Enheduana

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ENHEDUANA ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉEЊА

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

ISSN 2620 - 2611 ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ 2019

1

ЕНХЕДУАНА

2

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ ЕНХЕДУАНА електронски часопис за уметност писања и књигољубљења год. 1 • бр. 2 • мај-август 2019 Издавач Удружење за промоцију културне разноликости „Alia Mundi“

https://udruzenjealiamundi.wixsite.com/alia-mundi https://kreativnopisanje.wixsite.com/enheduana/knjizevni-casopis-enheduana

Главни уредник Др Ана Стјеља Уредништво Јасмина Хањалић Марија Јурачић Мр Тијана Ракочевић Енеса Махмић Илустрације на корицама Колаж „Сан Фриде Кало“, Љиљана Стјеља Илустрације у часопису Горан Ћетковић, академски сликар ©Frida Kahlo https://www.fridakahlo.org/ ISSN 2620-2611 Часопис излази три пута годишње.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

3

ЕНХЕДУАНА

4

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

„Перо је мач скован од знања“

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

5

ЕНХЕДУАНА

6

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Енхедуана je име древне сумерске песникиње која је живела средином 23. века пре нове ере и која се сматра првим књижевником у историји светске књижевности. Ова сумерска свештеница и песникиња је уједно и први аутор који је потписао своје дело.

Енхедуана је била акадијска принцеза, песникиња, свештеница, ратница, владарка, астроном. Била је најважнија верска фигура свога доба. Њено име је састављено од речи „Ен“ (врховна свештеница), „хеду“ (украс) и „ана“ (небеса). Познато је и да је себе називала отелотворењем богиње Нингал, односно земаљском супругом месечевог бога Инане. Својим књижевним стваралаштвом, поставила је стандарде за поезију и форму молитве која ће дубоко утицати на Библију и хомерске химне, па самим тим и на читав ток светске књижевности. Енхедуана је била мистична и херојска личност, мудра жена и моћна свештеница. Кроз слављење свог личног односа са Инаном, Енхедуана је дала најстарији сачувани траг свести појединца о свом унутрашњем животу.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

7

ЕНХЕДУАНА

8

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Stihotvorewa

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

9

ЕНХЕДУАНА

10

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

JASNA ŠAMIĆ Pjesme pariške i...

NOĆ JE OPET NA PRAGU POSTELJE TI Noć je opet na pragu postelje ti Grad se u rijeku ogleda Slikom svojom očaran On je daleko Uvijek daleko Na rubu mosta U dnu sna Knjiga mu je tvoj kovčeg Stihovi ko varnice sijevaju Dok kapi kiše poput slapova Zastiru ti vid Sveti vodič u hramu čarobnjaka!

Tako je lijep ovaj svijet S obale rijeke U očima stihova On je daleko Uvijek daleko ali stihovi su mu Tvoj pegaz i tvoja kolijevka tvoje vreteno i nadstrešica Tvoja barka i kandilo tvoja ambrela i dirižabl Jedina molitva

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

11

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

RAZGRNULA SI ZAVJESU OBLAKA Razgrnula si zavjesu oblaka Hiljadugodišnje prašine I zaronila u požar proljetnog Zelenila Onda si otvorila knjigu poezije odakle Poput bijelih ptica poletješe Cjelovi Poput roja djevica potpuno u bijelom Zarivši se u Tvoj vrat Tvoj pupak Tvoje udove i trokut ti - Strijele od kadife Zaledivši dah i dušu Uspomene ti i Žudnju U tkivo pretvorenu Uhićenu poput zatvorenika U sliku suza pohote Suza smrvljenih Od putenosti U kavezu Si vapila za letom Zatočenica usana Nevidljivih U tvoj glas su se slivala Milovanja U tijelo pretvorena Koje se u ljubavni hropac

12

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Pretvarao Ili u hropac Smrti ?

Zatvorila si knjigu razbila rešetke krtletke Ka ulici krenula Gdje su mukali isti monstrumi od željeza i gvožđa Probijajući se između njih Osjećajući istu strijelu U rodnici Neosjetljiva bol Postoji li u ovom okeanu prikaza?

Stihovi su mi ljubavnici Ubice !

Povikala si Ali se niko ne zaustavi

Dok su jezici nerazumljivi Oko tebe se omotavali kao klupko zmija I stranci mirno koračali

KAD SI IZ KUĆE IZAŠLA Kad si iz kuće izašla Klošara si srela Pariškog - Ni afganskog ni sirijskog Koji je po smeću rovario A kraj tebe izložio prljave prekrivače I rite Postelju mu Sa konzervama piva

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

13

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Zarazan vonj Beskućnika šireći Kad si ga vidjela Nisi znala da ćeš Stihove pjesme susresti Oglašavali se pod tvojim koracima I u Luksembourškom parku Krunišući te Zlatnim listovima Klateći se na povjetarcu Dok su starci šaha ogromnih figurina igrali Ne, to je bilo u drugom gradu Ovdje su se kuglali Dok si pored njih prolazila A jesenje cvijeće svoje latice zatvaralo U kojima obično ljubavne tajne Čuva Dok su mišićavi mužjaci kraj tebe U šprintu jurili A jedna žena zluradog osmijeha na izboranom licu Te mjerkala S telefonom na uhu Zlijepljenim I redar pred muzeju U torbi ti pištolje Tražio Nisi znala da ćeš Pjesmu susresti Među tom brojnom golotinjom

14

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Među svim tim ustima Što upomoć zovu Nisi znala kad si iz kuće Izašla da ćeš Klošara sresti pariškog Jednog od mnogih I sićušnu pjesmu Na uplakanim travnjacima U OČIMA USPOMENE Kao dijete željela si biti princeza Umrijeti pa se probuditi od vrelog poljupca Usred šume sa razgranatim krošnjama Nalik na ruke što sladostrast grle Željela imati haljetke od tila što lepršaju Poput Pegazovih krila i dvorac na brdu od kristala Sa kolibrima u bašti prepunoj anemona Željela si biti veća od biblioteke svoga oca

Promičeš danas kraj starina na pijaci u svom kvartu Zavedena Belle époque što se nadaleko pruža: Lutke i ogledala nekog davnog doba dvorci otškrinutih vrata ka Cvijetnjacima Nakrcanim bajkama Snatriš i kliziš drevnim svjetovima Na modernoj sceni Kao dijete žedno spektakla Što mrzi zavjesu poput obstakla ...

Ne vidjevši pečate neumoljive sudbine I ožiljke koje posvuda ostavlja

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

15

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Kako je svijet mali u očima uspomene!

Uto mladić fijuknu kraj tebe Na trotinetu sadašnjice Poput oštrice noža razdera ti krila A odmah za njim neka cura Na svom klimavom bicikletu Usred Belle époque udari u tebe bez očiju i vida Lice joj sija prkosno koketno Ko zvijezde Afrike i sunce iz Sibira I nebo iznad pijeska posijano crnim krizantemama

Šta vam je? vikneš glasom živog mrtvaca Njenom biciklu što zdrobi sve što je pjevalo toga dana Al nad tobom se nadvi Dobrotvor svih dama, S licem crne noći očima od pitona ustima gladnog Krokodila s pogledom morskog vuka I ne vidjevši te vrisnu U rastreseno ti lice Odlutalo daleko u ta drevna doba Potom se otisnuše niz ulicu On marširajući General barbarske vojske ponosan na svoja ubistva Ona hramljuća stogodišnjakinja Na modernoj mašini Što zgazi sve što je pjevalo tog dana Na pijaci skupa s porcelanskim lutkama i vazama od porcelana I slikama bašte poput one koju će u jezero krvi Pretvoriti domaća fukara Evo dana Drukčijeg od ostalih Misliš

16

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Ili sasvim običnog Junakâ našega doba Gdje mržnja cvate mjesto akacija A travnjaci su najčešće Boje krvi Bila si kao dvijete žedno spektakla Mrzeći zavjesu poput obstakla ...

Klizila međ čarobnim zrcalima No istina se oglasila: Mrtva bez iznenađenja, dok te stravična zora Obavijala – I šta ? …

Zavjesa se digla a ti si i dalje čekala NEVIDLJIVI SUMRAK Zimi je okean od smrtnika još dalje Suton je kao kakva stara oštrokondža Oblaci sakrili zvijezde i mjesec U nedogled se protegli Sve je iste boje Boje agonije dana mora plaže oblutaka Pa i prolaznika Sve sivo i sve nečujno jeca Odjednom ljubavnici Potpuno bijeli u daljini Šire svoja mliječna jedra Iznad oblutaka i mora lebdeći Nalik na galeba što iznad njih grakće

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

17

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Od tuge ili od sreće?

Da, sve je sivo osim ljubavnika I njihovog sasvim bijelog psa Što trčkara za njima Njihov ljubavnički let Nastoji slijediti Od snoviđenja Pod sivim nebom žmirka dvorac iznad grada Dok se odnekud pomaljaju svjetlucavi i tamni dimovi Nastoje dosegnuti grebene i ucviljeno nebo Što prolaznike zasipa svojim nevidljivim suzama Pahuljama svog sivoga snijega Tamo na pučini dva žuta svjetla - Ko dva umiruća sunca Sve više napreduju sa Breksitanskih riva Ka ovim surim obalama kojima neumorno tumaram Poput dva sićušna oka obnevidjela Bliže se oči od Alabastera Il možda Albatrosa što klizi posred okeana Žalostivog ali ipak nečujnog Samo dva pjenušava talasa Prethode tim zgasnulim okeanskim svicima Dva talasa poput pjene piva U kojoj je ostao da uživa Moj vječni ljubavnik Daleko od svjetlica što dopiru s Obale od Alabastera

18

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SAFER GRBIĆ Sumrak poezije I Ne pjevam ja u sjeni samoniklih snova, već se snova svaka vrsta u meni koti: poslijedak života u pjesmu se slio II Cijedi se otrov iz stiha koji nikoga ne uzbuđuje i ne želi Nisput, držim raspadnuto uscrknuto meso Širi se oštar vonj; crna tišina obavila je tihom tugom moj skučen grob III

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

19

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

I gdje sam sada dok listovi na krošnjama se skupljaju kao ruke na Amen (?)

Pjevam (?)

IV Tko je odmatao papir sa role koju sam godinama kao najvrjedniji težak namatao u ovu Riječ (?)

Tko Najnoviji zavjet nije htio dati (?)

V Mislim: ovi ništ’ korisni stihovi nisu dio mene Radostan sam: to nisam ja VI Gledam vjetar je poljem valjao mladost moju Makovi su visokim tjemenima dosezali Snove o kojima sam snio Ambrozije su širile strah

20

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

sa sindromom pretjerane zaraze A, na odru postavljeno mislima izmučeno tijelo VII Gle(!) netko se gnjilu predmetu klanja Uzgrad još neke lirske slike vidim zapisujem ih kradom u Antidiwan VIII I zbiljski, Boli, boli, boli ..., ova riječ zanjedrena Zapadno od Istoka I zbaciti plašt zapadne rječitosti trebalo bi Ogoliti izvoliti pomoliti (se) IX Noćnik li je čuvar

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

21

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ili Čuvar je noćnik (?)

Sada po svršetku pitanja je mnogo No, u antipjesmi Prijestolonasljednikovićka skinula je veo X Pjesme su znakovi znakovi pored puta Orient et Occident (!)

No, što bi trebalo pjevati uzaludno da ne bude nego korist neku smoći iznjedriti iz toga (?)

Sada zbiljski, ništa nema smisla XI Tragati za Onim treba što u srca gleda – ne u likove (?)

Uzročnika uzroka tražiti (?)

Goniti pjesmu k vragu trebalo bi i kretati se k Onomu do kojega pjesma ne dopire, a Koji do pjesme dopire

22

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Neki opći smisao iznaći (!)

XII U Traganju govoriti šutnju – smrtnu tišinu, ne grobni krik I pjesnici najveći su oni što niti jednu pjesmu otpjevali nisu Kod njih govor, moguć neki opći smisao ima (!)

XIII Razmišljam – Prišao je pjesnik i rekao: hajde da pjevamo Rekao sam: zar smo stvoreni za pjesmu (?)

XIV I razmišljam o šutnji ili šutnja razmišlja o meni i o traganju razmišljamo i šutnja i ja No, moja pjesma pokopana je Ovdje I, sada

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

23

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

sve sa mukom gledam XV Sunce sa Zapada izaći jednom mora – Antidiwan, kao Bez poruke poduke pouke bez cilja i namjere kao vrhunac rječitosti XVI I sve pjesme zapisane su Davno (!)

XVII Zato, Sumrak poezije

(izbor iz zbirke poezije „Antidiwan“, 2017)

24

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЕНХЕДУАНА

MARIJA BRALOVIĆ U snove daleke

POEMA AZURNOM OKU L. P. jagodice prstiju traže tvoju kožu po azijskom kontinentu moja oseća vetar kroz prolaze siromašnih četvrti. ti ne znaš ni o krvavim jagodicama ni o žuljevitim tabanima o vetru zbog kog se koža naježi. ne znaš o tvojim pričama o gradovima o kojima pišeš ne znaš. azurno oko oslepeće, muk pred poslednjim pogledom odjeknuti sibirskim tajgama i nećeš znati ni o mojim pesmama o ljubavi ka mongolskim nomadima i o knjigama koje ti čuvam. ali znaš za zemlju na kojoj su pucali

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

25

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

znaš za jedan užasni vrisak i sećaš se parola i ljudi na ulicama velikog broja ljudi na ulicama vikali su i bilo te strah od vriska bilo te strah od ljudi zapravo od tolikog broja ljudi i od beznađa! sada te strah od toga da ćeš se sutra probuditi. kad čuješ vrisak popiješ još jedan antidepresiv jer si u međuvremenu shvatio da nije važno.

JA, L.P. znaš ono što sam ti pisao o stopiranju u Bugarskoj i onim sumnjivim turskim kamiondžijama o vrhovima Kavkaza koje sam oduševljeno gledao o dugi i Azorskim ostrvima bila je samo fikcija kao da sam sakrivao da sam zapravo smrtno zaljubljen u reči

26

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

i da njima pokušavam da ti pokažem sopstveni svet koji se urušava svakoga dana znaš glasove teško podnosim ponekad pomislim ceo bih život proveo učeći arapski ceo život. u tišini. i sedeo bih jedino ovde ako bih ikada smogao hrabrosti da bilo šta kažem o tvojim pesmama ćutao bih.

SUNCE I RAT U OČIMA L.P. pre nego što si završio tamo pamtio si sliku onog starog Damaska sa plavim nebom i toplim suncem a onda ta je slika postala toliko daleka nisi mogao da vidiš sunce i nebo je izgubilo

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

27

ЕНХЕДУАНА

28

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

tu svetlo plavu boju koju si neizmerno voleo ovde je veoma hladno ponekad kožu ne možeš osetiti od mraza kad pogledam u sunce setim se da ga kod tebe nema setim se da ti ne možeš od dima i prašine od razrušenih kuća koje si video kada si se probudio i od straha koji je srastao sa tvojim zenicama dok smo bili deca svaki avion na nebu u nama budio bi neopisivu sreću i radost sada u tebi budi bes budi strah od nove bombe od većeg očaja i glasnijeg plača deteta ispod srušene kuće u Tvojoj ulici.

NA ULICAMA DAMASKA u dlanove da sakriješ između prstiju da sklupčaš se skramom da obaviješ Ne možeš! lice da nasmeješ

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

29

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

nokte prepoznaješ uši da čuju se u nemi hodnik Psihijatrije šake za stezanje pesnice otrovne zglobove žilave za puščani okidač stvorene a bombe padaće i žice slediti obrve skorele u snove daleke i zvukove beskrajne na široke bubnjeve a onda bezbrižno jutro, na fejsbuku fotografija na njoj razrušena ulica Damaska dečak i devojčica nose šarene balone i jedino je njihov osmeh dokaz da bombe nisu opustošile baš sve.

30

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЉИЉАНА СТОЈАДИНОВИЋ Чувари старих стихова УНУТРАШЊИ НЕМИРИ Опробане лажи и неколико поруга – увек се нађе неко да ми препоручи ћутање необуздани нагон опасностима пркоси надахнућем развејавам страх – не прети ми да се негде други песник рађа На уснама псовка у очима бес у помами зубима песму кидам само да стихом дотакнем земљу по којој ходам распалим дух бацим под ноге. цео свет јер поезија више никога не чека зато

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

31

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

– не прети ми да се негде други песник рађа ЧУВАРИ СТАРИХ СТИХОВА Мртвим речима заборављеног језика чувари старих стихова верују у свеживот ако се правилно преведе Реч невидљиво је ту негде као битан део тајног осећања у обиљу поподневног светла Бића која живе у речима за чуваре старих стихова написаће још једну песму ЧОВЕК СЕ ЗАУСТАВИО Као да су све туге света нацртане на твом лицу и крв ти боју променила знаш онолико колико у пролазу покупиш уз мучну неизвесност пипајући по мраку

32

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

молиш да неко напише песму само за тебе пред тајном затвараш се у реч из године у годину постајеш све тиши мисао ти легла да никад не устане човек се зауставио, а време и даље тече… У ОТИЦАЊУ ВРЕМЕНА У отицању времена узалуд лудило дозиваш завештање без крви јалово је Истина се не види кад сећање искупи прошлост кад корисне звери улећу у мисли да стресу потиснуте лажи У отицању времена нешто блиско, нешто твоје ти си све оно што ниси рекао ти си у прећутаном узалуд лудило дозиваш

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

33

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЗАВРИШТИМ Завриштим да ноћ не чује човека што плаче шупљу празнину сећањем набија мемљиве душе од људског меса вршља да удовољи патњу утамничења, да прокуне све што је иза њега остало не тражи ништа, само да небо у светлости крви чује како он јеца Завриштим да небо не чује…

избор из збирке поезије „Кад ме анђели наговарају“ (Панчево, 2008)

34

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ВЕСНА МИЈИН Три песме ПРОМЕТЕЈ РАВНИЦЕ Оженили су те давно ветровима Снежним бурама панонским морем Сејачу равнице чувару зверња и биља Припитомљивачу ширине и звука Луталице у потрази за давно изгубљеном љубавном искром Снаго рађања Сновиђајни демијурге Надо! НАША КУЋА Понекад у њу сврати тренутак мира, сврати сунце и цвет

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

35

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Препуна је сећања на наш банатски прасвет осенчи трагове па нестане У њој руке мајкине ручкове зготове онако како се она сама са собом договорилаа Отац озбиљно мери време Дим плави башту израстају биљке из маминог сна Уплакана долазим ниоткуда нашој кући да предахнем БЕЗ ТВОЈЕ ЉУБАВИ Немој хладнокрвно да ме гледаш љубо, тим погледом загледан у ништа... Страхујем, стрепим да ћеш већ тим срцем, мирно да ме предаш до врата губилишта. Губилиште - твоје срце празно, Твој пољубац - смртни

36

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

покров суза. Ох, како сам мален и изгубљен љубо, без твоје љубави и без мојих муза! Ходам без правца и пута стазом трња где још све се смеје... Ту ја немам ни брата ни друга у времену где све труне и вене!

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

37

ЕНХЕДУАНА

38

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Sve boje Fride Kalo поетски темат поводом јубилеја – 65 година од смрти Фриде Кало (1907-1954)

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

39

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

BILJANA KOVAČEVIĆ Žena s ogrlicom Slavuj naboden na trn ruže u vrtu žena s ogrlicom

40

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

JELENA BLAGOJEVIĆ Frida Zaspala si, sa očima boje mrkog, užarenog ugljevlja, ti neponovljiva ptico slomljenih krila i sada spavaš sa pogledom uprtim u čisti nebeski svod daleko od svih boli, što su te proganjale kao tamni demoni i olovni oblaci nesna.

Zaspala si, da odsanjaš svoje snove daleko od svake muke koja te pritiskala i lomila nežnu kičmu, obarala umornu ruku, koja je htela da stvara, da stvara ono što neće biti tuga i nesreća života od koga si želela da pobegneš, ptico, kojoj su rušili gnezdo, nežna, a snažna ptico kojoj su lomili krila, a ipak ipak te nisu slomili, zli, i podli, a hteli su da vide, da vide suze iz žar očiju koje nikada nisu plakale.

Hteli su da Te bace na kolena, Tebe, ponosnu i snažnu, ponosna ptico, raširenih krila, koja si uzletela daleko u za njih, nedokučive visine, koje oni nikada neće dosegnuti.

Gazili su Te, mučili, prikovali za prolaznu zemlju koja Ti nikada nije bila dovoljna, koja je bila mala za pticu koja tek poleće u neki svoj izmaštani svet, iz gnezda u Kući Azul, koje nisu mogli da sruše, a hteli su da zatru i nju i Tebe.

A Ti si bila jača, jača od svih njih, rođena u vatri i ledu, rođana u vatri crnih očiju svoje majke rođena u ništavilu i pepelu, iz pepela si se podigla i postala stanac kamen i spomenik svetskom bolu.

Sada si sklopila oči, i utonula u večnu sijestu postamentu ženskog otpora i snage, jer samo je

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

41

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

snaga večna, i samo je snaga let, a Ti si uzletela visoko visoko u nebeske stude gde su zore slatke i oštre kao agava, taj nektar božanskih stvorenja u kome si mogla da odbaciš sebe, samo da bi se ponovo rodila, kao najčistije Sunce Tihuane i bela golubica kraj stamenog Slona, a sada, sada si zaspala, sa očima boje mrkog, užarenog ugljevlja, i spavaš snom pravednice, i pobednice u večitoj igri trpljenja u večitoj igri davanja, čista, i nevina, nežna i snažna, sada odmaraš skrhano telo i preumornu dušu umetnice na zlatnim obalama okeana Tihog kao što nikada Ti nisi bila, jer sva si bila i bol i krik, a sada si zapala, sa očima boje užarenog ugljevlja, u šarenim haljinama čiste i nevine seljanke iz Tihuane, moja Frida.

42

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SANIJELA MATKOVIĆ Portret neuvenulog cveća Fride Kalo Dodirom cvijeća oslikavam realnost dubinu ponora što u meni gromkim glasom prkosi ja sam unutrašnjost motiva feministkinja ljubavnica inspiracija sam osobne vlastitosti Ja hodam riječima prkosom trčim od moje kose Bog je nekoć stvarao vjetar, biografiju portreta ostiskujem na papiru jer zna šutjeti Meridijanima ko po žici hodam da poberem pelud sunca riječju rasplesana Ja, ja sam portret vlastitosti autoportret prkosa Od vlastitih razlomljenosti ljepim mozaik Neba. ...vlasi moje kose peteljka su neuvenulog cvijeća!

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

43

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SONJA KOKOTOVIĆ Vidim samo tebe, Maestro Brišem godine rođenja u Plavoj kući jer biram da sam rođena sa srcem revolucionara.

Obilježena, žurno grabim život naslanjajući ruke na tvoje jedinstvene i posebne dok volim te u bunilu i ludilu požude, dok želim tvoje poljupce a ti tražiš tuđe usne opet i opet pa kradeš dodire tuđeg i zdravog a ne mojeg tijela, sa greškom.

Zbog tebe, u meni, Frida i Frida obje sa svojom ogrlicom od trnja noseći tvoj lik umetnut u misli, dok trpim svoj križ samoće kreveta sa tobom a bez tebe, 44

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

dok svoju neplodnu utrobu punim bojama nesreće, dok gledaju me i bole iz ogledala mojih slika nemilosrdno, sva moja lica.

Bol caruje mi tijelom, shvatih da uzaludno ljubim tijela nje i njega, svih njih a vidim samo tebe, Maestro.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

45

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ANĐELKA KORČULANIĆ Duša leptira s ogrlicom od trnja Fridi Kahlo Između bola i boli samo si bol, polomljeno tijelo pod šarenim haljinama nosi ime sukladno vrisku, neplodnu zemlju i ljubav, na rane utrljanu sol.

Koliko si svojih lica na bijelim platnima srela kako vječno sama bila ne bi u plavoj kući punoj tuge, koliko li si bijesnih strijela odapela u jelena, a nisi uspjela ubiti ga u sebi.

Kolibrić bez pjesme u kljunu, za leđima ti požuda, uveo list i misao o smrti od noći crnja, između bola i boli samo si bol, dušo leptira s ogrlicom od trnja.

46

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

GORAN KRAPIĆ Bezbolnosti sloboda O jelenu Fridinu i krilima Navukla plahe trkačice si kožu, trkača, ustvari, jelena, no i u šumi hitru nejednom te pogode, da i ne govorim na koliko mjesta.

Od boli i bola valjda uzletom treba.

Pobjegneš li tako ili, kad i na taj način odčovječiš se dijelom, potraje do drveta tek nekog, stabla – bezbolnosti sloboda?

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

47

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

IGOR DIVKOVIĆ Šta da ti kažem, Frida?

Miriše na svitanje, Frida, potrošili smo noć, svu tekilu, trnje kaktusa, suze agave, u fiesti između sna i jave.

Buenos dias majko Mexica, majko svih sunca, majčina madre.

Potrošili smo sve riječi, sve misli, sva osjećanja, vrijeme je za majku svih sanja. Život je vrtuljak,Frida, između četiri zida.

Između nas su: Cristina, Huanita i Lav. Svemir je plav.

U Plavoj kući mariachi.

