PESMARICA VIRA
integralna verzija pesama sa konkursa povodom jubileja Lepenskog Vira
ANA STJELJA
Izranjam iz dubina
i postajem svetlost ili svetlucava kap
što se umiljava suncu. Pamtim davnine, slutim daljine i bivam ja -
ona koja jesam i koja ću biti zauvek.
DUŠAN STOJKOVIĆ
Nosim trag vetra u kostima,
rečima hranim glad večnosti. Nosim u očima pepeo svetaca.
Ni žena, ni senka, ni glas - već
ona što hoda između vremena, i gde stane, zemlja počne da diše.
i ruše se zidine sveta svetosti
što ih ni vekovi nisu pomerili.
JELENA JOVANOVIĆ JOV
U dolini mira i vira tražim stope stopa svojih, delove svetla što izgaraš sam. Nosim trag na usnama, nosim breme pustinja. nosim Svetlo Svevišnjega.
Ne, nije to samo san.
BRANE MOCONJA
Pre no što se rodi u plodovoj vodi čeka od pamtiveka strašna je tajna veza vode i čoveka.
Iz vira životvorne vode s krikom na vazduh ode i tu ga čeka rodonačelnik i praroditeljka.
TAMARA DRAGIĆ
I sve teče, niže se dalje, a tajna je tu, ostaje kroz vreme.
STANOESKA BLAGICA
daljina upija vodu, sunce se kupa, u njegovom kristalu, to je dijamant, dunavske vile, raskošno slikana, na kamenu, na dnu, gde vali, ostavljaju svoju priču, da umiru, svakog trena, zbog ljubavi, prema njenoj lepoti.
RADMILA STOJADINOVIĆ
U kamenu je dah ostavljen, u ribljem oku proročanstvo dubina. Dlanovi predaka utisnuti u glinu, pamte muk vode pre prvog glasa.
Ćutljivi vihori vitlaju u kostima a reka, kao stara vradžbina u krivinama, nosi oblik duše. I kad sve utihne, u vir se vrati početak gde čovek nije rođen, već dozvan iz sna vode…
KRISTINA JEVTIĆ
I taj san vode još traje, u njemu koračam bosa, između kamena i oblaka.
Čujem glas što nije glas, već treptaj davnih nagoveštaja.
Reka me gleda –kao da zna moje pravo ime, ono od pre svakog pamćenja.
GORDANA SIMEUNOVIĆ
Iz vira se
kao Venera pojavila pesma
Riboliki kamenčići
gledali su
širom otvorenih očiju
magiju stvaranja
Dunav se poklonio
velikoj ptici usuda
U njenim nedrima ostalo je gnezdo.
SLAĐANA BELKO
Iznedrili se riboliki ptići
Dunavski obluci
Glačani ljubavlju
Majke i Boginje.
Vrisak milenijumski
Uz pesmu porađa
Nagu Vilu.
STEFANA STANIVUK VESELINOVIĆ
Praistorija čudesna spava na desnoj obali Dunava. U prelepoj klisuri Đerdapa sa sadašnjošću se stapa.
Nemo recituju ribolike glave, Drevnu Boginju Majku slave.
Šapuću stihove drevnog mita, iz davnina mezolita i neolita
iz krečnjačkih crvenih kutaka, iz ognjišta, svetilišta i oblutaka.
ILIJA ŠAULA
Njene grudi – obale, njen dah – plima, u venama Dunav nosi još njeno ime.
Kamenje pamti njene korake, Svaki belutak, molitva za život.
A deca njena, rasuta po vremenu, Osluškuju reku kao majčin poziv.
Žena iz Vira ne traži oltar, Sve što postoji, iz nje je granulo.
U krvotoku čoveka iz Lepenskog Vira, Šum reke nije samo šapat, već nasledstvo.
IVANA ZAJIĆ
Možda će neko, kad mene ne bude, Pevati pesme, pričati bajke, Jer nisam ja vetar što pokatkad dune,
Već živa duša rođena od majke.
