Časopis učenika MTŠ “15.maj”
Učenici naše škole na sajmu automobila!
PETNAESTICA 15.5.2015. Godina izlaženja: LXXIV, Broj: 151, besplatni primerak
Održan BUMFest IV uz veliku podršku Ambasade Australije!
Festival sporta BUMFest IV, u sklopu koga je organizovano finale takmičenja u bacanju bumeranga okupilo je preko 110 takmičara sa celog Balkana, a u finalu su se borili samo najbolji. Festivalu je prisustvovala Ambasadorka Australije u RS Nj.E. Džulija Fini, Gradonačelnik Niša prof.dr.Zoran Perišić, Milan Pešić, većnik za omladinu, Živomir Jovanović, načelnik ŠU Niš i drugi.
Milovan Šuvakov i prof.dr. Zorana Lužanin u poseti našoj školi!
Učenici i profesori naše škole organizovali su panel diskusiju o socijalno ugroženim učenicima pod nazivom “I ja imam san”. Pored Milovana Šuvakova, pomoćnika Ministra prosvete i prof.dr. Zorane Lužanin, posebne savetnice Ministra prosvete, panelu su prisustvovali i Saša Petronijević, direktor JGP Niš, ali i predstavnica Centra za socijalni rad.
On je ponos Srbije!
Plus: Intervju sa prof. Ljubicom Miladinović, On je sagradio vile svojim komšijama, Kako vanzemaljci planiraju da nasele našu planetu?, Pitanja čitalaca…
Redakcija:
SADRŽAJ:
Glavni i odgovorni urednik: Prof. Slavica Stolić Zamenik gl. i odgovornog urednika: Jovan Milić Urednik izdanja: Milica Stanković Foto saradnik: Stefan Nedeljković Stručna pomoć: Prof. Ana Radulović Autori: Dajana Sokolović Aleksa Kujundžić Aleksandar Pavković Milena Kovačević Marija Bulatović Prof. Nataša Pavlović Anonimni saradnik A.M. Prof. Bojana Jovanović Stefan Nedeljković Vučko Stanković Milica Stanković Lazar Tošić Dušan Nikolić Kristina Stolić Prof. Ljubica Miladinović Nikola Stojanović Nenad Cvetković Kristina Nikolić Štampa: Školska štamparija
Reč urednika……………………………………………………………………………………………….3. Da li ste znali/Nemoj da pričaš........................................................................4. Školske Vesti....................................................................................................6. Tehno Twice..................................................................................................16. Kucamo na vrata zaboravljenih asova...........................................................18. Slobodni tekstovi...........................................................................................20. Vremeplov.....................................................................................................31. Intervju: Jovan Milić......................................................................................39. Intervju: Ljubica Miladinović, profesor..........................................................42. Blic intervju: Novak Đoković..........................................................................45. Stručni tekstovi..............................................................................................47. Radovi učenika...............................................................................................56. Verski putokaz...............................................................................................60. Just kidding....................................................................................................61. Putokaz..........................................................................................................62. Rynway..........................................................................................................64. Pitanja čitalaca...............................................................................................66.
Dragi naši,
Pošle višemesečnog i mukotrpnog rada, sa ponosom vam predstavljamo novi broj časopisa. Nova redakcija lagano preuzima vlast, ali nastavlja tradiciju. Učenici četvrte godine imaju neke druge planove i obaveze, ali su nas na pravi način uveli u posao. Veliko hvala: Jovanu, Kristini, Stefanu, Milici, Nenadu i ostalim maturantima... Recept je ostao isti: malo ozbiljnosti, malo humora i mladalačkog duha i mnogo pozitivne energije, a rezultat toga je ovaj broj. Maturantima želimo srećan put! U njihov uspeh ne sumnjamo! Prvacima kažemo „dobro došli“! I, naravno, vaši „mučitelji“ postajemo mi, Lazar, Dušan, Nevena, Nikola, Kristina, Zorana, Aleksandar, Martin, i ostali. Znamo da ne možemo da promenimo ovaj šašavi svet, ali smo, opet, menjali i unapređivali sebe, tako smo doprineli i njegovom poboljšanju. Ovo je naš pokušaj. Naš doprinos. Nove teme, novi članovi redakcije, nove akcije, nove inicijative, nova poznanstva, nove ljubavi... samo za vas!
Vaša redakcija
Karikatura broja:
Da li ste znali da... ... da je Gepard jedina mačka na svetu koja ne može da uvuče svoje kandže? ... da je jedno vreme u Zapadnoj Virdžiniji postojao grad sa imenom 6? ... da je Žozef Nisefor Nijeps razvio prvu fotografiju na svetu 1827. godine? ... da su polovi Urana tako nagnuti da se nalaze tamo gde je na drugim planetama ekvator? ... da je Štefi Graf 1988. osvojila sva četiri grend slem turnira i zlato na Olimpijskim igrama? ... da običaj da neveste u Zapadnim zemljama nose bele venčanice potekao od francuske kraljice Ane Bretonske? ... da je golf jedini sport igran na Mesecu? ... da je čokolada reč astečkog porekla i znači gorka voda? ... da je drvo sekvoja dobilo ime po indijanskom Čiroki poglavici Sekvoji? ... da u Rusiji od posledica trovanja alkoholom godišnje umre oko 40.000 ljudi?
Nemoj da pričaš!? Humanost na delu
Na vašarima i sličnim događajima uobičajen dekor su razne igre, nabacivanje kotura, obaranje čunjeva, streljane. Onaj ko je dovoljno vešt da uradi sve kako treba, uglavnom dobije neku jeftinu plišanu igračku. Ovu disciplinu na nivo umetnosti je podigao Amerikanac Piter Drakos. Na vašarima je osvajao igračke od devete godine, a do šezdesete je uspeo da nakupi čak 250.000 igračkica. Četvrt miliona! Zbog manjka prostora, odlučio je da igračke pokloni domovima za decu.
Kad seljak poludi
U Nemačkoj je jedno vreme bilo omiljeno da se tehno žurke prave na poljanama i njivama izvan gradova. Društvo se pokupi, stavi ozvučenje na kamion, kad im se neka poljana učini dovoljno dobrom za žurku, istovari se oprema i zabava može da počne. Jedini problem je ako se neki samostalni poljoprivrednik iznervira što mu gaze po njivi. Kada je video žurku na njivi, jedan seljak je odlučio da uz pomoć mašine za đubrenje poprska posetioce.
Sagradio vile svojim komšijama!
Privrednik Xiong Shuihua rođen je u selu „Xiongkeng”, nedaleko od grada na Jugu Kine. Dok je bio dečak, njegova porodica, jedna od najsiromašnijih u selu, imala je veliku podršku komšija koji su se često brinuli o njima. Zato, kad je 54-godišnjak zaradio milione baveći se proizvodnjom čelika, odlučio se odužiti svojim komšijama.Bogataš se vratio u selo i svima darovao nove, luksuzne domove. Pre pet godina celo selo je sravnjeno sa zemljom, a poslednjih nekoliko godina područje je pretvoreno u moderno stambeno naselje u kojem žive 72 porodice, piše DailyMail. Ukupno 18 porodica koje su prema bogataševoj porodici pokazali posebnu milost, nagrađene su privatnim vilama. Osim rešenog stambenog pitanja, najugroženijima obećao je tri obroka dnevno. “ Zaradio sam više novca nego što mi treba. Želeo sam se vratiti svojim korenima. Uvek vraćam svoje dugove, a pogotovo onima koji su meni i mojoj porodici pomagali kad sam bio mlađi” – izjavio je Xiong. “Sećam se njegovih roditelja. Bili su srdačni ljudi kojima je bilo stalo do drugih i predivno je što je Xiong nasledio tu dobrotu” – rekao je 75-godišnji Qiong Chu.
Aleksandar Mladenovic M21
Hoće li biti vanzemaljaca uskoro?
T
raganje za vanzemaljskim životom je slično potrazi za kosmičkom iglom u plastu sena, o čemu svedoči slika koju je načinio neverovatni svemirski teleskop Habl i koja prikazuje oko 10.000 galaksija. U velikoj meri zahvaljujući NASINOJ Kepler svemirskoj letilici, osim Zemlje identifikovano je više od 1.400 planeta. Pre nekoliko dana, NASA je pokušala zatvaranje jaza između života na Zemlji i mogućnostima života na drugim mestima. Svemirska agencija i Kongresna biblioteka su okupile naučnike, istoričare, filozofe i teologe iz celog sveta na dvodnevnom simpozijumu "Priprema za otkriće." Njihov dnevni red: Istražiti kako da se pripremimo za neizbežno otkriće vanzemaljskog života, bilo da se radi o jednostavnim mikrobnim organizmima ili inteligentnim bićima. "Istražujemo sve moguće scenarije u vezi sa pronalaženjem života. Ako pronađemo mikrobe, to je jedna stvar. Ako pronađemo inteligentna bića, to je sasvim druga. Ako ona komuniciraju, to je nešto treće, a zavisno od toga šta govore, tek to je nešto!", rekao je astronom, organizator simpozijuma i bivši glavni istoričar NASE, Stiven J. Dik. "Ideja je ne da se čeka da dođemo do otkrića, već da pokušamo da pripremimo javnost za ono šta može biti kada se dogodi takvo otkriće", rekao je Dik časopisu Hafington Post. "Mislim da NASA ovo podržava zbog nedavnih aktivnosti u otkrivanju egzoplaneta i zbog napretka astrobiologije uopšte.” "Ljudi jednostavno smatraju da je sada mnogo verovatnije da pronađemo nešto - verovatno prvo mikrobe, a možda i inteligenciju nešto kasnije", dodao je on. "Pokretačka snaga ovoga je što se, sa naučne tačke gledišta, sada čini mnogo verovatnijim da ćemo naći život u nekom trenutku u budućnosti." Među mnogim govornicima na prošlonedeljnom simpozijumu astrobiologa, jedan je naterao učesnike na razmišljanje. "Verujem da vanzemaljski život postoji, ali nemam dokaza. Bio bih jako uzbuđen i razumevanje moje religije bi mi bilo dublje i bogatije na načine koje još ne mogu ni predvideti, i upravo zbog toga bi to bilo tako uzbudljivo," Brat Gaj Konsolmagno, jezuitski sveštenik, astronom i vatikanski planetarni naučnik rekao je višem uredniku naučne rubrike časopisa HafPost, Davidu Frimenu. Konsolmagno je javno izneo svoje uverenje da "svaki stvor - bez obzira koliko ima pipaka - ima dušu," i on je rekao da bi bio srećan da krsti sve vanzemaljce, ukoliko to budu tražili.