Plači!

48

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

LJERKA VARGA Portret I Stojim pred očima tvojim, Sakrih se u kist ljubavi, Kojim si ljubav obojila.

Toliko je puta platno uzdisalo Sjenama, preko toplih boja, Nebom ispod ocvalih cvjetova.

Ti živiš u svakom potezu kista, Tvoj autoportret je pjesma ptica, Tvoj portret su tvoje oči ispod obrva, Tvoj portret je duša tvoga vrta.

To nitko ne može biti, samo ti.

Stojim pred očima tvojih boli, Stojim pred rukama tvojim, prepunim ljubavi.

Stojim pred životom tvojih slika, Pred očima tvojim i plačem, Dok me muzika Mariacha podsjeća na tebe.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

49

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Portret II Vrt života na tvojim usnama, Toplina tvog pogleda ne da mi dalje.

Osjećam vjetar dok te gledam, Miris boja tvoga vrta mi prilazi, Mirisi ruža u tvojoj kosi me susreću, Prah krila leptirovih, trag je ostavio, Crvene misli, na boji tvojih usana.

Sanjam li ptice tvog vrta?

Sanjam li strast tvojih ruža? Čujem li muziku tvog vrta života?

Ispred mene uspomena na život, Na kistove, na platna , na boje.

Ti jedina u svom vrtu postojiš, Leptiri su tvoji pratioci proljeća, Život, ogrlica od trnja.

50

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

51

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Portret III Koračam vrtom tvoga života, Odmaram pogled na usnama punim čežnje, Nestajem u laticama ruža.

Tvoj me portret zagrlio kaktusovim cvjetovima, Vrt je tvoj portret, portret je tvoj vrt, Prepun životne boli, prepun mirisa života.

Tvoji leptiri i dalje piju nektar, Tvoji cvjetovi i listovi na vrhu kista, nose u bojama život.

Koračam i šutim, tiha da ne probudim prošlost, Da ne probudim boli koje me susreću, Da lice ostane onakvo kakvo je bilo.

Slušam pjesmu tvojih ptica, Šum tvojih ruža u kosi, Šuštanje svile haljina tvojih.

Koračam, a portret me tvoj Pozdravlja crvenom bojom osmjeha.

52

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ОЛИВЕР ЈАНКОВИЋ Изнајмљени сан Ноћас, у изнајмљеном сну Фриде Кало дублирам Лава Троцког љубавнике и љубавнице штафелај крај изгужване постеље. Ноћас сам страст те свепутене жене мрља од кармина те женке на њеном угризу у врат света, а цео свет је ипак само ложница најстрашнијих љубави. Најзад, посторгазмично сметња сам јој у том лошем изнајмљеном сну. Хроничар, коме онавезује руке дискретним брчићима са својих слика затискује уста и затвара очи премазавши их укусом црвеног кармина. ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

53

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЕНХЕДУАНА

ALEKSA JADŽIĆ Između zavesa (Frida Kalo) Ne André. Nadrealna Nisu zapažanja koja oslikavam.

Slikam život, stanja alodijalna, Bol na koji neću da se navikavam.

Seljanka iz Tehuana Rođena na dan Revolucije, Ćopa sama kroz život strastvena Jer golubicin slon ide putem prostitucije.

Ma, uostalom, šta će mi noga?

Raskošna golubica ima krila.

Kaktuse, papaje, stene predela svoga, Šta sam videla u vodi, koje svetove snila...

Ali kaktus koji predivno cveta I uspeva na pesku, kamenu, svuda, Osušio je srce mog sveta.

Zbog bluda raskrvarila se gruda.

54

Ipak, osmeh je na licu. U inat.

Bludnice saputnikove upoznajem, Združismo se. A nek’ me i konkubina zovu.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

55

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

MILAN DRAŠKOV IĆ Frida Fenomen Frida! Feministkinja Frida Falična Frida. Frakture, frustracija.

Fragmenti Fridinih fantazmagorija.

Fascinacija fanova filmom ,,Frida”.

Floralna frizura, fluid finog flerta.

Fridin favorit flagrantne frivolnosti, fatalni fetiš! Farsične formalnosti.

Fridin fatum - fijasko fertiliteta.

Fašističke falange firera. Franko.

Frikovi. Fele fariseja frfljanja.

Fridin fokus frenetičnog forsiranja.

Fijuk floreta, furiozni flamenko.

Fridin faun: folirant, februarski fiks.

Futurističko finale: Frida-feniks!

56

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ANAMARIA SIMIĆ-MILOVANOVIĆ U njenoj kosi veliki cvet Za sva dela Fride Kalo i dva života bi bilo malo.

Naučena na bol od malena tražila je beg izvan vremena.

Majka joj je kupila četkice i boje da bi tužne misli prestale da roje.

Od bola je lepotu tkala i kao velika, i kao mala. od sivila je stvorila šareno i tako stvorila delo samo njeno.

Prolazila je kroz faze razne grube, tužne, vesele, mazne Bila je žena ispred svog vremena opterećena sa hiljadu bremena Lepa seljanka iz Tihuana kao Dijegova Golubica postade znana.

Svaki autoportet drugu Frudu slika drugih osobina, a istoga lika.

Slikala je život živeći do kraja sjajila je sjajem svoga sjaja.

Amputirana noga nije je omela stigla je svuga kuda je htela znala je da bi je noga sputala pa je na krilima svojim okolo lutala.

U njenoj kosi veliki cvet u grudima nosi celi svet toliko bola, lepote ,sreće imala je srce od života veće.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

57

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

KATARINA SARIĆ Bez referenduma Da nisi onda moje - kako si ga nazvala: otcjepljenje ne potrebu za pronalaskom sebe koje s današnje tačke gledišta zrele žene mogu još samo uporediti sa separacionim strahom djeteta mirisom tople mokraće proglasila za krajnju i konačnu drskost nepopravljivog narcisa preko koje ne možeš da pređeš ovog puta mogla bi da vidiš kako poslije svih ovih godina a mnogo ih je i mnogima brzog leta stižu na cilj i dalje potrebujem pola dana da se izmolim sakupiti ustati iz kreveta barem dva usporena filma namotana oko duplih čarapa dugih gaća i vunenog prsluka od spoljnjeg svijeta otkinuta da čuješ zamišljene dijaloge koje duvam kroz prste u svejednako dvije šolje vrućeg čaja koje postavljam kao da je bila juče ona najcrnja mi ikad 2012. godina smaka po kalendaru Maja smaka našeg ličnog svijeta kao da još si tu s druge strane stola lakiraš nokte na nogama i ubjeđuješ me da je Lu Salome odgovorna za održivost Antihrista da nema ljepote bez bola

58

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Da si moje genijalno trenutne zahvate u misaona područja umjela pokriti totalnim odsustvom praktične inteligencije zbog koje sam paralelno retard bez grama mozga vjerovatno bih ostala tvoja štićenica ispod staklenog zvona ona koju ćeš rušiti da bi zauvijek trebala oslonac figuru otac sve pod konac Ne bi mi bilo ovako hladno ni jadno zuriti ispod prozora građanskih porodica šunjati se oko crkve na crvena slova držati noktima još samo za strahove uz koje se uspinjem ko uz konopac pa padam na mahove pa iznova sve a još mi onaj palac u ustima prije nego usnim u uglovima usana vazda izgrižena krasta Ne bih naučila da živim da me nisi onako odsjekla kao badnjak s hrasta

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

59

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

VANJA ŠKROBICA Samo je bol bila moja sjećam se našeg razgovora tijekom prvog susreta i svečano postavljenog stola počastio si me kolačićima od cimeta u skupoj zdjeli od porculana vaza s cvijetom cempasuchila stajala je na rubu stola bojala sam se da ne padne (kao što sam i sama često padala i pucala u stotinu komada) očekivala sam ljubičaste jacarande koje su rasle pred Casom Azulom ali ne… nisi mi ostvario očekivanja ispijao si tequilu u finoj čašici i galamio na svjetski poredak pričao o seljacima i radnicima i uvukao me u intelektualne rasprave rijetko smo nakon toga imali samo naše trenutke i samo naše vrijeme jednom si me iznenadio vijencem rascvalih ruža postavio ih na moje pletenice a uvele latice rasule se po grudima bila sam u haljini s dezenom suncokreta osjećala sam se, već tada, tek dio dekoracije svečanog stola i kao retablos tvoga života znao si se izgubiti u poslu nestati u postelji mlađih ignorirati me u društvu svojih compañerosa nisam ni ja tebe uvijek strpljivo čekala: ljubila sam pjesnike i revolucionare uz gitare mariachija zavodila sam žene a možda sam samo željela zaplesati s tobom dok su u prašini skakala bosonoga djeca ali noge moje, nisu bile moje

60

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

samo je bol bila moja arogancija bila je tvoja specijalnost nisi znao pravu mjeru ni u čemu ipak za mene si bio božanstven, moćan, velik, potentan i bio si moj povremeno ma nikad do kraja završili smo, očekivano, desertom Pan de Muerto

Manje poznate riječi: jacaranda - vrsta drveća koje raste u Južnoj Americi cempasuchil - ukrasno cvijeće koje raste u Latinskoj Americi, vezano uz jednu romantičnu priču i uz ritual vezano za mrtve Casa Azul - Plava kuća u kojoj je živjela Frida Kahlo tequila - piće koje se spravlja od biljke agave compañeros - drug, prijatelj, istomišljenik retablos - slika, skulptura (od raznog materijala) s religioznom tematikom, ikona fiesta - zabava, fešta mariachi - tradicionalni pjevači i svirači u Meksiku Pan de Muerto - Mrtvački kruh koji se tradicionalno u Meksiku jede za Dan mrtvih

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

61

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

АЛЕКСАНДРА МИШИЋ Плава кућа Постоји једно место на крају света. И једна кућа, плава. У њој вила, Краљица боја и бола. Не знате где је Техуан? Најдаље одавде,на крају ове песме. Не знате шта значи за уметност живети, У болу патити? Упознајте Фриду. Фрида је љубав. Фрида је бол. Цветна ливада посвуда, на хаљинама, у коси Шуште хаљине кад ходаш, На обрве спустила се ноћ. Магдалена Кармен, девојко без страха, Ти знаш, нема предаје, Постоји само борба! Од онога што си имала, вило, Направила си најбоље што си могла За вечност. А имала си тако мало И имала си тако много. У Плавој кући Не чека више Дијего, љубав највећа, Даље мораш сама, голубице пркосна. Твоје слике имају моћ говора. Твоје слике горе. Шарене хаљине, сива туга, црни бол... Корсет од бетона, тело пресечено.

62

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Не плачеш никада,сељанко из Техуана, Јер сузе су за слабе,а ти си чаробница Што у своје боје сипа чисту магију И снове топлог југа...И нема предаје, дивна, отишла си до звезда, До наших срца си стигла... Не тугуј...чека те твоја Casa azul.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

63

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Pripovedawa

64

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SVETLANA SEKULIĆ Odiva

Bližilo se podne. Prohladan februarski dan. Pred opštinom slavlje. Nestrpljivo se isčekuje izlazak mladenaca. Dva romska dječaka, bosonoga i rasčupana, uporno su pružali dlanove za malo milostinje.

Radosni zvuci harmonike nadjačavali su žagor. Milan je osluškivao, pogleda uprtog u velika vrata. Najzad se pojaviše....

‚‚U raskošnoj bjelini vjenčanice zablista mlada. Njegova voljena sestra. ,,Kako je samo lijepa! – pomisli u sebi. Duga talasasta kosa, crna kao kupina, savršeno je uokvirivala sitno izduženo lice. A oči i njihov sjaj, kao dragulji iz morskih dubina. Ko ih jednom sretne, nikad ih ne zaboravlja. Krupne, sanjalačke, sa gustim trepavicama, dominirale su.

Mali nos i putena usta činiše ih još ljupkijom i dražesnijom. Čovjek bi rekao, na prvi pogled, da je kakva plemkinja ili princeza. Vitka i visoka, lakog koraka, izazivala je divljenje svjetine. Ipak, kada se malo bolje zagleda, Milanu se učini da viđe, u dnu njenih zjenica, neku pritajenu tugu. Ili, možda, sjetu koju je pokušala skriti. Ne imade mira, pa se poče prisjećati... ,,Da je ko, od roda, ne uvrijedi riječju ili kojim gestom? Da je i sam, ovako nepromišljen, ne ujedoh za srce? Njena ranjiva priroda, mekoća duše, mnogo je ožiljaka zadobila u đevojaštvu;, otrgnu mu se misao. Naša odiva. Tek sazrela, a već odlazi. Snova nedosanjanih i želja neostvarenih. Jedno u nizu mladica povezanih istom sudbinom. Drugome data, svojom ili tuđom voljom. Nije ni važno. Darovana...kao nakit. Da se s njome zore i pronose ime bratstva iz k jeg je potekla. I ono što svaka mora da zna – povratka nema. Ni po koju cijenu, jer, po obrazu se ne smije. Šta će ljudi reći? Ko će na to gledati? I one, poput svojih majki, u novi dom unose dva zavjeta – ćutanje i trpljenje. Do kraja života.

Podnošenje muka onako stoički.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

65

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Odjednom, ne znajući kako, Milan poče odgonetati porijeklo riječi – odiva. Možda prvi slog znači – ode, od glagola otići, što je zajedničko svim nevjestama. Onima koje, prije ili kasnije, napuštaju roditeljski dom. ,,Ima i drugo tumačenje", seti se. Vjerovatno ta sjena u očima potiče od ive – tužne vrbe, koja usamljeno broji dane, osluškujući žubor rijeke.

Iz tog polusna trže ga nečiji dodir. Kao iz daljine, dopirahu riječi: ,,Viđi, Milana...zamislio se, a mi te tražimo. Đe si bio? Bio si s nama, onda nestao....;, radosno reče njegov zet. ,,Malo sam izašao napolje da udahnem vazduha. Osjetih neku težinu u grudima, ne znam što mi bi, sigurno je bilo zagušljivo unutra, pravdao se mladoženji. Osmotri ga ispitivački, tražeći na njegovom licu trag iskrenosti. Znak po kome će biti siguran da je onaj pravi. Dostojan izabranik sestrinog srca. Osim nasmijanih sitnih očiju i ležernog držanja, bezbrižnosti kojom je odisala njegova korpulentna figura, ništa drugo ne nađe.

Jednostavno, čovjek koji je stajao tu, pred njim, bio mu je tuđ. ,,Hajde sa mnom, Jelena nas nestrpljivo čeka. Priča sa ocem i pominje majku...Nije je viđela sa svatovima, čudi se što nije došla i ona da je isprati...Šta se desilo?, znatiželjno zapita Milana. ,,Znaš, kada smo napustili kuću, majka je plakala za Jelenom. Od radosti, ali više od tuge što je kćer napušta, odlazi u tuđi dom. Shvati, nije smogla snage da dođe. Majčina je ljubav i patnja prevelika. Sakrićemo to, nekako, od moje sestre. Naći ćemo izgovor, ako zatreba...;, sa teškim uzdahom izgovori. Na pločnik sleće nekoliko golubova, prhnuše krilima, tražeći mrvice hljeba. Tek tada, dvojica sagovornika shvatiše da predugo stoje. Uši im parahu brojni povici, pjesme iz usta pijanih svatova i šuštanje novčanica u rukama. Sve se, najednom, pretvori u pravi cirkus. Zaigra se i kolo, a mlade, skrivajući lice pod velom, jedna za drugom, krenuše u susret sudbini. Putevi im se razdvojiše iako, do maločas, stajahu na istoj raskrsnici. Sa jednakom startnom pozicijom, ali nejednako genima za sreću. Putokaza nije bilo da bi znale kojim putem, prečicom, doći do njenog praga. Požuriše prema kolima čiji ih zvuk sirene upozori da je vjenčanje obavljeno. Mora se ići.

I dok je sestrina vjenčanica vijorila na povjetarcu, Milanu se mutilo

66

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

u glavi. Đeveri je čvrsto držahu za ruke, poput stražara. Milan opazi i oca. Išao je polako, šepureći se. Podseti ga na pauna, onako ponosit, u svečanom odijelu.

Škripa točkova, a onda kolona automobila krenu. Krivudavim sokacima, prekora- čujući dozvoljenu brzinu.

A onda bolna i radosna u isti mah, požuri da obriše suzu iz desnog oka. Omače joj se kada ostavi za leđima brata i oca. Bezbroj pitanja joj prostruji kroz glavu. Hoće li se dopasti muževljevim roditeljima? Da li će dostojno podnijeti teret koji je čeka? Jer, govorila joj je majka, spremajući je za ovaj dan: ,,Nije važan teret koji se nosi, već snaga onoga na čijim je ramenima". Ima li je ona dovoljno, da osvijetli ime roda i dokaže da je prava, uzorita odiva. A što ako ne udovolji domu, a zamjeri se svojima?! Kako zaštititi blagost pred bijesom, na koji način, uspostaviti ravnotežu između dva balasta – doma i roda? Bude li, pomisli, neštedimice davala sebe novim roditeljima i mužu, zapostaviće one prve, najrođenije. U obrnutom slučaju još bi gore prošla. Kao mala, voljela je da se klacka, igra žmurke sa vršnjacima ili juri za zmajevima...

I sada viđe sebe, ali odraslu, na klackalici. Na jednoj strani, teret drže emocije, njeno unutrašnje biće, na drugoj, obaveze i odgovornost pred novim izazovima. Što će, na kraju, prevagnuti?

Kao eho joj se odazvaše i riječi njene tetke, davno preminule, koja joj, jednog predvečerja, povjeri: ,,Eh, moje dijete, odiva ti je zlehude sudbine. Nikada dovoljno svoja, a uvijek tuđa...Na usluzi svima, bez odmora, srca podijeljenog na dva kraja. A naljute li je, ne daj bože, u rodu, onda narod govori da na kući i tigle plaču. Zapamti dobro, jer ti može zatrebati. Jeste da sam stara i senilna, ali i ja ponešto mogu da te sjetujem...;

Plavi opel, kao brod pristigao u luku, uplovi u zeleno prostranstvo doline. Zaustavi se pred trospratnom kućom s mnogo balkona i prozora. U dvorištu, ljudi sa zdravicama. Čekaju poodavno. Iz kuće odzvanjaju užurbani koraci, zveckanje posuđa, pribora za jelo... Nečiji glas zapovijeda šta još treba postaviti na bogatu trpezu.

Puške oglasiše dolazak nevjeste. ,,Samo da mi koljena ne zaklecaju, smiluj se Bože;, prođe joj kroz glavu. Poslije će sve biti lakše.

Izdržaću sve te poglede, tople i hladne, stegnuću srce da ne otkriju,

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

67

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

slučajno, koliko mi je teško, koliko se kidam. Znam da očekuju mnogo, a najmanje slabost. A koga je od njih briga što ja osjećam? Zasigurno nikoga. Nevjesta ispravi leđa još više, kao prava odiva iz Rijeke Crnojevića i hrabro, gledajući ih pravo u oči, zaklikta: ,,Zdravo vas našla, dobri ljudi, i neka vas sreća prati, a sada obradujte domaćine tako što ćete probati ove njihove đakonije.; Potom priđe svekru, poljubi mu ruku, a on je blagoslovi. Isti čast ukaza i svekrvi, postarijoj ženi.

Ona je nježno pomilova po kosi hrapavom rukom. Ne odvajajući očiju od njenih, mladoženja je slavio. Opijao se vinom i njenom ljepotom.

Rođaci su mu nazdravljali i čestitali, uz obavezno: ,,Svaka ti čast. Dovede nam pravu vilu međ` đevojkama. Baš onakvu kakva pristoji ovoj uglednoj kući i bratstvu sa toliko medalja!;

Zvuci pjesme još dugo odjekivahu u noći, noseći radostan glas.

Odiva, tek pred zoru, opruži umorne noge na bračni krevet. Prije no što zaspa, ote joj se uzdah olakšanja. Bila je na visini zadatka. Nije obrukala svoje, a za ono što će doći zatražiće, upornim molitvama, snagu i volju od Gospoda.

68

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

69

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ALMA ZORNIĆ Akrepov

Godina je hidžretska, 1175, prvi dan mjeseca džumadel-ula, a sedmi ramazana. Tiho je, Šeher spava i sve miriše na jorgovan.

Sjene rascvjetalih bagremova milile su lijeno po hladnoj površinu rijeke Bosne kada je sa Istoka izašao pun Mjesec i podigao se poviše olistalog Trebevića. Ne sačekavši svoj red, da užarena kugla zađe na Zapad, žurno je stuštio prema igmanskoj dolini. Bijela, šupljikava lopta zaustavila se tik iznad kamene ćuprije, i tamo se umirila. Iza nje je znatiželjno provirivalo tinjajuće Sunce. Mirovalo je i ono, činilo se da nešto ispod sebe osluškuje.

Dva muškarca divovske građe stajala su na mostu i između sebe držala preplašenog dječaka. To sitno stvorenje otimalo se iz čeličnog stiska svojih egzekutora, preklinjući ih molećevim glasom da ga puste.

Pokušavalo je okrenuti glavu ka sedmorici staraca, pogledati ih u oči i nadati se da ih njegovo nedužno, djetinje lice odobrovolji. Možda će se u srcima bosanskih lovaca na Akrepe pojaviti milost, i oni mu poštede život. Možda neko čuje pozive u pomoć, i dođe da ga spase.

Možda mater primjeti da ga nema i uzdigne oca da ga traži. I možda..

Da te večeri nebom iznad Saraja nije plovilo milion Zvijezda, i on nije krenuo za njima, možda bi njegov Garo još uvijek bio živ.

Sedmorica bradatih staraca, razmješetnih u savršenom polukrugu, ćutke su čekala da se sivi oblak sa zvijezde Sjevernjače makne pa da započnu drevni obred Akrepovog uništenja. Po Ibn Safer Kurdinovim učenju, jednom u tristo godina među ljude zakorači neljudsko dijete, Akrep. I to u noći poput ove, kada se na nebu sudare Mjesec, Sunce i Zvijezde.

Najmlađi od njih, devedeset-devetogodišnji visoki starac, istupi i priđe uplašenom dječarcu. Milujući ga je po ljepljivoj kosi tiho mu šapnu:

70

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

- Pst, ne plači! Nećeš jadan ni osjetiti kada te moja sablja makne!

Ni po čemu se to dijete nije razlikovalo od njegove djece i unučadi, i što ga je duže posmatrao, sumnja u njegovom srcu je rasla.

- Deder mu gore glavu! – iako je žalio dijete, naredbu starješine morao je izvršiti.

Preostalih šest članova tog tajnog bosanskog društva, uhvatiše se za ruke i napraviše od svojih krhkih tijela neprobojni bedem. Amajlije na njihovim vratovima zaigraše poput čigri.

Ako se djete oslobodi i krene bježati, nečitki znakovi utisnuti na komadima tisovine ga neće spriječiti u tome. Moraju biti brzi i ne dvojiti sa njegovim uništenjem. Najčešće, najveće zlo obuče tijelo nedužnog insana. Čak ni iskonska vjera sedmorice izabranih, Akrepovog nije mogla dugo držati na jednome mjestu.

Znali su, da je dječak začet u godini Mača, a rođen za vrijeme treće pomračine. Te godine je, po učenjakovom proročanstvu, njegov istinski otac sjeo na prijesto onoga drugoga, mračnoga svijeta i zavladao neljudima. Sazidavši most na kojem su sada stajali, uspio je nekako njime spojiti dva nespojiva svijeta. Dijete neživog, neljud, kako su ga zvali, probilo je barijeru između njih i došlo među ljude sa jednim ciljem. Da se hrani, preživi i opstane.

Krvoločnik, onaj koji se hrani svježom krvlju i ljudskim mesom, sada je prestrašen plakao tražeći svoju majku.

Prvi s desna, starac sa najdužom bradom prozbori, i glasom hladnijim od leda reče:

- Budi brz i ne nasjedaj na njegove lažne suze!

Drugi član, vidjevši da se sablja u staračkoj ruci trese, dodade:

- Gledaj ga u oči i znaćeš jel Akrepov!

Starac spusti pogled na dječije lice. Pod mjesečinom bilo je izmučeno i blijedo. Sitne usne, izgrižene i suhe, vapile su za kaljicom vode. Jadnička su još od zore držali bez hrane i pića. Da neživi izgubi snagu i volju za borbom.

- Pogledaj me! – starina naredi, a grmalji malenom glavu podigoše u vis.

Dijete trepnu nekoliko puta, ali ništa se ne desi. Njegove oči, podbuhle od plača i crnje

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

71

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

od noči, bile su i dalje ljudske.

- Nije on! – najmlađi od sedam odahnu. – Oči su mu naše!

Živi bedem se nije micao sa svoga mjesta. Najstariji, prvi s lijeva, udari nogom od kamen i opsova na nekom čudnom jeziku. Ali se ubrzo i smiri, šapnu nešto onome do sebe a ovaj ponovi njegove riječi:

- Reži, ne čekaj ništa, reži ga po vratu!