Da bila sam vetar, udahneš me jednom,
A da sam kiša, brzo se istopim.
Možda pomisliš da sam legenda
Zato što pevam i pesme pišem,
Al’ nisam rečni kamen no ranjiva duša
Te samo spavam, volim i dišem.
DANIJELA BOŽIČKOVIĆ RADULOVIĆ
Kada spavam, pesme su moje
Prepune miline i radosti,
Dok ruke mi u molitvi stoje
Pevajući ljubavi i mudrosti.
Reka me brusi, natapa, hrani,
Sunce i vetar žive u kosi,
Kada ste tu, duša mi puna
Duh Božanstva legenda nosi.
VALENTINA ZLATANOVIĆ MARKOVIĆ
Moj oltar je slika ljubavi
skrivena u oku
čoveka koji me voli.
Naša su deca osmehom zagrlila nebo i zemlju,
a mi — sa Lepenskog vira — u vreme, u tajnu, talasasto, kroz vijuge i čvoruke, belutke skrivamo
od ribolikih, crvenih figura naše mitske prošlosti.
Mi bismo u molitvu, u svetlost, u zvuk.
MIRJANA ŠTEFANICKI ANTONIĆ
Na dunavskim terasama
Pećinski prostor i polomljene zraka Sunca
Osvetljavaju i greju
Ulaz suženog mračnog dna
Vir se tvori celinom
Na prostoru Đerdapa
Oblutci rečni u sudaranju
Doneli su nam novi mit
O naseljima praistorijskog postojanja
Mit o crvenolikim kamenim ribama
SNEŽANA ĆURČIĆ
Zatrpane peskom, zarasle u travu
Duboko u zemlji spavale su večni san
Sa tragovima ruku davnih predaka
Boginje plodnosti, ljubavi i života
Pojaviše se na svetlosti dana
Sa sobom doneše hiljadu i jednu priču
Moćnu istoriju u našoj krvi ispisanu
Ucrtanu zauvek u lancu života
I mi bile smo one iz vode potekle
Bajkovite, snoviđenjem ispletene
Ne upoznah tvoje predele nikad, ne provedeh sa tobom ni par trenutaka, ali, evo deo sam bajke, istorije koja te čuva kao kamene figure od oblutaka.
Iznikla iz prošlosti, u zagrljaju Dunava
svoja si kamena ognjišta svila gospodarica istorije vekova, kao prastara gorska vila.
DEJAN BOGOJEVIĆ
Tvoji predeli su poput
Isprekidanih snova koji tvore
Još jednu bajku o zalutalom stihu O kamenom pejzažu u posmrtnoj pesmi
Dok senke niču iz budićih oblutaka
Izrojenjih iz jezне vode
Šireći svoje prste u sumrak
Dodirujući dno snovidnog ognjišta
Među gorskim vilama
Tražim svoj zavičaj
DANIJELA PANIĆ
Dolazim u snu na izvor života
reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
ANĐA ŠUŠIĆ
Ni vekovi nisu pomerili svetost zidina drevnih.
Izroniše ispod vela neprovidnog, progovoriše jezikom svima znanim, igrajući se perlama, fibulama, krčagom glinenim, drvenim mačem bronzom opasanim, kamenom strelom za let spremnom.
Homo sapiens... Odjeknuo sa neba zov.
Progovori o onom što misliš, pokrenu razgovor.
ALEKSANDRA MIŠIĆ
Vile čarodejke iz mutnog Dunava izlaze, Igraju nage, raskošnih rusih uvojaka, Svijaju vita tela oko tužnih i ostavljenih…
A velika reka, što u sebi valja priče nenačete, Čeka da svet propadne od viška običnih ljudi, Dok kameno biće s ustima ribe šapuće na dnu: „Ne brini, sve je dobro.”