"Morate imati slobodu kada se bavite naukom. Biti dobar naučnik znači priznati da nikada nemamo celu istinu uvek ima još nešto da se nauči." Konsolmagno takođe ne misli da bi javnost bila u panici kada ili ako bi se otkrilo da je pronađen vanzemaljski život. "Stvarno mislim da bi to bilo trodnevno čudo i onda bismo se vratili brizi o rijalitima na TV-u ili ludim stvarima koje se dešavaju u Vašingtonu – takva su ljudska bića Zato što mislim da je većina ljudi poput mene: očekujemo da su tamo negde. A naša reakcija bi bila, 'Vau, hvala nebesima! I bilo je vreme. " Zemlja više nije centar univerzuma, niti je ravna - barem to je trenutno prihvaćeno mišljenje među većinom naučnika. A mi sada znamo, konačno, da ima mnogo više planeta od onih u našem solarnom sistemu. "Broj naseljivih svetova u našoj galaksiji je svakako na desetine milijardi, minimum, a nismo ni razgovarali o mesecima. I broj galaksija koje možemo videti, osim naše, je oko 100 milijardi," Set Šostak, viši astronom na kalifornijskom SETI institutu rekao je HafPostu. Na NASA Kongresnom simpozijumu, Šostak je dao neke iznenađujuće brojke o tome koliko zvezdi ima u delu svemira koji možemo da vidimo. "Radi se o velikom broju: 10.000 milijardi. A znamo da većina tih zvezdi ima planete - 70 ili 80 procenata. Ako su sve te planete nenaseljene, a mi smo jedina interesantna stvar koja se dešava u kosmosu, onda smo mi čudo. To bi bilo krajnje izuzetno. Dakle, srednji pristup bi bio reći, "Mi nismo čudo, mi si samo još jedna planeta u nizu. '" "Suština ovoga," Šostak je rekao, "je da otprilike jedna od pet ovih zvezdi može biti analogna Zemlji To je mnogo naseljivih svetova, i, zaista, broj Zemalja u našoj galaksiji može biti nekih 50 milijardi. "To su velike brojke oko kojih se treba zamisliti. Konferencija je uključila veliku diskusiju o predstojećoj misiji Hablovog dugo očekivanog naslednika: Džejms Veb Svemirskog Teleskopa. Velika kao teniski teren, ova svemirska opservatorija treba da bude lansirana 2018, a kružiće izvan našeg Meseca. Veb teleskop će se fokusirati na nova planetarna otkrića i prikupljaće podatke iz atmosfera tih planeta, u potrazi za određenim stvarima koje mogu ukazati na ono što bismo smatrali mogućim pokazateljima života. HafPost je pitao Dika, astrobiologa, za njegovo mišljenje o stalnom izveštavanju da su uočeni neidentifikovani leteći objekti širom sveta. "Trudim se da budem otvoren po ovom pitanju. Devedeset i nešto posto tih objekata se može objasniti prirodnim fenomenima, itd. Pitanje je šta raditi sa ostala 3 ili 4 procenta", rekao je Dik. "Moje mišljenje je da treba da se dalje proučavaju, s jedne strane. Po definiciji, oni su nešto što mi ne znamo šta su. Oni bi mogli biti neki fizički, psihološki ili društveni fenomeni o kojima ne znamo. Ali mislim da se prebrzo donosi zaključak da se radi o vanzemaljcima. Ne vidim da za to ima dokaza.” "Nisam dovoljno detaljno proučio dokaze da bih mogao da kažem da postoji inteligencija iza toga. Ali sam video dovoljno da znam da postoje neobjašnjive stvari koje bi trebalo bolje istražiti, a za sada američka vlada to ne radi ".
Tekst preveli učenici: Gojković Nikola M42 Mitrović Nenad M42 Strahinić Aleksandar M43 uz malu pomoć prof. engleskog Nataše Pavlović
PEGLA
Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora. Njegovi nemaju posla, on ima 30 kg sa knjigama. Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama. Jer, pošto nema džeparaca, Darka tuku dečaci s kajlama. Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga. Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan. Žali što nije k’o ćale, što prebija svakoga po kafanama. Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac. Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja. Malo stariji, verovatno iz srednje škole što je tu pored bila. Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu, I to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku.
Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla. Ima treš-trešu, ima naj-najke i ramena široka k’o regal. Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k’o nekad. I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam. On mrzi Hrvate, čuo da treba – u pesmi omiljenog benda. On mrzi pedere – rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda. On voli svoj narod, voli Kosovo I život bi dao za njega, Ali zove prljavom seljačinom svakog ko nije iz BG-a. Pegla je spreman na sve da uđe u tim. Da ga shvate ozbiljno baš svi. Da I on bude jedan od njih, jer (Pegla) ne želi da gleda kako tone mu zemlja I da na to
Bude jebeno tih. Iskriviće od batina svakog ko je kriv. ALI – moraće da dokaže koliko je bio odan. U rancu ima baklju, zastavu, dva noža. U parku je noć, u noći je parka, U parki je tip, liči na pederaša. Ako ga olomi, biće kulijana: Primiće ga u ekipu huligana. Vidin a šta liči, sigurno je feget! Ma jeb’o tuču, bolje nož u bubreg! Ajmo, Pegla! To! Ubodi ga! Evo, pada! Sad! Zaskoči ga! Ubodi opet! Ubodi pedera! Za crkvu, za Boga… živela Srbija! Vidi kako place, bre, p…ka pegava!
…. ček’, stani… pa to je on… onaj iz školskoga… Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja. Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas… Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše. Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice.
Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi? Kada vidiš svu krv što šiklja? Kada nema mase da divlja? Ko je tvoj Bog, Pegla? Za koga radiš to sve? Jel’ sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da sis am I nem? Kako sada nikog nema? Samo ti I komadići mesa Na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš. Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, I on tebe gleda
Mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš, Šta god misliš sad da si – to oko, taj vir, To si ti.
O pesmi pegla Čin nasilja omogućava da se osoba nađe u barem tri moguće uloge: žrtve, svedoka ili počinioca nasilja. Biti žrtva nosi sa sobom teško emocionalno breme. Ono pored bola vezanog za same telesne povrede uključuje i dugotrajnu emocionalnu patnju. Nju čini očigledan strah, ali i emocije povređenosti, sramote, stida, besa, i često krivice. Strah je pre svega vezan za doživljaj lične ugroženosti i često je saobražen u realnosti, međutim, doživljaji povređenosti, sramote, stida, krivice i mržnje jesu nešto sa čime žrtva treba da se nosi dugo nakon pretrpljenog nasilja. Biti bespomoćan, u podređenom položaju, izložen ismevanju mnogih ljudi – to dovodi do doživljaja gubitka lične vrednosti – doživljaja poniženosti. Sada se pred žrtvu nasilja postavlja problm kako prevazići doživljaj povređenosti, kako povratiti doživljaj lične vrednosti u tuđim i sopstvenim očima. Postati snažan? Koliko snažan? Postati nemilosrdan? Brutalan? Preći iz pozicije nemoćnog u poziciju moćnog, nekoga ko ne pokazuje samilost, nekoga ko gazi. I kada zgazi dovoljno njih, kada zastraši sve ostale, čovek koji je nekada bio žrtva sada veruje da će povratiti doživljaj lične vrednosti. Veruje da će „naplatiti“ nepravdu koju mu je život učinio. Tako žrtva postaje nasilnik. Brojni su primeri poniženih i uvređenih koji postaju tirani i mrzitelji. Često se znaju pozivati na ono što oni vide kao uzvišenu pravdu, u kompenzaciji svojih patnji. Tada se lako udruže sa drugima „poniženim i uvređenim“ i kao grupa jedni druge podržavaju u nasilničkom ponašanju. Jedni drugima pojačavaju veru u ispravnost nasilničkog čina. Rat i konflikt omogućavaju žrtvama, realnim i umišljenim, poniženima i uvređenima da ustanu, uzmu oružje u ruke i odu da se osvete za sva zla koja im jesu ili nisu naneta. Tada stradaju krivi i nevini. I sve dok nekadašnja žrtva – a sada nasilnik – ne vidi čoveka u onome koga tiraniše, nema samilosti, nema krivice, nema obzira. Kada ugledaš čoveka iza fasade neprijatelja, tada nije lako ostati hladan i nemilosrdan. Tada mnogi ljudi zadobiju osećanje krivice da se sa njime nose dugo, dugo. Različite ideologije, ekstremni politički stavovi, nacionalna i verska mržnja mogu žrtvi dati pravo da postane nasilnik i ubica, pravo da mrzi i poziva na nasilje. Žrtva kroz takvu ideologiju postaje tiranin sa razlogom. Tiranin, pravedni osvetnik koji ubija zbog mračne prošlosti ili tiranin ideolog, „čovek novog kova“, koji ubija zbog svetle budućnosti. Iskustvo žrtve ima potencijal da u nama probudi nasilnika, ali i da nas pokrene na put filozofsko-duhovnog sazrevanja.
Preuzeto iz knjige: „Napet šou“, Marko Šelić Izbor teksta: Prof. Ana Radulović
Moj pogled na te stvari
Ljudi, moralnost se stvara bez kazne. Kazna je u redu ako je prati empatija. Psihopate čereče jer moraju da vide, oni ne osećaju. I koliko predrasuda o mladima: lenji, narkomani i alkosi, nekulturni i neodgovorni, sebični… Porodica te zbunjuje, škola te utupljuje, društvo te kinji… A da li je iko pokušao da definiše naše potrebe? Daj mi šansu I ja ću to da opravdam. Mladi su socijalno nevidljivi, isključeni. Jedino im je dostupna “kultura blejanja”. E to, dragi moji, i rađa agresiju. I, ako sam osrednje dete, s kim da se identifikujem? Niste mi baš mnogo mogućnosti ostavili: Pink Zvezda / kriminalac. JBG, ja ne znam da pevam. Dakle, kad ne može da se stvara, hajde onda da se ruši. A meni je muka od nasilja! Ja želim sigurnost, doslednost, malo više poverenja i trunčicu pristojnosti. Hvala!
