Issuu on Google+


TRAŽI SE PISAC KAJA VIDIĆ (ako joj je to pravo ime i prezime) Na adresu RED BOX‐a u februaru je sti‐ gao ovaj rukopis potpisan sa Kaja Vidić. Posle prvog čitanja i oduševljenja odlu‐ čili smo da ga štampamo. Čekali smo neko vreme da se autorka javi ali kako je nije bilo izdali smo knjigu za Beogradski sajam. Ovim putem molimo autorku da se javi na redboxknjige@gmail.com kako bi potpisali ugovor i regulisali međuso‐ bne obaveze. Na Beogradskom sajmu knjiga je naišla na fenomenalan prijem kod publike i bila je jedna od najprodavanijih na našem štandu pored Tompsonove Para‐ noje u Las Vegasu. Ova urnebesna priča o odrastanju, o životu u velikom gradu, prepuna neverovatnih obrta i nemogu‐ ćih situacija izazvaće smeh do suza, a po zatvaranju korica neverovatan osećaj ži‐ votnog optimizma

Autorka je sebe predstavila ovako: Kaja Vidić je rođena i to je nešto sa čime njeni roditelji moraju da žive svakoga dana. Ona je drugo dete svojih roditelja – prvo je podletelo pod kamion. Rođena u hodniku. Njena majka nije stigla do po‐ rodilišta. Prvo što je Kaja ugledala bile su japanke. Po tome je znala da je leto. Ime Kaja je odabrano zbog toga što se “Vidić Kaja” rimuje sa “apiš me za ....”. Kaja Vidić se traži zbog teškog kršenja pravopisa. Visoka je 173 centimetra, teška 60 kilograma. Ima tamnu kosu, tamne oči i ožiljak na desnom kolenu. Ako vidite ovu osobu, obavestite lokalnu biblioteku.


6

8

18

28

41


7

52

66

92

100


8

Tema broja

Epska fantasti

Još od kada je u Paleolitlendu profesor Prepotopko izumeo prvi Zippo upaljač potreba za prirodnim izvorima vatre, kao što su slučajni po‐ žari savane, gromovi, nervozni bogovi, naglo je opala. A istinite priče o moćnim čarobnjacima koji rečima stvaraju vatru, transformisale su se u mitove i bajke. Postalo je stvar prestiža da se za kućnog ljubimca ima vatra zatočena u malim kutijama, nego posedovanje dvorskog čarobnjaka.


ika? Ne, hvala!

Tema broja

9


10

Tema broja Čarobnjaci više nisu bili u skladu sa tehničkim dostignućima. Nji‐ hove staklene kugle bile su ograničenog dometa, prikazivale su mutne slike, bez tona, sa smetnjama, dvosmerno komuniciranje je bilo nemo‐ guće… Mnogo su bolje funkcionisali telegrafi, telefoni, radio aparati, te‐ levizori… Magiju su štovale samo siromašne bakice, kao meru štednje do naredne penzijice. Mnogi ne znaju da je jedna od rodonačelnika naučne‐fantastike, vizionar, prorok, Žil Vern, bio politički konzervativac. On je i izmislio, ka‐ snije često rabljenog, Ludog Naučnika koji malo, malo pa konstruišu neke zrake kojima hoće da unište Zemlju. Ali priče o ludim naučnicima nisu dobro išle na tržištu, tako da su urednici i izdavači nagovarali Žila Verna da forsira svoje otkrića‐dostignuća priče po kojima je on i postao poznat. Jednostavno vreme je bilo takvo. Ljudi su imali velika očekivanja od budućnosti. Baloni, cepelini, možda i avioni, a jednog dana i let na Mesec!


Tema broja

11


12

Tema broja Od tehnologije se u fikciji očeki‐ valo da deluje i u drugom smeru. Tako je, na primer, Mark Tven, koji je bio fan novih tehnologija, jedan od prvih Ame‐ rikanaca koji su kupili pisaću mašinu ta‐ dašnje čudo tehnike, poslao Jenkija na dvor kralja Artura, da on tamo ubrza kraj mračnog srednjeg veka. Od druge polovine dvadesetog veka naučna fantastika doživljava pravi procvat. Bilo je teško razlikovati pisce naučne fantastike od futurista koji su se „na ozbiljan način“ bavili predviđanjima o (ne)mogućim stvarima u budućnosti. Sve što je napisao Artur Klark biće mo‐ guće, ako ne sada, za deceniju‐dve. Ljudima je bilo mnogo uzbudlji‐ vije da čitaju o avanturama na različitim planetama, o upoznavanju drugačijih vrsta i oblika života. Zaboga, prošetali smo kera svemirom, ko će još da čita o nekim goblinima koji samo sede u svo‐ jim rupama i skupljaju buđ i memlu? Te‐ raformiranje, rules! Posebnu draž SF‐u davao je ose‐ ćaj da je sve to moguće. I da će sve to jednog dana, u bližoj ili malo daljoj, bu‐ dućnosti biti istina i stvarnost. Bilo je tu istina i „paranoičnog“ spektra SF priča. O Zlim Velikim Malim Zelenim koji dolaze da pokore zemlju, da je unište, a čovečanstvo u čvarke i pršut premetnu. Nikada se nije znalo kome ćemo da zaklonimo pogled na Veneru ili ko će da gradi svemirsku obilaznicu baš kroz naš sunčev sistem.


Tema broja

Ali taj deo SF književnosti nikada nije postao popularan, sve do kraja dvadesetog veka, ali to je već neka priča treće vrste. Ljubitelji Konana bili su geekovi među geekovima. A na pozna‐ vaoce lika i nedela Tolkinovog sa podozrenjem se gledalo čak i među ne‐ rdovima. Bajke su bile moguće samo ako su počinjale sa „Jednom davno u dalekoj Galaksiji…“ I onda, podlo poput Evoksa u trećem Star Wars‐u, Hobiti su izašli iz Rupe. Zašto i kako se to desilo? Zašto su mačevi i magija, trolovi i pa‐ tuljci ponovo postali popularni? Zašto je Hari Poter Tom Sojer 21. veka? Zašto je letenje na metli uzbudljivije nego letenje solarnim krilima? Zašto je deci danas, koja u jednom svom gedžetu, imaju više mogućnosti i ma‐ gija, nego Albus Dambldor uzbudljivo da čitaju o avanturama na Hog‐ vortsu? Zašto je Daglas Adams mogao da preživi samo tranformacijom u Terija Pračeta?

13


14

Tema broja Možda sam negde usput izgubio detinjstvo tako da sada ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. Nije tajna da ne volim epsku fantastiku. Postoji više raz‐ loga. Prvo previše je banalna. Svi pisci pišu po copy/paste si‐ stemu. Recikliraju jednu istu priču, sa jedim istim zapletom. Sve što nije Gospodar prstenova ne zaslužuje da bude napisano (ili objavljeno). Čak je i Tolkin imao ideju da se na osnovu njegove priče razvije hiljade i hiljade različitih avantura. A ne da iznova i iz‐ nova prepisuju jednu njegovu priču. Drugo epska fantastika nije u skladu sa vremenom u kome živimo i u skladu sa razmišljanjima savremenih ljudi. Kada su u praistoriji ljudi imali potrebe da objasne razne neobjašnjive pojave oni su ih pripisivali mnogim božan‐ stvima ili čudovištima. Kada poštena udovica zatrudni deset godina posle smrti muža, normalno da je bila žrtva vampira koji je noću pohodio njene udovičke dvore i postelje. To je racio‐ nalno objašnjenje. I deo epske fantastike, istovremeno. Ali danas, kada znamo da se vampiri ne razmnožavaju kopulaci‐ jom, nema mesta ovakvim objašnjenima. U epskoj fantastici preveliki su glavni gradovi za te feu‐ dalne države u kojima se po pravilu Resavske škole dešavaju radnje romana. Prevelike su vojske da bi ih kmetovi nahranili. Neracionalno i ekonomski neodrživo ustrojstvo vlada u epskoj fantastici. Nešto takvo može da proguta dete od sedam godina, ali ne i preko tih godina.


Tema broja

15


16

Tema broja Pisci epske fantastike kao da, na ovaj način, pokušavaju da vre‐ đaju inteligenciju svojih čitaoca. Ili je ne vređaju, nego joj podilaze? (Ne)dela epske fantastike su neodgovorna prema znanju, njihovi imaginarni svetovi ne upućuju na istoriju i kulturu. Za razliku od naučne fantastike čitanje epske fantastike ne provocira čitaoca na promišljanje, na upoređivanje sa mogućim stvarima. Buđavi motivi zmajeva, trolova, čarobnica zamenjuju misao o tehnici i nauci, ali i o humanistici. Tako da svaki prosečni neonacista, ne mora da poseduje bilo kakvo znanje o Srednjem veku (onom mračnom) da bi beskrajno uživao u vulgarnim i prostačkim uzorima i da dobije sve moguće obrasce neto‐ lerancije i jezika mržnje. Više čak ne mora ni da čita, tu su filmovi i serije rađeni po njego‐ voj meri. I onda, uz minimalni moždani napor, on može lako, sve što je upio konzumirajući epsku fantastiku, da stavi u savremeni kontekst, i eto njega u svom imaginarnom svetu gde slobodno može da se ponaša na isti način i u realnosti. Magija, mačevi, a eno ga i rat na sledećem ćošku… PIŠE: MILAN ARANĐELOVIĆ


Tema broja

17


18

Tema broja

Hobit: Očekiv

Nekada davno, pre pojave Pitera Džeksona (pre P.Dž.), Hobit je bila samo knjiga oksfordskog profesora Džona Ronalda Rejela Tolkina, svojevrstan uvod u nešto što je nekada davno, u lepša vremena pre P.Dž, bila samo knjiga Gospodar Prstenova. Tolkin je tvrdio da je priču počeo tako što je slučajno, na jednom praz‐ nom listu papira, ispisao prvu rečenicu knjige (U rupi u zemlji živeo je hobit),


Tema broja

vana zarada

dok je ispravljao studentske radove. Dešava se to. Balzak je, na primer, isto tako, sva svoja dela napisao sasvim slučajno, dok je ispijao litre kafe. Šekspir je, sasvim slučajno, u pauzama vođenja ljubavi, na marginama čaršava na‐ žvrljao Kralja Lira. Dešava se i najvećim umovima, zašto onda ne bi profesoru koji je do tada objavio samo jedno pisano delo, esej o interpretaciji staroen‐ gleskog epa Beovulfa?

19


20

Tema broja A, onda je pomislio, da bi možda to moglo da bude nešto više, možda čak i predložak za sce‐ nario na osnovu koga će Piter Džek‐ son da snimi filmsku, za sada samo, trilogiju i koji će da mu donese mil‐ ione dolara (američkih). Kolek‐ cionarska žudnja za slikama američkih predsednika rodila se u ovom skromnom profesoru. Ili ga je možda posetio Piter Džekson iz budućnosti i pokazao mu šta će sve da bude od Hobita. Ovo su svakako samo spekulacije. Ko bi normalan napisao Hobita sa vizijom Pitera Džeksona koji se kupa u novcu u svom trezoru na brdu? Vizija Pitera Džeksona u lovi bi svakako naterala Tolkina da odus‐ tane od pisanja za vek i vo vjekov. I tako je Tolkin, ne sluteći lavinu koju će da izazove Piter Džek‐ son, posle jedne slučajne rečenica, nastavio bezbrižno da piše svog Ho‐ bita. Ubrzo je pomislio da bi i Hobit mogao da bude deo istog uni‐ verzuma kao i Silmarilion, koji je tada takođe pisao, pa je u Hobitu predstavio ili samo spomenuo neke od likova i mesta koja su zastupljena u njegovoj mitologiji, posebno El‐ ronda, Gil‐galada, i Gondolina. Iako je bajka, knjiga je kom‐ pleksna i profinjena: ima mnoga imena i reči izvedene iz norveške

mitologije, a centralne elemente radnje iz epa o Beowulfu, koristi anglo‐saksonske rune, informacije o kalendaru i mesečevim menama, detaljne geografske opise koji omogućuju pravljenje karte. Pre kraja, priča dobija epske proporcije. Glavni lik u priči je Bilbo Ba‐ gins. On je hobit, koji sretno živi u svojoj kući Beg End. Međutim, jednog dana mu dolazi stari čarobnjak Gandalf i nagovara Bilboa da krene s njim u avanturu. Naime, Gandalf je sa sobom doveo i tri‐ naest patuljaka koji žele da se do‐ mognu blaga od zmaja zvanog Smug, dok će im Bilbo biti taj koji će to uraditi. Oni će proći kroz mnoge avanture, posetiće Rivendel, glavni grad vilenjaka, a Bilbo će pronaći i prsten moći. Bilbo će razgovarati sa zmajem i otkriti da mu je slaba tačka srce, što će kasnije jedan strelac iskoristiti da ga ubije. Nakon toga udruženi patuljci, ljudi i vilen‐ jaci boriće se protiv goblina, a nakon pobede Bilbo se vraća u svoj rodni Hobiton. Kada je Hobit objavljen 1937. godine bio je to uspeh preko noći za, do tada, anonimnog uni‐ verzitetskog lingvistu i folkloristu, a žanr fantazije nikada više nije bio isti ‐ zapravo, slobodno možemo reći da se epska fantazija tada i rodila.


Tema broja

21


22

Tema broja U decenijama posle toga Hobita su volela deca, ali i odrasli. Jedini uslov za uživanje u ovom štivu, sve do pojave Pitera Džeksona, bila je pismenost. Čitalac je samo morao da bude pismen, prepoznaje slova i njihove kombinacije u vidu reči i rečenica. Čak je i jedan izdavač iz Trećeg Rajha bio zainte‐ resovan da firerovu omladinu upozna sa ovom knjigom. Međutim, nemački potencijalni izdavač u skladu sa važe‐ ćim lokalnim zakonima, morao je pre objavljivanja bilo koje knjige da priloži i pismenu potvrdu da je pisac dela arijevskog porekla (i da je uredno čekirao svoju busplus kartu). Tolkin ih je, kada je čuo za to, poslao tamo gde sunce nikada ne sija (a nije Mordor). I tada se videlo da Tolkin nema taj umetnički duh, tu ideju da svoje remek delo podari što većem broju ljudi na planeti, kao što je ima naš PiDžej.


Tema broja

Pre nego što je Hobit dopao šaka Pitera Džeksona, doživeo je adaptaciju na radiju, u pozorištu, kao animirani film i video igra. Odnos Pitera Džeksona i sve što je uradio povodom realizacije ovog projekta jedino je moguće da se posmatra na dva načina. Prvo, da je Piter Džekson uradio sve u isključivom cilju sticanja što većeg profita, a drugi način je da je Piter Džekson uradio sve u isključivom interesu da njegov umetnički izraz nađe put do što većeg broja gledalaca širom pla‐ nete, a enormna zarada je čista kolateralna šteta ove njegove altruisti‐ stičke pretenzije.

