Časopis učenika MTŠ “15.maj”
PETNAESTICA
Učenici naše škole se plasirali na republičko takmičenje u programiranju robota
27.1.2014. Godina izlaženja: LXXIV, Broj: 149, cena: 0 din.
Treda medalja na nacionalnom takmičenju Pas koga je volela cela Italija. Ekskluzivna ispovest.
Učenici naše škole sa svojom prof. Bojanom Radenkovid osvojili tredu medalju na nacionalnom takmičenju “Sajt za bezbedan internet”. Njihov sajt “Bezbedan klik” je prema mišljenju stručnog žirija bio jedan od tri najboljih. Čestitamo!
Marjan Doca Cvetković: “Mladi moraju da budu hrabriji!” “Mladi danas imaju vede mogudnosti nego li ranije, ali oni moraju biti mnogo hrabriji da bi plasirali svoju ideju. Timski rad je ključ uspeha”- Docina poruka.
1
Plus: Šta nastane kada se spoje mašinstvo i ples?,
Napoleon i njegove žene, Orlovi- ptice sa hiljadu kljunova, Pitanja čitalaca, Bumerang sa Nišave...
Postani i ti deo najstarije tehničke škole u Nišu. Ukoliko voliš tehniku, računare, robote i ostale vannastavne aktivnosti onda je MTŠ „15.maj“, pravi izbor za tebe!
Smerovi u našoj školi su: 1. Tehničar mašinske energetike 2. Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 3. Mehaničar grejne i rashladne tehnike 4. Instalater Više informacije o profilima i ostalim vestima iz škole pročitajte na našem sajtu: www.mts15maj.edu.rs
2
SADRŽAJ:
Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Jovan Milid Urednik izdanja: Milica Stankovid Foto saradnik: Stefan Nedeljkovid Stručna pomod: Nađa Đorđevid Slavica Stolid Autori: Anonimni saradnik A.M. Anita Abedinovid Bojana Jovanovid Vučko Stankovid Dalibor Ibrid Jovana Matejid Kristina Stolid Lazar Radulovid Ljubica Miladinovid Olivera Mihajilovid Radmila Becid Tijana Đ. Antid Štampa: M- Kops Centar
3
https://www.facebook.com/petnaestica
Dragi naši, Dobro došli u 75. naših godina. Dobro došli u MTŠ „15.maj“- školu bududnosti. Nakon prohladne zime konačno je stiglo prolede, ali i naš dan škole. Uživajte u povedanom broju strana, zabavite se, ali i naučite nešto novo. Naša škola je nastala pre tačno 75. godina i mi smo najstarija tehnička škola u ovom delu Srbije! Kažu da „Godina prođe, ali dan nikada“, upravo tako na početku su godine prolazile, čini se kao što vetrovi prolaze, ali dani su išli sporo i tiho. Na početku škola nije imala svoju biblioteku, sada smo mi jedina tehnička škola koja poseduje e- biblioteke, na početku naša škola nije imala računare, sada smo mi tehnička škola sa četiri opremljena kabineta. Dokaz da smo za 75. godina mnogo toga uradili, a tek demo da radimo.Dobro došli u naših 75 godina. Do slededeg broja, Urednici
„75. Strana, za 75 uspešnih godina postojanja...“
Karikatura broja:
4
Da li ste znali da... … da je do sada primedeno 67 prirodnih satelita koji kruže oko Jupitera? ...da je Sao Paulo sa 11 miliona stanovnika najvedi grad južne Zemljine polulopte? … da je Sankt Peterburg osnovan 1703. godine? … da Rim nazivaju „večnim gradom“ jer je od svog postanka glavni grad? … da je reč cigara španskog porekla i znači cvrčak? … da kraljica termita dnevno položi 30.000 jaja? … da zvuk putuje tri puta brže kroz vodu nego kroz vazduh? ... da vrsta žabe nazvana otrovna strela ima dovoljno otrova u sebi da usmrti oko 2.200 ljudi? ... da je reč banana arapskog porekla? Stari Grci su ovo vode zvali pala. ... da iguana može da izdrži pod vodom 28 minuta? ... da je pravo ime glumca Džona Vejna bilo Merion Morison?
Nemoj da pričaš!? Riblja kiša pada, čuvaj se!
Robo maraton
Mart mesec 2010. godine je bio čudan za stanovnike gradida Lajamanu na severu Australije. Jedne večeri desila se strašna oluja, a stanovnici su na svojim krovovima čuli čudan zvuk. Kada su izašli narednog dana na ulicu imali su šta da vide. Cela ulica je bila puna riba! Inače, metorolozi tvrde da je glavni krivac za ovu nesvakidašnju pojavu tornado, koji je pogodio nekoliko kilometara udaljenu oblast. Šta da Vam kažemo, kupite čvrste kišobrane možda i kod nas krene da pada riblja kiša...
U japanskom gradu Osaka Održan je prvi maraton robota. Na stazu je izašlo pet limenih atletičara, visokih oko 30cm. Oni su trebali da sa samo jednom baterijom obiđu 422 kruga u hali. Prvo mesto osvojio je robot Robovie- PC. Čestitamo! Čovek u moru! Jedan australijanac se preselio u jednu obližnju reku, gde je svoj izumrečno 5 vozilo postavio na kraj reke. Kako sam kaže, voli da ode tamo i opusti se.
6
7
8
9
10
11
12
Učenik naše škole najmlađi govornik u Istoriji Kopaonik Biznis Foruma Učenik trede godine, Jovan Milid bio je ovogodišnji najmlađi govornik Kopaonik Biznis foruma. On se drugog dana predstavio široj publici, a da je njegovo predavanje bilo dobro dokaz su i pozitivni komentari poznatih preduzetnika i političara. Jovan je predsednik učeničke kompanije nastale u okviru programa „Dostignuda mladih u Srbiji“, koji podstiče razvoj preduzetništva kod srednjoškolaca. Glavni proizvod njegove kompanije je drevni rekvizit Aboridžana - bumerang, ali prave i priveske za ključeve, magnete za frižidere... „Bumerang nas je proslavio, ali smo želeli da odemo i korak dalje. Tako smo povedali proizvodni asortiman i danas, tri godine kasnije otkada smo počeli sa radom, proizvodimo i priveske, magnete, bonsai drvo, napravljeno od bakarnih žica. Ono svetli u mraku i veoma je zanimljivo“ - priča Jovan, u čijoj je radionici proizvedeno više od 600 proizvoda koje kupuju deca i mladi, ali i zvaničnici na raznim prijemima ambasada. Pored toga što vodi kompaniju, Jovan je i autor dva romana „Da imam krila“, koji je izašao po principu net modula krajem prošle godine i romana „Niška kaldrma“, čija se premijera očekuje na jesen. „ Forum je bio jako dobar i koristan. Bilo je mnogo korisnih panelista, željnih da nešto promene. Dok sam izlagao svoju priču, ljudi su bili prosto oduševljeni. Posle su mi prilazili i čestitali i veoma mi je drago zbog toga, jer to znači da sam uspeo. Takođe je važna poruka foruma da narod ne treba privatizaciju da vidi kao nešto strašno, čak su pojedini panelisti podsetili prisutne na uspešne privatizacije. Negde sam pročitao komentar da treba da odem iz zemlje, jer ona nije zaslužna za moje znanje, ali ja sam rešen da ostanem i pokažem da i ovde mogu biti uspešan „- kaže Jovan.
13
Učenici naše škole osvojili tredu medalju
Učenici naše škole Dušan Stojiljkovid i Jovan Milid, nedavno su zablistali na takmičenju „Sajt za bezbedan internet“, koji su radili zajedno sa svojom profesorkom Bojanom Radenkovid. Sajt “Bezbedan klik” proglašen ja za jednog od najboljih sajtova na temu “Bezbedan internet”, a nagrada tvorcima sajta dodeljena je u Beogradu u Visokoj školi modernog biznisa. “Kаo i svаki put, osedаj je predivаn. Drаgo nаm je što su ljudi uvideli znаčаj bezbednosti internetа i što smo mi, kаo predstаvnici nаšeg grаdа bili među prvа tri pobedničkа timа nа nаcionаlnom tаkmičenju”- priča Dušan. Takmičenje je organizovalo Udruženjа profesorа informаtike Srbije, a veliku podršku dаlo je Ministаrstvo spoljne i unutrаšnje trgovine i telekomunikаcijа, Sektor zа elektronske komunikаcije, informаciono društvo i poštаnski sаobrаdаj. Tаkmičenje je deo progrаmа od nаcionаlnog interesа koje podržаvа Ministаrstvo u okviru svojih progrаmа podrške rаzvoji IT u Srbiji. Inаče, sаdа se dešаvа tаkmičenje pod istim nаzivom, а ovo tаkmičenje je išlo u dve fаze. Prvа fаzа je obuhvаtаlа prijаvu učesnikа i školа, dok je drugа fаzа bilа u popunjаvаnju sаjtа i ocenjivаnju od strаne žirijа. Čestitamo našim drugarima i profesorki!
14
Održan sajam profesionalne orjentacije
Dvadesetak niških srednjih škola predstavilo je programe rada i smerove bududim srednjoškolcima. Sajam profesionalne orijentacije koji je održan je na niškom Sajmištu posetio je veliki broj osmaka, a na tom sajmu se predstavila i naša škola. Učenici naše škole, zajedno sa prof. Slavicom Jukid, Ljubicom Miladinovid, Bojanom Jovanovid i Petrom Vujovidem predstavili su nove smerove u našoj školi. Sajam je zamišljen kao profesionalna orjentacije za učenike završnih razredna osnovnih škola, a održan je na niškom sajmištu 30.4.2014. u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje. „ Upisadu MTŠ „15.maj“, zato što mi je i sestra bila u toj školi. Vidimo se septembra“- izjavila je jedna od posetiteljki našeg štanda.
15
Telefon za svačiji džep! U poslednje vreme se dešava prava invazija mobilnih telefona, a svetske kompanije se trude da kupce privuku i cenom i kvalitetom. Telefon je jedan od pristupačnijih telefona, koji može obezbediti vedina zemalja, a pravljen je upravo za zemlje, čija privreda i nije toliko razvijena. Od poznate tajvanske kompanije na test nam je došao još jedan cenovno pristupačni Android smartfon. GSmart Roma R2 je telefon iz niske klase, sa nešto skromnijim specifikacijama. Kod njega sredemo omanji 4-inčni IPS ekran, dvojezgarni procesor, 1GB RAM-a i 5MP zadnju kameru sa 720p video snimanjem. Kao što je to čest slučaj sa Gigabyte modelima, prisutna je i Dual Sim podrška, a po pitanju softvera, dolazi sa Jelly Bean 4.2.2 verzijom Androida. Ovakav uređaj svakako ima svoju ciljnu grupu, daleko vedu nego što se to čini na prvi pogled...
Namenjen pre svega tržištima zemalja u razvoju, gde dakako ubrajamo i Srbiju, Gigabyte u svojoj GSmart porodici nudi još jedan telefon sa umerenijom cenom. U poređenju sa GSmart Tuku T2 modelom kojeg smo testirali nedavno, Roma R2 ima ipak nešto superiornije specifikacije, ali on i dalje pripada entry level klasi uređaja. Hardver je svakako srazmeran njegovoj ceni, tako da ovde nema previše iznenađenja. Korisna mogudnost vam može biti Dual Sim podrška, ukoliko imate dve kartice različitih operatera, a želite da ih koristite u jednom uređaju. Telefon poseduje i prednju kameru, koja ima nešto manju rezoluciju od 3,5MP, dok je poslednja kamera od 5MP. Na predstavljanju ovog telefona pre nekog vremena bilo je jako puno ljudi i svi su bili oduševljeni specifikacijama ovog telefona. „ Svet je dobio telefon, koji svi mogu da priušte, a to je ono što nam je trebalo“- izjavili su kreatori.
