Od ulične umetnosti do murala: INO-ove subverzivne intervencije u urbanim prostorima

Univerzitet umetnosti u Beogradu Interdisciplinarne studije Doktorske studije Višemedijska umetnost

Ispitni rad iz predmeta Metodi umetničko istraživačkog rada 1 Profesor: Dr Svetozar Rapajić Doktorant: Siniša Prvanov Broj indeksa: A4-19

Od ulične umetnosti do murala: INO-ove subverzivne intervencije u urbanim prostorima Sažetak: Glavna tema mog istraživanja grčke street art scene bile su njegove sinergije sa osećanjima koja su iskazali antikapitalistički i antiglobalizacijski pokreti. U ovom obrascu, njen najglasniji zagovornik, INO, anonimni muralista iz Atine, skovao je provokativni izraz „brandalizam“ kako bi inicirao novu umetničku praksu s ciljem da izazove antipatiju prema korporativnom brendiranju savremenih metropola.

Ako su pisci grafita sedamdesetih godina prošlog veka u Njujorku pokušali da "sprej-bombama" uruše javnu infrastrukturu jedinstvenom interpretacijom simbola 1, savremeni atinski ulični umetnici želeli su direktno da napadnu komercijalne urbane medije putem subverzivnog preradjivanja slika, parola i ikona.

Ipak, uprkos nastojanjima se ulični umetnik proglasi nepoželjnim učesnikom urbanog vandalizma, mnogobrojni ulični umetnici su ipak postali priznati kao svojevrsni urbani brendovi. INO je svakako jedan od najznačajnijih i najkreativnijih aktera ovog umetničkog i kulturološkog fenomena.

U ovom istraživanju koristio sam detaljne primere estetske forme i individualne prakse u radu ovog atinskog uličnog umetnika kako bih ispitao kreativne tenzije između brendiranja i upotrebe urbanog prostora. Kroz lične stavove pokušao sam da utvrdim da li permanentno teoretisanje i istraživanje treba mnogo dublje uvažavati, i da li novi unapređeni oblici dizajna mogu igrati važnu ulogu u produkciji i u konzumiranju ove ulične umetnosti. Metode korišćene pri ovom istraživanju oslanjale su se na korišćenje dostupne literature, internet izvora, pregledom istorije zidnog slikarstva, i komparacijom radova drugih umetnika u oblasti muralizma.

Poslednje poglavlje ovog rada bavi se analizom uticaja INO-ovih murala na moj rad u dizajnu enterijera.

Ključne reči: brendiranje, grafiti, ino, murali, zidno slikarstvo, ulična umetnost.

1 Misleći pre sve na Keitha Haringa (1958-1990) legendarnog američkog umetnika čiji su pop art i grafiti radovi proistekli iz ulične kulture Njujorka 80-ih godina prošlog veka.

1

1. Uvod Murali su najstariji poznati oblik slikarstva.Reč mural potiče od latinske reči murus – što znači zid, ili muralis – u značenju zidni. Prvi murali pojavili su se u vreme paleolita na zidovima pećina.

Najpoznatije sačuvane zidne slike su u pećinama Lasko u Francuskoj (sl.1 a), i Altamira u Španiji.Potom se javljaju u religijske svrhe u starom Egiptu, a krajem stare ere kao fresko slikarstvo na zidovima vila i kuća u Grčkoj i Rimu. Najbolji ostaci nalaze se u Pomeji i Herkulanumu.Vizantijska umetnost se takođe u najvećoj meri oslanjala na zidnom slikarstvu u svojoj arhitekturi i dekoraciji. Zidovi crkava ukrašavani su likovima svetaca na svežem malteru.

Mural ima narativnu, dekorativnu i memorijalnu funkciju. Nekada je bio simbol bogatstva i prestža, a danas je izraz umetničke veštine i inicijative da se umetnički duh prenese na zidnu površinu. On nosi univerzalnu poruku, koju grafit nema. Grafit čine znakovi, potpisi, izreke, i često je izraz mišljenja pojedinca o nekoj društvenoj temi.

