Novi Milenijum 1

Page 1

/

DOSTIGNUCA MLADIH

LJUDSKA PRAVA

NAUKA

MAJ 2020 .

novi

MILENIJUM

KO JE BIO RAUL VALENBERG?

V

/

NEMANJA KOVACEVIC

koliko mladi ljudi Cuvaju TRADICIJU? V

V

OD TESKOG SIROMASTVA DO MAJKROSOFTA

NAJPOZNATIJA

GANDIJEVA DELA

DEJVID PAJN

V

SVEDSKA PRINCEZA VOLONTIRA U BOLNICI PROF.DR

INTERVJU SA/ / MIRJANOM LAKOVIC PAUNOVIC

PUTOKAZ MLADIH V

POKLONILI HILJADE ZASTITNIH MASKI

HEROJI NIÅ A

autor fotografije: Michael Henry, @michaelhenry


Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće.

– Majka Tereza

Osnivač: H.O. „Nađi Raula“ Direktor magazina: Jovan Milić Glavni i odgovorni urednik: Ljiljana Milić Dizajn: Dino Dervišić Lektura: Lektorski tim H.O. „Nađi Raula“ Redakcija: Ana Jovanović, Obren Milić, Aleksa Panić Foto: Označene u tekstovima, preuzete sa Unsplash-a, Pixabay-a,

drugih izvora fotografija za ponovnu upotrebu kao i privatne arhive sagovornika.

Kontakt: novimilenijum@findraoul.com Štampa: Copy shop Niš

2020.


SADRŽAJ

autor fotografije: Simon Maage

Raul Valenberg čovek ljubavi Mahatma Gandi inspiracija za sve generacije Prava žena gde je Srbija a gde svet Forum Mladih Naučnika 6 izveštaj Nagrada Svetislav Milić Izveštaj Intervju broja Dejvid Pajn, od siromaštva do Majkrosofta Neka bolja budućnost veliki uspeh mladih iz Srbije Studentski život Intervju sa studentom dva master modula Kreativnost nastavnika u Srbiji Intervju sa prof. Anom Živković Broj PI iz ugla srednjoškolca Obren Milić Vulkani u Italiji Vezuv i Etna Nauka i Aktivizam Intervju sa Jelenom Tomašević Kako mladi čuvaju kulturu Intervju sa Nemanjom Kovačevićem Heroji Niša mladi donirali hiljade maski Kraljevske priče volonterski rad kraljevskih porodica Pisci Balkana Miroslav Antić Ljudska prava Intervju sa Marjanom Zdravkovićem Putokaz mladih Niš, grad filantropije i ljubavi Balkan i ljudska prava lični stav Jovana Milića Mladi talenti broja Devojke koje su postigle ogroman uspeh Zanimljivosti

3 5 7 11 13 15 22 23 25 29 33 34 35 39 43 49 50 51 55 57 59 61


Raul Valenberg 3

ÄŒOVEK LJUBAVI


Raul Valenberg

čovek ljubavi

Rat nikome ništa dobro nije doneo. Mnogo suza, mnogo stradanja, mnogo nesreće... Živeti tokom rata je jako teško, međutim iz svake loše situacije ima puno dobrih stvari, puno primera ljudi koji su žrtvovali sve, ne bi li spasili što više ljudi.

Jedan od takvih ljudi je i Raul Valenberg, švedski humanista, diplomata, arhitekta i preduzetnik. Osoba koja je puno uticala na život i rad Jovana Milića, osnivača našeg magazina. Raul Valenberg je tokom rata spasio veliki broj jevreja. Veruje se da se broj kreće između desetak hiljada do oko 100 hiljada jevreja u Mađarskoj, pod nacističkom okupacijom. Dok je služio kao švedski posebni izaslanik u Budimpešti 1944. godine, koristio je svoj diplomatski položaj, kako bi pomogao nedužnima. On je Jevrejima davao švedsko državljanstvo i pasoše, koji su ih štitili od progona. Jevreje je primao u područja pod švedskom zaštitom i prebacivao ih je na sigurno, spasivši na taj način na stotine njih. Mnogo ljudi je preživelo rat zahvaljujući ovoj humanoj osobi. Osobi po kojoj danas mnoge organizacije nose ime, pa čak i organizacija „Nađi Raula“ iz Niša. „Raul Valenberg za mene predstavlja jako važnu osobu. Znate, u najtežim trenucima u trenucima rata vi imate diplomatu, koji rizikuje sve i okreće se humanitarnom radu, okreće se drugima. Rizikuje svoj život i pomaže drugima. Za Raula sam prvi put čuo u jednoj tv reportaži, ali i u Enciklopediji o velikanima. Smatram da o njemu mora više da se govori, pogotovu u Srbiji“ – izjavio je Jovan Milić, osnivač magazina „Novi milenijum“. Nakon oslobađanja Budimpešte početkom 1945. godine, Raula Valenberga su sovjetski vojnici uhvatili i zatvorili zbog sumnje za špijunažu. Prema službenom sovjetskom izveštaju, umro je 1947. godine u zatvoru Lubjanka u Moskvi, ali to se još uvek ne može uzeti sa stoprocentnom sigurnošću. Motivi zbog kojih je human Raul zatvoren nepoznati su dana današnjeg. Zbog svojih hrabrih dela u ime mađarskih Jevreja, Raul je dobio brojne počasti, nakon svoje smrti. Tokom 1981. godine, američki kongresmen Tom Lantos (inače, jedan od mnogobrojnih koje je Raul spasio i pomogao), predložio je da se Raul Valenberg, proglasi za počasnog građanina SAD, što se, sasvim logično i dogodilo. Raul je takođe dobio i titulu Pravednika među narodima. Širom sveta postavljeni su spomenici njemu u čast. Mnoge ulice širom sveta nose njegovo ime. Priča Raula Valenberga, švedskog diplomate, a pre svega čoveka naše Planete je jako inspirativna i na neki način nam ukazuje na to da čovekoljublje postoji, da svesnost različitosti postoji. Potrebno je da Raulovu humanost pronađemo u nama samima, u našim srcima. foto: preuzeto sa sr.wikipedia.com

4


GANDI Inspiracija za sve generacije

Koliko mir u duši znači za dobrog lidera ?

Vrlo često sebi postavljamo različita pitanja. Ta pitanja mogu da budu povezana sa našim unutrašnjim stanjem. To unutrašnje stanje zavisi od mnogo faktora. Nekada su ti faktori unutrašnje prirode, a vrlo često i spoljašnje. Kada pomislimo da nam je teško, trebamo se setiti Gandija i njegovih misli.

5


Mahatma Gandi inspiracija za sve generacije Mahatma Gandi, rođen je 1869. u mestu Porbandar u današnjoj Gujarat državi. Nakon završetka studija prava, Gandi se vraća u Indiju. Pokušava da pronađe posao u struci, međutim to je bilo nemoguće. Srećom, Gandi ipak pronalazi posao i to u Durbanu, nažalost tamošnje kolege ga smatraju pripadnikom niže rase. Cela nepravda sa nepoštovanjem različitosti ga motiviše da se pridruži borbi za priznavanje osnovnih ljudskih prava za Indijce. U Južnoj Africi, Mahatma Gandi ostaje čak 20 godina. Dosta vremena je proveo u zatvoru. Jedne večeri 1896. godine Gandija napadaju Južnoafrikanci. Taj trenutak je prekretnica za dalji Gandijev život. Upravo od tog momenta, Gandi kreće da se zalaže za politiku pasivnog otpora i nekooperacije sa Južnoafričkim vlastima. Za vreme Burskoga rata, Gandi organizuje sanitetsku jedinicu unutar britanske vojske i zapoveda istom. Sledeći jako važan podatak vezuje se za 1910. godinu, kada osniva Gandi farmu, kooperacijsku koloniju za Indijce.

Tokom 1919. godine, Gandi se vraća u Indiju te se aktivira u politici. Postaje vođa za samostalnu Indiju.Ono što je jako važno napomenuti jeste to da je Gandi živeo spirutalnim životom propovednika, često je meditirao. Upravo ta medijacija je imala za rezultat njegovu smirenost. Vrlo često je govorio da su odnosi između njega i njegove supruge bili poput brata i sestre. U svojoj autobiografiji vrlo često spominje to da je suprugu jako retko slušao. Iz ličnih uverenja, oblačio se u odeću najsiromašnijih Indijaca i hranio se samo povrćem i mlekom. Vremenom ga je njegov narod prozvao za sveca otuda i dodatak imenu „Mahatma“. Sam Gandi je želeo da svojim nenasilnim metodama pokaže Britancima kako je upotreba nasilja beskorisna. Gandi je vremenom dobijao sve veću snagu, snagu naroda, to su Britanci i uvideli te im nije padalo na pamet da učine bilo šta protiv Gandija i/ili Indije. Međutim, deo naroda Indije nije podržavao Gandijevu politiku, dolazi do različitih protesta. Već 1992. godine britanske vlasti odvode Gandija u zatvor, gde će biti sve do 1924. godine. Nakon toga Gandi se povlači u sebe. Nekako se ponovo 1930. godine vraća na „scenu“ proglašenjem takozvanog talasa građanske neposlušnosti. „Ne plaćajte poreze“ – govorio je tada Mahatma. Tokom 1934. godine, Gandi i zvanično napušta politiku, a na mesto vođe Indijskog nacionalnog kongresa dolazi Džavaharlal Nehru. Prema nekim podacima, Gandi se 1939. godine ponovo vraća politici. Štrajkom glađu želeo je da prisili vladara države Rajkota da modifikuje svoj autokratski način vladavine. Gandijeva snaga se uvek ogledala u narodu. Narod masovno kreće da podržava Gandija, te pod prisilom vladar države Rajkota modifikuje svoj način vladavine, što dodatno osnažuje Gandija.

6


Mahatma Gandi inspiracija za sve generacije Tokom drugog svetskog rata, Gandi se trudio da Indija ostane po strani, vrlo često je odbijao zahteve Britanaca. Njihov uslov je bio da Britanci priznaju nezavisnost Indije. Međutim, 1942. godine Indijci su pristali da uđu u ratni sukob na strani Britanaca.

Britanska Vlada 1944. godine ipak pristaje na nezavisnost Indije, međutim pod uslovom da se dve suprotstavljene strane podele. Iako to nikada nije želeo, Gandi je morao da pristane na taj ultimatum.

Gandi je rođen kao hindus i hinduizam je praktikovao do svoje smrti 30. januara. Gandi je baš tog 30. januara bio na putu ka mestu gde je vršio večernju molitvu. Na tom putu ga je usmrtio Nathuram Godse, hindu fanatik i jako loša osoba. Ceo svet je bio zavijen u crno. I svi su znali da više ništa neće biti kao nekada. Takve osobe svet skoro neće upoznati.

Bonus Gandi i život bez mesa

Sama ideja vegetarijanstva nalazi se u hinduističnoj i džainističkoj tradiciji Indije. Pre dolaska u London na studije Prava, obećao je svojoj majci Putlibai i svom ujaku da se u njegovoj ishrani neće ništa promeniti te da neće jesti meso, ali i piti alkohol. U svojoj knjizi „Moral baza vegetarijanizma i nekoliko članaka o vegetarijanizmu“ Gandi temeljno govori o ovoj temi. Čak štaviše, uvidom u njegovu autobiografiju došli smo do toga da je intenzivno jeo urme, ali i da je koristio maslinovo ulje. foto: preuzeto sa sr.wikipedia.com

7


Ljubav je najveća snaga

“ koju svet sebi može predstaviti, a istovremeno i najskromnija. “ - Mahatma Gandi

10 autor fotografije: Fabrizio Verrecchia, @fabrizioverrecchia


autor fotografije: Vladimir Tsokal

PRAVA ŽENA Mit ili istina? Pripremajući se za ovaj broj, dosta sam istraživala o ljudskim pravima, ali i o ženskim pravima. Smatramo da se dosta toga radi po ovom pitanju, ali ipak i dalje nedovoljno. Žene moraju biti još vidljivije i sa većim pravima. Teorija ženskih prava vezuje se za deklaraciju o ženskim pravima „Declaration of Sentiments“, potpisana 1848. godine, od strane 68 žena i 32 muškaraca. Od tog trenutka kreće se sa razvojem ženskih prava u svetu. Danas sve žene imaju prava glasa, međutim, da li je oduvek bilo tako? Svakako da ne. Nažalost, borba za ostvarivanje prava glasa trajala je jako dugo i nažalost u određenim zemljama sveta ta borba i dalje traje. Početkom 20 veka u malom broju država žene dobijaju pravo glasa. Međutim, tek nakon Drugog svetskog rata, žene u velikom broju država sveta ostvaruju pravo glasa. Međutim, pravo glasa je samo jedan deo uključivanje žena u donošenje odluka. Sledeći korak je bio taj da se aktivno uključe u politički život. Borba žena za političku participaciju počela je kao zalaganje za pravo glasa žena. Sve je počelo 1791. godine kada je Olimpija de Guž, napisala Deklaraciju žene i građanke, kao odgovor na Deklaraciju čoveka i građanina. Žene su pravo glasa dobile prvi put u Novom Zelandu 1893. godine. Danas, 2020. za Premijerku Novog Zelanda imate Džasindu Ardern, mladu političarku i osobu koja svojim nastupima motiviše i inspiriše sve ostale. Pored toga, Džasinda je i prva žena koja je dovela svoje dete u sedište UN na sednicu. Što se tiče Srbije, rodna ravnopravnost je definisana tek 2006. godine tadašnjim Ustavom. Iako je Srbija potpisnica brojnih konvencija i ugovora o rodnoj ravnopravnosti, ipak situacija u državi nije na zavidnom nivou. Prema analitičkom izveštaju Evropske komisije (sr.wiki) ocenjeno je da „je sprovođenje nacionalnih strategija u ovoj oblasti i dalje na niskom nivou.

9


Prava Žena mit ili istina? Žene sa invaliditetom, samohrane majke, starije žene i žene koje žive u seoskim područjima najviše su pogođene diskriminacijom. Prosečne zarade žena koje žive u seoskim područjima najviše su pogođene diskriminacijom. Prosečne zarade žena su niže od prosečnih zarada muškaraca na tržištu rada, iako se jaz u zaradama značajno razlikuje od sektora do sektora“. Srbija, jedna mala država na Balkanu mora mnogo više da radi na položaju žena. Ono što EK nije uvidela jeste i problem odlaska na porodiljsko i posvećenost deci. No, daljim razvojem naše države, uvereni smo da će se i to stanje promeniti i da će sve više mladih ljudi raditi na daljem razvoju i osnaživanju žena u brojnim oblastima.

preporuke za čitanje

Katarina Jovanović, student generacije Mašinskog fakulteta u Nišu

Katarina Jovanović, studentkinja je Mašinskog fakulteta u Nišu. Završila je Gimnaziju u Prokuplju. Više puta je proglašavana za studenta generacije. Tokom studija bila je članica brojnih organizacija, poput: “Aiesec”, “Estiem”, “Nađi Raula” i sl. Bila je stipendista fonda za mlade talente, ali i kompanije “Man power”. Tokom studija radila je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u Kini. Trenutno radi kao HR i business development manager u “eLSDevelopment” kompaniji. Planira upis na doktorske studije. Bila je govornica na petom Forumu mladih naučnika, održanom u Nišu. Redakcija “Novog milenijuma” razgovarala je sa Katarinom, a ova talentovana devojka nam je preporučila pet zanimljivih naslova. Katarina voli da čita Dostojevskog i Paula Koelja. Međutim, za naš magazin Katarina je preporučila još par naslova. Iako se pandemija stišava, uvek je dobro pročitati neku dobru knjigu i na taj način upotpuniti svoj dan.

Oskar Vajld – „Slika Dorijana Greja“ Paulo Koeljo – „Alef“ Antoan de Sent Egziperi – „Mali princ“ Paulo Koeljo – „Alhemičar“ Fjodor Dostojevski – „Zločin i kazna“

10


6

FORUM Ne rugaj se MLADIH talentima! NAUČNIKA Humanitarna organizacija “Nađi Raula” iz Niša uz

„Nauka i obrazovanje su oblasti u kojima deceni-

podršku Ambasade Australije u Beogradu orga-

jama nije ulagano. Očekujemo razvoj, napredak

nizovala je tradicionalni 6. Forum mladih naučnika

i očekujemo da nam mladi ostanu u Gradu, ali i

– ne rugaj se talentima. Događaju je prisustvovalo

našoj zemlji“ izjavio je gospodin Darko Bulatović,

više stotina mladih ljudi. Forum mladih naučnika

Gradonačelnik Niša.

okupio je veliki broj mladih ljudi, a tema foruma je bila: „Devojke u nauci. Ima li predrasuda i koliko

U sklopu Foruma govorile su i Emilija Jovanović,

je teško biti najbolja u nauci?“. Forum su svečano

studentkinja na Biološkom fakultetu, Univerziteta u

otvorili Gospodin Darko Bulatović, Gradonačelnik

Beogradu i osvajačica brojnih medalja. Emilija is-

Niša i Gospođa Elizabet Bakan, druga sekretarka

tiče važnost održavanja ovakvog i sličnih skupova:

u Ambasadi Australije u Beogradu.

„Jako je važno organizovati ovakve skupove, gde

“Australijskoj ambasadi je jako drago da podrži

mladi ljudi mogu da kažu ono što ih muči i da pre-

ovakav skup. Ovo je moja prva poseta Nišu. Aus-

nesu svoja iskustva drugim mladim ljudima. Poseb-

tralija podržava mlade talente, naučnike, a pre

no sam srećna da je publika bila aktivna i da je

svega žene zato što je to za budućnost Srbije jako

postavljala i više nego zanimljiva pitanja“ – izjavila

važno”, izjavila je druga sekretarka ambasade

je Emilija Jovanović.

Australije u Beogradu gospođa Elizabet Bakan.

Sa druge strane, Sara Milošević, učenica Gimnazije u Inđiji, ističe to da mladi moraju i sami da se

Prisutnima se obratio, sada već po tradiciji i Gra- angažuju oko pronalaženja instituta i organizacija donačelnik Niša, koji je istakao važnost ulaganja u nauku.

11

koje se bave naukom.


Izveštaj sa šestog Foruma Mladih Naučnika „Jako je važno da i mladi budu aktivni , da kontaktiraju profesore u Instituma i organizacijama naučnog tipa, svaki profesor će nesumnjivo odgovoriti i podržati mladu osobu, koja tek treba da se ostvari“ ističe Milošević.