Dijete vrisnu kada to ču i pade na koljena. Oštro sječivo kliznu mu niz znojavu kožu. Sa posljednjim atomom snage, ono se izvi, zanijemi i zagleda u sjajno nebo. Zjenice mu se raširiše, upijale su mjesečevu svjetlost u sebe, i za nekoliko sekundi u potpunosti pobijeliše. Ubrzo, zlatna boja Sunca, postade boja njegovih beonjača. Starac se odmače korak unazad kada ugleda milione Zvijezda unutar dječakovih do maloprije crnih i nedužnih očiju. Nebo se ocrtavalo u njima, ali se moglo nazrijeti i ono što se nalazilo iza sve te nebeske ljepote. Odškrinuta vrata drugoga svijeta.

Starčevi koščati prsti stegnuše dršku sablje i on zareza dublje dječakov tanjušni vrat. Mlaz krvi zali kamenu podzidu, most se zatrese i krenu da puca po površini. Bosna, ta mirna i hladna rijeka proključa od guste i ljepljive krvi neživog stvora. Ispod tankih dječijih usana proviriše četiri duga očnjaka. Zvijer se oslobađala iz sićušnog tijela ričući na sav glas.

Starina zamahnu iz sve snage i Akrepova glava pade tačno pred njegove nesigurne noge.

- Akrepov je! – u glas potvrdiše šestorica.

- Akrepov je! – potvrdi i sedmi od drevnih lovaca, onaj što je zamahnuo sabljom.

Tijelo krvoločnika dvojica snagatora baciše u vodu, glavu mu umotaše u konopljino sukno i ponesoše sa sobom, jer sa zlotvorom nikad se ne zna. Tek kada čudno društvo napusti napukli most, Sunce potonu iza Igmana. ***

Nekoliko mjeseci poslije, njegovani muški prsti spustiše zlatno pero na hrastov sto i podigoše list žutoga pergamenta. Mesnate usne

72

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

se skladno pomjeriše i stadoše čitati napisani tekst na njenu: „Ovom sudu pristupili su bosanski ulema, uvažene sarajerevske age, esnafske ćehaje, i izjavili da je most na glavnom putu za Mostar i Travnik kod Blažuja na rijeci Bosni oštećen, pa predstavlja za prolaznike veliku poteškoću, a osobito za one siromašnije koji u grad nose poljoprivredne proizvode i druge stvari. Stanovnici okolnih sela obavezuju se da će dati pomoć u radnoj snazi i most dovesti u prvobitno stanje.

Ovaj arzuhal podnosi se vašoj preuzvišenosti, bosanskom veziru, da bi izvoljeli odobriti potrebne radove i sredstva za opravku.

5. zilkade 1175. godine. Sarajevski kadija Muhamed“

Kad iščita napisano, kadija se osvrnu ka članovima vijeća grada, glavnim gradskim starješinama, čekajući njihovom odobrenje. Svih sedam u isto vrijeme kimnuše glavom i u glas mu rekoše:

- Aferim!!!

- Nek vam dragi Allah podari dug život! - odgovori im debeljuškasti i smjestivši u njedra vreću punu dukata, zadovoljnim pogledom isprati grupu stogodišnjaka. Pogleda kadija i oštećenu ćupriju u blizini svoga dvora i zapita se na trenutak, šta li to ima toliko neobičnog u njoj, sve te pare za hrpu starog kamenja. *** Godina je 2018., deseti dan mjeseca juna, a dvadeset sedma noć ramazana. Lipe cvatu, mirno je i Sarajeva spava.

Iz hladnjikave rijeke provirivali su kameni stubovi, njih sedam, i uzdizali se ne pretjerano visoko u zrak, formirajući savršene lukove staroga mosta. Kažu, da se pojavio niodkuda, izronio je jedno jutro i ostao stajati tu gdje je Bosna najmirnija. U gradskim zapisima nigdje se ne spominje ime neimara, a ni planovi gradnje. Samo, da on postoji. Ni kamene ploče od kojih je sazdan, nisu otkrivale njegovo podrijeklo.

Govorka se, stoljećima već, da su dovučene sa razrušenog rimskog naselja u blizini. Po njemu su ga i nazvali, Rimski most.

Ali sedmorica staraca što je ove noći stajalo na njemu, znalo je

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

73

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

pravo mu ime i čiji je on bio.

- Akrepov je! - uglas izustiše, a najmlađi od njih zamahnu oštrom sabljom.

Jedan prestrašeni dječak stajao je na starome mostu i kroz plač dozivao roditelje. Ko su ta sedmorica staraca čudnoga izgleda, pitao se u sebi presamićen od bola, i šta hoće od njega? Možda, ako pogleda gore, manje će se bojati. I možda, ono na nebu nisu i Mjesec, i Sunce, i Zvijezde skupa. I možda, samo možda je sve ovo ružni san.

- Akrepov je! – ponovi i sedmi brišući krv sa sječiva od svoju halju.

Kada i posljednja kap krvi iscuri iz odsječene glave dječaka – krvoloka, bosanski lovci je umotaše u obredno platno, jer sa zlotvorom, nikad se ne zna, i tek tada nestadoše negdje u tamu.

A na idućeg neživog, ostade da čeka, ispucan i sam, Akrepov most.

74

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

IVAN DINIĆ Priča o najljubaznijem čoveku

Stranica jedinog primerka neobjavljenog izdanja Financel Timesa na koji je čistačica slučajno nabasala čisteći kancelariju glavnog urednika, odcepila, i odnela kući, jer je u njemu videla „nešto“.

Ovoga puta, dragi čitaoci, vam donosimo neverovatnu priču o najljubaznijem čoveku na svetu. Ime mu je Teo Omor i nadaleko je, po čuvenju, poznat po svojoj ljubaznosti, po svojoj začuđujućoj učtivosti kojom kao da gura prst u oko svog baogougodnog i normalnog sveta.

Pronašli smo ga na uglu najprometnijeg trga našega glavnog grada kako govori – hvala, molim lepo, izvolite – i slične bljuvotine svakome sa kim dođe u kontakt dok su ga nevini prolaznici užasnuto gledali.

Taj ljubazni ljubitelj kurtoazije nadaleko je postao čuven kada su ga roditelji poslali na školovanje iz provincije jer, više izludeli, nisu znali šta bi sa njim, a on, blenta jedna, je nastavio da teroriše sve oko sebe svojom urođenom uljudnošću postavši prvo lokalni a potom regionalni kuriozitet.Na sreću naša, uvek budna, vlast je ažurno prepoznala opasnost i, nakon školovanja, mu obezbedila posao arhivara u najdubljem i najudaljenijem podrumu neke državne institucije gde neće dolaziti u dodir ni sa kim i prepadati ljude sa svojim avetinjskim „molim lepo“ i „hvala“.Sa tim u vidu treba odati duboku počast trojici od njegovih šefova sa kojima je, jedino zbog posla, dolazio u kontakt i koji su svi redom izvršili samoubistvo pre nego što se naši agilni državni organi nisu dosetili, doduše malo prekasno, da mu posao delegiraju poštom.

Međutim, poštovani čitaoci, njegova grozna slava je sve više prizivala raznorazne vlasnike cirkusa, reklamne stručnjake, vlasnike raznih kompanija i raznorazne čudake željnih profita koji su u gomilama dolazili i molili ga, na kolenima, da ga povedu u svet i pokažu ga znatiželjnim gomilama, da bi naš bezumni sugrađanin u jednom trenu

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

75

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

popustio i otisnuo se put sveta ne bi li svi videli njegovne odurne karakteristike.Tako je on proputovao većinu paralela i meridijana upoznajući razne neobične, pa i obične, ljude širom planete, naravno neizmerno im se zahvaljujući na prilici da ih upozna, što je rečene ljude ostavljalo u neverici i šoku da im bilo ko može izgovarati takve ljubaznosti, i biti toliko prijatan i sklon bontonu.

Ali posle bezbroj pređenih najljubaznijih kilometara naše čudo od sugrađanina se toliko umorio i poželeo osamu i mir u svom hladnom državnom podrumu da je iznenada prekinuo turneju i vratio se u naš glavni grad na zgražavanje svih sugrađana, pa i državnih organa koji su se odmah stavili u stanje borbene gotovosti zbog sumnje da bi njegove grozomorne osobenosti mogle zaraziti narod i dovesti do političkih, ekonomskih i kulturoliških previranja, što bi i na kraju pruzročilo sveopštu kataklizmu svekolikog života na zemlji koja bi se transformisala u jednu planetu najuglađenijih manira.

Ali ne očajavajte, dragi naši zabrinuti čitaoci, jer su naši umni zakonodavci došli do brilijantne ideje da predlože parlamentu koji je, po hitnom postupku, usvojio zakon o njegovom pogubljenju koji ima pravnu i obavezujuću snagu više sile jer je opasnost akutna i prerizična za odgodu, a naš reporter je imao ekskluzivu razgovora sa njim, dan pre hapšenja, pitajući ga bojažljivo šta on ima da kaže o ovom zakonu na šta je dobio najljubazniji i najdivniji odgovor na svetu prepun zahvaljivanja , zbog čega je u trenu počeo povraćati.

I tako, poštovani čitaoci, dolazimo do njegovog hapšenja i momentalnog odvođenja na gubilište gde su ga žurno posadili u stolicu i, sa strahom nabubrenim u kostima, upitali za poslednje reči na šta je on odgovorio – Dragi moji prijatelji hteo bih samo da vam se neizmerno zahvalim na ukazanoj mi časti da me pogubite, hvala vam od srca.

Znam ja vrlo dobro da vi mene ne ubijate iz neke zlobe nego zato što ste, toga sam duboko svestan, najdivniji ljudi na svetu koji zaslužuju sve pohvale i hvalospeve, jer vi ovo, sigurno, radite iz najčistijih i najsvetijih namera, da pomognete kako meni tako i svojim sunardodnicima, pa i celom svetu, jer da to i nije tako, vi to, dobri moji ljudi, ne biste ni radili, nemoguće je da se to radi iz nekoga zla kada su vaša srca toliko zlatna, kada ste me iz zahvalnosti i milosrđa odškolovali,

76

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

našli mi posao i prehranili me, kada ste mi pokazali celi svet i učinili me najpoznatijim čovekom na svetu, kada ste mi dali onu jednu krušku za zadnji obrok.I onda, hvala vam, vi ste duše od ljudi, i, kada odem na onaj svet, pobrinuću se da vas dočekam kada na vas dođe red kako i zaslužujete, najdivnije i najzahvalnije, samo molim nadležne da gospodin krvnik pažljivo povuče ručku za ubijanje da ne bi slučajno priklještio prste.

Dragi naši, zgroženi čitaoci, tada je krvnik, zblanut zajedno sa svim gledaocima koji su počeli da jecaju od isprepadanosti, povukao na brzinu ručku, zauvek sprživši našeg jezivog sugrađanina.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

77

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

TANJA AJTIĆ Intervju novinarke u snu o princezi Oliveri Hrebeljanović Novinarka sanja da je u pravoslavnom manastiru Ljubostinja, blizu Trstenika, Srbija.

Novinarka: “Kakvo je Vaše poreklo poštovana kneginjo Milice Hrebljanović?”

Milica: “Poreklom sam iz vladarske porodice Nemanjića.”

Novinarka: “Gde ste upoznali Lazara Hrebeljanovića i kada ste se udali?”

Milica: “Upoznala sam ga na carskom dvoru. Postala sam mu žena 1353. godine u osamnaestoj godini života, on je imao dvadeset i četiri.

Brak je bio iz ljubavi”.

Novinarka: “Koliko ste dece izrodili?”

Milica: “U braku smo dobili tri sina: Dobrivoja (koji je umro kao malo dete), Stefana i Vuka i ćerke: Jelenu, Maru, Draganu, Teodoru i Oliveru.

Novinarka: “Da li su se Vaše ćerke udavale?”

Milica: “Jesu. Sve smo ih udali za okolne gospodare čime je jačan dinastički uticaj.”

Novinarka: ”Kada je poginuo Vaš suprug?”

Milica:”Dogodila mi se tragedija da je moj ljubljeni suprug knez Lazar ubijen kada su ga Turci uhvatili živog i odsekli mu glavu posle Kosovskog boja 1389. godine. Nikad se nisam oporavila od te tragedije.

Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao svetog kneza Lazara u narodnoj epici Kosovskog kulta”.

Novinarka:”Vaši sinovi su bili maloletni i Vi preuzimate vlast pored

78

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

majčinskih birga i obaveza i posvećeni ste i državnim poslovima. Šta se dogodilo sa najmladjom Vašom ćerkom?”

Milica: ”Da bi održala dobre odnose sa Osmanlijskim carstvom dala sam svoju najmladju ćerku, našu mezimicu, koja je bila maloletna, Oliveru u harem sultana Bajazita 1390. godine.

Novinarka: ”Ko je Oliveri dao ime?”

Milica: ”Knez Lazar i ja smo joj dali biblijsko ime Olivera što na latinskom znači “maslina” a znači i simbol napretka, lepote, snage i mira”.

Novinarka: “Da li je Olivera bila obrazovana?”

Milica: “Olivera je detinjstvo provela na dvoru u Kruševcu, učeći se lepom ponašanju. Obrazovanje naše kneževske dece u Srbiji prvenstveno je bio zadatak i obaveza. Nastavu su držali sveštenici ali i privatni učitelji iz drugih zemalja. Neizostavno je bilo podučavanje čitanju, pisanju, matematici, pevanju, kao što su svi tečno govorili latinski i grčki jezik. Uz Bibliju, omiljene knjige bile su hronike, letopisi i pesmarice.

Hrišćansko bogoslovlje i filozofiju takodje su izučavali, a pravila diplomatije nisu bila tajna ni za ženske potomke, pa tako ni za Oliveru. Sva su nam deca bila školovana i imali su bezbrižno detinjstvo”.

Novinarka: ”Ali samo ste Oliveru udali za čoveka druge vere, čoveku koji je napao njenu otadžbinu i pogubio njenog oca?”

Milica: ”To nikako ne mogu sebi da oprostim! Imala je samo petnaest godina”.

Novinarka: ”Ko je otpratio Oliveru kod sultana Bajazita, plahog i nabusitog naslednika trona?”

Milica: ”Otpratila su je braća kneževići Stefan i Vuk. Put iz rodnog Kruševca kroz Srbiju narod je posuo ružama a Olivera svojim suzama”.

Novinarka: ”Olivera je bila “žrtveno jagnje” Kosovske bitke? Sultan Bajazit je već tada imao tri žene koje su mu podarile šestoro dece. Olivera je u haremu zatekla i druge plemkinje, kako osmanskog, tako grčkog i francuskog porekla?”

Milica: ”Da, naša mezimica je spasila Srbiju. Ipak, Srbija je postala vazalna država koja treba da pruža pomoć u vojnim pohodima i u Srbiju su ušle osmanlije”.

Novinarka: ”Kako je Oliveri bilo u haremu?”

Milica: ”Moja ćerka, srpska princeza, turska sultanija, se od početka

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

79

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

izdvojila hrabrošću, mudrošću i istrajnošću i postala je uticajna. Svojim uticajem na sultana je koristila za dobrobit napaćenog srpskog naroda i državi. Srbija je u to vreme imala mnogo povoljniji položaj nego druge balkanske vazalne države. Malo je bilo to i zbog mog uticaja kao i uticaja sina Stefana.”

Novinarka: ”Vremenom se između njih ipak rodila ljubav. Postala je jedna od četiri zakonite žene sultana – kaduna. Olivera je lepotom plavuše i strpljivošću zaludela sultana Bajazita i živeli su u braku punih dvanaest godina. Olivera nikada nije prešla u islam?”

Milica: “Da, vremenom se izrodila ljubav. Olivera je ostala verna pravoslavlju i na dvoru imala je svog ličnog sveštenika. 1402. godine sultana Bajazita i Oliveru je zarobio tatarski emir Tamerlan. Sultana su vezali zlatnim lancima i ostavili su ga u kavez u tamnicu mučivši ga na razne načine. Olivera je morala gola do pojasa da služi hranu na zabavama. Sultan Bajazit je izvršio samoubistvo udarajući glavom o kavez od sramote šta su mu ženu ponižavali. Oliveru su zatim pustili jer je njen brat tada već despot Stefan Lazarević urgirao da je oslobode iz zatočeništva. Ona je otišla na bratov dvor. Po povratku u Srbiji princeza Olivera je imala samo dvadesetsedam godina”.

Novinarka: Kneginja Milica se upokojila 1405. godini. Princeza Olivera je bila bratu velika podrška i kao savetnik i uteha i negovala ga je dok je bolovao. Kada je umro Olivera je provodila vreme u Dubrovniku, kod sestre a često je bila i kod svog sestrića Đurđa Brankovića. Posle Bajazitove smrti nikad se nije udavala i nije imala potomke. Zna se da je nadživela svoju braću i sestre. Umrla je 1444. godine ali se i danas ne zna gde je princeza Olivera sahranjena.

Novinarka: “Probuđena sam. Moram ovaj san da zapišem. Možda će ga neko objaviti! Osećam miris ruža.”

80

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ANA GALIĆ Crvenokožac u zelenom ruhu

Crvenokožac je lagano šetkao svojom stazom, vodio je računa da se ne udeblja previše, ovih dana imao je problema sa kilogramima i spas je pronalazio u laganom trčanju kraj rijeke, i to onda kada ima najmanje moguće ljudi. To je bio prelaz između porodičnog i noćnog života, negdje oko 9 sati uveče kao i rani izlazak sunca, ali opet ne dok traje noć a prije svih onih vrijednih ljudi koji su pohrlili na posao.

Bio je nezaposlen, a nije mario ni za fizički posao previše. Intelektualac, a tačnije završio je visoke škole za koje sada nije imalo mjesta na tržištu, a isto tako bio je previše star kao i bez podrške od strane bilo koga da završi jedan novi fakultet koji bi mu sigurno omogućio da uspije sebi skrojiti budućnost kakvu je svaki normalan čovjek htio da ima – posao, stan, žena, djeca, prije toga auto…ljetovanje na grčkom moru…

Naišao je tako na kiosk gdje je uspo uzeti sebi jednu čokoladicu, nije vodio računa da li je energetska ili je sa šećerom, pojeo je kako bi izdržao silni napor koji je samom sebi priuštio ovaj put jer je istu stazu sada tri puta ponovio. Mislio je da će sada uspjeti izgledati iole pristojno pa će biti u stanju naredni put kada sakupi novac za izlazak u lokalnom pabu upitati jednu od djevojčica da li pristale na piće sa nim. Piće je bilo poskupo, pa tako nije ni imao iskustva kako za islascima tako ni sa ženama. Obično je slušao priče kako žene troše puno, pa se nije zamarao previše. Par simpatija koje je imao tokom srednje škole ostale su upamćene baš kao to. I svi su znali koja djevojka mu se sviđala, i isto tako su znali da ništa neće poduzeti u vezi sa tim. Ide kako ide. Moraš izgledati fino i imati para da je počastiš u nekom od skupljih mjesta za izlaske, pa ćeš onda moći naći curu – to su mu svi govorili, pa je to tako i čekao.

Do tada, sjedio je kod kuće, majka i otac su išli raditi, otac je radikao stari nosač u jednoj od prodavnica mješovite robe, u selu do

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

81

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

kojeg se dolazi gradskim autobusom, majka je bila domaćica, koja bi povremeno imala posao kada je trebalo njegovati neke od staraca u komšiluku. Sve u svemu, nije bilo loše. Tv preko dan, a i preko noći bilo je sve što je crvenokošcu trebalo da bi bio sretan.

Sada je trčao treći krug kada je zastao da uradi i koji trbušnjak da dobije na vremenu, odnosno da izgubi na kilaži, i da malo odmori. Odlučio je i da proba nešto što nije odavno probao – odvažio se na napravi kolut unazad, baš onako kako je to radio kada je bio mali u vrtiću i od straha premirao zbog ogromne visine zbog koje se i danas kočio kada bi se sjetio da je potrebo sve kocke preći i poeti se do šipke na koju je sada tebalo da se na neki način objesi, a mogao je to uraditi tako što će sjesti na nju, pa se zavrtiti naprijed i veoma snažno se uhvatiti za šipku da ne padne, ili se odmah jednu po jednu nogu kačiti za šiku i ne praviti kolut naprije nego nazad. Sada je odlučio da samom sebi pokaže da je on veliki dečko i da nema razloga za strah pa se popeo sa svojim 97 kilograma i sjeo je na šipku. Iako je imao 26 godina i nije računao da je njegova realtivna pretilost toliko uzela maha, ili ta ukočenost od visine, ali nije izdržao – ruke nisu izdržale – pao je na glavu. Sprijeda. Dolje je bio beton. Udario je glavom, tačnije licem u betom, zubi su napukli, nos je pukao, krv je automatski krenula da se izliva, nije bilo nikoga sa strane, bilo je kasno naveče, ono doba kada porodice već uveliko uspavljuju svoju djecu, i ne prilaze nepoznatim ljudima u mraku. Izgubio je svijest.

Mrak je padao na vodu i na drveće. Kao i na crvenokošca.

Njegovo salo je visilo sada sa donjih ekstremiteta i bjelusalo se kroz pomrčinu, praveći kontrast sa prolivenom krvi. Jedan vozač na rolerima je prošao, ništa nije vidio, imao je slušalice u ušima i fokus na stazu.

Dvije djevojčice su trčkarajući zvonile kako im više nije omiljena roze boje nego baby blue. Kako je pao mrak morale su što prije stići kući kako bi ih roditelji i naredni dan pustili da budu vani sve do mraka. Tada se dešavaju najbolje stvari, nekako su to naslućivale…

Crvenokošcova majka je večerala, sada je spremala večeru, iako je crvenokožac bio na dijeti, znala je da ne može odoljeti njenim kiflicama sa sirom, a i muž je to volio. Razmišljala je šta bi bilo kada bi njen

82

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

sin došao kući i rekao da želi raditi bilo kakav posao, koliko bi je samo usrećio, da zna da će i on postati baš kao sva druga djeca. O djevojci nije smjela ni da sanja…Pitala se kako to da njen dječak nije do sada privukao bar jednu djevojčicu – šta mu to nedostaje, pa baš je pristojan mladić – prolazio je četvorkom u srednjoj školi, tri mjeseca je igrao folklor, bio je zamjena za prvu postavu, čak se okušao i u rukometu – dok jednom nije iščašio nogu pa se i taj sport ubrzo ugasio. Volio je čačkati po računaru, a najviše vremena je volio provoditi igrajući igrice. Sada kad je odlučio da se pokrene fizički, to ju je uistinu učinilo veoma sretno jer je mislila da je to bio neki znak koji znači da je njen sin odlučio da preuzme odgovornost i da zakorači u svijet odraslih; dosadilo joj je gledati ogavna lica i izjedene naborane kožurine staraca koje bi išla posjećivati: nokti koje je sjekla su bili tvrdi kao potpira za malu sjekiricu; živi kosturi koji ne mogu na silu da uđu u grob; i to nije bilo najgore – ponašali su se kao dijete između duge i treće godine sa tražnjem slatkiša i svih onih stvari koje nisu smjeli jesti, da li zbog visokog pritiska,nepravilnog rada žlijezdi ili šećera i masti, a svaki pogled na to beživotno tijelo gasio bi život i u tebi samom.

Djevojka po imenu Nevena krišom je bila zanimacija kojom se Crvenokožac zanosio. Maštao je da idu u čak pet kafića odjednom, sve za jedno veče, da se pokaže svima koji ga poznaju, da ima jednu zaista finu i lijepu djevojku, pristojnu, pametnu, slatku…Sve je ono što jedna djevojka treba da bude. Ali avaj, ona je našla sebi „pravog“ momka.

Ružan, glup, ali bogat. Pun k’o brod. I je kao bila prava ljubav.

-U redu, ne smeta mi što je ružan, ne bih ni za sebe rekao nešto ljepše, ali on je u stvari zaista neugledan, ne zna izgovoriti prosto proširenu rečenicu, ne znam ni kako je u srednu školu uopšte upisan…Zašto ne bi djevojke davale šansu i onima koji ne mogu doći po njih automobilom, koji ih ne mogu čašćavati sa različitim vrstama koktela u desetak različitih restorana, a kada sam spomenuo restoran, da ne govorim ukoliko bi neka i htjela nešto pojesti, šta se to dešava? Zar se sve mora mjeriti kroz džepnu prizmu? I kaže, nađi sebi curu…

Pa, sa takvim razmišljanjem sigurno je neće pronaći. Duboko usađeno nepovjerenje i mržnja prema ljudskom rodu naveliko je grizla Crvenokoščevu dušu i sada je izgledala kao stari kaloreks od preko 30

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

83

ЕНХЕДУАНА

84

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

godina koji zapušten i sav crven od rđe leži prislonjen uz zadnji zid djedove šupe, leglo za miševe, inače beskoristan.

Zazvoni telefon. Majka pritrča telefonu (još uvijek su imali fiksni telefon, iako su jedva uspijevali naplaćati dažbine, ali tradicija je tradicija), kada ču s druge strane – sin vam je stradao… Utom neko crno svjetlo obasja svu kuću. Tražila je muža, nije ga bilo, na poslu. Tražila je nekoga, nešto koga bi obgrlila očima, rukama, jezikom i mislima, da podnese ovaj teret koji joj se sada sručio na srce. Nije bilo nikoga. Vrijeme se sada itekako zasutavilo, nije bilo niti zakrivljenja niti hoda koji se povratiti ne može. Samo stajanje. U mjestu.