Slika 1 a, b, c. Slike u pećini Lascaux, južna Francuska, koje datiraju još iz preistorijskog perioda možemo nezvanično nazvati prvim muralima.Pojam je dobio široku primenu zahvaljujući umetničkom pokretu "muralista" u Meksiku.Najznačajni predstavnik pokreta je bio Diego Rivera. Rad na slici b predstavlja The Detroit Industry Murals seriju murala Diega Rivere koji uključuju dvadeset i sedam oslikanih panela prikazujući rad kompanije Ford. Rad je izložen u centralnom holu Instituta umetnosti u Detroitu, SAD (1933). Poslednja slika u nizu predstavlja rad Gage Hamiltona pod nazivom Šuma za drveće (Forest For The Trees) oslikan na zidu zgrade DeSoto, na Brodveju, New Jork, SAD(2014).

Za vreme meksičke revolucije murali poprimaju novu dimenziju i postaju moćna alatka za vizuelne komunikacije, čiji je cilj bio promovisanje socijalno-kritičkihporuka. Najznačajniji autori tog pokreta bili su Hose Klemente Orosko, Dijego Rivera i David Alfaro Sikeras.U njihovim radovima primjenjivani su elementi predkolumbovske istorije kao i kubizma.Nakon drugog svetskog rata i 70-ih godina 20.veka muralizam iznova doživljava vrhunac zahvaljujući svojom revolucionarnom tematikom.

Krajem 20. veka, crpeći iskustva iz avangardnog slikarstva, najpre iz futurizma, nadrealizma i radikalnog dadaizma,pa čak i stripa, murali postaju moćan alat emancipacije, slobode izražavanja, društvenog aktivizma i propagande.

Danas murali takođe igraju značajnu ulogu u odnosu umetnosti i politike. U isto vreme, predstavljaju estetski element koji se lako integriše u urbane sredine i pretvara ih u stvarne kulturne artifakte, čak i monumentalne radove. S obzirom da urbana umetnost postaje sve popularnija, mnogi veliki brendovi često sarađuju sa umetnicima u stvaranju promotivnih kampanja i reklama, pokazujući neverovatnu veština i talenat. Najpriznatiji autori ovog perioda su Keith Haring, Šepard Fairey, OS Gemeos, Fail i mnogi drugi.

2

1. INO. Biografija i umetnički opus Najpoznatiji po svojim figurativnim muralima monumentalnih razmera, INO je jedan od međunarodno najpriznatijih grčkih uličnih umetnika. Iako je započeo svoju karijeru kao umetnik grafita početkom 2000-ih, ispisivanjem poruka i kritika namenjenih grčkom društvu, tokom godina razvio je svoj prepoznatljivi stil definisan jasno fragmentiranim formama, fotorealističkim elementima i korišćenjem game sivih tonova s detaljima svetloplave boje. Njegovi momumentalni, stilizovani i lako čitljivi murali često se bave društvenim i političkim temama koje utiču na prosečnog građanina, stvarajući dijalog između gledaoca i umetnosti.

Dolazeći iz Pireja, lučkog predgrađa Atine, anonimni umetnik radije čuva svoj identitet privatnim. Jedino što se o njemu zna jeste da je diplomirao likovnu umetnost na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini. Iako mu je glavna oblast rada slikarstvo, INO je pohađao i radionice fotografije, tipografije, multimedije, hipermedije i grafičkogdizajna.Umetnik je svoje prve eksperimentalne radove napravio još u ranom tinejdžerskom uzrastu dok je pohađao srednju školu. Sposobnost INO-a da kombinuje i kontinuirano unapređuje svoje umetničke sposobnosti najbolje se da sagledati u nekim od njegovih najnovijih radova koncipiranih od realno prikazanih formi, obično crno-bele boje.

Slika 2 a, b. Grčki slikar Ino tokom rada na svom muralu Wake Up (Probudi se), Atina, Grčka (2015)

Bez obzira nalaze li se na zidovima gusto naseljenih megalopolisa ili napuštenih fabrika u industrijskim predgrađima, INO-ovi murali neminovno privlače pažnju prolaznika ne samo zbog njegovog dinamičkog i jedinstvenog stila, već i zbog poruka koje pokušavaju preneti. Njegovo zadivljujuće delo bavi se društvenim i političkim pitanjima koja se kreću od ekonomske krize, recesije i siromaštva, do ograničenja slobode izražavanja, rasne diskriminacije i posljedica rata u Ukrajini, Siriji i drugim zemljama na Bliskom Istoku.U proteklih nekoliko godina INO je radio na muralima po čitavoj Evropi, Sjedinjenim Državama i Bliskom Istoku, ovenčan međunarodnim uspehom neminovno je postao jedan od najcenjenijih grčkih uličnih umjetnika. Osim Atine, njegova dela krase zidove u Londonu, 3

Amsterdamu, Berlinu, Stockholmu, Rimu, Saragossi, Minsku, Miamiu, New Yorku, Frankfurtu.