Danilo Vlahović M32
Antarktik: Misterija kontinenta drži ključ budućnosti čovečanstva Lažno ostrvo , Antarktik(AP)- prošlost, sadašnjost i budućnost Zemlje spojeni su na severnom poluostrvu Antarktika, najdivljiji, najnapušteniji i najmisteriozniji od svih kontinenta. Tragovi za odgovor najosnovnijeg ljudskog roda su zaključani u ovom kontinentalnom zamrzivaču veličine SAD-ea i pola Kanade: Odakle smo došli? Jesmo li sami u univerzumu? Koja je sudbina naše planete koja se zagreva? Prvi istraživači koji su kročili na Antarktik pre 194 godina loveći bogatstva 19. veka lovili su kitove i foke zbog njihovog ulja i krzna, pretvarajući plimu i oseku u crvenu boju krvi. Od tada, prvonastali kontinent je dokazao da je kovčeg s blagom za naučnike koji pokušavaju da odrede sve od nastanka kosmosa do toga koliko visoko će se more podići zbog globalnog zagrevanja. ,,On je prozor do univerzuma i vremena’’, rekla je Keli Talkner, šef polarnog programa za Americku nacionalnu Naučnu Fondaciju. Za mnogo dana u Januaru, u sredini prohladnog Antartičkog leta , The Associated Press je pratio naučnike iz različitih polja koja su tražili za bićima sličnim vanzemaljcima, saveti o zagadjenju zatočenog u drevnom ledu, ostaci velikog praska bioloških promena koje potencijalno mogu da dovedu do boljih medicinskih tretmana I možda najvažnije od svega, znakovi za nezaustavljivo topljenje. Putovanje na Čileanskom mornaričkom brodu duž Južnih Sitlandskih Ostrva I ranjive Antarktičke Pensile koje su nedaleko od kontinenta kao slomljeni mali prst, vodjeno 883 milje (1340 km) i dozvoljava AP timu pogled iz prve ruke na deo ovog bitnog kontinenta. Antarktik dočarava slike tih planina I belih platoa, ali najhladniji, najsuvlji i najdalji kontinent je daleko od uspavanog. Oko 98% je prikriven ledom, a taj led se pomera. Temperature mogu da se kreću od ispod nule na Južnom Sitlandu I Antarktičke Pansilvanije do neizdrživo ledenih zemalja blizu Južnog Pola . Kao aktivni vulkan Lažno ostrvo je lanac ekstremnih uslova. Postoje tačke gde ključa na 100°C. I dok sunce retko kad dugo sija, mračne Antarktičke zime, noć nikada ne pada tokom leta. Dok turisti dolaze na Antarktik zbog njegove lepote i udaljenosti, naučnici su stalno upošljeni. Ono što bi moglo da pronadju može da utiče na živote ljudi hiljadama milja daleko, i ako su eksperti u pravu i Zapadno Antarktički ledeni prekrivač je počeo da se nepovratno topi, šta se dešava tamo, moglo bi da odluči da će gradovi kao što su Majami, Njujork, Njuorleans,
Guanzgov, Mumbaj, London I Osaka će morati da se redovno bore protiv poplava od nadolazećeg mora. Antarktik je “velik i menja se I utiče na ostatak planete I mi ne možemo da priuštimo da ignorišemo šta se dole dešava” , rekao je David Vaughan, naučni direktor britanske Antarktičke agencije. Često, naučnici pronađu nešto drugačije od onoga što treže. Prošle godine istraživači su izračunali da led na zapadnoj strain kontinenta se topi brže nego što je očekivano. Prošlog meseca, naučnici su istraživalivažnu geologiju, da topljenje koje traže pola milje ispod leda u nagibu tame I pronašli iznenađenje: ribu od pola stope (15 cm) dugu I sličnu raku kako plivaju uz pomoć njihovih kamera. Geolozi su prodrli u Antarktičke tajne. Za najskoriju naučnu ekspediciju koju vode Čileanski Antarktički Institut, Ričard Sparkins, istraživač geolog na univerzitetu u Ženevi, iznajmili su čekić da sakupe uzorke kamenja u južnom Šitlandu I antarktičkoj Pensilvaniji. Radoznali članovi kolonije pingvina na Rap Legupilu su posmatrali dok su iskopavali blokove crnog granite i diorite koji su uzimli iz Južnog okeana. “Da biste razumeli mnoge aspekte u raznolikosti životinja i biljaka, važno je razumeti kada demontiraju kontinent ” , Spiking je rekao. “Stoga takođe učimo o stvarnoj istoriji Zemlje i kako su kontinenti bili spojeni pre million godina, pola miliona godina, pola miliona godina pre, pre 300 miliona godina ”, rekao je, dodavajući da uvid može da mu pomogne da razume Antarktičku ulogu u slagalici davnih super kontinenta. Sa imenima kao što su Rodinia, Gondvana i Pangea, naučnici veruju das u bili važne zemljane mase u Zemljanoj istoriji I bili su periodično pridružene tokom pomeranja ploča.
Prevela: Kristina Nikolić M21
www.mts15maj.edu.rs
Ko je bio Aleksandar Karađorđević!?
Aleksandar I Karađorđević takođe nazivan viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj, bio je drugi kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca , a kasnije i Kraljevine Jugoslavije . Bio je drugi sin kralja Petra I i kneginje Zorke . Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888 . Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović , a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič . Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori , a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu, a potom u Beogradu , po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903 . godine. Posle ubistva u Narodnoj skupštini, zaveo je tzv. šestojanuarsku diktaturu 1929 , a 1931 . godine je doneo Oktroisani ustav . Grupa zaverenika ga je ubila u Marselju , 1934. godine. Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909 , kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom . U Prvom Balkanskom ratu ( 1912 ), prestolonaslednik Aleksandar je kao zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju , a potom 1913 . u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici . Nakon jako puno vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Posle Prvog svetskog rata, agrarnu reformu, kojom bi se ukinuli feudalni i polufeudalni odnosi u poljoprivredi i pravednije raspodelila zemlja, najavio je regent Aleksandar u proklamaciji od 6. januara 1919 . godine: „Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja će se podeliti među siromašne zemljoradnike, sa pravičnom naknadom dosadašnjim vlasnicima njenim“. Sa regentovom proklamacijom Vlada Kraljevine SHS je 27. februara 1919. godine objavila prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme kojima su raskinuti kmetovske — čivčijski odnosi u Bosni , Hercegovini , Staroj Srbiji i Makedoniji , a u Dalmaciji kolonatski odnosi. Kolonizacijom srpskog stanovništva ojačavao se granični pojas u Banatu , Bačkoj , Staroj Srbiji i Makedoniji. Kolonisti su dobijali 5 hektara obradive zemlje, koja je pripadala starešini porodice. Kolonisti su bili oslobođeni plaćanja poreza na tri godine, kao i plaćana građe iz državnih šuma i plaćanja provoza državnom železnicom. Domorodac je imao ista prava kao i kolonista tj. naseljenik, s tim što im je odbijano ono što već imaju. Nikola Stojanović M21
Iz ICT 3234ZBiltena
Pazite šta pričate ispred televizora LONDON, 8. februar 2015.Kompanija Samsung upozorava kupce da izbegavaju iznošenje ličnih informacija ispred sopstvenih televizora, prenosi BBC. Upozorenje se odnosi na korisnike Samsung Smart televizora koji imaju funkciju komande glasom. Takvi TV setovi “slušaju” razgovor koji vodite ispred njih i informacije koje čuju mogu da prenesu Samsungu ili nekoj trećoj strani. Na ovu informaciju je ukazao Samsungov ekspert za pitanja privatnosti, a iz kompanije navode da TV uređaji "slušaju" sve koji se nalaze u prostoriji i pokušavati da prepozna komande koje mu upućuju. Takođe se navodi i upozorenje da će se sve što ljudi izgovore naći među snimljenim podacima, koji se šalju "trećoj strani". Korin Mekšeri, advokat specijalizovan za digitalna prava, kaže da je treća strana verovatno kompanija koja za Samsung govor pretvara u tekst. Ona je dodala i to da ukoliko bi ona bila kupac ovakvog televizora, volela da zna ko je zapravo treća strana kojoj se svi podaci šalju i da li se te informacije bezbedno čuvaju. Ubrzo nakon toga, aktivista Fondacije elektronskih granica je Samsungovu izjavu o privatnosti na svom Tviter profilu uporedio sa Orvelovim opisom televizijskih ekrana koji slušaju šta ljudi pričaju u svom domu. Kao odgovor na to, Samsung je dao izjavu o tome kako zapravo funkcioniše glasovna komanda. Iz Samsunga su rekli: “Ukoliko korisnik koristi funkciju prepoznavanja glasom, ti glasovni podaci se šalju trećoj strani, odnosno serveru koji treba da prepozna željenu komandu koju televizor treba da uradi.” Dodali su i to da se audio podaci ne zadržavaju i ne prodaju. Vlasnici Smart televizora uvek znaju kada je komanda glasom uključena jer se ikona mikrofona može videti na ekranu. Kraj podrške za Windows Server 2003 REDMOND, 10. februar 2015.-Kompanija Microsoft je objavila da će 14 jula 2015. prestati podrška za operativni sistem Windows Server 2003. U najavi stoji da će 14. jula 2015. svi postojeći korisnici ovih licenci prestati da primaju bezbednosne zakrpe softvera i podršku. Googleov novi ljubimac: Robot Spot Kompanija robotike „Boston Dynamics“,
koju je Google kupio 2013. godine, objavila je video svog najnovijeg izuma, robotskog psa Spota. Ova kompanija je i poznata po konstruisanju raznovrsnih robota sa dobrim osećajem ravnoteže i sa sposobnošću trčanja i skakanja do 30 metara u visinu. Pas Spot liči na manju verziju robota Big Dog koji je prvobitno napravljen da bi pomagao vojnicima i nosio im ratnu opremu. Kao i Big Dog, Spot takođe ima četiri hidraulične noge, glavu sa senzorom koji mu omogućava navigaciju i održavanje ravnoteže čak i kada hoda po neravnom terenu i stepenicama, a kada ga neko od članova kompanije odgurne pas se samo malo zatetura i vrati na prvobitnu putanju. U poređenju sa starijim bratom, Spot je znatno lakši i manji, ali je zbog toga i brži. Iz kompanije su izjavili da će se ovaj pas prvenstveno koristiti u spasilačkim akcijama, mapiranju i pristupu opasnim zonama. izvor: MASHABLE.COM MASHABLE
Uredila: Marija Bulatović, M21
Hakeri: dobri ili loši momci?