-Nema ga! To joj je prošlo kroz glavu i prije nego što je otrčala da grli hlače koje su nemarno ostavljene na podu, da miriše jastuk gdje je zadnji put zario svoju meku glavicu koju je ona iznijela iz sebe, prozbori: Gdje je, šta je bilo, da li je dobro?

-U bolnici je, na odjeljenju za hitne intervencije, soba broj 310. Primljen je rano ujutru. Još uvijek ne znamo da li će se izvući.

Muž. Samo on može sve riješiti. Zovi ga, zovi ga, zovi ga…Šta ponijeti? Kako ću do gore doći, nemam auta, nema autobusa…Možda bi mogla komšiju, ne, kuma, ne, o Bože!.. Kako su pronašli moj broj, da li im je on rekao, da li je bio pri svijesti, da li će sve biti u redu, o dijete moje, majo, sjatko, dođi svojoj mamici… Misli su je nadvladale. Nije se mogla pomaći tog trenutka. Samo je gledala oko sebe u sve stvari koje su sačinjavale život njenog sina:

Soba oblijepljena posterima njegovih omiljenih pjevača, neki su zavijeni u crno, nije slušala tu vrstu muzike, nekoliko pari čarapa bačenih pod krevet, koji je bio nenamješten; kompjuter, stoni, uključen i u stand-by režimu; laptop, takođe uključen, uključen je, nešto se ili daunloduje ili ne zna ni sam šta je sve moguće uraditi sa tom spravom; na zidu je jedna slika iz prvog razreda osnovne škole – nedostaje mu jedan zub, a kosica je bila tako nježna i meka – tu joj je zastala knedla u grlu. Nije više mogla, zaridala je grabeći sve njegove stvari pred sobom, osuđujući sebe i cijeli svijet što su njega osuđivali, njeno malo mače, njeno malo pače, njeno malo…

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

85

ЕНХЕДУАНА

86

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Putopisawa

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

87

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SRĐAN MARKOVIĆ Put u Irak

Nebo se otvorilo. Nazirem zvezde na tirkiznom svodu ispod koga se oblaci transformišu iz zagasito crvenog u ružičasto, boju koju sam najviše voleo kao dete. Kada bih mogao da poletim, da nekako dotaknem te čudnovate oblake i odjezdim sa njima prema zvezdama.

Moje telo je prikovano za tlo i previše se znoji. Cipele mi škripe dok hodam po tom tlu, nastalom od oštrog peska boje zlata. Nedaleko su pojasevi močvarnih voda koje isparavaju vazduh pretežak za normalno disanje. Kada bih samo mogao da poletim. Osećam miris prosute krvi i prodate nafte. Šutiram komad metala koji je pripadao nekom vozilu. Nagorelom vozilu. Stari Grci su nazivali ova prostranstva Mesopotamija što je trebalo da znači „zemlja između reka” – i to kakvih reka – Tigar i Eufrat. Učili smo generacijama u školama da su ovde nastale prve civilizacije, a sada nogom šutiram otpatke od plastike i metala. Šta je civilizacija, gde je ona? Možda se sakrila u server neke od velikih TV stanica ili od starosti požutelu knjigu nekog akademskog istoričara? Empiričari kažu da civilizacija, kakvom je oni vide u stvarnom životu, nije statična stvar već dinamički proces, kretanje ili napor da se stvori nešto nadljudsko iz primitivne ljudske prirode.

Ovde, među ruševinama, ne vidim ništa nadljudsko, već samo potvrdu nazadnog. Ovde shvatam da smo mi, deca Zapada, upali u situaciju Starodrevnog pomorca kome je život u smrti doneo život, dok je smrt zavladala njegovim drugovima iz posade. O, Bože, ne daj da se ovi divni ružičasti oblaci razliju na nebu i nepovratno nestanu. Blistavost zvezda me zaslepljuje jer sam okružen mrakom.

U Iraku sam.

Već se desetak godina vrtim po teritorijama što se protežu od jezera Van i turske Anadolije preko Alepa i Damaska u Siriji do Hamadana i Ahvaza u zapadnom Iranu. Evo me konačno u Iraku, tamo gde

88

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

su nastali Sumer, Akad, Asur i Vavilon. Neko mi još u avionu reče da su nevolje počele da dolaze još u vreme Starog Zaveta, vreme kada su starosedeoci Iraka počeli da oboljevaju od misteriozne bolesti što im izaziva apatiju i nezadovoljstvo, verovatno prouzrokovane ogromnim isparenjima reka Tigra i Eufrata što se spajaju u arapskoj pustinji pod vrelim suncem. Neko drugi dodade da su zlatni antički gradovi Ur, Uruk, Sipar, Larsa i Nipur bili izloženi kletvama pustinjskih nomada što su nadirali sa jugo-zapada i pljačkama varvara koji su se spuštali sa planina koje danas dele Tursku, Irak i Iran. Večita borba bogatih i siromašnih.

Irak je zemlja prošarana močvarnim ostrvcima nastalim večitom borbom dveju moćnih reka što se ponekad izlivaju i nanose štetu velikih razmera. Neko drugi u avionu dodade da je to posledica moćnih kletvi koje su porobljeni narodi upućivali pohlepnim i krvoločnim vladarima Vavilona.

Peščana oluja ne može da potisne snažan talas jezika smrti što šapuće kletve dok se mi čudimo, sedeći za stolom drevnih ljudskih vrsta. Izgleda da se ne razumemo uopšte u ovoj novoj oluji, jer ispada da je celokupna ljudska inteligencija i inovacija iskorišćena da bi poduprla jezik smrti. Da, smrt može da bude divna, ali samo posle života. Mi smo tu, u oluji, življi nego ikada i mašemo mahnito rukama ne bi li neko, bar neko dobio signal.

Od kraja osamnaestog veka pa skoro do polovine dvadesetog Irak je gotovo demonskim silama privlačio arheologe iz takozvanog civilizovanog dela planete u potrazi za starinama i slavom. Bota, Lejard, Sarzek, Loftus, Smit… samo su neka od imena onih koji su usrećili svoje bogate mecene u Parizu, Berlinu, Londonu i Njujorku. Nisu imali mnogo iskustava niti jasnih metoda, ali vrlo spretno su uspeli da iskoriste nezainteresovanost lokalnih autoriteta opsednutih religijskim nesuglasicama i prenesu ogromne količine antikviteta u zapadne metropole.

Nisu imali previše vremena za šolje, tanjire, češljeve i ostale drangulije, vec su čitave palete i zidove otkopavali i tovarili na brodove. Pothranivši sve ove starine u svoje zgrade koje su obojili bojama institucionalnosti, gospodari novoga sveta samo su potvrdili svoju senilnost. I ako bi se od nas tražilo da ne obraćamo pažnju na ovu senilnost, da poverujemo da je sudbina naše zapadne civilizacije povezana sa sudbinom fizičkog

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

89

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

univerzuma i da su znaci društvenog sloma, koji su svuda oko nas, znaci konačne katastrofe u kosmosu, onda bi svi duhovi okamenjeni u ovim ukradenim skulpturama stvarno bili obeshrabreni. Međutim, naši zapadni krojitelji javnog mnjenja čine sve da nas odele od ljudske i kosmičke istorije, baš kao što su pijucima razdvajali zidove hramova i trpali na zaprežna kola, nadajući se nekom novom početku i nekoj novoj jednačini.

Let od Istanbula do Bagdada je dugačak oko tri sata, no meni se čini kao svetlosna godina zbog količine misli koje mi promiču kroz glavu. Austrijski pisac Tomas Bernhart smatra da je bolje ne misliti, jer svaka misao stvara egzistenciju za sebe. Većina istočnjačkih filozofa se, kroz vekove, opredeljivala u korist esencijalizma uz obrazloženje da je egzistencija, uzimajući u obzir da je zajedničko svojstvo svih živih bića, najopštiji pojam, i kao takva poseduje realnost kroz posredništvo drugorazredne inteligencije kojoj ništa u stvarnosti ne odgovara. Ukratko, smatrali su da esencija prethodi egzistenciji. Kada je um usredsređen i motri na konkretne stvari, u njemu se rađa energija i um pomoću nje može kontemplirati transcedentne, individualne forme. Ali, pošto je ljudski um zarobljen unutar materijalnog sveta i kao takav slab, njegova vizija forme je nejasna, poput vizija kratkovide osobe usred magle. Usled toga um vidi samo partikularnu egzistirajuću zbilju kao univerzalnu esenciju primenjivu na celoviti broj stvari. Moj sused koji se meškolji na sedištu pored mene pokazuje želju da se upoznamo i razmenimo po koju misao.

Bina je velika, najveća koja se tih godina mogla naći na Balkanu, zaposednuta tucetom muzičara koji neobično energično isporučuju svoj performans. Stojim ispred bine pogledom obuhvatajući ogromnu masu koja pleše u ritmu neobične fuzije rokenrola, bolje rečeno pank roka, i istočnjačkih instrumentala. Bio je to kraj moje karijere kao promotera muzičkih koncerta i festivala. Stajao sam kao svedok ispred svojih političkih ubeđenja koja su konačno dobila svoju muzičku formu i bila isporučena desetinama hiljada mladih ljudi. Neko bi rekao da sam tada ja bio aktivista prerušen u formu muzičkog promotera.

Kako bilo da bilo, ali ja sam u tom trenutku još uvek verovao da muzika može da promeni svet. Vođa grupe koja je nastupala te letnje večeri

90

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

u Beogradu bio je već poznat britanskim vlastima kao potencijalni izazivač nereda. Ko je ikada čuo za vođu poštenog pank rok benda da nije potencijalni izazivač nereda? Aki je kao britanski Pakistanac doneo iz Azije svoju vatrenu posvećenost, a od svoje nove doilje je naučio đavolski dobro da rukuje gitarom. Njegov partner Dejvid, britanski Afrikanac i pevač grupe, apsolutno je delio Akijeve antikapitalističke stavove i verovatno isto tako zaslužio pažnju bezbednosnih službi u Britaniji. Na bini su još bila dva Jamajčana koji su svojom ritam sekcijom obogatili nastup i sigurno je bilo da nisam sumnjao u njihovu poltičku ispravnost s obzirom da je bilo više nego očito da su rastafarijanci po opredeljenju. Iza ove moćne audio mašinerije nalazio se hor od nekoliko Afrikanaca obučenih u opremu legendarnih Zulu ratnika.

Aki je imao iznenađenje za gledaoce, a pretpostavljam i za mene, kao vrlo znatiželjnog promotera. Na bini se obreo pakistanski Kaval pevač koji me je neobično podsetio na legendarnog Nusret Fateh Ali Kana.

Nebo je puklo. Masa je eksplodirala i nastavila veče u skoro maničnom plesu. Kavali pevač je je svojim britkim glasom prizivao svoga idola Alija. Ali, Ali, Ali, odzvanjalo je preko ušća Save i Dunava. Znao sam ko je bio Ali i šta je predstavljao šiitskoj dijaspori u Aziji. Ali, nisam znao da prvi šiitski imam može da bude i pokretač energije britanskih i ostalih anarhista i ekstremnih levičara. Bila je to iskrena reakcija na novu američku intervenciju u Iraku 2003. i moja incijacija u Alija. Čudno je to, kao osamnaestogodišnjak sam skakao po londonskim klubovima u grupama sa ostrašćenim pankerima, psujući englesku kraljicu i njenu oligarhiju, da bih dvadeset pet godina kasnije, već kao sredovečni muškarac, prepoznao istu tu čudnovatu energiju kod engleskih Azijaca. Te večeri u Beogradu sam izgubio karijeru, ali sam dobio Alija i...da, rokenrol nije umro.

Mula Sadra iznosi dve formulacije učenja o Božijem jednostavnom znanju. Prema jednoj verziji, Bog poznaje Sebe i On, takođe, jeste načelo ili izvor svih stvari. Na osnovu ovog gledanja, Bog poznaje sve stvari, ne baš zato jer poznaje Sebe, već zato što je On Uzrok i Izvor svih stvari. Prema drugoj verziji, Bog poznaje sve stvari i sa njihovim distinktivnim odlikama, jer Njegovo znanje je stvaralačko, a ne primalačko, kakav je slučaj sa našim znanjem. Bog poseduje to

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

91

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

stvaralačko znanje, jer u Njegovoj samospoznaji znanje o svemu je implicitno uključeno.

Sećam se ledene kiše koja je zasula Menhetn. Dok smo tražili sklonište u džungli višespratnica ispred kojih nije predviđeno sakrivanje od kiše, stigla je vest o invaziji na Irak. Mislim da sam se onako mokar sklonio u prvoj stanici podzemne železnice na koju sam nabasao i sa radoznalošću virio nekom deki u širom otvorene novine, pokušavajući da saznam detalje oko napada. Kao rezultat invazije, Sadam Husein je već 1992. kreirao program koji je nazvao „Kampanja Vere” sa željom da ojača njegovu tiraniju kojoj se bližio kraj. Od sekularizma sa kojim je flertovao nije ostalo ništa. Otvoren je „Sadamov Univerzitet” u Bagdadu i direktno je dat znak sunitskim grupacijama da potisnu šiitsku ideologiju. Američka invazija samo je još više antagonizovala obe grupe i uključila ih u opšti rat. Sećam se da smo sve te događaje u Iraku nazivali „Prvi golfski rat” koji se na bizaran način poklopio sa lokalnim njujorškim ratom u kome su autoriteti zatvorili preko pet stotina slobodnih asocijacija samo u Ist Vilidžu. Na Menhetnu su umesto bombi delili kreditne kartice.

Čitajući Ničeovog Zaratustru početkom osamdesetih godina prošlog veka, između ispita što sam ih polagao na Pravnom fakultetu, polako sam klizio van tradicionalne evropske misli. Ona je malo znala o ovom arijevskom Proroku koji je živeo pet vekova pre Hrista. Zahvalan sam bio Fridrihu Ničeu što je u svom traganju za Natčovekom približio misli antičkog mistika, doduše romansiranog, ali oslobođene salonskih predrasuda. U našim mladim glavama, željnim razbijanja veza sa tradicijom, flertovali smo sa anarhizmom koji je u sebi nosio klice manihejističke političke logike koja je kreirala moralnu opoziciju između države i društva, između ljudskosti i moći. Za nas je tada prirodni zakon bio dijametralno različit od veštačke moći. Postojala je logika koja je postavila skoro apsolutnu opoziciju između dobra i zla, crnog i belog, ljudskosti i veštačkih sila. Možda smo bili žrtve pojačanog rada hormona, ali taj osećaj nije nikada potpuno iščezao.

Teško je znati, sa istorijske tačke gledišta, šta se o tačno dogodilo posle Muhamedove smrti. Kažu da je posle oproštajnog hodočašća umro u Medini 632. godine i da je skoro istovremeno došlo do nesugla-

92

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

sica među Drugovima okupljenim oko njega. Smatra se da su obraćenici, osnaženi proganjanjima koje su podneli, teško prihvatali novopridošle kojima je Prorok ponekad davao prednost u odnosu na starije pravovernike. Ispostavilo se da se odabirom Abu Bakra iz roda Banu Saida jeste učinilo dobro, jer je ovaj iskusni vernik jedinstvo zajednice održao svojom odlučnošću. Čak je i Medina u jednom trenutku bila ugrožena od pobunjenih plemena. U to vreme naročito se istakao Halid ibn Valid iz plemena Banu Haifa sa borbama u Siriji. Kasnija poslovanja Abu Bakra i naročito uskraćivanje imovinskih prava Fatimi, Prorokovoj kćeri i Alijevoj supruzi, izazvala su bes. Mnogima se nije dopalo što je skoro neograničnu moć dodelio određenim pripadnicima pojedinih plemena dok je drugima uskratio minimalne zahteve. Sa Umarom, koga je Abu Bakr imenovao sledećim Halifom, vlast preuzima čovek koji je imao ulogu uspešnog Prorokovog savetnika i diplomate. Njegova kćer Hafsa je bila udata za Proroka. Mada je naporno radio na održavanju zajednice, zamera mu se da je iskazivao nepotizam i neprimerno trošio ratni plen.

Krajem 644. Umara u medinskoj džamiji nožem smrtno ranjava pripadnik neke od manjinskih vera usled neprimernog globljenja. Pre nego što je izdahnuo, Umar je mesto sledećeg halife prepustio šestočlanom veću da odluči. Ono se sastojalo od Osmana, Alija, Talhija, Zubajra i dvojice originalnih Prorokovih Drugova - Avfe i Abu Vakase. Veće je izabralo Osmana. Mada je i sam prorok govorio da Bog pored njega još bez rezerve voli Alija, Salaman Farsija i Mikdada, kod glasanja ovog veća to očigledno nije uzimano u obzir. Novi halifa je došao iz plemena Banu Abdišams što se već dugo vremena bavila trgovinom i bila je više nego uticajna u regiji. Dinastija Umajada, koja je bila jedna od najuticajnijih u Damasku i celoj Siriji, bila je u daljem srodstvu sa Osmanom i delili su zajedničke interese. Istoričari se slažu da se vladavina Osmana može podeliti na razdoblja –dobrog kalifata od 644. do 650. i razdoblje pobuna i nesuglasica posle 650. godine. Osmana je 656. ubila grupa zaverenika kojima je zapovedao sin prvoga halife, Abu Bakr. To ubistvo je u svakom slučaju označilo početak raskola u Islamu. Rečeno nam je da se nikako nećemo zadržavati u Bagdadu. Nevoljno primam tu informaciju i nagovaram ostale članove grupe da insistiramo da bar promolim nos kroz prozor automobila i udahnemo bagdadski vazduh. Kažu da

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

93

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

je opasnost od kidnapovanja vrlo velika, a da ne treba zanemariti ni bombaše koji se raznose u masama građana. Kad malo bolje razmislim, to su mi govorili prilikom skoro svih mojih putovanja na Bliski ili Srednji istok. Ipak, prizori sigurnosnih barikada od aerodroma do grada govore u prilog onima koji se brinu o našoj bezbednosti. Shvatam da autoriteti mogu da spreče, uglavnom, kamione natovarene eksplozivom. Individualne samoubice skoro je nemoguće detektovati.

Izmolili smo vođu puta da nas ipak sprovede kroz grad.

Odlomak iz knjige „Arbain“ (UTOPIA, 2019)

94

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЉИЉАНА СТЈЕЉА Град урезан у сећање

Леп је осећај када се после дужег времена нађете на месту које је дубоко урезано у ваше сећање. То је била моја прва мисао када сам улазила у Ријеку, бисер Кварнерског залива. Док сам излазила из аутобуса, погледом сам тражила свог домаћина, жену коју нисам лично познавала, а које ме је, у име једне културне организације из Ријеке, љубазно позвала да неколико дана будем њен гост. Тај позив је уследио поводом књижевног скупа и презентације књиге једног источњачког песника. Радо сам се одазвала позиву, пре свега из жеље да се лично упознамо, али и да поново посетим град за који ме везују лепе успомене. Осећала сам, морам да признам, малу нелагоду због тог сусрета, јер се први пут сусрећем са особом коју нисам лично познавала и то у условима када су године иза нас оставиле осећај заједништва и припадност једној истој држави. Но, убрзо сам се опустила, јер сам пред собом угледала драгу, расположену особу која ме је поздравила и пожелела ми угодан боравак.

Сместила сам се код своје домаћице, у кући која се налази недалеко од центра Ријеке, на једном пропланку, са ког се град види као на длану, а поглед сеже све до мора и дела ријечке луке. То је типична медитеранска кућа, окружена зеленилом и цвећем тако да пружа могућност за право уживање. Моја домаћица и ја, причале смо до касно у ноћ о разним темама и схватиле да имамо доста тога заједничког. То сазнање ме је потпуно опустило, а умор од пута допринео да спокојно утонем у сан.

Прво јутарње сунце, пробијало се кроз крошњу чемпреса испред мог прозора. Све је указивало на то да ће дан бити леп и сунчан. Пробудила сам се рано, јер нас је чекао напоран и богатим програмом испуњен дан.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

95

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Стигле смо у центар града. Простор у коме се одржавала промоција књиге налази се на тргу недалеко од Цркве Светог Вида. Већ је било доста људи који су чекали да уђу. У тој гужви, успеле смо некако да пронађемо слободна места и удобно се сместимо. Промоција је протекла у пријатној атмосфери, праћена занимљивим коментарима присутних. По завршеној промоцији, планирала сам да обиђем стари град који је веома леп и има занимљиву причу. Такође, желела сам да обиђем и Цркву Светог Вида, али и друге историјске знаменитости које нуди Ријека.

Пролаз испод старог градског сата такозване „Градске уре“, каменом поплочаном улицом води до Цркве Светог Вида. На том путу, с леве стране, може се видети топовско ђуле на коме стоји плочица са урезаном годином 1813. и записом: „Ово овде постала је Енглеска, када је одавде хтела истерати Гале. Кугла у зиду једна је од оних што су летеле над главама Ријечана од чијег их је страшног учинка, спасила Каролина“. Легенда о Каролини Ријечкој започиње 1813. године и траје све до данас. О њој се, са поносом говори, како је спасила град, када је храбро стала испред британског официра који је командовао топовском батеријом, затраживши да се обустави гађање града, јер су се Наполеонове трупе повукле па нема сврхе да га и даље гађају. И заиста, Енглези су прекинули паљбу и повукли се, отпловивши даље, у потрази за француском војском на неком другом месту.

Пролазим поред камене плоче, путем који води до Цркве Светог Вида. То је мала, али изузетно лепа црква, украшена дуборезом. Црква је добила назив по Светом Виду који је постао заштитник средњовековне Ријеке која се у то доба звала „Рика Светог Вида“. Свети Вид је рођен на Сицилији где је прогоњен и мучен, а прве легенде о њему су настале око 600. године нове ере када је у његову част била саграђена прва црква у Риму. Култ Светог Вида, захватио је све словенске земље и у њима је овај светац слављен као заштитник очију односно људског вида. У то доба, он постаје заштитник града Ријеке, његов лик бива утиснут на печат града, а бродови плове под заставом Св. Вида.

У лаганој шетњи кроз гужву и вреву корзоа пролазимо поред

96

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

излога сувенирнице која туристима нуди различите предмете и сувенире из Ријеке. Моју пажњу је привукла једна интересантна фигура црнца са белим турбаном на глави. Пожелела сам да купим тај сувенир па смо моја познаница и ја ушле у продавницу. Љубазна продавачица ми је објаснила да је то Морчић – „ријечки срећоноша“. Оно што у Кини представљају новчићи на црвеној траци или у Индији насмејани Буда, то у Ријеци представља црнац са белим турбаном као општеприхваћени ријечки сувенир. Морчић је један од најпрепознатљивијих симбола овог града, а пре свега је маскота Ријечког карневала који има међународни карактер.

Постоји неколико легенди које приповедају о пореклу ријечког Морчића. Прву легенду о Зринском је записала позната ријечка археолошкиња и историчарка уметности Радмила Матејчић. Та легенда датира из 16. века, из времена када су се Турци утаборили на Гробничком пољу, у намери да изврше напад на Ријеку. Племенити Зрински је са Градине код Јелења одапео стрелицу која је погодила турског пашу у слепоочницу, након чега се војска разбежала. Легенда још каже да су током те опседе Ријечани подизали поглед ка небу и молили се да камење затрпа Турке. То се управо и десило. Услед тог напада, на пољу су остали само њихови турски турбани. Као сећање на тај догађај Ријечани су својим женама ставили наушнице у облику главе покривене турбаном.

Друга легенда потиче са Пељешца и каже да је једна италијанска контеса имала црну слушкињу коју је јако волела. Из те љубави, одлучила је да јој поклони слободу, а као успомену на њу дала је да се израде наушнице са њеним ликом. На настанак Морчића велики утицај је имала и Венеција, имајући у виду чињеницу да је у 17. и 18. веку била такорећи опседнута Оријентом, па су тако богати венецијански патрицији уз оријенталне зачине, парфеме, тканину, одећу и накит, куповали и црнце – слуге и пажеве које су облачили у оријенталну одећу. То је инспирисало многе венецијанске златаре да почну да израђују брошеве у лику црнца са турбаном, златног попрсја, богато украшеног

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

97

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

драгим камењем, прозваног „moretto“. Накит са ликом Морчића носе све жене без обзира на друштвени статус и националну припадност мултиетничке Ријеке. Морчић шаље поруку да је управо разноликост у споју култура највећа вредност града који ће пригрлити свакога ко се ту нађе, без обзира на то да ли се у њему настанио или је то путник намерник у потрази за срећом или оним што му у духовном смислу недостаје. Морчић шири позитивну енергију и оптимизам. Верује се да ношење амајлије Морчића доноси остварење жеља и заштиту од непријатеља. Иво Андрић је једном записао: „Чудно је, како је мало потребно да будемо срећни и још чудније: како често нам баш то мало недостаје!“ Можда баш ношење Морчића може да нам пружи то мало што нам недостаје.

Интересантно је да сам у тој сувенирници видела и урамљену слику брода „Карпатија“ и том приликом сазнала неке занимиљиве детаље везане за овај брод. Брод „Карпатија“ је трагичне ноћи потонућа „Титаника“, први притекао да помогне настрадалима. Саобраћао је на релацији Ријека-Њујорк-Ријека. Те кобне ноћи, кретао се правцем према Ријеци, али је по добијању СОС сигнала скренуо са своје редовне линије и упутио се ка „Титанику“. „Карпатија“ је прихватила бродоломнике и допловила до Ријеке. Многи грађани Ријеке су похитали ка пристаништу када су чули за трагедију, понудивши своју помоћ и тако показали високу свест о хуманости. „Карпатија“ се сматра бродом симболом херојске бриге за бродоломнике. Овај догађај је забележен и у светској поморској историји.