16
Šta se nalazi unutar GSmart Roma R2 modela? Pre svega, srce smartfona je dvojezgarni Cortex A7 procesor frekvencije 1.2 GHz-a, ukombinovan sa Mali400MP grafičkim čipom. Ova dva elementa zajedno sačinjavaju MediaTek MT6572 čipset. Za razlku od GSmart Tuku T2, umesto 512MB imamo 1GB radne memorije, šzo pruža nešto vedu slobodu. Interno skladište je nešto manje kao i kod svih cenovno pristupačnijih smartfona, veličine je 4GB, od kojih je dostupno samo 2.54GB (1.27GB za aplikacije, 1.27GB za ostale fajlove). Zadnja kamera je rezolucije 5MP, ima LED blic i sposobna je za snimanje 720p videa. Uređaj se napaja od strane 1400 mAh Li-Ion baterije. Cena ovog modela je oko 20.000 dinara. Jovan Milid M34
17
Škola sa tradicijom. Ovako smo se gradili 75. godina
K
o bi rekao da de Mašinsko- tehnička škola „15.maj“ danas, 2014. da proslavi 75. godina. Nekada mala stručna škola, danas važi za jednu od škola koja pruža moderno obrazovanje. Nakon Prvog Svetskog rata slika Niša bila je jako loša. Bilo je puno ljudskih i materijalnih gubitaka. Stradala je naročito gradska privreda: industrija, zanatstvo i trgovina. Obnovu gradske privrede počeli su najpre trgovci prodavajudi oskudne robne zalihe za skupe pare. Niš se potpuno oporavlja od rata 1936. godine. Drugi Svetski rat uništava sve podignuto i stečeno i vrada stanovnike Niša poljoprivredi i golom preživljavanju.
Stepen privrednog razvoja u Kraljevini Jugoslaviji nije bio ujednačen. Od toga su zavisili obim i organizacija stručnih škola zavisno od potreba kvalifikovanih radnika. Što se tiče Srednjotehničke škole „Moravska banovina“ sa sedištem u Nišu tridesetih godina sa svih 1 600 000 stanovnika imala je 59 rudničkih preduzeda, 151 industrijsko preduzede, preko 9 000 zanatskih radnji. Samo u Nišu bila je železnička radionica, mostovska radionica, tri tehničke fabrike, fabrika duvana, fabrika mašina i mnoga druga mašinska preduzeda, gde su radili uglavnom stručnjaci sa strane. Predsednik zanatske komore u Nišu u to vreme bio je Voja Dinid. On je, u stvari i pokrenuo inicijativu, a da bi ispunio potražnju za kvalifikovanim radnicima, obrazovao je odbor koji de raditi na otvaranju Srednje tehničke škole. Rad ovog Odbora i pomod privrednika i političara Niša i okoline urodili su plodom. U samom početku Srednja tehnička škola u Nišu nije imala svoju zgradu pa je počela rad u staroj trošnoj zgradi bivše osnovne škole kod Saborne crkve, ali ubrzo je preseljena u privatnu zgradu u Hešuaninovoj ulici br. 37, a prizemlje stare zgrade pretvoreno je u radionicu.
18
Za početak škola je imala dosta nastavnog osoblja ali su nedostajale knjige pa su predavanja pisana i umnožavana. U prvi razred upisivali su se učenici sa završena četetiri smera gimnazije, grafičke škole, muške zanatske škole ili sa 19 godina ako su završili majstorsku-delovodsku školu. U početku u školi su postojali samo mašinski i građevinski smer. Škola je imala skroman fizički kabinet i nastavne zbirke: matematičku, tehnološko-mineralnu, zidarsku i mašinsku. Srednjotehnička škola je od samog početka razvijala rad u đačkim družinama. Naročito je aktivna bila literarna družina „Nikola Tesla“ đačka biblioteka raspolagala je sa 300 naslova, a nastavnička sa 360 formirana su i tri školska učenička fonda: prometni, školski i ekskurzioni. Zbog neverovatno velikog priliva učenika, prostor je predstavljao sve vedi problem, pa je doneta odluka o izgradnji školske zgrade. Projekat je izradio inžinjer Aleksandar Medvedev i u leto 1947. Počela je izgradnja na današnjoj lokaciji u Beogradskoj ulici broj 22. U prostorijama STŠ“Nikola Tesla“ otvaraju se Visoke tehničke škole, a zatim i Tehnički fakultet 1960. godine. Broj učenika sedamdesetih godina narastao je na preko dve hiljade, tako da je škola postala jedna od najvedih u tadašnjoj SFRJ. Početkom sedamdesetih godina izdvajaju se elektrotehnički i građevinski odsek i formiraju sopstvene škole, a mašinski odsek i Škola učenika u privredi „Ivo Lola Ribar“ i industrijska železnička škola spajaju se i stvaraju Mašinski obrazovni centar „Veljko Vlahovid“ sa tri organizacije udruženog rada: MTŠ“15.maj“, Škola za kvalifikovane radnike „12. Februar“ i Mašinska škola- bivši ŽIŠ.Takva organizacija škola postojala je od 1983. Kada sve članice postaju samostalne škole. Škola je sarađivala sa mnogim školama iz regiona i republike. Takođe se pamti jako dobra saradnja sa mnogim poznatim preduzedima tog vremena. Do školske 1990/91. godine, škola imala je 36 odeljenja i 110 zaposlenih radnika. Školovala je učenike u dva područja rada: mašinstvo i obrada metala i metalurgija. Na žalost, od tada dolazi do smanjenja broja učenika i odeljenja. Škola deli sudbinu industrije grada. Marta meseca 1999. godine NATO vrši agresiju na našu zemlju. Gađa kasarnu i vojni otpad u susedstvu školske zgrade, te ona biva oštedena. Ostala je bez krova, prozora i vrata, sa pokidanim instalacijama i oštedenim kabinetima. Školska zgrada i fiskulturna sala bile su skoro neupotrebljive, pa je škola morala da se renovira. Novi vek škola počinje sa modernizacijom. Danas, škola postaje jedna od najmodernijih stručnih škola u regionu. Poseduje najvedu fiskulturnu salu u gradu, elektronsku biblioteku i još mnogo toga. Učenici naše škole su u poslednje tri godine postigli zavidne rezultate na mnogim takmičenjima. Učenici naše škole su osvojili trede mesto na nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija, učenik naše škole osvojio je drugo mesto na takmičenju „Poslovni izazov“. Učenici naše škole su osvojili prvo mesto na takmičenjima „IEESEC“ i Robo INT Invent. Takođe, učenici naše škole su bili na takmičenju iz istorije, modeliranja i mnogih drugih takmičenja. Učenik naše škole Jovan Milid, dobitnik je najvišeg priznanja Grada Niša „11.januar“.
19
20
21
15. MAJ U ISTORIJI U dvadesetom veku vođeno je nekoliko desetina ratova. Dva među njima čovečanstvo je nazvalo svetskim. Ova dva rata su neodvojivo povezana. Drugi predstavlja samo nužnu posledicu nezadovoljstava nastalih posle Prvog, dugo nazivanog Velikog rata. Nakon Prvog svetskog rata svet se suočio sa užasima i iskustvima za koje je verovao da ih nikada nede zaboraviti i da zbog tog nezaborava nede dozvoliti da se ponove. Međutim, zaboravljeno je i sve što se kao pretnja javilo u Prvom ratu u Drugom je umnogostručeno. Inspiracije nije nedostajalo kada je u pitanju usavršavanje oružja, osmišljavanje monstruoznih metoda za masovno uništenje ljudi... To potvrđuje i statistika: u prvom ratu je poginulo 10 , a u Drugom 50 miliona ljudi. Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine na inicijativu Nemačke , završio se njenim porazom 9. maja 1945. godine.Taj dan se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Japan je kapitulirao tek nakon strašnog iskustva sa atomskim bombardovanjem Hirošime i Nagasakija , 2. septembra iste godine. Na prostoru naše zemlje, Kraljevine Jugoslavije rat je poče 6. aprila 1941. godine najpre napadom Nemačke, a potom i italijanskih , mađarskih i bugarskih trupa. Nakon dvanaest dana jugoslovenska vojska je kapitulirala, a kralj i vlada su izbegli iz zemlje. U Srbiji su formirana dva antifašistička pokreta, četnički i partizanski. U početku su sarađivali ali ideološke razlike su ih veoma brzo uvukle u međusobne sukobe kojima je podeo građanski rat. Kralj Petar je podržavao detnički pokret koji de biti nazvan Jugoslovenska vojska u otadžbini, a njegovog vođu Dragoljuba Mihailovida je postavio za ministra vojske u Jugoslovenskoj vladi. Ali kako se menjala politička situacija u svetu nakon ofanzive Crvene armije 1943.godine , tako de se menjati i vojne i političke okolnosti na našem prostoru. Otvorenu podršku saveznika dobija partizanski pokret . Sovjetske snage su ušle u Srbiju početkom jeseni 1944. g. što se pokazalo kao odlučujude za proterivanje Nemaca ali i za pobedu partizana u građanskom ratu. Nakon velike mobilizacije, zavšne borbe za oslobođenje zemlje vođene su na Sremskom frontu. Zbog neiskustva mladih tek mobilizovanih vojnika a i ravničarskog terena na ovom frontu bilo je mnogo žrtava pre svega među Srbima. Front je probijen aprila 1945. godine, a napredovanje vojske je nastavljeno prema Hrvatskoj i Sloveniji. Borbe su nastavljene i posle nemačke kapitulacije i trajale su sve do 15. maja, kada je konačno u Jugoslaviji završen Drugi svetski rat. Prof. istorije Vesna Jeremid
22
Život piše romane
Pas koga je volela cela
Ujutru, kad sam stigao na posao, u redu ispred šaltera za izdavanje karata, stajao je i moj drugar Lampo. Jedva je čekao da otvorim vrata kancelarije i da se smesti na svoje mesto, u došku. Lampo je vrlo brzo naučio da se kudi vradam u devet uveče. Ako bi tokom dana nekud i odlutao, u određeno vreme uredno me je čekao na peronu 4. Išli smo zajedno kudi, na večeru. Svaki put morao sam da pazim da kondukter ne gleda u našem pravcu, da bih ugurao Lampa u voz. On je ved znao da mora da se šduduri ispod sedišta sve do Pjombina. Kod nas je ostajao sve do pola jedanaest. Onda bi se, kao prve večeri, uzmuvao zuredi u vrata. Međutim, sad smo ved znali da želi napolje. Hvatao je poslednji voz iz Pjombina za Kampilju koji je polazio tačno u dvadeset do jedanaest. Lampo je obožavao vozove. Nepogrešivo je znao red vožnje za sve linije na železničkoj stanici. Radnim danima nam je jako pomagao, dok bi vikendom, opet po svom instiktu, dolazio kod nas na plažu da se brčka u plidaku. Lampo je imao običaj da tačno u tri sata odjuri negde, jednom sam ga i pratio. Trčao je prema prvom peronu i uleteo je u voz Rim- Torino.
Italija
U
miljato me je pogledao i mahnuo repom. Otkud je stigao taj pas bele dlake s riđim flekama, nisam znao. Tog avgusta 1953. godine samo se pojavio u svojoj kancelariji, na stanici Kampilja Maritima, jednom od glavnih železničkih čvorova na liniji Rim- Torino. Od tog trenutka postao je moja senka. A pošto se tako iznenada pojavio u mom životu, nazvao sam ga Lampo. Kada sam posle posla, a radio sam na izdavanju karata, u devet uveče ulazio u voz za Pjombino, mesto na oko petnaest kilometara od Kampilje, gde sam živeo sa porodicom, Lampo me je pratio. Bila je prava muka sprečiti ga da ne utrči za mnom. Jurcao bi dugo za vozom i lajao.
Jednog zimskog dana primetio sam da Lampo stoji na peronu, gde staje voz Rim- Đenova. Pošto se tog dana nije pojavljivao u mojoj kancelariji, posumnjao sam da se ukrcao na voz. Zvao sam svakoga, ali o Lampu niko ništa nije znao. Kada sam došao kudi, moja žena i kderka bile su tužne, ali ujutru sam čuo neko komešanje, kada sam ustao video sam Lampa i moju ženu kako se svađaju. Znao sam da ona ne želi da se svađa sa njim, bila je presredna
Jedne večeri, taman što se oglasila pištaljka i voz počeo da ubrzava, Lampo je uleteo u moj kupe. Gledao me je i mahao repom, očigledno vrlo zadovoljan što je uspeo neopaženo da se prošvercuje kod konduktera. Moja četvorogodišnja kderka Mirna bila je oduševljena. Toliko je želela da upozna psa o kom sam joj neprekidno pričao. Bio nam je počasni gost na večeri. Ali, kad smo završili s jelom, Lampo se uzmuvao. Cvileo je. Nije nam bilo jasno šta mu je, šta želi. Kad je moja suprugra izašla da baci đubre, Lampo joj je šmugnuo kraj nogu inestao. Mirna ga je dozivala, tražila uokolo. Nije ga bilo. 23
što nam se Lampo vratio. Lampo je postao poznat, svi u Kampilji su znali za njega. Ali, propis je propis. Psima je bilo zabranjeno da se voze železnicom. -
upitao gospodina, ispričao mi je Lampovu priču. Lampo je Amerikanac. Radio je kao nodni čuvar u luci Livoreno. Pre nekoliko godina u Livornu je bio ukotvljen neki američki brod. Lampo je bio na njemu. Kad su se spremali da isplove, mornari su satima bezuspešno tragali za Lampom i, pošto ga nisu našli, otplovili su bez njega.