Među govornicama su bile i dve devojke iz Niša i to Isidora Tasić, student Medicine i Jelena Zdravković, učenica ETŠ „Mija Stanimirović“ u Nišu. “Studentkinja sam druge godine Medicinskog fakulteta. Moram da priznam da devojke nisu dovoljno promovisane u nauci i uvek su u prikrajku. Ne treba vršiti takve podele, muškarci i žene imaju neke sposobnosti svojstvene svom polu“ izjavila je Isidora Tasić, okupljenim novinarima na Forumu. Sa druge strane Jelena Zdravković, koja je nedavno zajedno sa učenicima Gimnazije „Kreativno pero“ predstavljala Srbiju na olimpijadi iz robotike kaže: “Mene podržavaju svi što se tiče nauke, drago mi je što u mojoj okolini ne postoji odbojni stav prema devojkama koje se bave naukom i mislim da smo svi ravnopravni i da možemo jednako da uspemo nevezano za pol, ali je opet jako važno da se govori o devojkama u nauci.“

a posebno se dotakao slogana foruma, a to je #nerugajsetalentima: „Nikada nemojte da se rugate samo zato što neko nosi odela sa leptir mašnom, a ima 15 godina, to je njegovo pravo, nikada nemojte da se rugate zato što neko nosi protezu ili ima oštećen vid, nemojte se rugati vašim vršnjacima, koji imaju bilo koji vid deformiteta, koji su povučeni, tihi i stidljivi, posebno nemojte da se rugate vašim vršnjacima koji učestvuju na takmičenjima u znanju. Molimo i one malo starije da se ne rugaju drugačijima od sebe, neka ti stariji budu uzori nama mlađima i neka ti stariji budu podrška onima koji žele da menjaju svoj svet, nemoj daleko bilo da budu prepreka mladim talentima, neka im budu inspiracija i više nego potreban vetar u leđa, neka ih podrže da rašire svoja krila. Sa ovog mesta, 5. marta Vas preklinjemo nemojte da se rugate nikome ni danas, ni sutra ni nikada“ – izjavio je Milić tom prilikom. Podsetimo, organizacija “Nađi Raula” iz Niša uz podršku Ambasade Australije u Beogradu organizovala tradicionalni “Forum mladih naučnika”. Ideja o organizaciji Foruma mladih naučnika, potekla je od Jovana Milića, tada učenika Mašinsko tehničke škole “15.maj”. Kako organizatori najavljuju, u planu je da se od naredne godine Forum proširi na više dana.

Govor Jovana Milića, idejnog tvorca Foruma mladih naučnika, ostavio je sve prisutne u Uni- Foto: H.O. „Nađi Raula“, Ambasada Australije u Beoverzitetskoj sali bez teksta. Jovan je sa veli- gradu i Grad Niš kom emocijom govorio o devojkama u nauci,

12


NAGRADA

SVETISLAV MILIĆ Mladima od srca! Humanitarna organizacija „Nađi Raula“ (en: „Find Raoul“) i Centar za inovacije „ITKonekt“ iz Beograda uz podršku štamparije „Copy shop“ u novembru 2019. godine, organizovali su prvu dodelu Nagrada „mladima od srca“, koja je tematski bila posvećena Svetislavu Miliću, deki osnivača nagrade – Jovana Milića. „Neka me osude zato što sam Nagradu posvetio svom deki. Ja sam to morao da uradim! Svako od nas mora da poštuje svoje pretke. U čast svojih predaka svako mora da zasadi barem drvo, ako ne nešto više. Moramo čuvati uspomenu na njih, vojna lica su u nekadašnjoj državi jako teško živela i to moramo da znamo. Moj deka je bio velika inspiracija za sve i nikada nije želeo da se eksponira. Ako neko smatra da sam pogrešio osnivanjem ove nagrade, neka to pripiše mojoj mladosti i mom neiskustvu“ – izjavio je Jovan Milić, osnivač Nagrade

13

on je posebno dodao da je Nagrada nastala po uzoru na čuvene Kjoto Nagrade i da je cilj ovih nagrada motivisanje i inspirisanje mladih ljudi. Nagrade su primili Vuk Bibić i Veljko Đurić za oblast nauka i obrazovanje, Nemanja Kovačević, za oblast kultura i umetnost, Danilo Đokić, za oblast humanitarni rad i mirna borba za ljudska prava, Nemanja Tadić, za oblast sport, dok je nosilac priznanja institucija godine Gimnazija „Svetozar Marković“ u Nišu. Specijalne nagrade u oblasti It industrije, aktivizma i nauke dobili su Nikola Kostić, Jelena Tomašević i Ana Kitić.

Najbolje među najboljima pozdravili su i načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski, gradonačelnik Niša Darko Bulatović, predsednik Skupštine grada Niša Rade Rajković, predstavnici niškog Univerziteta, fakulteta i ostalih institucija i ustanova.


Nagrada Svetislav Milic mladima od srca! “Danas u vreme velike izgradnje i ulaganja najveća investicija je u obrazovanje, u mlade, u nauku, u ono što jeste potencijal ovog društva i ponos ove zemlje”, kazao je gradonačelnik Niša Darko Bulatović.

da motivišemo i ostale mlade ljude da krenu njihovim putem”, kaže Milica Nastasić. “Nagrada je značajna za grad Niš, ali i za celu Srbiju. Nadamo se da ćemo nastaviti ovu tradiciju, a “ITKonekt” podržava nagradu”. Sve mlade i talentovane ljude pozdravila je i

Nemanja Tadić, koji je dobio najveći aplauz prisutnih u Narodnom pozorištu kaže da ga svaka Nagrada uvek obraduje:“Nagrada me uvek obraduje, ali svaka nagrada je i obavezujuća. Dobiti nagradu velikog čoveka kakav je bio Svetislav Milić motivacija je za svakoga,ali je to nagrada i koja obavezuje”, kazao je Nemanja Tadić. “Trudiću se da i dalje budem dobar na sportskim terenima i obradujem svoj grad medaljama”. Najmlađi u društvu nagrađenih bio je Nikola Kostić, učenik OŠ „Učitelj Tasa“ u Nišu. “Počeo sam slaganjem Rubikove kocke, a stigao sam do programiranja. Sada radim na jednom softveru i nadam se da ću ga prodati nekoj firmi”, kaže Nikola Kostić.

Supruga Predsednika Republike Srbije gospođa Tamara Vučić, koja do sada nikada nije odbila poziv organizacije „Nađi Raula“.Tom prilikom je i gospođi Tamari Vučić, uručena specijalna plaketa mira, koju par godina unazad dodeljuje organizacija “Nađi Raula”. O dobitnicima je odlučivala komisija u sastavu: Hadži Ivan Redi, za oblast nauka i obrazovanje, Marjan Zdravković, za oblast kultura i umetnost, Ljiljana Milić, za oblast institucija godine, Marko Vučetić, za oblast sport, Milica Nastasić, za oblast kultura i umetnost, Marija Rašić za oblast humanitarne aktivnosti i mirna borba za ljudska prava. Dodela Nagrada održana je na velikoj sceni

Milica Nastasić u ime organizatora komkursa i „ITKonekta“ iz Beograda kaže da nagrada “Svetislav Milić” ima za cilj da podrži mlade koji su već u nečemu uspeli. “Ovo je jedan od načina da motivišemo ove mlade ljude da nastave sa radom, a sa druge strane

Narodnog pozorišta u prisustvu preko 300 zvanica. U sklopu ceremonije uručenja Nagrada nastupio je i Ženski akademski hor SKC Niš ali i dečiji hor „Čarolija“. Dodela je tematski bila posvećena Svetislavu Miliću i majkama. Događaj su podržali i brojni mediji iz Grada Niša i Republike. foto: DD, Dragan Vidojkovic

„Želeo sam da osnujem nagradu koja će podržavati mlade

i talentovane ljude. Svojim dostignućima naši laureati su beskrajna inspiracija za sve generacije“ Jovan Milić, osnivač

14


“Iskoristite priliku za razvoj bolje i svetlije budućnosti, ne samo za sve danas na Zemlji, već i za budućnost čovečanstva – ne ograničavajte se“

intervju broja Dejvid Pajn

od siromaštva do Majkrosofta D

ejvid Pajn je tehnički evanđelista i “Microsoft MVP”, koji radi u centru u Viskonsinu (en: Wisconsin) u Sjedinjenim Američkim Državama. Dejvid voli da deli svoja znanja sa tehničkom zajednicom. Strastveno deli svoje misli putem pisanja i aktivno održava svoj lični blog (www.davidpine.net) . Tri godine je bio jedan od glavnih organizatora “MKE DOT NET“ konferencije. Ponosni je otac tri sina, ali i suprug predivne Dženifer. Aktivan je na mreži „twitter“ i to kao @davidpine7 . Kako izgleda put od teškog siromaštva do Majkrosofta? Kako izgleda sudbina jednog čoveka koji je rođen u kućnim uslovima i u siromaštvu? Kako poboljšati položaj mladih programera? Dejvid Pajn je osoba sa kojom je razgovarala redakcija Novog milenijuma. P: Kada biste sebe morali da opišete u jednoj rečenici šta biste rekli? Ko je Dejvid Pajn?

15

O: Pre svega sam voljen suprug i brižan otac, ali izvan toga sam skroman i strastven softverski inženjer, koji zagovara programere sa empatijom. P: Radite u Majkrosoftu, jednoj ogromnoj kompaniji. Koliko je teško raditi u jednom takvom sistemu? O: Ulazak u „Majkrosoft“ nije nimalo lak i sećam se da sam uživao u izazovima intervjua tokom razgovora za posao. Sam posao kao posao jeste težak. Nikada nije dosadno. Lično uživam u izazovima, rad na svakodnevnim, istim stvarima i nije baš zanimljiv. Mogu reći da u Majkrosoftu imaju jednu od najsrdačnijih radnih kultura koju sam ikada doživeo. Oni koriste „remote first“ filozofiju, kojoj će trebati vremena da sazre u potpunosti, ali ju je ubrzao „Kovid-19“. „Majkrosoft“ je tako uspešan jer ceni raznovrsne misli i inkluzivno ponašanje.


Intervju meseca Dejvid Pajn P: Uspešno vodite blog davidpine.net . Kako ste došli na ideju da pokrenete jedan takav blog? O: Bio sam aktivan bloger puno godina pre nego što sam zvanično prešao na davidpine.net , u stvari sam imao „C# only blog“, zatim i opštiji blog za programere – (sada služi kao ogledalo mom novom blogu, ali je na početku zaista funkcionisao), čak imam i pesnički blog sa nekoliko dela. Pretpostavljam da sam prvi započeo još 2015. godine i za mene je to uvek bilo vraćanje zajednici programera. Ideje su bile jednostavne, kada god bih naučio nešto novo i kada bih osećao da i drugi mogu da imaju koristi od toga – blogovao bih o tome. Uvek ohrabrujem i druge ljude da čine isto, čak i ako se radi o nečemu trivijalnom poput učenja nove sintakse ili deljenja lekcije – to bi moglo nekome da pomogne. P: Pored uspeha na profesionalnom planu Vi imate i divnu veliku porodicu. Divno je videti veliku porodicu. Međutim, kako izgleda život jedne velike porodice u Sjedinjenim Američkim Državama? O: Srećno sam oženjen. Imam neverovatnu suprugu – Dženifer, koja je sjajna majka našim sinovima – oni imaju četiri, šest i osam godina. Pune su nam ruke! I ja potičem iz velike porodice. Imam petoricu braće i tri sestre – to je ukupno osmoro braće i sestara. Detinjstvo sam proveo u siromaštvu i nikada mi nije bilo dato nešto, za sve sam morao mnogo da se trudim. Počeo sam da radim sa dvanaest godina, kao ručni radnik na polju kukuruza. Imam svoj životni moto pod kojim živim: „Ne očekujte ništa, a budite zahvalni na svemu“. Za mene ovaj moto odražava moje detinjstvo u kojem sam naučio da budem zahvalan i da cenim stvari koje drugi više srećni ljudi uzimaju zdravo za gotovo. Moja majka je rodila osmoro od njenih devetoro dece kod kuće, ja sam jedna od rođenih beba u kućnim uslovima. Majka mi je pričala kako se pupčana vrpca tri puta obmotavala za moj vrat kada sam se rodio – mogu da zamislim njen strah.

Vrlo često se prisećala da su se bubašvabe penjale gore i dole po zavesavama, sve vreme trajanja porođaja. Sećam se da sam kao dečak bio odgovoran za metlanje pacova, odnosno za plašenje pacova pre doručka. Mogu samo da pretpostavim da to nije bio standardni način života druge dece u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, imam sreću da živim u SAD-u i zahvalan sam. P: Možda ste zbog svega navedenog postali pre svega dobar čovek. Kao uspešan programer, koji je Vaš savet za mlade programere u svetu? O: Moj savet mladim programerima je da se nikada ne plaše da postavljaju pitanja. Pitajte bilo šta što ne razumete, to je izuzetno važno. Takođe, predlažem da prihvatite neuspeh. Ako ne pravite greške, onda ne učite. Citirao bih Edisona, koji kaže: „I have not failed. I’ve just found 10,000 ways that won’t work”. Moj poslednji savet je da dozvolite sebi da se upustite u tri osnovne osobine idealnog igrača, koji je gladan, skroman i pametan. Gladan – to znači da se uvek trudiš da naučiš više i da prihvataš da nikada nećeš znati sve. Skromnost – znači da niste egoistični, da drugima dopuštate da imaju svoj glas. Pametan – ovo može da znači mnoge stvari, poput analitičkih i emocionalno pametnih, kao i tehničkih sposobnosti. Često preispitujte sebe i prolazite kroz ove karakteristike. P: Da li nam možete reći šta je to novo u C#? O: C# 8 je službeno isporučen prošle godine (2019), a sa tim su stigle i mnoge karakteristike, koje sam mogao da predstavim na konferenciji „ITKonekt“ u Srbiji. Umesto da sve to sagledavamo, razgovarajmo o budućnosti. Jedan od neverovatnih aspekata jezika C# je taj da je razvijen na otvorenom. Ako se krećete dotnet/ csharplang na GitHub-u – posebno filtriranje na Milestone-u 15, videćete sve zvanične predloge o kojima se raspravlja, planira i prave prototipi C# 9 – to je budućnost!

“Moj savet mladim programerima je da se nikada ne plaše da postavljaju pitanja. Pitajte bilo šta što ne razumete, to je izuzetno važno. Takođe, predlažem da prihvatite neuspeh. “

16


Neke od stvari koje pretpostavljam da će se naći u C# 9 su: • Izjave na najvišem niviou – koje će uklo niti potrebu za glavnom ulaznom tačkom u program • Vrste zapisa – što otklanja potrebu za puno koda na ploči • Lambda parametri odbacivanja – koji omogućuju parametrima da koriste _ od bacivanje • Pojednostavljena validacija parametara - ponovo, reduce manual boilerplate code

O: Oduševljen sam što sam upoznao ljude Grada Niša i Republike Srbije, bila mi je čast što su nas svi toliko ispoštovali. Volim istoriju i razgledadnje, koje sam imao priliku da uradim tokom putovanja. Volim način na koji sam dočekan, zahvalan sam na tom iskustvu u svom životu.

P: Na vašem blogu ste napisali jako emotivan blog o Vašoj turneji u Republici Srbiji, posebno o dolasku u Grad Niš. Gde pronalazite inspiraciju za Vaše blogove? O: U ovom blogu sam bio inspirisan da podelim P: Mnogi u Republici Srbiji nisu čuli za „Web epsko putovanje. Verovali ili ne, ovo je bilo prvi Assembly project Blazor“. Možete li nam nešto put da sam napustio granice SAD-a. Nisam znao više reći o tome? šta da očekujem ili kako bi se prema meni postuO: „Web Assembly“ je binarni format uputstava za pilo. Za mene je ovo bilo jako emotivno, znate na virtuelnu mašinu zasnovanu na snopu, a iako shva- par nedelja sam ostavio svoju mladu porodicu bez tam to je mnogo za obradu – najbolje je razmišl- mnogo sigurnosti. Bilo je to novo iskustvo i volim jati o „Web Assembly“, kao o kompilaciji. Možete ljude koje sam imao sreću da upoznam. Volim da napisati C++, Rust, Go, pa čak i C# - a zatim ciljati delim priče i trenutke u vremenu. Zahvalan sam „Web Assembly“, kao izlazni format. W3C je stanna tim iskustvima. dardizovao Web Assembly, tako da ga danas podržavaju svi moderni pregledači. To znači da mogu da pokrenu Web Assembly sajtove. Blazor je Ma- P: Nažalost, svet se suočava sa pandemijom jkrosoftova ponuda, koja omogućava razvoj veba izazvanom virusom „Kovid 19“. Kako Vi i Vaša pomoću C# umesto „Java Skript“. Verujem da će porodica provodite vreme u izolaciji? van Blazor-a, Web Assembly početi da preobliku- O: Moja porodica svakodnevno šeta, kako bi izaje budućnost načina na koji „konzumiramo“ web šla i malo vežbala. Pored toga, i dalje radim, dok stranice iz pretraživaća – za mene je lako zamisliti moja supruga pomaže deci u virtuelnom školovanda je pretraživač više nalik „App prodavnici“ sa ju – što je bio izazov. Moji šestogodišnji i osmogopojavom „Web Assembly“. Zamislite da koristite dišnji sinovi su u karateu i imaju internet seanse CAD iz pregledača ili bilo koju radnu aplikaciju sa – tako da je svake večeri malo glasnije. (smeh) Osim toga, trudimo se da što više vremena proradne površine. vodimo zajedno i da učimo jedni od drugih u ovo P: Pre dve godine ste posetili Republiku Srbiju vreme globalne pandemije. i Grad Niš. Šta za Vas predstavlja ovaj put?

17


Intervju meseca Dejvid Pajn P: Imate ogromno iskustvo, posetili ste Srbiju, razgovarali ste sa mladim ljudima. Šta bi Srbija mogla da uradi da bi poboljšala položaj mladih programera? O: Verujem da Srbija može da poboljša položaj mladih programera tako što će nastaviti formalno obrazovanje. Pored toga, softverske kompanije u Srbiji moraju da nastave sa inovacijama u tehnologijama i da zagovaraju angažovanje mladih programera, koji uče ove veštine. Programeri su u velikoj potražnji svuda u svetu, a biti softverski inženjer često znači da ste dobili priličnu nadoknadu za to. Srbija mora da ostane konkurentna u tom pogledu i da zadrži talenat, drugim rečima – ne biste voleli da mnogo talentovanih inženjera napusti Srbiju. Umesto toga, lokalne kompanije trebalo bi da učine sve što mogu kako bi zadržale talenat, koji one grade.