Дан се полако ближио крају, а предамном је било још пуно тога што сам хтела да посетим и видим. Следећи избор моје познанице био је Трсат. Упутиле смо се колима ка Трсату који се налази на брегу изнад Ријеке. Вожња је пријатна, јер се возимо кроз предео зеленила и паркова. Ваздух који постаје све свежији и чистији, просто опија. Пролазимо поред универзитетског комплекса који окупља велики број факултета на једном месту. Делује импозантно, јер је замишљен као студентски град, али је смештен у природи, окружен зеленилом. Стижемо на плато

98

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

који је лепо уређен и са кога се види цела Ријека. Некада је то била осматрачница, али сада је то парк и музеј на отвореном. Заслуга за то припада грофу Лавалу Нугенту који је овај комплекс купио у првој половини 19. века. Парк је беспрекорно одржаван, украшен старим каменим скулптурама тако да све делује архаично, као да је време заточено у прошлости. Ту се налази и најстарије „Светилиште Госпе Трсатске“ које је посетио и папа Јован Павле II. Њему у част, подигнут је споменик на коме пише: „Свети отац – трсатски ходочасник“. Незаобилазни део „Светилишта Госпе Трсатске“ је капела у којој се налазе вредни поклони хабзбуршких владара. Посетом Трсату, завршава се мој данашњи обилазак града Ријеке.

Враћамо се кући, а ја сам, наравно, пуна утисака и срећна што сам успела доста тога да видим и обиђем за један дан.

Сунце је скоро на заласку. Пре одласка на спавање, пожелела сам да сиђем до мора. Каменим степеницама силазим до мале увале где море уз једноличан шум удара о стене. Док шетам по шљунковитој плажи, уживам у том шуму таласа и посматрам како морска пена котрља облутке. Овај диван призор поново ми буди сећања.

Сутра путујем за Крк. Не знам каква ме све узбуђења очекују на „Златном отоку“...

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

99

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Desanka Desa Dugalić Haifa, Karmel, Ako

Vozili smo se lepo mada put nije svuda dobar. Ali to je izuzetno jedan od drumova koji još nije urađen; inače su čuveni putevi u Palestini. Haifa se nalazi nekoliko sati severno od Tel-Aviva, skoro do same siriske granice, opet pokraj mora. Dok je Tel-Aviv punokrvan jevrejski grad, dotle mi Haifa liči na azijski velesajam svih vera, svih nošnji, svih jezika i svih rasa, počev od najboljeg Nemca do najcrnjeg Crnca, od najtanje Engleskinje do najdeblje Arabljanke, od najčistijeg do najprljavijeg čoveka.

Na trgu je kao u menažeriji pitomih i divljih životinja. Pored jedne lepe i mlade Evropljanke sedi i čeka autobus neka matora Crnkinja, sva tetovirana po licu, sa alkom o nosu; pored autobusa štrči kamila, pored čoveka njače magarac. Ovce, koze, kamile, konji, magarci, sve se to pomešalo sa ljudima. Divljačka larma. Paklena vrućina. Gužva.

Smrad. Prašina. Muve. To je prvi moj utisak u Haifi... Ali gore iznad varoši na ograncima brega Karmel - koji ja nazivam „Ilijino brdo“ jer je tu živeo prorok Ilija, - sa terase našeg hotela, milina je pogledati na more čija se pučina gubi u nebesnom plavetnilu, na Libanske planine čiji se snežni vrhovi dotiču neba, a da i ne govorim o svežem vazduhu u sred dana i leta, i čarobnoj kedrovoj šumi oko nas. Po njoj su rasturene divne vile bogatih Cionista, i razni hoteli, pansioni, „persiski“ park i franciskanski manastir Karmelita čiji je oltar podignut iznad pećine u kojoj je boravio Sv. Ilija. Mora da je voleo lep pogled, a i brdo je, izgleda, akustično kad je baš sa njega izabrao da grmi.

Što se tiče Jevreja u Haifi i kraj nje, pre bih rekla da oni ovde još preživaju zemlju u koju su došli pored sve nacionalističke ljubavi koja ih je i dovela ovamo. Jer nije lako adaptirati se Orientu i azijskoj pustinji u XX veku posle savremenog života po kulturnim zemljama.

Cioniste u ovom kraju osećaju čini mi se jasnije opasnost i napor ove

100

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

treće seobe Jevreja u Obetovanu Zemlju. Za to imaju jedan ozbiljniji, skoro brižan izraz u očima, dok su Tel-Avivci više vedri i nasmejani.

Samo još ne znam kako stoje sa religijom ni jedni ni drugi. Nigde do sad nisam primetila ono upadljivo, preterano nametanje vere kroz koju smo i upoznali Jevreje, kao zatucane fanatike. Izgleda da se to više ne oseća, bar ne u tolikoj meri, od kako se u njima probudio nacionalistički duh.

Sudeći po tome, kao i po našoj prošlosti, vera je najjača u izgnanstvu ili u ropstvu, i ona tada postaje naša druga, nevidljiva otadžbina ili bar njena najvernija čuvarica. Međutim, stajući na tle svoje stare Otadžbine iščaurio se mladi jevrejski nacionalizam, koji u sebi oseća toliko snage za život i budućnost, da im religija postaje skoro sporedna, sem nekih osnovnih obaveza i propisa.

Haifa i breg Karmen Mene je naročito frapiralo što sam se vrlo često sretala sa rodoljubivim cionistima, koji bi me čudno pogledali kad bih zapitala o verskoj nastavi po školama, i kao da mi njihove oči kažu: „Imamo danas preča posla.“ I tako, postoje sada mnoge ustanove gde se religija smatra kao „privatna“ stvar. Uopšte škole se u Palestini dele na tri kategorije: u jednim je religiska nastava osnovna; u drugima je uzgredna; a u trećim i ne postoji. Međutim, svuda se razvija nacionalističko osećanje čiji je Mesija bio Hercl. I dirljivo je videti odrasle, ne kako se mole Bogu, već kako barabar sa decom uče svoj rođeni jezik, staro-hebreski, kojim su do skora govorili samo sveštenici i po neki intelektualci. Danas, to nije više mrtav jezik nego živ, kao da je oživela i progovorila Stara Palestina.

I ko god hoće može da ga nauči, u praksi brže no iz knjiga, i da onda čita na originalu najstarija kao i najnovija dela hebrejska.

Iz Haife smo napravili vrlo interesantan izlet u Ako. Interesantan po putu, koji vodi tamo, jer puta uopšte i nema, nego se vozi kroz dubok pesak pokraj same obale Zaliva s jedne strane i pravog pustinjskog pejsaža s druge.

Ako je jedna od najstarijih i najzanimljivijih varoši u Palestini. Ona je feničanskog porekla i bila je u staro doba večito njihova kula tvrdinja.

Bila je čuvena po industriji purpura, koji su Feničani dobijali iz neke

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

101

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

vrste puža koga su vadili tu na morskoj obali i na utoku obližnjeg potoka Kišona. Još u to doba, Ako je bila važna luka i veliko pristanište za celokupnu trgovinu Sredozemnog mora. Posle bibliskog doba ova je varoš igrala važnu ulogu u doba Ptolomejaca, zatim u doba Arabljana, a onda pod Krstašima. Krstaši su pod svojim vladarima Balduinom I i Ričardom Lavovskog srca izgradili silnu tvrđavu i mnoge crkve, koje su docnije Arabljani i Turci sačuvali, pretvorivši crkve u mošeje a dogradivši tvrđavu za odbranu od artiljerije.

Zbog ove duge i slavne istorije, kao i zbog svog vanrednog položaja u velikom zalivu Ako, ova varošica, koja je danas bedna arabljanska kasaba, privlači svojim ruševinama mase turista iz svih delova sveta; i neće biti nikoga ko prolazi Palestinu i Siriju a da ne poseti ove strašne zidine, koje ne bi mogle izbrojati bitke koje su se oko njih vodile tokom mnogo hiljada godina.

Karavan kroz Pustinju Haifa-Akko Putnicima naročito pokazuju uzvišice oko grada gde je Napoleon bio postavio svoju artiljeriju, sa kojom je nemilosrdno tukao grad Ako (1799) koji se od doba Krstaša zvao Sen Žan d'Akr, ali ga nije ni posle nekoliko krvavih juriša mogao osvojiti, već se morao povući u Evropu. „Tu pod zidinama ove tvrđave“ , zapisao je docnije u svoje memoare Napoleon Veliki, „ostavio sam svoje iluzije o osvajanju Azije“. Pored tih iluzija Napoleon je ostavio i nekoliko hiljada ranjenih vojnika, koje je predao na čuvanje i negovanje kaluđerima manastira Sv. Ilije na bregu Karmelu. Čim se Napoleon odmakao sa ostatkom vojske, Turci su pohitali u manastir i bez milosti poklali sve ranjenike. Ovi su, potom, sahranjeni u jednu zajedničku grobnicu u manastirskoj porti i nad njima je podignut jedan skroman spomenik, koji ipak rečito priča o užasnoj tragediji ovih žrtava turske svireposti i površnosti korzikanskog Osvajača Sveta.

Kroz kaktusovu šumu * Zbog ove grobnice posetili smo jedno pre podne manastir Sv. Ilije, koji 102

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

leži nedaleko od našeg hotela. Nismo ni slutili šta ćemo tamo sve još videti. Slučaj je hteo, da se nađemo u manastiru baš uoči katoličkog Sv. Ilije i da se tako na licu mesta uverimo o uspehu franciskanskih misionera na Istoku. Automobilima, konjima, magarcima, pešice, pristizao je silan narod na veliku manastirsku kapiju, kroz koju su stražari propuštali ulaz. Bilo je dosta Evropljana, ali najviše pokrštenih i nepokrštenih Arabljana u svojoj nošnji i fesu, a mnogi i u „evropskom“ odelu. Svi su hitali da stignu za večernju litiju, a neki će oko porte da prenoće ispod čempresa i pinia.

Tako smo i mi prisustvovali toj egzotičnoj litiji po manastirskoj porti. Stigli smo baš kad su ogroman kip Sv. Ilije unosili u crkvu nekoliko snažnih Arabljana. Za njima se tiskala masa sveta. Mi smo se jedva progurali da vidimo crkvu. Ali za malo što nismo pali u nesvest od zagušljivog vazduha, usled ogromne mase zguranog sveta. Čudan je bio naš utisak i kad smo ugledali unutrašnjost crkve. Na visoko podignutom oltaru, isto kao na nekom pozorišnom podiumu, vršili su službu mnogobrojni kaluđeri, najsvečanije obučeni i osvetljeni među vanredno postavljenim svetim dekoracijama; a iznad njih visoko u zraku, u jednoj niši sedela je na imponzantnom prestolu, kao živa Majka Božja sa Sinom u ruci, vanredno izvajana u mramoru, namalana i obučene, u zlatnom ruhu. Efekat je bio teatralno savršen i dejstvovao je poražavajući na onu azisku masu, ali je nama to sve izgledalo suviše mnogobožački i idolopoklonički, i pošli smo zbunjeni iz crkve, da se još više zbunimo prolazeći pored pećine ispod oltara, gde je postavljen kip Sv. Ilije, na mestu gde je nekada živeo prorok. Oko toga kipa gušila se nepregledna masa Hrišćana i Muslimana, ljudi, žene i deca, a naročito mnogo staraca i ružnih prljavih baba. Svi su se oni trudili da protrljaju o kip Sv. Ilije bilo svoj fes, bilo šešir, povezaču ili ma kakvu krpu, koju će zatim nositi na sebi kao amajliju. Eto tako izgleda Hrišćanstvo među Arabljanima, ali i među mnogima od nas Evropljana!

U porti je bio pravi naš „vašar“, samo egzotičan i prljav. Svakojake šećerleme, limunade, ražnjići od masnog ovčijeg repa, koji se ovde naročito neguje i ceni; raznorazni hlepčići, tanji od hartije, pekli su se na brzu ruku pred gledaocima; jedan prljavi crnac valjao je po rukama neko ćufte od ne znam kakvog mesa i glasno sladio svoj proizvod, izazivojući

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

103

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

okolostojećoj publici vodu na usta. Bezbrojni prodavčići sitnurija nisu vam dali da maknete ni korak slobodno. Bogalji, slepi, idioti, sve je to gamizalo oko nas dajući utisak najveće bede i prljavštine na svetu.

Izišavši iz manastira odvezli smo se na najviši vis Karmela, u blizini, da dođemo sebi i nadišemo se čista vazduha. * Vrativši se u naš hotel pri zalasku sunca, gledali smo dugo sa naše terase, zadivljeni, u božanstveni prizor koji se širio pred nama. Dole, Haifa sa svojim bučnim centrom i mirnim novim jevrejskim kvartovima. Prema zapadu pružala se u beskonačnost plava morska pučina, purpurno oivičena sunčevim smirajem. U tom rumenilu tonula je polako u noć, kao preistoriski fantom varoš Ako, na onoj strani velikoga Zaliva; između nas i nje, uliva se u more reka Jezreel i otvara velika dolina (Emek) sada već gusto zasejana jevrejskim kolonijama, kroz koje ćemo sutra proći idući za Nazaret. A tu baš na ušću reke blistaju, već u polumraku, veliki metalni rezervoari za petroleum i benzin. To je ta čuvena krajnja stanica petroleumskih izvora kod Mosula. Odatle, čak iz Mesopotamije, prokopavaju Englezi ogromni kanal i polažu u njega dovodne cevi, kroz koje će teći sve do mora ta skupocena tečnost zbog koje se danas biju tolike političke i vojne bitke. Izabravši Haifu za pomorsku stanicu Mosulskih izvora, Englezi su počeli da izgrađuju Haifu u veliko moderno morsko pristanište. Zbog svega toga Haifi proriču skoru veliku budućnost, i rang jednog od najvećih pristaništa u ovome delu Sredozemnog mora. odlomak iz putopisa „Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat“ (Beograd, 1931) Stjelja

104

priredila: Dr Ana

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Prevodionica

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

105

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

СЕМ ИСТВУД ХРАМ УНИВЕРЗУМА Овим редом: светлост срце сунцем окупана плажа облаци што троше своју животну снагу удисаји слободни одлутају реке испуњавају језера обриси земаљаске душе У сенкама видим трку времена дани неће оставити трага тамо је промена, нова Реалност.

106

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЉУБАВНА СНОВИЂЕЊА Предамном је дуга тамна валовита коса плесала око њеног лица, док су се бокови њихали у латино ритму, тако лагано плесала је у њеним очима и осмехом што потиче од анђела. Њену мистерију бих волео да откријем.

Прозирна визија Љубави плута одозго, полако плешу велови тила који теку као крила њен језик помера и нуди узимајући њено срце и даривајући га

Образи са рекама суза забележени за вечност, време је стало Сунце је почело да залази, дуг загрљај усне спојене, овај пољубац је највећи од десет икада познатих.

Зраци сунца су нестали да открију пун месец на хоризонту пут светлости преко воде нас у срцима других, жеља да се придружимо једни другима скоро савладали смо се

Преко пода до спаваће собе повлачење мојих тканина и њеног назад на кревет подижући руке, у њен загрљај две душе постале су једна заувек.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

107

ЕНХЕДУАНА

108

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

НЕПРЕКИДНИ САТ Време гута обрисе као и његове сенке земаљске. Време гута наше сећање као што земаљско обузима сенке његове. Време гута наше снове као и њихове сенке земаљске. Време гута нашу наду као што земаљско гута сенку верности своје. Ипак, време не гута љубав његова сенка надилази земаљско Време у контемплацији, наши обриси, мудрост у сенкама.

Превод са енглеског: Ана Стјеља

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

109

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

DESANKA JAUKOVIĆ Poesie/poezija POST MORTUM Io non si racchiude mai nell’io O almeno così mi sembra quando al fior della bocca nasce un Noi Ossa e carne, carne e sangue, una mischia Negletta nel mio fardello, sono una Mischia, nient’altro I soliti stracci appesi ad un Illeso senso di fratellanza Nostalgie Tolte dall’abisso, speranze consumate che Enormi siano punti di ritrovo di noi Nomadi Demoliti e Oltrepassati nei limiti Di questo grande cancello E se il mio fardello non è altro che un Lembo di elemosina dato a un povero per Legarlo alla sua eterna cecità? sljepilo veže?

Anatomizzando la Realtà, io, un miope vagabondo, Tentavo inutilmente di Evitarla.

110

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

NAKON SMRTI

Jedno ja nikada ne stane u ‘’ja’’ Ili mi se makar tako čini kad mi sa usana sklizne jedno MI Hrpa kostiju, krvi i mesa Samo nedostojna hrpa u mom zavežljaju Samo hrpa, kažem, ništa drugo Obični dronjci okačeni O netaknuti osjećaj bratstva Čežnje Iz ambisa crpljene, potrošene u nadi da mnogo je raskršća na kojim ćemo se prepoznati Mi, nomadi Sravnjeni i Pregaženi u zidinama ove velike samice A šta ako moj smotuljak nije ništa drugo do milostinja data bijedniku Da ga za njegovo vječito sljepilo veže?

Na atome rastavljajući stvarnost Ja, kratkovidi beskućnik, Uzalud sam samo Bježao od nje.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

111

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

CHIMERA

Sai, a volte vedo sciami di scintilla Che si inseguono ilari Nel caldo del nostro modesto focolare Che tende pian piano le sue mani Verso di me Abbracciata così Nutro le mie paure di certe presenze psima dajem svojim strahovima Finché quei piccoli mostri affamati Smettano di partorire solo apparenze.

Sai, a volte sfioro le crepi sui muri Della nostra squallida casa Messa al mondo su chissà quali fondamenta E ti sorrido persuasa Di non doverla mai guardare franare su di noi Dinanzi a un focolare spento Con ceneri sciolte Sopra e dentro di me Ora di fronte a quelle rovine Alla mia porta bussano soltanto Le cose da tempo andate in frantumi Finché si stanchino io aspetto Che una ragazza in me maturi Capendo il valore di guello che è mancato Capendo che tu in fondo non ci sei mai stato.

112

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

OPSJENA

Opsjena Dobro znano pletivo radosnih plamičaka što se sustižu u Suncu našeg skromnog doma nečujno svoje ruke šireći prema meni Obgrljena tako Neka prisustva ko gladnim psima dajem svojim strahovima Sve dok iz utrobe nezasitih čudovišta Ne prestanu miljeti snoviđenja Znaš, ponekad ovlaš prelazim po pukotinama U svakom ćošku naše trošne kuće Donešene na svijet ko zna kako I usne u osmijeh razvučem ubijeđena Da je nikad neću gledati kako se pred našim očima ruši Pred ugašenim ognjištem S pepelom prosutim po I u meni Pred živim ruševinama Na moja vrata iznova kucaće vaskrsle naše utvare i dok ne utihnu ja samo iščekujem da djevojčica u meni preraste svoj kostim I nazre kockicu koja nedostaje I doda na mozaik jedino što ostaje: Tebe uz mene nikada nije ni bilo.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

113

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

L’INERZIA DELLA GIUSTIZZIA Dicono che… dopo certi vuoti Certe gioie profumano solo di traguardi letali E che dopo alcune notti Riesci a riprenderti Solo un paio di secoli più tardi.

Dicono che succede perché Se uno semina vento Raccoglierà solo tempest Ed io rispetto lo schema logico E colui che l’ha creato Ma… quelli che Invece di vivere i loro sogni Sognano con amarezza Solo una vita del tutto diversa -cosa avranno seminato?

114

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

SPORA I (NE)DOSTIŽNA Kažu da… nakon nekih praznina I radost poprimi ukus čudne žalopojke, I da kad neke noći minu ozdraviš Tek onda kad minu i vjekovi nakon nje.

Kažu da je to tako Jer samo oluju žanje Ko ikad posija vjetar Moj duboki naklon Za onog ko rukuje tim tasom No, pitam se samo Šta li je s onima što umjesto da dišu svoje snove s gorčinom sanjaju uvijek iznova nikad svanulo bolje sjutra -kakvo li su oni posijali sjeme?

Prevod na italijanski: Desanka Jauković

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

115

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

JO HANS ROSLER Odluka Jednog me dana nenadano posjetila. „Smetam li?“ „Dolaziš li ti ikada u neku kuću, a da ne smetaš?“ „Znam, nitko mi se ne raduje“, kazala je moja posjetiteljica, “ali, što mi drugo preostaje, nego ući bez kucanja? Moram ti reći da danas moram odvesti tebe, ili tvoju suprugu. Na tebi je odluka.“ „Poslušaj, kumo“, odgovorih,“ koji suprug ne bi dao život za svoju suprugu? Nitko ne umire rado, ali ja svoju ženu toliko volim i ona se još treba radovati životu, pa ako baš moraš, hajde, uzmi mene.“ „Govoriš, a nisi ni promislio“, rekla je moja posjetiteljica, kuma Smrt,“ tako jednostavno to ne ide. Tko umre, njemu je bolje. Rješava se svih zemaljskih briga. Sve što te danas pritišće, borba za egzistenciju, svađe sa susjedima, izbjegavanje vjerovnika, strah od starosti, briga hoće li ti zadnji novčić biti dovoljan, hoće li šef biti zadovoljan, dosađivanje kolega; sve je to tada iza tebe. Mrtvome je dobro. Ne čuje oluje koje se zabijaju u njegov dom, ne vidi kako voda raste, nikakva ga vijest ne može ražalostiti, ne žuljaju ga cipele, zub ga ne može boljeti, može se konačno opustiti i sve svoje brige zaboraviti.“ „Tako ti voliš prikazati stvari“, odgovorih,“ posao ti je da utješiš ljude koje odvodiš. Što se mene tiče, ja se ne bojim. Želim umrijeti prije moje žene jer je jako volim i želim da ona još uživa u zemaljskom životu.“ Kuma me je dugo promatrala. Bilo je nečeg dobrog na njezinom licu. „Upravo zato što voliš svoju ženu, moraš još jednom promisliti o svojoj odluci. U dobrom braku, kakav je vaš, u kojem ste 30 godina jedno za drugo brinuli, u kojem nije postojalo ništa što ne bi bilo zajedničko, onaj koji ostane bit će jako pogođen, mnogo više od onoga koji će otići.

116

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Zar ne misliš i ti tako? Zamisli život tvoje žene kada ostane sama. Slomit će joj se srce. Sve brige koje ste dijelili, nosit će sama na svojim leđima. Težak će joj postati život bez tebe. Spoticat će se kao slijepa na svaki kamen koji nećeš više uklanjati s njenog puta. Nikoga neće biti da joj osuši suze. Kada bude čula neku pjesmu, kada bude bez tebe šetala, mučit će je sjećanja, boljet će je pogled na tvoju žlicu na prostrtom stolu. Ostat će sama. Vaši zajednički prijatelji će otići, jer tko se druži s bračnim parom, ne dolazi kasnije onome koji je ostao.

Ispričat će se što ne dolaze, možda ponekad nepromišljeno poželjeti sreću povodom nekog praznika. Tvoja supruga će osamljena sjediti, sat će odbrojavati vrijeme, ona će stalno na njega pogledavati, ali nitko neće ući u sobi, ni ti, ni nitko tko bi još pitao za tebe. Sjedit će tako tiha, stisnutih usana i misliti na sve što je propustila učiniti; zahvaliti ti bar jednom što si je uzeo za ženu, što si joj bio dobar suprug, sve ljubavne neizgovorene riječi pritiskat će joj srce, teške kao kamenje. Žalit će za svakom propuštenom minutom koju si je morao čekati jer joj sada svaka minuta traje kao tisuću izgubljenih …

Razum će je obmanjivati, razgovarat će sa stolicom, sa stolom će razgovarati, jer neće biti nikoga kome bi se mogla izjadati. Vremenom će i dan provoditi u krevetu, jer zašto da ustaje kada nitko na nju ne čeka, nitko je ne treba. Reci, zar joj zaista želiš priuštiti takvu tugu?“ Zgrabio sam Smrt za ruku:“Ne!“povikao sam. „Ona tako neće živjeti.

Volim je više od sebe, uzmi nju, a mene pusti da živim u tuzi. Odvedi nju u mirnu smrt… Ona gore spava. Jako je umorna. Odvedi je i ne budi je. Neka otvori oči tek kada se nađe pred Božjim licem. Ne budi je ranije, mogla bi se rastužiti, pitati za mene.“ Smrt je kimnula potvrdno glavom i krenula uz stepenice. „Ne!“ povikao sam,“ostavi je, uzmi mene! Ne bih mogao podnijeti da ne čujem njen glas, njene korake u kući, lagani zveket posuđa dok priprema doručak. Ne mogu sam sjediti za stolom, ne mogu leći u krevet, a da ne čijem njezino disanje pored sebe. Kako bih se bez nje mogao radovati životu? Stolica na kojoj je sjedila, kaput na vješalici koji je nosila, okvir vrata koji je čistila svakog petka, svaka košulja koju je izglačala, svaka čarapa koju je zakrpala, čak i klupa u crkvi na kojoj smo zajedno molili- kako bih mogao izdržati pogled na nju? Ra-

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

117

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

zum će mi razoriti pomisao na sve što sam joj propustio dati, koliko je nježnih riječi ostalo neizgovoreno, koliko joj ljubavi nisam pružio, novine čitao umjesto s njom razgovarao i gledao je, a tako je lijepa bila, sviđala mi se, a zadnjih godina nisam joj ni rekao; hvala što si tu, hvala što si se udala za mene, hvala što sam te mogao voljeti kao prvih dana naše ljubavi. Nikada joj nisam zahvalio na životu koji mi je darovala, strpljenju kojim je moje nestrpljenje razoružavala, ni na pogledu kojim me je gledala, na osmijehu koji je dolazio iz dubine njenoga srca.