23


24

Tema broja


Tema broja PiDžej je imao u vidu Hobita još davne, Olujne, 1995. godine. Ali samo kao ideju koju će da realizuje ako Gospodar Prstenova doživi ko‐ mercijalni uspeh. Bilo je tu pro‐ blema i sa autorskim pravima jer, verovali ili ne, Gospodar Prstenova i Hobit imaju različite staratelje kada su u pitanju prava na korišće‐ nje. A Džekson je tu bio na stanovi‐ štu „čist račun, duga ljubav“, sa akcentom na ono račun. Čak prvobitno nije hteo ni da režira Hobita jer je smatrao da se sa radom na Gospodaru umetni‐ čki istrošio i previše (ali ne umetni‐ čki zaradio joj više), ali kada je sabrao dolare video je da kao reži‐ ser može da zaradi još više. To je opravdao ovako: „Njihova energija (patuljaka iz Hobita), i potpuni pre‐ zir prema svemu politički korekt‐ nom donosi novi duh celoj priči. I zato sam pomislio OK, ovo može da bude zabavno!“ I onda je prionuo da napravi potpuno politički korek‐ tan film, jer politička korekcija do‐ nosi još veću lovu. Isto kao što je uradio i sa Gospodarom. Film je prvobitno bio plani‐ ran iz dva dela, ali Džeksonov raču‐ novođa mu je šapnuo da će mnogo bolje po trezor da bude ako film bude bio plasiran u tri nastavka. Raspored prikazivanja je takođe taktički određen, da bi se na najbo‐ lji način održao interes publike.

25


26

Tema broja

Premijera prvog i drugog dela biće tokom božićnih praznika 2012. od‐ nosno 2013. godine,a treći nastavak biće prikazan kao letnji blokbaster 2014. godine. A da bi uspeo da ne tako obimnu knjigu razvuče na pohlepnu du‐ žinu, Piter je koristio i Tolkinove dodatke, koje on nije koristio u knjizi već ih je samo uzgred spominjao, ali je kasnije u Dodacima Gospodaru Prstenova opisivao. Mnoge stvari koje se ne spominju u knjizi PiDžej je ubacio u film. Tako da, na primer, zbog ženskog dela publike, moramo da trpimo Le‐ golasa kome tu nije mesto, a politička korektnost je svoj izraz našla u liku vilovnjakinje Tauriel. U svom pohodu na dolare Piter Džekson ne preza ni od primene najnovijih tehnologija. Tako da će Hobit biti rađen u tehnici (3d dakako, jer je cilj da što više ljudi ode u bioskop, a ne da ga besplatno skine sa neta), sa 48 slika u sekundi, a ne sa 24 kao što je do sada bio slučaj. Zašto je ovo važno? Zato što od 24 slike neke ljude boli glava kada ga gledaju u 3d tehnici, a 48 slika bi delovalo kao aspirin. Ma samo da svi dođu u bioskop. Inače, još jedan Baja Patak filmske industrije, Džejms Kameron priprema u istoj tehnologiji svoj pohod na dolare u projektu sa šifrova‐ nim nazivom „Avatar 2“. Ko ne plati na Khazad‐dumu, platiće na Pandori! Piše: M.A.


Tema broja

27


28

Tema broja

Hrišćanski motivi u G

Kada je u trećoj godini života zajedno sam majkom i bratom napu‐ stio Južnoafričku Republiku u kojoj je bio rođen, Džon Tolikin je poslednji put video svog oca. Zato je bio jako vezan za majku, koja mu je, poduča‐ vajući ga, ulivala ljubav prema nauci, naročito jezicima, čitanju, ali i katoli‐ čkoj veri u koju je, na užas svojih ro‐ ditelja, prešla.

Kada je umrla od dijabetesa tada dvanaestogodišnji Tolkin je smatrao da je umrla kao mučenica za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. O malom siročetu nastavio je da se stara sveštenik Frensis Morgan iz Birmingemskog oratorijuma sve do Tolkinovog odlaska na koledž. I kasnije, kao profesor na


Tema broja

Gospodaru Prstenova

Oksfordu, Tolkin je bio vatreni kato‐ lik. Uspeo je da svog kolegu, profe‐ sora i pisca Narnije, K. S. Luisa, inače ateistu, preobrati u uzornog hrišća‐ nina. Mnogi zbog ove pozadine po‐ smatraju i čitaju Gospodara Prstena kao hrišćansku alegoriju. Sam Tolkin je prezirao alego‐ riju i uvek je govorio da njegova dela

nisu pisana sa namerom da propove‐ daju veru, ali je dodavao da ih je pisao u hrišćanskoj tradiciji i da zato u njima postoje hrišćanski simboli. „Otelovljenje boga je mnogo velika stvar da bih se usudio da o tome pišem“, sa hrišćanskom skrom‐ nošću, rekao je Tolkin, ali postoji mnogo očiglednih paralela koje mogu da se povuku između njegovog

29


30

Tema broja

pisanja i hrišćanke mitologije. U liku lejdi Galadriel možemo da naslutimo Devicu Mariju, kada da‐ ruje Družini prstena sedam mističnih poklona, koji su direktna analogija na sedam sakramenata. U rečima njene unuke Arvin ta‐ kođe može da se nasluti odjek Device, kada spašava Frodov život izgovarajući: „Ona milost koja mi je data, neka dospe do njega i neka bude spašen“. Isus Hrist nije tako opipljiv kao što je to tako očigledno kod lava Aslana u Na‐ rniji. U Gospodaru Isus je prisutan kroz tri junaka‐ Gandalfa, Froda i Ara‐ gorna, prorok, sveštenik i kralj, Sva tro‐ jica prolaze kroz samožrtvovanje za spas ostalih stanovnika Srednje Zemlje. Aragorn, kralj koji ulazi u svoje kraljev‐ stvo, njegov povratak koji svi očekuju, njegove isceliteljske sposobnosti, Gan‐ dalfovo vaskrsenje posle pada sa mosta


Tema broja

Khazad‐Dum, Frodova volja da služi i nosi svoje breme… Pre nego što se Dru‐ žina razdvoji, oni organizuju poslednju večeru, na kojoj dele patuljački hleb i piju iz istog pehara, što upućuje na hri‐ šćansko pričešće u kome vernici uzi‐ maju hleb i vino. Pored ovih individualnih refe‐ renci, postoje i druge metafore. Najočiglednija je beskrajna borba između dobra i zla. Tolkin je na‐ pisao da on kao hrišćanin i katolik, ne očekuje od istorije ništa više nego da bude niz poraza, sa naznakama i nago‐ veštajima konačne pobede. Dok Nosilac Prstena ne ispuni svoj zadatak, mnogi će da nastradaju od Sauronovih zlih sila, a čak i nakon toga Saruman nastavlja da žari i pali Okrugom. Frodovo žrtvovanje sebe i volja da se nastavi dalje uprkos naiz‐ gled nemogućim šansama na uspeh odražava centralni princip hrišćanskog verovanja.

31


32

Tema broja Konstantno prisustvo Sau‐ rona koje se oseća tokom cele knjige takođe podsećaju na stalne pretnje zla u našim svakodnevnim životima. Frodo i Gandalf znaju da, ako upotrebe Prsten da bi pobedili Saurona da će i oni postati zli. Za hrišćanina upotreba zla da bi se pobedilo zlo je često iskušenje. „Niko u početku nije bio zao. Čak ni Sauron“, kaže Elnord čime nam ukazuje na hrišćansko stanovište da su svi ljudi u osnovi dobri, ali da zbog svoje slabosti po‐ staju loši. Koncept palog čoveka možemo da vidimo i u orcima koji su nekada bili vilovnjaci. U Hobitu junaci pre nego što uđu u Mrku šumu bivaju upo‐

zoreni da ne piju vodu u njenim potocima i da ne skreću sa staze. U Gospodaru prstenova Boromir i Golum ne mogu da se odupru isku‐ šenju da ne posegnu za Prstenom. Sve su to stvari koje nas podsećaju na zabranjeno voće u rajskom vrtu i iskušenje da se jabuka uzme i za‐ grize. U načinu na koji Prsten iza‐ ziva ljude (i druge humanoide), da upotrebe njegovu moć predstavlja analogiju đavolovog iskušavanja Isusa Hrista. I drugi aspekti zla su vi‐ dljivo prikazani u knjizi kao što je auto‐destruktivna priroda samog zla. Saruman seče drveće u Okrugu i čini život u njemu nepodnošlivim, orci jedu sami sebe, mračno i ne‐ plodno lice Mordora…


Tema broja

Kada Golum padne pod vlast Prstena, on postaje sve slabiji i na kraju ne može više da mu se odupre. Čak i približavanje zlu ima negativan efekat. Bilbo ne može da se odvoji od Prstena, a ni Frodo, na kraju, nema snage da ga baci u grotlo vulkana. Hrišćanska milost se vidi i u Fro‐ dovo verovanju u Goluma i u šansu da se on na kraju popravi i da će jednom u budućnosti da ima svoj trenutak. Uskrsnuće je jasno prikazano kod Gandalfa, koji se posle pada vraća kao još moćniji nego do tada.

Još jedan od hrišćanskih lajtmotiva, spasenje, je prikazano u knjizi. Srednja Zemlja je spašena, ali kroz velike žrtve. Hrišćanski koncept pokaja‐ nja takođe postoji u Srednjoj Zem‐ lji. Boromir se pokajao i data mu je šansa da umre kao junak i da tako bude i sahranjen i upamćen. I dru‐ gim „palim“ junacima je data šansa da se pokaju ‐ Golumu i Sarumanu. Oni to nisu učinili. Golum ima još jedan hri‐ šćanski greh ‐ gordost. On je pono‐ san zbog toga što poseduje Svoj Prekrasni i zbog toga gubi sebe i

33


34

Tema broja svoju dušu. Božansko proviđenje i slobo‐ dna volja, kao poznati hrišćanski mo‐ tivi, nalaze se i u Gospodaru prstenova. Kako Gandalf objašnjava nije Golum izgubio Prsten, već ga je ovaj napustio, „…ali tu su bile uple‐ tene i druge sile“. Frodova sudbina je da bude Nosilac Prstena, ali on to breme pod‐ nosi pomoću svoje slobodne volje koja se, skoro do kraja, odupire moći Prstena. Hrišćanksa ideja pravde je ta‐ kođe protkana kroz Gospodara. Sa‐ ruman, na primer, započinje karijeru kao Saruman Beli, a završava kao de‐ gradirajuće Mnogobojni. Dok Gan‐ dalf započinje kao Sivi, a dospeva do Belog. Pravda je zadovoljena. I kod same Družine prstena vidi se uticaj katoličanstva. Članovi Družine i njihovi saveznici se drže za‐ jedno, ali pri tom oni ne gude svoju individualnost i posebnost, za razliku od orkova koji su poput mrava lišeni svoje posebnosti i čak se ne razlikuju ni po polu ili starosti. Postoji i nešto „papsko“ u Gandalfu. On nastupa kao lider slo‐ bodnih ljudi koji veruju u dobro. Nje‐ gov magični štap neodoljivo podseća na papski, svakodnevna odeća ta‐ kođe. A on na kraju balade i kruniše novog kralja, kao što su to nekada pape i radile. Kada smo već kod Aragona, sigurno ste primetili da se spominje

i njegov lekoviti dodir. Frodo je, uz Golumovu „pomoć“ bacio Prsten u Planinu Pro‐ pasti 25. marta. Dan, kada je po hri‐ šćanskom učenju Hrist razapet, ali i kada je Arhanđel Gavrilo javio Mariji da će da rodi božjeg sina, dan koji u hrišćanstvu označava završetak, ali i


Tema broja

početak. Svakako da postoje razlozi zbog kojih Gospodara ne bi trebalo da čitamo kao hrišćanski spis. Pre svega jer upravo odsustvo alegorija čini da se dela epske fantastike razli‐ kuju od simboličkih dela. U epskoj fantastici ne postoje alegorije i skri‐

veni podtekst, u njoj ono što piše to i znači. Gomila bitaka, litre krvi i scene nasilja nisu baš nešto na čemu počiva hrišćanska ideologija. Svi ju‐ naci jesu u biti baš dobri humanoidi koji ubijaju baš mnogo drugih živih bića. Tu možemo da razmišljamo o tome koliko su opravdani ratovi za demokratiju, ratovi protiv osovina zla i da li su hrišćani to samo na Uskrs i Božić, a ne radnim danima. Istina je i da su hobiti, vilo‐ vnjaci, patuljci i ljudi u stvari pacifisti, koji žive u, po svojim merilima, pa‐ storalnim okruženjima, ali koji u sa‐ moodbrani odgovaraju na nasilje koje započinje zli Sauron. Samo postojanje i korišćenje magije jeste nešto što nije skladu sa hrišćanskim učenjem. Hrišćani su, u svoje zlatno doba mračnog srednjeg veka, takve kao što je Gandalf spaljivali na loma‐ čama zbog veštičarenja. Ceo roman počiva na masku‐ linitetu, koji ide gotovo do seksizma i rasizma. Ne znam da li ovaj argu‐ ment da smestim u pro ili kontra raz‐ loge da se Gospodar (ne) čita kao hrišćansko štivo? Da li je Srednja Zemlja hri‐ šćanski svet, koji je stvorio hrišćanski bog, ali koga njihovi stanovnici još nisu upoznali kroz otelovljenje i va‐ skrsenje? Piše: M.A.

35


Tema broja

KVIZ: Koliko poznaješ Hobita?

37


38

Tema broja 1. Bilbo Bagins je bio mlad hobit za vreme dešavanja radnje knjige, tek je napu‐ nio 16 godina. DA ‐ idi na 11 NE ‐ Idi na 18

2. Naziv Bilbove gajbe Bag‐ end Tolkin je pozajmio iz jednog romana Džejn Ostin. DA ‐ idi na 17 NE ‐ idi na 12

3. Bilbova baka po majci Za‐ cita Took bila je poznata van Okruga po svojim re‐ ceptima za hobitske pite od zelja. DA ‐ idi na 16 NE ‐ idi na 13

7. Orci svom patuljačkom poreklu mogu da zahvale za to što su odlični u kopanju tunela, pravljenju oružja i lekova. DA ‐ idi na 26 NE ‐ idi na 21

8. Ideju da vilovnjaci imaju šiljate uši prvi je dao upravo Tolkin u Hobitu. DA ‐ idi na 22 NE ‐ idi na 25

9. Tolkin je epizodu sa pau‐ cima ubacio da bi deci pri‐ bližio ljubav prema prirodi i svim živim bićima. DA ‐ idi na 23 NE ‐ idi na 24

13. Tačan odgovor. Bilbo je prvi Hobit koji je postao poznat izvan Okruga. Idi na 4.

14. Netačan odgovor. Ma‐ glovite planine su mnogo duže. Vrati se na 4.

15. Tačan odgovor. Dužina Maglovitih planina, koje su toliko visoke i strme, da ih je moguće samo zaobići, odgovara dužini Novog Ze‐ landa od oko 1600 km. Idi na 5.