Nakon tri godine smo se ponovo vratili u „Cream City Code“ – tada sam postao glavni organizator, radeći sa neverovatnim timom influensera! Mi smo oblikovali konferenciju za programere čiji je spisak polaznika prelazio broj od 400 ljudi – u sklopu „Fall X“, gde je prisustvovalo preko 2,800 ljudi. Nažalost te godine sam odstupio od organizacije pre svega zbog vremenskih ograničenja. Ideja konferencije bila je: edukacija, deljenje znanja i jačanje zajednice programera.

P: Kada smo kod konferencija koje za cilj imaju jačanje zajednice programera u Srbiji se godinama organizuje „ITKonekt“ konferencija. Šta mislite o organizovanju takvih konferencija? I sami ste govorili na istoj. O: ITKonekt je bila sjajna konferencija i bila je jako dobro organizovana i posećena. Ove vrste konferencija su odlične za međusobno umrežavanP: Organizator ste „MKE DOT NET“ konfer- je, učenje jednih od drugih i vešto usavršavanje. Veze koje uspostavite na ovakvim konferencijama encije već tri godine, ako se ne varamo. Kako daleko su trajnije od gledanja videa ili čitanja posizgleda jedna takva konferencija? Koji je cilj ta na blogu – mnogo su personalizovanije. Ukoliko iste? se ukaže prilika, voleo bih ponovo da govorim na O: Sve to je navedeno u 2015. godini, gde sam ITKonekt-u. jednostavno bio deo tima koji je pomagao u organizaciji konferencije za programere, koju su vodili programeri. Bili smo prilično uspešni, a konferencija je rasla kroz godine. Nismo imali sajt za tu 2015. godinu, ali evo što smo imali od tada: • 2016 MKE DOT NET • 2017 MKE DOT NET • 2018 Cream City Code • 2019 Cream City Code (Part of Fall X)

“Verujem

da Srbija može da poboljša položaj mladih programera tako što će nastaviti formalno obrazovanje. Pored toga, softverske kompanije u Srbiji moraju da nastave sa inovacijama u tehnologijama i da zagovaraju angažovanje mladih programera, koji uče ove veštine. “

18


Intervju meseca Dejvid Pajn P: Kao što i sami kažete, govorili ste na konferenciji „ITKonekt“. Međutim, govorili ste i na brojnim konferencijama u Sjedinjenim Američkim Državama, pa i u svetu. Da li je teško podeliti iskustvo sa drugima? O: Ne. Naučio sam da budem svoj – često govorimo isti jezik kroz programiranje. Na primer, uspeo sam da nateram celokupnu grupu ljudi u Bugarskoj da se nasmeje nekim šalama. Naime, napisao sam aplikaciju za ćaskanje sa pozadinskim botom koji sam mogao da kontrolišem od klijenta za ćaskanje – mogao sam da naložim robotu da počne da priča viceve i kada bi šale stizale u aplikaciji za čet, koja bi se čitala naglas. Zatim sam te šale preveo sa engleskog na bugarski, programerski koristeći „Azure Cognitive Services“ i one su bile izgovorene na bugarskom jeziku. Vidite, nekako smo svi zajedno povezani. Samo morate da pronađete načine da se povežete.

dražih programa i koristim ga svakodnevno. Voleo bih da ga učinim bržim, zato što ovako deluje jako sporo – postoje neprektidne optimizacije koje mogu da smislim. Voleo bih da je otvorenog koda – voleo bih i to da promenim. P: Šta biste poručili mladim i ambicioznim programerima u Srbiji? O: Budućnost je vaša, a život je konačan – po čemu želite da vas pamte? Iskoristite ovu priliku za razvoj bolje i svetlije budućnosti, ne samo za sve danas na Zemlji, već i za budućnost čovečanstva – ne ograničavajte se. P: Voleli bismo da Vam postavimo još jedno pitanje, koje lično nama puno znači. Da li biste Vašim prijateljima, poznanicima predložili da posete Republiku Srbiju? O: Da, apsolutno bih predložio. Obožavao sam hranu, vreme, ljude, bogatu istoriju, pejzaže – sve to je bilo neverovatno iskustvo.

P: Kada biste imali priliku da promenite nešto u svom najdražem programu, šta bi to bilo? O: „Visual studio“ mi je verovatno jedan od naj- Foto: Privatna arhiva, D.D. i ITKonekt Srbija

Dejvid je posetio Srbiju pre dve godine kao jedan od govornika ITKonekt-a. Trenutke koji su obeležili ovo putovanje pogledajte na fotografijama u nastavku!

19



Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

- Mahatma Gandi

autor fotografije: Denys Nevozhai


Srbija ima NEKU BOLJU

BUDUĆNOST

Jelena Ivančić

Jedna od nagrađenih je i Jelena Ivančić, inače devojka koja je nedavno proglašena za najbolju mladu matematičarku na svetu. Pored Jelene, zlatne medalje su osvojile i: Irina Đanković i Milica Vugdelić. Srebrnu medalju je ponela Milja Jovanović. Veliki doprinos uspehu ovih mladih devojaka doprineli su i njihovi profesori i lokalni organizatori i to dr Miloš Stojković i dr Sonja Čukić. Mladoj Jeleni Ivančić, učenici četvrtog razreda Matematičke Gimnazije, ovo je četvrta zlatna medalja na ovom prestižnom takmičenju... Tim Republike Srbije je u ekipnom plasmanu osvojio drugo mesto, odmah iza ekipa Ruske federacije. Zbog svega navedenog ove četiri devojke predstavljaju Neku bolju budućnost.

Irina Đanković

Milica Vugdelić

Dr Miloš Stojaković

Dr Sonja Čukić

Milja Jovanović

Lideri tima i lok. organizatori

EGMO 2020 - Tim Srbije

Srbija, za nas mlade predstavlja jedinu domovinu. Srbija je država u kojoj mnogo toga ne funkcioniše kako treba, međutim, mladi, beskrajno talentovani ljudi su ti koji Srbiju čine jačom. Oni pokazuju da Srbija ima neku bolju budućnost. Sve nas u magazinu „Novi milenijum“ obradovala je vest koju je podelila Matematička Gimnazija u Beogradu. Naime, Evropska matematička olimpijada za devojke trebala je da se održi od 15 do 21. aprila u Holandiji. Međutim, zbog proglašenja pandemije izazvane virusom Covid19, ovo međunarodno takmičenje se održalo onlajn. Na takmičenju su učestvovali timovi iz 53 države sveta. Tim Republike Srbije, činile su četiri učenice Matematičke gimnazije i dva lidera – lokalna organizatora. Tim Srbije je osvojio tri zlatne i jednu srebrnu medalju.

autor fotografije: David Avery

22


Studentski Život “Roditelji su ti koji su uvek tu da vas podrže i motivišu”

Intervju sa Markom Vučetićem

studentom čak dva master modula na Mašinskom Fakultetu u Nišu

Marko Vučetić, trenutno student dva master modula na Mašinskom fakultetu, Univerziteta u Nišu je mladić rodom iz Kuršumlije, mladić koji želi da svoju lokalnu zajednicu promeni. Mladić koji želi da utiče na svoju generaciju, koji želi da pokaže da njegova generacija nije izgubljena, već da je tu prisutna samo joj je potrebna podrška da pronađe pravi put. Univerzitet u Nišu je jedan od većih Univerziteta u Republici Srbiji. Sa Markom je ekipa našeg magazina razgovarala o studentskom životu u Nišu i saznala mnoge zanimljivosti.

P: Kako izgleda Vaš radni dan na fakultetu Univerziteta u Nišu? O: Niš je jedan neverovatan grad koji vam pruža niz “Pravih aktivnosti”. Biti student u Nišu je prelepo, a samim tim jedan radni dan traje kratko ali efektivno i efikasno. Pored predavanja na kojima sam bio redovan u sklopu jednog radnog dana bilo je i vannastavnih aktivnosti vezanih za studentski aktivizam i humanitarni rad u sklopu humanitarnih organizacija. Pored svega toga jedan radni dan prosečnog studenta ne može proći bez vremena koje morate uložiti u učenje. Nakon svega toga dolazi i vreme za opuštanje sa društvom.

P: Kako ste se odlučili da upišete Mašinski fakultet u Nišu? Šta je bilo presudno da donesete takvu odluku? O: Moram da priznam, Mašinski fakultet u Nišu nije bio moja prva opcija što se tiče fakulteta. Prva opcija je bila “Vojna Akademija”, kao neka ljubav iz detinjstva. Nekada sebi morate priznati da uprkos trudu koji ulažete morate imati i vremena. U mom slučaju bilo je malo vremena jer sam se kasno odlučio na takav korak. Ali ono što je jako bitno jeste da sam upisao Mašinski fakultet u Nišu, fakultet koji vam pruža širok spektar znanja, kao i mogućnost za napredovanje na najbolji mogući način, a sve to uz jako dobar nastavnički kadar.

P: Da li ste zadovoljni smeštajem u studentskom domu? O: Jedan sam od studenata koji nije bio za tu vrstu smeštaja na početku studija, ali nakon kratkog razgovora sa kolegama odlučio sam se da pređem u studentski dom. U tom trenutku režim života mi se menja, na svu sreću na bolje. Studentski domovi su sjajna opcija za studente i smeštaj ocenjujem najvišom ocenom, kao i hranu studentskim menzama. (smeh)

23

P: Kako izgleda Vaš slobodni dan u studentskom domu? O: U studentskom domu je mnogo pozitivnih i mladih ljudi oko vas. Energija koju osetite u domu je energija koja vam pomaže i u teškim trenucima na


Studentski život Marko Vučetić fakultetu, budete timski igrač i ono što je jako bitno, stičete veliki broj prijatelja. Što se tiče jednog slobodnog dana u domu on počinje ispijanjem čaja sa docimerima i ljudima koji vas okružuju. Zatim, dolazi na red igranje raznih društvenih igara a tu smo i da se šalimo, pa i da testiramo svoje kulinarske veštine. P: Koliko je važna podrška profesora u razvoju studenata? O: U svoje ime i ime svojih kolega, mogu reći da bez podrške profesora ne možete napredovati do nivoa da postanete kvalitetni ljudi i stručni u oblastima kojima se bavite. Oni su ti koji vam usađuju mentalitet neophodan za uspeh. P: Učestvovali ste na brojnim takmičenjiima, koja su za Vas najdraža? O: Tako je, takmičenja su nešto što ističem u svojoj studentskoj radnoj biografiji. Takmičenja vam pružaju mogućnost da implementirate stečena znanja na fakultetu i svakako da testirate trenutno stečeno znanje. Lično meni omiljena takmičenja su iz discpline “Case Study”, odnosno studije slučaja, gde radite na realnom poslovnom problemu. P: Koliko vannastavne aktivnosti utiču na sazrevanje mlade osobe? O: Vannastavne aktivnosti su samo jedan od faktora koji utiču na sazrevanje mladih. Biti član neke studentske, humanitarne ili bilo koje druge organizacije nosi sa sobom određeni stepen odgovornosti, a siguran sam da taj stepen odgovornosti indirektno ili pak direktno utiče na razvoj mladih pa samim tim i na sazrevanje.

energetskoj efikasnosti i tu se javlja ljubav prema toj oblasti. Iz ljubavi prema toj oblasti sa svojim timom sam uradio i rad na temu “Utilizacija otpadne biomase, mogućnost i prerada”, a na osnovu tog rada nastao je i moj diplomski rad, kao i naučni radovi predstavljeni na konferencijama: “DEMI” u Banjaluci i “SIMTERM” u Sokobanji. Uglavnom se postavlja pitanje zašto je energetska efikasnost bitna, a odgovor se krije u tome da se gubici energije ne mogu svesti na nulu, ali se svakako mogu smanjiti na razne načine korišćenjem raznih tehnika, a pažljivim ili efikasnim pristupom, energija može da se troši u optimalnim količinama za neki proces ili aktivnost. P: Šta čitaju studenti danas, a šta čitate Vi? O: Generalno, iz moje perspektive počinjem da budem optimističan što se tiče čitanja i edukacije mladih ljudi. Ono što svakako mogu da istaknem jeste da se sve više mladih ljudi odlučuje za dobru knjigu i vreme provedeno uz istu, a svakako je na to uticalo trenutno stanje u kojem se nalazimo. Ja sam neko ko voli da čita knjige iz oblasti menadžmenta, odnosno liderstva kao i upravljanja određenim sistemima. Njegoš je svakako pisac kojeg najviše volim da citiram, a strani pisac kojeg najviše čitam i čijim se knjigama uvek rado vratim je Dejl Karnegi, koji govori o raznim psihološkim situacijama u digitalnoj eri i kako na najbolji mogući način dostići MOĆ koja je jako bitna u organizaciji. Što se tiče omiljene knjige to je svakako knjiga već pomenutog Dejl Karnegija “Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude u digitalnoj eri” , koju svakako preporučujem čitaocima Novog Milenijuma. P: Veliko hvala na preporuci. Videli smo ko je Marko Vučetić, šta Marko voli da čita. Međutim, ko motiviše Marka Vučetića, mladića sa snovima iz Kuršumlije? O: Moj odgovor na ovo pitanje bih posebno naglasio: RODITELJI su ti koji su uvek tu da vas motivišu. U životu ćete imati mnogo uspona i padova, a roditelji su uvek tu da vas podignu i motivišu da nastavite dalje. Svakako veliku ulogu u motivaciji imaju i prijatelji koji su odmah iza roditelja i bez njihove podrške svakako bi bilo teže doći do zacrtanog cilja.

P: Tema vašeg diplomskog rada je bila vezana za energetiku. U novom broju „Novog milenijuma“ razgovarali smo i sa prof.dr Mirjanom Laković Paunović, takođe sa Mašinskog fakulteta, koja važi za velikog stručnjaka u ovoj oblasti. Međutim, koje je mišljenje jednog studenta. Koliko je važna energetska efikasnost? O: Energetska efikasnost je pojam koji se sve češće pominje u 21. veku i ono što je najvažnije jeste da se sve više pažnje posvećuje energetskoj efikasnosti. Na fakultetu smo na trećoj godini slušali predmet u sklopu kojeg se pričalo o energetici i Foto: Privatna arhiva, DD

24


Intervju Prof. dr Mirjana Laković Paunović

Profesorka zbog koje studenti zavole

Energetiku

Još je Nelson Mandela davno rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje, koje možete upotrebiti da promenite svet. U novom broju „Novog milenijuma“ donosimo vam razgovor sa prof.dr Mirjanom Laković Paunović, profesorkom sa Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu. Rad profesorke Laković zadivljuje i čini ponosnim građane Niša i Srbije.


Intervju sa prof. dr Mirjana Laković Paunović Njeni naučni rezultati su impresivni, međutim njen inspirativni rad je čini drugačijom u odnosu na ostale profesore. Mnogi studenti su zahvaljujući njenim inspirativnim predavanjima zavoleli energetiku i procesnu tehniku. Međutim, ko je zapravo prof. dr Mirjana Laković Paunović sa Mašinskog fakulteta? Profesor sa snovima o boljem društvu ili surovi profesionalac? P: Kada biste morali sebe da opišete u par rečenica. Šta biste rekli. Ko je prof.dr Mirjana Laković Paunović sa Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu? O: Nezahvalno je opisivati sebe, često se ličnost i persona koju prikazujemo drugima u mnogome razlikuje. No, ako bih morala sebe da opišem u par reči – osoba sam koja je zadovoljna svojim izborima u životu, koja svoje neuspehe smatra dobrom školom za ubuduće. Volim svoj posao, imam divnu porodicu i fantastične prijatelje – rečju, smatram sebe srećnom osobom.

straktno kao što je toplota, energija, gubici itd. Dakle, ako nešto ne mogu da vide, kako da objasnim kako funkcioniše? I uz to da to opišemo matematičkim zakonitostima... Nije lako, ali mislim da je motivacija uzročno-posledična, ulažem ogromnu energiju i potpuno sam posvećena predavanjima, studenti to osete i sa svakim novim studentom koji se uključi i zainteresuje za tematiku, ja dobijem novu motivaciju i još više želje da pomognem da shvate osnove. Posle ide lako, kad se shvati suština, nadogradnja ide sama od sebe.

P: Vaša predavanja su interaktivna i beskrajno zanimljiva. Međutim, opet kroz primere vi pojašnjavate ozbiljne energetske zakone, poput I i II zakona termodinamike. Odakle inspiracija za sve to? O: Predavač uvek kreće iz ličnog iskustva. Ne želim da samo reprodukujem nastavni materijal, to je gubljenje vremena i za studente i za mene. Najbolje se shvate fundamenti na najbanalnijim primerima, sa kojima se svakodnevno susrećemo, a da čak i ne obratimo pažnju. I kada na primeru šoljice P: Koliko je važan rad profesora sa mladim vruće kafe objasnimo energiju, anergiju, eksergistudentima? Koliko profesor može da približi ju, isparavajuće hlađenje i konvekciju i kondukciju, posle ćemo malo po malo da dođemo i do toga određenu nauku mladom studentu? O: Svaka oblast koja se na fakultetima izučava (a kako funkcioniše termoelektrana ili fotonaponska to važi i za niže nivoe obrazovnog sistema) uvek je ćelija. manje ili više obojena ličnošću koja vam to znanje prenosi. Utoliko je rad sa odraslim, zrelim ljudima, P: Kako ste zavoleli oblast energetike i prona pragu zasnivanja karijera, od izuzetnog znača- cesne tehnike? ja. Osim prenošenja fundamentalnog znanja, stu- O: Teško da mogu da procenim ‘’kako’’, možda je u dente treba inspirisati da sami dalje istražuju, po- prethodnom odgovoru sadržan i razlog moje ljubamoći im u tim istraživanjima, biti podrška u bitnim vi prema ovoj oblasti, istovremeno apstraktna za odlukama, a takođe je na nama profesorima i da razumevanje složenih toplotnih i strujnih procesa, jasno i nedvosmisleno ukažemo na greške. Ukrat- a opet izuzetno primenljiva nauka; dinamičnost i ko, znanje, iskustvo, motivacija, razumevanje ali i stalni izazovi i mogućnosti za unapređenje nejasna pravila se neprekidno prožimaju i prepliću u posrednog okruženja ali i doprinosa opštem naprodnosu student - profesor. Iz knjiga sve može da etku. se pročita, ali u ovom živom interaktivnom odnosu P: Koliko Vam je značila podrška oca, koji je, se zaista nauče fundamenti u bilo kojoj nauci. ako se ne varamo takođe bio vezan za oblast P: Brojni studenti su zbog Vas zavoleli energe- energetike? tiku. Kako uspevate da motivišete mlade ljude O: Moj otac je uvek bio moj najstroži kritičar, i na da zavole energetiku i da se interesuju za tu tome sam mu neizmerno zahvalna. Njegovo znanje i iskustvo na dohvat ruke, ali i ozbiljan stav da oblast? Nije lako, složićete se? O: Prvi susret sa osnovnim energetskim pojmovi- moram sama da dođem do zaključaka i da mi ništa ma na fakultetu od studenata zahteva da promene neće biti ‘’servirano’’, napravili su borca od mene. način razmišljanja, i da shvate nešto toliko ap-

26


P: Šta za Vas predstavlja energetika i procesna tehnika? O: Život. Često napominjem da energetika prožima svaki aspekt našeg života, u domaćinstvu, neposrednoj okolini do globalne svetske ekonomije, politike i ekologije. Uz to, u energetici se sve neprekidno menja, pa je izazov time veći, i u naučnom i u obrazovnom aspektu, ali i u svakodnevici. P: Vaša biografija je impresivna. Vaša dostignuća čine ponosnim čitav tim na fakultetu. Međutim, koji je Vaš najveći uspeh u životu? O: Ima još mnogo vremena za najveći uspeh u životu. Profesionalno, postoje i usponi i padovi, i biće tako uvek. Lično me najviše raduje kada mi studenti kažu da su zavoleli oblast koju predajem, i kada kolege u mom timu imaju poverenja u mene.