U roku od tri dana otarasi se tog psarekao mi je šef stanice u Kampilji.
Dobro sam znao da tako ne misli, ali iz uprave železnice u Rimu javili su mu da su se neki putnici žalili na tog psa- lutalicu. Preostalo mi je samo jedno. Sa mašinovođom voza za Napulj dogovorio sam se da ga uzme sa sobom i ostavi negde na poljani, što dalje od Kampilje. Svi smo izašli da se oprostimo, a Lampo kao da je znao da želimo da ga se otarasimo, te je neutešno cvileo. Prolazili su dani, nedelje, meseci. Nikako nisam uspevao da se naviknem da Lampa nema, Mirna me je samo jednom pitala šta je sa Lampom, mislio sam da ga je zaboravila, ali nije. Uveče, kada svi legnu dozivala ga je i plakala. Svi smo se radovali odlasku hladne zime, ali smo bili i tužni što Lampo nije sa nama. A onda, jednog dana u maju, u kancelariju je uleteo neki moj kolega i vukao me za rukav da izađem da nešto vidim. Pred vratima je stajala četvoronožna prilika, više duh nego pas. Čim me je video, zamaho je repom i srušio se. Na rukama sam ga odneo kudi. Bio je miran samo tri dana. Četvrtog dana se uzdigao i nastavio sa svojim putešestvijama. Sve novine su pisale o njemu, u Kampilju su nagrnuli novinari i fotoreporteri. Lampo je bio zvezda.
-
Voleo bih da krene sa mnom. Bed sam star, nemam nikoga. Amerikanac bi mi pravio društvo- tiho je rekao stranac.
Nisam mogao da mu zabranim da uzme svog prijatelja koji je ved mirno spavao u njegovom krilu. Dogovorili smo se da je najbolje da psu prepustimo da odluči kod kog de ostati. Lampo je otišao sa starcem. Nakon četiri dana, ponovo se pojavio. Sedam godina prolazilo nam je u društvu sa Lampom. Ipak, sa vremenom se sve manje kretao. I dalje je pravio izlete za Livorno, a onda je jednog dana prestao. Posle sam čuo da je starac preminuo. Lampu je ponestajalo snage. Manje je putovao. Dolaskom leta 1961. godine kao da je živnuo. To je, nažalost, bio sam privid. Morao sam da se pomirim sa tim da je jako star. Jedne večeri u julu čekao sam ga na četvrtom peronu. Trebalo je da krenemo kudi, na uobičajenu večeru. Čuo sam uspaničene glasove u daljini. Kad sam ugledao svog kolegu kako mi izbezumljeno trči u susret, znao sam da de mi saopštiti lošu vest. -
Mogao je da se vozika železnicom koliko je hteo. To mu više niko nije branio. Bududi da je pričao Lampu bila u svim medijima, bojao sam se da se njegov pravi vlasnik ne javi, a to se i dogodilo. Na stanici Kampilja Maritima, pojavio se Lampov vlasnik u istrošenom odelu. Lampo je odmah potrčao ka njemu. Kada sam
Lampo je mrtav! Naleteo je voz na njega... *******
U martu 1962. godine na stanici Kampilja Maritima podignut je spomenik Lampu, u prirodnoj veličini. I dan- danas on dočekuje i isprada vozove, ali njegovog duha više nema. U narednom broju donosimo vam novu priču. Preuzeto: Dodatak Politikin zabavnik
24
Zapisi engleza i nemaca o srbima iz 1918-te
Neprijatelji su platili svoj danak glavnim odlikama Srba. “Dva su činioca, po mom mišljenju, bila od odlučujudeg značaja u pobedama srpske vojske”, piše dopisnik „Frankfurter cajtunga“, “univerzalno patriotsko ushidenje i fizička snaga srpskih vojnika. Svedoci patriotskog ushidenja su svi oni primeri samožrtvovanja, oni koji su dali svoje porodice i svu svoju imovinu i stavili se na raspolaganje svojoj domovini.” Ne treba dokazivati patriotizam i odanost vojske koja je prošla kroz ono kroz šta je srpska vojska prošla. Ali dopustite mi da dam narednu ilustraciju duha koji nadahnjuje seoske žene. Mora da je spartanska majka i kder herojskog soja ona koja je ovako pisala svome sinu, seljaku, zatvoreniku u Austriji. “Pretpostavljam, ako si zatvoren, to je zato što si bio ranjen i nisi mogao da se braniš. Ali, ako su te uhvatili a nisi ranjen, ne vradaj se kudi, sine moj. Oskrnavio bi selo koje je na oltar domovine položilo osamdeset tri heroja, bez sto dvadeset onih koji su pozvani u vojsku. Tvoj brat Milan pao je na Rudniku. Bio bi sredan kada bi mogao da vidi svog starog kralja kako puca iz puške na frontu.” Srbi bezgranično veruju u svoju sposobnost da se takmiče sa dostignudima najmodnijih nacija sveta. Možda je istina da su pre nedavne katastrofe i užasnih gubitaka neki među njima potcenili korake koje još moraju da preduzmu kako bi postali “velika, moderna nacija”. Ali, ukoliko su šire iskustvo i umanjenje njihovog broja učinili da na bududnost gledaju trezvenije, oni ni u kom slučaju nisu umanjili svoje nacionalne aspiracije. Znajudi da de, kao i u prošlosti, morati da se za neko vreme posle uspostavljanja mira oslone na podršku svojih saveznika, oni ipak gledaju napred, u dan kada de politički i finansijski biti nezavisni. I poslednje pitanje. Da li de se Srbi ikada oporaviti od pustošenja koje ih je zadesilo? Hiljade i hiljade ljudi malog naroda, i muškaraca i žena, nestalo je. Među onima koji su hrabri, ali žalostivi ostali na slobodi, i među onima koji su po zatvorima, duh mnogih mogao bi biti slomljen pre nego što kucne čas slobode. Bide, bez sumnje, teško podidi nacionalni život. Da li de umorni ratni heroji koji su preživeli sve dudi sudbine, koji su živeli asketski tokom dugih godina nesigurnosti, pobeda i nesrede, da li de oni biti u stanju da povrate gotovo zaboravljenu veštinu mira?
25
Oni koji poznaju srpskog seljaka, kičmu nacije, ne sumnjaju u njegovu sposobnost da povrati “godine koje su pojeli skakavci”. A i duh obrazovane klase, koji je predvodio srpsko osvešdenje tokom decenije pre rata, nije umro. “Onaj koji je otrgnuo svoj život od smrti obavezan je da ga provede u radu”, piše M. Prodanovid. Za dugi niz godina, Srbija ne sme imati beskorisnih muškaraca, niti protradenih dana. Takav de, verujem, biti srpski duh. Ako je uopšte mogude da jedna nacija kupuje svoje jedinstvo i svoju slobodu krvlju i suzama, Srbi su tu cenu platili. Oni se petsto godina nisu pomirili sa ropstvom, ved su se opirali, neprestano prema svetlosti. Sažaljevati ih, bila bi to uvreda. Verovali su u nas do kraja i prihvatili da je bolje da izgube sve nego da se predaju. Bolje je da se zapitamo kako se desilo da budu prepušteni sudbini i da razjasnimo hode li zbog odsustva saosedanja i pomodi Velike Britanije propasti njihova težnja za nacionalnom slobodom. Beleška o autoru: Robert Lafan (1897-1972) je britanski istoričar, pravnik i diplomata. Radio je, između ostalog, u Britanskom poslanstvu u Beogradu, a u Kembridžu je dugi niz godina bio kapelan Kraljičinog koledža. Posle Drugog svetskog rata, kao izvanredan poznavalac međunarodnog prava, bio je član jugoslovensko-italijanske komisije za utvrđivanje granica. R. G. D. Lafan: The Serbs: The Guardians of the Gate, Oxford, The Clarendon Press, 1918. (Prevod sa engleskog Sanja Dosid). Preuzeto iz knjige Ratomira Damjanovida Raspede Srbije, Itaka, Beograd, 2014. Prof. Slavica Stolid Web tribune
26
Orao- ptica života
Orlovi su skup nekoliko rodova ptica iz porodice jastrebova. Uglavnom žive u Evroaziji i Africi (oko 60 vrsta),dok tek dve vrste
naseljavaju severnu
vrsta srednju i Južnu
Ameriku.
Ameriku i Orlovi
su
devet najjače
i
najveličanstvenije ptice grabljivice u našim krajevima, pa se orao naziva kraljem ptica. Jedni su od najnemilosrdnijih ptica i zato je krivo stvarati nekakvu uzvišenu sliku o njima. Postoji još samo jedna ptica jača od orla, a to je južnoamerička harpija.Orlovi se razlikuju od mnogih drugih ptica grabljivica po svojoj veličini, snažnijoj građi i težom glavom i kljunom. Čak i najmanji orlovi imaju relativno duža i oblija krila i brže lete. Vedina orlova je veda od drugih ptica grabljivica. Veličina im varira od 40 cm i 500 grama, kod vrste nikobarski orao zmijar (Spilornis klossi), do 6,7 kg i 100 cm kod filipinskog orla. Kao i sve ostale ptice grabljivice, orlovi imaju velike i snažne zakrivljene kljunove za kidanje mesa, snažne i mišidave noge i velike panđe. Imaju i izrazito dobar vid koji im omogudava da ugledaju potencijalni plen iz daljine. Vid im je oštar jer imaju veoma velike zenice koje omogudavaju minimalnu difrakciju (rasipanje) svjetlosti.
Orlovi grade gnezda na visokom drvedu ili liticama. Mnoge vrste snesu po dva jaja, ali stariji, snažnij ptid često ubije mlađeg brata ili sestru kada se izlegne. Dominantni ptid je obično ženka, jer su one vede i snažnije od mužjaka. Roditelji ne pokušavaju zaustaviti ovo ubijanje. U hrišdanstvu, orao je simbol Ivanovog jevanđelja. U drugim religijama je takođe imao važno značenje. Tako su Moče u drevnom Peruu, ali i stari Iliri štovali orla i često ga prikazivali, dok hinduisti imaju manje božanstvo u obliku zlatnog čoveka s orlovskim nosom i krilima, Garuda. Mnogi severnoamerički indijanci smatraju posedovanje orlovih pera najvišim znakom duhovnog značaja i društvene zaslužnosti, što je danas u SAD-u uređeno i zakonom. “ Orao je plemenita životinja, za plemenite ljude”- izjavio je jedan od turista za naš časopis.
27
Zanimljiva činjenica je da orlovi mogu da žive i do 70 godina! Da bi doživeo tu životnu starost kad mu se približe četrdesete, on mora da donese jednu presudnu odluku. To je period kad mu kandže prerastu i ostare, kljun mu se iskrivi, izgubi oštrinu i snagu, krila mu otežaju i počnu da gube perje tako d amu tada letenje sve teže pada, skoro da više i ne može da leti. Orao tada ima samo dve solucije-predati se i uginuti ili se suočiti sa jedinim bolnim procesom renovacije koji traje oko 105 dana. Taj proces se sastoji u tome da se svojim poslednjim letom uzvine na najviši vrh planine i pritaji na neko usamljeno stenovito mesto gde neko vreme nede morati da leti. Kad pronađe taj predeo on tu počinje svoj mukotrpan čin i bolnu promenu. Svojim ostarelim kljunom udara po stenama sve dok mu ne otpadne i čeka da mu izraste novi, kojim de kasnije iščupati svoje ved oronule nokte sa kandži. Kad mu izrastu i kandže on njima i novim kljunom počupa svo staro perje da bi podmladio svoja krila. Tako nakon 5 meseci otprilike on započinje svoj pobedonosni let i produžava svoj život za još nekih 30-40 godina. Tako bi trebali i mi kad nam naiđu teška i mutna vremena, sukobi, razdor sa okolinom neizvesnost, da odvojimo jedan period da se oslobodimo svih loših navika koje su nam nanosile tugu i bol i smognemo snage da spoznamo stvarnost i smisao vremena u kojem živimo, napravimo oštre rezove u životu i opet započnemo naš famozni pobedonosni let!
Milica Stankovid M32
28
DA LI GOVORITE EMODŽI?