19. Netačan odgovor. Tolkin je bio poslušno dete. Vrati se na 5.

21. Tačan odgovor. Orci jesu talentovani u ovim stvarima, ali oni nemaju veze sa patuljcima, već sa vilovnjacima. U Silma‐ rillionu piše da su orci nastali mučenjem i "kvarenjem" vilo‐ vnjaka od strane Neprijatelja. U najdubljim jamama Utumna zarobio je mnoge pripadnike tek probuđene rase vilovnjaka i u svojim tamnicama jezivim mučenjem od njih stvorio uni‐ šten i strašan oblik života, demonsku rasu robova ‐ orke. Idi na 8.

20. Netačan odgovor. Vrati se na 6.

25. Tačan odgovor. Tolkin nikada u svojim knjigama nije ni spomenuo da vilo‐ vnjaci imaju šiljate uši. Idi na 9.

26. Netačan odgovor. Pa‐ tuljci bi kolektivno obrijali svoje brade da je ovo istina. Vrati se na 7.

27. Tačan odgovor. Ali u prvom izdanju Hobita, Golum se sam sebi obraća tako. Kasnije je to izme‐ njeno i Golum Prstenu priča „moj prekrasni“. Idi na 7.


Tema broja 4. Maglovite planine su du‐ gačke 640 kilometara, što je razdaljina od Londona do Edinburga. DA ‐ idi na 14 NE ‐ idi na 15

5. Tolkinova baka, da bi na‐ terala svog unuka da bude poslušan, plašila ga je pri‐ čama o krvoločnim orcima koji jedu nevaljalu decu. DA ‐ idi na 19 NE ‐ idi na 28

6. Golum sam sebe naziva „moj prekrasni“. DA ‐ idi na 20 NE ‐ idi na 27

10. Zelenšuma je prome‐ nila naziv u Mrku šumu kada je došla Duga vilovnja‐ čka jesen. DA ‐ idi na 29 NE ‐ idi na 30

11. Netačno. Za Hobite koji su dugovečniji od ljudi vreme drugačije protiče. Vrati se na 1.

12. Tačno. Džejn Ostin ni‐ kada nije čula za Bag‐end Bag‐end je naziv farme Tol‐ kinove tetke. Idi na 3.

16. Netačan odgovor. Niko nikada nije čuo za Zacitu Took. Čak ni Baginsi. Vrati se na 3.

17. Netačno. Džejn Ostin nikada nije čula za Bag‐end. Vrati se na 2.

18. Tačan odgovor. Bilbo Bagins je u Hobitu imao 51 godinu. Idi na 2.

22. Netačan odgovor. I go‐ spodin Spok se kune da je sve kleveta i deo američkih propagandnih filmova. Vrati se na 8.

23. Netačan odgovor. Duh Stiva Irvina, koji je pauke, zmije i aligatore uvek nazi‐ vao „prekrasnima“ tada još nije bio zaživeo. Vrati se na 9.

24. Tačan odgovor. Tolkin je, upravo znajući da su deca njegova ciljna grupa, ubacio epizodu sa paucima da bi uplašio decu. Idi na 10.

28. Tačan odgovor. Kao kli‐ nac, Tolkin je orke zamišljao kao vile, koji graciozno igraju i pevaju u predivnim svetlećim bojama. Idi na 6.

29. Netačan odgovor. Četi‐ nari tu nisu ništa krivi. Vrati se na 10.

30. Tačan odgovor. Pro‐ mena imena nema veze sa smenom godišnjih doba. Zelenšuma je promenila svoj naziv kada su se u nju naselili veliki pauci i orci. Čestitamo, stigao si do kraja ovog kviza.

39


Gost Sajma

Mađarska u okrnjenom sastavu na Sajmu knjiga Na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu zvanični gost je bila Mađarska. Predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović je više puta po‐ navljao kako je njima cilj da domaćoj publici predstave „mlade mađarske pisce“ ili „mađarske pisce mlađe ge‐ neracije“. Plemenit cilj, svakako. Ali ko‐ liko je iznuđen? Zašto ne bi publici predstavili i mlađe, ali i starije, one poz‐ natije pisce? Zašto klasike kao što su Konrad, Esterhazi i Nadaš nismo videli na Sajmu? Čemu toliko isticanje mlađih pisaca? Možda je problem u tome što su stariji, iskusniji, poznatiji, bolji ma‐ đarski pisci odlučili da malo bojkotuju ovaj Sajam knjiga. A dobronamerni Željko, pun ljubavi prema mlađariji, nema potrebu da to kaže. Ali ima po‐ trebu da to sakrije i zamaskira. Kao da ga je blam i sramota što je prinuđen da upozna našu publiku sa „mlađom ma‐ đarskom gardom“. A nije njegova krivica. Niti ti stariji pisci imaju neki problem sa Srbi‐ jom, Srbima, noževima, žicama i osta‐ lim priborom za jelo. Ne. Mađarski pisci su trenutno u ratu protiv Mađarske države i njenog vođe Viktora Orbana. Orban je, u svom ratu protiv mađarske kulture, ukinuo ministarstvo kulture, dodelio joj sekre‐ tarijat, smanjio budžetska izdavanja za kulturu jer smatra da je budućnost ma‐

đarske kulture u prošlosti. Ukratko u gulašu, vinarstvu, konjarstvu i fudbalu. I tako ti pisci neće da sarađuju sa Mađarskom državom, neće ona ni sa njima, a srpska publika je zbog toga imala kolateralno zadovoljstvo da se susretne i upozna sa mađarskim pi‐ scima koji su manje‐više nepoznati i u svojoj matici. Ambasador Mađarske Oskar Nikovic rekao je da je gostovanje na Beogradskom sajmu knjiga za Mađar‐ sku veoma važno i da predstavlja veliku čast i izazov. „Time se poklapaju prizna‐ nje dubokoj mađarskoj literarnoj tradi‐ ciji i naša želja da se dva naroda dodatno približe. Većina prepreka na tom putu proizilazi iz činjenice da se dve zemlje ne poznaju dovoljno“, rekao je Nikovic. Na ovom Sajmu smo propu‐ stili da se dodatno upoznamo. I ko su bile mađarske zvezde na ovom Sajmu? Književnica za decu Ju‐ dita Berg, šahistkinja Judit Polgar sa svojom knjigom „Šahovsko igralište” i odličan samoreklamer, prisutan u svet‐ skoj, ali manje u mađarskoj književnosti Peter Zilahi. Zamislite da Večiti derbi igraju Zvezda i Teleoptik, Dejvis‐kup bez Đo‐ kovića, srpsku književnost bez Basare, Albaharija ili Pekića. To je otprilike ono što smo videli od mađarske književnosti na Sajmu knjiga.

41


42

Mađarski pisci na

Imre Kertes


a srpskom jeziku Imre Kertes (Imre Kertész), mađarski književnik, rođen je u Bu‐ dimpešti 1929. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, kao 14‐godiš‐ njak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u logor Buhenvald. Po završetku Drugog svetskog rata, vraća se u Budimpeštu gde radi kao novinar za Vilagošag, od 1948. Go‐ dine 1951. dobija otkaz i posvećuje se pisanju i prevođenju, između osta‐ log prevodi dela Ničea, Horfman‐ stala, Frojda, Rota, Vitgenštajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacističkoj i komuni‐ stičkoj Mađarskoj, iselio se u Nema‐ čku. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu na‐ gradu za književnost dobio je 2002. godine. Kritikovao je Stivena Spil‐ berga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993.) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako pred‐ stavljanje holokausta koje nije u sta‐ nju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog de‐ formisanog načina života i mogućno‐ sti da se holokaust uopšte razume.“

Svoje najpoznatije delo „Be‐ sudbinstvo“, u kojem opisuje isku‐ stvo 15‐godišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoi‐ meni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija. Imre Kertes u knjizi „Dosije K.“ ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oživljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog života. Više od životne lekcije, ovo je filozofsko razmišljanje o književnom stvarala‐ štvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i suštinskim životnim pi‐ tanjima. „Kadiš za nerođeno dete“ je priča jevrejskog mađarskog intelek‐ tualca koji je prošao kroz pakao Au‐ švica da bi potom odživotario manje‐više jalove decenije u tvrdom, staljinističkom, pa potom smekšalom gulaš‐socijalizmu, posedujući „sve predispozicije za sramnu egzistenciju uspešnog mađarskog pisca“.

43


44

Mađarski pisci na srpskom jeziku


Mađarski pisci na srpskom jeziku

Tibor Fišer Britanski pisac mađarskog porekla Tibor Fišer rođen je u Stok‐ portu 1959. godine. Studirao je na Kembridžu i radio kao novinar. Nakon izuzetnog uspeha romana „Pod žabom“, zbog kojeg je nominovan za najboljeg mladog britanskog pisca 1993. godine, usledila su dela koja su ga uvrstila u najprefinjenije savre‐ mene stvaraoce: „The Thought Gang“, „The Collector Collector“, „Don't Read This Book If You're Stu‐ pid“. Tindal Korbet je narator i gla‐ vni junak romana „Dobro je biti Bog“ koji iz Londona sa lažnim dokumen‐ tima i kreditnom karticom stiže u Majami da bi iz neurotične i oskudne stvarnosti svog srednjedobnog života pokušao da ostvari preokret. Glavni junak dospeva do uloge sveštenika,

crkve, čudesnih prijateljstava i repre‐ zentanata jednog društva koji tragaju za srećom i smislom. Roman je ispri‐ čan raskošnim jezikom polusveta, u razmerama bizarnog morala, ironi‐ čan i humoran, slika kulture urbanih mitologija i sanjarija, grubosti, cin‐ izme i neobični humor u prizorima preživljavanja. „Pod žabom“ prati avanture dvojice mladih mađarskih košarkaša kroz burne godine od kraja Drugog svetskog rata do antisovjetske po‐ bune 1956. Neverovatni heroji pu‐ tuju uzduž i popreko kroz Mađarsku u epskoj potrazi za hranom, prenoći‐ štem i ženskim društvom. Ipak, da li 20‐godišnjaku život može da bude mračniji od onog mesta koje se nalazi „ispod dupeta žabe u rudniku uglja”?

45


46

Mađarski pisci na srpskom jeziku

Noemi Kiš Noemi Kiš (Kiss Noémi) je rođena 1974. godine u gradiću Gedelu na severozapadu Mađarske. Diplomirala je mađarski jezik i književnost, kao i sociologiju. Doktorirala je na temi mađarske recepcije poezije Pola Celana. Noemi Kiš je jedna od za‐ paženih autorki u antologiji žen‐ skih priča pod nazivom „Noćni zoološki vrt”, koja se bavi pitanjima ženske seksualnosti, pogledima na svet iz ženskog ugla, iskustvima žene.

Kroz sve svoje priče u zbirci „Trans“, Noemi Kiš obrađuje temu ženske seksualnosti, ne razrađujući je isključivo kroz muško‐ženske odnose, već, s jedne strane kroz erotičnost identiteta likova ženske homoseksualnosti, ali sa druge strane i kroz probleme identiteta emigranata u Zapadnoj Evropi, kroz njihov sopstveni subkulturni milje, u kojem tradicionalne vred‐ nosti gube svoja stara značenja do‐ bijaju potpuno nova.


Mađarski pisci na srpskom jeziku

--Derđ Konrad Đerđ Konrad (1933), roman‐ sijer i esejista, veliki mađarski i jedan od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca. U jednopartijskom komuni‐ stičkom sistemu Konrad je disident koji nije mogao da objavljuje svoje knjige od 1974. do 1988. godine. U prvim godinama tranzicije Konrad je jedan od vođa demokratske opozi‐ cije u Mađarskoj i jedan od osnivača liberalne političke stranke Savez slo‐ bodnih demokrata. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN. Živi i radi u Berlinu. „Odlazak od kuće i povratak kući“ je autobiografski roman jed‐ nog od vodećih savremenih evrop‐

skih pisaca. Konrad je napisao roman o detinjstvu i odrastanju u Mađarskoj i Srednjoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Konradov roman na uzbudljiv način prati de‐ tinjstvo glavnog junaka, potonjeg pisca, koji od mirnog građanskog ži‐ vota u unutrašnjosti Mađarske odjednom, na samom početku rata, pada u najveća iskušenja života: ro‐ ditelji bivaju odvedeni u logor, a on sa sestrom pokušava da preživi odlazeći od kuće i skrivajući se po getoima i podzemljima ratne Bu‐ dimpešte. Kada se rat završi, junaci shvataju da povratak nije moguć i da iskušenja tek predstoje. „Odlazak od kuće i povratak kući“ jedan je od najboljih romana Đerđa Konrada.

47


48

Mađarski pisci na srpskom jeziku


Mađarski pisci na srpskom jeziku

Atila Bartiš Atila Bartiš je rođen 22. ja‐ nuara 1968. godine u Rumuniji. Ovaj mađarski pisac uspešno se bavi i fo‐ tografijom. Njegova porodica se pre‐ selila u Budimpeštu 1984. godine jer su njegovog oca Ferenca Bartiša pro‐ terali iz Rumunije. Prvi roman „Šet‐ nja“ koji se bavi temom Čaušeskua, pisao je šest godina, a kritičari su ga po objavljivanju ocenili kao vrlo am‐ biciozno prvo delo. Za roman „Spokoj“ (A nyuga‐ lom, 2001.) Bartišu su iste godine do‐ deljene nagrade Tibor Deri i Šandor Marai. Po ovom romanu Robert Al‐ feldi je 2008. godine snimio istoi‐ meni film. Junakinja romana „Spokoj“, Rebeka Ver, samoživa i be‐ skrupulozna žena, nekada čuvena glumica koju su muškarci obožavali, a žene s podjednakim žarom mrzele, oduvek je živela po načelu da sebi

može sve da dozvoli. Kada joj ćerka, uspešna violinistkinja, emigrira na Zapad postaje politički nepodobna i iz protesta koji prerasta u bolest pet‐ naest godina odbija da izađe iz stana. Sin joj je jedina veza sa spoljnim sve‐ tom. I dok se napolju polako uru‐ šava uzdrmani politički sistem i dru‐ štvo prolazi kroz bolnu dramu tranzicije, postaje sve jasnije da sin, pisac, opsesivno upleten u bolesnu seksualnu vezu s urednicom izdava‐ čke kuće, nikako ne može da se oslo‐ bodi iz mreže majčinih emotivnih ucena, želje za osvetom i pokušaja da živi normalno. Može li se junak ove fascinantne povesti izvući iz tog klupka kada, posle niza beznačajnih erotskih avantura doživi fatalni su‐ sret s Ester Feher?