P: Kada bismo pravili neku paralelu koliko su se mlade generacije promenile u odnosu na Vašu? Da li je ta promena drastična? O: Ne bih rekla da je promena toliko drastična. Mladost je sama po sebi velika pokretačka sila. Možda je postojao jedan period kada sam primetila da je preovladavala apatija među mladim ljudima, ali se to dosta promenilo poslednjih godina. Sve više mladih ljudi je angažovano u raznim aktivnostima i meni je jako drago da je tako.

P: Organizatorka ste najveće naučne konferencije posvećene energetici „Simterm“. U Vašem timu je puno mladih ljudi. Mnogi bi za to rekli da je to rizik. Da li je rizik i koliko je zahtevno sarađivati sa mladim ljudima, koji možda nemaju puno iskustva u organizaciji naučnih skupova? P: Da li Vam je lako kao ženi u nauci? Ima li O: Tu nema rizika. Mladi ljudi koji žele da popredrasuda u naučnim krugovima? mognu inspirisani su, vredni, trude se, stalno uče i O: Predrasude su upravo to – predrasude. Ne tre- prilagođavaju se i unose novu energiju u tim. I moj ba se na to obazirati. Svakoj osobi neko će uvek osećaj je da imaju poverenja u mene, koliko i ja naći zamerke, nekad s pravom, nekad ne. Nikoga imam u njih. Ako i ima onih koji nisu takvi – nisam od nas ne određuje pol, već isključivo lične oso- sa njima radila, pa ne znam. Upravo je spoj iskustbine i uloženi trud i rad. va, znanja i mladosti naš ključ uspeha. P: Danas je drugačije biti profesor nego u vreme kada ste Vi studirali. Kako se prilagođavate novim generacijama, generacijama milenijalaca? O: Da, dosta se razlikuje način studiranja danas, mada sam ja odrastala uz stalne promene, tako da ne mogu da kažem da je teško prilagoditi se. Radim sa odraslim osobama, i kao predavač volim da budem u interaktivnom odnosu sa svojim slušaocima. To neminovno znači da pristup prilagođavam ne iz generacije u generaciju, već za svaku grupu kojoj predajem.

27

P: Često putujete. Koliko su Vam ta putovanja pomogla da se dodatno usavršite i da nešto što je primenljivo u svetu, primenite i u Srbiji? O: Putovanja, i privatna, a posebno stručna u mnogome otvaraju vidike. Imala sam prilike da upoznam načine funkcionisanja energetskih sistema u Španiji, Turskoj, Japanu, Sjedinjenim državama i mnogim drugim zemljama. Neka od njihovih rešenja su u osnovi u potpunosti primenljiva i kod nas, a neka zbog geografskih i društvenih razlika potpuno neprimenljiva. No, i u tim drugim slučajevima, uvek se izrodi neka ideja koja može da inspiriše naš tim na novi projekat i korisno rešenje nekog od problema u našoj zemlji.


Intervju sa prof. dr Mirjana Laković Paunović

P: Da li je slaba saradnja između privrede i fakulteta u Republici Srbiji? Da li je potrebno dodatno ojačati takav tip saradnje. Bili ste i u SAD-u, kakva je tamo praksa? Da li imate neku informaciju, koju biste podelili sa nama? O: Saradnja sa privredom je na Mašinskom fakultetu u Nišu na visokom nivou, posebno što se tiče ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa velikim brojem velikih ali i manjih kompanija. No, još uvek u oblasti energetike mali i srednji preduzetnici nisu spremni da ulože značajniji kapital u mere energetske efikasnosti, pretpostavljam da se radi o trenutno teškim uslovima poslovanja. Na žalost, usled pandemije u narednom periodu biće dosta teško vratiti proizvodne pogone u isplativ režim, tim pre će naučni rezultati verovatno sačekati implementaciju nakon stabilizacije tržišta. Što se tiče sistema u SAD-u, mene je fascinirala povezanost društvene zajednice i univerziteta. Svaki grad je ponosan na svoj univerzitet i cela zajednica aktivno učestvuje u svim aktivnostima univerziteta. Što se saradnje sa privredom tiče, tamo je ona direktno tržišno regulisana. P: Kada možemo da očekujemo povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji?

O: Energetska efikasnost se svakog dana bar za promil poboljša. Ako sa mojih predavanja izađe makar jedan student koji će kada kuva supu da poklopi sud u kome zagreva vodu – već smo malo doprineli poboljšanju energetske efikasnosti. Šalu na stranu, kada govorimo o velikim industrijskim, stambenim i kompleksima javnih zgrada, napor koji ulažemo u promociju i neophodnost uvođenja i unapređenja različitih mera energetske efikasnosti polako ali sigurno daje rezultate. Na kraju, ekonomska isplativost najčešće presudi, a ove mere pored svih ostalih prednosti vode i ka ekonomskoj stabilnosti. P: Šta možemo da očekujemo po pitanju energetike u Republici Srbiji sa posebnim aspektom na Grad Niš? O: Podizanje svesti o potrebi uvođenja mera energetske efikasnosti u svim oblastima, stavljanje akcenta na čiste energetske tehnologije, u cilju smanjenja zagađenja vazduha (što je u Nišu veliki problem), te da će na taj način efikasnim korišćenjem energije, zajedno sa implementacijom dostupnih obnovljivih izvora energije, Niš učiniti korak napred ka održivom razvoju. Foto: privatna arhiva, Jovan Pavlović

28


“Učenici su zbunjeni, okruženje im šalje kontradiktorne poruke - nastavnici

im poručuju da se učenjem sve postiže, a u isto vreme se u društvu obrazovanje marginalizuje”

Ana Živković, nastavnica engleskog jezika

Kreativnost nastavnika

u Srbiji


Kreativnost nastavnika u Srbiji Na osnovu zakona učenici osnovnih škola u Republici Srbiji uglavnom imaju ekskurzije unutar granica matične države. Međutim, učenici Osnovne škole „Čegar“ u Nišu su do sada posetili: Nacionalni park „Jelouston“ u Sjedinjenim Američkim Državama, Egipatski muzej u Kairu, ZOO vrt u Lisabonu, a razgovarali su i sa edukatorkom iz „NASA Kenedi svemirskog centra“ na Floridi. Ne, ukoliko mislite da je zakon prekršen, varate se. Ovi učenici su posetili sve navedeno zahvaljujući maštovitosti njihove nastavnice. Ana Živković, nastavnica engleskog jezika u OŠ „Čegar“ se trudi da svojim primerom motiviše i inspiriše svoje učenike. Ona nije tipičan tip nastavnika i trudi se da svaki njen čas bude beskrajno zanimljiv. Međutim, koliko je teško biti nastavnik u 21. veku? P: Nastavnica ste engleskog jezika u OŠ „Čegar“ u Nišu. Da li ste oduvek želeli da budete nastavnik? O: Tako je, već 15 godina radim kao nastavnica engleskog jezika u OŠ „Čegar“. U vreme kada sam ja išla u osnovnu školu, engleski jezik se učio od petog razreda. I već tada sam shvatila da mi se dopada kako taj jezik zvuči, da me interesuje o čemu se govori u pesmama pop grupe „New Kids On The Block“, koja je u to vreme bila popularna i da ja sa lakoćom mogu da „imitiram“ taj njihov izgovor. Zanimale su me i biologija i hemija, išla sam na takmičenja iz sva tri predmeta. Međutim, kada je trebalo upisati srednju školu, nisam bila sasvim sigurna koji bih fakultet kasnije upisala pa sam tako odlučila da upišem prirodno-matematički smer gimnazije (i tamo zavolela matematiku!), vodeći se time da je bolje da dobro savladam matematiku u slučaju da nakon 4 godine srednje škole budem želela da upišem neki fakultet na kome se polaže matematika za prijemni, a ako i dalje budem htela na Anglistiku, to će već biti lako jer mi to ionako dobro ide. Tako je na kraju i bilo, sećam se da sam se sama spremala za prijemni ispit, bez privatnih časova i bila ponosna na sebe kada sam pročitala svoje ime u prvih 5 na rang listi primljenih na budžet. Sebe sam uvek zamišljala kako prevodim filmove i serije – znate ono kad gledate film pa na kraju piše „preveo taj i taj“ ali nakon

rada u privatnoj školi stranih jezika, a kasnije i rada u državnoj školi, shvatila sam da sam pronašla ono što volim da radim i još dobijam platu za to. P: Negde aprila 2015. godine odjeknula je vest da ćete upravo Vi, zajedno sa još 300 Majkrosoft inovativnih edukatora, eksperata i Studentskih ambasadora iz celog sveta prisustvovati događaju „E2 Global Educator Exchange“. Kako je došlo do toga? Šta za Vas lično predstavlja učešće na ovom skupu? O: Moja priča sa Majkrosoftom je počela kada sam 2014. izabrana za predstavnika u „Skype Master Teacher program“, koji je tada imao samo 26 nastavnika iz celog sveta, a ja sam bila jedina iz Srbije. „Ulaznica“ za ovaj program je bio moj Skajp čas sa vođom ekspedicije „Misija 31“, Fabijanom Кustoom, unukom čuvenog Žaka Кustoa, koji nam se javio sa dna okeana iz podvodne laboratorije „Akvarijus“ , blizu obale Floride. Taj čas su zabeležili i snimatelji kompanije „Skajp“ i tako smo se našli u njihovom promotivnom spotu. Onda sam 2015. bila predstavnik Srbije na Majkrosoft globalnom forumu „E2“ u Redmondu, u Americi, među 300 inovativnih nastavnika iz celog sveta a 2017. su me pozvali da budem predavač na istom takvom skupu u Torontu. P: Na Majksoftovoj konferenciji u Torontu u Kanadi poneli ste titulu najmaštovitijeg predavača. Nakon ovoga Vaš rad se prepoznaje i u Srbiji. Primili ste Svetosavsku Nagradu, kao najviše priznanje koje dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Šta za Vas znači ovo priznanje? O: U Torontu sam govorila upravo o svojim iskustvima sa korišćenjem Skype-a, Sway-a i drugih Majkrosoft alata na časovima, ali i o svojoj upornosti i motivaciji za đake kroz lični primer, uprkos svim otežavajućim okolnostima koje nisam dala da me pokolebaju. Samo izlaganje na engleskom jeziku i to na takvom skupu, pred najinovativnijim kolegama iz 89 zemalja, za mene je bio izazov i izlazak iz zone komfora. Mislim da su se kolege (koje su glasale za mene na tom skupu) prepoznale u mojoj priči pa sam zato dobila priznanje „Fellows Award for Best Envision Session“. Sva ova ranija međunarodna priznanja i Svetosavska nagrada u 2019, su za mene, kao medalje za sportiste -

30


podsećanje da to što radim ide u dobrom smeru i motivacija za dalji rad.

ujedno vežbali i geografiju i snalaženje na mapi sveta. Virtuelne ekskurzije do Nacionalnog parka „Jelouston“ u Americi, Egipatskog muzeja u КaiP: Da li je teško raditi sa decom? Koliko je važ- ru ili ZOO vrta u Lisabonu, će biti upamćene jer no da nastavnik razume potrebe dece? Kako su učenici aktivirali svoje znanje istorije i biologije izgledaju časovi u OŠ „Čegar“ u Nišu? Zbog dok su istovremeno vežbali postavljanje pitanja na čega su tako maštoviti? engleskom jeziku. Kako se u našoj školi sprovodi O: Nastavnik 21. veka mora da bude fleksibilan, da program Profesionalna orijentacija za učenike 7. i ume da adaptira materijale prema interesovanjima 8. razreda, putem Skajpa smo razgovarali sa ljudii potrebama učenika, da bude spreman da se stalma koji se bave različitim profesijama i raspitivano usavršava i da sebi postavlja pitanje „Da sam li se o njihovim zanimanjima. Tako smo upoznali ja đak, da li bih sa radošću išao na sopstvena prezaista interesantna zanimanja poput: podvodni davanja?“ snimatelj, morski biolog i ekspert za ajkule, park Кroz IКT u nastavi je moguće povezati gradivo više rendžer, kustos u muzeju, a razgovarali smo i sa predmeta i praktično primeniti naučeno. Praktična edukatorkom iz „NASA Kenedi svemirskog centra“ primena odnosno funkcionalno znanje je jako bitna Floridi koja je đacima pokazala makete spejs no jer mi nastavnici spremamo đake za budućnost šatla i objašnjavala sve o putu u svemir. koja je neizvesna, čak postoji podatak da će se 65 P: Prilikom Vašeg učešća na Forumu mladih % naših današnjih đaka baviti zanimanjima koja naučnika, imali smo jednu divnu sliku. Celo još nisu ni izmišljena. Navešću nekoliko primera vaše odeljenje je Vaše izlaganje gledalo sa kako ja to radim: kroz igru „Mystery Skype“, u kopunom pažnjom. Koliko su nastavnici uzori joj je cilj otkriti lokaciju partnerske škole, moji đaci svojim učenicima? su postavljanjem DA/NE pitanja na engleskom

autor fotografije: Goran Srdanov RAS Srbija


Kreativnost nastavnika u Srbiji O: Nastavnici jesu uzori svojim đacima, iako nekada nisu ni svesni u koliko velikoj meri. Svojim najvećim uspehom smatram to što sam uspela da na svoje đake ali i na kolege prenesem deo svog entuzijazma. Svoje đake stalno podsećam da je učenje engleskog jezika bitno za dalju karijeru – nikad se ne zna, možda baš neko od mojih đaka u budućnosti postane morski biolog ili astronaut jer su na mojim časovima putem Skajpa pričali sa ljudima koji se bave ovim zanimanjima i zainteresovali se za te oblasti. Činjenica da sam inspirisala i kolege koji ne predaju strane jezike da se oprobaju sa korišćenjm Skajpa me veoma raduje i planiram i dalje da delim svoja iskustva kroz akreditovane seminare.

se pridržavaju kao učesnici u saobraćaju, tako isto moramo da im objasnimo pravila bezbednog ponašanja na internetu i podstaknemo ih na smislenu upotrebu tog ogromnog potencijala za učenje. Što se tiče ambicije, mali je broj onih đaka koji imaju unutrašnju motivaciju i želju da prevazilaze sebe, više je onih koji su pod pritiskom roditeljskih ambicija. Treba imati svoj cilj i jasan plan kako do cilja stići. Nekad pomogne i splet srećnih okolnosti, ali iza uloženog vremena i truda ni rezultati ne izostaju.

P: Kako pravilno postupiti sa učenikom koji ne pronalazi sebe? Vrlo često imamo učenike koji su zbunjeni. Kako im pomoći? O: Istina je da su učenici zbunjeni, okruženje im P: Nažalost, svet se suočava sa globalnom šalje kontradiktorne poruke npr. nastavnici im pandemijom izazvanom virusom „Kovid19“. poručuju da se učenjem sve postiže, a u isto vreme Uvođenjem vanrednog stanja u RS sve škole se u društvu obrazovanje marginalizuje i opravdase zatvaraju i prelaze na nastavu na daljinu. vaju se plagijati i lažne diplome. Potrebno je da Kako Vi izvodite časove engleskog jezika? Da učenike naučimo da su greške sastavni deo učenli su učenici dobro prihvatili takav vid nastave? ja – mnogi đaci nakon prve prepreke i neuspeha O: Situacija sa naglim prelaskom na nastavu na gube samopouzdanje i odustaju od ponovnog daljinu je teško pala i đacima i nastavnicima u pokušaja. Takođe, puno đaka se boji da ne napramojoj školi uglavnom zbog želje da se za kratko vi pogrešan izbor srednje škole, fakulteta... Misle vreme, što pre savladaju onlajn alati i korišćenje da je sve izgubljeno iako mogu u svakom trenutku školske platforme „Teams“. Naša škola je imala da se predomisle i okrenu onome što ih ispunjava svoj domen i platformu još od 2015. tako da smo i u čemu su dobri. Moj savet im je da uvek prihvate sada napravili naloge za sve učenike i nastava se prilike koje im se pružaju jer će se kajati ako ih proodvija putem video konferencija i asinhrono tako puste, a čak i iz loših iskustava mogu naučiti nešto. što đaci dobijaju nedeljne zadatke koje šalju nas- U redu je i ako ne znaju šta žele, tada treba da tavnicima. U mom slučaju je bilo lakše jer su moji postave sebi pitanje – „Šta je ono što NE želim?“ đaci već bili naviknuti da i na redovnim časovima jer će na to pitanje sigurno imati odgovor. koriste računare i smart telefone u učenju. P: Šta je ono što bi Ana Živković, maštovita P: Koliko se danas učenici razlikuju od onih od nastavnica poručila na kraju ovog razgovora? pre 20 godina, recimo? Da li su učenici danas O: Umesto poruke, citiraću Anđelu Majers, koju hrabriji, možda ambiciozniji? sam uživo slušala na „E2“ konferenciji u Americi, O: Naši učenici, takozvana „Zed generacija“ (engl. a njena rečenica glasi: „You are a genious and Z-generation, rođeni posle 2000.), odrastaju u the world needs your contribution“ – to je poruka eri sveprisutnosti interneta i ne pamte vreme bez ohrabrenja, koja bi u prevodu glasila – „Ti si geniračunara, mobilnih telefona ili društvenih mreža. je i svetu je potreban tvoj doprinos“. Ova rečenica Oni su digitalni domoroci, kako ih je nazvao Mark je ostavila tako jak utisak na mene tada i zaista Prenski, američki teoretičar, a mi nastavnici (i mislim da u svakom od nas „čuči“ neki genije za roditelji) smo digitalne pridošlice. Mislim da se nešto, a da je na nama da otkrijemo u čemu smo zabranom korišćenja smart telefona ništa ne do- to najbolji i šta je naša misija da doprinesemo da bija – učenici će ih koristiti onda kada nisu u školi i svet bude bolje mesto. to, ako im ne pokažemo da može drugačije, samo za zabavu i igrice. Кao što deci objašnjavamo kako Foto: Goran Srdanov RAS Srbija, Privatna arhiva se pravilno prelazi ulica i kojih pravila moraju da