Učestvovao je na mnogim izložbama i festivalima ulične umetnosti širom sveta.

U avgustu 2016.učestvovao je u ArtUnited Us Projektu u Kijevu gdje je naslikao - Nestabilnost svoj najveći mural do sad (sl. 6 a, b, c, d).INO-ova upečatljiva ulična umetnost privukla je pažnju međunarodnih medija, uključujući Reuters, Guardian i New York Times. Na njegovoj listi klijenata nalaze se Nacional Geographic, Kompanija Coca-Cola, Onassis Cultural Center, Noćni klub Story Miami i Dj Avicii.

INO veoma efektno koristi javnu umetnost kao specifičnu platformu za izgradnju univerzalnog kulturnog identiteta, koju možemo koristiti u bilo kojoj zajednici, ina bilo kom kraju sveta, alii kao pečat nečijeg pojedinačnog identiteta. Njegov rad pre svega proizilazi iz potrebe i želje za unapređenjem i definisanjem jednog humanijeg urbanog okruženja.

Osnovnim osobenostima njegovog rada možemo smatrati njegov čitak likovni jezik, veoma pojmljive poruke, pomno analizirana tematika dela, kritičan stav prema gorućim društvenim problemima današnjice, monumentalnost i razmere dela u prostoru, jedinstven kolorit, odnosno odsustvo boje, kao i upotreba novih alata i tehnologija u zidnom slikarstvu.

Prvi značajan rad pod nazivom Molitva je nastao u Atini 2010 u jeku ekonomske recesije u Grčkoj. Bio je to ujedno i prvi mural monumentalnih razmera u Grčkoj.Inspirisan delom "Moleći se" (nemački: Betende hände) iz 1508, nemačkog grafičara, slikara i teoretičara Albrechta Dürera, INO je stvorio novu kompoziciju postavljajući jedan spiritualni model u ovovremenski kontekst (sl. 3 a, b).

Slika 3 a, b. Mural: Molitva (Pray), Atina, Grčka (2010)

Studija ruku apostola (studie Zu Den händen Suavemente apostels) ovog puta predstavljena ka nadole nesumljivo je ukazivala na pesimizam i apatiju tadašnjeg društva u Grčkoj. Istovremeno ovaj mural je INO-u širom otvorio vrata za nove projekte.

4

2. Rad sa kontekstom Ulica nije prazno platno. To je nagomilavanje predmeta, i svaki od njih ima poseban potencijal koji proizilazi iz njegovih fizičkih kvaliteta i odnosa prema funkcijama grada i lokalne istorije. U pravilno osmišljenim uličnim umetničkim delimaINO-a ovi oblici i značenja nisu pozadina, oni su radni materijal.

Pre svega, umetnik treba da odabere lokaciju, a ovo je zapravo polovina dela.

Naravno, lokacija se može odabrati iz želje za radom s postojećim teksturama i bojama, ili istorijom integrisanom u njima. Ali u INO-ovom slučaju ima mnogo više nijansi u toj igri.Mural se može postaviti visoko ili nisko, blizu gledaoca ili na izvesnoj udaljenosti. Može se postaviti tako da je veoma vidljiv i dopre do velikog broja ljudi, ili na takav način da se jedva vidi, u kom slučaju poruka dopire do manjeg broja ljudi, ali kada to učini, dopire i dublje. Može biti vrlo vidljiv, ali samo sa određene tačke gledišta. Svi ovi izbori su efikasni načini za modulaciju poruke, što INO-a upravo i čini uspešnim uličnim umetnikom (sl.4 i 5).