49


50

Mađarski pisci na srpskom jeziku

Dosije K. Imre Kertes Broj strana: 194 Izdavač: Laguna

Spokoj Atila Bartiš Broj strana: 296 Izdavač: Laguna

Trans Noemi Kiš Broj strana: 142 Izdavač: Agora

Pomračenje sunca, na brdu Đerđ Konrad Broj strana: 296 Izdavač: Arhipelag

Beli kralj Đerđ Dragoman Broj strana: 232 Izdavač: Evro Giunti

Linijski kod Kristina Tot Broj strana: 149 Izdavač: Samizdat B92


Mađarski pisci na srpskom jeziku

Pod žabom Tibor Fišer Broj strana: 275 Izdavač: Čarobna knjiga

Odlazak od kuće i povratak kuči Đerđ Konrad Broj strana: 148 Izdavač: Arhipelag

Izveštaj o stanju duha Đerđ Konrad Broj strana: 268 Izdavač: Arhipelag

Nabaviti ženu Laslo Darvaši Broj strana: 152 Izdavač: Arhipelag

Španska nevesta Ildiko Lovaš Broj strana: 282 Izdavač: Fabrika knjiga

Kadiš za nerođeno dete Imre Kertes Broj strana: 138 Izdavač: Vega media

51


52

Nagrade

Ko je dobitnik Nobelove n Ako niste čuli za Guana Moyea, onda ste sigurno čuli za Moa Yana, što je Guanovo umetni‐ čko ime o kojem, od kako je dobio Nobelovu nagradu za književnost, rado raspravljaju i piljarice sa Baj‐ lonijeve pijace, a i neke prodava‐ čice sira sa Kalenića. Mo Yan je kineski pisac, rođen 17. februara 1955. godine u seoskoj bačiji negde na severoi‐ stoku Kine u provinciji Šandong (skrenete levo kod Lajkovca i tu ste). Roditelji su mu, rečeno jezi‐ kom B92, bili paori, a Her Flik iz Ge‐ štapoa bi rekao „prosti seljani“. Tokom Kulturne revolucije je napustio školu i zaposlio se u fa‐ brici petroleja. Posle Kulturne re‐ volucije priključuje se Narodnoj oslobodilačkoj vojsci u kojoj i poči‐ nje da piše. Nakon što mu je objavljena prva novela “Kiša pada u proljeć‐ noj noći”, dobio je mesto preda‐ vača na odseku za književnost na Akademiji za umetnost i literaturu Narodne oslobodilačke vojske. Ka‐ snije je na Pekinškom univerzitetu

završio postdiplomske studije knji‐ ževnosti i umetnosti. On je jedan od najpoznati‐ jih kineskih pisaca. Često je zabra‐ njivan, što piscima u raznim „demokratskim republikama“ vazda ide u rok službe. Njegove knjige spadaju među najpiratizova‐ nije. Opisuju ga kao „kineskog Franca Kafku“. Na zapadu je postao poznat zahvaljujući romanu „Cr‐ veni Sorgun“ po kojem je snimljen i film koji je dobio Zlatnog me‐ dveda u Berlinu 1988. godine. Njegov pseudonim Mo Yan bukvalno znači „ne govori“, koje je preuzeo u spomen na reči njegovih mudrih roditelja koji su ga, imajući u obzir političku klimu u kojoj su ži‐ veli, upozoravali da ne priča pre‐ više. Budući da je u svojim javnim nastupima poznat kao otvoren i di‐ rektan, čini se da se u velikoj meri odrekao roditeljskog legata, zbog čega i nije baš dobrodošao u kon‐ tinentalnoj, čitaj konzervativnoj, Kini. Kontinentalnu Kinu možete da locirate pomoću recepta „što juž‐ nije to kontinentalnije“.


Nagrade

nagrade za knji탑evnost?

53


54

Nagrade Piše pod uticajem magičnog realizma druga Markesa (Gabrijela Garsije), tako da nije čudno što nje‐ gov stil opisuju kao “halucinantni realizam”, kojim spaja narodne priče, prošlost i sadašnjost. Radnja većine dela dešava se u okolini njegovog za‐ vičaja. Njegova dela mahom se bave burnom istorijom Kine u 20. veku, a često su obojena mračnim, ciničnim humorom. Njegov poslednji roman, „Frog“ (2009.) smatra se do sada naj‐ smelijim ‐ zbog opisa kineske politike planiranja porodice, koja često znači i prisilne abortuse i sterilizaciju. Za taj roman Mo Yan je 2011. godine dobio najveću kinesku književnu nagradu „Mao Dun“. Mo Yan ipak ne pripada disi‐ dentskom krugu pisaca, već je, na‐ protiv, pristalica zvanične politike u kulturi i umetnosti (nešto kao Milo‐ rad Pavić samo mnogo, mnogo inte‐ ligentnije i pismenije). Zbog takvog stava trpi i kritike pojedinih savreme‐ nika, ali smatra da o njemu treba su‐ diti samo na osnovu njegovih knjiga. Na srpskom je objavljen nje‐ gov roman “Velika nedra i široka bedra”, koji govori o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Šta je Nobelova nagrada? Nobelova nagrada je interna‐ cionalna nagrada koja se daje godiš‐ nje od 1901. godine iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i na‐

grada za mir. Švedska banka je 1968. godine otvorila instituciju Nagrada iz ekonomskih nauka u znak sećanja na Alfreda Nobela, osnivača Nobelove nagrade. Dobitnici nagrada se biraju svake godine u decembru. Tada (10. decembra) dobijaju nagrade (nov‐ čanu nagradu, zlatnu medalju i di‐ plomu), to je ujedno i dan kada je Alfred Nobel umro. Sve nagrade se dodeljuju u Stokholmu, osim za mir koja se dodeljuje u Oslu. Šta je Nobelova nagrada za književnost? Nobelova nagrada za književ‐ nost se svake godine dodeljuje piscu koji je, prema rečima Alfreda Nobela, „proizveo najbolje delo idealističkih tendencija“. Reč delo ne označava nužno jedno delo, može značiti i ži‐ votni opus autora. Švedska akade‐ mija odlučuje ko će dobiti nagradu (moguće je i ne dodeliti nagradu).

Velika nedra i široka bedra Mo Jan Broj strana: 670 Izdavač: Portalibris


Nagrade

55


56

Nagrade

Ko je dobitnica Bu


Nagrade

ukerove nagrade? Hilari Mantel je britanska književnica, esejistkinja i kritičarka. Njen opus, širokog spektra od me‐ moarskih zapisa do kvazi‐istorijskih romana, doneo joj je brojne na‐ grade. Ove godine je za svoj istorij‐ ski roman “Bring Up the Bodies” dobila čuvenu Bukerovu nagradu. Ovo joj je drugi Buker, tako da je postala prvi Britanac, ali i prva žena koja je dva puta dobila ovu nagradu. Britanska autorka je 2009. dobila Bukera za „Vučje leglo“, istorijski roman o usponu Tomasa Kromvela na dvoru Henrija Osmog, a isto priznanje joj je ove godine dodeljeno za njegov nasta‐ vak. Buduću da je ovo trilogija, ko zna šta možemo da očekujemo 2015. godine za kada je najavljen izlazak trećeg dela „The Mirror and the Light“. Hilari Mantel je rođena 1952. godine, kao najstarije od troje dece, u malom mestu Glos‐ sop, u oblasti Derbyshire. Njeni ro‐ ditelji su bili potomci irskih doseljenika koji su takođe rođeni u Engleskoj. Ali Hilarini babe i dede

su se sećali stare, dobre, Irske i za‐ sipali su je pričama o njoj što joj je probudilo ljubav i interesovanje za istorijom. Kada je imala deset godina, Hilarini roditelji su se razveli, a ona je nastavila da živi sa majkom i nje‐ nim dečkom Jackom Mantelom, od koga je uzela i prezime. Uprkos, ili baš zahvaljujući tome, što je kao klinka išla u kato‐ ličku školu, već u dvanaestoj godini prestaje da bude religiozna, a tokom fakulteta bila je socijalistki‐ nja (što u Engleskoj nije optere‐ ćeno Milošević‐Dačić bekgraundom, i veoma je kul među omladinom da se izjašnja‐ vaju tako). Završila je pravni fakuktet, posle čega je radila kao socijalni radnik u staračkom domu. Kasnije je započela unosniju karijeru pro‐ davačice u robnoj kući. Sa svojim mužem Geral‐ dom McEwenom, koji se bavio geologijom, neko vreme je živela u Bocvani, a zatim i u Saudijskoj Ara‐ biji.

57


58

Nagrade Još od svojih dvadesetih go‐ dina života, ona je muku mučila sa svojim zdravljem. Trpela je velike i konstantne bolove. Na početku su joj dijagnostikovali psihički poremećaj, zbog koje dijagnoze je bila zatvorena u bolnicu i lečena lekićima za lujke. Paradoksalno je da su joj ti lekovi po‐ goršavali zdravstveno stanje, zbog čega je dugo posle toga izbegavala lekarsku pomoć. Tek u Bocvani, kada je sama počela da čita medicinske knjige, ska‐ pirala da boluje od endometrioze. Endometrioza je bolest koja brzo na‐ preduje, a nastaje kada se sluznica materice (endometrijum), usadi na nekom drugom mestu, najčešće na trbušnoj maramici zidova male kar‐ lice, vezama materice, jajniku, jajo‐ vodu, ali i na udaljenim organima ‐ plućima i oku. Može da zahvati i mo‐ kraćnu bešiku i creva. Sa njenom amaterskom dija‐ gnozom se složio i njen doktor. Sama bolest i njeno lečenje su onemogućili da Hilari ostane u drugom stanju. To je takođe jako loše uticalo na nju. Od hormonske terapije se značajno ugo‐ jila i deformisala. Šta je Buker? Nagrada Buker, odnosno punog naziva „The Man Booker Prize for Fiction“, je jedna od najprestižni‐ jih književnih nagrada u svetu. Dodeljuje se svake godine za

najbolji neobjavljeni roman na engle‐ skom jeziku. Za nagradu konkurišu autori iz zemalja Komonvelta i Repu‐ blike Irske. Postoji i Man Booker Interna‐ tional nagrada, prvi put dodeljena 2005. godine. Za nju mogu konkuri‐ sati svi autori sveta. Ruska verzija Bookerove na‐ grade je Ruska Buker nagrada, ute‐ meljena 1992. godine. Dobitnicima Bookerove na‐ grade uglavnom je osiguran među‐ narodni publicitet i uspeh. Već i sama selekcija bilo na dužoj ili kraćoj listi autoru osigurava dovoljno pažnje u književnim krugovima. Novčani iznos nagrade prvo‐ bitno je iznosio 21.000 funti, ali je iznos postepeno narastao do 50.000 funti, koliko je dodeljeno dobitniku u 2005. godini.

Vučje leglo Hilari Mantel Broj strana: 554 Izdavač: Mladinska knjiga


Nagrade

59


62

Intervju


Intervju

Dejan Tiago Stanković Razgovarali smo sa autorom knjige “Odakle sam bila, više nisam” koju je objavila Geopoetika. Dejan Tiago Stanković je rođen u Beogradu, a živi u Lisabonu. Ponosan je na svoje prevode Ive Andrića na portugalski i Žožea Saramaga na srpski. Ovo mu je prva knjiga, ali ga mi pamtimo i kao blogera na sajtu B92 i po pričama iz Politikinog Zabavnika.

Sudeći po Googlu, ti si jedan od naših najboljih fudbalera. Da li je to razlog zašto si dodao Tiago? Za sve je kriv Google. Kad izgugluješ Dejan Stanković, izađe ti 1,6 miliona (!) rezultata a sa svakim novim golom ili transferom mog imenjaka, broj raste. No to nije ni pola muke. Gdegod da krenem i pokažem isprave, podsećaju me da imam imenjaka fudbalera. Njima je to kao kad bi se nama neko predstavio kao Franz Beckenbauer ili David Be‐ ckham, a ne čovek sa običnim ime‐ nom. Ima tu i prednosti. Jednom, u Madridu, ženio se princ i u gradu gde nije bilo slobodnog kreveta, dobio sam sobu zato što je neko po‐ mislio da je sam fudbaler. Ako umetnik nije jedinstven, inače ni bi bio umetnik, odlučio sam da pišem pod imenom koje bi bilo samo moje. To i nije baš revolucio‐ narna ideja. Veliki broj ljudi koji su

se umetnošću, iz ovih ili onih raz‐ loga bavili pod lažnim imenom. Mark Twain, Lewis Carroll... A Tiago, je došlo spontano. U Portugalu deca, po tradiciji, dobijaju po dva prezimena. Dakle ako ti je otac Stanković a majka Tiago, što je slu‐ čaj mojih sinova, prezivaš se Tiago Stanković. Ja sam, makar umetnički, prihvatio njihovo prezime. Sada se osećam kao da sam osnovao neku luzo‐srpsku dinastiju, različitu od svih Tiaga i svih Stankovića. Kao Habsburg‐Lothringen, ili Bourbon‐ Parma. Zbirku priča “Odakle sam bila, više nisam”, doživeo sam kao razgled‐ nicu iz Lisabona koju je napisao neko ko se tamo odlično provodi. Zašto baš Lisabon? Kako si se odlu‐ čili da živiš baš tamo? Pogodio si i radni naslov knjige. Ok. U sridu! Knjiga se dok se pisala zvala „Razglednice iz Lisabona“. Takođe si

