Moj Krug – Inovativni alati za osnaživanje mladih kroz igre

PIŠE: Dijana Janković FOTO: Stichting Kinderperspectief

Moj Krug je udruženje mladih osnovano od strane bivših korisnika alternativne brige sa ciljem pružanja podrške svojim vršnjacima kroz edukaciju, mentorstvo i vršnjačku podršku. Njihove aktivnosti, između ostalog, sadrže razvijanje inovativnih društvenih igara koje osnažuju mlade kroz zabavu, učenje i međusobnu podršku. Članovi udruženja su kreirali igre Ma, šta kažeš i Samostalan, a ne sam na osnovu stvarnih izazova mladih, što članova udruženja, što mladih generalno, duboko razumevajući sa čime se mladi suočavaju. O ovome sam razgovarala sa Almom Mustajbašić, Denisom Ćulahovićem i Aleksandrom Dikićem.

Ideja za razvoj edukativnih društvenih igara nastala je tokom učešća u projektu o njihovom kreiranju i razvoju. Taj projekat im je dao podsticaj da razmišljaju o tome kako da na inovativan način putem društvenih igara pruže vršnjačku podršku. Tako su nastali alati koji na kreativan i efikasan način pomažu mladima da steknu praktične veštine i osnaže se kroz pozitivno iskustvo. Pored Alme, Denisa i Aleksandra, u realizaciju ovog obimnog projekta koji je podržala fondacija Kinderperspectief, uključio se tim stručnjaka u relevantnim oblastima koji su sačinjavali članovi udruženja, volonteri i njihovi prijatelji, kao i prijatelji iz organizacija GriG i Dežurni asistent. Oni su zajednički osmislili igre sa jasnim ciljem da mladima pruže konkretan alat za učenje kroz zabavu i međusobnu podršku. Želeli su da spoje edukaciju sa nečim što je zabavno i dostupno svima, jer su društvene igre savršen način da se mladi povežu, uče i razvijaju kroz igru. Treba pomenuti i da je projekat realizovan u rekordnom roku, za manje od godinu dana, iako su svi na projektu radili u svoje slobodno vreme, nakon svakodnevnih obaveza.

Alma, Denis i Aleksandar su posebno ponosni što su bili deo čitavog procesa – od početne ideje, preko dogovaranja i kreiranja, registracije, sve do trenutka kada su igre zaživele i kada su mladi počeli da ih igraju sa entuzijazmom. U ovoj fazi žele da igre nastave svoj život i van udruženja Moj Krug – u školama, na fakultetima i u raznim, drugim svakodnevnim situacijama.

Dve igre, dva pristupa

Ma, šta kažeš – Igra je namenjena unapređenju veština komunikacije i javnog nastupa. Aleksandar ističe da igra pored poboljšanja u načinu prezentacije, pomaže i u prevazilaženju treme, pa se samim tim uči i stiče veština jasnog izražavanja misli bez zamuckivanja i poštapalica. Kao i u realnom svetu, i u igri postoje ometajući faktori, koji od govornika zahtevaju da se potpuno fokusira na svoje izlaganje, da ne dozvoli da mu „ometači“ odvuku pažnju. Alma dodaje: „Ova igra stvara jedan siguran prostor za one koji igraju, jer se igra uglavnom među prijateljima, pa je u takvim opuštenijim okolnostima lakše da se vežba, da se više fokusira, a ideja je da veštine koje se na taj način steknu, kasnije mogu da se primene u nekim stresnijim situacijama“.