32


Prirodne nauke

π

Čudesni broj

iz ugla srednjoškolca

Sećam se da nam je profesorka matematike u osnovnoj školi govorila o važnosti broja Pi, vrlo često bi nam govorila zanimljivosti koje se vezuju za taj broj. Sasvim je sigurno da nijedan drugi broj nije izazvao toliku pažnju, kao broj π (pi). Jedno grčko slovo, koje se u matematici koristi za obeležavanje odnosa obima kruga i njegovog prečnika. Zapravo to je iracionalan broj i njegova vrednost je približna 3,14. Broj njegovih decimala je beskonačan, vrlo često se organizuju i različita takmičenja , gde se ocenjuje to ko je više decimala upamtio. Kažu da su vekovima matematičari pokušavali da do poslednje decimale izračunaju taj broj π. Rezultati istraživanja su nam pokazali da je taj broj nemoguće tačno izračunati. Samom pojavom računara, mnoge matematičke nedoumice pale su u drugi plan, ali broj π i dalje drži pažnju svetskih matematičara. Do danas je izračunato više milijardi njegovih decimala. Naziv potiče od grčke reči “perimeter” (περίμετρος), koja predstavlja dužinu krive koja ograničava ravan. Vilijam Džouns je prvi uveo ovaj simbol 1706. godine, ali je ona potpuno prihvaćena nakon usvajanja od strane Leonarda Ojlera. Sećam se da nam je profesorka matematike govorila to da se Simbol π koristio još u starom Egiptu. Profesorka je uvek isticala te zanimljivosti vezane za ovaj broj. Zna se da su zapisi ovog broja pronađeni na papirusima nastalim još 1650. godine p.n.e. Ono što svi mi znamo, jeste to da je Arhimed prvi izračunao ovaj broj. Mnogi matematičari su pokušavali da ovaj broj izračunaju do poslednje decimale, sve dok nisu shvatili da je to nemoguće. Broj π zaokružen na 64 decimale: π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923 Čuveni Vilijam Šenks je još 1874. godine obelodanio da je izračunao 707 decimala ovog broja. Njegov rad bio je izložen u Palati otkrića u Parizu. Nažalost, 73 godine kasnije, utvrđeno je da je vrednost 528. decimale netačna, a samim tim i ostale nisu tačne. Svake godine, mladi ljudi u svetu 14. marta, na dan rođenja Alberta Anštajna, obeležavaju dan broja π. Razvojem računarske tehnologije došli smo do toga da se broj π danas izračunava uz pomoć računara. Trenutno rekord po broju izračunatih decimala drži osoba, koja je želela da ostane anonimna. U tom trenutku je ta anonimna osoba izračunala 13 triliona decimala. Da bi to uradio bilo mu je potrebno 208 dana. Nije loše, zar ne? Obren Milić, učenik Srednje stručne škole Niš

33


Društvene nauke

Vulkani u Italiji autor fotografije: Giovanni Miccio

Vezuv i Etna

U prvom broju našeg magazina „Novi milenijum“ u rubrici „društvene nauke“, govorićemo o vulkanima u Italiji. Svi znamo za bogatu turističku ponudu ove države, međutim, malo ljudi zna za postojanje Vulkana. Vezuv i Etna su svakako najpoznatiji Vulkani u Italiji.

Vulkan Vezuv

Vezuv je nastao kao rezultat sudara afričke i evroazijske tektonske ploče. Afrička se podvlači ispod evroazijske, tonući sve dublje u zemlju. Budući da su vlažni segmenti okeanske afričke ploče dolazili u dodir sa toplijim slojevima duboko u zemlji, voda je ključala i izazivala delimično topljenje gornjeg sloja stena. Tako je zapravo nastao ovaj Vulkan. Vezuv spada u grupu vulkana koji čine Kampanijski vulkanski luk. Drugi uključuju Flegrejska polja, veliku kalderu nekoliko kilometara ka severozapadu, planinu Epomeo, 20 kilometara na zapad na ostrvu Iskija i nekoliko podvodnih vulkana na jugu. Ovaj vulkan je eruptirao mnogo puta. Jako poznata erupcija desila se 79. godine n.e. Najpoznatija erupcija jeste „Avelino erupcija“, koja se desila oko 1800 godine p.n.e. Od 1944. godine nije bilo novih erupcija.

Vulkan Etna

Vulkan Etna je mlad vulkan i uglavnom smo ga pominjali na časovima geografije. Ovaj Vulkan se pojavio iz mora pre oko milion godina. Prva erupcija dogodila se pola miliona godina kasnije. Prirodna struktura od podnožja do vrha Etne – niže obronke prekrivaju zasadi vinove loze, narandži i pistacija, a zatim ih postepeno zamenjuju trešnje i jabuke. Jako je slikovito mesto gde se nalazi ovaj vulkan. Sačuvani su pisani izvori o velikim erupcijama 475. i 396. godine p.n.e. 1669. godine, Etna se raspukla od vrha do dna, i iz nje se izlilo na milione tona lave. Iako se stalno aktivira vulkan, obronci Etne su najgušće naseljena područja na Siciliji. No, po definiciji Vulkan predstavlja otvor u Zemljinoj kori, kroz koji istopljena stenska masa, pepeo i gasovi bivaju istisnuti na površinu, gde se hlade i talože. Vulkan je geološki oblik, gde lava izlazi na površinu Zemljine kore. Sama reč „vulkan“ potiče od ostrva Vulkano u Tirenskom moru. O vulkanima uče, kako studenti, tako i učenici osnovnih škola u Republici Srbiji.

34


„Pitanje budućnosti na Zemlji je nešto što bi trebalo da podstakne bilo koga da napravi promenu u svom životu!“

Jelena Tomašević, učenica gimnazije “Kreativno Pero”

Aktivizam i Nauka da, moguće je!

Jelena Tomašević je učenica četvrte godine Gimnazije „Kreativno pero“ u Beogradu i laureat godišnje nagrade organizacije „Nađi Raula“ u oblasti aktivizma. Jelena je primer mlade beskrajno talentovane osobe. Osobe koja uspešno povezuje aktivizam i nauku. Osobe koja se jasno i glasno bori za jednakost, mir i ljubav. Osobe koja je svojim radom postala ponos Srbije. Naša redakcija je razgovarala sa ovom talentovanom devojkom i u svakoj njenoj reči uvidela skromnost i poštovanje.


Aktivizam i nauka Jelena Tomašević

P: Jelena, nedavno ste prilikom dodele Nagrada SM – mladima od srca, posetili Grad Niš. Kakvi su Vaši utisci o Gradu, ljudima? O: Tako je, poslednji put sam bila u Nišu na dodeli nagrada u novembru, ali i mnogo puta pre toga. Volim da se upoznajem sa svojom zemljom i svim njenim krajevima. Niš je lep i živahan grad. Kada god sam ga posetila, atmosfera je bila predivna, ljudi su gostoprimljivi i radi da pokažu sve skrivene ćoške svog grada. Ono što me najviše fascinira je istorijski značaj grada i svi otisci razvijanja Srbije i Evrope kroz istoriju, a Niš je pun takvih mesta. P: Učenica ste Gimnazije „Kreativno pero“ da li ste zadovoljni načinom na koji funkcioniše ta škola? Škola funkcioniše po Kembridž programu, ako se ne varam? O: Tačno. Pohađam Gimnaziju ovog vaspitno-obrazovnog sistema u Beogradu. Kako „Kreativno pero“ nije prva škola u koju sam išla, imam osnova da uporedim nekoliko sistema rada sa kojima sam se susretala. Mogu da kažem da se „Kreativno pero“ izdvaja po mnogo čemu, jedno od tih stvari ste pomenuli – pohađanje nastave po Kembridž programu. Pored drugačijeg sistema savladavanja gradiva, istovremeno i usavršavam engleski jezik. Međutim, ono što je po mom mišljenju najvažnija stvar koja čini „Kreativno pero“ posebnim je neizostavna i bezrezervna podrška na koju nailazi svaki učenik. Profesori, kao i uprava škole, pomažu i podstiču svakog od nas da se razvijemo u najbolju moguću verziju sebe. Na svemu tome sam im neizmerno zahvalna.

P: Nedavno ste predstavljali Srbiju na olimpijadi iz robotike. Kakvi su Vaši utisci? Gde se nalazi Srbija, a gde svet? O: Da, takmičenje je bilo u oktobru 2019. godine. Zaista je neverovatno kako nauka može da okupi mlade iz celog sveta na jednom mestu i pokaže nam svima da se suštinski ne razlikujemo, čak iako smo odrastali na suprotnim krajevima Zemlje. Zaista sam presrećna što sam bila deo fantastičnog ženskog tima koji je predstavljao Srbiju na olimpijadi. Iskustvo, poznanstva i ono što sam tamo naučila (a toga je mnogo) ne bih menjala ni za šta. Veoma mi je teško da pričam o razlici Srbije i sveta, zato što je na takmičenju naš tim predstavljao Srbiju, pa ne znam koliko ću biti objektivna. (smeh) Ali, samim tim što smo komunicirale, zbližile se i družile sa vršnjacima i vršnjakinjama iz svih delova sveta, može se zaključiti da to iz koje smo zemlje nije toliko važno. Kada je u pitanju samo takmičenje, svaki tim dobija iste delove i sam gradi svog robota kog posle nosi na mesto takmičenja. Dakle, vaš robot zavisi umnogome od toga kako članovi tima razmišljaju i na koji način pristupaju rešavanju problema, kao i od kreativnosti. Ipak mislim da je sve to individualno i da nema mnogo veze sa mestom porekla, već načinom učenja i talentom. P: Vaša odluka da odsečete kosu je odluka za divljenje. Vi ste je donirali jednom udruženju. Šta je bilo presudno da donesete takvu odluku? O: Tako je, donirala sam kosu prošlog leta ženskom centru „Milica“ iz Vrnjačke Banje. Smatram da je to mesto ženske solidarnosti, gde zdrave žene prave perike za one koje su kao posledicu lečenja izgubile svoju kosu. Svoju odluku ne smatram za izuzetnu, već za zdravorazumsku i solidarnu. Nakon što sam u jednoj TV emisiji čula za akciju, odlučila sam da nastavim da puštam svoju, već tada, dugu kosu i kada bude dovoljno dugačka, odsečem je i pošaljem u Vrnjačku Banju. Uvek postoji neka aktuelna humanitarna akcija i uvek postoji način da nekome pomognete, pa bih ovim putem pozvala sve koji čitaju ovaj tekst da izdvoje malo vremena i nađu način na koji bi oni ili one pomogli nekome kome je to potrebno.

36


P: Protesti petkom za budućnost su trenutnu u pauzi u svim zemljama sveta. Kako ste ostvarili saradnju sa globalnom kampanjom i zašto ste se priključili? Šta za Vas znače ti protesti? O: Da, na žalost, zbog pandemije su, kao i mnogo toga, protesti na pauzi. Ukoliko neko nije upoznat, „Petkom Za Budućnost“ (en: „Fridays For Future“) je pokret mladih iz celog sveta u borbi za klimatsku pravdu. Klimatska kriza nije direktno vidljiva svima i zbog toga je mnogi odrasli zanemaruju. Međutim, kako prolazi vreme, sve je jasnije da nam se planeta gasi i da je ljudsko ponašanje najviše krivo za to. Dok nas sopstvena neodgovornost potpuno ne proguta, mladi su ustali i zajedno pozivaju sve donosioce odluka da počnu da vode svet održivim putem. Bitno je da shvatimo da nikad nije postojao koncept ljudi i priroda; ljudi su deo prirode i kako uništavamo nju, tako uništavamo i sami sebe. Pitanje budućnosti na Zemlji je nešto što bi trebalo da podstakne bilo koga da napravi promenu u svom životu, okruženju, lokalnoj zajednici. Nakon što sam čula da pokret postoji i u Srbiji, nisam mogla da uradim ništa drugo, nego da se priključim i dam svoj doprinos u borbi za zdravu i moguću budućnost života na našoj lepoj i jedinoj planeti, a u obliku u kom ga danas poznajemo.

Koliko sam ja upoznata sa situacijom, mladi su i sada dosta dobro upoznati sa trenutnom situacijom u vezi sa klimatskom krizom. Ono što je trenutno od veće važnosti, jeste da „nateraju“ one koji su sada u mogućnosti da biraju, da izaberu onako kako bi to uradili da je njihova budućnost u pitanju. P: Među vašim brojnim uspesima izdvajamo drugo mesto na nacionalnom takmičenju iz istorije. Odakle ljubav prema istoriji? O: Nisam očekivala ovo pitanje . Istoriju sam zavolela još od petog razreda osnovne škole. Nikada mi nije bilo teško da brzo zapamtim i razumem ono što čitam, pa je to slučaj i sa istorijom i pripremom za takmičenje. Smatram da je veoma važno da dobro razmemo prošlost, kako ne bismo ponavljali neke greške ili kako bismo, baš suprotno, u njoj našli inspiraciju za rešenje nekog sadašnjeg problema. Takođe, s obzirom da se na studijama verovatno neću baviti istorijom, mislim da je dodatni angažman u gimnaziji potpuno opravdan.

P: Pored istorije, koje su Vaše sfere interesovanja? O: Osim prirodnih nauka koje su ono što najvše volim, obožavam i književnost. Naravno, aktivizam je uvek na prvom mestu i njemu posvećujem najviše svog slobodnog vremena. Pored organizacije P: Koliko je važno da mladi shvate ozbiljnost protesta, bitno je da sam uvek u toku sa trenutnim klimatskih promena? dešavanjima u vezi sa klimatskim promenama, pa O: Svi znamo za izreku da na mladima svet ostaje. svakodnevno čitam o tome, komuniciram sa kliNa žalost, mladi trenutno ne upravljaju svetom koji matskim aktivistima/kinjama iz drugih organizacija će njima jednog dana ostati. Dakle, odluke koje se i iz drugih država, razmenjujemo znanja, organizusada (ne)donose, imaće ozbiljan uticaj tek za de- jemo događaje i radionice zajedno i sl. Pored toga, setak godina. To znači da je od najveće važnosti tu su i učešća na raznim projektima različitih omda se svi mladi probude i protresu svoje roditelje i ladinskih organizacija, rekreativno bavljenje sporstarije i kažu da žele zdravu, a ne izmučenu plan- tom, robotika itd. etu za svoj budući život.

37


Aktivizam i nauka Jelena Tomašević P: U toku je pandemija izazvana virustom „Kovid19“. Nastava se realizuje na daljinu. Koliko su se profesori u Vašoj školi snašli? Koliko ste se vi učenici snašli? Da li je teško pohađati e-nastavu? O: Mislim da je nivo odgvornosti i uspešnosti realizacije nastave, u ovakvim okolnostima, u „Kreativnom peru“, zaista na visokom nivou. Naravno, primeti se razlika, zato što nismo u školskim klupama, ali brzina i efikasnost učenja i prelaženja gradiva je nepromenjena. Smatram da su ovako nepredvidive okolnosti veoma dobar pokazatelj održivosti nekih sistema, pa mogu da kažem da je „Kreativno pero“ još jednom pokazalo da je izuzetna obrazovna institucija, kojoj treba mnogo više od pandemije da poremeti njen rad. Takođe mislim da su profesori i profesorke veliki nosioci ovog novog principa nastave i da se vrlo dobro snalaze u novim ulogama. Mi, učenici shvatamo ozbiljnost situacije, preuzimamo odgovornost i revnosno obavljamo sve zadatke. S obzirom da je nastava na daljinu zaista kvalitetna, nije bilo teško prilagoditi se novom načinu rada.

jim primerom su nas naučili odgovornosti i radu, kao i mnogim drugim vrednostima zbog kojih sada jesmo osobe kakve jesmo. Na tome ću im uvek biti zahvalna i ponosna na njih i sve što oni rade.

P: Vrlo često i volontirate. Ako se ne varam volontirali ste i u domu za stara lica. U nekim Zapadnijim zemljama to je sasvim normalno, međutim u Srbiji i ne baš. Koje je Vaše mišljenje, zašto su mladi ljudi na neki način slabo zainteresovani za volontiranje? O: Da biste završili srednju školu, na Zapadu je uglavnom obavezno da imate određen broj volonterskih sati. Nisam sigurna koliko je i to dobro, s obzirom da volontiranje treba da bude na dobrovoljnoj bazi. Ipak, sigurna sam da je velika pomoć usmeravanje učenika ka tome, s obzirom da je deo obaveznog školskog procesa. Mislim da je u Srbiji veći problem nedovoljno znanja o mogućnostima i prilikama za volontiranje, nego što je to nezainteresovanost mladih. Čim se pojavi jasna prilika i poziv za prijavu volontera, mnogo je onih koji se odazovu. Dobar primer za to je veliki broj prijavljenih za volontiranje na Evropskim univerzitetskim igrama 2020. (na žalost, događaj je odložen za P: Znamo da ste za sve vaše uspehe i/ili odluke 2021. godinu usled pandemije). imali podršku odeljenskog starešine. Koliko je Dakle, moj zaključak je da nam treba više mesta važna ta podrška za mlade i ambiciozne ljude? sa vidljivim pozivima za volontere i da će se mladi O: U „Kreativnom peru“, zaista veliku podršku nal- sigurno pokrenuti, ako budu videli da ima prostora azim u svojoj razrednoj starešini, profesorki srpsk- za to. og jezika i književnosti Jeleni Stefanović. Mislim da je ona najviše zaslužna za to što ne plašim da jav- P: Uskoro kreće upis u osnovne i srednje škole. no kažem ono što mislim i da se borim za ono što Šta biste poručili budućim učenicima VOS mi je važno. Veoma sam joj zahvalna na svemu. „Kreativno pero“. Zašto da upišu tu školu? Mislim da je podrška nastavnika bitna isto koliko O: Mnogo toga se vidi i u prethodnim odgovorima. i podrška roditelja u oblikovanju ličnosti učenika, Opet bih izdvojila podršku, zato što je ona meni odnosno učenice, pogotovo kada je u pitanju odabir bila veoma bitna tokom svih ovih godina. Zatim, i podrška u traganju za budućom profesijom. Na mnogo prilika koje su vam pružene i kontakti koje žalost, znam da mnogo mladih ne pronalazi podršku u svojim profesorima i profesorkama, a oni ostvarujete. Naravno, dinamična radna atmosfera i su upravo ti koji treba da pomognu i usmere mlade uvek zanimljive priče i dešavanja među učenicima. ka njihovim ciljevima.