Tekstualna komunikacija na mobilnim uređajima ved odavno podrazumeva upotrebu, u početku, čuvenih „smajlija” koji su u međuvremenu prerasli u „emotikone” (engl. Emoticon), sa sve vedim brojem sličica koje možete uneti u tekst i poslati porukom prijateljima. Na ovaj način možete izraziti svoje trenutno osedanje, zameniti reči sličicom i učiniti da poruka izgleda veselije i sadržajnije. Amеrički likovni umеtnik i tadašnji vlasnik rеklamnе agеncijе Harvi Bol, osmislio jе smajlija 1963. prilikom spajanja osiguravajudеg prеduzеda sa manjim društvom, svе u cilju oraspoloživanja zaposlеnih uzrujanih ovim udruživanjеm. Korisnici su se radovali što su imali smajlije na dohvat ruke, a „Emodži” su tekst i „oživeli”. „Emodži“ je zapravo jezik emotikona i poslednjih godina sve zastupljeniji, ne samo na Internetu, ved i na mobilnim (pametnim) telefonima i tablet računarima. Naziv je izveden iz dva engleska termina: „emotion (osedanje ili emocija), i reči „icon“ (ikona ili znak, simbol). Emodži (Emoji, 絵 文字 ili えもし) su idеogrami ili smajliji koji sе koristе u japanskim еlеktronskim porukama i vеb stranicama, čija se upotrеba proširila i izvan Japana. Njeno originalno značenje je piktogram. Rеč emodži doslovno znači "slika" (е) + "karaktеr" (Moji). Svi ti znaci, kojih u međuvremenu ima na stotine, nazivaju se Emodži-jezikom odnosno jezikom emotikona. Čak i jednostavne tekstualne poruke mogu da zbune korisnike kratkih poruka. Zbog toga se milioni ljudi sve češde služe „Emodži“ (Emoji) jezikom. Drugim rečima, znacima, „smajlijima“ i raznim simbolima. Kako je sve počelo? Ovaj vizuеlni oblik komunikacijе nijе nov. Od pеdinskih slika, preko hijеroglifa, vеrskih i mitoloških simbola kodiranih u tradicionalnom slikarstvu i skulpturi, mi komuniciramo putеm slika od nastanka čovеčanstva, ali dominacija vizualne komunikacije u kulturi danas ukazuje na veliku promеnu u našеm pristupu samoizražavanju.
Šta mislite da ovo znači? Hajde da prevedemo: “To be, or not to be: that is the question… to take arms against a sea of troubles, and by opposing, end them?To die, to sleep…” -
29
Monolog iz Šekspirovog „Hamleta”
SRCA, ZVEZDE I PICA Tе malе slikе sе zovu Emodži. Emodži je vizuеlni jеzik. To su mali piktografi koji prеdstavljaju еmocijе, ciljеve i nešto višе. Kompanija „Applе” jе 2011 dodala Emodži kao opciju jеzika, a njegova popularnost jе еksplodirala. Emodži predstavlja vizuеlnu stеnografiju i način da se lako izrazе еmocijе. Da li je vaša poruka nekada bila pogrešno shvadеna? Možda je ono što stе rеkli protumačeno na pogrеšan način? Emodži de ublažiti nеkе zabunе, jеr on može pomodi da sе prеnеsu еmociju i ton na način na koji to običan tеkst nе može. Porеd toga, na maloj tastaturi pametnog uređaja možе biti tеško da se kuca, pa je jеdnostavno rеšеnjе da budete kratki koristеdi Emodži da prеnеsеte kako sе osеdate umesto da kucate tеkstualnu poruku. Višе od 40 milijardi poruka sе šalje svakodnеvno preko aplikacija za slanje poruka, što je porast u odnosu na cifru od oko 4 milijardе iz 2011. Znamo da SMS poruke nede još dugo zastareti, ali da li je еmodži samo hir? Trеnd izglеda ukazujе da to nije slučaj. Svе višе i višе platformi i socijalnih mеdija uvode Emodži u svoje uslugе. Čеsto sе zovu "nalеpnicе" (engl. Stickers) ili "ikonе" u drugim platformama. Dve od najboljih 54 bеsplatnih aplikacija i 3 od najboljih 72 aplikacija koje se pladaju su Emodži aplikacijе. Ovе aplikacijе nudе još višе Emodži opcija za Fejsbuk poruke, sms poruke, email poruke i još mnogo toga. Uspon razmеne fotografija i vidеo aplikacija kao što je Instagram ili Viber su nam pokazali da kao društvo, mi radijе prihvatamo vizuеlni sadržaj nego običan tеkst. Sada je prisutan i u pop kulturi. Američka kantautorka Kejti Peri je nedavno objavila video spot za svoj hit „Roar” koji se sastoji isključivo od stihova koji su predstavljeni Emodži simbolima. Evo jednog kadra iz njenog spota: Prevod sa slike: “I used to bite my tongue and hold my breath. Scared to rock the boat and make a mess. So I sit quietly.” Čak je 2009 godine, čovek po imenu Fred Benenson uspeo da izda kompilaciju Emodži prevoda romana Hermana Melvila „Mobi Dik” pod nazivom „Emodži Dik”. Benenson je pozvao hiljade ljudi da prevedu po jednu rečenicu iz knjige na Emodži, a za najbolje prevode se glasalo. Uz pomod 83 pristalica, preko „Kickstarter” platforme koja pomaže da zažive kreativni projekti, Benenson je uspeo da sakupi više od 3500 dolara
30
JA ❤ EMODŽI
Neki veruju da se ovaj trend negativno odražava na razvoj jezika, pre svega u pisanoj formi. Ljudi kojima je „digitalni jezik“ maternji, zapravo su lenji da se precizno izraze rečima. Drugi tvrde da je Emodži „kreativan način izražavanja pri suočavanju sa ograničenjima u digitalnoj komunikaciji.“ Emotikone se mogu porediti sa svakodnevnom neverbalnom komunikacijom u stvarnosti. Mimika, govor tela, intonacija u govoru, obično se ne prenose u tekstualnim porukama. U kratkim onlajn porukama, te Emodži ikonice su jedini način za izražavanje emocija. Kao korisnik pametnog telefona, razumеm zašto su Emodži simboli privlačni. Emodži je zabavan, a kada jezik predstavlja rizik upotrebite razigranu sliku i time izbegnite mogude nesporazume u komunikaciji. Zašto da kucate gomilu reči, kada možete da upotrebiti jedan ili dva Emodži simbola? Prof. Ljubica Miladinovid
31
Nedavno je jedan američki novinar napisao svoje viđenje Srbije. Njegova izjava je protumačena na razne načine, a i dan danas se ova izjava prenosi kako na internetu, tako i u ostalim medijima. Zemlja Srbija je fenomen: Ima predsednika koji ne zna engleski i kralja koji ne zna srpski! "Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domadu. Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke. Gde se živi od bududnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na CENZURISANA REČ. Gde smatraju da de zemlja više napredovati ako što više nazaduje. Gde nisi normalan, ako ne poludiš. Gde živiš samo zato da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna...“
32
I bez velikih naučnih studija odavno je jasno da je programiranje, sa svim svojim podvrstama, jedna od profesija čiji de se značaj vremenom uvedavati, piše „Dnevnik“. Njen trenutni položaj, čak i u Srbiji, te povoljni trendovi razvoja upuduju na takav zaključak. Ali, ipak od toga više – snažni razvoj novih tehnologija i njihova sve veda primena u svakodnevnom životu. To potvrđuju i programeri sa kojima smo razgovarali, s tim što ni oni nisu u stanju da predvide okruženje u kojem demo živeti u narednim decenijama. U jedno su, naravno, sigurni: posla za programere de uvek biti. "Evolutivni tok ljudskog društva ide ka sve vedoj automatizaciji i otuda sektor koji to kreira može gotovo beskonačno da raste. Realniji mi je scenario da dođe do nekog kvantnog skoka u tehnologiji, da se pojavi potpuno nova tehnologija, pa da to eventualno ostavi posledice našu profesiju, nego da de ovo pudi kao mehur od sapunice", kaže Đorđe Milid, programer u novosadskoj IT kompaniji „Prozon“. Programeri razmišljaju inženjerski – kad se nađu pred problemom traže kako da ga reše. Kada Đorđe i njegov kolega Vladimir Dejanovid napuste prostorije firme u kojoj kroz pisanje programa rade na modelima optimizacije funkcionisanja velikih poslovnih sistema, oni taj imperativ nose svuda sa sobom – svuda gde uoče problem u funkcionisanju sistema, na licu mesta, istina u svojoj glavi, traže rešenje. "Nama tako stalno radi mozak i kad vidimo problem - bilo to na šalteru ili negde drugde - tražimo način da taj proces uprostimo. Zašto je negde potrebno tri papira, kad je sasvim dovoljan i jedan, mada se mi trudimo da papir potpuno izbacimo iz upotrebe", uz osmeh de Vladimir. Koliko se IT sektor brzo razvija, sagovornici ilustruju podatkom da je još pre desetak godina programerom smatran onaj koji radi u nekoliko programskih jezika. Diktat, pak, novog vremena nametnuo je kreiranje posebnih grana i potrebu da se programeri opredele za specijalizaciju u određenoj oblasti. Timovi koji danas rade na razvojim softvera sačinjeni su upravo od eksperata za određene oblasti. "Tehnologija se sve brže inovira, sve je više programera, a u Srbiji su oni i dalje potrebni. Rastu i zahtevi tržišta ali i namedu se sve kradi rokovi za završetak posla. Timski rad je otuda neophodan i sada, a tako de, nema sumnje, biti u bududnosti", objašnjava Đorđe. Nestanak potrebe da određene poslove obavlja čovek, softveri za sve mogude kudne sprave ali i ne samo njih, te način na koji demo koristiti nove tehnologije, to je bududnost čovečanstva koja se ved 33
sada jasno nazire. Nikola Milinkovid iz „Egzekoma“, takođe uspešne novosadske IT kompanije, veruje da de se u bliskoj bududnosti promeniti koncept društva – nestade potreba za fizičkim i repetitivnom radom. "Evolutivni tok ide ka potpunoj automatizaciji. Ono što nas očekuje jeste potpuna promena pogleda na određena pitanja, kakvo je da li čovek uopšte mora da radi", uveren je Nikola. Nove tehnologije zalaze u one oblasti i u proizvodnju gde je to do pre nekoliko godina bilo nezamislivo i taj progres nije mogude zaustaviti, navodi Marko Gadeša iz „Egzekoma“. To što IT u raznim oblastima nije toliko prisutan u Srbiji kao u nekim drugim zemljama posledica je činjenice da je kod nas ljudski rad i dalje jeftin, i stoga ne postoji potreba da se na tom planu išta menja, odnosno da se kroz nova rešenja ide na smanjivanje troškova rada. Ali, te promene su i kod nas neumitne. Nad profesijom mojih sagovornika, u tome se ipak slažu, i dalje postoji oblak enigme, ili čak nečeg stranog. Priznaju da im se retko dešava da onima izvan branše moraju da objašnjavaju čime se tačno bave. Na pomen te profesije u poslednje vreme, a zahvaljujudi „bazi“ koji su stvorili mediji, uglavnom im uzvaradaju uzdahom i komentarom o „dobroj plati“. "To zanimanje je za širu javnost nešto novo, nešto što zvuči nepoznato. U našem društvu se i dalje ispoljava strah od nepoznatog, i to je često vidljivo po tome kako se ljudi odnose prema primeni novih tehnologija. Teško ih usvajaju a umeju vrlo brzo da ih odbace, naročito pod uticajem dezinformacija ili nekih glasina", primeduje Đorđe Milid. Izvor: Dnevnik
NAJBOLJA ŠTAMPARIJA U NIŠU: M KOPS CENTAR Čarnojevideva 10A, Niš +381.(0)18.510318
34 http://www.m-kops-centar.ls.rs/
Šta sve Fejsbuk zna o nama? • Podaci neophodni za kreiranje naloga koje korisnik mora da navede su: svoje ime, e mail adresa, datum rođenja i pol. Ovo su informacije koje su javne. • Javno dostupne informacije su: ime, profilna slika, mreža, korisničko ime i korisnički ID, i te informacije su dostupne svima na internetu. • Fejsbuk podatke o korisnicima dobija svaki put kada oni stupe u kontakt sa veb lokacijom Fejsbuka (npr. kada pogledate profil druge osobe, nekome pošaljete poruku, potražite stranicu ili prijatelja, kliknete na oglas, koristite neku aplikaciju itd.). • Kada korisnik objavi fotografiju ili video-zapis, Fejsbuk može da dobije i dodatne podatke poput vremena, datuma i mesta fotografisanja odnosno pravljenja video zapisa. • Podaci se, prikupljaju sa računara, mobilnog telefona ili nekog drugog uređaja preko koga se pristupa Fejsbuku. U te podatke mogu da spadaju IP adresa, lokacija, vrsta pretraživača ili stranice koje korisnici poseduju .. • Informacije koje Fejsbuk sakupi o svojim korisnicima može koristiti za rad sa oglašivačima koji kupuju reklamni prostor.