DANIJELA PANIĆ
„I snim pod vedrim nebom a zvezda vodilja
po nebu šara, ispisuje znakovima, religiju mezeolit pismom, kulturom o jednoj epohi civilizaciju i da predstavlja, ukazuje staze i odgovara:
– Udvojena linijo, vodo moja, bistra, čista
zeleni se grana lista. Cik-cak linije reke u
njima kao da ribe rekom lete, pisane i crtane
kao šrafirani romb, oblače moj uglasti motiv, kišo, zasuj polja lestvicom mokrom tvojim okom.
– Ribar i kamen, alas stari u snu mi se javi:
Ovde je civilizacija počivala ljubav i snagu snivala.“
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila to je početak kome se poklanjam poj kojim si molitve govorila talasi Dunava čuvaju tvoje zapise ljubav koja odoleva vremenu u tvoje kolo ulazim da progledam tvoja kap svetlosti život je mom semenu dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
DUŠKA KONTIĆ
GORDANA OPALIĆ
Isklesani kamen svjedočanstvo
Ribolike glave ćutnjom govore
Krug Vira širio se hiljadama godina, duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
U virovima pluta svemoćna istina
Zapretana ljepota skupila hrabrost
Sagradila most od izgubljenih vjekova
Raznježene vode šapuću bajku
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Prastara potka se budi, pokreće razboj
Odmotava se začarano klupko
Ruke u stvaralačkom zanosu
Ustreptale u virovitoj vodi.
DANIJELA PANIĆ
Nit predaka rimu zlatnu tka, stihom doziva, nadahnuće proziva.
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila
Lovci, neimari, ribari, svetlosnim prahom zidali
to je početak kome se poklanjam
ćupriju nebesku do večnosti.
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Zvezdanu kolevku tkali, civilizaciju stvarali.
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Trag u vremenu vajali, baladom Dunav ljuljali, uspavanke pevali, voleli, snevali.
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
ZORICA BABURSKI
GORDANA OPALIĆ
Skamenjene oči sanjaju reke, u svakoj kaplji, svetlosti meke. Školjka vremena se polako otvara, u školjki se budi uspavanka drevnih dana.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Iz dlana vira cvetovi niču, ko bogovi u tišini kliču.
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Kamen iz vira se u suzu svio, kao da je za čoveka živeo i snio.
Kamen iz vira ni reč ne zbori, a ipak u ćutnji sve se prozbоri.
LJILJANA FIJAT
DANIJELA PANIĆ
Kamen za pod glavu
nađen u dubinama Dunava.
Dolazim u snu na izvor života
reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
Kažeš, trebao bi ti da njime melješ pšenicu, od nje praviš hlebove.
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
To nije kamen za pod glavu, već s ustima ribe.
ljubav koja odoleva vremenu
Nad njim sunce varniči.
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Kažeš, ne brini, premesiću ga prema tebi.
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
NATAŠA MILIĆ
GORDANA OPALIĆ
Nema predaha!
Živim u pokretu od svitanja nad stenama
Krug Vira širio se hiljadama godina, duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
starijim od svitanja sveta do sumraka u vodama Dunavskim
što valjaju gradove i carstva, daleko, u nepovrat
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
uklanjajući tragove,
brišući mi brazde i bore sa lica dok ne postanem iznova mlad.
ŽAKLINA MANČIČ
Pesak, prašina, glina, i živa voda iz kamena —
izvor života u začetku. Ruke Tvorca koje vajaju
stvorenja, spajajući ihtiosa i ozbiljna, zabrinuta lica — lica koja kao da vide ono što se dešava danas.
SLAVICA AGIĆ
I tada magija tišine zašušti virovitim valima, raznoseć ' dašak vetra nad njima, u obrisu njinom se kupaše mesec mlad, dajući prirodi najsavršeniji sklad.
Nezaustavljivo se kreće kroz potok tok, omamljen prizorom snenim, pred najneobičnijom lepotom, gde Dunav ljubi nebo, a potom... polako... nazire se Vir; čudesnom lepotom svojom, zaseni Svemir.