Slika 4a, b, c. Rad na muralu Atlas, podržan Fondacijom Urban Forms u Lođu, Poljska (2016)

Čineći smislenu upotrebu konteksta, INO je osmislio različite načine kako da postigne maksimalnu vidljivost i trajnost, istovremeno preuzimajući što je moguće manje rizika pri samom izvođenju. Onmaestralno koristi arhitekturu tako što pronalazi mesta i odabire tačke na kojima će raditi.On vešto koristi prednost odabranog mesta, na primer čekajući određeno doba dana, nedelje ili godine kada je mesto napušteno.

Pored svih ovih fizičkih aspekata, rad sa određenim kontekstom u INO-ovom raduuključuje i igranje sa značenjima i konotacijama objekata koji ga čine.

5

Slika 5 a, b, c, d.Rad na muralu Preduzetnik (The Entrepreneur), Deo projekta: Art United Us, Kiev, Ukrajina (2016)

3. Transverzalni kvalitet INO-ove ulične umetnosti Jedan važan aspekt INO-ovog rada sa kontekstima je činjenica da se oni mogu lako preurediti.

Zbog neregulisane prirode prakse u izradi murala, ulični umetnici mogu zanemariti granice diktirane vlasništvom da bi odredili gde mogu ili ne mogu da deluju. Delo ulične umjetnosti može istovremeno pokriti dve ili više susednih površina različitih funkcija.Ulična umetnost može, dakle, učiniti vidljivim koliko su te granice akcije i fizička razgraničenja proizvoljne i kulturološke. Prostor i materija mogu da se vrate u svoje prirodno stanje.Murali potvrđuju granice ograničene novcem tamo gde ga arhitektura i vlasništvo diktiraju. Umesto da dovodi u pitanje logiku novca, INO ga u svojim muralima ponovo negira i to čini na vrlo prepoznatljiv način.

Slika 6 a, b, c. Realizacija murala Kontrola kapitala (Capital Control), na zidu kompanije Thrust u Jacksonvillu, Florida (2016)

6

Druga ključna INO-ovog muralizma leži u činjenici da u njegovom radu ulična umetnost okruženje menja samo simbolično.Njegova ulična umetnost koristi skromne, privremene materijale kao što su boja ili papir, koji prostor jednostavno transformišu na simboličan nivo. Iz tog razloga se može čitati kao svojevrsna parodija kapitalističkog uređenja sveta, pretpostavljenog poretka koji se neizbežno vraća u amalgam iz kojeg je i nastao.Ulična umetnost može, dakle, biti svojevrsno predskazanje budućeg stanja zgrade. To je jedan od razloga zašto INO-ova umetnost ponekad može biti uznemirujuća, jer može potencirati lepotu zgradekoja je u suštini samo nesretna ruševina (sl.7 a, b, c).

Slika 7 a, b, c. Rad na muralu Znak, Solun, Grčka (2017)

4. Ljudska razmera Fizička veličina je jedna od presudnih karakteristika INO-ovih dela, kao i relativni položaj gledaoca-publike.Manipulacija veličine i rastojanja otvara ogromno polje za nijansirano izražavanje.

Veliki rad može da nadvisi gledaoca, ili može da se kreće kroz velike distance i još uvek može da se čita.

Mali rad može proći kroz pukotine pejzaža i iznenada se pojaviti, stvarajući iznenađujuće intimna iskustva.Ali ovde je najvažnije napomenuti da se sve ovo INO-ovo igranje veličinom murala, nužno, odvija unutar ljudskih razmera. Njegova umetnost uvek deluje u razmeri koji se odnosi na ljudsko telo (sl.8 a, b, c).

Slika 8 a, b, c. MuralPoslednja večera (Last Supper) na zidu nadzemne željeznice u Atini, Grčka (2018)

7

Da bi posegnuo dalje nego što to dopušta njegovo telo, INO takođe koristi karakteristike arhitekture koja okružuje odabranu lokaciju.Koriđćenje prednosti ove vrste arhitektonskih karakteristika je takođe korisno za moduliranje rastojanja između dela i njegovog gledaoca, a često se koristi za poveća nje vidljivosti dela.Umetničko delo omoguća va gledaocu da izmeri fizičku dimenziju svoje okoline projektujući svoju fizičku dimenziju na nju. Stoga je svako ulično umetničko delo vidljivo prisustvo čoveka. Ona postaje deo životne sredine na prirodan način, kao jedan od mnogih ljudskih intervencija na njoj, otvora ili oštećenja,kao što je slučaj sa muralom „Snežno-belo“ iz 2016 (sl. 9 a,b). Kao posledica toga, ulična umetnost ima posebno izražen potencijal za intimno angažovanje prolaznika.