Šta sve Tviter zna o nama? • Kreiranje ili rekonstrukcija Tviter naloga traži informacije kao što su ime, korisničko ime, lozinka i e-adresa. •
Poruke na Tviteru su javne, ali korisnici takođe mogu slati i privatne poruke.
• Tviter prikuplja lične podatke o svojim korisnicima, uključujudi i poruke koje nisu privatne kao što su javni tvitovi ili broj korisnika koji su kliknuli na određenu vezu, i može da ih deli sa tredim licima. •
Tviter zadržava pravo da proda ovu informaciju kao sredstvo ako kompanija menja vlasnika.
35
• Serveri na Tviteru automatski evidentiraju podatke (Dnevnik podataka) kreirane od strane korisnika. • Dnevnik podataka može da sadrži informacije kao što su IP adresa, tip pretraživača, posedene stranice, operatera mobilne telefonije, termine za pretragu itd.
Šta sve LinkedIn zna o nama?
• Registracija naloga prikuplja informacije kao što su ime, e-adresa, poslodavac, zemlja i lozinka. • Podaci se prikupljaju i kada se pregledaju i koriste stranice sa LinkedIn-a, uključujudi i LinkedIn mobilne aplikacije. • Prikuplja se i IP adresa korisnika, tip pretraživača, operativni sistem i adrese sajtova sa kojih su korisnici stigli, ili napustili. • Prikupljeni podaci se ne mogu deliti sa tredim licima bez pristanka korisnika, ali se podaci mogu deliti sa partnerima za pružanje usluga. • LinkedIn obezbeđuje sredstva korisnicima da kontrolišu da li žele, ili ne, da njihove kontakt informacije budu vidljive drugim korisnicima. Prof. Slavica Stolid, net
36
Međuplanetarnu prašinu čine čestice prečnika 10-15 metara i mase oko 10-16 kilograma na kojima se vrši apsorpcija, rasejanje i polarizacija svetlosti zvezda. Prašina je neravnomerno raspoređena u prostoru, a najviše je ima u ravni Mlečnog puta. U međuzvezdanom prostoru Mlečnog puta se, osim gravitacionog i magnetnog polja, nalaze međuzvezdana prašina i gas koji zajedno čine međuzvezdanu materiju. Međuzvezdani gas se sastoji prvenstveno od vodonika i helijuma sa temperaturama koje se kredu između 5 i 30 K . Temperatura gasa može dostidi i nekoliko stotina Kelvina ako se radi o oblacima gasova koji se nalaze se u blizini veoma toplih zvezda i takvi oblaci imaju najvišeatomskog vodonika koji je jonizovan ultraljubičastim zračenjem zvezde. Najnižu temperaturu ima međuzvezdani gas koji se sastoji vedinom od molekularnog vodonika (H2), ti molekuli se grupišu u oblake i u velikom broju su pronađeni u širokom prstenu na udaljenosti između 10 i 25 hiljada svetlosnih godina od centra galaksije Mlečni put. Molekularni vodonik pronađen je i u centru Mlečnog puta. Milica Stankovid M32
37
Pogled Cara-Filozofa Pre nego sto počnem sa zadatom temom izdvojio bi par rečenica da onima koji nisu upoznati predstavim Marka Aurelija. Rođen je u porodici Anija, staroj plemidkoj porodici koja poreklo vuče iz Španije, od oca Anija Vera i majke Domicije Lucilu. Marka Aurelija je 25-og Februara 138 g.n.e usvojio Car Antonin Pije i tada je išao pod imenom Marko Elije Aurelije Ver. Nakon smrti Antonina Pija (161 g.n.e.) Marko Aurelije postaje car Rimskoga carstva zajedno sa Lucijom Verom i period njegove vladavine (161-180) je bio obeležen ratovima sa mnogim plemenima i narodima koji su živeli na granicama Rimskog carstva. Marko Aurelije se čitavog svog života bavio filozofijom i on je jedini vladar u znatoj istoriji koji je bio blizu da stvori takozvanu „Platonovu državu“ da vladar postane filozof ili da filozof postane vladar. On je takođe i poslednji značajni predstavnik stoičke škole, iznosio je filozofske stavove bez naročite krutosti i sa nekom vrstom potištenosti. Napisao je na grčkom jeziku delo„Samom sebi“ koje se sastoji iz dvanaest knjiga. Njegovo delo je neka vrsta filozofskog dnevnika u kome se jasno ističu namere njegove filozofije, kao i težnja za stalnim etičkim usavršavanjem. Marko Aurelije svoj spis nije pisao za publiku i štaviše pravi utisak kao da i nije mario da li de ikada biti objavljen. U njegovim filozofskim mislima prevladava gorko poimanje stvarnosti i dostojanstvena, pomirenost sa svim životnim teškodama i konačnošdu. Jedno od osnovnih stubova njegove filozofije je samoanaliza pomodu koje bi čovek trebalo da nađe put ka samousavršavanju i da život vodi u skladu sa prirodnim zakonima. Poruke kojima nas Marko Aurelije podučava se odlikuju jednostavnošdu i mudrošdu: „Prihvati blagostanje bez ponosa i uvek budi spreman da ga se odrekneš!”; „Ne postati nalik svom neprijatelju je najbolja osveta!” Na početku svojih filozofskih razmatranja Marko Aurelije sa zahvalnošdu navodi osobe koje su na njega uticale. Naglašava da je od majke Domicije nasledio skromnosti da živi umerenim životom, daleko od života bogataša. Od Seksta iz Heroneje, stoičkog filozofa i odličnog prijatelja, usvojio je neusiljeno dostojanstvo, zatim pažnju i brigu za prijatelje, ali i veliko strpljenje prema neukim i neupudenim ljudima, odnosno sposobnost da se svakom prilagodi. Aleksandar, poštovalac Platona i carev prijatelj, mu je ulio osobinu da ne govori često i bez potrebe. Od Klaudija Maksima, prijatelja i takođe stoičkog filozofa koga je veoma cenio, naučio je „da uvek, a naročito za vreme bolesti, sačuva vedrinu duha; da uskladi svoj karakter onom lepom mešavinom ljubaznosti i ozbiljnog dostojanstva”. Od oca koji ga je usvojio, cara Antonina Pija, beleži car filozof, „nasledio sam blagost i nepokolebljivu postojanost u stavu koji bi zauzeo posle dužeg razmišljanja... isto i njegovu ljubav prema radu i istrajnost... ali i veliko uvažavanje prema znanju”. Car filozof je često i opširno govorio o smrti sa dostojanstvenom mirnodom. Njegova definicija ljudskog kraja glasi: „Smrt je, kao i rođenje, tajna prirode, kao što je rođenje spajanje elemenata, tako je i smrt njihovo raspadanje, ali nikako nije nešto čega bi čovek morao da se stidi. Ona nije u suprotnosti sa prirodom bida koje je sposobno da misli ili zakonima sopstvene prirode”. 38
Dok takođe i govori: „Smrt je izjednačila Aleksandra Velikog i njegovog konjušara, jer su obojica primljeni natrag u izvornu materiju kosmosa, ili su se na isti način raspali u atome”. U razmišljanja o smrti uključuje i sebe tako što podseda: „Koliko je samo onih koji su zajedno sa mnom došli na ovaj svet ved nestalo”. Marko Aurelije ističe da čovek nikad ne treba da gubi iz vida činjenicu da je star i dodaje: „Ne dopuštaj, dakle, da ti razum robuje. Ne daj mu da ga neprijateljski nagoni povlače tamoamo! A, osim toga, ne ljuti se na svoju sadašnju sudbinu i ne zapomaži nad bududom”. Uz to sledi upozorenje: „Bliži se vreme kada deš sve zaboraviti i kad de svi zaboraviti tebe!”. Nekad su careve misli nemilosrdne u svojoj iskrenosti i istinitosti. Naprimer zapisuje da: „Dužina ljudskog života je samo tačka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom toku, čula su mutna, sklop čitavog tela podleže raspadanju i truleži, duša je čigra, sudbina je zagonetna, naš glas sumnjiv. Jednom rečju, sve što sačinjava telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim”. To što je smrt potpuno izvesna nikako ne znači da je život besmislen, pa car filozof preporučuje: „Ne treba stalno misliti na to kako je život iz dana u dan sve kradi i da nam od njega preostaje sve manji deo...”; „Nemoj raditi tako kao da deš živeti deset hiljada godina. Smrt je ved nad tobom. Budi dobar dok živiš, dok može š”. Ne treba ni zaboraviti da u vreme kada je Marko Aurelije živeo, ved počelo propadanje Rimskog carstva i stoga u njegovim razmišljanjima o pokvarenosti i taštini sveta, kao i prolaznosti i kratkom trajanju ljudskog života, ipoljavaju načela fatalizma svojstvena u izvesnom smislu stoičkoj rimskoj filozofiji u celini. Marko Aurelije pridržavao se jednog od osnovnih postulata stoičkog učenja da se do dobrobiti u ovom životu dolazi poslušnošdu prema prirodi i potiskivanjem unutrašnjih strasti. On zapravo koristi klasičnu formulu stoicizma – „život u skladu sa prirodom”. Kao pobornik samoposmatračke metode, te u tom smeru idu neka od njegovih razmišljanja: „Pogledaj u sebe. Tu deš nadi izvor Dobra koje de uvek potedi ako si spreman da kopaš dovoljno duboko.”; „Ljudi traže mesta u selu, na moru, u brdima, da bi se u njih povukli. I ti si navikao da imaš takve želje. A svaka takva težnja je u najvedoj meri detinjasta, jer je s druge strane, ipak, mogude da se čovek, ako samo hode, u svako doba povuče u samoga sebe.” Na kraju je Car-filozof naročito istrajavao na tome da se uvek ostane uzvišeno skroman, pa tako kao zavet ostavlja i misao: „Ako si učinio nešto dobro ili je neko drugi nešto dobro od tebe primio, zašto kao budale tražiš nešto trede, naime, zašto hodeš da ljudi vide kako si učinio dobro delo, ili čak težiš da ti se ono vrati?” Car Justinijan I je naposletku 529 g.n.e. zabranio stoičku školu pošto ju je povezivao sa paganizmom i protivnu Hrišdanstvu i hrišdanskom filozofijom. Nemanja Trifid M44
Milica Stankovid M32
39
Kad se spoje ples i mašinstvo nastaje Dušan Stojiljković!
P: Kako izgleda jedan tvoj radni dan? O: Mogu da se pohvalim izuzetno ispunjim danom. Najpre provodim vreme u školi i bavim se vanškolskim aktivnostima. Najčešde imam treninge, ali me to ne sprečava da uživam u svakom trenutku, jer je to ono što me ispunjava. P: Baviš se i plesom? Otkud sada ples, zajedno sa mašinstvom? O: Možda neko smatra da umetnost kao što je ples nema nikakve veze sa mašinstvom. Ali, za mene je mašinstvo itekako jedan vid umetnosti. Od sitnih detalja koje možda nekome ništa ne znače, stvaraju se fantastične mašine, na primer. P: Ispričaj nam neki događaj koji je obeležio tvoje školovanje u našoj školi. O: Iskreno, događaj koji je obeležio moje četvorogodišnje školovanje je moj susret sa programiranjem lego robota. P: Član si jako puno sekcija u školi. Kako sve postižeš? O: Kada imate volje i želje za radom onda vam ništa nije teško. Uz dobru organizaciju vremena i malo snage sve možete postidi.
Dušan Stojiljkovid, učenik završne godine naše škole u razgovoru za naš časopis otkriva kako je počeo sa radom. Da Dušan nije samo dobar učenik, ved i dobar drug dokazuju i priče mnogih njegovih drugara, koji sa ponosom ističu da su njegovi prijatelji. U životu doživljavamo razna razočarenja, ali kada god smo razočarani, pored porodice, najbolji lek su i prijatelji. Dušan je bio jedan od učesnika serijala “Ja imam talenat”, gde je zajedno sa svojom ekipom pokazao da je ples itekako težak hobi, ali da se uz puno vežbe može naučiti.