P: Sa druge strane, koliko je važna podrška roditelja u razvoju deteta? O: Meni je oduvek bila najvažnija. Roditelji su moji najbolji savetnici, oni koji uvek znaju šta treba da kažu i koliko i kako da mi pomognu. Nikada nisu bili strogi, niti zahtevni kada su školski uspesi mene i moje sestre u pitanju. S druge strane, uvek su nas učili da smo mi odraz njihovog vaspitanja i koliko je važno da poštujemo sve(t) oko sebe. Svo-

P: Jelena uskoro završava Gimnaziju. Šta Jelena planira nakon? O: Da, mnogo razmišljam o studijama proteklih meseci. Još uvek nisam sigurna koji Univerzitet ću upisati, ni šta ću tačno da studiram. Okvirne oblasti su neuronauke, biomedicina i inženjerstvo, ali možda se to još promeni do trenutka upisivanja. Imam još malo vremena, istražujem opcije i nadam se da ću uskoro biti sigurna i doneti pravu odluku. FOTO: DD, Privatna arhiva

38


Nemanja Kovačević

“OLIVERA KATARINA JE NAŠA ŽIVA LEGENDA!”

Kada jedan mladić iz Užica krene da čuva kulturu i tradiciju


Kultura Nemanja Kovačević P: Kako ste zavoleli novinarstvo. Otkud ljubav prema novinarstvu? O: U porodičnom okrilju vrlo rano sam formirao ukus i navike. Voleo sam pesmu, igru i naše narodne običaje. Ova ljubav je vremenom rasla i odvela me prvo do Kulturno - umetničkog društva. Oni su veliki rasadnici talenata, tradicije, običaja... Kasnije sam upisao školu glume i novinarstva. Sticajem raznih okolnosti, našao sam se u novinarstvu i ispred kamere veoma mlad. Od prvih novinarskih koraka, a to je bilo sa nepunih sedamnaest godina, osetio sam da će poriv ka narodnom stvaralaštvu, biti moj nerazdvojni pratilac.

O: Ne treba da naglašavam da je Кolarac hram umetnosti i da je svakome čast da se pojavi na toj sceni. Drago mi je što sam upisan u istoriju u plejadu onih koji su vodili koncerte na ovom velikom mestu. Veliko hvala Muzičkoj produkciji Radio Beograda, posebno urednici gospođi Mirjani Drobac i RTS-u koji su mi priuštili ovu privilegiju. Sadržaj koncerta mi je veoma blizak , nešto čemu sam posvetio veliki deo svog dosadašnjeg radnog veka.

P: Kako je stanje u našim medijima danas? Ima li slobode štampe? O: Kako kome i kako za koga. Tema kojom se bavim nije „ekskluzivna“ i interesantna medijima. Zaista, vodio sam i vodim veliku borbu za svaki tekst i prilog, ali i da ljudima približim značaj tradicije, njene vrednosti i kvalitete. Mislim da je problem u tome što većina nedeljnika, magazina, časopisa beži od ćirilice iz istog razloga od koga urednici u medijima i oni koji su odgovorni za program beže od tradicionalne muzike i kulture. To je posledica nepoznavanja materije i značaja reči „nacionalni identitet“. Pomamna trka za rejtingom - što u prevodu znači zarađivanje novca pomoću reklame - jeste kob ovog vremena. Određeni broj kolega novinara kaže da tradicija nije “aktuelna” kao tema. I tako postepeno dnevna štampa dobije profil klasičnog tabloida!? Podilazi se tiražu, a to se vraća kao bumerang kroz negativni uticaj na ljude, pogotovo na mlade, što svakako nije dobro. P: Upisani ste u istoriju kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda. Kakve utiske nosite sa tog koncerta?

P: Sa aspekta laureata nagrade „SM – mladima od srca“ u oblasti kulture i umetnosti, koju ste primili u novembru u Nišu, ali i sa aspekta dobrog čuvara kulture i tradicije da li nam možete reći da li se u našoj zemlji dovoljno ulaže u kulturu? O: Nažalost, kultura je na poslednjem mestu. Ne znam čija je to krivica?! Mladima se ne pruža šansa i dovoljna podrška, što je tragedija. Ministarstvo kulture mora pronaći rešenje za talentovane ljude, i adekvatnu promociju kulturnih sadržaja. Ipak, ne treba biti pesimista, i smatrati da je sve izgubljeno. Važno je znati da sudbina kulture i kulturnih dobara zavisi isključivo od nas samih. Ovaj stav mora doneti ploda!

P: Poznati ste po brojnim uspešno organizovanim humanitarnim koncertima i aktivnostima. Pomogli ste mnogim ljudima: bolesnim, P: Koliko je u današnjim vremenima teško nos- mladim, onima kojima je pomoć bila najpoiti titulu „čuvara tradicije“? trebnija. Da li je teško biti human u današnje O: U svakom vremenu je teško biti i ostati svoj. vreme? Naročito, ako se bavite umetnošću, na drugačiji i O: Prva novinarska nagrada koju sam poneo originalan način. Ponekad mi se čini da je nositi tit- bila je upravo za humanost, tj za uspešno relizoulu čuvara tradicije sizifovski posao. Taman, dogu- vanu humanitarnu akciju „Srcem za Pavla“. Ova rate kamen do vrha i učini vam se da ste nešto nagrada je me obavezala na bezuslovnu ljudskost. postigli, onda dunu neki čudni vetrovi i nađete se I onda kada to košta zdravlja i ogromnog rada... na ledini. Onda sve iz početka. Međutim, ako veru- Za humanost je potrebno malo. Pre svega dobra jete da je ovo ispravan put onda ništa ne sme da volja i osećaj za ljude oko sebe. Potom su usledile bude teško i nemoguće. brojne akcije i aktivnosti.

40


P: Koliko su važni duhovnost i spiritualnost za mlade ljude? O: Duhovnost i spiritualnost su važni, oni čoveka čine kreativnim i svojim. Vladika Nikolaj je govorio i pisao o potrebi da nauka i vera budu u sadejstvu. Smatram da čovek ceo život treba da radi na ličnom obrazovanju i usavršavanju kako u struci, tako i u životu. To je pravi put ka osvajanju duhovnosti. P: Koliko je važno da mladi prepoznaju značaj očuvanja kulture i tradicije? O: Veoma. Očuvanje tradicije je najvažniji segment u opstanku kulture naroda. Uloga medija na ovom polju je neprikosnovena. Sredstva javnog informisanja imaju važnu edukativnu funkciju i ona moraju ovaj vaspitački zadatak da valjano ispune. Ne treba podceniti broj mladih i darovitih ljudi koji zaista poznaju i poštuju, svoju tradiciju i nacionalni identitet. Nekoliko hiljada kulturno - umetničkih društava registrovano je u našoj zemlji i u njima je mnogo mladih. Problem je u tome što oni ne mogu da dobiju svoju šansu i priliku da pokažu ono što znaju. Voleo bih da se prestane sa sa ovim nacionalnim zanemarivanjem mladih! P: Bili ste jedan od najbližih saradnika Nene Kunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisivala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme. Koje je vaše mišljenje o toj saradnji? O: Velika je čast raditi sa Nenom Kunijević. Reč je o jednoj od najboljih muzičkih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih... Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo. Hvala joj na svemu. Daću sve od sebe da nastavim tamo gde je ona stala, i da ispunim njene želje. To mi je ostavljeno u amanet!

41

P: U izuzetno bliskim odnosima ste sa Oliverom Katarinom. Možemo reći da Olivera ima puno poverenja u Vas. Kako je sarađivati i družiti se sa legendom jednog vremena? O: Olivera Katarina je naša živa legenda. Dama koja je sedamdeset dva puta napunila Parisku Olimpiju i postigla svetsku slavu. Erska žilavost i nepokornost, vanserijska lepota, rafiniran duh i kultura velegrada dali su joj nesvakidašnje životno obilje ali i surova iskustva. U njen umetnički temperament umešala je i trubu, rodoljubivi ton i epsku jačinu iako je na tadašnjoj umetničkoj sceni bila izrazita nacionalna atmosfera. Učinila je to dovoljno jasno da je mogla izdržati buru koja joj je obeležila decenije života. Beskrajno sam zahvalan Oliveri što me je odabrala da sarađujemo. Velika je sreća družiti se sa jednim dobrim čovekom i velikim umetnikom. P: Nedavno ste u jednom intervjuu izjavili: „Teško pristajem na kompromise“. Zbog čega? O: Taj naslov je izvučen iz konteksta i ne oslikava ono što sam želeo da kažem. Nisam uvek protiv kompromisa, već sam za kompromis koji je utemeljen na pravom sadržaju, razumevanju, strpljenju i toleranciji. P: Naredno pitanje je možda jako složeno. Međutim, da imate prilike na koji način biste uredili sektor kulture u Republici Srbiji? O: Pitanje je veoma složeno, kao što ste i rekli... Ukratko, sektor kulture bih oslonio na istoriju, ona je kako se kaže temelj. Mnogo više prostora bih dao mladim ljudima, njihovim idejama. Svi znamo da od mladih ima mnogo da se nauči i da su oni pokretačka snaga društva, ali čini mi se da su neopravdano zapostavljeni u svim sferama života. Ukratko rečeno, mora se mnogo toga promeniti, a pre svega mi sami, da bi nam bilo bolje. FOTO: Privatna arhiva, D.D


Vaša ciljna grupa su mladi i vedri ljudi?

MESTO ZA VAŠU REKLAMU Za više informacija novimilenijum@findraoul.com

autor fotografije: Pawel Czerwinsky


UPOZNAJTE

HEROJE NIŠA! Mladi poklonili hiljade zaštitnih maski tokom pandemije

P: Kako je došlo do saradnje između „Džedajkona“ sa jedne strane i „NKFashion“ sa druge? Kako ste se odlučili da pokrenete humanitarnu akciju u sklopu koje ste poklonili veliki broj maski zdravstvenim radnicima? Nevena: Miloš Antić (osnivač „Džedajkona“) i ja smo dugo prijatelji. Nešto malo pre pojave korona virusa sam postala aktivan član pokreta, kao kreativni direktor. Počeli smo da radimo na projektima koji su bili u planu za 2020. , da bi to stalo zbog novonastale situacije. Sa pojavom virusa, moj posao je bio potpuno pauziran. Studio je odložio sve definisane saradnje na neodređeno. U kontaktu sam bila sa kolegama dizajnerima iz Beograda i kolektivno smo svi rešili da svoje znanje, resurse i mašine usmerimo ka šivenju pamučnih maski, prvenstveno za zdravstvene radnike. Postavila sam status u FB grupi “pomoć medicinskom osoblju” sa pitanjem kome i kako da se obratim za donaciju (?) i bila sam zatečena reakcijama. Kilometri poruka, zahteva, upita, nade... Vrlo brzo se ispostavlja da to sama ne mogu da izvedem. Bar ne, ako želim da pomognem većem broju zdravstvenih radnika. U prvoj epizodi inicijative najveću podršku dobijam

43

od sestre Jelene Kragić, prijatelja Anđeline Stamenković i Dušana Stevića. Koji su poznavali ili ne išta vezano za šivenje, svim srcem su radili šta god, jer je sve bilo od vitalnog značaja. Miloš je odmah prepoznao momenat da je meni neophodna veća podrška i ljudstvo. Kako „Džedajkon“ iza sebe ima već iskustva sa većim humanitarnim akcijama, tako sam znala da bolju podršku ne mogu da imam. Potreba za maskama je bila toliko velika da smo morali da se i mi oslonimo na dobru volju, empatiju ljudi koji bi nas podržali finansijski. Miloš je postavio projekat na donacije.rs i tu je zvanično krenuo projekat „ZAŠTITILICE“, koji sam potajno zvala „Nada“. Pored Miloša, jako mi je bitno da pomenem i Mariju Jović, koja je manje – više, kada i ja ušla u pokret i ispostavilo se da je postala jedan od najbitnijih linkova cele inicijative. Neko ko ima fantastične organizacione alate, preciznost, pragmatičnost i riznicu podrške. Petra Cvetanović, Milan Maksimović, kao bitni šrafovi cele “skalamerije” su svojim znanjem, podrškom davali često bitne sugestije kada mi nismo mogli da sagledamo kriznu situaciju objektivno. Može se reći da je počelo kao saradnja, ali mi stvorismo porodicu. (smeh) Miloš: Nevena je već bila informativno uključena u mobilisanje dizajnera, pre svega u Beogradu. Kako imamo zajedničku „chat“ grupu, a Nevena je član pokreta, obavestila nas je o treutnoj situaciji nestašice medicinske opreme i realnih potraživnaja od strane lekara. Kako bi se krenulo u celu priču proizvodnji maski potreban je bio materijal. Džedaji su studiozno pristupili problemu i kreirali kampanju prikupljanja sredstava za materijial i sve što je potrebno da isprati proizvodnju.


Mladi heroji Niša

P: Koliko je teško bilo pronaći volontere koji su pomagali u izradi? N: Sada kada vraćam film na početak tog dela, sve je u nekom preklapanju informacija. Prosto je oformljen tim šnajdera, volontera bio toliko jak energetski, sa takvim resursom ljubavi, podrške, osmeha da imam utisak da smo tim oformili mnogo lako i brzo. Svi su u ovome videli priliku da doprinesu čovečanstvu, sebe povežu sa duhovnošću, novim ljudima (pa i indirektno), odmore od svoje rutine i indirektno svojim radom zagre ljude kojima je to sada potrebno. Zato bih iskoristila priliku da ih sve i pomenem, jer ni ovaj intervju ne bi imao smisla da nije bilo njih da daju smisao akciji. Porodična proizvodnja „VELONA“, koja nam je najviše pomogla u krojenju maski, šivenju paspula i davanju podrške kada je bilo napeto. Nikada nam nisu rekli NE i uvek dodavali: “biće sve ok, izguraćemo”. Marija Prvulović Videnović, Miloš Videnović, Sabrina i Sale. Ljudi koji su nas naučili kako kilometri našivenih paspula ponekad služe i da bi se njima vezalo neraskidivo prijateljstvo. Ogromnu ljubav šaljemo i za sledeća imena volontera u šivenju i kotrljanju na točkovima: Ani Eraković, Tanji Kecojević, Mariji Lukić, Dušici Stefanović, Svetlani Švabić, Biljani Dresić, Leli Radovanović, Verici Cvetković, Snežani Milovanović Ristić, Tamari Milanović, Mileni Stolić, Ivani Jovanović, Ani Nikolić, Milici Živić, Slađani Filipović, Dragani Kocić, Dušici Pešić, Snežani Jovanović, Veljku Spasić, Petri Nikolić, Neveni Đorđević. Svima njima jedno veliko hvala.

M: Objavili smo javni poziv na „socijalnim mrežama“, ali su i lokalni mediji objavili vest, a i TV stanice sa nacionalnom frekvencijom su prenele vest o akciji i ubrzo su počele da se javljaju šnajderke koje su spremno čekale da se uključe u šivenje maski. P: Kako su ljudi reagovali kada ste im predavali donaciju? Kako su lekari reagovali? N: Susreti su u više slučajeva bili, logično, kratki. Zahvalnost je bila ogromna, koliko i neka forma nesnađenosti u toj situaciji s obeju strana. “Kako reći hvala, a ne zagrliti, jer je zagrljaj tako potreban?”. Šeprtljasto jedno “tu vam sve piše oko pranja, javite ukoliko vam treba još”. Razmena toplih pogleda i po koja reč iza maske. Često sam se šalila da je jedina mana maske ta što se ne vidi koliko se smejemo. U Kuršumliji smo npr. , mogli nešto više da se zadržimo u priči sa njima i da se rode zajedničke ideje za buduće projekte. Npr. kako integrisati mlade da ove stvari osveste kod sebe i svoj razvoj osete i kroz ovakve humanitarne procese. P: Miloše, budući da ste osnivač „Džedajskog“ pokreta u Nišu. Kako vitezi džedaji reaguju na virus Korona? M: Pažljivo pratimo struku na svetskom nivou i primenjujemo sve potrebne mere kako bi zaštitili najpre drage ljude koje volimo oko nas.

44


P: Nevena, šta za Vas, kao mladu osobu znači ovaj projekat? Da li se osećate ispunjeno? N: Da, ovako ostajem (za)uvek mlada. Nije ovo prva humanitarna akcija koju sam radila, ali je prva koja je izvedena sa timom koji zna šta radi, ovako posvećeno i u ovoj razmeri. Pritom u vanrednoj situaciji gde je svako kretanje ograničeno, izvori materijala (u ovom slučaju) diskutabilni, produkcijska pomoć gotovo da ne postoji. Mislim da mogu reći da sam mnogo naučila o sebi, i dobrog i lošeg. Bilo koji rad na humanitarnoj akciji često znači da pored dobrog osećaja, nekada imate i manje dobre. Kao što je osećaj bespomoćnosti. Ta empatija podrazumeva i upijanje tuđih stanja i to je negde u par navrata znalo da kod mene “trigeruje” minus raspoloženje. No, bez dileme - inicijativa „ZAŠTITILICE“ je projekat koji me je učinio najispunjenijom, najživljom uprkos činjenici da je moj život, posao na pauzi i taloženje finansijskih obaveza prema državi tu negde iza, ali nimalo ometač u cilju da incijativu izvedemo do kraja. Jača, koliko i krhkija (jer emocije), bogatija za nove ljude heroje, sa novom vizijom za sutra, sa jasnijim sistemom vrednosti. P: Miloše, Vi ste uglavnom prikupljali sredstva za materijal. Koliko je bilo teško motivisati ljude da doniraju sredstva? M: Kvalitetno smo pripremili kampanju i donacije novca od strane građanja za kupovinu materijala su počele dinamično da pristižu. Definitivno, ukoliko želite da uspešno izvedete prikupljanje bilo čega, potrebno je ljudima da prikažete iskrenu sliku onoga što radite kako bi se povezali sa tim i uključili.