Slika 9 a, b. Rad na muralu Snežno-belo (Snowblind). Rad podržan asocijacijom: Prometheus Liver Patient, predgrađe Tision, Atina, Grčka (2016)

Pri realizaciji murala, u većini slučajeva INO nije primoran da razume radno okruženje, muralizam se tehnički mahomkoristi alatima i uređajima kao što su skele ilidizalice, koje opet omogućavaju umetniku da ignoriše kontekst umetničkog dela.Slična analogija se može izvući između dela ulične umetnosti i srednjovekovne ulice, koja ima oblik zasnovan na karakteristikama terena i potrebama njegovih stanovnika. Mural je sa ove tačke gledišta još jedan instrument za kontrolu nad životnom sredinom i njenim stanovništvom.

Slika 10 a, b, c. Mural Niko (Nobody), Reykjavík, Island (2016)

Mural ne otkriva ništa o mogućnostima i ograničenjima odnosa između ljudskog tela i izgrađene sredine.To više nije portret odnosa između osobe i njene okoline, koji je obično otvoren za dijalog. Važna posledica toga je činjenica da gledaoci mogu da reaguju na delo ulične umetnosti, mogu ga ispraviti ili 8

unaprediti. Ulična umetnost INO-a je, dakle, poziv na akciju - ona osnažuje gledaoca. Vraća nas u vreme kada je svaka osoba bila u stanju da preuredi svoje okruženje onoliko koliko bi njegov potencijal dozvolio.Na INO-ovim muralima je jasno da publika nije pasivan gledalac i potrošač.Ulična umetnost može biti dijalog među ljudima, dok su murali u osnovi jedinstven komunikacioni kanal.

Slika 11a, b. Mural Probudi se (Wake Up )na zidu stambene ygrade u Monastirakiju, predgra]u Atine,, Grčka (2014)

5. Taktilna dimenzija Gledaoc-konzument javne umetnosti mora takođe da fizički dodirne delo.To takođe aktivira njegovu svest prema novom nivou stvarnosti i, produžava trajanje iskustva. Drugima pak, pomaže u izgradnji subjektivnog okruženja različitog od onoga koji nam nameće nametnut projektovan prostor.

Jedan od dragocenih aspekata INO-ovih umreženih dela je da gledaoc, kako bi doživeo celokupno umetničko delo, mora biti analitičan i pretraživati. A pošto su njegovi ulični umetnički radovi efemerni, ponekad tek privremeni, iniciraju publiku da sama istražuje.Zahvaljujući tehnikama i teksturama koje INO koristi u svome radu njegovi murali imaju i visoku taktilnu vrednost.

Druga ključna tačka njegocvog rada je takože da se u mnogim slučajevima njegovi murali koriste marginama pejzaža.U toku stvaranja i traženja uličnih umetničkih dela, i umetnik i gledalac često dolaze u istraživanje delova grada koje bi inače retko posetili. Mesta kao što su uličice ili napušteni stambeni kvartovi, mrtvi prostori ispod i oko mostova. Teoretičar Guilles Clement 2 opisuje prepoznatljivu vrednost ovih mesta kao jedinstvene delove gradova oslobođene kontrolom tržišne ekonomije i potrošačkog društva, i kako na taj način oni postaju jedina šansa da stanovnik grada nađe prostor za prirodne i ljudske potrebe kao što su okupljanje i kreativnost.

2Gilles Clement (rođen 1943. u Argenton-sur-Creuseu, Indre, Francuska), je francuski baštovan, dizajner bašta, botaničar, entomolog i pisac.Privukao je pažnju dizajnom javnih parkova u Francuskoj, poput Parc Andre-Citroen. 1998. godine bio je dobitnik Francuske nacionalne nagrade za pejzaž.