Samostalan, a ne sam – Igra je koja pruža iskustvo zajedništva i saradnje. Ideja je da se mladima pruži prilika da kroz igru iskuse stvarne izazove samostalnog života i da se kroz to iskustvo međusobno podržavaju. Alma navodi da je zamisao da u igri bude što više karaktera, što više raznolikih uloga koje ljudi mogu da igraju, da se upoznamo sa ljudima koji žive svuda oko nas i sa nama, sa svim tim različitostima, ali da kroz to zapravo vidimo koliko smo svi isti i koliko svi imamo iste osnovne životne potrebe. Denis dodaje: „Igra pomaže da se mladi koji nisu iz sistema ili mladi koji se ne susreću sa ovakvim izazovima upoznaju sa grupom mladih koji jesu iz sistema i ovo je jedan od boljih načina da se niko ne dovodi u poziciju ranjivosti, a da se njegova priča čuje. Ova igra jasno predstavlja poteškoće mladih koji su u sistemu zaštite, a da oni ne moraju sami da ih iskažu i edukuje one koji nisu upoznati sa poteškoćama i situacijom ove određene grupe mladih ljudi“. U ovoj igri mladi se upoznaju sa izazovima koji ih čekaju kada se osamostale, jer su dati realni primeri iz života, izazovi koji ih čekaju pri osamostaljivanju, što važi generalno za bilo koju mladu osobu, s tim što osoba iz sistema zaštite sigurno ima mnogo više takvih izazova. „Ova društvena igra je korisna za njihovu budućnost, jer ih priprema za naredne korake“ ističe Aleksandar.

Proces razvoja, prilagodljivost i ciljne grupe

Razvoj ovih igara uključivao je istraživanje, testiranje, dizajn i formalnu registraciju. Testiranja su sprovedena sa mladima iz sistema socijalne zaštite, mladima koji žive u svojim matičnim porodicama, profesionalcima iz oblasti edukacije i socijalnog rada, kao i stručnjacima za društvene igre. Igre nisu namenjene samo mladima iz sistema socijalne zaštite, one su osmišljene tako da budu korisne i mladima van sistema, profesionalcima u oblasti socijalne zaštite, kao i široj populaciji koja kroz igru može da razvije empatiju i razumevanje. Važno je da i oni koji nisu direktno uključeni u sistem socijalne zaštite razumeju kroz koje poteškoće mladi prolaze i da shvate koliko podrška i empatija znače. Denis posebno ističe koliko im je bilo važno da se na najbolji mogući način zahvale svima koji su učestvovali u stvaranju ovih igara. „Likovima u igri Samostalan, a ne sam dali smo imena ljudi koji su pomogli i učestvovali u njenom kreiranju. To je bio način da ih učinimo trajnim delom igre i da pokažemo im koliko cenimo njihov doprinos“. Alma objašnjava da su testiranja na događaju Krugolijada pružila dragocene uvide u funkcionalnost igre Samostalan, a ne sam. Smatra da je igra postigla upravo ono što su hteli, u smislu poistovećivanja sa likovima i iskazivanju solidarnosti. Jedna učesnica, na primer, koja je već stigla do cilja, odlučila je da se vrati i pomogne drugim igračima da završe igru. To je bio pokazatelj koliko su solidarnost i međusobna podrška ugrađeni u samu srž igre i to je ono što ovu igru čini jedinstvenom.

Igre su već prezentovane na Pravnom fakultetu u Zagrebu, odsek Socijalni rad i naišle su na izuzetno pozitivan prijem. „Ovaj uspeh dao nam je podstrek da ih proširimo i na druge obrazovne ustanove. Već smo dobili pozive od srednjih škola da im predstavimo ove igre, a neki profesori će ih i na fakultetima koristiti u svrhu edukacije“, pohvalio se Denis. To je značajno jer ove igre pomažu mladima da razviju empatiju i komunikacione veštine na način koji im je pristupačan i oslobađajući.

Budućnost i poziv na akciju

Igre Ma, šta kažeš i Samostalan, a ne sam predstavljaju inovativan način za osnaživanje mladih i unapređenje rada profesionalaca u socijalnoj zaštiti. Stvorili su ih oni koji najbolje razumeju izazove mladih jer su ih i sami prošli, ali i profesionalci koji rade za mlade.

Ove igre nisu samo alat za učenje, već i prilika za povezivanje, razumevanje i zajednički rast. Kroz igru se otvaraju nova vrata za dijalog i empatiju, što može obogatiti iskustva svih učesnika. Mogu biti korisne u različitim kontekstima - od edukacije i socijalne zaštite do neformalnog rada sa mladima a mi se nadamo da će postati dragoceni alati i u vašem radu.