Često čitamo vesti o napadima hakera na kompjuterske sisteme, zbog čega u javnosti postoji negativan stav prema njima.Da li su se novinari namerili na pravu grupu ljudi i poznaju li tačno značenje ovog termina? Svaki jezik je dinamičan i on se, hteli mi to ili ne, neprestalno menja. Pojavom kompjutera dobili smo mnogo novih reči, a još više nekih izraza čija su prvobitna značenja dopunjena ili čak potpuno izmanjena. Većinu novih izraza uvezli smi iz engleskog jezika, često trapavo i bez ujednačenog sistema usvajanja. Niko ne bi umeo da objasni zašto smo neke reči prihvatili u fonetskom obliku kao što su interfejs, drajver,a neke čitamo „po Vuku“, laptop, data. Ostaće nejasno i zašto neke srodne izraze spelujemo po našim a neke po engleskim pravilima. Recimo, CD sričemo kao „ce-de“ a DVD spelujemo „di-vi-di“. Slično i sa HDMI konektorima koje čitamo kao „ha –de-em-i“, dok DVI koji je u svemu isti, samo nešto veći, izgovaramo „di-vi-aj“. Ipak, vratimo se izrazu od koga smo krenuli. Dakle, ko su hakeri? Termin haker pojavio se pre oko 50 godina kada su uspostavljeni temelji nečega što je dobilo naziv ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) odn. Mreža agencija za napredne istraživačke projekte. Kasnije će izrasti u ono što danas poznajemo kao internet. Eksperti koji su radili na razvoju ARPANET-a bili su dovoljno duhoviti da sebe nazovu hakerima jer izraz HACK znači kramp, pijuk. Ta alatka simbolizuje ljude koji svojski zapinju u poslu. Početkom sedamdesetih godina, hakeri su izgradili juniks (UNIX) a dve decenije kasnije i linoks (LINUX). Sve vreme su razvijali personalne računare i time pokrenuli informatičku revoluciju koja je svoj puni smisao dobila izgradnjom interneta, takođe rezultatom hakerskog rada. Mogu li takvi ljudi da budu loši momci koji sabotiraju tuđe napore i uništavaju plodove tuđeg rada? Sudeći po formalnim definicijama, u današnjim rečnicima i mogu i ne mogu. Postoji mnogo sličnih definicija za hakere a sve ih opisuju kao ljude koji su u domenu tehničkih nauka vrlo pametni, obrazovani i kreativni, do detalja poznaju digitalne informatičke sisteme i rade na njihovom razvoju. U nekim rečnicima se na drugom mestu nalazi definicija hakera kao čoveka koji može da provali u tuđi sistem i da ga stavi pod svoju kontrolu. Nažalost, ova druga definicija je u masovnim medijima uglavnom prihvaćena kao jedina. Erik Rejmond (Eric S. Raymond), autor novog hakerskog rečnika ima vrlo kratku definiciju. Haker je pametan programer. Dobar hak je za njega pametno rešenje problema u programiranju a hakovanje primena tog rešenja. On navodi pet karakteristika koje odlikuju hakera: uživa u upoznavanju detalja programskog jezika ili sistema, uživa u praktičnoj primeni programiranja umesto teoretisanja o njemu, u stanju je da poštuje tuđe hakovanje, brzo shvata programiranje i ekspert je za određeni programski jezik ili sistem.
Postoji još jedna hakerska osobina koju Rejmond ne navodi, ali je lako možemo pronaći kod drugih autora. Haker ništa od svog znanja ne zadržava za sebe, on ga deli sa drugima. U hakerskom svetu postoji i uzrečica da ništa ne treba izmisliti dvaput. Moralna obaveza hakera je da vredna saznanja učini dostupna drugima. Dakle, to su hakeri. A ko su krakeri? Kao i većina drugih autora, ni Rejmond ne odobrava upotrebu termina haker za nekoga ko pokušava da neovlašćeno provali u tuđi kompjuterski sistem ili na bilo koji način koristi programiranje ili ekspertsko znanje u cilju izazivanja štete. Za ovu grupu ljudi postoji drugi izraz, to su krakeri. I zaista, u većini rečnika se kraker definiše kao čovek koji provaljuje u tuđi kompjuterski sistem, uglavnom kroz mrežu, vešto zaobilazi zaštitu u kompjuterskim programima i uopšte ugrožava sigurnost kompjuterskog sistema. Rečnici, dakle poznaju razliku između ova dva termina. Haker je konstruktivan a kraker destruktivan poznavalac kompjuterskih sistema. Ipak, mada sam izraz kraker nije nov, on se, na žalost,retko primenjuje. Možda mislite da bi umesto krakeri bilo opravdano reći krekeri, ali se u anglosaksonskom govornom području koristi glas koji je bliži našem a nego e, osim toga izraz kreker je već rezervisan za vrstu suvog keksa. Motiv za svoju aktivnost krekeri pronalaze uglavnom u sticanju novca, mada postoje i takvi koji u tome jednostavno vide zadovoljstvo i ništa drugo. To su svakako ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti jer kliničku sliku psihopate odlikuju baš te osobine, uživanje u činjenju štete drugima i nepostojanje empatije, sposobnosti uživljavanja u emocionalna stanja drugih ljudi. Postoji još jedna kategorija eksperata za kompjuterske sisteme. To su etički hakeri koji se definišu kao hakeri kojima je posao da sistematski pokušavaju da prodru kroz zaštitu kompjuterskog sistema ili mreže kako bi locirali slabe tačke koje bi kraker mogao da iskoristi. Etički hakeri čine sastavni deo timova koji kreiraju razne antivirusne ili druge sigurnosne programe za zaštitu od neovlašćenog pristupa ili sajber kriminala. Postoje standardi koji podrazumevaju da u firmama koje rade sa osetljivim podacima postoje etički hakeri koji koriste iste metode i alate kao i krakeri. U zapadnim firmama koje posluju preko interneta, angažovanje ovakvih stručnjaka je obaveza koju nameću osiguravajuće kompanije. Tako je to sa hakerima, krakerima i etičkim hakerima. A kako je kod nas? U oblasti zaštite od krakerskih napada na kompjuterske sisteme, Srbija neme čime da se pohvali. Pošto taj problem nije u nadležnosti policije nego Ministarstva za trgovonu i telekomunikacije, ne tretira se kao pravi kriminal, pa su rezultati samo simbolični. Još uvek smo u fazi u kojoj političari smatraju, podvlače i ističu, a to znači da ništa ne rade. Zato je posle utakmice
protiv Albanije sa poznatom provokacijom pomoću drona i zastave velike Albanije bili prilično lako izvesti masovni udar albanskih krakera na našu informatičku mrežu, posebno na medijske portale koji su zbog toga nekoliko sati bili nedostupni. Od strane medija smo ponovo obavešteni da su „hakeri“ krivi za sve. Možda treba učiniti nešto da se do javnosti probije barem informacija da osim onih koji sebe neopravdano nazivaju hakerima postoje i pravi hakeri koji ničim nisu zaslužili da budu loše etiketirani. Odgovornost za to leži na domaćim novinarima koji možda ne mogu da budu eksperti za sve ali bi trebalo bar da konsultuju stručnjake iz oblasti o kojoj izveštavaju. Urednici dobro znaju da u njihovom poslu ne leži baš sve na formalnoj tačnosti informacija nego i na nijansama i načinu izražavanja. Neistina može da se poturi i u formi istine. Tako i hakeri mogu da budu proglašeni za destruktivnu grupu mada su oni destruktivni kao što su recimo snajperisti plaćene ubice ili recimo kao što je Josef Mengele bio lekar. Sve je to formalno tačno, ali loše podešena nijansa u izražavanju može da stvori pogrešan utisak. Kada to budu shvatili, možda će pokušati da objasne svojoj publici razliku između hakera i krakera. Zato je nepošteno da vest počne rečima: „Hakeri su provalili...“
Članak je pročitao Zoran Modli u emisiji Zair-Zakon akcije i reakcije broj 744, u subotu 17. Januara. Članak je napisao Voja Antonić i preuzet je iz PC PRESS-a, vodećeg IT časopisa u zemlji. Prof: Olivera Mihajlović
N
ova studija Prirode otkriva da je Mlečni Put deo šireg superklastera sa 100 000 galaksija poznatog pod imenom Laniakea. Znamo da su Zemlja i solarni system smešteni u galaksiji Mlečni Put. Ali kako, tačno, Mlečni Put staje među bilionima drugih galaksijau poznatom svemiru? U fascinantnoj 2014. studija Prirode , tim naučnika je napravio mapu hiljada galaksija u našoj neposrednoj blizine I otkrio da je Mlečni Put deo grotla-koje se smanjuje “superklastera” galaksija poi menu Laniakea. Ova struktura je mnogo, mnogo, mnogo veća od onih koje su astronomi prethodno realizovali. Laniakea sadrži više od 100000 galaksija, proteže se preko 500 miliona svetlosnih godina I izgleda nekako kao ova (ova Mlečni Put je upravo delić smešten na jednoj od ivica nadesno). Teško je umotati nečiju glavu koliko je to ogromno (enormno). Svaka od ovih tačaka svetlosti je indidvidualna galaksija. Svaka galaksija sadrži milione, bilione ili čak trilione zvezda. Oh, a i to sve je samo naše malo lokalno ćoše čak i šireg svemira. Postoji mnogo drugih superklastera galaksija van ovog. Pa kako su istraživači nacrtali ovu strukturu koja egzistira-I kako je su dostigli to iz ostalih superklastera? Ovaj tim naučnika, vođen od strane R. Brenta Tu(a)lija Univerziteta na Havajima, je prvo proučavao kretanje nekih 8000 galaksija u našem susedstvu. Uradivši to, mogli su da naprave mapu izvesnih osnovnih strukturalnih formula. Ceo svemir je bio proširavan unazad sve do Big Benga.Ali je tim takođe pronašao da je gravitacija vukla neke galaksije jedne ka drugim. Ovo im je pomoglo da izrade grafik prikazan ispod, gde su galaksije koje se kreću ka van prikazane crvenom bojom, a galaksije koje se kreću ka nama plave. Galaksije oko nas se kreću po šablonu koji se može identifikovati.
To im, u povratku, dozvoljava da kreiraju mapu putanja duž kojih sve galaksije se pomeraju i razgraničavaju neke granice. Postoji jedan posebno gust region zvani „Veliki Atraktor“ (u crvenom) koji polako vuče Mlečni Put i mnoge druge galaksije ka sebi: Mnoge galaksije u Laniakei bivaju odvučene ka „Velikom Atraktoru“. Ono što je interesantno jeste da je struktura mnogo veća od one koju je ma ko ralizovao. Astronomi su dugo grupisali Mlečni Put, Andromedu i druge galaksije oko nas u Superklaster Devica (Virgo), koji sadrži nekih 100 grupa galaksija. Ali kako su Tuli i njegove kolege našli, i kako mapa iznad prikazuje, ovaj Virgo Superklaster je upravo deo mnogo, mnogo većeg Suprklastera-Laniakee. (Ime , dovoljno zgodno, znači « nemerljiva nebesa » na havajskom.) Tako, šta se događa kad uveličamo? Papir beleži da se Laniakea graniči sa drugim superklasterom zvanim Persej-Ribe (Perseus-Pisces). I naučnici su definisali granice kao mesta gde se galaksije čvrsto razilaze (rasipaju). Laniakea granice sa drugim supercluster-om: Perseus-Pisces
Šta se događa ako uveličavamo čak i dalje? Čak Laniakea I Persej-Ribe su samo mali džep mnogo šireg svemira. Taj se svemir (Univrezum) sastoji i iz praznih i iz gusto pakovanih superklastera galaksija. Izgleda nekako poput ovog na sledećoj slici:
Još uvek nemamo detaljne mape svih superklastera galaksije tamo u svemiru. Ali mi sada imamo jednu za naš sopstveni superklaster-I to je sigurno početak.