DANIJELA PANIĆ
Ko zna zbog čega i u čije ime
Postojimo tu gde stojimo
Dolazim u snu na izvor života
Da nemi pripovedamo
reku kojom si večni krug otvorila
O tome kako je bilo nekad
to je početak kome se poklanjam
Kao dosadni starci koji na klupi
poj kojim si molitve govorila
Pomerajući figure na šahovskoj tabli
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
Mnogo bi imali da pričamo
u tvoje kolo ulazim da progledam
Zbog toga ćutimo
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Da poštedimo i sebe i druge sećanja
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
Koja ubijaju svojim trajanjem
Za sada neka nas samo
između dva svitanja zvezde rojiš
OLIVERA NORMALI
GORDANA OPALIĆ
Iz vira izvire, u vir uvire nošena talasima u daljini nestaje.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Oslušni, čućeš je sklopi oči - osetićeš je.
Melodija, pesma, zvuk
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
na listovima treperi, u kapi rose uranja.
Iz davnina na dahu putuje.
U uzdahu nestaje.
TANJA JOCIĆ STAMATOVIĆ
DANIJELA PANIĆ
Na nju se oslanja nebo. I zvezde.
Postoji. Mudra. Budna. I snena.
Dolazim u snu na izvor života
Eoni prošli za njome jezde.
reku kojom si večni krug otvorila
Bog je. I vila. Riba i žena.
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
Svega što živi jedina mati.
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Vatra i vazduh zemlja i voda.
ljubav koja odoleva vremenu
Tajna koja te večito prati.
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Čuvarka svoje utrobe ploda
Pramaterica ljudskoga roda.
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
ANKA STANOJČIĆ
GORDANA OPALIĆ
A ti što figurinu u ruci držiš pitaš li se ko ju je maštom oblikovao, ko je udahnuo u nju dušu Dunava, ko je sve priče o postanku u njen osmeh upisao?
Krug Vira širio se hiljadama godina, duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Znam, u vekovima pred nama pred lepotom njenom zastaće svi, zadivljeni i nemi.
DANIJELA PANIĆ
DESANKA RISTIĆ
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam poj kojim si molitve govorila
Sve ljubavi su čarobnom mrežom ulovljene i okamenjene u pogledu Lepenske Venere.
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
Donosiš ogrlicu od rečnih školjki
u tvoje kolo ulazim da progledam
i bereš zvezde
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
posejane iznad Dunava.
Slikam rečima
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
našu bajku, koju otisnuti tragovi svedoče.
GORDANA OPALIĆ
Ispiram svaku reč sitom za zlato, i belim velom je kitim— kao Vila
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
koja iz usnule reke izranja, svedočeći da je živa.
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
DANIJELA PANIĆ
DANIJELA MILOJKOVIĆ
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise ljubav koja odoleva vremenu
I šapat i jecaj, dubinu skrivaše nemu, drhtaj večnosti, prodornosti i ekspresivnosti budiše sliku njenu.
u tvoje kolo ulazim da progledam tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
A duša figurine, oslikana na kamenu istorije, utkana u vremenu kao dah prošlosti, ponosno ostaće znanost i duh večnosti.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
ZVONIMIR NEMET
DANIJELA PANIĆ
Vreme nikada ne staje
Ljubi vode, sneva bajke
Dolazim u snu na izvor života
Decu zabavlja
reku kojom si večni krug otvorila
Srećna deca veruju
to je početak kome se poklanjam
U magiju
poj kojim si molitve govorila
Stapajući detinjstvo
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
S bajkama, vremenom, vodama
ljubav koja odoleva vremenu
Potpisuju legende
u tvoje kolo ulazim da progledam
Ljubeći vreme
U dunavskim vodama
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
SANJA ŽIVKOVIĆ
između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
U realnosti prevrata isplivava
Očima zemlje u daljine zagledane
Krug Vira širio se hiljadama godina,
Namiguje
Suncem kupa se
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
Peskom kose zaglađuje
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Budućnost neispisanu u naručje
Praroditeljsko prihvata
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Vekove tavne ognjištem podmlađuje
Rodonačelnika u kovitlac hvata
Pa čipkom kamenom bajku nastavlja.
