Ispitni rad iz predmeta: Metodi umetničko istraživačkog rada 2, U FUNKCIJI DOŽIVLJAJA PROSTORA

Univerzitet umetnosti u Beogradu Interdisciplinarne studije Doktorske studije Višemedijska umetnost

Ispitni rad iz predmeta Metodi umetničko istraživačkog rada 2

Doktorant: Siniša Prvanov Broj indeksa: A4-19

Prof. Emeritus: Dr Svetozar Rapajić

Beograd, Jun 2020.

DIZAJN ENTERIJERA Radovi i istraživanja u funkciji doživljaja prostora Sažetak: Glavna tema ovog rada je presek moje umetničke prakse na polju arhitekture i dizajna enterijera. Rad je hronološki podeljen u više poglavlja kako bi se što jasnije ilustrovali najvažniji periodi koji su obeležili moje stvaralaštvo.

U ovom radu koristio sam detaljne primere pojedinih izvedenih projekata analizirajući pre svega samo rešenje prostora, njihovu estetsku formu, ali i istraživački process koji se nametnuo kao preko potreban pre i tokom njihove realizacije. Kroz lične stavove pokušao sam da utvrdim kako je upravo profesija uticala na moja trenutna interesovanja u umetnosti, i da li permanentno istraživanje treba mnogo dublje uvažavati i praktikovati. Metode korišćene pri pisanju ovog rada oslanjale su se na korišćenje lične dokumentacije, internet izvora, i komparacije radova drugih autora u oblasti dizajna enterijera.

Poslednje poglavlje ovog rada bavi se analizom mog rada na doktorskom umetničkom projektu na programu Višemedijskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

1. Biografija Rođen sam 1965.godine u Pančevu. Studije dizajna enterijera i nameštaja završio sam na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Siniše Vukovića. Diplomirao sam 1993. sa prosečnom ocenom 9,60 i ocenom 10 na diplomskom ispitu. Tokom studija više puta sam ubrajan među najbolje studente Univerziteta u Beogradu. Nosilac sam nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu Aleksandar Tomašević kao najbolji diplomirani student Fakulteta primenjenih umetnosti za akademsku 1992/93. školsku godinu. Doktorske studije dizajna nameštaja pohađao sam u klasi prof. Georgiosa Parmenidisa na Nacionalnom tehničkom univerzitetu Atine (Grčka), gde sam i doktorirao 2000. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranivši doktorsku tezu: "Geometrija, ergonomija, digitalni dizajn i proizvodnja nameštaja za javne prostore". Tokom doktorskih studija bio sam takođe i stipendista programa IKEA Fondacije, Supplementary Grants Program.

1995 godine u Atini, Grčka, osnivam svoj dizajn studio pod nazivom "Art Matters" koji je uspešno promovisao dizajn kulturu širom balkanskog regiona. U svome radu integrisao sam i primenjivao profesionalne i savremene projektantske metode. U suradnji sa međunarodno priznatim arhitektonskim firmama, tih godina za svoj profesionalni rad dobijam i nekoliko nagrada za dizajn.

2

U periodu 2007/19. permanentno sam izlagao na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Radove na polju slikarstva i izrade murala izlagao sam u Berlinu 2008, Milanu 2009, Bolonji 2020, Atini 2012, Monaku 2012, Montevideu 2014, Montrealu 2015, Beogradu i Novom Sadu 2019. Pojedini od tih radova su takođe i publikovani u dve monografije, i 12 članaka u međunarodnim časopisima.

U periodu 2011/20 radio sam kao predavač i vanredni professor na Raffles Institutu u Ulaanbaataru u Mongoliji, na Univerzitetu Ton Duc Thang (TDTU) Vijetnam, Van Lang univerzitetu u Vijetnamu, ADS Vietnam Design Institutu u Ho Chi Minh Citiju, Bilkent univerzitetu u Ankari, Turska, na Američkom univerzitetu Kurdistana u Iraku. Predavao sam mahom predmete iz oblasti forme dizajna, istorije umetnosti, osnove projektovanja, metoda rasvete u enterijeru, kao i dizajna i proizvodnje nameštaja.