Pripremila: Prof. Slavica Stolić
O
vo je priča o tri izuzetna čoveka, Alanu Tjuringu, Bilu Tatu i Tomiju Flauersu – ljudima koji su dekodirali nacističke mašine za šifrovanje “Enigma” i “Lorenc” i time odlučili sudbinu drugog svetskog rata (u najmanju ruku ga skratili za nekoliko godina); Spasili su tako na milione života širom sveta jer u svim velikim bitkama saveznici su unapred znali planove nacista (Kurska bitka, iskrcavanje u Normandiji itd). Ipak, oni su praktično nepoznati javnosti a naročito je Britanija bila nezahvalna prema Tjuringu koji je imao tragičnu sudbinu. Nemci su stalno usavršavali svoje mašine za šifrovanje kao i procedure za slanje poruka. Otud ima više verzija i “Enigmi” i “Lorenc” mašina. Mašine Enigma su proizvedene u desetinama hiljada primeraka tokom rata i služile su za taktičku komunikaciju među našim informacijama i jedinicama na terenu. Konstruisao ju je Nemac Artur Šerbius 1923 g. Zahtevale su rad 3 operatera kako u slanju tako i u primanju poruka. Alan Tjuring je imao u posedu primerak jedne Enigme pre nego je otkrio način njenog rada. Enigma je koristila 26 slova alfabeta i Morzeov kod za slanje poruka.
ALAN TJURING (1912 – 1954), POBEDIO HITLERA A ENGLEZI KASTRIRALI! “HOMOSEKSUALAC KOJI JE SPASAO SVET” –TJURING JE BIO GEJ (ŠTO JE I PRIZNAO NA SUDU).
BIL TAT (1917 – 2002 g.), SUPERGENIJALAC OD KOGA ZASTAJE DAH. SMATRA SE DA JE NJEGOVO “RAZBIJANJE” NAPREDNE
“LORENCO” NACISTIČKE ŠIFRANTSKE MAŠINE JEDNO OD NAJVEĆIH UMNIH DOSTIGNUĆA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA ! TOMI FLAUERS (1905 – 1998 g.), INŽINJER KOJI JE KONSTRUISAO PRVI PROGRAMIBILNI ELEKTRONSKI RAČUNAR ZA DEŠIFROVANJE PODATAKA DOBIJENIH OD UHVAĆENIH NEMAČKIH PORUKA.
Kako je Enigma radila? Enigma je bila mašina nalik na pisaću mašinu, a sastojala se od četiri glavne komponente: Šifrarnika– Šifrarnici su davali ‘gotove’ nizove slova koji su se upisivali na početku svakog dana. To znači da je Enigma svaki dan šifrirala drugačije. Bez ovih gotovih šifri, Britanci ne bi mogli otključati poruke. Svetleće ploče – Kada bi se neka dirka pritisnula, nakon kratkog vremena na drugoj tastaturi iznad mašine bi zasvetlelo jedno slovo. To se slovo beležilo sve dok cela poruka nije bila šifrirana i spremna za slanje. Svetleća ploča je bila ključni deo Enigme, jer se na njoj prikazivala šifrirana poruka. Prekidača – Enigma je bila dvosmerna mašina, što znači da operater koji prima šifriranu poruku takvu i unosi u mašinu, koja je zatim dešifruje. Rotori i prespojna ploče – Svaki je rotor u mašini imao svoje ožičenje i okretao se nezavisno od ostalih. Svaki put kada bi se jedna dirka pritisnula, rotori bi se okrenuli i šifrirali slovo drugačije. Spajanje prespojnih kablova na prespojnu ploču pružalo je dodatni nivo zaštite, a svakog se dana drugačije prespajalo – zavisno od ‘gotovih’ šifrarnika.
Nemačka mornarica, kopnena vojska i podmornice su skoristili različite šifre za Enigmu, a Britanci su presretali na hiljade ovih signala dnevno. Na početku, trebalo im je i po nekoliko sedmica da dešifruju jednu poruku, ali kada su se domogli gotovih šifrarnika, trebalo im je tek nekoliko sati.Prva tri slova na poruci nisu nikada bila šifrirana, već su ukazivala na položaj rotora za tu specifičnu poruku. Zatim dolaze brojke koje se odnose na datum i vreme slanja poruke, i na kraju i sam tekst poruke. Početne reči su često kriptoanalitičarima pružale važne smernice, a obično su to bilai vremenski izveštaji ili pozdravi. Unutar poruke nalazile su se koordinate u obliku rečima ispisanih brojki, ili izveštaji o stanju na frontovima.
Prof. Slavica Stolić
Stvorimo bezbedan internet zajedno!
Broj slučajeva nasilja na internetu u konstantnom je porastu, posebno među najmlađom grupom korisnika interneta, upozorio je Pokrajinski zaštitnik građana povodom Dana bezbednog interneta. Širom sveta 10. februara se obeležava Dan bezbednog interneta pod sloganom “Stvorimo bolji internet zajedno”. Internet je okruženje sa bezbroj mogućnosti za sticanje novih saznanja, razmenu korisnih informacija, za posao, profesionalni razvoj i promociju. Zahvaljujući internetu čitav svet nam je dostupan, a samo jedan klik nas deli od brojnih novih informacija. Mladi, iako poseduju znanja o korišćenju informacionih tehnologija, često nisu dovoljno svesni posledica koje mogu da izazovu svojim ponašanjem u digitalnom svetu. Profesor informatike u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, Dragan Ilić, kaže da je nebezbednost na internetu, pored ostalog i odraz opšteg stanja u društvu. „Deca, ali i odrasli, često beže od realnosti i svakodnevice, u neki, navodno bolji život u virtuelnom svetu. Kod nas je to izraženije i zato ima i više problema. Drugi razlog, kada govorimo o problemu nasilja na internetu, je i to što nemamo dobar stav prema novim informacionim tehnologijama. Tome treba da se prida mnogo veći značaj, i ne samo bezbednosti nego i primeni i elementarnoj informatičkoj pismenosti. IKT sektor je najzdraviji sektor privrede ove zemlje već 25 godina, pored svih problema”, kaže Dragan Ilić. U osnovnim i srednjim školama je mali broj časova informatike, ali o pravilnom korišćenju interneta deca bi mogla da uče i na drugim časovima, kao što su sociologija, psihologija, Ustav i prava građana, ili na časovima građanskog vaspitanja, smatra Ilić. Ipak, ključna reč u rešavanju problema bezbednosti na internetu je poverenje. „To je poverenje u svakom smislu reči: poverenje između profesora i učenika, između roditelja i deteta, a ključno je poverenje u porodici. Ne možemo očekivati da je škola jedino mesto gde se rešavaju ovakvi problemi. I roditelji treba da se informatički obrazuju i da nauče kako da rade sa svojom decom, kako da ih proprate i kontrolišu da li na pravilan način koriste internet“, kaže Ilić.
Uz poverenje, edukacij roditelja i Sajt za bezbedan internet, treba pozvati učenike da se uključe u brojna takmičenja i radionice iz ove oblasti. Takva takmičenja se često organizuju jer je iskustvo pokazalo da učenici koji su učestvovali na nekom od takmičenja nauče i pravilnije koriste nove tehnologije, pa samim tim imaju i mnogo manje problema što se bezbednosti i zloupotrebe podataka tiče.
„Osim svih ovih uobičajenih saveta, odnosno poruka, postoje i drugi oblici prevencije, edukacije i obuke. Strukovna udruženja informatičara se trude da organizuju brojna i interesantna takmičenja i radionice na kojima učestvuje sve veći broj učenika. Kroz pripreme za takmičenja i radionice, učenici stiču znanja i o pravilnom korišćenju novih tehnologija, pa samim tim imaju mnogo manje problema što se bezbednosti i zloupotrebe podataka tiče”. Ovih dana je u toku prijavljivanje učenika osnovnih škola za takmičenje Tesla info kup i učenika srednjih škola za takmičenje Infomanija, a u subotu je održan republički nivo međunarodnog takmičenja Dabar na kojem je učestvovalo preko 20 hiljada učenika iz Srbije. Podaci, takođe pokazuju, da učenici, studenti i zaposleni, koji koriste onlajn sisteme za elektronsko učenje, postižu bolje rezultate i pravilnije koriste nove tehnologije. Svi ovi podaci nam jasno govore na koji način zajedno možemo preventivno da delujemo“, kaže Ilić. Problem je širok i u njegovo rešavanje treba svi da budu uključeni. Uz sve prethodno navedeno treba izdvojiti nekoliko osnovnih saveta koje bi trebalo poštovati, kako bismo bili bezbedniji na internetu, a samim tim i sprečili da dođe do nasilja. „Treba krenuti od aksioma koje oduvek važe, kao što je „Ne čini drugima ono što ne želiš da čine tebi “. Takođe, važno je i ono što se inače često koristi i spominje u kampanjama, a to je ne iznositi lične podatke i ne mešati privatan život sa javnim životom.Ono što se dešava u kući, u porodici, to treba u porodici i da ostane.Internet treba da služi za posao, za učenje, za javni nastup, a ne za iznošenje privatnosti“, rekao je za City radio, Dragan Ilić. Dan bezbednog interneta treba da skrene pažnju na ulogu i odgovornost koju svi imamo u zajedničkom stvaranju boljeg internet okruženja za decu i buduće generacije, prenosi B92. Dan bezbednog interneta obeležava se na globalnom nivou dvanaesti put, a specijalni događaji se organizuju u preko 80 zemalja. Naša zemlja je na ovom polju aktivna od 2009. godine sa projektom „Klikni bezbedno“. Na Dan bezbednog interneta, pod geslom zajedničkog stvaranja boljeg interneta, širom sveta se okupljaju deca i mladi, roditelji i staratelji, nastavnici i drugi akteri obrazovnog sistema, kao i predstavnici IKT industrije i javnog sektora. Svi oni su pozvani da rade zajedno na stvaranju boljeg interneta za sve, a naročito za decu i mlade. Sajt na kome se javnost može informisati o rizicima i prednostima, kao i načinima odgovorne i bezbedne upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija jeste kliknibezbedno.rs, a za decu i mlade osmišljeni su i dostupni onlajn edukativni alati, igre i kvizovi.
Autor: Zorica Milenković Izvor: City radio, B92
Zašto Teslina baterija za vaš dom treba da prestravi koristi?