9

6. Emocionalna dimenzija Upoređujući uličnu umetnost i tradicionalnog slikarstava, mogu se utvrditi dodatne razlike u onome što bi se moglo nazvati emocionalnom dimenzijom dela. U slučaju INO-ovog rada najočiglednija od ovih razlika ima element iznenađenja: njegova ulična umetnost može se pojaviti na neočekivanim mestima, a zatim neočekivano nestati u svakom trenutku. Ali većina razlika u ovoj emocionalnoj dimenziji imala bi veze sa energijom koja je ugrađena u njegova umetnička dela tokom njegovog procesa pripreme i izvođenja. Za pripremu dela ulične umetnosti potreban je praktičan pristup njenom kontekstu.

U velikom broju slučajeva INO je primoran da improvizuje. Situacija je često nesigurna i napeta, umetnik mora raditi i istovremeno biti budan.To je svakako uzbudljiv aspect njegovog rada.pogotovo kada je kraj dugog i komplikovanog procesa pripreme. Neki od njegovih radova rađeni su tokom noći, poput murala pod nazivom Greška izvedenog u Majamiju, SAD 2018 (sl.12 a, b).

Slika 12 a, b. Mural Greška (Fail), deo projekta RAW, na zidu osnovne škole u Majamiju, Florida, SAD (2018)

Zbog svih ovih razlika, ulična umetnost i murali imaju kontrastne emocionalne sadržaje.

Kontrastni procesi, situacije i vrednosti uklapaju se u pomenutu emocionalnu dimenziju dela, nešto što pažljivi gledaoc svakako može da opazi. Malo je zajedničkog između tradicionalnog-izloženog slikarstva ili virtuelne umetnosti kreirane digitalnim putem, nesigurnog rada na muralima sa improvizovanim alatima i rada u teškim fizičkim uslovima. Zbog toga se u oba slučaja rezultirajuće energije veoma razlikuju.

Slika 13 a, b, c. Mural: Lice na fasadnom zidu Onazisovog centra u Atini (2017), Mural: Dan, Nausa, Grćka (2018). Detalj murala: Pamet, Muzej Benaki, Atina (2018)

10

7. Sloboda sadržaja Jedna od poslednjih ovde navedenih karakteristika INO-ovog rada, verovatno mnogo očiglednija, ima veze sa slobodom sadržaja. Korporacije i institucije koje imaju tendenciju da stoje iza produkcije murala, a diktat tržišta obično ima i svoje interese, koji se mogu lako prevesti u cenzuru. Iako je poslednjih godina njegov rad u velikom delu sponzorisan od strane međunarodnih institucija, INO pažljivo bira teme svojih murala, ali što je još zanimljivije, takođe na neki način cenzuriše svoj sopstveni rad samo zato što oseća da je to njegova odgovornost tokom rada na istaknutom, stalnom delu finansirana upravo javnim novcem. Suprotno tome, u koncepciji manjih, efemerno uličnih umetničkih dela on obično slobodnije koristiti mnogo kritičkije poruke (sl.14 a, b).

Slika 14 a, b. Mural: Neznanje je blagoslov (Ignorance is Bliss) na zidu atrijuma zgrade parlamenta u Nikoziji, Kipar (2016)

Slika 15. Mural: U redu (Funk The Power), Ibiza, Španija (2018)

11

8. Da li suINO-ovi murali postigli očekivani cilj?

Značajan deo mnogih novih umetnika koji su se pojavili poslednjih godina dolazi iz polja ilustracije, dizajna i nemaju pozadinu ulične umetnosti ili murala. Takođe je već pomenuto da zid kao površina i medijum pruža vidljivost za rad uličnih umetnika. I, naravno, njihov rad na neki način postaje uočljiviji. Ali uočljivost murala je različita od uočljivosti ulične umetnosti. Dalje, iako je ulična umetnost obično manja i manje istaknuta od monumentalnih murala, ona je takođe bliža ljudima, pa se njena vidljivost može shvatiti i kao vrednija. S druge strane, svoju laku uočljivost i čitljivost murali duguju praktičnim iskustvima arhitekture i reklama, billboardsa, vrste vizuelnog jezika proisteklog iz komercijalne sfere društva kojeg konzumiramo već decenijama.