Sada znam da su riječi moja žena, koje izgovaramo cijeloga života, najljepše riječi koje jezik ljudski poznaje. Dozvoli da je još jednom vidim prije nego li me povedeš. Daj mi samo tri dana, tjedan, da nadoknadim sve propušteno…“ Smrt je sišla sa stepenica i pošla k izlaznim vratima. „Upravo sam pogledala u moj rokovnik i vidjela da sam se zabunila u kućnom broju. Vas dvoje dolazite na red tek nekoliko stranica kasnije, kako vidim… Ne zamjeri, prijatelju. I dobro koristi svoje vrijeme, jer kada opet dođem, neću vam moći dati tri dana, ni tri minute da nadoknadite ono što ste tijekom 30 godina propustili.“

S nemačkog prevela: Marija Juračić, prof.

Iz knjige „Wohin sind all die Stunden“ heitere Erzählungen Stieglitz Verlag

118

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ETGAR KERET Simjon

Pred vratima su stajala dva uniformisana lica, poručnik, sa heklanom jarmulkom na glavi, a iza njega mršava devojka plavo ofarbane kose sa epoletama kapetana na ramenima. Orit je sačekala trenutak, a kada još uvek nisu ništa rekli, upitala ih je kako može da im pomogne.

“Gozlan” – predstavila joj se kapetan kao naređenjem, upućeno vojniku.

“Reč je o vašem mužu”, promrmljao je religiozni poručnik, “Možemo li da uđemo?” Orit se osmehnula i kazala da mora biti da je neka greška u pitanju, jer ona nije udata. Poručnik je pogledao u zgužvanu cedulju i upitao da li se ona zove Orit i kada je ona potvrdila, kapetan je rekla ljubazno, ali odlučno: “Možemo li ipak da uđemo na nekoliko minuta?”

Orit ih je uvela u dnevnu sobu stana koji je delila sa svojom cimerkom.

Pre nego što je stigla da ih ponudi nekim pićem, pobožni vojnik je izgovorio: “On je mrtav.” “Ko?” upitala je Orit. “Šta govoriš?” obrecnula se kapetan,” Zar nisi mogao da sačekaš sekundu da ona sedne? Da popije čašu vode?” “Izvinite,” pobožni poručnik se obratio Oriti dok su mu se usta iskrivila u nervozan grč. “Ovo mi je prvi put. Tek se navikavam.”

“Uredu”, rekla je Orit, “Ali, ko je mrtav?” “Vaš muž,” rekao je poručnik.

“Ne znam da li ste čuli da je jutros bio teroristički napad na raskrsnici kod Bejt Lida… “Nisam,” kazala je Orit. “Nisam čula. Ali to nema veze.

U pitanju je greška. Rekla sam vam. Ja nisam udata.” Poručnik je upitno pogledao kapetana, a onda u Orit: “Vi ste Orit Bielski?” Glas kapetana je odzvanjao pomalo nervozno. “Nisam,” odgovorila je Orit. “Ja sam Orit Levin”. “Tačno”, rekla je kapetan. “Ali vi ste bili udati zadnje dve godine za vodnika Simjona Bielskog. Tako bar ovde piše.” Orit se spustila na ivicu kauča. Grlo joj se tako osušilo da je počelo da je golica. Onda je pomislila da bi bilo bolje da je ta Gozlan pričekala da popije čašu dietalne koka-kole pre početka. “Pa ja ne shvatam”, šapnuo je šišteći poručnik: “Jel’ njen il' nije?” Kapetan mu je dala znak da ućuti. Otišla je ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

119

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

u kuhinju i donela Oriti čašu vode. Voda iz slavine bila je otužna. Orit je oduvek smatrala da je voda otužna, posebno voda kod kuće. “Smirite se”, rekla je kapetan, pružajući Oriti čašu, sedajući kraj nje. “Mi se ne žurimo.” Sedeli su tako u potpunoj tišini, dok poručnik, koji je još uvek stajao, nije počeo da gubi strpljenje i rekao: “On ovde nije imao nikakvu porodicu, da li ste to znali?” Orit je klimnula glavom. “Oni su svi ostali u Rusiji ili Sovjetskom Savezu, kako god da se to sada zove. On je bio potpuno sam.” “Sem vas,” rekla je kapetan, spustivši svoju oznojanu ruku na njenu suvu šaku. “Znate li šta to znači?” pitao je poručnik i seo na fotelju. “Zaveži", rekla je kapetan kroz zube. “Idiote.” “Zašto idiote?” pitao je pobožni poručnik uvređeno. “Mi joj na kraju u svakom slučaju moramo to saopštiti, pa što onda treba da odugovlačimo?” Kapetan nije obraćala pažnju na njegove reči i nespretno grlila Orit, da je izgledalo kao da je htela oboje njih da obujmi. “Hoćete li mi reći nešto?” pitala je Orit, pokušavajući da se ispetlja iz zagrljaja. Kapetan je pustila i pomalo teatralno, duboko uzdahnuvši, rekala: “Vi ste jedina osoba koja bi mogla da ga identifikuje.”

Simjona je srela prvi put tog dana kada su se venčali. On je služio u istoj bazi kao i Azi. Pričao joj je stalno kako Simjon svakog jutra, dok slušaju vojni radio-program, glasno razmišlja na koju stranu da stavi onu svoju stvar. Voditelj na radiju saopštava nešto kao “…Najteže povređen vojnik na ratištu…”, a njemu se uvek činilo da je poruka upućena stoprocentno njemu lično i nikom drugom i to samo da bi ga prepala. “Ma ko bi obratio pažnju na takvog šmokljana?”- rekao bi Azi, smejući se, kad god bi pričao o tome. I za tog šmokljana ona se udala. U stvari, ona je nagovarala Azija da se oženi njom, ali on je govorio da to ne dolazi u obzir, jer se fiktivno venčanje sa momkom nikada ne završi sasvim fiktivno i da je to pravi način da se stvari zapetljaju. I on je bio taj koji joj je predložio Simjona. “Taj bi ti šupljoglavac za sto šekela napravio i dete”, govorio je Azi, smejući se. “Ti Rusi će za sto šekela sve da urade.” I pored toga, ona je u sebi već bila pristala, a Aziju je rekla da će razmisliti o svemu. Njena osećanja je povredilo to što je kazao da se ne bi njom oženio. Pre svega to je bio prvi put da je od Azija bilo šta tražila, a on je znao kome može da se obrati kad je njemu potrebna pomoć. Ona će se udati za Simjona, ali nije bila suviše srećna zbog toga, jer iako je

120

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

to bilo samo fiktivno, nije bilo zabavno udati se za nekog šupljoglavca.

Sledećeg dana Azi se vratio iz baze, zalepio joj vlažan poljubac na čelo i saopštio: ”Taj će te šmokljan oženiti besplatno.” Orit je rekla da joj se to čini pomalo sumnjivo i da moraju da budu obazrivi, jer Simjon možda nije razumeo šta znači reč “fiktivno”. “Razume, još kako je razumeo!”

Azi je to rekao i počeo da pretražuje frižider. “On je možda pravi idiot, ali je i lukav.” “Pa zašto je onda pristao da to uradi besplatno?” Pitala je Orit. “Otkud bih ja to znao?” rekao je Azi smejući se i odgrizao parče krastavca. “Možda je shvatio da nikada u ovom životu neće moći da bude tako blizu ženidbe.”

Kapetan je vozila reno, a pobožni vojnik je seo na zadnje sedište.

Bili su skoro na kraju puta što je ostavilo Oriti dovoljno vremena da shvati činjenicu da će morati prvi put u životu da vidi mrtvog čoveka i da je za svoje momke oduvek bila samo kučka, čega je bila svesna od prvog trenutka, pa ipak se zabavljala sa njima po godinu ili dve.

Mislila je na abortus i na svoju majku koja je verovala u reinkarnaciju, pa bi joj rekla da se bebina duša uselila u njeno debelo mače. “Slušaj samo kako plače”, govorila je Oriti. “Slušaj njegovo mjaukanje, liči na bebino. Četiri godine nikada nije tako mjaukalo.” Orit je znala da njena mama govori koješta i da je mačak samo nanjušio hranu ili je to mačka sa prozora koja nema nikakvog razloga da bude tužna, sem što njeno mjaukanje stvarno liči pomalo na dečji plač što traje po celu noć. Iz svega toga ona je samo primetila da ona i Azi nisu više zajedno, a da mu je tako nešto kazala, on bi prsnuo u smeh. Pokušala je da misli na Simjonovu dušu i u šta se ona reinkarnirala, ali je ostala pri tome da u takve stvari ne veruje. Onda se pitala zašto je pristala da sa oficirima krene u mrtvačnicu i što im nije pomenula da je venčanje bilo fiktivno. Bilo je nečeg uzbudljivog u tome ići u mrtvačnicu da identifikuješ muža. Perverzno, ali uzbudljivo. To je pomalo kao da idešu bioskop – da vidiš nešto novo, a ne platiš ulaznicu. Azi bi verovatno rekao da je to fantastična mogućnost - dobiješ penziju od vojske kao udovica, a da prstom nisi mrdnula i da niko ništa u vojsci ne bi mogao ništa da uradi protiv venčanice koju je izdao rabinat. “Biće u redu,” rekala je kapetan koja je sigurno primetila bore na Oritinom čelu. “Bićemo sve vreme sa vama.”

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

121

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Azi je bio došao u rabinat kao Simjonov svedok i sve vreme dok je bilo venčanje pokušavao da zasmeje Orit. Simjon je izgledao mnogo bolje nego priče o njemu. Ne kao svetski dasa, ali ni tako bezvezno kako ga je Azi predstavljao. I nije bio idiot kao što je Azi govorio. Vrlo čudan, ali ne i glup. Posle venčanja Azi ih je odveo na falafe. Celog tog dana Simjon i Orit nisu razmenili ni reč, već samo “Zdravo” i ono što su morali da izgovore tokom ceremonije, a onda, kada su otišli na falafe, veoma su se trudili da se ni ne pogledaju. To je Azija nasmejalo. “Pogledaj kako ti je slatka žena, rekao je,” stavljajući svoju ruku Simjonu na rame. “Vidi samo kakav je ona cvet.” Simjon je svoj pogled upravio na lepinju koju je držao u ruci iz koje je curila thina. “Šta ćemo da radimo sa tobom, Simjone, zadirkivao ga je Azi i dalje. “Ti znaš da sada moraš da je poljubiš. Uostalom, prema jevrejskom zakonu, ovaj brak ne važi.”

Tog dana ona nije stvarno znala da li mu Simjon veruje. Azi joj je kasnije rekao da mu svakako nije verovao, ali se pretvarao, jer mu se takva mogućnost činila boljom, ali Orit nije bila sigurna. U svakom slučaju, on se odjednom nagnuo nad nju i pokušao da je poljubi. Orit je ustuknula i njegove usne nikada nisu dotakle njene. Ali, zadah iz njegovih usta jeste, i to pomešan sa falafelom, zajedno sa ustajalim mirisom rabinata koji joj se uvukao u kosu. Ona se izmakla nekoliko koraka od njih i povraćala u buket cveća. Kada je podigla oči, pogled joj se sreo sa Simjonovim. On se za momenat ukočio, a onda je istrčao napolje. Azi je pokušao da ga dozove ne bi li ga vratio, ali on se nije zaustavio. I to je bio poslednji put kada ga je videla. Do danas.

Na putu sada plašila se da, posle svega, neće moći da ga identifikuje. Videla ga je samo jednom pre dve godine, a tada je bio živ i zdrav.

Ali onda se setila kako će ga prepoznati, bez oklevanja. Zeleni pokrivač pokrivao je njegovo telo do vrata. Lice mu je bilo nedirnuto, sem male rupe koja nije bila veća od jednog šekela, na njegovom obrazu. A miris njegovog tela bio je potpuno isti kao dah sa njegovog lica pre dve godine. Još dok su bili u prodavnici falafela Azi joj je rekao da to nije njena greška – Simjon je imao loš zadah – ali ona je uvek smatrala da je ona kriva. Pa čak i danas, kada su oni kucali na vrata, ona se toga setila. Kao da se milion puta udavala ili tako nešto. “Hoćete li da vas ostavimo da budete nasamo za minut sa svojim mužem?” pitala je kapetan. Orit je

122

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

klimnula glavom. “Slobodno možete da se isplačete,” rekala je kapetan, “nije potrebno da se uzdržavate.”

Sa hebrejskog prevela: Ana Šomlo Edgar Keret rodjđen je u Tel Avivu 1967. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1992. godine i postao besteler pisac mlade izraelske čitalačke publuke. Njegove knjige prevedene su na 20 i više jezika, a priče su poslužile kao scenario za niz kratkih filmova. Dobitnik je mnogih književnih nagrada u Izraelu, Francuskoj, Americi, a afirmisao se i kao filmski reditelj.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

123

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Prikazivawa

124

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

JASMIN AGIĆ Carstvo bolnih uspomena

Roman bosanskohercegovačke spisateljice, Jasne Šamić, koja je svoj intelektualni i umjetnički mir pronašla u Parizu, pod nazivom „Carstvo sjenki“ potvrdio je autoričinu reputaciju zrele književnice sa izgrađenim književnim stilom. Svojim prvim romanom „Mraz i pepeo“ objavljenim 1997. godine Šamićeva je nagovijestila u kojem stilskom pravcu će se kretati u njegovanju ličnog proznog izraza – pripovjedanje u prvom licu s pričom koja sižejne elemente crpi iz spisateljičine intime bila je i ostala autoričina trajna opsesija. I u „Carstvo sjenki“ ostala je privržena pripovjedačkoj tehnici koju je koristila u svojim ranijim proznim djelima nastavljajući sižejne zaplete realizirati u stilistički zahtjevnoj ich formi. Feministički dovoljno osviješćena Šamićeva odbacuje stereotipne predodžbe žene u književnosti i ženu u svim svojim romanima prikazuje ne više kao ženu – objekt, što je dugo bio jedini način predstavljana žena u književnosti, već kao ženu – subjekt, onu koja u svoje vlastito ime pripovjeda priču svoga života.

Priča romana postavljena je netradicionalno komponovanim narativom. U vozu, na putovanju iz Strasbourga prema Parizu, pripovjedačica koja je ujedno i glavna protagonistica romana, počinje čitati pedeset godina stara očeva pisma upućena njenoj majci. Podstreknute predočenim zabilješkama iz najdublje podsvijesti izranjaju uspomene o životu na koji se pripovjedačica nije imala vremena obazirati. Među slikama iz djetinjstva, licima starih prijatelja i glasovima zaboravljenih rođaka najistaknutije mjesto u uspomenama pripada pripovjedačicinoj majci. Roman „Carstvo sjenki“ tematizira dugogodišnji, složen i emotivno nimalo jednostavan, odnos između majke i kćerke. Majka je centralna figura romana možemo ustvrditi bez ikakvog okolišanja ne samo zato što je centralna figura pripovjesti, njena tema i njen sadržaj, već što je u jednom izvan tekstualnom smislu i motivacija za zapisivanje same pripovjesti. ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

125

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Pripovjedačica prati majčin život od trenutka kada je prvi put svojom djetinjom sviješću zamijetila majčino prisustvo pa sve do trenutka kada će se, u podrumu psihijatrijske klinike, oprostiti s njenim mrtvim tijelom. Lik majke je prikazan balzakovskom grotesknom realističnošću.

To je žena puna kontradiktornosti i žena uz koju pristaju sve vrste protivrječnosti. Žena je to neobičnog ponašanja i radikalnih svjetonoazora, svjetski obrazovana ali kreativno potpuno sterilna, žena koja je usudom rođenja i bračnim zavjetom bila prisiljena živjeti životom provincijalne domaćice. Mušičava, ali krepkog zdravlja, britkog uma i ekstravertnog ponašanja, neće priznati da je njen život bio duga, tiha frustracija, a svaka njena odluka pogrešno interpretirana procjena. S godinama, iscrpila je svoju energiju u uzaludnim svakodnevnim borbama ne imajući vremena posvetiti se svojim intimnim potrebama i malim ženskim fantazijama. Ali, uprkos marginalnosti na koju je kao žena u patrijahalnom društvu bila osuđena, svojom osebujnošću i obrazovanošću uspjet će ostaviti jak i neizbrisiv trag u uskom društvu najbližih poznanika među kojima je, do kraja života, figurirala kao velika dama sa istančanim manirima. Zato kada je predstavlja u svojoj pripovjesti pripovjedačica se trudi dočarati i potencirati onaj majčin dio koji je osuđen na nestanak, a to je njena neobična moć da se na savršeno upadljiv i efektan način koristi svojim talentima. Imala je dva, prisjeća se njena kćerka, a to su bile zadivljujuća elokvencija i sposobnost da od sopstvenog života napravi dobro skrojenu građansku melodramu.

Prirodna, i simpatična, ekscentričnost majčine mladosti pretvorit će se, u godinama duboke starosti, u mukotrpnu borbu njenog duha sa demonima zaboravnosti i senilnosti. Ponižena gubitkom svijesti o samoj sebi majka se pretvorila u sve ono što je najviše mrzila – pretvorila se u katatoničnu i bespomoćnu staricu nesposobnu da skrbi sama o sebi. Taj susret pripovjedačice sa, od Azehajmerove bolesti, oboljelom majkom izazvaće u duši kćerke šok i traumu, rascjep i osjećaj ličnog poraza, koji nikada neće preboljeti. Nekada najuglednija dama sarajevskog krem društva, koja iz protesta prema mizigonom svijetu nikada nije kuhala, koja se na opće zgražanje okoline u kojoj je živjela nonšalantno služila sa četiri strana jezika, koja nikada gradom nije prošetala dva puta u istoj odjeći umrijet će potpuno bezumna u podrumskoj sobi sanatorija

126

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

okružena razgnjevljenim luđacima. Kontrast koji se predočava u romanu između onog prošlog i onog sadašnjeg za svrhu ima pokazivanje jedne istine koja često ostane neotkrivena. Ta istina je da vrijeme raubuje ljudsko tijelo i na kraju ga potpuno uništava. Poniženje tijela starošću vrhunac dostiže u najubjedljivijem mogućem padu. Nekada okružena samo probranim intelektualnim društvom, gdje se više pažnje pridavalo sukobu između Sartra i Camusa i ljevičarskim raspravama nego zdravoj ishrani djece, majka pripovjedačice skončava na grotesknom i njoj samoj nezamislivom mjestu. Ona ne umire kao u romantičnim, francuskim, pričama od ljubavi ili metka, već skončava potpuno sama u mraku jednog socijalističkog sanatorijuma.

Romanom „Carstvo sjenki“ kojim tematizira probleme savremene bosanskohercegovačke žene, Jasna Šamić se potvrdila kao sjajna pripovjedačica i potpuno zrela romansijerka. Jezik njenog pripovjedanja je ambivalentan, istovremeno prustovski razigran, razvučen i rastegnut, dok je s druge strane precizan u opisu, jezgrovit i nedvosmislen u dijalogu. Priča romana je linearno izložena, a u njenom fokusu je prikazan život jednog lika, čiju sudbinu pratimo od njegovog biološkog početka pa sve do biološkog kraja. Život sarajevske dame iz visokog društva ispričala je njena kćerka, u romanu etablirana književnica, kao najbolniju evokaciju uspomena iz porodičnog života i baš je ta iskrenost u ogoljavanju sopstvene intime neporozivna kvliteta romana koji će sigurno, sa ili bez valorizacije službene kritike, postati bosanskohercegovački romaneskni klasik.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

127

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

PROF. DR DUŠAN IVANIĆ Vijenac lirskih stanja

Rijetke su knjige dijalektalne lirike s područja standardnog štokavskog govora. U prozi ima dosta takve građe, u kojoj se prenosi živ govor lica (likova) s određenog područja, ali u poeziji takvih je tekstova malo. Lirika je nekako išla za normativnim jezikom ekavskog ili ijekavskog izgovora. Vrlina pjesama Jagode Kljaić u tome je što spajaju izvoran govor, koji je već decenijama u nestajanju, kulturno-civilizacijske okvire takvog govora i lirski duh. A lirski duh je univerzalan, moglo bi se reći i nezavisan od jezika, vezan za opšteljudske emocije, čežnju, ljubav, strah, želju, radost, susret, samoću, doživljaj pejzaža ...

U nekoliko pjesama dominira to stanje usamljenosti i neizvjesnosti (Omeđena), dok je u drugim jača pripovjedačka podloga, sceničnost, zaplet-rasplet. Višeznačan smisao naslova Sa druge strane štreke govori i jezički (štreka, stari varvarizam za prugu), i simbolički (s druge strane našeg vremena, preko neke granice itd.), i stvarni (prelaz, na onoj strani), gdje je nešto drugo nego „na ovoj strani“. Prelaz, distanca, neizvjesnost, nešto drugačije i nešto drugo.

Oko toga „prelaza“ ili te „štreke“ autorka je isplela vijenac slika, scena, lirskih stanja služeći se jezikom svoga „ja“ ili svoje lirske junakinje, koja govorom objedinjuje sva vremena koja je prošla.

Nekako se često događa da se slike ili atributi predmeta (odbačenost, izanđalost, neupotrebljivost) osjećaju kao poruka o čovjeku (Oguljen), i to su dobri trenuci ove lirike.

Dakle, osim izrazite jezičke inovativnosti i, moglo bi se reći, eksperimenta, osim jezičke dokumentarnosti (unošenje riječi koje nestaju s generacijom koja odlazi iz života; rječnik na kraju knjige), ovaj rukopis je lirska panorama ženskog bića i života žene/djevojke u starom, već izgubljenom prostoru krajiških Srba.

128

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

НАДЕЖДА ПУРИЋ ЈОВАНОВИЋ Приказ Едиције „Присуства“ ИК Пресинг

Posle edicije Pod presom, koja objavljuje poetske i prozne radove sa socijalnom i angažovanom tematikom, Društvo za afirmaciju kulture Presing iz Mladenovca pokreće 2017. godine poetsku ediciju Prisustva. Osnovna ideja ove edicije jeste da objavljivanjem knjiga stvaralaca iz našeg regiona pruži širi uvid u aktuelno poetsko stvaralaštvo.

Do sada je objavljeno pet zbirki čiji su autori Marko Matičetov, Danica Vukićević, Siniša Puač, Nebojša Vasović i Boško Tomašević, a u pripremi je knjiga pesama Borivoja Vezmara. Iako su u pitanju različite pesničke individualnosti, sa različitih prostora, i različitog doba, sve autore povezuje ozbiljan i predan pesnički rad, kao i profesionalna veza sa književnošću.

Matičetov živi u Luciji, na slovenačkoj obali, i radi u tamošnjoj biblioteci. „Srce u pesku Kopakabane“ je prva zbirka u Prisustvima i predstavlja svojevrsno lirsko putovanje do autentičnog pesničkog izraza koji svoj puni smisao dobija na drugom kraju sveta, u Brazilu. Druga zemlja i drugi jezik dovode do materijalizacije poezije.

Matičetovljev retorički talenat, uokviren je vanrednom lirskom merom, a prevoditeljka Mirjana Gvozdenac uspeva da prenese sklad originalnog slovenačkog rukopisa. Pesničke minijature zidane su klasičnom, jednostavnom i prirodnom jezičkom veštinom.

Druga knjiga Prisustava jeste „Ja, Klaudija“ Danice Vukićević koja ,živi i gradi’ u Beogradu. Knjiga je ušla u uži izbor za pesničku nagradu „Branko Miljković“. Poetsko nadahnuće Danice Vukićević bokori se u metafore biljnog i životinjskog sveta, šarenih i svetlucavih pojava koje nadilaze i prevazilaze ovdašnje gubitke. Pozicija pesnika se ovde katkad poistovećuje sa bogovskom, a katkad blago i pomalo crnohumorno parodira, jer ne može da spasava. Pevaju se

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

129

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

neposredni trenuci bola, stajanje pred grobnicom etrurskih roditelja, sećanja na njihov život i sećanja na sopstveni život koji polako nestaje da ga zameni hladnoća i bezosećajnost ploče sveta ljudi. Na pesnikinjino pitanje kuda da se krene odgovor je da se ne mora nikuda krenuti, nego treba stajati nepokolebljivo, opstajati u paklenom simultanizmu ovamošnjeg, pridružen univerzalnom pesničkom bratstvu u univerzalnoj pesničkočovečijoj sudbini.