63


64

Intervju pogodio da se lepo provodim, ali to nije jedini razlog zbog čega mi je draga ova varoš. Davno je to bilo, ako me sećanje ne vara, motiv mog dola‐ ska je bio taj što mi se u Londonu nije ostajalo, u Beograd se u to doba nije bilo razumno vraćati, a žena mi je bila Portugalka. Kad me je prvi put dovela ovde, bio je kasni novembar, sijalo je sunce, ljudi su se šetali uli‐ cama u kratkim rukavima, grad je bio pun života, od jutra do sutra, a ja bih, svako malo zastao pred nekim prizo‐ rom i rekao sam sebi „kako je ovo lepo“. Lisabon je baš po mom ukusu, raskošan a fucnut, mator a živ, i ja sam se odmah bio zaljubiška u njega (bolje bi bilo nju, jer je Lisboa, na portugalskom gramatički, a po ose‐ ćaju isto tako, ženskog roda. Samo žena može da bude lepa na tako kit‐ njast način.) Na relaciji si Beograd – Lisabon, da li možemo očekivati i neke priče ve‐ zane za Beograd? Volim ja i Beograd. On nije lep al’ je šarmantan, a za muškarca, govorila je moja pokojna baba, lepota i nije bitna. Volim grad, ali priče su kao pesme, ili se napiše ili se

ne napiše. Od deset pokušaja jedna mi ispadne tako da budem zadovo‐ ljan. Onima koje isprva ne obećavaju, njima nema spasa. Već imam nekoli‐ cinu beogradskih pričica, ali ih nema dovoljno za zbirku. Ako ih se nakupi, nakupi, ako ne, šta se tu može. Da smo mi živi i zdravi, biće valjda i to jednog dana. Na osnovu tvog iskustva, da li su Portugalci Srbi koji su konačno izašli na more ili se ipak drastično razliku‐ jemo po mentalitetu? Ja bih rekao da je sličnost između dva naroda s kojima svakodnevno radim i živim to što svi živimo na istoj planeti i što u ovom trenutku nisu osobito bogati. Na Balkanu se gra‐ nice dan‐danas nisu sredile, vlada klima ekstrema i svako malo dogodi se prevrat, često krvav, i čitavo dru‐ štvo se ispretura. Tu se pravila slabo poštuju. Portugalu se granice ne me‐ njaju od srednjeg veka, slabo da je bilo ratova, o pravoj revoluciji skoro i da nema zapisa. Ovde su iste poro‐ dice na vrhu a iste na dnu, od pamti‐ veka. Ovde su generacije učene da se ne bune i ne pokušavaju da promene svet već da život prihvataju kako im se nudi. Njima je, iako nisu bogati,


Intervju mesto nesumnjivo u EU, pošto su kao svoje prihvatili evropske vredno‐ sti tolerancije i demokratije. U Portu‐ galu sam već jako dugo, skoro 20 godina, i nikada nisam video tuču ni nasilje. Mi smo tvrdoglavi i arogantni u umišljenosti da smo posebni i pri tom bolji nego drugi i da smo mi za‐ pravo na pravom putu. Portugalci, ni narod ni vlast, ni po kom pitanju ne‐ maju stav nije tako čvrst da se ne bi mogao preispitati i promeniti ako je na bolje. Oni su među prvima ukinuli robovlasništvo, smrtnu kaznu, e evo nedavno ozakonili, istopolne bra‐ kove, a da se niko nije uzbudio. Šta tebe briga ko se kim venčava? Da se potuku, to bi bilo neprijatno. Dok se vole, sve je ok. Mi samo treba da priznamo da su drugi često bolji i pa‐ metniji, posle će sve lako ide. Uživao sam i smejao se dok sam čitao tvoje priče u Politikinim Zaba‐ vnicima. Da li možemo da očeku‐ jemo neke nove priče u Zabavniku? O ovome me niko ne pita, svi pitaju o prevodima i Nobelovcima, a meni je od svih mojih radova najlepši taj iz Zabavnika. Kad pišem, prikupljam građu, idem po arhivima, nalazim lepe stvari za koje u mom „ozbilj‐ nom“ pisanju ne mogu da nađem mesta. Tada ono što sam napisao po‐ nudim Zabavniku, i baš mi prija kad to posle ponovo čitam u časopisu na kome sam naučio da čitam. U posle‐ dnje vreme sam se malo ulenjio, ali biće, valjda, opet i toga.

Kratke priče su tvoja omiljena forma. Da li planiraš roman? Ne samo da su mi pričice omiljena forma, nego mi se čini da ništa drugo ne umem ni da pišem. To sam shva‐ tio baš pokušavajući da napišem roman. Kada sam napisao nekoliko poglavlja shvatio sam da mi ne ispada baš roman, nego je svako po‐ glavlje priča koja bi mogla da stoji za sebe. Videćemo na šta će to da uzađe. I kada će. Kako god, pisanje mi ide sporo, pipavo, ali nadam se da ću poživeti dovoljno da ga završim.

Odakle sam bila, više nisam i druge lisabonske price Dejan Tiago Stanković Broj strana: 204 Izdavač: Geopoetika

65


66

Legende

Dan Vilijama Barouza u D „U SAD moraš da budeš ili devijantan, ili da umreš od dosade“ Vilijam S. Barouz


Legende

Domu omladine Beograda U petak 9. novembra u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda održava se Dan Vilijama Barouza u okviru kog se organizuje razgovor o knjigama Vilijama Barouza i prikazuje dokumentarac “Barouz: Čovek unutar čoveka” i igrani film “Goli ručak”. Otpadnik, autsajder, vuk‐sa‐ motnjak, samoizgnanik samo su neke od osobina koje se vezuju za Vilijama Barouza. On je rano u svom životu shvatio da sredina u kojoj se našao nema šta da mu pruži, i do kraja svog burnog života na sve na‐ čine se trudio da joj pronađe alter‐ nativu. Nepripadanje i pobuna u njegovom slučaju dovedeni su do ekstrema kakve je malo koji pisac XX veka mogao da zamisli, a kamo li ostvari. „Ja ratujem sam,“ često je govorio pisac koji se čitavog života osećao kao zatočenik na pogrešnoj planeti. Vilijam Barouz rođen je 5. februara 1914. godine u St. Luisu u Misuriju, u relativno imućnoj poro‐ dici. U četvrtoj godini, seksualno ga je zlostavljao dečko njegove dadilje. Upravo je dadilja uticala na njega i pričama poput one da opijum daje slatke snove, što je iskusio u 13. go‐ dini života, kada je dobio injekciju morfina zbog opekotine na usni. Barouz je bio poslat u nekoliko pri‐

vatnih škola, te je na Harvardu upi‐ sao odsek za umetnost, 1936. go‐ dine. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da diplomira ‐ na Har‐ vardu 1938, na Bečkom Univerzi‐ tetu, 1939, na Mexico City Collegu 1940‐1950, te nakon kratkog izleta u vojsku, živeo je od stalnog prihoda njegovih roditelja. Pokušao je da za‐ rađuje pišući reklame u Njujorku u ranim četrdesetim godinama pro‐ šlog veka, a zatim se okušao i kao barmen, istrebljivač gamadi i priva‐ tni detektiv. S obzirom na to da je fi‐ nansijski bio dobro obezbeđen zahvaljujući fondu svojih roditelja, Barouz je počeo da eksperimentiše sa drogom i bavio se sitnim krimina‐ lom u Njujorku. Godinu dana posle sticanja diplome iz oblasti američke knjiže‐ vnosti na prestižnom Harvardu ženi se 1937. godine Ilzom Hercfeld Kla‐ per, koju je upoznao prilikom puto‐ vanja u Dubrovnik. Barouz, tada već otvoreni homoseksualac, oženio se da bi Ilze, Jevrejka poreklom iz Ne‐

67


68

Legende mačke, dobila papire i pobegla pred naci‐ stima u Ameriku. Razveli su se 1946. godine. U to vreme upoznaje i Džoan Volmer i ženi se po drugi put, prvi put osećajući stvarnu bliskost sa ženom. Volmerova ga uvodi u drogiranje benzedrinom i dobijaju sina Vili‐ jama Stjuarda Barouza juniora. Ovaj brak za‐ vršen je tragično – usmrtio je suprugu Džoan Volmer jednim hicem iz pištolja, navodno posle izvođenja komada „Viljem Tel”. Pisac je oslobođen optužbi pod izgovorom da je reč o ubistvu iz nehata. Barouz nikada nije razmišljao o pro‐ fesionalnom pisanju, ali na nagovor Alena Ginzberga počinje da piše o svojim narko‐ manskim iskustvima, koji će biti objavljeni u romanu „Džanki” 1953. godine. Alena Ginz‐ berga i Vilijama Barouza će posle toga vezi‐ vati četrdesetogodišnje prijateljstvo koje se prekinulo 5. aprila 1997. Ginzbergovom smrću. Barouz ga je nadživeo svega četiri meseca, a njegovi savremenici i malobrojni preživeli iz bit generacije tvrde kako je „na‐ merno otišao kod Ginzberga da sa njim za‐ vrši započet razgovor“. Ovaj čudan kratkotrajni ljubavni par dokaz je teze da se suprotnosti privlače ‐ dok je Ginzberg bio ve‐ liki humanista, zagovornik političkih i se‐ ksualnih sloboda, idealista i čovekoljubac, Barouz je nasuprot tome bio mizantrop. Mada je ljubavna afera između njih trajala samo godinu dana (1953), ali su Ginzberg i Borouz do kraja života ostali prijatelji, Go‐ dine 1958. boravili su zajedno u Parizu gde se upoznaju i sprijateljuju sa nadrealistima – Dišanom, Manom Rejom, Pereom, Carom i Selinom. Iste godine ozvaničen je termin „bitnik“. Snimali su svoje razgovore putem


Legende magnetofona ili video‐kamere a mnoge od tih „bitničkih“ rasprava mogle su se po prvi put čuti i videti u okviru komemorativne izložbe u Lorensu, u Kanzasu, upriličene po‐ vodom desetogodišnjice smrti Vili‐ jama Barouza. U svojim prvim romanima Barouz obrađuje teme zavisnosti i homose‐ ksualnosti, koje će dominirati i ostatkom njegovog opusa. U više knjiga eksperimentisao je sa „kat‐ ap" tehnikama, pozajmljujući ideje i tekstove iz svih segmenata popu‐ larne kulture (filma, stripa, kauboj‐ skih i naučnofantastičnih romana), stvarajući tako upečatljiv tekstualnu mešavinu. „Džanki" je Barouzov prvi roman, pretežno autobiografsko svedočanstvo o začaranom krugu zavisnosti, lečenja i povratku drogi, koje se i dan‐danas smatra naj‐ odvažnijim i najnepristrasnijim sve‐ dočanstvom te vrste. Ova knjiga postala je kultni klasik i uticala je na generacije pisaca svojim sirovim tonom koji se nikome ne izvinjava. Knjiga obrađuje skoro sve aspekte života zavisnika, od nabavljanja do korišćenja droge, izbegavanja poli‐ cije, krize, boravka u zatvoru zbog posedovanja, lečenja i raznih situa‐ cija u koje je narkoman spreman da se upusti kako bi došao do droge (dilovanje, prostitucija...). Kroz opise kvartova u kojima se diluje u Njujorku, Nju Orleansu i Meksiko Si‐

tiju i likova sa kojima se susreće, ve‐ ćinom propalica, sitnih kriminalaca i narkomana, Barouz ispisuje prvo‐ klasni terenski izveštaj o narkoman‐ skom podzemlju u posleratnoj Americi. Barouz je možda poslednji homoseksualni pisac kod koga biste mogli očekivati da pronađete bilo kakvu korisnu, pozitivnu ili afirma‐ tivnu storiju vezanu za mušku ho‐ moseksualnost. Osećao je snažnu odbojnost prema većini homose‐ ksualaca. U Džankiju on piše: „U francuskoj četvrti postoji nekoliko pederskih barova koji su toliko puni da svake noći pešovani ispadaju na ulicu. Prostorija puna pešovana me užasava. Oni skakuću unaokolo nalik na lutke na nevidljivim žicama, pod‐ staknuti da čine jednu gnusnu stvar koja je negacija svega živog i prirod‐ nog. Živo ljudsko biće napustilo je odavno njihova tela. Ali nešto se u njih i uselilo kada ih je njihov prvo‐ bitni stanar napustio. Pederi su lutke trbuhozboraca koje su se use‐ lile i preuzele kontrolu nad trbuhoz‐ borcem. Ta lutka sedi u pederskom baru grleći svoje pivo, nekontroli‐ sano brbljajući iza svog ukočenog lica“. Uprkos žaoci kritike i homo‐ fobičnosti ovog ranog odlomka, Ba‐ rouz u praktično svim svojim romanima razmatra, opisuje i istra‐ žuje mušku homoseksualnost. U mnogim njegovim delima, homose‐ ksualni mladić predstavljen je kao

69


Legende subverzivan, žestok, izražene se‐ ksualnosti, čvrst. Od 1954. do 1957. godine vreme mahom provodi u gradu Tan‐ geru u Maroku, koji će poslužiti kao uzor za „Interzonu” u romanu „Goli ručak”, a naslov čuvenog romana predlaže Džek Keruak. „Goli ručak” je objavljen 1959. godine u Parizu. Posle toga na‐ stupa najplodniji period u Barouzo‐ vom stvaralaštvu. Njegov najpoznatiji roman posle niza suđe‐ nja zbog opscenosti, biva objavljen u SAD tek 1966. Tada već slavan, Ba‐ rouz putuje u London i Njujork, gde drži predavanja iz kreativnog pisanja. Posle dužeg perioda apstine‐ ncije, od 1978. godine ponovo poči‐ nje da koristi heroin. Na Njujorškom univerzitetu održava se četvorodne‐ vni skup koji okuplja poštovaoce Ba‐ rouzovog dela, među kojima su Džon Kejdž, Peti Smit i Frenk Zapa. Barou‐ zova slava tokom sledećih godina munjevito raste, postaje član Ameri‐ čke akademije za likovne umetnosti i književnost, čita odlomke iz svojih knjiga na turnejama u Londonu i Pa‐ rizu i stiče status pop‐ikone i „kuma bitnika i pankera”. Obožavali su ga Bob Dilan i Peti Smit, Kurt Kobejn je s njim 1992. snimio longplejku „Zvali su ga svešte‐ nik“. Kobejn koji je bio Borouzov ve‐ liki fan želeo ga je za ulogu osobe razapete na krst u Nirvaninom video‐ spotu „Heart shaped box“, ali do te

saradnje ipak nije došlo. Legendarni režiser Gas Van Sant mu je dao malu, ali zapaženu ulogu propalog svešte‐ nika ovisnog o heroinu u filmu „Drugstore cowboy“. Dve godine ka‐ snije, Van Sant će čak upotrebiti Ba‐ rouzovu cut up tehniku za film „Moj privatni Ajdaho“, kultnu inscenaciju Šekspirovog Henrija IV sa čijom ori‐ ginalnom pričom radnja filma ima tek ovlašnih dodira. Barouz je jedan je od prvih zagovornika homose‐ ksualnih sloboda u svojoj zemlji, pisac košmarnih vizija (neretko pod dejstvom droga) i britkih opaski na račun američkog pravnog sistema. Pre njega, niko se nije usuđivao da stvari nazove svojim pravim imenom ili da javno prizna svoje skrivene po‐ rive i mane. Iznosi niz briljantnih op‐ servacija o Americi: „Samo je Amerika mogla da nametne takvu jednu perverziju da su dobri dosadni, a da su zli šarmantni. Zlo je dosadno, glamurozno je otprilike koliko i kan‐ cer“ – pisao je Barouz. Njegov uticaj proširio se u razne sfere umetnosti, od pisaca kao što su Čarls Bukovski, Žan Žene i Nor‐ man Majler, do muzičara Rodžera Vo‐ tersa, Jana Kertisa, Lua Rida, Toma Vejtsa i Kurta Kobejna. Po romanu „Goli ručak” snimljen je i istoimeni film u režiji Dejvida Kronenberga 1991. godine. Umro je 2. avgusta 1997. Go‐ dine od posledica srčanog udara. Piše: Marijan K.

