi Nikola, učenička kompanija u našoj školi radi uspešno već četiri godine. Da bi postao član kompanije potrebno je da se prijaviš na audiciju za nove članove, koja će biti održana u aprilu.

Ukoliko želite da pitate nešto članove redakcije to možete učiniti preko naše mejl adrese: sajt@mts15maj.edu.rs ili Vaše pitanje možete postaviti i na našoj zvaničnoj „fejsbuk“ stranici: www.facebook.com/petnaestica. Ukoliko nemate pristup internetu svoja pitanja nam možete poslati na adresu: Beogradska 22, sa naznakom „Za časopis“. Nažalost, zbog velikog broja pitanja nismo bili u mogućnosti da sva objavimo, ali ostala pitanja biće objavljena u Strana | 51 narednom broju. Pišite nam!


Strana | 52

Petnaestica 27.1.2015.  

c. MTS 15 MAJ NIS

Petnaestica 27.1.2015.  

c. MTS 15 MAJ NIS

Advertisement