P: Koji predmeti su ti omiljeni u školi? O: Izdvojidu mehaniku i robotiku.
40
P: Kakav je osedaj biti na korak od učenika generacije? O: Drago mi je što sam na korak da budem jedan od onih koji de predstavljati najbolje. To je jedan od onih značajnih trenutaka koji bi dao jako dobar podsticaj za dalji rad. P: Bio si na mnogim takmičenjima. Koje je na tebe ostavilo najvedi utisak? O: Tačno je da sam bio učesnik na mnogim takmičenjima i školskim i plesnim. Ali, kada razmislim, mogu izdvojiti jedno, a to je svakako takmičenje učenickih kompanija u Beogradu, pod pokroviteljstvom organizacije „Dostignuda mladih u Srbiji“. Biti deo tako lepog takmičenja i videti toliko talentovanih mladih ljudi koji su imali isti cilj nije mala stvar. Toliko energije i ambicioznosti na jednom mestu nije lako nadi. Inače, između ostalog na ovom takmičenju je naša škola osvojila trede mesto, a i ja sam se zaljubio.
Na Svetskom takmičenju
„Gradite sebe i budite željni sticanja novog znanja. Sledite svoje, želje i snove jer de vam oni pomodi da budete ispunjeni pri njihovom ostvarenju.“- Dušanova poruka za sve učenike.
P: Recept za sve učenike koji žele da budu dobri učenici. O: Smatram da je najglavnije imati cilj i ka njemu težiti. Tačno je da nije lako ali uz mnogo želje i volje, siguran sam da je sve mogude. P: Trenutno sklapaš robote. Koliko je teško sastaviti robota i da li uživaš u tome? O: (smeh) Naravno, uživam u tome. Kada nešto radite uživanje je na prvom mestu. Tako je i u mom slučaju i sa robotima koje sklapam i programiram. Jeste teško, ali uz trud, znanje i veštinu ništa nije nemogude. P: Šta planiraš dalje? O: Bio sam dugo u dilemi, ali je ipak prevagnula ljubav prema mašinstvu. Trenutno spremam prijemni ispit za Mašinski fakultet u Nišu. Jovan Milid M34
41
42
43
44
C++ program Često čujemo u holu škole, kada učenici komentarišu kako ih boli glava od c++ programa. To je jedan od glavnih razloga, zbog kojih smo se odlučili da napišemo kratki tekst o ovom programu. C++ je viši programski jezik koji je prvobitno razvijen u Bell Labs (laboratoriji telekomunikacione kompanije Bell) za objektno orijentisano programiranje u projektu pod rukovodstvom Bjarnea Stroustrupa tokom 1980ih kao proširenje programskom jeziku C, pa mu je originalno ime bilo „C sa klasama“ (engl. C with classes). Zbog velike potražnje za objektno orijentisanim jezicima i sposobnostima, standard za programski jezik C++ ratifikovan je 1998. u standardu ISO/IEC 14882. Stroustrup je počeo da radi na "C" 1979 godine. Nakon iskustva iz svoje doktorske teze, Stroustrup je došao na ideju da napravi jedan novi programski jezik. Zaključio je da je Simula imala veoma dobre funkcije za kreiranje velikih programa, ali da je bila i suviše spora da bi se koristila u praksi. Stroustrup je počeo da radi na poboljšanju programskog jezika "S" dodajudi mu funkcije slične onima koje ima Simula.
Programski jezik C++ je nasledio celokupnu sintaksu od programskog jezika C, a dodata su mnoga proširenja. Obično se ovaj program kuca veoma pažljivo, jer ukoliko se desi jedna greška, ceo program nede raditi. Sve promene uvedene u C++ su izgrađene na C-ovim funkcijama, odnosno sav kod napisan na C++ se interno prevodi u C-ov kod. C++ je zamišljen tako da se svaki dotadašnji program napisan u C-u može pokrenuti i pomodu C++-ovog kompajlera. Vučko Stankovid M34
45
INTERAKTIVNA TELEVIZIJA
I
nteraktivna televizija je novi interaktivni medij, koji omogudava uspostavljanje dvosmerne komunikacije između pošiljaoca i primaoca poruke. Ovaj oblik komunikacije je omoguden tehnološkim razvojem satelita, kablovskog, optičkog i digitalnog prenosa. Interaktivna televizija se najčešde koristi za sledede potrebe: video na zahtev, kudne kupovine i kudno bankarstvo. Mogudnost korišdenja televizije za dvosmerno komuniciranje i kudnu kupovinu mnogo je veda od PCa, jer je penetracija TV-a znatno ispred PC-a. Međutim povezivanjem PC-a preko modema s televizijom pruža velike mogudnosti korišdenja tih medija za ostvarenje ciljeva marketing komunikacija. Razvoj elektronskih telekomunikacija doveo je do sve značajnijeg uticaja kablovske i satelitske televizije na komunikacione aktivnosti. Svojim specifičnostima kablovska televizija redefiniše prirodu televizije kao medija, uslovljavajudi značajne promene u obavljanju komunikacije. Kablovska televizija ili CATV razvijena je u cilju obezbeđenja prijema programa u geografskim oblastima gde ne dospevaju signali konvencionalne televizije. Njene mogudnosti se danas više koriste u gradskim sredinama u komunikativne svrhe preduzeda za poboljšanje kvaliteta programa i povedanje broja kanala. Danas, skoro 70% domadinstava ima kablovsku televiziju zbog čega učešde ovog medija u strukturi medija raste. Preferiranje kablovske telvizije kao medija od strane oglašivača uslovljeno je nižim troškovima od konvencionalne televizije, fleksibilnošdu, a posebno njenim selektivnim mogudnostima. Selektivnost obezbeđuje usmeravanja promotivnog napora preduzeda prema precizno određenim ciljnim tržištima – ljubiteljima sporta, muzike… U vlasništvu kablovskih sistema su nezavisne lokalne stanice (tzv. super stanica) koje prenose posebne sadržaje – sportske, filmske, muzičke… Njihovo korišdenje u propagandne svrhe i kreiranje poruka koje daju bolje efekte, u određenoj meri, onemogudava nedostatak opsežnih demografskih i psihografskih informacija ciljnom auditorijumu. Osnovna razlika između interaktivne televizije i računara je u tome da su njennj aplikacije projektovane za „ 10-stopno korisničko iskustvo“ dok su aplikacije računara i venj stranice projektovane za „3-stopno korisničko iskustvo.“ Kombinovanjem sa drugim medijima, posebno telefonom, kablovska televizija omogudava interaktivnost sa potrošačima i izvršavanje porudžbina u toku trajanja propagandnog programa. Tipičan primer promocije na kablovskoj televiziji jesu infomercijali – kombinovanje informacija i reklama koje 46
mogu trajati i do 30 minuta, a omogudavaju prezentiranje detaljnih podataka o proizvodima i poručivanje putem besplatnog telefonskog poziva. Veliki pomak u procesu interaktivnog komuniciranja donela je tehnološka mogudnost za kombinovanje televizije i Interneta. Ova mogudnost je iz osnova promenila oba medija. Spajanje Interneta i televizije de u velikoj meri povedati broj Internet korisnika, a baze podataka koje su dostupne samo onima koji imaju pristup na Web-sajtu, bide na raspolaganju svima koji poseduju digitalni televizijski aparat.
Razvoj digitalne TV mreže je omogudio realizaciju interaktivne TV koja je opravdala velika ulaganja u razvoj digitalne mreže. Naime, stara analogna mreža se menja novom digitalnom, a da bi se kupci privukli da plate potrebnu opremu ponuđene su im nove usluge. Skup takvih digitalnih usluga čini interaktivnu TV . Na pitanje kako digitalna televizija postaje interaktivna, odgovaramo , najpre uz pomod teleteksta programskih vodiča , tzv EPG . On nam omoguduje da menjamo kanale i vidimo šta nam se nudi od programa.Za to nam ne treba telletekst , ved samo set-top-boks.
Slika 1. SkyGuide1 Međutim , za dvosmernu komunikaciju moramo utaknuti set top boks u našu telefonsku liniju. I SkyDigital i Ondigital omoguduju interaktivne srvise , kao što je e-mail iz 1999. ITV nije samo donositelj informacija, ved je i edukacijski medij. Pri tome su vam usluge dostupne , a da ne napuštate svoj dom. Prof. Slavica Stolid
47
Zakon koji zadaje muke učenicima
J
edan od najomrženijih zakona u srednjoj školi jeste Omov zakon. Iako nije toliko težak, ovaj zakon učenicima zadaje prave probleme. Povodom godišnjice naše škole, redakcija se potrudila da malo pojasni ovaj, na prvi pogled, težak zakon.
Odnos napona na krajevima jednog provodnika i jačine električne struje koja kroz njega protiče predstavlja elktrični otpor provodnika (R). Jačina električne struje u provodniku upravno je srazmerna naponu na njegovim krajevima,a obrnuto srazmerna njegovom električnom otporu(što smo dobili i u formuli). Iz ovog zakona lako dolazimo do jedinice za električni napon. Jedinica je om. Ko je zapravo taj Om?
Džordž Sajmon Om bio je nemački fizičar. Kao srednjoškolski učitelj, Om je započeo istraživanje elektrohemijske delije, koju je skoro bio otkrio italijanski grof Alesandro Volta. Koristedi opremu koju je sam napravio, nakon svega toga Om pravi svoj zakon koji se i dan danas koristi. Umro je 6. jula 1854. Om, je poznat i po svom trianglu! To je trougao, iz koga se mogu izvudi čak tri obrasca! Na narednim slajdovima, te obrasce demo i videti.
Ovo niste znali o Džordžu: -
Om je voleo da sluša Mocertove pesme, ali nije smeo javno da govori o tome. Om je prvo bio profesor na Univerzitetu Om je imao veliku kudu u Bavariji, ali i pored te velike kude je živeo skromno. Inače, Om je na nagovor svoje majke otišao u matematičare, želeo je da studira filozofiju Om je u početku nije voleo fiziku, ved filozofiju.
Učenici M34
48
L
Fizika nije bauk: LASERI
aserima se nazivaju kvantni pojačavači (generatori) svetlosti, koji proizvode stimulisano zračenje u vidljivoj oblasti elektromagnetnog spektra. Kvantni pojačavači koji rade u oblasti mikrotalasa nazivaju se maseri. U osnovi rada lasera leži pojava stimulisaneemisije svetlosti,koja se ogleda u sposobnosti atoma koji se nalazi u pobuđenom stanju da svoju energiju izrače koherentno sa zračenjem koje pada na njih. Ideja o stimulisanoj emisiji potiče od Ajnštajna,koji je prvi ukazao na takvu mogudnost 1917.god. Ipak, tek nakon četrdeset godina stvaraju se uslovi na tu mogudnost. Postoji jako puno raznih vrsta lasera, jedan od najzanimljivijih lasera je svakako rubinski laser. Radna supstancija je kristal rubina, u obliku valjka (šipke) prečnika oko 1cm i dužine oko 5cm. Kristal rubina sadrži oko 0,05% hroma u obliku primesa, koje su ugrađene na mestima atoma aluminijuma u kristalnoj rešetki.
Najvažnije osobine lasera su: monohromatičnost ( jednobojnost), koherentnost (saglasnost faza talasa), polarizovanost (oscilovanje u jednoj ravni), usmerenost snopa (mala divergencija). Ove osobine čine lasersko zračenje nezamenljivim u mnogim naučnim istraživanjima, tehničkim, medicinskim i vojnim primenama.
49
Primena lasera
Pomodu lasera se mogu meriti udaljenosti nekih objekata.Tako je određeno najtačnije rastojanje između Zemlje i Meseca, kao i između Zemlje i veštačkih satelita. Snažni snopovi laserskog zračenja koriste se za rezanje, bušenje, zavarivanje, i glačanje različitih materijala (tvrdih, krutih i teško topljivih). Obrada je brza, precizna i čista. Pomodu lasera se izvode precizne operacije na oku,mozgu,štitnoj žlezdi, kao i za različita ispitivanja i uspostavljanje dijagnoze. Laserski zrak u hirurgiji se koristi kao skalper. Svedoci smo burnog razvoja optičke informatike. Optička vlakna,spregnuta sa poluprovodničkim laserima prenose informacije neverovatnim brzinama, na rastojanjima koja se mere desetinama hiljada kilometara. Kompakt diskovi (CD i DVD) se ne mogu zamisliti bez upotrebe diodnih lasera (infracrveni i crveni ) uz pomod kojih se upisuje ili očitava podatak.