45

Od sakupljenog novca smo već nakon svega sedam dana već mogli da kupimo prvu turu materijala. P: Koliko je spirutalnost i duhovnost važna za mlade? N: Nije dovoljno reći samo JESTE. Bitno je to njima približiti na način koji je njima blizak, prijatan, pitak... Znate, pričamo o generacijama koje su “digitalne” i pod pritiskom toliko različitih konstantnih talasa novih informacija, da se često desi da baš zbog toga brzo i ispare. Spiritualnost, duhovnost mlađoj populaciji ili dođe prirodno ili ih neko iskustvo iskleše da shvate da je tu najintegralniji mir. Zato je bitno da se humanitarne akcije sprovode u njihovom neposrednom okruženju od malena (porodica i škole) kako bi brzo shvatili bitnost konteksta rečenice „uči“ da bi druge naučio i „imaj“ da bi drugome dao. Neretko se desi da nas duhovnom uče oni koji nemaju ništa, a konstantno daju. Da se razumemo, sasvim je prihvaćeno ambiciozno graditi karijeru i imati puno novca, dok god se ne izgubi konekcija sa empatijom, filantropijom. M: Duša definitivno živi u nama i ovde je sa misijom u skladu sa prirodom. Ko god ne želi da prihvati tu činjenicu, prihvatiće je ako ne sad onda kasnije, a ako ne kasnije onda u sledećem životu. Kao što učimo kako da živimo sa onim što vidimo, čujemo, pipnemo i mirišemo, potrebno je učiti o onome što nije ni vidljivo ni pipljivo niti se može čuti, a to je svesnost da osećamo. U tim osećanjima leže mir, stpljenje, težnja, skromnost, poniznost, ljubav, radost. Kažu da beba kada dođe na svet, već sve to ima u sebi, ali vremenom zaboravljamo koliko smo divni i kolike kvalitete nosimo u sebi.


Mladi heroji Niša Zato, duhovno učenje je put koji svaki čovek, ne samo mlad, treba da otkrije prema njegovom osećaju i da ga prati. Kada bi svako odradio svoj domaći, ne bi bilo ratova, ne bi bilo podela, i ne bi žudeli za nadmoć, kao što možemo videti danas. Svet bi bio jedinstvena porodica. P: Nevena, pitanje za Vas. Pandemija izazvana virusom „Kovid 19“ polako se stišava. Da li će „Zaštitilica“ nastaviti da postoji i nakon pandemije? N: Mislim da nikada neće nestati, ugasiti se. Možda će imati samo različite kontekste ili ciljeve. Nismo još to načisto rešili, valjda zato što smatramo da će se to nekako organski samo definisati. P: Miloše, koji su planovi udruženja „Džedajkon“ za naredni period? M: Da radimo vredno na sebi i jačanju strukture pokreta. Da učimo i da pronalazimo rešenja koja su potrebna za brži razvoj pojedinca, koji bi svojim aktivnostima doprineo da se zajednica dinamičnije razvija. P: Nevena, ono što mnoge naše čitateljke zanima jeste to kako pronalazite inspiraciju za Vaše modele? N: Ja sam sinesteta. Tako da je to najčešće zvuk. Zvuk, pa i udaranje u sto, pod, zid... Staklo vidim kao formu, oblik, nekada kao boju. To mi dosta pomaže u razvoju inspiracije. Nekada je teže da objasnim tok inspiracije kada budem pitana, ali je to jedan od najintenzivnijih procesa koje proživljavam. Slobodno mogu reći da je zvuk - muzika moja najveća inspiracija. Odnosno, osećaj koji imam slušajući P: Miloše, nedavno ste organizovali koncert duhovne muzike. Koliko su važni takvi događaji u Nišu?

M: Spiritualna muzika je jako posebna kreacija. Ako slušate neku lepu duhovnu muziku i posle toga pustite hard metal sigurno nećete imati isti osećaj i ne kažem da je hard metal loš. Govorim o osećaju dok nešto slušate. Duhovna muzika odakle god da dolazi daje osećaj mira. Svima nam treba jak i održiv mir svesti. Ako nemamo mir, nećemo uspeti da čujemo dragu osobu šta nam govori, nećemo uspeti da donesemo dobru odluku itd. Misija pokreta je da promoviše kulturu mira i mi ćemo se truditi da kroz razne praktične metode građanima približimo koliko je bitno prihvatiti mir kao stil života i koliko je važno pratiti svoj mir bezkopromisno i hrabro. P: Šta će Nevena Kragić, mlada dizajnerka raditi u narednom periodu? N: Polako se vraćam svom brendu. Od nečega se mora živeti. (smeh) Saradnje koje su odložene se vraćaju u radni plan. Nadam se da ću uspešno nastaviti sa svojim podbrendom, koji je tek načet pre ove situacije, a radi se o eko-osvešćenosti. „nEKO friendly“ Zbog “zaštitilica” sam još više inspirisana idejom da NK brend deo sebe da novom projektu, koji dugo čeka svoj red. Humanitarno orijentisan. Još je rano da o tome pričam, jer je još u formi nacrta. P: Miloše, koliko je Vama pomogla meditacija? M: Ne mogu govoriti u ime drugih, ali meni je jako puno pomogla meditacija, molitva i trčanje. Kroz Srednju školu i fakultet čitao sam dosta knjige koje govore o istočnjačkoj filozofiji. Verovao sam da bi postao mudar i učio o životu mora da odem u Himalajske prećine ili Tibet. Međutim, moja goruća želja da naučim nešto što ne može da mi pruže ni roditelji ni škola na žalost , me je odvela do kursa meditacije koji je promenio moj život tako da danas mogu posvećeno da kroz svoje aktivnosti doprinesem zajednici i što je jako važno da učinim sebe foto: privatna arhiva srećnim.

46



Kraljevske priče

TRI HEROINE

humanitarni rad u kraljevskim porodicama

Kolika je pažnja usmerena ka kraljevskim porodicama danas? Koja im se uloga dodeljuje u današnjem modernom društvu? Za nama su razdoblja u istoriji kada su kraljevske porodice imale dominantnu ulogu u društvu. Danas je to malo drugačije, ne predstavljaju više zastareli državni sistem. Ove porodice se okreću humanitarnom radu kako bi izborile svoje mesto u društvu i imale što veću pažnju. U novijoj istoriji videli smo prve promene i to na primeru Grejs Keli, kneginje od Monaka koja osniva “Association Mondiale des Amis de l’Enfance” (srp. “Svetska asocijacija prijatelja dece”), skraćeno AMADE, koja se bavi promocijom i zaštitom dečjih prava. Takođe, lady Dajane, princeze od Velsa koja svoj uticaj u društvu koristi za razne humanitarne akcije i volonterski rad po celom svetu. One su začetnice drugačijeg pristupa. Probijaju barijere koje postoje među klasama i postaju obožavane od strane naroda. Svoj uticaj ispoljavaju kroz humanitarni rad, pokazujući da su ljudi plave krvi u stvari sasvim obični i normalni ljudi. U današnjem vremenu ovakav primer srećemo kod princeze Sofije, vojvotkinje od Varmlanda. Iako u početku nije naišla na pozitivan odjek u narodu udajom za princa Karla Filipa vremenom stiče sve veću podršku. Danas je javnost ceni, poštuje i uvažava njene postupke. Međutim, za naklonost i uvažavanje građana princeza Sofija je morala da se izbori dugogodišnjim humanitarnim radom i stvaranjem pozitivne slike o sebi, što nimalo nije lak posao. Očito da joj ovo polazi za rukom jer, u ovim nimalo lakim trenucima za našu planetu, kada je veoma rizično biti u kontaktu sa ljudima, odlučuje da pomogne medicinskim radnicima. Završila je trodnevni medicinski kurs na Sophiahemmet fakultetu u Stokholmu, gde je ujedno i počasni član. Ovaj kurs može da pohađan svako ko želi da pomogne medicinskom osoblju i malo olakša posao lekarima i medicinskim sestrama. Treba biti odlučan za ovakav korak a sudeći po svemu princezi Sofiji ne nedostaje odvažnost i hrabrost. Na osnovu ovoga dovodi se u pitanje, kako je princeza Sofija uspela da pridobije građanstvo, odakle je crpela snagu da se bori sa svim negativnim komentarima u početku njenog pojavljivanja u kraljevskoj porodici. Ono što bi mogao biti odgovor na to je upravo volonterizam i humanitarni rad. Onaj ko je jednom počeo da pomaže ljudima nikada ne prestaje jer energiju koju dobija za uzvrat je neprocenjiva. Ovo je bilo dovoljno da ona istraje u tome i sve više radi na sebi. Kroz sva tri primera vidimo da je humanitarni rad imao ključnu ulogu. Upravo po tome pamtimo Lady Dajanu i Grejs Keli. Najverovatnije će to biti slučaj i sa princezom Sofijom, koja već sada pravi krupne i hrabre korake. Pitanja koja se sama nameću na kraju svega ovoga - Da li svako od nas može da bude mali princ ili mala princeza u svom okruženju? Da li imamo mogućnost i hrabrost za promenu naše okoline i koliki je naš uticaj?

Ana Jovanović

48


„O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.“

Pisci i pesnici Balkana

MIROSLAV ANTIĆ

Miroslav Mika Antić, jako inspirativna osoba, veliki čovek. Čovek po kome brojne škole i institucije nose naziv. Međutim, ko je zapravo bio Miroslav Antić? Rođen 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, išao je u osnovnu školu. Nakon uspešno završene osnovne škole, upisuje Gimnaziju u Kikindi i Pančevu. Studirao je u Beogradu. Dugo je živeo u Novom sada. Kako je sam za sebe govorio bio je zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar itd. Bio je urednik „Pionira“, nešto više od godinu dana. Bio je novinar u Novosadskom dnevniku sve do penzionisanja. Kao scenarista i reditelj radio je na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: “Plavi čuperak”, “Garavi sokak”, “Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Olovka ne piše srcem”, “Ptice iz šume”, “Tako zamišljam nebo”. Preminuo je 24. juna 1986. godine u Novom Sadu. „... U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, re-

49

portaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Dve “Nevenove”. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list “Ritam” ili uređivao Zmajev “Neven”...“ Ovako je Miroslav Antić govorio o sebi. Kako god bilo, sećam se da smo u osnovnoj školi recitovali stihove njegove pesme „Plavi čuperak“. I dan danas, mladi đaci širom Srbije uče o tom nekom plavom čuperku.


Pisci i pesnici Balkana Miroslav Antić

Miroslav Antić - “Plavi Čuperak” Čuperak kose obično nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan čuperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi.

pa malo – malo pa… pocrveniš, pa grickaš nokte i kriješ lice, pa šalješ tajne ceduljice, pa nešto kunjaš, pa se mučiš,

Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj čuperak plavi već jedne Sanje iz šestog ‘a’. Pa šta?

pa učiš – a sve koješta učiš. Izmešaš rotkve i romboide. Izmešaš note i piramide. Izmešaš leptire i gradove. I sportove i ručne radove. I tropsko bilje. I stare Grke.

Videćeš šta kad jednog dana čuperak nečije kose tuđe malo u tvoju glavu uđe, pa se umudriš, udrveniš,

I lepo ne znaš šta ćeš od muke. Sad vidiš šta je čuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od dečaka – pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.

autor fotografije: Janko Ferlic

50


Marjan Zdravković

LJUDSKA PRAVA Marjan Zdravković iz Ansambla narodnih igara i pesama „Mozaik“ je primer osobe koja vredno čuva kulturu i tradiciju. Možemo reći da kroz svoj rad promoviše i značaj poštovanja ljudskih prava i različitosti. Pored brojnih poslovnih uspeha, Marjan Zdravković je i član komisije za dodelu Nagrada „SM – Mladima od srca“, koju dodeljuje organizacija „Nađi Raula“. Međutim, gde se Srbija danas nalazi po pitanju ljudskih prava? Koliko je važno čuvati tradiciju? I šta smo naučili tokom pandemije izazvane virusom „Kovid19“ ? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja nam daje u novom broju „Novog milenijuma“ sam Marjan Zdravković. P: Marjan Zdraković, ime koje se uglavnom vezuje za kulturu i folklor u Srbiji. Međutim, Marjan radi i jednu humanu stvar. Marjan je predsednik udruženja Ansambla Narodnih Igara i pesama „MOZAIK“ iz Niša. Šta predstavlja ovo udruženje? O: Ansambl narodnih igara i pesama „MOZAIK“ je osnovan pre pet godina, kako bi se bavio očuvanjem tradicije, običaja i folklora našeg naroda. Želimo da sve navedeno sačuvamo od zaborava i naučimo naše mlade naraštaje pravoj vrednosti tradicije. Ansambl „Mozaik“ okuplja preko 150 članova u raznim sekcijama od najmlađih do najstarijih, rekreativne grupe i grupe na koju smo jako ponosni , a to je grupa osoba sa intelektualnim smetnjama u razvoju, gde smo jedini u Srbiji koji imaju takvu grupu pri svom folklornom ansamblu.

Šta za vas znači rad sa osobama sa smetnjama u razvoju i autizmom? O: Za mene je velika čast i privilegija da mogu da radim sa ovim divnim mladim ljudima, svoje znanje i umeće folklora prenosim na najbolji način na koji oni mogu da savladaju s obzirom da je pokretljivost i motorika jako slaba kod njih. Moja najveća satisfakcija jeste kada ta srećna i vesela lica vidim da dolaze redovno na svoje treninge, oni su zaista divni i znaju da vole pre svega. P: Koliko se u Srbiji poštuju ljudska prava? O: Ja lično nisam imao problem sa poštovanjem navedenih prava, jer sve to negde posmatram iz skroz druge dimenzije. Smatram da svako ima pravo na svoje razmišljanje i svakoga treba ispoštovati , ali do nas je da li možemo i želimo to razmišljanje da prihvatimo. Mišljenja sam da da ako neko ima neku svoju ideju i želi da je pretoči u stvarnost, na nama je samo da li želimo da nekome pomognemo ili ne, ali svakako treba poštovati ljudska prava. P: Prošle godine predstavljali ste Srbiju u Španiji. Koji su vaši utisci sa tog putovanja?

O: Tako je, prošle godine smo na poziv Vladane i Ivana Brankovića, divnih naših ljudi iz Srbije koji žive u Španiji, bili pozvani da predstavljamo Srbiju na „Sajmu Naroda“ i to onako kako dolikuje - opankom i šajkačom. Za nas je to bila prelepa turneja na koju smo jako ponosni, jer smo bili jedni od učesnika na tom sajmu. Fuingerola, mesto u Španiji, gde se i održao festival je prelepo turističko mesto, zaista smo imali šta da vidimo, rame uz rame smo bili sa ostalim zemljama iz celog Sveta koje su predstavljale svoj narod. Putovali smo 3 dana i nije P: Napomenuli ste da u sklopu „Mozaika“, funk- nam žao, prosto smo imali prilike da vidimo cioniše i folklorna grupa „Drugačiji zajedno“.

51


Ljudska prava Marjan Zdravković lepote Italije, Francuske, Španije, zaista smo srećni jer je nakon završetka te turneje usledio poziv i za narednu 2021. godinu. P: Da li smatrate da se dovoljno ulaže u oblast kulture i ljudskih prava? O: Kultura u Srbiji je nešto čime trebamo da se ponosimo, pogotovo Narodno Izvorno Stvaralaštvo, jer ne smemo da zaboravimo da su gunj i opanak sačuvali glave našim precima. Moramo biti ponosni na to što mi jedini imamo svoju Krsnu slavu, na listi UNESKO se našlo i naše Kolo, sve to je ono na šta ne smemo da zaboravimo nikada. Poslednjih godina se malo više ulaže u kulturu, ali ne i dovoljno nemam ništa protiv sporta, ali smo svesni toga da sve velike zvaničnike i ambasadore dočekuju deca u našim Srpskim narodnim nošnjama sa pogačom i solju , a ne sportisti u svojim dresovima. Trebalo bi još više ulagati u kulturu, kako bi smo naše mlade naraštaje naučili pravoj vrednosti i da budu ponosni na svoje deke, koji su branili Srbiju, a posebno na svoje bake, koje su bile jako talentovane i umetne da smišljaju vez na odevnim predmetima, po čemu smo mi kao Srbi prepoznatljivi. P: Kako mladi ljudi mogu najlakše da savladaju folklor? O: Folklor je najlepša stvar koja se meni dogodila u životu, obišao sam mnogo država i gradova, obišao sam celu Srbiju i ponosan sam na svoj igrački radni staž, koji je već 26 godina bez prestanka ulaganja u tradiciju. Želim da svom narodu i svojim učenicima ostavim sve ono što je lepo i na šta trebaju biti ponosni. Folklor najlakše mogu savladati samo ako imaju volje i želje za tim. Folklor podra-

zumeva igru, pesmu, a to je nešto najlepše, samo je važno sve to voleti i biti pozitivan, sve se lako može savladati. Za moje godine rada sa ansamblima imam odlično iskustvo da prosto nikada nisam imao igrače koji nisu savladali osnovne korake. P: Poštujući osnovna Gandijeva načela. Šta za Vas predstavlja spirutalnost, odnosno duhovnost. Da li je život moguć bez duhovnosti? O: Život sam po sebi predstavlja duhovnost, svi mi u sebi nosimo veru u Boga, odlično znamo da ako radimo prave stvari sve će nam se dobrim vratiti. Duhovne vrednosti našeg naroda jesu najvažnije kod svih nas, tako da moramo biti tolerantni jedni prema drugima, moramo više razumevanja imati za sve mlade koji žele da svoje umeće prenesu u stvarnost, vera je jako važna za sve nas, jer onda kada spojimo te tri stvari sve to ispadne: VERA, LJUBAV I NADA, to je naše duhovno blago. P: Šta za Vas predstavlja ljubav mladih iz folklorne grupe „Drugačiji zajedno“? O: To je ljubav koja se ne može opisati i o tome se može pisati u nekoj knjizi. Ljubav tako ne iskvarenih i poštenih duša jeste privilegija koju imam i time smatram da sam jako počastvovan i srećan jer uspem da im izmamim osmeh i sreću kada je u pitanju folklor. Oni mene zovu „Šef“, to je iz milosti i ljubavi, ta divna deca ne umeju da sakriju ljubav i drago mi je da svi članovi ansambla „Mozaik“ vole ovu grupu i to je prevelika ljubav i podrška. Pre svega u „Mozaiku“ radimo na socijalizaciji i svaki koncert Grupe „Drugačiji zajedno“ mora da ima podršku svih članova „Mozaika“ iz ostalih grupa, vrlo često znaju i zajedno da zaigraju u istom kolu, jer U KOLU SMO SVI MI ISTI.