Ranije ove nedelje, za vreme razočaravajućeg poziva na Tesline zasluge, Elon Musk je uspust pomenuo da će on proizvoditi stacionarnu bateriju za napajanje domova narednih nekoliko meseci. Zvučilo je kao letak projekta nekog koji nikad nije viđen I ne liči ni na jedan drugi. Ali je ovo vrlo pametan pomak i jedan od važnijih Maskovih ambicija nego što bi moglo izgledati. Da bismo razumeli zašto, pomaže nam da pogledamo ne Teslu, već SolarCity, kompaniju ustoličenu od strane Maska I koju vodi njegov rođak, Lyndon Rive. SolarCity instalira panele na krovove ljudi, daje ih u zakup za manje nego što bi plaćali račune za energiju i prodaje višak povratne energije u lokalnu korist. Dokazan je strahovito uspešan model. Osnovana 2006., kompanija danas ima 168 000 klijenata I kontroliše 39% stambenog solarnog tržišta koje se rapidno širi. Kad imate obilje sunca, treba vam obilje baterija Snabdevan gorivom od strane SolarCity-ja, finasijski sistem vlade je opao i rapidno smanjio cenu fotovolti, te je solarno-energetski system brzo rastao. Ali sa tim rastom, neki od nižih straana tog sistema prednjače. Očigledno, sunce ne sija baš uvek kad vam zatreba energija , a sija kad vam ne treba. Prvopomenuti je problem za korisnika, kome treba da se uključi na mrežu kad je oblačno ili je mrak ; drugopomenuti je problem mreže, kojoj treba da pronađe mesto za prekomernu energiju da je tamo odvede. Kad je obilje sunčane energije u sistemu, teško je drđati mrežu u ravnoteži. Ovo je delimično razlog što je Kalifornija sa jednim od najagresivnijih naloga za obnovljive eneergije u zemlji, nedavno deklarisala takođe najagresivnijinalog za skladištenje energije, sa ciljem od 1.3 GW akumulatora 2020.Kako druge države usvajaju naizmenične izvore koji se mogu produžiti kao solarne ili vetrogeneratore, biće im potrebno da instaliraju akumulatore energije takođe, omogućujući spremno tržište koje čeka Tesline baterije. Ovo je bio deo plana Gigafaktori sve do sada. U toku jednog događaja u Nju Jorku najavljeni su planovi SolarCity –ja da izgradi gigantsku fabriku PV-panela.Mask i Rajv su pomenuli da bi svaka jedinica SolarCity-ja došla sa baterijskim akumulatorom do 5 I 10 godina I da bi system napajao snagom po nižoj ceni od prirodnog gasa. Ove baterije bi stizale iz Gigafaktori-ja, koja se upravo pravi u Nevadi. Jednom kad fabrika uđe u liniju proizvodnje, snažna potreba za skladištenjem energije će dozvoliti da se smesta podigne proizvodnja I dostigne ekonomičnost.Teslin CTO JB Straubel (koji je rekao da bi “mogaao voleti baterije više nego automobile”) kaže da se tržište stacionarnih baterija “može popeti brže od automobilskog” i da će punih 30% gigafactory-ja biti namenjeno njima. “Mogao bih voleti baterije više od automobile.” Zbilja, SolarCity je već počeo da instalira Tesline baterije, većinom na komercijalnim zgradama kao što su Walmart-ove prodavnice, koje treba da plate više iznose ked koriste obilje energije za vreme pik sati. Tesline im baterije omogućuju da uskladište solarnu energiju ka dim nije potrebna, pa da je koriste kad je skupa uobičajena energija, smanjujući za 20-30% svoje račune za energiju, prema Ravi Manghani-ju, analitičaru GTM Research-a (Istraživanaja). SolarCity takođe izvodi pilot projekat sa 500 domaćinstava u Kaliforniji, po uputstvima direktoraa kompaanije za odnose sa javnošću, Vila Krejvena. Projekat koristi Tesline 10 KV-sat-na pakovanja baterija i mogu napajati domaćinstva oko 2 dana u slučaju čak i ispada
(prekida rada). Prospekt jeftinih solarnih panela kombinovanih sa punsnažnim baterijama je bio izvor značajne brižne želje u sektoru javnog dobra. 2013. je Edison Electric Institute, grupa za kupovinu i prodaju ulagačkih vlasnika električnih kompanija, objavila izveštaj koji upozorava da stiže dezorganizacija. „ Može se zamisliti dan kad bi tehnologija skladištenja baterija ili mikroturbine mogle omogućiti kupcima da budu energetski nezavisni,“ rečeno je u izveštaju, upoređujući brzinu dolazećeg prelaza sa onim od fiksnog na mobilni telefon pre 10 godina. Iznenada regulisani monopoli sebe pronalaze u trci sa svojim sopstvenim kupcima. Preduzeća su godinama uznemirena oko ovoga Oni nisu morali da se bore protiv ovoga u stambenom sektoru do sad, primarno zbog toga što ljudi mogu da prodaju viškove snage, takođe, po opravdano visokim iznosima-praksa zvana mrežno merenje. Ali to je bolna dobit, takođe, i neki su pokušali da snize cenu po kojoj su kupovali povratnu snagu, što je bilo praćenao burnim protestima od strane ljudi koji su iznajmljivali panele. Ako preduzeća previše snize iznos otkupljenog viška snage, vraćenog natrag, međutim, a baterije budu dovoljno jeftine, ljudi se jednostavno mogu isključiti iz mreže, svi skupa-ili još više je moguće da instaliraju sisteme koji im omogućuju da se oslone na to samo retko-upućivanjem na ono što oni u industriji nazivaju „model smrtnog skoka“. To je upravo slivanje:borbom putem mrežnog merenja, preduzeća bi pomogla da se naprave baterijska skladišta ekonomičnije održive, vodeći u distribucionu mrežu. Mangani veruje da korisnici nisu osuđeni, ali mogu pretrpeti radikalnu transformaciju, postavši nešto zatvoreniji prema servis provajderima i vlasnicima rastuće distribucione mreže radije nego prema današnjim centralizovanim proizvođačima snage. Takav bi sistem zahtevao obilje baterija da pomogne balans potrošnje i napajanja ekstra snagom za vreme pik perioda, zbog kog GTM procenjuje da će tržište rasti od današnjih48 miliona $ na oko 1 bilion $ 2018. To je pozicija koju je takođe uzeo i SolarCity. Prošlog aprila, Piter Rajv, SolarCity-jev CTO, je napisao da kompanija nema interes da potstiče masovno isključivanje sa mreže. “Kad baterije budu optimizovane duž mreže, one će moći usmeriti čist solarni elektricitet gde (I kad) je najpotrebnije, snižavaajući cenu korisnicima i svim poreskim obveznicima”, pisao je. Korisnici su u najboljoj poziciji da usmere taj elektricitet, rekao je, pozivajući operatore korisnika dag a kontaktiraju. Vil Krejven, director Solar City-ja za javnost, nazvavši to “infrastrukturom kao servis.” Korisnici nisu kažnjeni, ali mogu pretrpeti radikalnu transformaciju. Mogla bi to biti mučna tranzicija, ali bi se neki korisnici otvorili za nju. Za vreme dobiti prošle godine, Strobel, Teslin CTO, je rekao das u radili sa zaradom. “Dugotrajna potreba za skladištem stacionirane energije je izvanredna.” Još je rekao: “ Mi smo se svojski potrudili i razgovarali sa većinom korisnika i kompanijama za servisiranje energije.“ Druga moguća svetla tačka je sam Tesla. Ako bi električna vozila poletela, potreba za snagom bi porasla, pomažući kompenzaciju za ljude čija se domaćinstva manje oslanjaju na mrežu. « Oni su deo mreže elektriciteta. » « Oni nisu samo proizvođeči automobila, » rekao je Mangani. « Oni su deo mreže elektriciteta. Na kraju, narodna pesma u energetskoj industriji je veoma dobra Teslina svestranost kao tvorca baterije.»
Uredila: Prof. Slavica Stolić Dr Branislav Čabić
MEGAPRORAČUNI MILUTINA MILANKOVIĆA KLIMA-KALENDAR-KULA Milutin Milanković (Dalj 1879.- Beograd 1958) –inženjer konstruktor u Beču, potom profesor Beogradskog univerziteta i popredsenik Srpske akademije nauka, čuven je po svojoj mamtemaičkoj teoriji klimatskih promena u geološkom bremenu. Njome je rešena tajna ledenih doba, a docnije i sleda klimatskh promena u toku više stotina miliona godina. Celovite resultate svojih istraživanja Milanković je publikovao 1941. Godine u danas čuvenoj knjizi Kanon ocunčavanja i njegov umicajna problem ledenpg doba. Još 1920. Godine u Parizu je štampan Milankovićev rad Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih Sunčevim zračenjem. Zato je 1995. Godina u svetu posltavljena kao sedamdesetogodišnjica zasnivanja Milankovićeve teorije klime. Milankovićevim imenom izazvani su po jedan krater na Mesecu i Marsu, kao i jedan asteorid, što na svojevrstan način svedoči da ga je svetska nauka ubrstila u plejadu velikana od Filolaja i Ptolemaja, preko Njutna, Boškovića i Keplera, do Mendeljejeva i Tesle. Astronomska teorija klime Milanković je prvi ustanovio da tri vrste varijacija u kretanju Zemlje izazivaju promene inteziteta njenog osunčavanja. 1. Eliptičnost Zemljine orbite menja se sa periodom od približno 100.000 godina. Kada je orbita izduženija, veće su razlike u temperaturi leta i zime. 2. Nagib Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan ekliptike menja se od 22,1 do 24,5 stepeni tokom oko 41.000 godina. Današnji nagib je 23,5 stepeni-ugao se smanjuje (približno je na polovini između krajnih vrednosti), pri čemu polovi primaju manje toplote, led se širi na jug, a toplotna razlika leta i zime se smanjuje. 3. Zemljina osa vrši precesiju, opisujući svojim vrhom pun krug na nebeskom svodu svakih 22.000 godina. Pomeranje nebeskog pola (koji je sada najbliži zvezdi Severnjaći u sazvežđu Mali Medved) prividno promena položaj zvezda na nebu, kao i prolećnu tačku po ekliptici (gledano sa Zemlje). Za oko 11.000 godina Zemljina osa rotacije doći će na suprotnu stranu od današnje, tako da će nebeski pol biti kod zvezde Vega u sazvežđu Lira. Tada će raspodela toplote na Zemlji biti suprotna današnjoj. Ove osilacije izazivaju preraspodelu toplote između godišnjih doba i njihova rezultanta u toku geološkog vremena dovodi do cikličnih promena klime. Kriva osunčavanja Lednici ritmično nadiru i povlače se. Faze zaglečeravanja razdvajaju topli periodi – međuledena doba. Milanković je svojim proračunima datovao sve glavne faze širenja leda (prvo za poslednjih 600.000 godina, a zatim i za 1.000.000 godina) kada su ledene kape zahvatale u više navrata znatne prostorne severnoameričkog i evropskog kontinenta (kao i visoke planine Balkanskog poluostrva – Prokletije, Sinjajevinu, Šaru, Rilu). Danas živimo u međuledenom dobu, koje je počelo pre oko 10.000 godina koje će se završiti za približno isti broj godina. To pokazuje i kriva osunčavanja kojom je Milanković prikazao klimaske promene za poslednjih milion godina. Dokazana pomoću više