Još jedan argument u korist INO-ovom stvaralaštvu je upravo njegova uspešna tranzicija iz polja ulične umetnosti ka muralizmu.On za razlikuod drugih autora vešto koristi osnovne likovne elemente, jasnu kompoziciju, ali u isto vreme i nasleđena iskustva iz predhodnih umetničkih perioda Dade3 i evropske avant-garde. U njegovim radovima se ponekad prepoznaju obrisi stilova nemačkog stvaraoca Maxa Ernsta i Man Raya (sl. 16 a, b). Ali iako njegovi murali poseduju svoje inherentne vrednosti, postoji problem kada postanu toliko istaknuti stvarajući štetnu terminološku konfuziju, prkoseći političkom establišmentu, da neretko nestanu iz medija, pa čak i sa ulica.

Slika 16 a, b. Mural: Nema budućnosti (No Future), u saradnji sa Stigma La, Atina, Grčka (2018) 3Dada

Ili Dadaizam je bio umetnički pokret Evropske avantgarde početkom 20 veka, sa prvim sedištem u Cirihu, u Švajcarskoj, na Kabaret Voltairu; Njujorška Dada počela je oko 1915, a posle 1920 Dada je procvetala u Parizu, Francuska.

12

9. Uticaj Inoovog stvaralaštva na moj rad U ovom poglavlju opisaću svoj muralistički rad u Grčkoj u periodu od 2004 do 2012. Treba napomenuti da su izvedene zidne slike (murali) bile integrisani deo enterijera i javnih projekata.Iako sam kao dizajner enterijera, što je i moja primarna profesija, imao slobodu predlaganja i izbora tema, uvek sam se rukovodio željama naručioca, što opet nije bila prepreka međusobnom kompromisu i uspešnom rezultatu.Mahom to su bile tavanice, neretko i zidovne površina većih dimenzija. Zahvaljujući liberalnom stavu i zahtevima moje klijentele, teme su varirale od predstava starogrcke mitologije, do prikaza prirode u krajnje svedenoj formi i realističkom maniru. U svojim muralima trudio sam se da razvijem autohtoni stil koristeći sveden likovni izraz, grafizam, motive iz prirode, kao i simbole spiritualnosti.

Reprezentni radovi iz tog perioda su kompozicija murala pod nazivom Crna šuma kao i murali realizovani na ostrvu Tinos (sl.17 i 18). Poslednji izvedeni radovi tokom 2012-2016 u Atini "Njegov dolazak" i "Aeolos", bave se religioznim temama i grčkom mitologijiom.

Slika 17 a, b, c. "Crna šuma", kompozicija zidnih slika (detalj sa galerije), klub Da vinci, Atina, Grčka (2012)

Slika 18 a,b, c, d, e, f, g, h, i. Kompozicija zidnih slika, restoran "Appagio", Tinos, Grčka (2013) 13

Slika 19 a, b, c. Prikaz izrade murala: "Njegov dolazak", Mitropolijski dom, Atina, Grčka (2014)

20 a, b, c. Postupak oslikavanja murala "Aeolos", Atina, Grčka (2016)

10. Zaključna razmatranja Umetničko dela specifične lokacije site specific, u ovom slučaju murali, stvaraju se na određenom mestu, a njihov sadržaj u potpunosti zavisi o načinu na koji su postavljeni u tom prostornom okruženju ne funkcionišu zasebno. Izvori osnovne ideje, a kasnije projekt koji umetnik treba da realizuje na tom mestu, izviru iz istraživanja samog mesta, i iako može sadržavati skulpturalne elemente, on ne može funkcionisati u galeriji ili drugu prostornu postavku na isti način kao na mestu koje je konkretno odabrano.