52


P: Šta smo naučili nakon Korona virusa? O: Naučili smo da budemo jedinstveni, složni i disciplinovani, naučili smo da volimo svoje najbliže i da što više vremena provodimo sa najbližima. Ono što je najvažnije jeste da smo i pored fizičke distance, koju smo držali i nismo se viđali sa prijateljima, ipak smo se uželeli tih ljudi i tek sada imamo o mnogo čemu da pričamo. P: Šta nismo naučili nakon Korona virusa? O: Mnogo dobrih stvari smo naučili , ali je mnogo

malo onih stvari koje nismo naučili, izdvojio bih to da nismo naučili da više vodimo računa o svojoj prirodi i okruženju, nažalost za vreme vanrednog stanja imali smo prilike da vidimo koliko maski i rukavica ima bačenih po parkovima i ulicama. Moramo da promenimo svest o očuvanju životne sredine. Foto: Privatna arhiva i Nišavski upravni okrug

„VERA, LJUBAV I NADA su naše duhovno blago“

53


Vaša ciljna grupa su mladi i vedri ljudi?

MESTO ZA VAŠU REKLAMU Za više informacija: novimilenijum@findraoul.com

autor fotografije: Pawel Czerwinsky


PUTOKAZ MLADIH

GRAD NIŠ

prestonica filantropije i ljubavi

Grad Niš, po nekima grad filantropije i ljubavi je najveći grad u Jugoistočnoj Srbiji. Niš je treći po veličini grad u Republici Srbiji sa preko 260.230 stanovnika. Grad Niš se nalazi 237 km jugoistočno od Beograda. Površina Grada Niša je oko 596, 73 km. Mnoge zanimljivosti se vezuju za Grad Niš. Jedna od tih je i da je na prostoru današnjeg Niša, u antičkom gradu Naisu rođen rimski car Konstantin Veliki. Međutim, pored Cara Konstantina na prostoru današnjeg Niša rođen je i Konstancije III. Nažalost tokom burne istorije Grad Niš je mnogo puto razaran i uništavan. Vremenom su kroz Grad Niš prolazili i Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari itd. Dug je period Grad Niš proveo pod Osmalnijama. Od Turaka je oslobođen 1878. godine. Međutim, tokom istorije Grad Niš je još dva puta bio pod okupacijom i to tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Ono što je posebno primetno kada posetite Grad Niš jeste ta različitost. Oseti se uticaj različitih kultura i naroda. Kada govorimo u saobraćaju, saobraćajnu infrastrukturu Grada Niša čini drumski, ali i vazdušni saobraćaj. Grad Niš je sedište i istoimenog Univerziteta u čijem sastavu funkcioniše četrnaest visokoškolskih institucija. U Gradu se nalazi i sedište Eparhije Niške. Ukoliko govorimo o turističkoj ponudi Grada Niša, možemo reći da je ona i više nego raznovrsna. Svakako je najpoznatija Niška Banja. Međutim, brojni spomenici iz burne istorije čine ovaj Grad posebnim. Najposećeniji turistički kompleks je svakako Niška tvrđava. Niška tvrđava je centralna tvrđava u centru Grada Niša. Odlukom Skupštine Srbije, ova tvrđav a je proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spome nik kulture od velikog značaja. U samoj tvrđavi se nal azi Jazz muzej, dve galerije, od kojih se jedna galerija nal azi u Bali – begovoj džamiji. Tokom leta u ovoj tvrđavi se održava tradicionalni festival glumačkih ostvarenja, ali i jaz z festival „Nisville“. rijalni kompleks „12. Logor „Crveni Krst“, odnosno Memo i logor osnovan od februar“, nekada je bio koncetracion 1941. godine. U ovom strane Nemačkih okupacionih snaga jako poznato bekstvo logoru se desilo puno stradanja, ali je jako emotivan komlogoraša iz ovog logora. Danas je ovo lepom vremenu. pleks, koji svedoči o jednom manje

55


Spomen park „Bubanj“ je spomen – kompleks , koji je sagrađen u sećanje na streljanje građan e u drugom Svetskom ratu. Od 1973. godine stavljen je pod zaštitu države. U parku se nalaze tri pesnice koje simbol izuju otpor i unutrašnju vremena. Ovo je Još jedan jako tužan spomenik jednog koji je tadašnja turkspomenik iz Prvog srpskog ustanka, a, poginulih srpskih ska vlast u Srbiji izgradila od lobanj anje i ovo je jedan od ratnika. I danas su očuvane brojne lob najposećenijih muzeja u Gradu Nišu.

Ukoliko želite da uživate u čuvenom Niškom meraku obavezno prilikom posete Gradu Nišu obi đite „Kazandžijsko sokače“. Danas se u toj maloj ulici nal aze brojni restorani i kafići. Tokom večeri može se čuti trad icionalna muzika, a vrlo često ljudi kažu da je u tom del u grada najbolja hrana.

tru Grada Niša na Ovaj spomenik nalazi se u samom cen ava period osloTrgu Kralja Milana. Spomenik obelež a i Nemaca. Autor bodilačkih ratova protiv Turaka, Bugar tinčić, zagrebački vaspomenika je gospodin Antun Augus pod zaštitom države. jar. Od 1983. ovaj spomenik se nalazi Kada se nađete u Nišu morate obići Narodno pozorište, koje datira još od 1887. godine. Pored pozorišta svakako bismo preporučili da poslušate neki od koncerata Niškog Simfonijskog orkestra. Od festivala u organizaciji Niškog kulturnog centra preporučujemo da obiđete Festival glumačkih ostvarenja, koji se svakog avgusta održava u Niškoj tvrđavi. Pored ovog festivala dobro je da posetite i jazz festival „Nisville“, ali i NIMUS (festival ozbiljne muzike), Sajam knjiga, ali i međunarodni festival amaterskih horova „Horske svečanosti“. Za ljubitelje knjige preporučujemo da obiđu Narodnu biblioteku „Stevan Sremac“, koja datira još od 1879. godine. Sa druge strane, za mlade studente koji posete Niš predlažemo da odu do Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“, koja je osnovana 1967. i nalazi se u zgradi Banovine u samom centru grada. Ukoliko volite prirodu i umetnost, onda je za vas neizostavna Međunarodna likovna kolonija „Sićevo“, koju je osnovala čuvena slikarka Nadežda Petrović, koja u Nišu ima i svoj spomenik. Za ljubitelje meraka preporučujemo obilazak Paliluskih večeri. Upravo je u Paliluli rođen i odrastao čuveni glumac Desimir Desko Stanojević. Fotografije preuzete sa sr.wikipedia.org

56


Lični ugao

BALKAN i LJUDSKA PRAVA

Jovan Milić, direktor “Novog Milenijuma”

57


Balkan i ljudska prava Jovan Milić

Sećam se da sam nedavno u razgovoru sa mojom prijateljicom Marjam Mantegi, inače književnicom, advokaticom i aktivistkinjom za ljudska prava iz Kanade, rodom iz Irana govorio o ljudskim pravima. Njene reči mi i dan danas odzvanjaju u glavi: „Jovane, kod nas u Kanadi, nekako država brine o svemu, država brine u ljudskim pravima i o sličnim stvarima. Kod nas, odnosno kod Vas, ljudi brinu sami o sebi. Ljudi se međusobno pomažu, dosta je razvijena ta svest kod ljudi. Međutim, na Balkanu je potrebno sistem da se menja, da država preuzme funkciju pomaganja svom građanstvu.“

Jedna uspešna žena mi je tako otvorila oči i da tačno tako, ljudi na Balkanu znaju da su prepušteni sami sebi i trude se da odrade toliko toga dobrog za svoje sugrađane. Međutim, da li bi trebalo i država da se više uključi u rešavanje ljudskih prava? Da, naravno da treba. Ksenofobija, neprihvatanje različitosti i slično ne sme da se dozvoli. Mladi ljudi moraju da znaju da je divno živeti u etnički različitim sredinama. Važno je da mladi ljudi putuju, da upoznaju drugačije kulture, drugačije ljude. Zamislite kada bismo svi bili isti. Da li bi to bilo lepo? Po meni, bilo bi dosadno. Nažalost, Balkan je jako siromašan deo po pitanju finansijskih sredstava, ali opet po pitanju ljubavi naroda Balkan je i više nego bogat. Svi znamo za Gandijev primer mira, razumevanja i tolerancije. Još bolje svi mi znamo za primer humanosti Raula Valenberga. Mislim da svi mi moramo da pronađemo taj mir, odnosno tu humanost u našim srcima. Smatram da je to naša obaveza. Naježim se kada se loše govori o migrantima, a sve zbog politike. Migranti nisu krivi zato što se nalaze van svoje domovine. Migrante je potrebno razumeti. U svakoj grupi ljudi imate i dobre i loše ljude, ali morate shvatiti da su ti migranti došli u potrazi za boljim životom. Jako je teško decenijama živeti u ratu. Evo primera, zamislite da se svi mi probudimo ujutru i kroz prozor umesto bogate prirode, automobila, naših dvorišta, ugledamo mrtve ljude, krv i razrušene objekte. Kako bi nam bilo? Jedan, dva, pa i tri dana bismo to nekako podneli, ali već četvrtog bi nam bilo jako, jako teško. Svi znamo za primer Nadije Murad i šta sada? Da je Nadija ostala u svojoj domovini, šta bi bilo sa njom? Da li bi ona bila živa danas?

Ljudska prava na Balkanu moraju mnogo više da se poštuju. Potrebno je da se dodatno ulaže u ovaj sektor. Neka moja želja je ta da učenici i studenti uče o važnosti ljudskih prava, da uče o značaju različitosti.

Skoro sam čuo za jedan primer vršnjačkog nasilja i to me je odmah podsetilo na jednu priču iz Indije, za koju sam čuo zahvaljujući mom dobrom prijatelju Milošu Sekuliću. Priča ide ovako, jedan čovek je stalno vređao drugog dosta mlađeg čoveka. Ovaj mlađi čovek je samo ćutao i slušao uvrede. Jednog dana stariji čovek ga pita: „Dobro, zašto ćutiš“, a ovaj odgovora „Da li mogu nešto da te pitam?“, nakon potvrdnog odgovora on nastavlja: „Kada mi ti doneseš poklon za rođendan. Kome ide taj poklon?“, „Pa meni, naravno“ – odgovori stariji čovek. „Baš tako, kada me vređaš, nazivaš pogrdnim imenima, a ja ćutim, te uvrede idu tebi samom“. Ova priča nas uči strpljenju, razumevanju i toleranciji, koja mora da se razvija kod mladih. Prateći vrhovna načela Raula Valenberga, Martina Lutera Kinga, pa čak i Gandija, smatram da bi mladi ljudi bili mnogo srećniji, zadovoljniji i na neki način u sebi bi imali puno više ljubavi. No, ovo prvi broj našeg magazina „Novi milenijum“, koji smo mi mladi ljudi pokrenuli sa željom da promovišemo prave vrednosti jednog društva. Ovaj magazin je potpuno besplatan i sve što radimo, radimo volonterski, bez finansijskih sredstava i na to smo ponosni. Već devetu godinu se trudimo da promovišemo važnost filantropije i ulaganja u mlade ljude. Svaki mlad čovek na planeti zemlji ima neki talenat, samo je potrebno da taj talenat pronađe u sebi i da u njega veruje okruženje. Baš zato smo pokrenuli i niz inspirativnih događaja poput dodele godišnjih nagrada, Foruma mladih naučnika, Neke bolje budućnosti i bezbroj drugih projekata. Želimo da okupljamo mlade ljude, da mladi ljudi znaju da neko misli na njih. Posebno kod mladih promovišemo zdrave stilove života, važnost očuvanja životne sredine i pravilne ishrane. Ovo je bio neki moj lični ugao i oprostite ako sam bio malo slobodniji, pripišite to mojoj mladosti i mom neiskustvu. Ali znajte, LJUDSKA PRAVA SVI MI MORAMO DA POŠTUJEMO. Foto: Luka Karadžuelski

58


MLADI TALENTI BROJA

One su svojim radom pozitivno uticale na društvo

Svojim uspesima i svojim radom, redakcija magazina „Novi milenijum“ donela je odluku da u ovom broju predstavi osam mladih heroina koji svojim radom motivišu i inspirišu ljude oko sebe.

Jelena Ivančić

Učenica je Matematičke Gimnazije u Beogradu. Nedavno je proglašena za najbolju mladu naučnicu na svetu. Redovno osvajaja zlatne medalje na olimpijadama i takmičenjima u Republici Srbiji, ali i u svetu.

Irina Đanković Milica Vugdelić Milja Jovanović Evropska matematička olimpijada za devojke trebala je da se održi od 15 do 21. aprila u Holandiji. Međutim, zbog proglašenja pandemije izazvane virusom Covid19, ovo međunarodno takmičenje se održalo onlajn. Na takmičenju su učestvovali timovi iz 53 države sveta. Među njima i Irina Đanković, Milica Vugdelić, Jelena Ivančić i Milja Jovanović. Irina, Milica i Jelena su osvojile zlatnu medalju, dok je mlada Milja ponela srebrnu medalju. Pored uspeha na ovoj olimpijadi ove sjajne devojke su uspešne i u mnogim drugim oblastima.

59


Mladi talenti broja

Emilija Jovanović je završila osnovnu školu “20. oktobar” i Zemunsku Gimnaziju, kao Vukovac i učenik generacije. Kao učenica Zemunske Gimnazije takmičila se na takmičenjima iz srpskog jezika, biologije, fizike, besedništva... Njeni prvi naučni radovi, koji su bili vezani za fiziku, osvojili su pohvale na državnim i međunarodnim naučnim konferencijama i smotrama. Kao član regionalnog centra za talente “Beograd 2”, a uz podršku Instituta Vinča, predstavljala je Srbiju na međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu. Početkom godine učestvovala je i u Zimskoj školi na Akademskom Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Sa druge strane, Isidora Tasić završila je Gimnaziju “Bora Stanković” u Nišu, kao vukovac i osvajač je druge nagrade na državnom takmičenju iz biologije. Trenutno je student medicine sa prosekom 10,00. Bila je stipendista Univerziteta “Jejl”, a godinu dana srednje škole provela je u školi “Sveti Andrej” u SAD-u.

Emilija Jovanović Isidora Tasić

Jelena Zdravković, učenica je četvrte godine ETŠ “Mija Stanimirović” u Nišu. Bila je deo tima koji je predstavljao Srbiju na Iinternacionalnoj olimpijadi iz robotike. Dobitnica je brojnih nagrada na različitim takmičenjima, uglavnom onim iz programiranja i elektrotehnike. Sara Milošević je rođena 2. maja 2001. godine u Beogradu. Učenica je Gimnazije u Inđiji. Dobitnik je Svetosavske povelje, Vukove diplome i titule učenika generacije u svojoj osnovnoj školi. Bila je učesnik “Vinčinih naučionica” u više navrata. Do sada je napisala četiri istraživačka rada, a trenutno radi na petom. Sa svojim trećim radom pod nazivom “Modifikacija barijum titananta dopiranog lantanom i potencijalna primena” osvaja prvo mesto na Državnoj smotri istraživačkih radova iz oblasti fizike, kao i srebrnu medalju na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika. Planira da upiše Medicinski fakultet u Beogradu.

Jelena Zdravković Sara Milošević Redakcija „Novog milenijuma“ želi svako dobro ovim mladim heroinama. Želimo im da nastave da nas čine ponosnim i da pokazuju kako za Srbiju ima nade. FOTO: Matematička Gimnazija u Beogradu, privatna arhiva

60


Da li ste znali? zanimljivosti broja

• Da je septembra 2011. godine u sklopu učeničkog parlamenta Mašinsko tehničke škole „15.maj“, naš osnivač i direktor Jovan Milić pokrenuo humanitarni sektor, kasnije humanitarni sajt, a danas humanitarnu organizaciju „Nađi Raula“? Organizacija je posvećena njegovoj inspiraciji Raul Valenbergu. Ljudi u Sjedinjenim Američkim državama svakog minuta pojedu 95.000 hamburgera? Ova brojka se nije menjala ni tokom pandemije izazvane virusom „Kovid19“. • • Novčanicu od pet australijskih dolara ne možete da zgužvate niti pocepate. Napravljena je od posebne plastitke i štampana tehnologijom koju je nemoguće falsifikovati. Da su učenici Mašinsko – tehničke škole „15.maj“ 2012. godine oformili učeničku kompaniju za proizvodnju i distribuciju bumeranga. U to vreme to je bila jedna od najuspešnijih učeničkih kompanija na teritoriji Republike Srbije. (iako nikada nije zvanično osvojila prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija u organizaciji „Junior Achievement Serbia“) • • Najduži aplauz ikada u kulturi dobio je španski tenor Plasido Domingo. Naime, publika je u Bečkoj državnoj operi tapšala više od sat i petnaest minuta. Ovaj aplauz odigrao se 30. jula 1991. godine. Er upcija vulkana „Timb o re“ u I n d o z iji b ila je d n a o d n a js n a ž n ijih u is t or i j i . U er upciji se ku p a vulkana sma n jila z a 1 0 0 0 me t a ra . U n o v o m b ro ju ma g a z i n a „ N ovi mile n iju m“ pose b n o ra z ra đ u je mo t e mu v u lk a n a . •

• Grčki filozof Krisipus se nakon jedne šale toliko zasmejao da nije mogao da prekine, te je bukvalno umro smejući se. Otuda i čuveni izraz. Da je Džoan K. Rouling, autorka bestselera o Hariju Poteru, prvobitnu inspiraciju dobila setivši se svog profesora hemije. Profesor hemije Džon Netlšip je bio osnova za mračnog Severusa Snejpa. Profesor hemije je zbijao šale na svoj račun nakon ovog otkrića. • • Poslednji čovek koji je hodao na mesecu, Džin Kernan, obećao je svojoj ćerci da će napisati njene inicijale na mesecu. To je i uradio, a njeni inicijali “TDC” će verovatno ostati na mesecu narednih desetina hiljada godina. Da Forum mladih naučnika u organizaciji H.O. „Nađi Raula“ godišnje poseti preko 500 mladih ljudi. Za 6 godina održavanja foruma dolazimo do neverovatne brojke od 2800 posetioca. • • Da učenici i profesori VOS „Kreativno pero“ iz Beograda svake godine organizuju humanitarnu akciju „Svi smo mi Deda Mraz“. Svake godine na tone pomoći se distribuira ugroženima. Na taj način učenici i zaposleni podstiču druge na humanost i dobročinstvo.

61


Da li ste znali?

62


Želiš da budeš deo mladog tima? zanima te kako je raditi u redakciji? zanimaju te teme koje se tiču mladih?


>>>

BUDI NOVINAR

Javi se na : novimilenijum@findraoul.com

Ä?ekamo te! autor fotografije: Pawel Czerwinsky, design: Dino Dervisic


ONE PERSON CAN MAKE A DIFFERENCE

Raoul Wallenberg


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.