71


72

Legende Vilijam Barouz: Džanki Naučio sam jednačinu doupa: doup nije, kao alkohol ili trava, sredstvo za dostizanje većeg zadovoljstva u životu. Doup nije zabava. To je način života. Izdavač: RENDE

Vilijam Barouz: Queer Queer je bolno iskrena priča o romantičnim opsednutostima i umetničkim opsesijama koje je u notornoj Meksiko Siti epizodi svoga života istražio veliki hipster Bit generacije Vilijam Sivord Barouz. Izdavač: RENDE

Vilijam Barouz: Gradovi crvene noći U jednoj od ranih verzija sa podnaslovom “Knjiga za dečake”, predstavlja gotovo savršen destilat autorovih starih i novih opsesija u periodu koji je obeležen njegovim povratkom heroinu i konačnim preseljenjem u Kanzas. Izdavač: FABRIKA KNJIGA

Vilijam Barouz: Mesto mrtvih puteva Posle detektivske i piratske priče, koje su činile okosnicu prvog dela trilogije (“Gradovi crvene noći”), Barouz se u “Mestu mrtvih puteva” okreće istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti. Izdavač: FABRIKA KNJIGA

Vilijam Barouz: Goli Ručak Remek-delo. Krik iz pakla, svirepa, zastrašujuća, divljački zabavna knjiga koja se kreće od neobuzdanih priviđanja do surove, ubitačne satire. Potpuno razarajuće ismejavanje svega što je lažno, primitivno i poročno u današnjem američkom životu: zloupotrebe moći, obožavanja heroja, besmislenog nasilja, opsednutosti materijalnim, netrpeljivosti, i svakog vida licemerja. Izdavač: ALGORITAM


74

Nevladine organizacije

Knjige i priručnici u izdanju Centar za nenasilnu akciju je mirovna organizacija, osnovana 1997. godine, koja ima urede u Beogradu i Sarajevu. Kroz svoj rad na iz‐ gradnji trajnog mira, promovišu kulturu nenasilja, dijaloga i izgradnje poverenja među pojedincima i grupama, kao i neophodnost suočavanja sa prošlošću, kao jednim od najvažnijih faktora izgradnje mira. Svoj aktivizam artikulišu, najčešće, kroz mirovno obrazovanje, iz‐ davaštvo i produkciju dokumentarnih filmova. Do sada su u izdanju CNA objavljene četiri knjige,koje su slo‐ bodne za preuzimanje sa sajta www.nenasilje.org/publikovano U pripremi su još dva izdanja, priručnik o suočavanju sa prošlošću, koji će biti završen do kraja ove godine, i knjiga fotografija o memorijalizaciji, koja će biti publikovana do kraja sledeće godine.

„Nenasilje“ Priručnik za treninge iz nenasilne razrade konflikata za rad sa odra‐ slima. Autor: Nenad Vukosavljević Izdavač: CNA Sarajevo, 2000. Priručnik je preveden na make‐ donski, albanski i mađarski jezik.

“Slike tih vremena” Uredile: Helena Rill i Tamara Šmidling Izdavač: Centar za nenasilnu ak‐ ciju, 2010. Životne priče ratnih veterana i veteranki, kao i članova i članica njihovih porodica.


Nevladine organizacije

u Centra za nenasilnu akciju

„Ne može meni biti dobro, ako je mom susjedu loše“ “As unë nuk mund të ndihem mirë nëse fqinji im ndhet keq” „Не може мене да ми буде добро ако на мојот сосед му е лошо“ Zbirka intervjua s ljudima s pros‐ tora bivše Jugoslavije – kako vide pomirenje, prošlost, odgov‐ ornost, krivicu, nacionalizam, suživot, budućnost… Uredile: Helena Rill i Ivana Franović Izdavač: Centar za nenasilnu ak‐ ciju, 2005. Knjiga je štampana trojezično, na srpsko/bosansko/hrvatskom, al‐ banskom i makedonskom jeziku.

„20 poticaja za buđenje i pro‐ menu“ O izgradnji mira na prostoru bivše Jugoslavije Uredile: Helena Rill, Tamara Šmi‐ dling i Ana Bitoljanu Izdavač: CNA, 2007. Zbir različitih iskustava i promi‐ šljanja na polju izgradnje mira u regionu bivše Jugoslavije. Sastoji se od doprinosa, članaka i inter‐ vjua ljudi iz naše regije kojima je posvećenost izgradnji mira za‐ jednička – iz različitih perspek‐ tiva i sa različitih pozicija. Odabrane krovne teme su: ne‐ nasilje, aktivizam, mirovno obra‐ zovanje, suočavanje sa prošlošću, pomirenje, civilno društvo – razmišljanja, dileme, pitanja, rad s učesnicima rata, polno/rodna ravnopravnost i iz‐ gradnja mira, demilitarizacija…

75


Predlozi za prevođenje na srpski jezik

Predlozi za prevođenje na srpski jezik

77


78

Predlozi za prevođenje na srpski jezik


Predlozi za prevođenje na srpski jezik

Jim C. Hines: Libriomancer Isaac Vainio je Libriomancer, član tajnog društva koje je pre pet vekova osnovao Johannes Gutenberg. Libriomanceri su ob‐ dareni magičnom sposobnošću da iz knjiga izvlače objekte i bića koja su u njima opisani. Kada su vampiri Isaacovom greškom, iz jedne knjige, iscurili u stvarni svet, i napali ga on se jedva izvukao i pobegao. Na njegov užas on saznaje da vampiri na‐ padaju i druge ljude sa magičnim sposobnostima, kao i da je i sam Gutenberg otet… Zajedno sa vilom bajkerkom naoružanom sa dve hrastove tol‐ jage, Isaac kreće u potragu za ta‐ janstvenom zlom silom, koja manipuliše i ljudima i vampir‐ ima. A u toj potrazi otkriće opasne tajne vezane za Libri‐ omancere, Gutenberga i istoriju magije…

79


80

Predlozi za prevođenje na srpski jezik


Predlozi za prevođenje na srpski jezik Chase Novak: Breed Alex i Leslie Twisden žive fanta‐ stičan život. Imaju divne poslove, žive u luksuznoj gajbi na Upper East Side‐u na Manhattanu, mladi su, lepi i obožavaju jedno drugo. Jedino što nemaju jeste dete. Posle niza neuspešnih tret‐ mana za lečenje steriliteta nji‐ hova čežnja za detetom se pretvara u opsesiju. Kao posle‐ dnji pokušaj da svoje snove o ro‐ diteljstvu i ostvare, njih dvoje putuju u daleku Sloveniju i tu se podvrgavaju bolnoj i zastrašuju‐ ćoj proceduri koja im na kraju i daje ono što su toliko želeli… Ali sa užasnim posledicama. Deset godina posle ovoga, bli‐ zanci Adam i Alice žive život ma‐ ženi i paženi u kući koja krije tajnu. Svake noći njih zaključa‐ vaju u sobi, dok zvuci koji dolaze iz sobe njihovih roditelja postaju sve glasniji, nasilniji i sve više uz‐ nemiravajući. U ogromnoj želji da otkriju mi‐ steriju, Adam i Alice kreću u po‐ tragu za pravom istinom o ljudima koji se staraju o njima. Na osnovu onoga što su otkrili videće da je sve što su znali o svojim roditeljima bilo pogrešno, kao i da se nad njima nadvila pretnja od koje moraju da pobe‐ gnu po svaku cenu.

81


82

Predlozi za prevođenje na srpski jezik


Predlozi za prevođenje na srpski jezik Ted Kosmatka: The Games Ted Kosmatka priča priču o naučnicima koji su izgubili svoju etiku, o svetu budućnosti koji možda i nije toliko daleko pred nama. Silas Williams je genijalni genetičar i, samim tim, najbolji izbor za „selektora“ američke ekipe na Olimpijskim gladija‐ torskim igrama, internacionalnog takmičenja sa samo jednim prav‐ ilom – nema ljudske DNA prilikom dizajniranja takmičara. Njegove genetske tvorevine koje je ranije kreirao donele su američkom timu gomile zlatnih medalja, ali sada i ostale države hvataju priključak. Gonjen takmičarskim duhom Silas angažuje eksperi‐ mentalni super‐kompjuter da stvori genetski kod gladijatora koji ne može da bude poražen. Rezultat toga je usko specijalizo‐ vana mašina za ubijanje čiji genom nikada pre nije viđen. Niko, čak ni Silas, sa svom svojom genijalnošću i iskustvom ne može da shvati užas koji je kreirao. I niko ne može da predvidi posledice poveravanja procesa stvaranja hladnoj logici kompjutera. Dok Silas pokušava da otkrije šta je kompjuter kreirao, Gladijator postaje sve veći, snažniji, brži i in‐ teligentniji, tako da naučna radoz‐ nalost polako biva zamenjena narastajućim užasom.

83


84


Predlozi za prevođenje na srpski jezik Ernest Cline: Ready Player One Realan svet je 2044. godine, kada se dešava radnja ovog ro‐ mana, odvratno mesto. Većina stanovništva planete provodi gotovo sve svoje vreme u Oazi. Oaza je virtuelna utopija, mesto koje dozvoljava čoveku da bude šta god poželi, da živi, zabavlja se i zaljubljuje na jed‐ noj od deset hiljada planeta. Tvorac Oaze James Halliday je u njoj kreirao niz glavolomki čije rešavanje, onome ko to učini, daje ogromno bogatstvo i moć. Godinama su mnogi pokušavali da pronađu ove zagonetke, znajući da ih je Halliday kreirao na osnovu onoga što je on voleo – pop kulturu kraja dvadesetog veka. I onda, jednog dana, junak romana Wade Watts naleti na prvu zagonetku. Odjednom ceo svet posmatra, a hiljade takmičara je spremno da počini veoma realna ubistva da bi pobedili Wadea. Zato on da bi preživeo i sačuvao sve mora da pobedi. A da bi pobedio mora da na‐ pusti svoj savršen svet i da se uhvati u koštac sa svojim pravim životom, ljubavlju, i užasnim realnim svetom iz koga je tako očajnički bežao.

85


86

Predlozi za prevođenje na srpski jezik


Predlozi za prevođenje na srpski jezik

Frances Hardinge: A Face Like Glass U Caverni laž je umetnost, a svi su umetnici. U podzemnom gradu Caverni najveštije svetske zanatlije rintaju u mraku da bi stvorili nezamislive delikatese ‐ vina koja brišu sećanja, sireve koji stvaraju halucinacije i par‐ feme koji teraju ljude da veruju nosiocu čak i dok im on preseca grkljan. Narod Caverne izgleda sasvim obično, osim jedne sit‐ nice, njihova lica su lišena ekspresija. Izrazi lica su veština koju oni moraju da savladaju da bi znali kako da pokažu ili lažiraju radost, tugu, očaj ili strah. Jedina osoba od koje to mogu da nauče jeste Kovač Lica, a njegove lek‐ cije imaju svoju cenu. U ovaj mračan svet upada Ne‐ verfell, devojčica bez sećanja na svoju prošlost i sa tako užasnim licem da sve vreme mora da nosi masku. Njene emocije su toliko očigledno vidljive na licu, da da‐ leko nadmašuje i najbolja umeća Kovača Lica. To je čini veoma opasnom osobom.

87


88


Predlozi za prevođenje na srpski jezik

Terry Pratchett, Ian Stewart, Jack Cohen: Science of Discworld Trilogija koju ne napisao našoj publici poznati Terry Pratchett, zajedno, ili kako bi Boris Tadić rekao, u kohabitaciji sa matematičarem Ianom Stew‐ artom i biologičarem Jackom Co‐ henom. Prva knjiga, The Science of Disc‐ world, na naučno popularan način objašnjava nastanak uni‐ verzuma, solarnog sistema i živ‐ ota na zemlji, druga The Globe se bavi istorijom i razvojem mod‐ ernog društva, a treća Darwin’s Watch evolucijom. Čarobnjaci sa Nevidljivog uni‐ verziteta otkrivaju našu Zemlju i proučavaju je, a povremeno i spašavaju od opasnosti. Knjiga nije namenjena samo dobrim poznavaocima Disksveta, već svakome koga zanimaju nauka, istorija, tehnologija… Pisana je na jako zanimljiv način i lako se i sa uživanjem čita.

89


90

Dečji kutak Majkl Morpurgo: Ratni konj Džoi, veličanstveni ždrebac sa četiri bele čarapice iznad kopita i belim krstom na čelu, pravi je ratni konj. Albertov otac prodao ga je konjičkom kape‐ tanu sa kojim se Džoi našao u vihoru Prvog svet‐ skog rata. Iako je sada daleko, njegove misli stalno lete ka Albertu, petnaestogodišnjem farmerovom sinu sa kojim je odrastao i koji mu je na rastanku obećao da će ga jednog dana sigurno pronaći. Prolazeći kroz sve užase Prvog svetskog rata, Džoi je imao samo jednu želju: da ga ponovo zagrli nje‐ gov davno izgubljeni prijatelj. Kada je čuo poznati zvižduk, rat i njegove muke nestaju, i on u neverici ćuli uši. Da li je to najdraži zvuk njegovog detinjstva? Posle čitanja ove knjige, nikada više nećeš konje posmatrati istim očima. Džoi, ždrebac, priča nam svoju neobičnu priču i po prvi put saznajemo šta konji misle i osećaju i kako procenjuju nas, ljude. Izdavač: Propolis Books O filmu “Ratni konj” Film čuvenog reditelja Stivena Spilberga ekrani‐ zacija je istoimenog dečjeg romana, koji je napi‐ sao 1982.godine Majkl Morpurgo, a od 2007. godine se igra u britanskim pozorištima. Takođe se sprema velika pozorišna predstava, koja bi uskoro trebala da ima premijeru na Bro‐ dveju Glavne likove tumače: Dejvid Tulis, Benedikt Kam‐ berbeč, Emili Votson, Tom Hidlston, Piter Mulan. „Ratni konj“ je dobitnik šest nominacija za Oskara, a među njima i nominacije za najbolji film.