JELENA MAČAK
DANIJELA PANIĆ
Skromnu kamenu ploču,
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
i svu zaboravljenu vojsku kamenja sa večitim srcem mladim i plućima što bez prestanka dišu— ne mogu dijamanti ni biseri u red za sobom da upišu.
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
Čelični, ko tvrđava od stena, neustrašivog čovekovog lika za sva vremena— gradić uz obalu plave reke verno čuva tragove
čovekove tajne neke.
GORDANA OPALIĆ
To ribarsko carstvo i lovište, ljubavnih, ratnih, srećnih i tužnih priča plelo je rečno-kameno dvorište.
Ovo mesto biće jednom
Krug Vira širio se hiljadama godina, duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
ispričana bajka— Balkansko poluostrvo nezamenjiva mu majka.
DANIJELA PANIĆ
MARINA ŽINIĆ ILIĆ
Dolazim u snu na izvor života
reku kojom si večni krug otvorila
Kamenčići iz Vira se ne tope postali su perle
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
koje se nose oko vrata da svedoče vreme i mesto gde se stvaralo savršenstvo, da podsećaju na dragulje.
u tvoje kolo ulazim da progledam
Pravilo je da ih uzmeš i usisaš njegovu zlat, zadržiš ih u šaci, zagledaš se u svoju dubinu, pogledaš u visinu, blagodariš za sve plodove zemne a potom ih vratiš u korpu sećanja.
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Možeš i da ih sanjaš, da ih slikaš, pišeš ili vezeš da osetiš dodir starine, da ti patina siđe niz vene i probudi te iz učmalosti.
Da se podsetiš ko si, odakle i kuda ideš.
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
ALEKSANDRA LJUBISAVLJEVIĆ
DANIJELA PANIĆ
Ko si i odakle ideš, pitaš.
Putnik sam u vremenu, iz sećanja dolazim.
Slutim - svetlost je ostvareni san,
Dolazim u snu na izvor života
Dok ištem zraka zrno, molitvu šapućem,
reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
U srcu svetilišta molim riboliku majčicu:
„Sunca nam daj, neba nam daj,
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Lepen-virom u kamen-san,
Vir-sanak nedosanak i života žudak!”
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
Lep je zvuk molitve, u srcu buja.
Hvala, koreni moji lepenvirski, kaza putnik i uroni u vir.
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
SILVANA DIMITRIEVSKA
GORDANA OPALIĆ
Uronio je u vir,
taj putnik iz dalekih vremena, u životvorni izvor koji spaja vremena.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Prošlost, sadašnjost, budućnost su samo trenutak u kome se putnik sam sebe pronalazi.
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Njegovo lice se ogleda u vodi, njegova duša je odjek talasa.
On je u viru ili vir izvire iz njega?! .
DANIJELA PANIĆ
EMILIJA TODOROVA
Čija me je to ruka probudila
Dolazim u snu na izvor života
i otkud ova ogrlica od školjki na mom vratu
reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
oštri miris pepela u nozdrvama
i krljušti po telu
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
kosti iza ognjiša škripe
dozivaju me imenom davno izgubljenom
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
a ipak kao da sam ga oduvek
u sebi kao tajni žig nosila
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
ribljim očima nagrizam kamen
ispunjujem ćelije kosmosa
između dva svitanja zvezde rojiš
semenom davnine
GORDANA OPALIĆ
EMILIJA VELJKOVIĆ
Krug Vira širio se hiljadama godina,
Zovu me predeli
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
Koje sam davno otkrila,
Rađanju njihovom se radovala, Darovala i kumovala.
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Uvek rado viđen gost, Kroz vekove i vekove.