geometriskih i palentoloških metoda, ona na pouzdan način objašnjava smenu toplijih i hladnijih faza kvartarnog (antropogenog) ledenog doba izazvanu varijacijama osunčacanja Zemlje. Kriva kao konstantu ima geografsku širinu, a promenjive velićine su vreme i tri varijacije Zemljinog kretanja. Ona je do sada najbolji poznati način za rekonstrukciju i predviđanje klime
Palentološka potvrda kanona Tokom sedamdestih godina godina XX veka Milankovićeva teorija potvrđena je proučavanje astronomskih ciklusa u geološkim ,,zapisima“ – fosilnim ostacima ljušuraplanktonskih foraminifera, radiolarija i krečnjačkih algi. Na osnovu izotopa iz sedimentnog jezgra, koje je obuhvatio period od pola milion agodina, analizirana je 1976. Godine promena veličine ledenog pokrivača (Hejs, Imbri, Šaklton). Pokazalo se da je širenje i povlačenje leda u toku poslednjih nekoliko stotina hiljada godina odeređeno upravo Milankovićevim kanonom osunčavanja i da se u sedimentima ui njegovom ritmu smenjuju ostaci toploljubavnih i hladnoljubavnih biljaka i životinja. Reforma kalendara Na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, maja 1923. Godine, razmatrano je pitanje pribiližavanja dva hrišćanska kalendara (julijanskog i gregorijanskog). Milanković,oslanjajući se na radove gimnazijskog profesora Maksima Trojanovića ( našeg prvog kalendariografa), predlaže reformu – novi, astronomski tačniji kalendar zasnovan na sledećim uslovima : 1. Iz julijanskog kalendara treba izostavita 13 dana, koj predstavljajunjegovu razliku u odnosu na tačno sunčano vreme, nastalu od Nikejskog sabora 325. Godine do danas. 2. Svi meseci sadrže isti broj dana. 3. Prestupne godine sa 366 dana i dalje će biti on čiji je broj deljiv sa 4 bez ostataka, izuzev pojedinih sekularnih godina ( godine čiji se broj završava sa dve nule). 4. Prestupne sekularne godine biće one čiji broj vekova deljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6. To će biti 2000, 2400, 2900, 3300, . . . Razlike u odnosu na geografiski kalendar tako će se javiti tek 2800. Godine. Srednja dužina trajanja frađanske godine po novom kalendaru iznosiće 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi, što je znatno bliže trajanju srednje sunčane godine nego do sada. 5. Datum uskrsa, prema kome se određuju datum ostalih pokretnihcrkvenih praznika, utvrđuje se astronomskim izračunavanjima. Pravoslavni i katolički Uskrs neće se uvek poklapati, što će jasno obeležiti razliku predloženog i greogorijanskom kalendara. Milankovićev predlog je potpuno usvojen, ali stvarna reforma nikada nije sprovedena. Vavilonska kula Završni ispit iz Bečkoj tehnici Milanković je položio 1902. Godine, a doktorat Teorija linija pritisaka brani 1904. Godine. (,,Tako sam, prvi od svih Srba, postao doktor tehničkih nauka.“) U tezi je pokazao da napadna linija rezultante sila koje deluju na poprečni presek lučnog nosača sa jedne strane, seče liniju pritisaka, mada su najpoznatiji naučnici iz oblasti građevinske mehanike tog vremena smatrali da se ove dve linije samo dodiruju. On ukazuje da je ova zabluda nadtala kao posledica odsustva jednog sabirka u uslovu ravnoteže momenta. Izmieđu 1905. I 1909. Godine
aktivno se bavi raznovrsnom građevinskom praksom , pretežno u okviru tek započnete primene armiranog betona u konstrucijama. Dolaskom iz Beča i izoborom za profesora primenjene matematike na filozofskom fakultetu u Beogradu 1909. Godine ne prekida sa građevinskom delatnošću sve od pred Srugi svetski . Ostvario je šest odobrenih i publikovanih patenata, trideserak sračunatih i izvedenih objekata, niz stručnih ekspertiza i stručnih nadzora. Armirano-betonsku tavanicu po sistemu Milanković-Krojc primenioje na oko 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Čehoslovačkoj, Mađarkoj i Rumuniji. Tri godine pred smrt Milanković je u radu Vavilonski moranj moderne mehanike postavio pitanje: ,,do koje najveće visine i kojim savremenim sredstvimabismo se mogli popeti uvis građevinom koja bi nadmašila sve dosadašnje?“ Rešenje je našao u vidu građevine od armiranog betona rotaciono-simetrične spoljne konture, visine 21,646km i prečnika osnove 112,84 km. U njoj Milanković još jednom sjedinjuje istraživanja neba i graditelja.
Milena Kovačević M11
Dajani Ja, generalno, ne volim da pišem, ali pored Dajane koja stalno govori: „Još malo da savladam tehniku pisanja pa ću da napišem knjigu“, poželim i ja da napišem koju. Dajana je osoba čija se energija ne može opisati ako je niste osetili. Ona je svuda oko mene i u meni. Jedino je Dajana uspela da mi usadi ljubav u svaku ćeliju, tako da više ne mogu i ne želim da nađem način da živim bez toga. A najlepše je to što uopšte i ne moram. Naravno, nije naša veza bajka, milion puta se posvađamo, ali i uvek pronađemo izlaz iz te svađe. To je ono kad ti sitnice pokvare dan. Ali prođe. Ljubav je jedina stvar na svetu koju ne trabe objašnjavati niti joj tražiti razlog. I prvi put sam ukapirao da nije poenta u trazenju već u davanju. I više ne pitam „zar sam ja to zaslužio“ , sada pomislim „ Šta mogu da uradim da naša veza uspe“. I srećan sam. Život bez nje bi bio kao da vrištim, a niko da me čuje. Ona je postala ceo ja, a opet sam opet sam slobodan. I nedostaje mi mnogo kad nije pored mene . Moja Dajana. Uglavnom, to je ljubav! “Ljubav je sve i to što o njoj znamo!“
Aleksi
Plaši me činjenica da postoje knjige, pesme, slike, filmovi, osobe na ovom svetu baš za mene, a da to nikad neću saznati, da nikad neću moći da se zaljubim u svaku sitnicu vezanu za to, i da će moj život ostati nedovršen. Ali, onda se pojavio Aleksa, moja dugo tražena polovina. Sada samo želim da se izgubimo u našem gradu, da pričamo o strahovima, mogućim putevima, znakovima pored puta, ciljevima... Da, ponekad smo zbunjeni - kuda? Kako? Zašto? A onda pustimo pesmu iz „Amelije“ i oslikamo prostor zvucim, ili samo „Rivers flows in you“. I onda, doživimo još jedno divno veče. I tada shvatim zašto smo tako dobar par: zajedno tragamo, pričamo o svemu, naučili smo čak i da ćutimo zajedno, i da se držimo za ruke i kada se svađamo. Za ovih deset meseci, kololiko smo Aleksa i ja u vezi, osećam kako sam napredovala više nego ikad. Shvatam koliko je život divan, svaka sitnica. I počela sam da volim sebe baš ovakvu kakva jesam. Shvatila sam i zašto čovek mora da ode da bi se vratio, nasmejan i zašto nekad mora da padne... Zato, pustimo da neko drugi brine o brigama, dok mi radimo najbolje što umemo i volimo, najnežnije što možemo. Cilj i jeste da budemo bolji no što jesmo, to čini prava ljubav, a ne samo da se tako predstavljamo.
Aleksa Kujundžić M31 Dajana Sokolović M31
Putevi I stramputice moje mladosti
Svi mi idemo negde, svako ima neki svoj put...Mada, meni se sve čini da tupkam u mestu... ljudi oko mene su čudni... Kuda ja to idem? Idem li uopšte negde? Oko mene je potpuno ništavilo…Ko sam ja? Koliko znaš o meni? Ja sam Samoća, žuti list u jesenjim maglama, crveni cvet u mračnim poljima, mir sakriven u džepu koji greje tvoje ruke, šapat u daljini u snaga kojom čuvam ono što osećam mojim, nebo puno plišanih oblaka, reč koja nasmeje dušu, dodir koji otera nemir i java probuđenja u snu. Svi mi imamo neke priče koje se nikada neće ispričati, neke puteve kojima niko neće poći, neke suze koje niko nije video niti osetio... A svi mi vapimo za nekim pogrešnim ljudima; bacamo novac koji nemamo da bismo kupovali stvari koje nam ne trebaju, da bismo zadivili ljude koje ne volimo. I svi ti putevi mirišu gorko,na krajeve, i nijedan od njih nije moj. Ja pogrešne ljude u svom životu smatram svojim stramputicama, kao i pogrešne reči, pogrešna mesta, ponekad je i vreme pogrešno, a mnogo puta sam i ja pograšna. Bilo je mnogo stramputica, padova, prašine, ali puteva? Ne, ja svoj put još uvek nisam našla: stojim u mestu i zadržavam se na stramputicama, valjda se zadovoljavam time, ko će ga znati. Ali, nedostaje mi osećanje pripadanja...negde...nečemu... I svaki dan se završava kao i prethodni : zagrlim svoja nedostojanja i zajedno zaspimo. Ne pitaj ko sam, da li verujem u snove, koje su mi želje i da li postoje, ja sam samo putnik kroz vreme što večno usamljen putuje... „ Ne možete složiti kockice unapred, možete ih jedino složiti gledajući unazad. Dakle, morate da verujete da ćete kockice nekako povezati u budućnosti. Morate verovati u nešto- sebe, sudbinu, život, karmu, Boga, bilo šta... Ovaj pristup me nije napustio u promenio mi je život“
Anđela Milovanović M44
Mojoj plavuši
Žitom ti kosom zamirisa… Plavo, baš volim plavo… Vetar je mrsi umesto mene, Okreni se, pogledaj me… Samo jedan tvoj pogled molim.
Osmeh ti struna harfe… Osmehni se samo za mene… Zaključaj žitnim poljem, Priđi i ruke pruži Ovom srcu što čeka i vene.
Aleksandar Pavković M11
Adam i Eva. Prvi ljudi.