91


92

DeÄ?ji kutak


Dečji kutak

Bila jednom jedna - bajka Deco,volite li bajke i njihov srećan kraj? Da! I ja, takođe… Ali po‐ stavlja se pitanje kako živeti život kao iz bajke i doći do tog srećnog kraja. Savete možete pronaći u tim istim našim narodnim bajkama, tamo je sve precizno objašnjeno. Samo je po‐ trebno pratiti uputstva. Ništa lakše! Verujte mi… Dobro, postoji par uslova koje morate da ispunite. Ho‐ ćete li da čujete koji su? Prvo morate da živite iza sedam mora i devet gora. To je lako, jer se naša zemlja Sr‐ bija već nalazi tamo, mislim iza tih sedam mora i devet gora. Zatim, drugo je to što morate da budete carev sin ili careva kći, po mogućstvu treće dete po redu. Kao što vidite ništa lakše. Popričajte sa mamom i tatom o tome, neka se i oni malo po‐ trude, neka carska titula preko veze, a za krštenicu ćemo lako. Dobro! Sada sledi ono najbitnije. Morate da budete veoma hrabri, da posedujete par fantastičnih moći, upornost i da imate nekoliko prijatelja sa tim fan‐ tastičnim moćima. Hrabri jeste, uporni takođe, prijatelje definitivno imate. Sada bi trebali samo da utvr‐ dimo kako dobiti te fantastične moći i kako njima obezbediti i naše prija‐ telje koji će nam kasnije pomoći u nevolji. Sigurno se pitate kakva nevo‐

lja je u pitanju i kakve sada to veze ima sa bajkom i srećnim dugovečnim životom?! Eh, moja dečice, ima, ima itekako ima. Znate, ako ste carev sin ili careva kći uvek upadnete u neku nevolju i, naravno, ako živite iza tih sedam mora i devet gora. Ukoliko imate te fantastične moći i hrabri ste, ljudi počinju da vam zavide i žele da vam otmu to što imate. Ali,ne brinite ništa, ako ste hrabri, uporni i carev sin ili kći pobeda nad zlom je sigurna. Za fantastične moći ne brinite, njih smo mi Srbi nasledili od naših pre‐ daka, pradeka i prabaka, tako da ih sigurno imate. Hajde da naučimo kako da ih otkrijete…. Preko sedam mora, iza devet gora Sada ćemo zakoračiti u jedan svet, svet totalno drugačiji od ovog običnog, svakodnevnog. U tom svetu iza sedam mora i iza devet gora po‐ stoje mnoga čudesa. Ona se ne mogu sagledati očima jer da biste ih videli morate da žmurite i zamišljate, maštate…. A vi to znate! I u tom tre‐ nutku kada zatvorite svoje oči i više ne budete to što jeste upoznaćete mnoga čudesa. Osetićete da se me‐ šaju stvarnost i snovi, i pred vama pojaviće se novi svet, svet bajke i fan‐

93


94

Dečji kutak

tastike koju ona nosi u svom ko‐ renu… U narodu poznata još i kao GATKA ili ŽENSKA PRIČA bajka go‐ vori o “kojekakvim čudesima što ne može biti”… I sada samo jednim po‐ kretom čarobnog štapića vi ste prin‐ čevi i princeze naterani da se bore sa zlom oko sebe. U tim dimenzi‐ jama nekog označenog čudesnog i dalekog sveta čekaju vas fantastični likovi sa kojima morate da odmerite svoje snage. Naći ćete se licem u licem sa Bogom i Usudom, zmaje‐

vima, aždajama, alama, divovima, đavolima, vilama, paunicama, vam‐ pirima, vešticama i životinjama ču‐ desnih sposobnosti. Ono što će vas još više oduševiti jeste prostor u kome ćete odmeriti svoje snage sa njima. Odjednom možete biti u zlat‐ noj ili srebrnoj šumi, na staklenom bregu ili u podzemnom carstvu i do ovih mesta dolaziti preletanjem za jedan čudesan tren. Kao što vidite veoma je uzbudljivo biti junak bajke! Ali tu nije kraj, ne! Avanture


Dečji kutak

se nastavljaju, a vi ste njihov glavni akter. Sigurno se pitate kada i kako one počinju. Veoma jednostavno… Onog trenutka kada neko počne da vam zavidi i hoće ono što vi imate. U tome se bajka ne razlikuje mnogo od stvarnosti, ali ono što je čini po‐ sebnom jesu fantastične moći i po‐ moćnici koje u njoj imate. Zamislimo samo…Vi ste treći carev sin, lepši i pametniji od svoje braće. Oni to ne mogu da podnesu i sa nekom babom (u bajkama uvek po‐

stoji neka zla baba) kuju zaveru pro‐ tiv vas. Ta baba se dogovori sa zma‐ jem da ukrade vašu devojku i on to čini. Vi ste nesrećni, tužni i očajni. Krećete u potragu za zmajem i svo‐ jom voljenom. Kada krenete od kuće u belom svetu čekaju vas razni pomoćnici, darodavci i savetnici, ali i mnoge raznovrsne prepreke, zamke, protivnici i nemogući zadaci. Međutim,vi ćete kao junak bajke i uz pomoć fantastike preći neiz‐ merna prostranstva i stići do naj‐ udaljenijih svetova – na nebu, pod

95


96

Dečji kutak zemljom, pod vodom. Sada se vi pi‐ tate: „Ali, KAKO?!” Veoma jednosta‐ vno… Zar ste zaboravili da je u svetu bajki sve moguće! Dobićete čizme od sedam milja ili ćete putovati na le‐ đima krilatog konja, na krilima ogromne ptice u naručju vetra i oblaka. Još ako ste na tom svom putu pomogli nekoj životinji u nevolji do‐ bićete njihovu pomoć u najtežem trenutku, recimo, od svemoguće li‐ sice, zlatne ribice, lepe paunice ili čak i zmije. A možda ste dobili i neki ča‐ robni predmet sa kojim ćete zadati konačni udarac zlim silama (vreteno, preslicu, ular, mač). To što imate le‐ kovite trave, posedujete moći žive vode ili ste dobili tajne poljupce po‐ moći će vam da budete pobednici, gospodari života i smrti. Kao što vi‐ dite u bajci oživljava i flora i fauna (biljni i životinjski svet), dobijaju ču‐ desne osobine i čudotvorna svojstva, za kojima vi kao junak tragate, nala‐ zite ih i gubite, ali i dobijate upravo u trenutku kada vam je to najpotreb‐ nije. Trebalo bi da znate da pre nego što se suočite sa zmajem i borite sa njim moraćete da savladate mnoge i ne baš tako lake prepreke. Testiraće se vaša sposobnost, izdržljivost, isr‐ tajnost i mnoge druge osobine. Pred vama će biti zadaci koje postavljaju babe ‐čarobnice, smeštene u dale‐ kim šumama, u sablasnim kućama na kokošijim nogama, u tajnovitim go‐ rama i pećinama ili se podvizi nižu u donjem svetu. Pomislićete sada da je

to nemoguće, ali niste u pravu! Upo‐ trebite čarobnu stvar koju ste dobili kao poklon, zar ste zaboravili na nju?! U stvari, ne bi bilo loše da po‐ zovete životinju kojoj ste pomogli u nevolji, pomoći će vam sigurno! Vi‐ dite, pobeda je vaša. Bravo!!! Sada je ostala još samo jedna stvar… Morate da pobedite zmaja. Ne odustajte sada! Zmaj jeste snažan i jači od vas, ali vi tada morate da pokažete koliko ste mudri i strpljivi. Zmaja ne možete ubiti, ali ga možete nadmudriti. U tom nadmudrivanju gledajte da bu‐ dete odmereni, kako ga ne biste još više razljutili, jer je zmaj hirovit. Me‐ đutim, ako ga nadmudrite i pokažete da ste pametniji i snalažljiviji od njega on će vam vratiti vašu voljenu. Čak vam u budućnosti može postati i pobratim što je velika čast! Sigurno ste zbunjeni i pitate se kako ćete da pričate sa zmajem. Ne brinite uopšte jer zmajevi imaju dar govora, a često poprimaju i ljudski oblik. Sa zmajem i nije toliko teško boriti se kao što je to teško sa ažda‐ jom, recimo. Znate, dragi moji junaci, nju već morate da ubijete. Da biste to uradili morate da znate gde se na‐ lazi njena snaga, a ona je uglavnom u nekoj manjoj životinji, npr. u vrapcu. Sada ste sigurno pomislili kako ćete vi to za čas da sredite, vrapca je lako savladati, ali… Morate da znate da je njena snaga daleko, u nekom drugom carstvu gde postoji jedno jezero, u tom jezeru je jedna


DeÄ?ji kutak

97


98

Dečji kutak aždaja, u njoj vepar, u vepru zec, u zecu golub, u golubu vrabac, a u vrapcu njena snaga… Zaprepašćeni ste i uplašeni? Nemojte da budete, vi ste ipak junaci bajke koji sve mogu jer imaju fantastične i natpri‐ rodne moći, mnogo čarobnih po‐ moćnika, predmeta i svega ostalog što je potrebno za srećan kraj jedne bajke. Jel’ da? Samo hrabro jer vas posle toga čeka najlepša rečenica iz bajke: „…I živeli su srećno do kraja života…“.

I živeli su srećno... Kako ste moji junaci? Ma, znam da se osećate fantastično, poput junaka iz bajke! Ko i ne bi sa čudesnim moćima i srećnim krajem koji nosi ukus pobede i večnog ži‐ vota. Zato nemojte više ništa da če‐ kate, krenite u nove bajkovite pobede. Otvorite knjigu i započnite sa čitanjem vaših novih avantura. Si‐ gurna sam da će vam se dopasti sada kada ste nepobedivi i večni. I


Dečji kutak

znam da će vam se pri svakom novom čitanju otvoriti novi i lepši prostori mašte, kao i novog, uzbu‐ dljivog doživljaja sveta. Upoznajte se još jednom na lepši način sa vašim prinčevima, princezama, malim sirenama, zmajevima, vešti‐ cama i vilama. Otkrijte te nove pro‐ store dalekih svetova iza ogledala. Upoznajte se sa nikada dovršenim pričama koja vodi neke nove dru‐ žine kroz večita iskušenja dobra i zla. Verujte mi da nije fantastike i

sveta bajke ne bi bilo ni crne kule usred Mordora, ni zvezdanih kapija, ratova zvezda, kao ni tajnovitih odaja Hogvortsa… Zakoračite u bajku i živite srećno do kraja života. To vam je moj recept za sreću u ži‐ votu. Piše: Milena Marković Profesor srpskog jezika i književnosti

99


100

Strip

Sve što ste hteli da znate o Skeletoru, a niste imali koga da pitate Ako spadate u neku od ex‐jugoslo‐ venskih izgubljenih generacija, si‐ gurno se sećate He‐mana. Junaka kojega smo pratili u stripovima i cr‐ tanoj seriji, dugometražnom crtaću, igranom filmu i u Politikinom Zaba‐ vniku. A tu su i figurice. Elem, ako se sećate toga, onda znate i za urbani mit o poreklu Skeletora, He‐mano‐ vog arhi‐neprijatelja. Kao, on je He‐ manov brat, čije je lice sprženo u kiselini. Mit nikada nije razotkriven.

Sve do sada. Prvo je u novoj crtanoj seriji iz 2002. godine napomenuto da je Skeletorovo prvobitno ime bilo Keldor, ali bez objašnjavanja ko je tu kome brat, a ko je kome tetka. A ove jeseni je DC odlučio da nas počasti sa stripom „Masters of the Universe: The Origin of Skeletor”. Sve što smo oduvek hteli da znamo o Skeletoru u prvom licu. A istovremeno je, od ove jeseni, krenuo i novi serijal stripova “Masters of the Universe”.


Strip

Nova serija rađena po stripu Ove jeseni je startovala još jedna se‐ rija inspirisana junakom iz stripa. U pitanju je „Arrow“ čiju je premijernu epizodu pogledalo rekordnih četiri miliona gledalaca, što je više od broja gledalaca premijere „The Vampire Diaries“ iz 2009. godine koja se prika‐ zuje na istom kanalu, a koja je bila prethodni rekorder. Tako je obezbe‐ đeno da pogledamo svih 22 epizode prve sezone. A, za dalje, videćemo.

101


102

Strip

Moguća još jedna serija po stripu Pitanje je da li će se po još jednom stripu praviti serija. U pitanju je strip S.H.I.E.L.D. Stip nosi naziv po tajnoj vojnoj agenciji čiji se članovi suprotstavljaju uglav‐ nom vanzemaljskim pretnjama i opasnostima koje donose zlikovci sa super‐ moćima. Snimanje pilot epizode je do sada nekoliko puta odlagano, a najnovije pomeranje je za januar naredne godine. Ako stvarno bude tako, onda bi premijera trebalo da bude u jesen 2013. godine.


Strip

Spider-man i Alpha Spider‐man je u međuvremenu dobio svog pomoćnika, iliti sidekicka, Andyja Maguirea sa konspiratorskim imenom Alpha. Andy je neprilagođeni klinac koji je u nesrećnim spletom okolnosti bio žrtva naučnog eksperimenta posle čega je stekao širok spektar supermoći. Ali, za razliku od Petera Parkera, Andy nije ima mudrog striku koji bi ga naučio da velika moć nosi veliku odgovor‐ nost mudrost, tako da on to mora da nauči na teži način ‐ od Spider‐mana lično. Šta bude u jubilarnom Amazing Spider‐Man #700 biće, ali Alpha je dobio sopstveni serijal koji startuje u februaru 2013. godine.

103


104

Strip

Superman na birou rada

Svi svetski mediji su izvestili da spoređen na novo radno mesto kao televizijski voditelj. Drugi put je ove jeseni Clark Kent napu‐ stio svoju matičnu novinsku je, tokom devedesetih godina, The Daily Planet kupio zlikovački kuću The Daily Planet sa ciljem da se kao internet‐bloger bori za genije Lex Luthor. Istorija se pona‐ istinu, pravdu i američki način ži‐ vlja. Pitanje je kako će čovek od vota. Međutim ovo mu nije prvi put čelika da nađe novi posao, naro‐ da to radi. Prvi put mu se to desilo čito ako se uzme u obzir svetska još sedamdesetih godina, kada je kriza, i to da se on prošle godine The Daily Planet prodat Galaxy odrekao američkog državljanstva i Broadcasting Systemu, a Clark je ra‐ odlučio da bude građanin sveta.