Laseri se takođe primenjuju i kod holograma. Osvetljeni ,,negativ” takve fotoploče naziva se hologram. Na slici je prikazana mikroskopska struktura holograma.
Prof. Radmila Becid
50
Himna zaljubljenih
Zaljubljeni, hej! Pohitajmo na kej! Pokažimo šta smemo kad s pesmom krenemo. Ko de duže da ljubi? Ma nek nam utrnu zubi... Čiji je zagrljaj jači, a čiji pogled svlači? Učinimo i nemogude za voljeno luče. Za godine ne marimo. I mi zreli žarimo! Briga nas za pare. Napravimo dare. Crvena je ruža dar što strasti pruža. Devojke i mladidi, Ko de prvi stidi? Od života na kraju, kad se svi pokaju, malo šta osta, a ljubavi nikad dosta! Zapalimo ljubavlju paklena vrata da nikad ne bude rata! Ne štedi,mili, ljubavi mi daj... Hodu sa tobom da doživim raj!
51
PROLEDE
Leptirid slede na mirisno cvede. Treperi drvede. Sve živo u šumu krede. Ražanj se okrede. Sunce je jutrom vede, do večere zadi nede. Zagrljena mladež šede. Uveče po stolovima svede. Deca skakudu od srede. Vratilo nam se prolede.
Tren
U tom danu bilo je svega: Bilo je suza, bilo je smeha... Tad sreo sam oči tamnije od nodi. Tamne oči obasjale su moj dan, život mi je postao kao najlepši san. I od prvog trena ja sam znao za te tamne oči ja bih život dao. 52 Dalibor Ibrid M11
sastav
53
Radovi uÄ?enika
54
Bumerang
Bumerang (engl. boomerang, prema nazivu australijskih domorodaca u okolini Sidneja vumera, vomera) je bacačko oružje od eukaliptusovog ili sličnog drveta, najčešde kolenastog ili srpastog oblika. Različiti primerci bumeranga, izrađeni su ponegde i od drugih materijala (slonovače, metala), pronađeni su u Egiptu, Sudanu, južnoj Indiji, Americi, Okeaniji i u Evropi. Bumerang može biti različite dužine (16—120 cm), debljine 6—7,5 cm i težine (do 250 g). Raspon između krakova bumeranga varira od 45 do 60 cm, a ugao između njih je od 70° do 130°). Prema specifičnosti oblika, a tim i osobinama leta, razlikuje se povratni i nepovratni, tzv. ratni bumerang. Povratni je lakši i tanji, a levi kraj malo savijen nagore i nadole. Bumerang služi za igru, a katkad i za lov na ptice. Baca se snažnim zamahom, konkavnom stranom okrenutom napred. Prilikom izbačaja treba da klizne između palca i ostalih prstiju i da se što jače zavrti u smeru krakova oko sebe. Putanja zavisi od veštine bacača, njegove snage, smera i u ugla izbačaja, kao i od jače ili slabije savijenosti krakova. Posle izbačaja najpre leti oko 10 m u pravcu prema usmerenom cilju. Ako ne pogodi cilj, postepeno se diže uvis i skrede levo ili desno, ispred bacača ili iza njega. Ratni bumerang je teži i vedi, manje savijenih krakova, pa se zbog toga ne vrada bacaču. Služi za borbu i lov na manje životinje. Bumerang važi za opasno oružje, jer se u trenutku kad se pojavi iz vazduha, ne može se tačno utvrditi pravac leta ni mesto gde de pasti. Zbog vrlo različitih mogudnosti bacanja i putanje, često se koristi u sportskim takmičenjima i igri. Tako je naša škola zajedno sa profesorom Ivanom Nogidem došla na ideju da organizuje takmičenje u bacanju bumeranga .2012 godine prvi put je održano takmičenje gde su učestvovali samo đaci MTŠ”15.Maj”. Profesor Nogid zajedno sa svojim učenicima pravi bumerange od drveta različitih oblika i dezena, i samim tim čini ovo takmičenje još zanimljivijim. Prošle godine 2013. održano je II regionalno takmičenje u bacanju bumeranga, gde je učestvovalo više srednjih škola. Takmičenje se održava svake godine oko dana škole na platou ispred logora “Crveni krst”. Za najbolje učesnike obezbeđene su lepe nagrade i druženje uz muziku. Ove godine na kvalifikacijama je učestvovalo 10-ak srednjih škola. I pored lošeg vremena i kiše, sve je proteklo kako treba. Učenici koji su se plasirali u finale bili su iz MTŠ”15.Maj”, TŠ “Prota Stefan Dimitrijevid “ iz Aleksinaca, Pravno - poslovna škola Niš, ETŠ ”Mija Stanimirovid”. Ove godine takmičenje je bilo veoma medijski propradeno. 55
Pravila za bacanje bumeranga
Prošlogodišnji pobednici takmičenja u bacanju bumeranga u disciplini AUSSIE ROUND su: I mesto- Živkovid Nemanja , MTŠ”15.MAJ” Niš II mesto – Markovid Vladimir, TŠ “PROTA STEFAN DIMITRIJEVID “Aleksinac III mesto – Zdravkovid Nenad, TŠ “PROTA STEFAN DIMITRIJEVID “Aleksinac
Izdvajam takmičenje u bumerangu kao novi vid lepog druženja na otvorenom prostoru i razvijanje takmičarskog duha kod učesnika. Dođite da se družimo i možda baš Vi osvojite neke od vrednih nagrada! Sportski pozdrav! Bojana Jovanovid, prof. Fizičkog vaspitanja 56
Vidovdan, Vidovdan, Vidovdan
U specijalnom izdanju lista „Petnaestica“, donosimo Vam tekst o Vidovdanuprazniku koga cela Srbija izuzetno poštuje. Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvedih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka XX veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. To tumačenje se može lako pobiti kada se uzme u obzir da je ovaj praznik poznat i kod Bugara iako Bugarska nikada nije bila pod uticajem Rimokatoličke crkve, takođe ne treba sv. Vida isključivo dovoditi u vezu sa rimokatoličanstvom, jer je on ranohrišdanski svetac, koji se poštovao još pre podele hrišdana na pravoslavce i katolike. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvedenim svetom Vitu, što upuduje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom sv. Vitusa (t. j. kod zapadnih Slovena kultom sv. Vita, a kod južnih Slovena kultom sv. Vida). Kod Srba i Bugara koji iako priznaju sv. Vida, kao ranohrišdanskog sveca, ovaj dan se poštuje više kao narodni praznik Vidovdan. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posveden je sv. Vidu (lat. Sanctus Vitus, u prevodu sa latinskog sveti Vitus, t. j. sveti Vid), a sam kult sv. Vida je bio vrlo jak na Jadranskom primorju. I danas na Jadranskom primorju postoje toponimi i hramovi koji nose ime sv. Vida, a sv. Kako god bilo Vidovdan je bio i ostade jedan od najvedih praznika u našoj zemlji. Vučko Stankovid M34
57
Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski
U današnji dan ( 15. Maj ) praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih. A život i rad ovoga velikog svetitelja proslavlja se 31. Januara i o tome demo nešto redi. Sveti Atanasije Veliki rođen je u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva imao naklonost k duhovnom zvanju. Bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ovoga u Nikeju na I vaseljenskom saboru. Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošdu, blagočešdem i revnošdu za Pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a Pravoslavlje utvrdi. On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen. Po smrti Aleksandrovoj Atanasije bi izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihiepiskopskom ostane preko četrdeset godina, premda ne celo to vreme na prestolu arhiepiskopskom. Bezmalo, kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen kriti se od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kudama, pustinjama. U dva maha morao je bežati u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe. Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca. Čovek koji je formulisao najvedu istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu, dok ga Gospod nije upokojio u carstvu Svom kao svog „raba vjernago”, 373. godine (v. 2. Maj po starom kalendaru, a 15. po novom). Lazar Radulovid, prof. veronauke
58
59
Prevod: Petnaestica
Leži baba na smrtnoj postelji i svi se skupili oko nje. Baba zapomaže: - Jao djeco, umrijedu, jao, jadna ja... Unuk, da je uteši, kaže: Kako se zove najsmešniji Kinez? Smaj Li.
- Ne brini bako, videdeš djeda uskoro! A baba de njemu: - Duti sine, ne pogoršavaj! Otac: - "Perice, poslednji put te pitam kada deš da popraviš ocene?" Perica: - "Baš mi je drago tata da me to pitaš poslednji put."
Ide starica putem i naiđe na Muju, te ga upita: - Sine koji je danas datum? Kaže Mujo: - "Kako du znati kada se svaki dan menja" - Kako se zove vepar sa tri noge? Šeta se deda parkom i ugleda dečaka koji sedi na klupi.
- Nepar!
- "Oooo, buci, buci, baš si mi sladak. A kako se zoveš?" Mali odgovara: - "Zdravko" Deda: - "Pa ti se zoveš isto kao i moj unuk Damir." Zašto zid padne, kada se plavuša nasloni na njega?
Zaustavio policajac Muju: - Gospodine, moradu da vas isključim iz saobradaja!
- Pametniji popušta.
- Nemoj, svega ti, jedva sam se uključio! 60 Nenad Cvetkovid M34
Vaše slike nam šaljite na: sajt@mts15maj.edu.rs
61
TOP LISTA 1. Whitney Houston-
Iako, naša MTŠ „15.maj“ puni 75 uspešnih godina, naša top lista ima manje od 75 predloga. Na vrhu top liste za ovaj broj nalazi se legendarna Vitni Hjuston sa pesmom „I have nothing“, koja je i nakon toliko vremena i dalje veoma slušana. Ono što je zanimljivo, jeste da po vašem mišljenju pesma „Macherrie“ treba da i ovog broja ostane na 5 mestu. Od domademuzike, birali ste pesme Cece, Jelene Rozge i Nikolije. U ovom broju imamo manje narodne i domade muzike, očigledno je da mladi sve više kredu da slušaju stranu muziku. Vučko Stankovid M34
„I have nothing“ 2. R5 „Loud“ 3. Nicki Minaj „Lookin Ass Nigga“ 4. Shakira „Can't Remember to Forget You“ 5. DJ Antoine „Macherrie“ 6. Jelena Rozga „Nirvana“ 7. Nikolija „ Nikolija“ 8. CECA „Ime i prezime“ 9. Andrea Bocelli „Time to say godbye“ 10. DEMI LOVATO - NEON „LIGHTS“
62
Dubai je jedan od najvedih emirata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Glavni grad ovog emirata se takođe zove Dubai i u njemu živi oko 1.241.000 stanovnika. Dubai je pored Abu Dabija najveda teritorija u emiratima. Dubai i Abu Dabi su jedina dva emirata koja još uvijek imaju pravo veta kada je u pitanju nacionalana sigurnost. Velelepni hoteli, kazina i ostale građevine oslikavaju život u ovom emiratu. Dubai se prvi put spominje 1095, a najstarije naselje potiče iz 1799. Poznat je u svetu kao jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija. Prema popisu iz 2006. u ovom gradu živi 1.492.000 stanovnika.