Afinitete prema teorijskim disciplinama pokazao sam kroz istraživački rad u oblasti dizajna enterijera i nastavnih metoda u edukaciji dizajna priređujući predavanja na kojima svoja zapažanja ilustrujem nizom prezentacija. Posebno bih istakao niz ovakvih predavanja (održanih u Srbiji, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Bosni i Hercegovini, na Akademiji umjetnosti u Banja Luci, i Turskoj, na Bilkent univerzitetu u Ankari 2017. godine) posvećenih dizajnu enterijera javnih objekata sa akcentom na specifičnostima interakcije kompozitnih materijala i LED rasvete. Moji istraživački interesi nalaze se u području estetike javne arhitekture i uređenja enterijera, u rasponu od teorije dizajna do implementacije. Sarađivao sam aktivno sa istraživačima u nekoliko drugih disciplina uređenja enterijera, posebno dizajnu nameštaja i problemima izrade nameštaja koristeći CNC tehnologiju. Moje trenutno istraživanje fokusirano je na nastavne metode i inovacije u edukaciji dizajna koje je delom podržano UNESCO-ovim sektorom za obrazovanje, Program agenda za održivi razvoj 2030.

Učestvovao sam u radu tri konferencijska odbora i bio akademski direktor ADS Vietnam Dizajn Instituta 2015. Godine. Služio sam takođe i u izvršnom odboru Univerziteta Ton Duc Thang (TDTU) Ho Chi Minh City, Vijetnam 2016., upravnom odboru za unutrašnju arhitekturu Univerziteta Van Lang, Ho Chi Minh City, Vijetnam, obrazovnom odboru asocijacije drvoprerađivača Vijetnama (HAWA) 2016. Takođe sam aktivan član tehničke komore Grčke (TEE), Atinskog instituta za obrazovanje i istraživanje (ATINER), međunarodnog udruženja proizvožača nameštaja (WoodEMA), i udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Republika Srbija (UPIDIV). Saradnik sam međunarodnog časopisa za arhitekturu, umetnost i aplikacije (IJAAA), kao i član redakcijskog odbora časopisa Artefact, Fakulteta umetnosti u Nišu. Učestvovo sam u radu tri naučne konferencije i objavio pet naučnih radova od kojih su dva objavljena u naučnim časopisima kategorije M30 i M52.

Interdisciplinarne doktorske studije Višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, upisao sam 2019. godine gde trenutno i obavljam sve obaveze predviđene programom studija.

3

2. Period rada na konceptualnim rešenjima (1993-1995) Period po završetku osnovnih studija protekao je procesu traženja adekvatnog prostora za rad kao i saradnika srodnih interesovanja. Najbolji način za primenu stečenih znanja i afirmaciju bio je rad na konceptima javnih objekata. Ubrzo po upoznavanju arhitekata Aleksandra i Đorđa Đokića nastaje prvi zajednički projekat-konkursni rad pod nazivom Kristalna palata, koji je predstavljao idejno rešenje nove Robne kuće Beograd u Novom sadu. Zgrada je stilski trebala dati odgovor na dotadašnje dominantne stilove u Srbiji, brutalizam i postmodernizam. Glavni obrazac korišten pri projektovanju tog objekta je bio jasna pravolinijska geometrija, naglašena transparentnost površina (praktično izgradnja zgrade u zgradi), kao i proporcionalan volumen kojim bi se objekat što lakše uklopio u ambijent naselja Liman 1 (sl.1 a,b). U preliminarnoj fazi projektovanja istraživanje je bilo fokusirano na objekte slične namene, sličnih gabarita i velikog saobraćaja. Jedna od inspiracija, za ovaj rad su bila iskustva italijanskog arhitekte Renza Piana na projektovanju Centra Pompidu u Parizu kao i njegovog američkog savremenika I.M.Peia koji je deceniju kasnije uspešno rekonstruisao muzej Luvr takođe u Parizu. Korišćeni su slični principi izrade čelične super-konstrukcije i obrazovanje primarnog simetričnog unutrašnjeg prostora kako bi se definisala što efikasnija komunikacija između glavnih funkcija objekta.

Repeticijom čeličnih high-tech nosećih stubova i dizajnom prostranog centralnog stepeništa, prostor je bio parcelisan na četiri prodajne zone, uključujući i prostore sekundarne namene kao što su dve bioskopske sale, ambulanta i toaleti. Objekat je predviđao tri sprata i podzemni parking prostor ukupne korisne površine oko 3500 kvadratnih metara.

Ovo idejno rešenje je bilo nagrađeno otkupnom nagradom što je svakako bio ogroman podsticaj za naš dalji rad.

Slika 1 a, b, c. Fotografije modela i tehničke dokumentacije konkursnog rada za zgradu robnih kuće u Novom Sadu.

Već sledeće 1994. godine rad na novom konceptu, projektu pozorišta u Kalemegdanskoj pećini, koristio se sličnim vizuelnim jezikom i high-tech manirom. Cilj projekta je bio dizajnirati jedinstven zatvoreno-otvoreni prostor za velike kulturne aktivnosti na mestu srednjovekovne Kalemegdanske tvrđave, najstarijeg dela gradskog jezgra Beograda. Brižno izabrana lokacija i pozicija budućeg objekta su pored svoje osnovne namene vodile takođe računa i o potencijalnoj vizuri, odnosno pogledu koji se pruža na ušće dvaju reka.