Treš literatura

Svini Tod – Ogrlica od bisera Preludijum. Elitna kultura je autorska, autentična, originalna, vre‐ dna, skupocena, dostupna je ma‐ njini, ne samo zbog cene već i zato što ne može svako da je razume. U doba pre Pada sve je bilo umetnost, od dvoraca u kome su ljudi živeli, odeće koju su oblačili, pribora za jelo…Ceo život je bio umetnost, sve dok nisu došli varvari i pretvorili je u pozornicu. Svakako, samo u slučaju da si pripadnik plemstva. Ostali stoj! A onda se nešto promenilo. Na početku nije bila Reč već je prec‐ iznije reći tri reči – sloboda, jedna‐ kost i bratstvo. To je bio moto Francuske buržoaske revolucije kojim je građanski sloj društva izborio svoja prava. Jedno od prava bilo je kopira‐

nje i imitiranje svojih nekadašnjih tla‐ čitelja. Nameštaj, odeća, nakit, kuće… Nisu to sve bile jeftine stvari, ali su počele masovno da se proiz‐ vode i izgubile su na svojoj autentič‐ nosti. Upravo jedna od najvažnijih stvari koje kič razlikuju od prave umetnosti jeste što je on loše izve‐ dena umetnička zamisao i falsifikat originala. A jedini cilj kič proizvoda je da se proda. Dakle on mora da bude dopadljiv na oko što većem broju ljudi, a „što veći broj ljudi“ nije baš u mogućnosti da razume i vidi prave umetničke vrednosti, ali je u moguć‐ nosti da plati robu koja mu se dopa‐ dne na prvi pogled. Interesantno je da je pojava masovne kulture na početku bila po‐

105


106

Treš literatura zitivan proces. Otvaraju se čitaonice, preporučuju im se knjige, prave se odlomci, najznačajnije pesme. Repro‐ dukcije (knjige o umetnosti), svaki vajar ima neku svoju specifičnu formu. Kroz knjige se pojašnjavaju značenja i principi, popularna izdanja, popularizacija nauke. Kič može da ima i pozitivne efekte, kao uostalom i kompletna masovna kultura. Na pri‐ mer, neka osoba čitajući članak o psi‐ hoanalizi u revijalnoj štampi može da se zainteresuje da pročita ozbiljniju li‐ teraturu na tu temu ili da gledajući film, poželi da pročita originalno umetničko delo po kome je film sni‐ man. Zbog toga se masovna kultura posmatra i kao oblik demokratizacije kulture A iz kiča stvoren je šund. Šund je onaj deo kiča koji se odnosi na lite‐ raturu. Kao primer šunda mogu se navesti ljubići, krimići, vestern ili nin‐ dža romani. Šund je plastično cveće književnosti. Ili, da su romani Vesne Radusinović predmeti, bili bi kapije sa lavovima na kućama naših gastarbaj‐ tera. Jedan od školskih primera šunda je i roman „Svini Tod – Ogrlica od bisera“. Originalna priča o berbe‐ rinu masovnom ubici objavljivana je u Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u nastavcima štam‐ panog na lecima. Ovakav vid zabave bio je jako popularan u to vreme i čak je postojao čitav žanr romana koji se


Treš literatura kupovao za sitan novac i nudio za‐ bavu (uz jako malo ili nimalo obrazo‐ vnih, informativnih i socijalno ‐ kritičkih stavova) za široke radničke mase u njenoj ranoj fazi industrijskog razvoja. Reč je o pulp‐ magazinima koji su tako nazvani zbog jeftinog, grubog papira na kojem su bili štam‐ pani napravljenog od drvene kaše (wood pulp). Izdavač ovog roman, Edvard Lojd, angažovao je nesvrše‐ nog inženjera Džejmsa Malkolma Raj‐ nera koji je imao niz divnih osobina za ovaj posao. Pisao je brzo, mnogo i relativno kvalitetno. Rajmer je kao predložak za roman uzeo urbanu le‐ gendu o berberinu ubici iz Pariza sa kraja 18. veka. O Rajneru se malo zna. Bio je škotskog porekla, roditelji su mu se u London doselili iz Edin‐ burga, obavljao je razne poslove do‐ stojne radničke klase kojoj je pripadao, sve dok nije sreo Lojda i počeo da piše za njega. Pored priče o Sviniju Todu, pisao je i razne druge ro‐ mane, ali je ostao upamćen samo po njemu. Na kraju je čak uspeo i rela‐ tivno da se obogati od pisanja, da po‐ stane vlasnik hotela i da napusti ostrvo svog socijalnog porekla, zbog čega se kasnije i odricao nekih svojih rukotvorina koje je stvorio dok je bio nasukan na njemu. Veliki uspeh priče o Sviniju Todu doneo je autoru slavu i finansij‐ ska sredstva, delo je doštampavao i preštampavano, plagirano u Americi,

107


108

Treš literatura više puta postavljano na scenu, prvi put još dok originalni roman nije ni završen, pa je u ovoj verziji cela priča gotovo sasvim obesmišljena, a što je ostalo popularno i do danas. Rajnera često opisuju kao Di‐ kensa ometenog svojim socijalnim poreklom. Neke delove knjige su pisali različiti autori. To je bila uobičajena praksa u poslu koju je vodio Lojd jer povremeno autori nisu mogli da sti‐ gnu da na vreme isporuče dovoljnu količinu teksta. U prilog ovoj tezi ima više dokaza, od kojih su najznačajniji ti da su pojedina poglavlja pogrešno označena, naslovi poglavlja nemaju veze sa radnjom u njima, postoji ne‐ koliko umetnutih priča koje, u suštini, nemaju veze za osnovnim tokom i za‐ pletom priče. Ipak, osnovna nit priče i glavni likovi su vođeni jednom ve‐ štom i sigurnom rukom, rukom koja je nesumnjivo pripadala telu Dž. M. Rajnera. Socijalna kritika romana je na nivou serija koje su pisane po scena‐ riju Siniše Pavića. Povlađivanje pu‐ blici koja je, naravno, uvek u pravu, dijalozi na nivou Pere ložača, svi li‐ kovi veoma brzo ili odmah prelaze na ti, oslovljavaju se samo imenom, ma koje društvene klase ih razlikovale, odmah se prelazi na stvar baš kao u „seriji o Džordžu“, nema bespotreb‐ nog mrsomuđenja, dođeš, vidiš, po‐ piješ, odeš…

Ipak, za razliku od Siniše Pa‐ vića, koji svojim delima pokazuje kakvo mišljenje ima o svojoj publici, Džejms Rajner ipak ceni svoje čitate‐ lje. Knjiga je pisana relativno inteli‐ gentno, drži pažnju čitaoca, angažuje njegov intelekt, likovi su upečatljivo oslikani, humor je zaista smešan. A ako ste odgledali istoimeni film Tima Bartona, možete slobodno i da pročitate knjigu. Jer je Barton kao inspiraciju i predložak koristio pozorišnu predstavu koja se razlikuje od originalnog dela.

Svini Tod ‐ Oglica od bisera Džejms Malkolm Rajmer Broj strana: 320 Izdavač: Otvorena knjiga Prvo izdanje na srpkom knjige o Sviniju Todu, demonskom berbe‐ rinu iz ulice Flit. Knjiga o masov‐ nom ubici objavljivana je u Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u nastavcima štampanog na lecima. Vrhunsko delo kriminalističkog, ali i horor žanra poslužilo je kao inspiracija i predloška mnogim delima.


110

Pozorište

BITEF: Izopačeni U utorak 30. oktobra u po‐ zorištu Bitef premijerno jei izveden komad “Izopačeni” po tekstu Martina Šermana i u režiji Andreja Nosova. Beogradski reditelj Andrej Nosov okupio je glumačku ekipu različitih generacija, u kojoj su glumci i igrači iz Beograda i Sarajeva: Radovan Vujović, Boris Ler, Branko Cvejić, Alban Ukaj, Strahinja Lacković, Miloš Isailović i Draško Adžić. ‐ Tumačenje komada ’’Izopačeni’’ u kontekstu diskrimi‐ nacije u Srbiji danas je, u svakom smislu, pa i u umetničkom, veoma os‐ etljiv zadatak. Komad koji je, pre više od trideset godina, izazvao određene kontroverze, u međuvremenu je pro‐ duciran mnogo puta i ekranizovan. Postavlja se pitanje šta bi to novo još jedna produkcija ’’Izopačenih’’ mogla da donese…U tom smislu, rediteljski

koncept Andreja Nosova nudi moguće rešenje. Transponovanje priče o stradanju homoseksualaca u nacističkim logorima tridesetih godina prošlog veka u priču o životu u ’’mod‐ ernom logoru’’, odnosno, njihovom položaju u Srbiji danas, maltretiran‐ jima i problemima sa kojima su suočeni, nemogućnosti slobodnog živ‐ ota i zatvaranju u četiri zida je zan‐ imljivo rešenje. Sa jedne strane, ono potencira univerzalnost mržnje prema homoseksualcima svih retrogradnih ideologija. Sa druge strane, pred au‐ torski tim stavlja veoma delikatan za‐ datak: izbeći banalnost i pogrešne paralele i pokušati napraviti predstavu koja, pored svoje očigledne političke angažovanosti, dopire do gledaoca i na jednom drugom, mnogo intimni‐ jem nivou. (Filip Vujošević, dramaturg predstave)


Pozorište

“Petar Pan” u Narodnom pozorištu Čuvena priča o Petru Panu ‐ "dečaku koji ne želi da odraste", uskoro će postati sastavni deo baletskog repertoara Velike scene Narodnog po‐ zorišta. Premijera je planirana za 10. novembar, a u predstavi učestvuju ansambl i solisti Baleta Narodnog pozorišta. Koreografiju, po motivima istoimene kultne knjige Džejmsa Metjua Barija, uradio je direktor Baleta Brus Stajvel, a muziku je komponovao Tomas Semanski. Ovaj balet, u kojem postoji i nekoliko atraktivnih scena letenja, u svakom slučaju biće podjednako interesantan i deci i odraslima, a plani‐ rano je da pored redovnog, večernjeg, ima i matine izvođenja, saopštilo je Narodno pozorište.

111


112

Pozorište

Flamenco predstava: CAFÉ CANTANTE Autori i plesači: Pedro Fernández i La Sali (Madrid, Španija) Muzika: Pepe Carrizo, José Sisón (Madrid, Španija) Kostim: Shash.es Flameko predstava „Café Cantante“, inspirisana istoimenim delom Federika Garsije Lorke, premi‐ jerno će u Srbiji biti izvedena 4. i 5. decembra na Velikoj sceni Opere & Theatra Madlenianum sa početkom u 20h. Café Cantante oživljava pras‐ tari i ujedno moderni izraz flamenka vodeći gledaoce u doba kada se on izvodio u specijalizovanim objektima zvanim cafés cantantes. Flamenko je muzički pravac nastao u Andaluziji mešanjem različitih kultura, a govoreći o ljubavi i samoći, bolu i prolaznosti života, predstava „Café Cantante“ nastoji da Beograd i Srbiju smesti na svetsku mapu lokacija koje neguju kulturu flamenka. Umetnici iz Španije ujed‐ injeni u pesmi, plesu i gitari uvešće gledaoce u svet čarobne Andaluzije. Na premijernom izvođenju pred‐ stave „Café Cantante“ na Flamenko festivalu u Zagrebu ovog leta tražila se karta više, a beogradsko izvođenje

ključno je za širenje kulture flamenka u čitavom regionu. Izbor teatra u Sr‐ biji nije slučajno pao na Madleni‐ janum, kuću otvorenu za nove inovativne projkte! La Sali je prve flamenko ko‐ rake naučila u Beogradu, a usavršila u Madridu na najboljoj flamenko akademiji Amor de Dios. Od mnogo‐ brojnih scenskih nastupa izdvaja se solo nastup na koncertu najpoznati‐ jeg flamenko gitariste svih vremena ‐ Paca de Lucie 2010. u Beogradu. Prva je flamenko plesačica koja ovu plesnu formu kontinuirano podučava u Hrvatskoj, redovno održava semi‐ nare i radionice u Beogradu, Za‐ grebu, Nišu i Novom Sadu, i razvija kulturu flamenka u zemljama Balkana gde je ona još uvek nerazvi‐ jena. Pedro Fernández usavršio je flamenko u najboljim školama u Čileu i Španiji, a već dvanaest godina sa svojom samostalnom trupom nas‐ tupa na najboljim pozornicama Čilea, Urugvaja, Venezuele, Španije i Kine. Dobitnik je nagrade za najboljeg plesača od strane Udruženja nov‐ inara za događaje APES (Čile) 2010. godine.


Pozorište

113


114

Pozorište

Smrt trgovačkog putnika Kultni komad Artura Milera "Smrt trgovačkog putnika" živi novi život na daskama Beograd‐ skog dramskog pozorišta od kada je 27. oktobra premijerno izve‐ den u režiji Veljka Mićunovića . Ovaj tekst imao je beogradsku premijeru 1951. godine upravo u Beogradskom dramskom pozori‐ štu i predstavljao je jednu od kultnih predstava Kuće. Mićunović otvara drugačiju di‐ menziju komada zarobljavajući junaka Vilija Lomana u vremenu prošlom kada je još verovao u budućnost i suprotstavljajući ga sinovima Bifu i Hepiju koji takvu nadu, u svetu u kome su odrasli, nikad nisu ni imali; što podvlači tragizam egzistencije postmo‐ dernog doba. U predstavi igraju: Dragan Petro‐ vić Pele, Petar Benčina, Petar Strugar, Milan Čučilović, Pavle Pekić, Daniel Sič, Anita Mančić. Autorsku ekipu čine reditelj Veljko Mićunović, scenograf Vesna Štrbac, kostimograf Dra‐ gica Laušević, muziku radi Đule Van Gogh. Premijera je planirana za drugu polovinu oktobra 2012.


Pozorište

“Salome_Reloaded” premijerno u Novom Sadu U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u subotu, 3. novem‐ bra, izvedena je druga premijera ove sezone – predstava “Saloma_Re‐ loaded”. Dramu Oskara Vajlda adaptirao je i režirao Predrag Štrbac. Predstava je rađena u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Sombor. Priča o Salomi poznata je iz Biblije. Reditelj je rekao da je priča o velikim ljubavnim, političkim strastima koje znaju da deluju razarajuće i po društvo i po pojedinca aktuelna i danas, a da je za mesto radnje izabrao VIP salon, jer je i Irodova palata svojevremeno bila nešto slično – prostor u koji nije mogao svako da uđe. Reditelj je izbegao poetske momente iz Vajldovog dela, jer bi danas na sceni zvučali "prepoetski". Uloge tumače Sonja Damjanović, Milan Kovačević, Dušan Jović, Tanja Šanta Torlaković, Nebojša Savić, Branislav Jerković, Sanja Mikitišin i drugi. Oskar Vajld poslužio se biblijskom legendom iz Novog zaveta (Jevanđelje po Marku i Jevanđelje po Mateju) koja opisuje smrt proroka Jo‐ vana Krstitelja i u središte drame postavio Salomu, čiji je očaravajući ples Krstitelja stajao glave.

115



Bookvar #001