U knjizi „Zajutrak na E-75“ Siniše Puača iz Sremske Mitrovice opevani su trenuci takozvanog svakodnevnog života, viđenog na način ciničnog šereta i estete koji vezuje stihove rimama, ali očas posla prelazi u naraciju rušeći zadati metar. Koristi se rečnik svakodnevice, rečnik medija i komercijale, i njime se predstavlja svet bez poezije koji vapi za nečim drugim, za „obećanim“ normalnim i slobodnim životom.

Balansirajući na granici između unutra i napolju, između svežih sokova života i artističke obrade, autor često koristi humor kojim nadomešta ono što nedostaje. Metaforični i „second-hand“ potencijal jezika služi da bi se oveštalim frazama pridodalo novo poetsko značenje. Naša stvarnost koja ostaje u prošlosti i mitu dobija svoje obličje u prozaizmima tekućih potreba, ili se izučava u školama kao deo opšteg nasleđa, kao da nam osim izučavanja prošlosti ništa i ne pripada. Pesništvom se iz trenutaka zatočenosti u polugradskim pejzažima skučenog i tuđeg vremena odlazi, ili da budemo precizniji, vraća, u slobodu u kojoj smo u isto vreme i na svim mestima.

Nebojša Vasović živi u Torontu od 1988. godine. Autor je velikog broja pesničkih knjiga, kao i knjiga eseja, kritika i polemika. Izraz Nebojše Vasovića raznovrstan je i bogat – „Golicač tabana“, četvrta knjiga edicije, napisana je u različitim registrima. Tu je glas pesnika usamljenika, izopštenika, (ne)dobrovoljnog prognanika koji piše i ljute epigrame i kritike, i zajedljive pošalice, ali i nostalgične i nežne osvrte na prošlost. Iako su teme često u prisenku smrti, šaljiv ton, komični obrti, neobični iskazi, neočekivane polusloženice ne dozvoljavaju nam da ovu poeziju doživimo kao mračnu, naprotiv, više je to veseli potop, komični dans makabr, razigravanje jezičkih mogućnosti, poigravanje i sa sobom i sa svetom oko sebe. Vasovićevo viđenje konačnih stvari i zagrobno maštarenje obojeni su ironijom koja čitaocu omogućuje da oseti

130

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

autorovu afirmaciju životnih vrednosti dostojnih poezije. Preispitujući kolektivnu i ličnu tradiciju i mitologiju, pesnik daje sopstveni pogled na opšta mesta srpskog (ili balkanskog) književnog i kulturno-istorijskog konteksta i korespondira sa prijateljima odnosno sa pripadnicima ove kulture, često usamljen i zgađen, ili rešen da se zauvek razračuna sa onim što je bilo.

Boško Tomašević je kao univerzitetski profesor koji živi u Beču napisao veliki broj književnoteorijskih i pesničkih dela, a u Prisustvima je objavio zbirku „Ja Niko i Moloa“. Omaž velikom modernom Beketovom romanu nudi nam refleksije o sudbini čoveka suočenog sa ,nadolazećim’ i pogled unazad, na sopstveni život i karijeru. Mesto pod suncem obznanjuje se u prepletu teorije i iskustva, u mešavini pročitanog i doživljenog. Prepoznavanje sebe u svetu književnosti i razgovor sa beketovskom slikom čoveka u svetu, prihvatanje svoje uzaludne, i tragične i komične potrage za smislom dovodi do paradoksa – tek čin pisanja o besmislenosti i prihvatanje besmisla vodi osmišljavanju. Pesnikov lik miri se sa uspešnom osnovom neostvarenog, sa velikom obmanom koja predstavlja sam život. Poput ne-junaka Moloe koji su u uzaludnoj potrazi, Niko otkriva da je ceo pređeni put vodio u početnu tačku. Izopštenost iz sveta nije samo nužnost, koja se ogleda u neprepoznavanjima na ulici, bez ave i salve, to je i nasušna potreba da se prikloni svetu bez značenja.

Iako su ovi autori po svojoj pesničkoj orijentaciji različiti, i raznovrsni, ovom prilikom predstavićemo onaj deo njihove poezije koji se odnosi na samo pesništvo.

Pesme o poeziji – izbor iz edicije Prisustva Boško Tomašević „U DOBA MOGA ŽIVOTA BOGATIJEG ILUZIJAMA“ I dok je moj život bio bogatiji iluzijama mogao sam da pišem poeziju

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

131

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ koja pokriva biće kapom celog čovečanstva da se vrtim oko Volta Vitmena tog nebeskog čovekoljupca sve dok mi oko i duša nisu postali osetljiviji i sve moje izašlo na površinu ponudivši svakom ono što je ostalo od mene.

Sada sam veći od Šopenhauera snažniji od Siorana imam nož kojim sečem drvo od koga će neko načiniti raspeće što je još gore od svetlosti u prozoru koja nikad neće osvetliti knjige koje sam napisao jer sam pišući ih sticao pamet bez iluzija za ljubav lišća bez oblaka.

Marko Matičetov *** Brazilcima na manjoj literarnoj večeri usred Rija – sedimo u krugu – recitujem svoje pesme na slovenačkom.

Moje reči, koje niko ne razume, napune prostor.

Tada, u čistom nerazumevanju,

132

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ moje reči čine mi se najviše moje.

Baš tada, kada se ostalima u krugu prvi put učinim tuđim. *** Svakog dana idem na plažu po Ulici Divivje.

Ne poznajem nikoga u toj ulici.

Na nekoj drugoj ulici, u drugom gradu kupim pesme Fereire Gulara. Čitam ih kad nisam više u Riju.

(Kad sam za jedan okean daleko.)

Oduševe me.

U jednoj pesmi piše da on, pesnik Fereira Gular, živi na Ulici Divivje.

Nebojša Vasović TO MOŽDA U TEBI… Misliš li kako te u ovom času nema To možda u tebi nedostaje žena Koju bi da grliš kao da je tuđa O čemu svedoči u ulju joj senka Na slici Flamanca (vlasništvo muzeja) Želiš li da nekom kažeš „Ženo” Padaš u bunar sto puta rečenog Od mnogo većih majstora stiha Što na toj reči su postradali Od želje za sobom (a ne za njom) Tako se osveta Njena u jeziku dešava Dok iz mozga niče zelen-trava U kojoj su vlati sve od zaborava

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

133

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ A ti budi ako želiš Tarzan U jezičkoj džungli – promenadni fazan Siniša Puač NA ČASU NARODNE EPIKE Dobro došli na izložbu mitova, sve je besplatno kad je iz budžeta vaših roditelja kneževa večera zabluda, sve piše se u dnevnik na ekranima, magmatska frustracija, golema sinonimija, ocene moćnika su dijagnoze hroničnih boleština i svaki stih je tenzija između izdajnika i patriota, pateći od srca umesto bajpasa gajimo guje u nedrima.

Ništa još nije gotovo, sve traje i nikad ne završava, dernjava dežurnog komentatora o mogućnostima revanša pre tog zvižduka u pola osam, taj performans par ekselans, tek on će jasno saopštiti kraj za sve odsutne, u egzilu, na groblju i u foteljama, ličiće na poslovičnu istinu o snu mrtvog ratnika

134

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ zagledanog u cveće haikua, nosiće belo, bez zezanja, imaće osmeh svih revolucija, manifest ostaće za učenike i udžbenike free of charge.

Danica Vukićević DA LI ME ZANIMAJU GRČKI PESNICI

Da li me zanimaju živi grčki pesnici Da, da Španski Portugalski, finski Svi, evropski, kajmanski, zelenortski, pesnici savane, eskimski, pesnici iz rezervata, avganistanski, jezički Pesnici peder-gej-homoseksualci, heteronimni, Da li me o, da li me zanimaju živi Univerzitetsko-američki, regionalni Slem, dekadentni, komunistički, palestinski, cionistički Pesnici-pravoslavci Pesnikinje, pesnikinje, da li me one zanimaju Ili Ili sam dovoljna sama sebi, sa mrtvima U grupicama, dok nas ne razveje eksperiment, taktika, NASA Ne ne ne odlazite Zelenortski pesnici, karipsko-karpatski Pesnici soli i smole i uglja Nemojte se javljati meni iz zarobljenog vremena Već samo iz mogućnosti Plazmi-struna-šupljina O, zdravo da ste...

Vi mi vi, pesnici

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

135

ЕНХЕДУАНА

136

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

137

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Tragawa

138

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

АНА СТЈЕЉА Књижевним трагом Чедомиља Мијатовића

Српска културна историја је својеврсна ризница истакнутих личности које су својим делањем у разним сферама друштва оставиле дубог траг. Ти неуморни прегалници, радили су у корист своје земље, свог народа, и што је још важније, за будуће нараштаје. Неки од њих су били виновници догађаја значајних како за српску, тако и за европску односно светску историју. Управо једна од таквих личности која је у своје време играла значајну улогу у српском политичком, друштвеном и културном животу, а која је данас, нажалост неправедно пала у заборав, јесте политичар, дипломата, књижевник и професор Чедомиљ Мијатовић. Биографија овог изузетног човека је веома богата, а његов дуг животни пут пун је обрта и узбудљивих прича достојних једног занимљивог играног или можда чак документарног филма

Чедомиљ Мијатовић је рођен 1842. године у Београду, од оца Милана, професора географије и историје и мајке Кристине (Рахеле) која је била шпанског порекла. У родном граду 1862. године завршава Лицеј да би се потом упутио у Минхен, Цирих и Лајпциг где је као државни стипендиста студирао политичке и економске науке. У Лајпцигу је упознао и своју животну сапутницу, Енглескињу Елоди Лотон која је од њега била старија 17. година. Цео његов живот, почевши од његовог образовања и ерудиције, политичког и културног ангажмана, те брака са странкињом, учинили су да Чедомиљ Мијатовић у своје време буде у жижи интересовања, али и да буде доста оспораван те на крају заборављен.

Да је Чеда Мијатовић био права интелектуална громада, сведочи и његова књижевна каријера, али и његов предани рад из области српске историoграфије. У своје доба, Мијатовић је био цењен као историчар. Српски академик и историчар Радован Самарџић сматра Чедомиља Мијатовића неоствареним великаном српске историографије, док Светозар Ћоровић има нешто критичнији ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

139

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Чедомиљ Мијатовић Фото: Викимедија

140

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

став према Мијатовићу као историчару, окарактерисавши га као „сентименталног романтичара“. Чедомиљ Мијатовић је први почео да пише о српској деспотовини и у тој области је оставио и своје најзначајније дело, студију о Ђурђу Бранковићу под насловом „Деспот Ђурађ Бранковић“ (1888). Писао је и о позном византијском царству, о старијој економској историји српског народа (написао је чланак „Финансије српског краљевства“ за „Гласник Српског ученог друштва“). Написао је и две књиге на енглеском језику:„A Royal Tragedy: Being the Story of the Assassination of King Alexander and Queen Draga of Servia“ (1906) и сопствене мемоаре „The Memoirs of a Balkan Diplomatist“ (1917) које такође дају одређени историјски увид у време у којем је живео и радио. И као књижевник, Чедомиљ Мијатовић је такође био веома цењен и популаран у своје доба. О њему су писали сви велики књижевни критичари тога доба. Приметно је да му је критика била наклоњенија до почетка 20. века, а онда је ново поколење критичара постало веома оштро и сурово. Као и многим другим књежевницима који су одрастали и књижевно сазревали средином 19. века, а који су у књижевности неговали роматичарске идеје, и Мијатовићу је највише замеран тај претерани романтизам. Скерлић је за њега рекао: „Мијатовић је мучио и себе и нас састављајући прашњаве, археолошке и музејске приче“. Нешто позитивији став, имао је Слободан Јовановић који је рекао: „Чеда Мијатовић има диван стил, живо прича, фино описује и слика“. Такође истакнути књижевни историчар Павле Поповић био је веома критичан, поручивши Мијатовићу да се држи историографије и преводилаштва, дакле онога што зна, а не да се „забавља у књижевности“. Чеда Мијатовић је углавном писао историјске новеле са просветитељском и патриотском нотом. За собом је оставио и путопис „Цариградске слике и прилике“, (1901). У преводилачком раду Чеде Мијатовића приметна је његова просветитељска намера, јер је преводио књиге које су за циљ имали да просвете и едукују будуће генерације, тако је објавио превод са енглеског „О условима успеха“ (1892) и превод књиге Хенрија Бекла „Историја цивилизације у Енглеској“ (1871) која је имала посебан утицај на српску интелектуалну публику.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

141

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Због свог интелекта, широког образовања, велике ерудиције и списатељског дара, Чеда Мијатовић је у своје доба важио за првака културне и образовне елите Србије. Стога и не чуди да је постао први Србин који је изабран за почасног члана Краљевског историјског друштва у Лондону. Чедомиљ Мијатовић као стварни творац Креманског пророчанства?

Иако је био правоверни хришћанин и православац, Чедомиљ Мијатовић је такође био заинтересован за спиритизам. Може се претпоставити да се код њега то интересовање развило још док је био младић, јер му је у његовој 15. години неки видовњак Јевта прорекао будућност. Готово цело Јевтино пророчанство се обистинило, осим начина на који ће умрети. Јевта му је прорекао да ће „...живети у дворцу с великим степеништем и на крају ће га два човека с црвеним појасевима убити ножевима и револверима...“ Чедомиљ Мијатовић, на сву срећу, ипак није на овај начин скончао свој живот, али је речи старог видовњака добро упамтио. Отуда можда и оправдање за нешто што ће уследити много година касније. Наиме, српски народ је одувек распредао причу о чувеном Креманском пророчанству. Готово нема Србина који га није прочитао или се макар заинтересовао за његов садржај. Прича о Тарабићима је постала урбана легенда, али каткад и извор на који се многи позивају. Неки у њега верују, а неки не. Неки Креманско пророчанство сматрају потпуном измишљотином. За ту тврдњу постоје и извесне потврде. Наиме, постоји прича о томе да је Мијатовић „веровао“ Креманском пророчанству, што и не чуди с обзиром на то да је још у детињству имао искуства са „Јевтиним пророчанством“ које се скоро у потпуности обистинило. Накнадним истраживањем, пак, дошло се до закључка да је управо Чедомиљ Мијатовић заједно са Пером Тодоровићем измислио Креманско пророчанство и то како би оправдао развод краља Милана од краљице Наталије. Верује се да је стварање тог таковазног мита о Тарабићима настало 1902. године. Тако су Мијатовић и Тодоровић објавили низ текстова о „пророцима 142

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

из Кремана“, а сâм Тодоровић је у листу „Мале новине“ објавио сведочење тадашњег министра иностраних дела, Чеде Мијатовића, о томе како се заправо краљ Милан Обреновић позвао на пророке из Кремана када је требало да наведе разлог за развод од краљице Наталије. Да је сасвим могуће да је Чедомир Мијатовић стварни творац Креманског пророчанства, говори у прилог чињеница да је он био врстан историчар и одличан познавалац српске историје, њене традиције и менталитета њеног народа. Такође, он је био и књижевник који је најчешће стварао дела управо на теме из српске прошлости. Све ово упућује на веродостојност прича о Чедомиљу Мијатовићу као творцу најпознатијег српског пророчанства. Ипак, права истина, по свему судећи, неће никад бити откривена. Незаслужен крај српског великана

Као и већина српских великана, и Чеда Мијатовић је доживео тужан и незаслужен крај. Умро је 1932. године у Лондону, у деведесетој години, сам, полуслеп и у потпуном сиромаштву. Када га је његова животна љубав и вољена сапутница Елоди Лотон напустила након 45 година брака (1909. године) и када је скрхан њеном смрћу остао сам, Чеда Мијатовић дуго није престајао да прича о љубави према својој жени, а ни о њеној љубави према српском народу. Те, 1932. године у Лондону, угасио се један дуг, плодан и надасве узбудљив живот, који ће се још дуго наново истраживати, јер то је аманет који је Чедомиљ Мијатовић оставио свом народу и његовим будућим нараштајима. АНА СТЈЕЉА

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

143

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Kwigoqubqewa

144

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

145

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

НОВИ ПРЕВОД „ХАЗАРСКОГ РЕЧНИКА“ „Хазарски речник“ Милорада Павића објављен на тамилском језику

Роман „Хазардски речник“ Милорада Павића објављен је у Индији, на тамилском језику. Књигу је објавила издавачка кућа “Ethir Veliuedu” из града Полаћи. Осим овог превода, у Индији ће бити преведен и публикован роман „Последња љубав у Цариграду“.

Индијски књижевни часопис “Modern Literature”, чији је уредник Rajesh S’Manian, објавио је и интервју са Јасмином Михајловић која је говорила о Павићевом и свом стваралаштву. Ово је посебно значајно ако се има у виду да се у 2019. године обележавају значајни јубилеји: 35 година од првог издања „Хазардског речника“, књиге који је преведена на чак 39 светских језика, 90 година од Павићевог рођења, те десет година од његове смрти. Поводом ових значајних јубилеја у плану су бројне манифестације којима ће на својеврстан начин одати почаст на свему што је у српској култури и књижевности урадио Милорад Павић. (извор: веб-портал ИСТОЧНИ БИСЕР)

146

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ZAVRŠEN KONKURS ČASOPISA „AVLIJA“

Zbornik „Novi mostovi“ na temu pomirenja i izgradnje trajnog mira na Zapadnom Balkanu

Na međunarodnom konkursu časopisa Avlija, na temu pomirenja i izgradnje trajnog mira na Zapadnom Balkanu izabrana je najbolja poezija, proza i aforizmi koji će uz eseje na temu o zajedničkom: bosanskom, srpskom, hrvatskom i crnogorskom jeziku biti objavljeni u zborniku ‘’Novi mostovi/Нови мостови’’.

Najbolja pjesma je ‘’Svjetlo’’ Gradimira Gojera iz Sarajeva, drugo mjesto dijele Simonida Banjeglav iz Beograda i Milan Čorak iz Šida sa pjesmama ‘’Posle rata’’i ‘’Roditeljski amanet’’, treće mjesto dijele Vahida Mušović iz Novog Pazara i Ibrahim Osmanbašić iz Sarajeva sa pjesmama ‘’Dobrote, razuma, mira’’ i ‘’Valja nove mostove graditi na Balkanu’’.

Najbolja priča je ‘’Zemljak’’ Dženite Hrnjičić iz Sarajeva, drugo mjesto je priča ”Vojni poziv” autora Mira Radojevića iz Vrbasa, treće mjesto je priča ”Na mrtvoj straži” Dragana M. Vugdelića iz Podgorice.

Najbolji aforizmi su Marka Pajića iz Vrnjačke Banje, Vladislava Vlahovića iz Podgorice i Marine Raičević iz Bora.

Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke. (izvor: Avlija.me)

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

147

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

КЊИЖЕВНА МАНИФЕСТАИЦИЈА „ДАНИ КЊИГЕ 2019“ Majski dani knjige u znaku austrijske književnosti Од 27. до 31. маја, Градска библиотека Панчево

Шеснаеста по реду књижевна манифестација Мајски дани књиге одржаће се од 27. до 31. маја у организацији Градске библиотеке Панчево и биће посвећена аустријској књижевности. Уз покровитељство Аустријског културног форума и града Панчева, у оквиру овогодишњег издања под слоганом Панчевачки књижевни валцер који ће се одржати у читаоници Градске библиотеке Панчево говориће Барбара Марковић, Елена Меснер, Рихард Шуберт, Јелена Костић Томовић, Мило Ломпар и Владимир Табашевић. Осим главног, биће организован и пратећи програм посвећен деци, а улаз на све програмске садржаје је бесплатан.

У понедељак, 27. маја у 19.30 манифестацију ће свечано отворити Књижевно вече Барби Марковић, савремене књижевнице у оквиру које ће, осим ње, говорити и професорка Јелена Костић Томовић.

Друге вечери манифестације, у уторак 28. маја од 19.30 часовао одржаће се Књижевно вече Елене Меснер и Рихарда Шуберта, а књижевно дружење са овим аустријским књижевницима биће прилика да посетиоци сазнају нешто више о њиховом стваралаштву, али и о том вековном сусрету култура.

Програм треће вечери манифестације који ће се одржати у среду, 29. маја од 19.30 часова биће посвећен феномену Томаса Бернхарда, једном од најзначајнијих аустријских писаца у оквиру књижевне трибине Бернхардови синовци или шта је данас Бернхард нама, а шта њима? о чему ће говорити Барби Марковић,

148

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Елена Меснер, Рихард Шуберт и Јелена Костић Томовић.

Осим разговора посвећених аустријској књижевности, овогодишња манифестација биће у знаку стваралаштва уважених српских аутора, те ће током пете вечери манифестације, у четвртак, 30. маја од 19.30 бити одржан Разговор о књизи Црњански – биографија једног осећања Мила Ломпара, а у програму ће учествовати аутор књиге и књижевник Вуле Журић.

Последње вечери манифестације, у петак, 31. маја од 19.30 часова у програму ће ућествовати Вуле Журић и актуелни НИН-ов лауреат Владимир Табашевић који ће том приликом промовисати свој роман Заблуде Светог Себастијана.

Пратећи програм за децу обогатиће учешће БУДИ (Бијенале уметничког дечјег израза) фестивала и представљање квалитетних књига за најмлађе читаоце. У уторак, 28. маја од 12 часова, Јасминка Петровић представиће књигу Баштованов сан у БУДИ павиљону смештеном у Народној башти. У среду, 29. маја, у Градској библиотеци Панчево у 12.00 часова одржаће се представљање књиге Илустрована биографија чика Јове Змаја Јелене Допуђ. У четвртак, 30. маја у Градској библиотеци Панчево у 12 часова Стефан Тићми и Немања Баћковић представиће књигу Ја сам Акико, за коју је Тићми добио награду Политикиног забавника. У петак, 31. маја од 12 часова у Градској библиотеци Панчево, Зоран Пеневски представиће своју књигу Сара и јануар за две девојчице која је проглашена за најбољи роман за децу и младе у 2018. години. (извор: prozaonline)

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

149

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК „КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО МАЈЕ ХЕРМАН СЕКУЛИЋ“

Фотографија са промоције (ФБ М. Х. Секулић)

У Дому Јеврема Грујића 28. маја 2019. одржана је промоција зборника научних радова посвећених стваралаштву Маје Херман Секулић. Зборник „Књижевно стваралаштво Маје Херман Секулић“ је настао као публикација са научне конференције о стваралаштву наше прослављене књижевнице која живи и ради на релацији Београд-Њујорк, одржане 3. новембра 2017. године на Факултету за стране језике Алфа БК Универзитета. У уредничком одбору налазе се др Светлана Томић и др Маја Ћук, док су међу ауторима заступљени како српски, тако и страни аутори, научници, теоретичари и критичари.

150

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Како је наведено у самом уводу овог зборника „иницијатива за организовање ове научне конференције настала је крајем 2016. године, када је, приликом гостовања др Маје Херман Секулић на Факултету за стране језике Алфа БК универзитета, уочена потреба да се адекватно вреднује место ауторке у канону српске књижевности, да се испита значај њеног деловања у компаратистици, сагледа однос српске и америчке књижевности, утицај америчке теорије књижевности на српску и јужнословенску теорију књижевности, али и да се потпуније истраже њени преводилачки, белетристички и публицистички радови.“

Ово је уједно и једина конференције те вресте (поред неких скупова) посвећене једној нашој живој, савременој књижевници што овај зборник чини посебно значајним за нашу књижевну, али и научну стручну и културну јавност.

На промоцији зборника са научне конференције о књижевном стваралаштву Маје Херман Секулић говорили су: Ратко Божовић, Светлана Томић, Маја Ћук, Зорица Стабловић Булајић и сама ауторка. Уметнички део програма уприличен је читањем стихова ауторке (поезију су читале Весна Станојевић и Тамара Томановић) уз музичку пратњу Николе Радана. Ана Стјеља

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

151

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

НОВОСТИ ИЗ „АДЛИГАТА“

Српско – египатско друштво пријатељства и „Адлигат“ потписали протокол о сарадњи

Српско – египатско друштво пријатељства и Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ потписали су протокол о сарадњи ради унапређења сарадње Србије и Египта пре свега на пољу културе, образовања, уметности и науке.

Потписивању протокола присуствовао је амбасадор Арапске Републике Египат Њ. Е. Господин Амр Алгувејли и Секретар за културу Амбасаде.

Протокол су потписали председница Српско-египатског друштва пријатељства Анета Ђермановић, искусни дипломата и експерт за међународне односе и Виктор Лазић, председник Адлигата.

У Музеју књиге и путовања отвореном под кровом Удружења Адлигат налази се једна од најзначајнијих збирки књига о Египту у овом делу Европе.

Амбасадор Египта високо је оценио пројекте Адлигата и изјавио спремност да Амбасада заједно са Друштвом и Адлигатом унапреди и прикаже јавности збирке које се налазе у Адлигату а које се односе на Египат.

Египат је ове године почасни гост Београдског сајма књига па је, између осталог, договорен заједнички наступ на Сајму Амбасаде, Адлигата и Друштва. Амбасадор Египта изразио је жељу да у Адлигат доводи чланове египатских делегација у посети Србији, као и да се ангажује на упознавању египатске јавности о пројектима Адлигата.

152

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Удружење Адлигат сарађује са више десетина амбасада и организација широм света и за један од својих главних циљева има развој међународне сарадње.