4

Slika 2 a, b. Prikaz lokacije budućeg objekta i osnove postojećeg stanja Kalemegdanske pećine.

Projekat je predviđao kapacitet za 4500 učesnika, dva manja pozorišta/auditorijume kapaciteta 350-400 gledaoca, trgovinske prostore, toalete, VIP salon i prostore za depo i probe. Osnovna masa zgrade je bila cilindričnog oblika. Osnova pozorišta je zamišljena kao remininscencija starogrčkih i rimskih pozorišta kružne forme. Preklapanje bočnih strana kruga rezultiralo je time da su neki delovi za sedenje malo odmaknuti od središta. Oval efekat je pomagao kako bi se formirala centralna kompozicija naglašavanjem blago izduženih linija gledaočeve percepcije.

Koncepcija ovog prostora zamišljena je kao direktna referenca onoga što je arhaični starogrčki gledalac doživljavao posmatrajući pozorišni spektakl na otvorenom prostoru (sl.3 b i 4 a, b).

Slika 3 a, b. Crtež osnove prizemlja pozorišta, preseka celokupnog objekta i digitalni model unutrašnjosti.

Projektni program je predstavljao pokušaj da se dotadašnja dvorana laguma pretvori u više-etažno alternativno pozorište. Alternativno iz razloga jer su postojala velika ograničenja u tehničkom smislu (nemogućnost rešavanja svih funkcionalnih problema koji se nameću prilikom projektovanja objekata ovakve vrste). Uzimajući u obzir vrednost kulturno-istorijskog spomenika u čijem se okruženju trebao izvršiti ovaj projekat, najpodesnija namena za postojeće prostore bila bi formiranje jednog ovakvog pozorišta jer bi se ono veoma lako uklopilo u celokupan program rekonstrukcije Kalemegdana.

Projekat je takođe zahtevao i pojedine intervencije. Neophodno je bilo predvideti pažljivo ojačavanje postojeće konstrukcije kao i proširenje otkopa na nivou gornje dvorane i podnožja padine zvog formiranja nove konstrukcije (sl. 3 a, b). Sva neophodna ojačavanja potpornih zidova i zidova dvorane izvodila bi se u armiranom betonu a amfiteatar na spratu, kao i 5

konstrukcija krova pozorišta bila bi izvedena u čeličnim nosačima. Pokrivač krovne konstrukcije je tebao biti izveden u refleksnom pleksiglasu (sl.3b i 9b).

Zbog specifičnog položaja objekta koji je zauzimao kompletnu strminu koja se javlja između nivoa parka i nivoa Karađorđeve ulice formiran je pristup objektu sa oba pomenuta nivoa. Sa nivoa parka nalazio se samo ulaz za publiku a sa nivoa Karađorđeve ulice nalazio se i ulaz za publiku, i ekonomski ulaz.

Zbog položaja gornje dvorane, projektovan je lift za dekor koji ima pristup iz dela namenjenog manipulaciji i istovaru dekora. Ulaz sa donjeg nivoa vodio je do male scene-kafea I bara. Na donjoj etaži formirana je i garderoba sa toaletima. Gornja sala je predviđala kapacitet od 500 mesta i projektovana je u ergonomskom nagibu koji omogućava nesmetano praćenje programa. Scena je posedovala sopstveni pneumatski system nivelacije koji omogućava više načina scenske organizacije po različitim nivoima i u različitim kompozicijama. Scenski dekor se trebao podizati i spuštati posebnim mehanizmom fiksiranim za konstrukciju kupole.

Unutrašnja rasveta u zoni komunikacije je rešena halogenim svetiljkama dok je rasveta u zoni manje scene rešena klasičnom PAR rasvetom fiksiranoj na Targetti konstrukciju. Sva navedena rasvetna tela su bila projektovana u funkciji scenske igre na postojećoj teksturi autentičnog kamena i podova. Spoljna rasveta je uključivala desetinu jačih halogenih reflektora koji bi doprinosili što boljem isticanju volumena i kvaliteta noćnog izgleda objekta (sl. 4 a, b).

Slika 4 a, b. Tehničko obrazloženje projekta i crteži predviđenog izgleda prvog nivoa-manje pozorišne scene u Kalemegdanskoj pećini.