MILENA BLAGOJEVIĆ
DANIJELA PANIĆ
Uranjam u dubine nedogledne
Dolazim u snu na izvor života
što čuvaju tajne minulih vekova
reku kojom si večni krug otvorila
laka i prozračna, tela sačinjenog od neopipljive materije vetrova
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
što se viju oko obližnjih kula
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
uzdižući se visoko kroz nabore oblaka da dodirnu svetlost zvezda, zgusnute vatre nedosežnih daljina, i od uskomešanog toka Dunava koji sporo protiče dolinom dotičem blago glave riba, dok beže u srebrnastim jatima. Potom izranjam na površinu, osvežena saznanjem o proticanju vremena i osećam ribolike figure pod prstima, svedočanstvo umetnosti pradavne zaustavljene u magnovenju, tihe, ćutljive, stražarice rečnih uvira, okamenjene posestrime vile
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
što bdi nad mirom Lepenskog Vira.
DANIJELA PANIĆ
MILANA JANJIČIĆ
Dolazim u snu na izvor života
Iz kamena pevam
reku kojom si večni krug otvorila
dok voda mi lice oplakuje — u tišini vekova
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
čuči pradavni dah.
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
U meni je plamen
što u pećinskom crtežu drhti, u meni su ruke
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
što stenu prave domom.
GORDANA OPALIĆ
Voda me nosi
ka suncu, ka reči, ka ženi koja prva pogledom svet osveštava.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Zrnce sam zemlje i svetlucava kap, pamćenje koje ćuti
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
dok ne progovori srce.
MAGDALENA REŽDOVIĆ
DANIJELA PANIĆ
Kroz vekove, iz dubina
Dolazim u snu na izvor života
Iznedrena
reku kojom si večni krug otvorila
Praroditeljka osmehom pleni i doziva.
to je početak kome se poklanjam
Telom od kamena, Pogledom snеnim u dubine Dunava uranja
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
I najlepšu bajku Šapuće.
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
SVETLANA PAUNOVIĆ
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
GORDANA OPALIĆ
Dok je napolju kiša lila i bagremu grane povila, ožiljak napravila u steni, ljubav probudila u meni, u njegovoj sam ruci ruku svila
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
sve želje je u meni probudila, u sebi nisam imala mira, da li je to samo san ili bajka Lepenskog vira.
DANIJELA PANIĆ
VESNA PRUGIĆ MILEUSNIĆ
Dolazim u snu na izvor života
reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam
Vetar nosi miris pradavnih ognjišta.
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Deca vatre i vode plešu u krug, pevaju pesmu o početku sveta.
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
Na obali gde riba ima lice čoveka i čovek sniva oči ribe, čuvari plime i oseke govore glasom praistorije.
GORDANA OPALIĆ
Pamte me reke još pre mog imena.
U kamenu dišem,u vodi treperim.
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Lep je vir što me guta i vraća iznova — kao odsjaj zore na drhtavoj vodi.
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Gledao sam u večnost, zarobljenu stenu,
DANIJELA PANIĆ
u ožiljku njenom video ženu,
Dolazim u snu na izvor života
reku kojom si večni krug otvorila
ribe su zaćutale neme, zanemeo i ja, a Dunav odjednom progovorio
to je početak kome se poklanjam poj kojim si molitve govorila
da to je žena ta.
Odnekud je muzika
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
ljubav koja odoleva vremenu
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
počela da svira najlepšoj ženi Lepenskog vira, i sada čujem melodije tog tajanstvenog klavira.