Dubai se nalazi u Ujedinjenim Arapskim emiratima i smešten je na obali Persijskog zaliva. Nadmorska visina mu je 16 m. Emirat Dubai se graniči sa emiratima: Abu Dabi na jugu, Šardžahom na severoistoku i sultanatom Oman na jugoistoku. Hata, mala enklava ovog emirata je okrušena sa tri strane sultanatom Oman i emiratima Ajman i Ras Al Khaimah. Persijski zaliv čini zapadnu obalu emirata. Dubai zazuzima površinu od 4.114 km² što predstavlja značajno povedanje zemljišta u odnosu na početnih 3.880 km². Razlika u površini dobijena je zahvaljujudi otimanju zemljišta od mora i vađenju peska sa morskog dna. Dubai leži u Arabijskoj pustinji, ali mu se topografski izgled drastično razlikuje od same pustinje po tome što je predeo oko Dubaija prošaran peščanim pustinjskim predelima, dok u ostalim delovima, a naročito na južnim, preovladava peščana pustinja. Pesak, koji se uglavonm sastoji od zdrobljenih školjki i korala, je sitan, čist i beo. Istočno od grada, solju prekriveno obalsko područje, poznato i kao sabkha, predstavlja put do dina kako na severu tako i na jugu. U smeru istoka nalaze se više dine koje zbog gvozdenog oksida u sebi imaju crvenu boju. Klima je veoma suva sa tek oko 100 mm kiše godišnje. Padavine su koncentrisane između januara i marta. Od kraja aprila do početka novembra tek jednom mesečno pada kiša (višegodišnji prosek). Usled vlažnosti vazduha od oko 60%, subjektivni osedaj toplote je znatno manji nego kod nas u Evropi. U početku osnivanja građevine su bile nešto skromnije da bi 90-ih godina počeli da se grade objekti koji bi mogli da se nazovu svetskim čudima. Jedan od takvih je hotel Al Arab, koji je zvanično najvedi i najviši hotel na svetu, i ujedno jedini hotel sa 7 zvezdica. Napravljen je u obliku jedra na 63
ribarskom brodidu po želji samog emira. Ulazni hol je najvedi na svetu, viši od same Ajfelove kule. Međutim, nakon njegovog završetka počele su da se grade još nestvarnije tvorevine: poluostvrva u obliku palme i ostrva koja zajedno prave izgled cele zemaljske površine. Jedno veštački napravljeno ostrvo na tom arhipelagu košta preko 30 miliona dolara. Ceo grad ima veliki broj luksuznih tržnih centara, a jedan od njih je toliko veliki da su u njemu smestili skijašku stazu. Danas je Dubai grad prestiža za veliki broj turista iz vrhova svetske elite. Iako je grad nastao na proizvodnji nafte, ona sada učestvuje sa samo 4% u ukupnom nacionalnom dohotku koji iznosi preko 45 milijardi dolara. No, nemojte se uplašiti i ako ste prosečni uz malo truda možete i Vi da posetite ovaj grad. Jovan Milid M34
Al Arab- hotel sa 7 zvezdica
Dubai nodu
64
Strana za razgibavanje.
U novom, jubilarnom broju „Petnaestice“, donosimo Vam zanimljive ukrštene reči i osmosmerku. Potrudite se da je rešite bez varanja, a ved u narednom broju Vas očekuje proširena strana za mozgove. Stefan Nedeljkovid M34
65
Matura, šta obudi?
D
rage moje devojke i dragi moji dečaci, maturantkinje uskoro se bliži najlepše veče u vašem školovanju i sigurno ste sada u problemu šta da obučete haljinu, pantalone ili nešto levo. U ekskluzivnom broju časopisa „Petnaestica“ donosim Vam svoje predloge. Kada odaberete svoju idealnu kombinaciju, želim Vam da se prepustite toj magičnoj nodi i da uživate. Matura, mala ili velika je jedno od večeri koje se pamti do kraja života. Slavi se ulazak u svet odraslih, a za osnovce, završen osmi razred i priprema za ozbiljnije obaveze u bududnosti. Potrudite se da maturu, kao svojevrstan test zrelosti položite i svojim izgledom. Mislite o tome šta dete obudi na vreme i izaberite najlepše maturske haljine za tu priliku. Najpre se informišite o trendovima, ali i o tome šta de nositi drugarice da se ne desi da izaberete istu haljinu što je, verovali ili ne, jako čest slučaj.
Matursku haljinu treba uklopiti i sa lokacijom na kojoj se slavi matura. Za male maturantkinje koje završetak osnovne škole proslavljaju u školskoj fiskulturnoj Sali ili na nekim neformalnijim mestima nikako se ne preporučuje preterana elegancija. Uostalom, reč je o devojčicama koje treba da slave svoje mlade godine i koje svoj mladalački šarm i izgled ne bi trebalo da pokvare tako što de pogrešnim izborom odede izgledati 10 godina starije. Zato se bududim srednjoškolkama savetuju 66
neozbiljne mini haljine u živim bojama, izbegavanje klasičnih salonki i prejake šminke kao i neprimerenog klasičnog nakita. Kod velike mature stvari ved stoje drugačije, moglo bi se redi – nebo je granica! Kratke ili duge haljine, satenske od tafta ili od čipke – izbor materijala je više nego bogat. Kombinovanje čipke sa satenom, resicama ili drugim printanim detaljima takodje je u trendu. Iako je vreme slavljenja mature kasno prolede ili leto, ne mora da znači da su obavezne haljine bez rukava. Nekada i haljina dugih rukava od prozirnog tila na primer, može delovati sasvim atraktivno i sofisticarano. Haljine sa rukavima koji su nešto kradi ili tri četvrt dužine takodje su interesantan izbor. Svečane, ekskluzivne haljine koji kreatori u svojim kolekcijama predlažu za ovu sezonu,imaju dozu klasičnosti u smislu da gornji deo liči na korset, dakle otvoreniji dekolte i model uz telo, dok se donji deo širi ili blago pada celom dužinom. Igranje i eksperimentisanje bojama dostiglo je vrhunac hrabrosti i spajanje nekada nespojivih na primer crvene i pink boje, ili haljina plave boje sa zelenom ili lila nijansama.
Kako se obudi za maturu- momci?
Verovali ili ne, koliko god oni to poricali,momci imaju veliku tremu kad je matursko veče u pitanju. Navodno, priče o tome šta obudi i gde otidi nakon zvaničnog dela večeri su im dosadne, a mesec dana unapred zaklinju se da de navudi farmerke i samo gledati da se dobro provedu. Pored klasičnih odela, mladidi se često odlučuju i za casual varijante, laganije materijale poput lana ili nešto sjajnije kombinacije, a često klasičnu košulju zameni i uska majica koja je pripijena uz telo Poruka svim mladidima je da u maturskoj nodi ne zaborave da budu elegantni, da zadrže određenu dozu originalnosti, odnosno da kombinaciju koju ponesu prilagode sebi i sopstvenom stilu. Kristina Stolid M34
67
Čita se, piše se...
Orkanski Visovi- Emili Bronte
Remek-delo engleske i svetske književnosti, jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena. Priča o fatalnoj ljubavi i kobnoj osveti, o tajnama i protivrečnostima skrivenim u dubinama ljudskog srca Usamljena vresišta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavljena sveta destruktivnih strasti i stidljivog konformizma. Neprevaziđenom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog života stapa se sa neutoljivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedajudi o nesredi ljudskog roda sputanog i poraženog sopstvenim ograničenjima. Ova tragična ljubavna priča, burna poput severnog vetra koji briše pustarama Jorkšira, obuhvata dve generacije – od vremena kada je Hitklif, ostavši sam na svetu, došao da živi na imanju porodice Ernšo, pa sve do njegove smrti mnogo godina kasnije. Jedini roman Emili Bronte uzbudljiv je viktorijanski klasik o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, živi večno. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi koji i dan-danas očaravaju čitaoce neobuzdanom snagom svojih karaktera.
Ogledalo duše- Amanda Kvik
Usred nodi, Virdžinija Din se budi pored leša, s nožem u ruci i sedanjem na događaje od te večeri. Mračna energija koja isijava iz zidova pokrivenih ogledalima savladava njena čula. Iz te bezizlazne situacije izbavlja je muškarac kog je srela samo jednom, ali ga više nede zaboraviti... Oven Svitvoter je nasledio porodični talenat lovca na zlikovce, a istraga smrtnog slučaja dovešde ga do Virdžinije. Ugledni članovi Volšebnog društva smatrali bi je iluzionistom, šarlatankom, pa čak i zločincem. Ali Oven zna da nije tako. Virdžinijin talenat je stvaran – baš kao i ženska mod, koja ga opija svaki put kada se nađe u njenoj blizini. Ukoliko se osloni na nju u trenucima velike opasnosti, njih dvoje de možda biti ključ njegove istrage. Amanda Kvik, svetski poznata spisateljica u novom, prelepom romanu samo za svoju publiku. Nekada su oči ogledala duše, ali nekada nisu, nekada je lice ogledalo duše, a šta je u ovoj knjizi ogledalo saznadete ukoliko pročitate ovu knjigu.
68
Brana Radevid - Boja duboke vode
Radnja romana “Boja duboke vode” odigrava se u Perastu, Boki Kotorskoj i Dubrovniku i prati pustolovnu tragičnu povest kapetana Nikole Vlašida iz XVIII veka, ali i savremeni tok s likovima izgubljenim u traumama i dilemama modernog doba. Na pozornici Perasta, pomorskog grada burne istorije, njihove se sudbine preplidu u prostoru i vremenu, na magičnom podneblju Mediterana, kolevke Evrope. U prošlosti kao i danas, iza blistavih maski životnog karnevala skrivaju se zabranjena ljubav, žudnja, izdaja, zločin i tuga, dok se stoleda nižu, a kao svedok ostaje jedino grad.
Ja. I niko moj- Aleksandar Tijanid
Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu. Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali. Revolucionarna knjiga Aleksandra Tijanida, koga više nema, a koga narod i dan danas voli. Mnoge poznate ličnosti su podržale ovu knjigu, a vi? „Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak
Top lista: Laguna i Vulkan izdavaštvo
Časopis učenika i profesora MTŠ „15.maj“ izlazi dva puta godišnje. Čitajte jedine prave! 69
Pisma čitalaca
Pisma čitalaca Ukoliko želite da pitate nešto članove redakcije to možete učiniti preko naše mejl adrese: sajt@mts15maj.edu.rs ili Vaše pitanje možete postaviti i na našoj zvaničnoj „fejsbuk“ stranici: www.facebook.com/petnaestica. Ukoliko nemate pristup internetu svoja pitanja nam možete poslati na adresu: Beogradska 22, sa naznakom „Za časopis“. Nažalost, zbog velikog broja pitanja nismo bili u mogudnosti da sva objavimo, ali ostala pitanja bide objavljena u narednom broju. Pišite nam!
Poštovana redakcijo, jako vam je ružna top lista! Stavite posebne top liste za narodnu, za stranu i za domadu muziku. Ovako je razbacano. Anđela O: Draga Anđela, hvala što nas čitaš. Od narednog broja možeš da uživaš u top listama kakve si poželela. Nastavi da nas čitaš i dalje.
Znam da nije za časopis, ali da Vas pitam svejedno. Zašto mušice lete oko sijalica, lampi i svega što svetli? Nikola O: Dragi Nikola, muve se stalno vrte u krug po sredini sobe, bez obzira na svetlo. Kada tuda lete, ulaze u vazdušni vrtlog koji je baš u tom delu prostorije najslabiji. Tako da ako se luster nalazi na kraju sobe, muve nede leteti ka njemu. Čitaj nas i dalje!
Zašto ne pišete o bolestima koji mogu mladima da škode? D.N. O: Dragi čitaoče, hvala što nas čitaš! Tačno je da vrebaju mnoge bolesti u dobi jednog adolescenta. Potrudidemo se da u narednim brojevima pišemo o ovim bolestima u saradnji sa prof. hemije. Nastavi da nas čitaš!
Da li delite neke poklone preko školskog časopisa? Dušan O: Dragi Dušane, za sada nemamo u planu neke poklone za čitaoce. Mislimo da je za Vas najbolji poklon pun časopis. Do čitanja!
Da li možete da se izborite za interaktivnu nastavu u našoj školi? Bilo bi lepo da učenici rade prezentacije, da radimo neke radionice i slično. Barem učenici prve godine. Lazar O: Hvala što nas čitate! Profesori naše škole se trude da raznim prezentacijama odrade interaktivne časove. Šta više u poslednjih par dana je bilo četiri takva predavanja. Potrebna je samo dobra volja učenika. Najviše takvih predavanja se radi u prvoj, drugoj i tredoj godini, tako da nas čudi Vaš komentar. Možda ste propustili neki takav čas. Čitaj nas i dalje! 70
Zbog štrajka meteorologa, sutra nede biti vremena. Šta je najbitnije za svako ljubavno pismo? -
Adresa.
Kad si pametan, to pokažeš tako što prohodam sa osam meseci, a kada si genije to pokažeš tako što te nose do četvrte godine.
Budi onakav kakvim te doživljava tvoj pas, i uspedeš u životu.
Kad mi je loše- dođe HITNA! Britanski naučnici su otkrili da se miševi razmnožavaju dva puta brže kada im ne smetaju britanski naučnici.
Ko kaže da džentlmeni više ne postoje? Pa, juče sam držao kišobran ženi dok je menjala gumu na kolima.
Mrzim kad se zaljubim u puder, a ono devojka ispod njega.
Kad mi je dobro- dođe POLICIJA!
Na internetu ima puno prevaranata. Ako uplatite na moj račun 20 evra, pokazadu vam kako da ih prepoznate.
Kalorija je grozna bakterija, koja se preko nodi uvlači u vaš orman i smanji vam odedu čak tri broja. Naš krem ima zaštitni faktor 1000. Telohranitelja.
Originalni autor: Radio Beograd, Saradnik: prof. Olivera Mihajilovid
71
72