U
novom broju časopisa „Petnaestica“ donosimo Vam priču o Adamu i Evi, prvim ljudima na zemlji. Adam i Eva su bili prvi muškarac i žena koje je prema Tori, Bibliji i Kuranu stvorio Bog. Priča je ispričana u knjizi „Postanja Starog zavet“, poglavlja 1, 2 i 3, uz neke dodatne delove u poglavljima 4 i 5. Bog je stvorio Adama iz praha zemaljskog i udahnuo mu život. Docnije je stvorio Evu od Adamovog rebra. Zmija iskušava Evu da pojede zabranjeno voće sa Drveta poznanja dobra i zla i ona Adamu daje voće. Bog ih proteruje iz Edenskog vrta i proklinje ih. Imali su sinove Kaina, Avelja, Seta i druge, koji su zatim naselili svet. Pored Knjige postanja, Adam i Eva se pojavljuju u knjigama kao što su Kuran, Život Adama i Eve, Talmud i gnostički tekstovi. Jevrejska tradicija ponekad govori o drugim Adamovim ženama. Pavle iz Tarsa predstavlja Isusa Hrista kao „novog Adama“ koji donosi život umesto smrti. U hrišćanskoj tradiciji zmija oličava Satanu, a Pad ustanovljava praroditeljski greh. Muslimani slave Adama (Adema) kao prvog proroka. Bog stvori Adama od praha zemaljskog i udahnu u njega život, načinivši ga živim bićem (nefeš). Bog prvo stvori životinje i Adam im dade imena. Bog Adamu načini ženu od njegovog rebra. Bog zabrani Adamu i Evi da jedu plod sa Drveta poznanja dobra i zla, upozorivši ih da će umreti ako to učine. Zmija nagovori Evu da pojede zabranjeni plod i ona i Adamu dade plod. Oni postadoše svesni svoje nagosti i kada Bog vide odeću koju su napravili za sebe, on shvati da su prekršili zapovest. Bog ih protera iz Edemskog vrta i prokle ih. Muškarac je proklet da radi, a žena da se pokorava mužu i da rađa decu u mukama. Bog takođe prokle zmiju da gmiže i jede prah i ustanovi neprijateljstovo između ljudi i zmija. Bog postavi jednog anđela da čuva ulaz u vrt, i da ne da nikome da uđe u njega.
Stefan Nedeljković M44
Dok je Ivica spavao, gromko je plakao. Nakon što je njegov otac čuo plač, uleteo je u sobu, probudio ga i zabrinuto upitao: - Ivice zašto tako jako plačeš? - Sanjao sam da je škola izgorela.
- Šta znači PDV u Hrvatskoj? - Pola Daješ Vladi!
A otac će: - Pa to je samo san. Nađu dva kostura motor na groblju i kažu:
Na to će Ivica: - Pa zato i plačem!
- Ajmo da se vozimo. A jedan kostur kaže: - Čekaj me tu, odmah se vraćam. Vraća se on i nosi krst, a ovaj ga pita: - Šta će ti to? A ovaj će na to: - Ne idem nigde bez dokumenata.
Koliko treba Microsoft programeru da promeni sijalicu ? - Ni jedan, oni mrak proglase standardom. Mi došli na BUMFest!
Pita jedan student drugog: - Matori, hoćemo na predavanje ili na kafu?
Šetaju Mujo i Haso čaršijom, kada na jednom uglu ugledaju poveći broj ljudi i neku gužvu, pa će Mujo:
- Bacićemo dinar. Ako ostane u vazduhu, idemo na predavanje.
- Haso, bolan, de vid' kak'a je to gužva tamo? Haso se isprsi i važno ode, no vrati se za manje od minuta s ogromnom šljivom na oku: - Nema, bolan, gužve nikakve, odma' dođeš na red!
Dođe plavuša u prodavnicu i upita: Šta rade pilići kada uđu u kafanu? Piju,piju,piju,piju.
- Imate li naočare? - Za sunce ? - Ma ne, za mene!
Nenad Cvetković M44 Lazar Tošić M32
Dobro došli u Sidnej! Prostor današnjeg Sidneja su pre 40.000 godina naseljavali australijski starosedeoci Aboridžini. Pronalazač Australije, Džejms Kuk, je 1770. prvi put stigao na tlo Australije u zalivu Botani Bej na prostoru današnjeg Sidneja. Grad je osnovao britanski admiral Artur Filip 1788. godine kao prvo britansko naselje na prostoru Australije. Filip je grad nazvao Nju Albion, ali je kasnije preimenovan u „Sidnej“ prema britanskom ministru unutrašnjih poslova Tomasu Taunshendu, lordu od Sidneja. Evropljani su uništili stara naselja Aboridžina koji su nastradali zbog bolesti na koje nisu bili imuni. U prvim godinama postojanja grada došlo je do sukoba između guvernera i vojnih oficira, što je bila jedina vojna pobuna u australijskoj istoriji. Sredinom 19. veka otkriveno je zlato u Bathurst, 150 km od Sidneja, zbog čega su u Sidnej došli mnogi naseljenici te je grad od 1850. do 1870. narastao sa 40.000 na 200.000 stanovnika. Otkriće zlata bilo je glavni podsticaj razvoju Sidneja. Grad je postao veći od tadašnjeg glavnog australijskog grada Melburna te je želeo postati glavni grad. Došlo je do sukoba između dva grada pa je sklopljen kompromis prema kojem je glavni grad postala Kanbera između njih. U 20. veku Sidnej se industrijalizira i brzo raste te premašuje broj od 1 milion stanovnika. 1932. je izgrađen poznanti Sidnejski lučki most, a 1973. je izgrađena Sidnejska opera.
Sidnej je domaćin mnogih festivala i najvećih kulturnih i društvenih događaja u Australiji. Tu spadaju Sidnejski festival, najveći festival umetnosti u Australiji, Dvogodišnji festival koji je osnovan 1973, Big dej aut je putujući rok festival koji je nastao u Sidneju, Sidnejski gej i lezbijski mardi gra duž
ulice Oksford, Sidnejski filmski festival i mnogi drugi manji filmski festivali. Po jednom istraživanju Sidnej je 9. na listi najvećih modnih gradova 2009.-te godine. U ovom gradu se održava Australijski fešn vik. Mnogi međunarodni dizajneri žive u Sidneju. Prema popisu iz 2006. godine u široj zoni Sidneja je bilo 4.119.190 stanovnika, od kojih je 3.641.422 živelo u urbanom području grada. Unutrašnji Sidnej je jedno od najgušće naseljenih mesta u Australiji sa gustinom naseljenosti od 4.023 stanovnika/km². U Sidneju je najviše, naravno poslije Austalaca, Engleza, Iraca, Škota i Kineza. Takođe 1,1% stanovništva Sidneja su autohotnog porekla, dok je 31,7% rođeno van grada. Azijski Australijanci čine 16,9% stanovništva Sidneja. Većini stanovnika je maternji jezik engleski, ali ima i onih koji pričaju druge jezike, od kojih se najviše priča arapski, kineski (uglavnom kanotnski i mandarinski) i grčki. Sidnej je sedmi po redu grad na svijetu po broju stranih imigranata. Imigranti su zaslužni za godišnji rast stanovništva Sidneja od 75%. 34, 12% stanovništva Sidneja je preko 65 godina. 15,2% populacije ovog grada je najmanje diplomiralo. 2006.-te 64% stanovništva ovog grada su identifikovani kao hrišćani, 14,1% su ateisti, 10,4% se nije izjasnilo o veri, 3,9% su bili muslimani, 3,7% budisti, 1,7% hindusi, 0,9% Jevreji i 0,4% su bili Srbi.
Vučko Stanković M44
Idejno rešenje za oba pola Čitate jedne predloge u novinama, druge na portalima, gde god stignete, pa vas modni stručnjaci samo zbune. Ko se nađe u čudu, ne zna na koju stranu da krene. A euforija i panika su tu pred vama. Da li da poslušate one koji kažu da je mala cvetna haljina potpuno u trendu i da je pravi izbor za vas, ili ipak pastel je neizbežan ove sezone, morate njega poneti? A znate onu sigurnu varijantu,mala crna haljina nikad nije promašaj. Ipak, to veče ponesite ono u čemu ćete se najlepše i najudobnije osećati jer ćete se samo tako najelepše i provesti. Zaista nije bitno da li je haljina kratka ili duga, šarena ili jednobojna, bitno je da ste to vi i da znate to da iznesete kako bi trebalo. To nije dan kad se eksperimentiše, već se igra na pravu i dobitnu kombinaciju. Uživajte. Ne robujte ni trendovima ni modelima! Slike sa haljinama su tu da bi vam možda poslužile kao nova inspiracija i pokazali neke nove modele koje možda do sada niste videli.
Formalno oblačenje za naše jače polovine nije toliko komplikovano kao za devojke. Ipak, postoje smernice koje se valja pridržavati. Držite se svog dosadašnjeg stila. Činjenica da morate da obučete odelo ne znači da trebate izmeniti svoj dosadašnji izgled. Beskrajan je niz opcija kojima možete dozvoliti vašem dosadašnjem stilu da se pokaže u najboljem svetlu. Stvari o kojima treba da razmišljate kada razmatrate svoje odelo za maturu su dužina sakoa, boja, i naravno ono što nosite ispod odela, košulja, mašna, kravata itd. Ali,pre nego krenete u potragu za idealnom kombinacijom savetujte se sa devojkom koju vodite na maturu, šta će ona da obuče i da li ona ima neke preferencije kada se radi o vašem autfitu. Detalj koji se slaže sa njenom haljinom učiniće da zajedno izgledate potpuno i skladno, a i devojka će biti oduševljena. Lep provod na maturskoj večeri! Kristina Stolić M44
Pitanja čitalaca Kako povećati bezbednost u školi? Nikola O: Dragi Nikola, bezbednost u školi se svakog dana sve više povećava. U planu su i radionice na temu bezbednosti, ali i različite učeničke akcije. Hvala što nas čitaš!
Zbog čega učimo predmete kao što su filozofija, muzičko, likovno, ustav itd? Hvala unapred.
Kako mogu da postanem organizator BUMFesta? To je festival koji naša škola organizuje već jako dugo. Marina O: Draga Marina, svakog septembra se raspisuje konkurs za učenike koji žele da se uključe u organizaciju ovog festivala, tako da možeš već septembra da se prijaviš. Drago nam je da organizacioni tim svake godine sve više raste.
Kada će tekst o životinjama? Obećali ste još pre dva broja?
Mita O: Mito, ovo svakako nije pitanje za redakciju, ali naše mišljenje je da trebamo da poznajemo svake nauke i da se sa istim upoznajemo.
N.N. O: U ovom broju možeš da čitaš tekst o životinjama, nadamo se da smo ti ispunili želju i da je redakcija pogodila temu. Nastavi da nas čitaš i dalje
Pišite malo o engleskom jeziku, možete pokrenuti neku temu gde ćete učiti one koji ne znaju jezik. Ema O: Draga Ema, hvala na predlogu! U razgovorima sa profesorima engleskog jezika primetili smo da učenici sve više žele da uče engleski jezik. Nadam se da će novi redakcijski tim od septembra da uvaži vaš predlog.
Ukoliko želite da pitate nešto članove redakcije to možete učiniti preko naše mejl adrese: sajt@mts15maj.edu.rs ili Vaše pitanje možete postaviti i na našoj zvaničnoj „fejsbuk“ stranici: www.facebook.com/petnaestica. Ukoliko nemate pristup internetu svoja pitanja nam možete poslati na adresu: Beogradska 22, sa naznakom „Za časopis“. Nažalost, zbog velikog broja pitanja nismo bili u mogućnosti da sva objavimo, ali ostala pitanja biće objavljena u narednom broju. Pišite nam!