Српско-египатско друство пријатељства (2011) има за циљ унапређење и обогаћивање пријатељских веза Републике Србије и Арапске Републике Египат у областима привреде, културе, уметности, науке, образовања, медија и спoрта, које активности реализује у сарадњи са амбасадама и надлежним институцијама две земље. (извор: веб-портал ИСТОЧНИ БИСЕР)

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

153

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

БКЦ У ОКВИРУ „НОЋИ МУЗЕЈА“

Промоција књиге „Ласло Кaрачоњи и његово доба“

Представљање књиге „Ласло Карачоњи и његово доба” аутора Филипа Крчмара, у издању Удружења за неговање традиције Нови Бечеј и Банатског културног центра, одржано је 18. маја 2019. у оквиру програма Ноћи музеја у Житном магацину Музеја „Котарка” у Новом Милошеву.

Капитално издање о Ласлу Карачоњију представљено је у просторијама данашњег музеја смештеног у помоћним зградама (житни магацин и котарка) које су, као део комплекса дворца, припадале управо породици Карачоњи.

О књизи говорили аутор др Филип Крчмар, историчар, Драган Раушки, у име издавача Удружење за неговање традиције Нови Бечеј, Сенка Влаховић у име издавача Банатског културног центра, која је и прочитала одломке из рецензија др Александра Касаша и др Миливоја Бешлина. Модератор: Искра Попов. (извор: Банатски културни центар) 154

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

155

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Autori

156

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Јасна Шамић (Сарајево, 1949) је босанскохерцеговачки (екс-југословенски) и француски писац, оријенталиста, преводилац, књижевни критичар, књижевни историчар, драматург, и аутор (режисер) позоришних представа и документараца. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву на Групи за Турски језик и књижевност и Арапски језик и књижевност. Магистрирала је на истом факултету, одбранивши

магистарску тезу из области опште лингвистике. Била је стипендиста Француске владе за израду доктората у Паризу. Докторирала је на Сорбони (Université de Paris III - Sorbonne Nouvelle), стекавши докторат (Doctorat d’Etat) из области суфизма и историје Босне. Држала је предавања и учествовала на научним скуповима неколико европских и америчких универзита. Објавила је дела из белетристике, есејистике, као и научно-истраживачке радове. Од 1992. године, дефинитивно се настанила у Француској, у Паризу где и данас живи и ради. Живи у Паризу. Сафер Грбић је рођен 1992. године у Тешњу. Млади босански научни истраживач, мастер филозофије на Универзитету у Сарајеву и књижевник. Аутор је филозофских чланака и научних радова, као и две књиге на тему филозофије и религије. Бави се писањем поезије и огледа из књижевности. Уврштен је у десет најбољих младих књижевника на Балкану од стране Другог програма Радио Београда на 50. Фестивалу културе младих, као и у многобројне књижевне приказе Републике Србије. Своју прву збирку поезије „Ноћник чувара Тешња“ објавио је 2010. године. Године 2014. објавио је збирку поетских записа „Orient et Occident“, а 2017. објавио је збирку поезије „Antidiwan“. Превођен је на стране језике. Најмлађи је члан Хрватског књижевног друштво.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

157

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Марија Браловић је рођена 1993. године у Ужицу. Пише поезију и покушава да пише прозу. Песме објављује на свом блогу и у зборницима. Уређује сајт „Клуба путника”. Воли природу и путнике намернике. Живи у Пожеги.

©Срђан Вељовић

Љиљана Стојадиновић је рођена 1964. године у Омољици. До сада је објавила осам књига: „Генетско наслеђе“ (2001), „Чувари душе“ (2002), „Кад звона зазвоне” (поводом 200 година Првог српског устанка, 2004), „Успут рођени“ (2006), „Кад ме Анђели наговарају“ (2008), „Устај Лазаре“ (2009), „Непозната Ксенија“ (у сећање на академску сликарку Ксенију Илијевић, 2009), „Засањане мисли“ (2011). Њена песма „Црно у црнилу“ награђена је на конкурсу за зборник „Гласови Мелпомене” који је посвећен јубилеју - 155 година од рођења српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић. Живи у Панчеву. Весна Мијин је рођена 1966. године у Зрењанину. Академски је сликар. Потдипломске студије је завршила у Школи Лепих Уметности у Версају, одсек графика. Члан је УЛУВ-а и УЛУС-а. Учествовала је на групним изложбама, и имала неколико самосталних. Добитник је награда. Објавила је збирке песама „Иметак“ и „Олиставање тишине“. Уврштена у савремену позију војвођанских песникиња „Очи равнице“, (аутор Оливера Шијачки). Живи у Сремској Каменици“.

158

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Биљана Ковачевић је рођена 1959. године у Вировитици. Током студија укључује се у Редакцију студената који су покренули први број часописа студената Факултета политичких наука Свеучилишта у Загребу ЗООН ПОЛИТИКОН посвећен 160-год. Рођења Карла Маркса и 15-тој годишњици оснивања ФПН-а. Била је члан Управног одбора Чешке Беседе. Своје радове објављивала је у часопису Књижевност уживо, сада у часопису „КВАКА“ и „SAPPHOART“ на порталу вировитица.нет и на фб страници „Роклицерове вечери“. Јелена Благојевић је рођена 1983. године у Кладову. Пише за „Књижевни круг“ Кладова, чији је активни члан, и у чијим зборницима редовно објављује приче. Њене кратке приче поред „Зборника Књижевног Круга Кладово“, објављиване су у зборницима књижевне организације града Вршца, као и у зборнику прича „Српкињо, снаго и утехо“ коју је објавило друштво српско-руског пријатељства „Књига на дар“ у сарадњи са руским удружењем „Вукови“, као и порталу српског културно информативног центра „Словословље“ у Бечу. Суоснивач је удружења „Консензус“ . Санијела Матковић је рођена у Широком Бријегу 1973. године. Ради на месту саветнице министра Правосуђа и управе ЖЗХ. По занимању је дипломирани професор веронаука и етике. Чланица је Друштва хрватских књижевника, ПЕН-а БиХ, Друштва хрватских књижевника Херцег Босне, културна и позоришна радница. Ауторка је девет књига. Живи у у Широком Бријегу.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

159

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Соња Кокотовић је рођена 1962. године у Загребу. Пише поезију, прозу, кратке приче, велики је љубитељ хаику поезије. Поезију објављује у часописима и зборницима. Учествује на многим домаћим и међународним књижевним конкурсима. У припреми јој је прва збирка поезије. Живи и ради у Загребу.

Анђелка Корчуланић је рођена 1956. године у Сплиту. Члан је Друштва хрватских књижевника, Хрватског књижевног друштва, Ријека и УЛКУ „Влахо Буковац“, Сплит.Почасни је члан Друштва независних књижевника Бугарске. Пише поезију и прозу. Издала је пет збирки пјесама „Стих у боји мора“, Наклада Бошковић, Сплит, (2012.) , а у издању Хрватског књижевног друштва Ријека збирке „Стопе у пијеску времена“ (2014.), „На вихору љубави“ (2015.), „Бит ће ти жао“ (2017.) и „Прожета тобом“ (2019.). Заступљена је у више од 100 заједничких збирки пјесама у Хрватској и свим осталим земљама насталим распадом Југославије Горан Крапић je Рођен је 1984. у Ријеци. Завршио је студијe хрватскога језика и књижевности те филозофије.Запослен је у Гимназији „Андрије Мохоровичића” Ријека. Књижевни су му радови објављивани у часописима „Ре” и „Књижевна Ријека”. Добитник је признања на XI. Сусретима младих пјесника и прозаика 2014 у Ријеци. Учествовао је на неколико вечери поезије те био ментор бројним награђеним ученицима.

160

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Игор Дивковић је рођен 1957. године у Тузли где је завршио основно и средњошколско образовање. Високо образовање, стекао је на Филозофском факултету у Загребу. До данас је објавио десет ауторских, песничко – лирских збирки: „Жвака“ (1989), „У магли аеродром“ (1990), „Алан I“ (1992), „Летјети“ (1999), „Тиња“ (2003), „Животом воде“... Добитник је годишње награде издавача Босанска ријеч из Тузле, у категорији „аутор“ (2015) на 27. Међународном сајму књига у Сарајеву, за остварене изузетне уметничке досеге у збирци савремене хрватске лирике „Латино бизантино“. Заступљен је у више домаћих и страних зборника савремене ауторске лирике. Љерка Варга је рођена 1945. године у Бјеловару. Писањем се бави од 1971. године. Своје радове Објављује на својим блоговима, на фејсбуку, у збиркама поезије и прозе. Живи на релацији Велика Горица-Винковци.

Оливер Јанковић је рођен 1957. године у Београду где је завршио студије Славистике на Филолошком факултету. Пише поезију, прозу, драме и радио драме за децу и одрасле. Бави се књижевном критиком а пише и афоризме и кратке сатиричне форме. Објавио је више од десет књига. На Радио Скопљу, Радио Београду и Радио Новом Саду емитовано му је дванаест радио драма за децу и одрасле. Члан је УКС-а и БАК-а.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

161

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Алекса Јаџић је рођен 1997. године у Београду. Аматерски се бавио глумом 15 година у установама попут Пан театра, Коларчеве задужбине и других. Поезијом се бави од гимназије, а тренутно је трећа година на Факултету за културу и медије на смеру новинарство. Неке песме награђене су на књижевним конкурсима и објављене у зборницимапоезије као што су ,,Велесови фрагменти”(2015) књижевног клуба Сирин, ,,Кажи ми ко си” (2016) Иване Зајић, ,,У срцу газеле“ (2019) Марије Јурачић и ,,Тројица из Градишта“ удруге Тиквица из Винковаца (Хрватска) где је на Другом међународном књижевном натјечају „Тројица из Градишта“ 2019. Песме објављује о на веб - страницама попут хрватског интернет портала Очаравање (2019). Почаствован је 2016. године првим местом на Међународном књижевно историјском конкурсу ,,Руско срце у српској земљи“. Писао је и приређивао текстове за студентску рубрику веб - портала и Сербиа као дописник и учио „занат“ на Радио Београду 2 у културно уметничкој рубрици за емисију Културни кругови и у рубрици политичке културе за емисије Јутро, На три воде и Дионис. Милан Драшковић је рођен 1951. године у Београду. По образовању је економиста. Прозаист, песник и преводилац. Објавио је збирке прича: ,,Голијат“ ( 1993 ), ,,Сплин мегаполиса“ (1996 ) ,,Приче из будућности“ (2014 ). Са поезијом заступљен у часописима (,,Књижевне новине“, ,,Златна греда“, ,,Кораци“, ,,Градина“, ,,Браничево“, ,,Звездани колодвор“, ,,Хаику новине“ ), у више књижевних зборника, као и на интернету. Са енглеског је препевао стихове Едгара Алана Поа и Дилена Томаса. Живи на Новом Београду.

162

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Анамариа Симић Миловановић је рођена у 1962. године у Београду, где је завршила основну, средњу школу и факултет. По професији је лекар и специјалиста интерне медицине. Ради у Дому здравља у Земуну. Бави се писањем и сликањем. Воли путовања и књиге.

Катарина Сарић је рођена 1976. године на Цетињу. Дипломирала је језик и јужнословенске књижевности и философију. Социјално је ангажована књижевница и перформерка. Ауторка је једанаест књига. Као слободна уметница живи и ствара у Будви и Београду.

Вања Шкробица је рођена у Сплиту где живи и ради у Школи ликовних умјетности у Сплиту. Завршила је политологију и књижничаство у Загребу. Објавила је три збирке поезије (већином на чакавици). Добила је неколико признања, захвалница и награда за поезију, а неке од њених песама објављене су у разним зборницима и збиркама. Годинама је писала осврте и критике за часописе из подручја културе, текстове за каталоге изложби, читала поезију у разним емисијама на радију и на вечерима поезије и песме. Осим писања, бави се фотографијом и сликањем.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

163

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Александра Мишић је рођена 1970. године у Чачку. Завршила је Филолошки факултет у Београду 1993. године, на одсеку Југословенска књижевност са српском књижевношћу. Ра-ди као професор у чачанској Гимназији. Објављивала је поезију у неколико књижевних часописа („Врело“), часопис Срба у Канади („Људи говоре“), Зборнику поетског клуба „Знакови“ из Вишеграда , зборнику „Рудничка врела“... Члан је Књижевног клуба „Драгослав Грбић“ из Чачка.. Светлана Секулић је рођена је 1966. године у Фочи. Завршила је студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Никшићу. Више од две деценије ради у Основној школи ,,Максим Горки”. Дуго година је активна у културном животу своје средине. Одавно се бави књижевним стваралаштвом, па су јој на тај начин публиковани бројни радови у разним листовима и часописима: ,,Побједи”, ,,Арсу”, ,,Просвјетном раду”... Одбранила је магистарски рад на тему ,,Микротопоними Бандића”, у новембру 2015. године, на Катедри за црногорски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу. Алма Зорнић је рођена 1975. године у Зворнику. Бави се писањем поезије и прозе. До сада су јој објављени, похваљени и награђивани бројни радови у целом региону. Радови су јој заступљени у бројним књижевним зборницима региона. Живи у Сарајеву.

164

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Иван Динић је рођен 1978. године у Вршцу. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду да би потом уписао Технолошки факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину и завршио студије производног менаџмента 2004. Радио је и као сарадник на изради интердисциплинарне студије за инклузију младих при пројекту Културног центра Вршац. Бави се писањем. Радови су му

објављивани у фанзину „Зелени коњ“, часопису „Ноема“, (Бања Лука); магазину за културну разноликост „Алиа Мунди“. Живи и Тања Ајтић је рођена 1964. године у Београду Након завршеног средњег усмереног образовања, уписала је Педагошку академију и Филолошки факултет - смер српски језик и књижевност. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању, Нови Сад и Креативне радионице Балкан, Београд, као и што је члан у многим књижевним групама и удружењима. Објављене су њене песме и приче у више од тридесет зборника (књига) и електронских књига и у часописима. Живи и ради у Ванкуверу. Ана Галић је рођена 1983. Дипломирана је професорица филозофије и социологије. Списатељица филозофских есеја, научноистраживачких радова и превода из области филозофије (преводилац са енглеског на српски језик). Ауторка кратких прича из области књижевности, окушана и у подручју новинарства (издваја интервјуе са личностима из свијета умјетности и културе). Живи у Бањалуци.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

165

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Срђан Марковић је рођен 1961. године у Београду где је завршио основну школу, гимназију и две године Правног факултета. Од 1987. године борави у Њујорку. Пише ауторске текстове и путописе. Објавио је књиге: „Ходочасници на путу за нигде“, „Кад је цветала вутра“, „Свилени пут, свилени додир“, „Одмор у Камбоџи“ и „Импресије једне афричке зиме“... Добитник је прве награде за путопис на конкурсу „Гласови Мелпомене“. Објављује путописе у магазину „Алиа Мунди“. Власник је књижаре и издавачке куће УТОПИА. Љиљана Стјеља, рођена је 1949. године у Београду. Дипломирани је дефектолог. Бави се писањем путописа, израдом колажа и илустровањем књига. До сада је излагала у Галерији „Црњански“ у Београду, у оквиру колективне изложбе „Мајски ликовни сусрети“. Урадила је илустрације за збирку прича „Како сам постао птица“, док се неколико њених колажа налази на насловним корицама књига објављених 2016. године: драма Вилијама де Мила „Обмањивачи“ (колаж „Чарлстон“), збирка поезије на португалском језику „Poemas: coleção de poemas e haikas“ (колаж „Списатељица“ ), поема Јелене Ј. Димитријевић „Une Vision/Привиђење“ (колаж „Чудесна Индијка Леди Дораб“). и многи други. Поводом десетогодишњице свог уметничког рада, 2016. године је објавила каталог колажа „Л`арт”. О њеној колажној уметности објављен је и приказ у листу „Ламед“ (бр. 2, год. 10, фебруар, 2017) под насловом „Магија од папира: колажи које обликује душа“. Добитник је „Драганове награде” за најбољу женску путописну причу за 2016. годину (рад „Мој град загледан у реку”). Суоснивач је удружења за промоцију културне разноликости „Alia Mundi“ и аутор путописа у истоименом

166

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Десанка Дугалић је српска глумица рођена у Чачку 1897. године. Завршила је глумачку школу код проф. Ларшеа у Паризу. Први пут је наступила 3. марта 1921. у Народном позоришту у Београду у ком је остварила 115 улога, била је првакиња драме и ангажована до 1944. године. Окушала се и као предавач у Глумачкој школи Народног позоришта, аутор књиге о визуелној глуми, писац чланака о позоришним представама Године 1930. се отиснула на пут у Свету земљу након чега је објавила путопис „Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат у лето 1931.“ Умрла је 1972. у Београду. Сем Иствуд је новозеландски песник и графички уметник. Песме су му објављене у часописима у Аустралији и Великој Британији, као и у једној антологији поезије у Америци . Пише поезију на тему љубави и духовности (мистицизма). Објавио је збирку поезије под насловом „Sharing love“. Пише и поезију у шекспировском стилу. У припреми му је роман из домена фантастике. Десанка Јауковић је песникиња, магистар италијанске књижевности, и овогодишњи стипендиста ЦАНУ. У својој магистарској тези и књижевним радовима бавила се савременом књижевном проблематиком, а поезију и приче на италијанском језику пише још од основне школе. Песме су јој објављене у књижевним часописима и онлајн антологијама у Италији и Хрватској („Nosside“, „Euterpe“, „Castello di Duino“, „Crocevia“, „Galeotto“), а књижевно-критички радови у часописима „Социолошка луча„ и „Lingua montenegrina“. ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

167

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Јо Ханс Рослер je рођен 1899. године у немачком граду Кенигштајну. Своје приповиетке, романе, драме, али и вицеве, објављивао је под псеудонимима Paul Feichten, Jacques Rose Garden и Hans April. Гимназију је завршио у Дрездену, а почео је да пише од школских дана. Рослер је писао позоришне комаде за берлински „Kabarettder Komiker“. Написао је тринаест романа, двадесетак драма и две књижице вицева. Умро је у Минхену 1966.

Етгар Керет је рођен 1967. године у Тел Авиву. Књижевношћу је почео да се бави 1992. године и постао бестселер писац младе израелске читалачке публике. Његове књиге су преведене на 22 језика, а приче су послужиле као сценарио за 40 кратких филмова. Добитник је многих књижевних награда у Израелу, Француској, Америци. Афирмисао се и као филмски редитељ. Сада је предавач на Академији за филм и ТВ у Тел Авиву. За филм „Медузе“ освојио је прву награду на неколико међународних филмских фестивала, а такође је био награђен и израелским „Оскаром“. Читалачка публика у Србији је имала прилике да чита његове приче захваљујући преводу Ане Шомло. Јасмин Агић je новинар је портала Al Jazeere Balkans. Писао је за босанскохерцеговачке дневне и седмичне листове. Аутор је пет књига уметничке прозе. Пише књижевну критику. Члан је Друштва писаца Босне и Херцеговине и ПЕН центра БиХ.

168

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦ Проф. др Душан Иванић је рођен 1946. године у Губавчевом Пољу, општина Грачац. Редовни је професор на Фило-лошком факултету у Београду. Предаје Српску књижевност 18. и 19. века. Од школске 1992/93. све до јула 1995. године држао предавања студентима у Петрињи на тамошњем Филозофском факултету Од 1989. године је одговорни уредник „Књижевне историје, часописа за науку о књижевности“. Оснивач

је и руководилац пројекта „Поетика приповедања у српској књижевности” (1992-1999), а 2001. је покренуо пројекат „Техника и семантика приповиједања у српској књижевности“. Објавио је бројне монографије и збирке студија, као и више научних издања. Надежда Пурић Јовановић је рођена 1974. године у Београду. Магистрирала је књижевност на Филолошком факултету. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Уредник је у ИК Пресинг. Објавила је књигу песама „Воде“ (2006) и „Хаљине из музеја“ (2017) као победница трећег Пресинговог конкурса за најбољу збирку песама. Заступљена је у зборнику „Гласови Мелпомене“ (2017). Живи и ради у Београду.

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

169

ЕНХЕДУАНА

170

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Енхедуанин књижевни врт

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

171

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ЕНХЕДУАНА

172

Сафер Грбић „Antidiwan“, Тешањ, 2017.

Љиљана Стојадиновић „Кад ме анђели наговарају“, Панчево, 2008.

Срђан Марковић „Arbain“ Београд, 2019

„Моћ говора“, Бања Лука, 2014

Ана Шомло

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Јасна Шамић „У царству сјенки“, Београд, 2018.

Јагода Кљаић

„С оне стране штреке“, Београд, 2018

Зборник са научне конференције

„Књижевно стваралаштво Маје Херман Секулић“, Београд, 2018

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

173

ЕНХЕДУАНА

174

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

САДРЖАЈ

Стихотворења ЈАСНА ШАМИЋ Пјесме паришке и... (избор из поезије).......................................... САФЕР ГРБИЋ Сумрак поезије (избор из поезије) ................................................. МАРИЈА БРАЛОВИЋ У снове далеке (избор из поезје)....................................................... ЉИЉАНА СТОЈАДИНОВИЋ Чувари старих стихова ....................................................................... ВЕСНА МИЈИН Три песме .............................................................................................. ПОЕТСКИ ТЕМАТ ПОСВЕЋЕН ФРИДИ КАЛО Биљана Ковачевић .............................................................................. Јелена Благојевић ................................................................................ Санијела Матковић ............................................................................. Соња Кокотовић .................................................................................. Анђелка Корчуланић.......................................................................... Горан Крапић ...................................................................................... Игор Дивковић .................................................................................... Љерка Варга ......................................................................................... Оливер Јанковић ................................................................................. Алекса Јаџић ........................................................................................ Милан Драшковић ..............................................................................

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

11 19 25 31 35 40 41 43 44 46 47 48 49 53 54 56

175

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Анамариа Симић-Миловановић .................................................... 57 Катарина Сарић .................................................................................. 58 Вања Шкробица ................................................................................... 60 Александра Мишић ........................................................................... 62

Приповедања СВЕТЛАНА СЕКУЛИЋ Одива ...................................................................................................... 65 АЛМА ЗОРНИЋ Акрепов .................................................................................................. 70 ИВАН ДИНИЋ Прича о најљубазнијем човеку ......................................................... 75 ТАЊА АЈТИЋ Интервју новинарке у сну .................................................................. 78 АНА ГАЛИЋ Црвенокожац у зеленом руху ........................................................... 81

Путописања СРЂАН МАРКОВИЋ Пут у Ирак ............................................................................................. 88 ЉИЉАНА СТЈЕЉА Град урезан у сећање .......................................................................... 95 ДЕСАНКА ДУГАЛИЋ Хаифа, Кармел, Ако ............................................................................ 100

176

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Преводионица СЕМ ИСТВУД Храм универзума ................................................................................ 106 Непрекидни сат ................................................................................... 107 Љубавна сновиђења ............................................................................ 109 ДЕСАНКА ЈАУКОВИЋ Poesie/поезија ....................................................................................... 110 ЈО ХАНС РОСЛЕР Одлука .................................................................................................... 116 ЕТГАР КЕРЕТ Симјон .................................................................................................... 119

Приказивања ЈАСМИН АГИЋ О књизи „У царству сјенки“ Јасне Шамић ...................................... 125 ПРОФ. ДР ДУШАН ИВАНИЋ О књизи „С оне стране штреке“ Јагоде Кљаић .............................. 128 НАДЕЖДА ПУРИЋ ЈОВАНОВИЋ Приказ Едиције „Присуства“ ИК Пресинг .................................... 129

Трагања АНА СТЈЕЉА Књижевним трагом Чедомиља Мијатовића ................................ 139

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

177

ЕНХЕДУАНА

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Књигољубљења Нови превод „Хазарског речнка“..................................................... 146 Завршен конкурс часописа „Авлија“ ............................................. 147 Књижевна манифестација „Дани књиге 2019“............................. 148 Промовисан зборник посвећен М. Х. Секулић ........................... 150 Новости из „Адлигата“ ...................................................................... 152 БКЦ у оквиру „Ноћи музеја“ ........................................................... 154 Аутори .................................................................................................. 157 Енхедуанин књижевни врт ........................................................... 172 Садржај ................................................................................................. 175

178

ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ • 2019

Јасна Шамић ЕНХЕДУАНА

Сафер Грбић

Вања Шкрoбица

❦ЧАСОПИС ЗА УМЕТНОСТ ПИСАЊА И КЊИГОЉУБЉЕЊА ❦

Марија Браловић Љиљана Стојадиновић

Александра Мишић Светлана Секулић Алма Зорнић

Весна Мијин

Иван Динић

Биљана Ковачевић

Тања Ајтић

Јелена Благојевић Санијела Матковић Соња Кокотовић Анђелка Корчуланић Горан Крапић Игор Дивковић Љерка Варга Оливер Јанковић Алекса Јаџић Милан Драшковић Анамариа Миловановић ГОД. 1 • БР. 2 • МАЈ-АВГУСТ• 2019

Катарина Сарић

Ана Галић Срђан Марковић Љиљана Стјеља Десанка Дугалић Сем Иствуд Десанка Јауковић Јо Ханс Рослер

Етгар Керет Јасмин Агић Душан Иванић Надежда П. Јовановић 179

Aна Стјеља