U slučaju INO-a, kontekstualna specifičnost izvedena je iz istraživanja specifičnih lokacija, koje su u metodološkom smislu uključile različite vrste mehanizama kontekstualizacije koje jeovaj umetnik preuzeo iz oblasti istorije, društvene teorije, sociologije i dnevno političke stvarnosti. Kontekstualna specifičnost vizuelnog izraza toliko je nadvladala specifičnost lokacije da su se zapravo njegove likovne poruke usredsredile na pojam urbane zajednice i javnog umetnika kao čoveka čiji rad odgovara na pitanja, potrebe, i zabrinutosti koje određuju taj neuhvatljiv, teško definisan entitet. Stoga, pitanja poput socijalne isključivosti, ekonomske recesije, ili međugeneracijske komunikacije, dobijaju podjednako važnost za umetnika kao i problemi formalne organizacije i prostorne instalacije dela u specifičan institucionalni i istorijski kontekst. Ino je tokom svog rada na muralima sarađivao sa bolnicama, društvenim centrima, zatvorima i socijalnim radnicima. Ino u svojim radovima takođe preispituje publiku: ko ima pravo glasa i 14

održavanja aktivnog civilnog društva, postavljajući pitanje čije su kulturne potrebe i prakse priznate, legitimisane i poštovane, a čija ne. Drugim rečima, u svome radu on je svoj interes prebacio sa same javne stranice u javnu sferu.

Fotografija nažalost beleži samo vrlo mali deo procesa stvaranja INO-ovih murala. Beleži samo jedan određeni trenutak u životu dela, izlazi iz okvira vizuelnog konteksta, ne uspeva da zabeleži bilo koje druge senzorne osobine okruženja i dela grada kojoj pripada.Suprotno tome, glavna vrednost Inoovih murala su njihove monumentalne razmere i jednostavan vizuelni jezik. Zbog svoje efemernosti njegova ulična umetnost jasno je pojmljiva širokom broju publike. Zahvaljujući neposrednoj i širokoj razmeni fotografija radova putem interneta, INO-ova umetnost uveliko je proširila potencijalni publicitet uličnih umetničkih dela i na taj način inspirisala veliki broj mladih muralista širom sveta.

Reference 1. Campbell, Bruce (2003). Mexican Murals in times of Crisis, University of Arizona Press,Tucson, SAD 2. Bruce, Jones (2007)"Diego Rivera". Olga's Gallery Press, Detroit, SAD 3. Folgarait, Leonard (1998). Mural Painting and Social Revolution in Mexico, 1920-1940: Art of the New Order.Cambridge University Press, Cambridge, UK 4. Jamie, Lauren Keiles (2018). Hipster Culture and Instagram Are Responsible for a Good Thing",The New York Times, New York, SAD 5. Latzke, Rainer Maria (1999). Dreamworlds-The making of a room with illusionary painting. Monte Carlo Art Edition, Monaco 6. Rapp, Maximilian and Rhomberg, Markus (2010).Seeking a Neutral Identity in Northern Ireland´s Political Wall Paintings. Peace review, Chicago, SAD 7. Rouse, E. Clive (1996). Mediaeval Wall Paintings.Shire Publications, Guildhall, SAD 8. Rubanu, Pietrina (1998). Murales politici della Sardegna: guida, storia, percorsi. Massari Editore, Roma, Italija 9. Sebastián Vargas (2015). Seizing public space". D+C, development and cooperation, New Zork, SAD 10. (2013).Toronto Mural Painting"Technical aspects of mural painting. Toronto Muralists Press, Toronto, Kanada 11. Woods, Oona (1995). Seeing is Believing? Murals in Derry.Printing Press, Guildhall, SAD

15

Vebografija 1. A Critical Investigation into the Impact of Community Mural Art http://pdfproc.lib.msu.edu/?file=/DMC/African%20Journals/pdfs/transformation/tran040/tran040004.pdf( preuzeto 06.01.2020) 2. A Handbook for Public Mural Projects - Morgan Mural Studioshttps://www.morganmurals.com/Public-Mural-Handbook.pdf(preuzeto 06.01.2020) 3. Global Street Art | Painted Cities | Murals http://globalstreetart.com/(preuzeto 06.01.2020) 4. Ino (Artist), http://ino.net/(preuzeto 06.01.2020) 5. INO - I Support Street ArtI Support Street Art, http://www.isupportstreetart.com/artist/ino/(preuzeto 02.01.2020) 6. Mexican Muralism Movement Overview | TheArtStory https://www.theartstory.org/movement/mexican-muralism/(preuzeto 02.01.2020) 7. Street art - City of Melbourne 02.01.2020)

www.melbourne.vic.gov.au › arts-and-culture › art-outdoors (preuzeto

16