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
JELENA STOJSAVLJEVIĆ
GORDANA OPALIĆ
Gvozden-vrata, Lepen vir
Ovaploti božji mir
Dunav otac – mati stena
Krug Vira širio se hiljadama godina, duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Div-moruna, ikra, mrena
Peščar-duša, kamen-telo
Mir ognjišta, iskon-vrelo
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Krotke zveri, melem bilje
Srž života – izobilje
Gvozden-vrata, Lepen vir
Mi usnismo večni mir
MIRJANA DANILOVIĆ
Jedan golub u kamen uklesan
DANIJELA PANIĆ
Let nad rekom postaje mu tesan
Pa on često gleda u daljinu
Dolazim u snu na izvor života
Ko da čuje Ravijojlu vilu.
reku kojom si večni krug otvorila
Mladić jedan što kleše i vaji
to je početak kome se poklanjam
Kraj Dunava rukom snove sanja, Ribe neke ovenčane glinom
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Podršku mu pružaju tišinom.
ljubav koja odoleva vremenu
U snovima nazire se klica
u tvoje kolo ulazim da progledam
Potomka mu – Marka Kraljevića
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
VESNA ANDREJEVIĆ
između dva svitanja zvezde rojiš
U viru vode usidrena
GORDANA OPALIĆ
mrmori pesma novoga sunca
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
što se u praskozorju navek blizni tamo gde srca praotaca zarom neusahlog ognjišta i dalje biju pod nas petama.
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
Zubori, previre, trepti tišina
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
sa belutka pesničke duše
i poslednji trzaj nemoći spira
da reč ljubavi kao neugasli zrak
pod vir neba opet vine.
DANIJELA PANIĆ
Drevna kapija drevne tajne sktiva
Tajne postojanja Lepenskog vira
Pesnička mašta iluziju stvara
Dolazim u snu na izvor života
Da živu sliku davnih predaka
reku kojom si večni krug otvorila
Pokuša stihovima da dočara:
to je početak kome se poklanjam
poj kojim si molitve govorila
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise
Rumen-zora sve saplemenike budi
Na dunavskoj obali neki pra-ljudi
ljubav koja odoleva vremenu
I dok mlada žena žurno vatru džara
u tvoje kolo ulazim da progledam
tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Na obalu pristigoše dva ribara stara
Bilo je riblje gozbe i tog pra-dana…
dok ponosno kao svedok istorije stojiš
između dva svitanja zvezde rojiš
DRAGANA LJUNA
GORDANA OPALIĆ
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz
I dok kroz vazduh milenijumi trepere, besede poj raznosi slavu, a ona ko boginja ljubav seje, bezvremenima zboreći o raskošnom sjaju.
O Ljubavi večnoj, snazi i moći, u inat svim vremenima što će doći!
kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Teci Dunave, moje more pod nebom, damari moga ustreptalog srca, viru – izvoru slasti mojih nepca, istino vajana po volji Boga i Sunca
DANIJELA PANIĆ
BILJANA GROŠIN
Dolazim u snu na izvor života reku kojom si večni krug otvorila
to je početak kome se poklanjam poj kojim si molitve govorila
Neprozírno vreme, prošlo milenijumima stvrdnuto, zgusnuto nedokučivošću saznanja, gde nestadoše prapreci naši, gde su njihove duše
talasi Dunava čuvaju tvoje zapise ljubav koja odoleva vremenu
Ognjišta ugašena davno
pepeo Dunavom raznet
u tvoje kolo ulazim da progledam tvoja kap svetlosti život je mom semenu
Nebeske sfere ne odaju tajne
nepoznatog nam vremena
dok ponosno kao svedok istorije stojiš između dva svitanja zvezde rojiš
Odgonetka je čitljiva možda, u prozracima Sunca sa Koršo brda,
GORDANA
OPALIĆ
ili, u dubinama mora Crnog
*
Krug Vira širio se hiljadama godina,
duž Dunava, da bi dotakao moje dlanove, koji su valjali glinu, onu istu iz kolevke života, Majku, na čijim ogromnim grudima
će se hraniti oni koji dolaze, da nastave pričati o bajkovitoj prošlosti...
Praroditeljka, isklesan belutak, u prabogove svoje zagledana, poluotvorenih usana, bolno brižna, u grču,
da li predoseća današnja svitanja
DANIJELA PANIĆ