6

Nivo rekonstrukcije i problem arhitektonskog uklapanja na mesto neprocenljivog istorijskog nasleđa zahtevali su obiman istraživački rad. Pre svega istraživanje pećinskih prostora slične namene i komparaciju njihovih konstruktivnih i estetskih rešenja kako bi se došlo do što optimalnijeg vizuelnog i pre svega akustičkog rezultata. Istraživane su performance dva prostora, Temppeliaukio crkve sagrađene u Helsinkiju, Finskoj 1969. godine (sl. 5 a, b, c), i Pećinski teatar u Fertőrákosu u Mađarskoj (sl.7 a, b, c).

Slika 5 a, b, c. Crteži osnove i preseka, fotografija lokacija Temppeliaukio crkve u Helsinkiju.

Crkva Temppeliaukio (poznata i kao crkva u steni) je luteranska crkva u kvartu Toolo u Helsinkiju. Projekat je delo braće arhitekata Timo i Tuoma Suomalainena kojim su pobedili na arhitektonskom konkursu 1961. godine. Rešenje njihovog projekta žiri je prepoznao kao „potpuno originalan“ poštujući pre svega cilj konkursa da uključi plan organizacije za ceo Temppeliaukio Trg sa parkom i parking mestima, vodeći pri tom računa da se što veći deo kamene površine trga može sačuvati. Rezultat toga je da je unutrašnjost crkve iskopana i ugrađena u stenu. Pod hrama nalazi se na nivou ulice na kraju trgu Fredrikinkatu, tako da ulaz vodi posetioce direktno u crkvu bez ijednog stepenika. Krov prečnika 24 m sačinjen je od monumentalne kupole pokrivene bakarnim pločama, povezane prirodnim kamenim zidom sa 180 prozora. Zbog različite visine stena, svaki stakleni deo krova je različite veličine. Prema poziciji kupole i zrakastom rasporedu otvora to je rezultiralo jačim osvetljenjem prostora oltara što predstavlja odličan primer primene prirodne rasvete (sl. 6 a, b, c).

Slika 6 a, b, c. Izgled centralnog ulaza i enterijera Temppeliaukio crkve.

Nasuprot tome, pećinsko pozorište u Fertőrákosu, delo arhitekte Lajoša Horte, predstavlja originalno rešenje transformacije napuštenog kamenoloma u scenski prostor (sl.8 a, b, c).

7

Slika 7 a, b, c. Izgled, crtež osnove i preseka pećinskog teatra u Fertorakošu.

Sam lokalitet teatra je deo je Austro-ugarske Uneskove svetske baštine Ferto/Neusiedler See, gdje je još u rimsko doba iskopavan beli, Leitha mermer. Kao rezultat toga, u napuštenom kamenolomu su nastale ogromne sobe sa jedinstvenom akustikom, u kojima je od 1970-ih smešteno poznato rock pozorište. U oktobru 2011. godine usledilo je radikalno renoviranje, modernizacijom primarnih prostorija, postavljanjem najnovije tehnologije osvetljenja i zvuka, Projekat je uspešno izvela mađarska arhitektonska firma Archi.doc. Arhitekte su lokaciju podelili na tri dela pozorišta, izložbene prostore, integrisane tunele, rampe i zidove, vodeći računa o strukturi starog kamenolomu kako bi očuvao idiosinkratski i robusni prirodni pejzaž. Nivo ispod scene formiran je za deponovanje scenske tehnologije i infrastrukture. U delovima koji su bili slobodni za javnost, smeštene su izložbeni prostori novootvorenog „Miocenskog parka“, koji prikazuje preistorijsku istoriju regiona. Kako je celokupna lokacija pod zaštitom programa Natura2000, postavljene su i tri manja objekta za administraciju, uključujući prodavnice suvenira, biletarnicu i sanitarne čvorove. U eksterijeru nadzemni deo prekriven travom efektno se stapao sa okolnim pejzažom. Kamen iskopan tokom građevinskih radova bio je korišten za gravirane kamene blokove, oblaganje zidova i nivelaciju auditorijuma.

Slika 8 a, b, c. Izgled renoviranog enterijera i scene teatra u Fertorakošu.

Zahvaljujući svim tim dragocenim iskustvima projekat Kalemegdanske pećine se rukovodio sličnim zahtevima. Pre svega očuvanjem prirodnog ambijenta i adaptacijom nove strukture u njemu. Pored već pomenutih funkcija u samom prostoru, osnovni cilj je bio pozicionirati ceo objekat i obezbediti jedinstvenu vizuru ka ušću dvaju reka (sl. 9 a, b).

Ovaj rad je takođe bio predstavljen i na Oktobarskom salonu 1994. Godine.

8

Slika 9 a, b. Crteži koji definišu poziciju objekta i detalji izgleda gornje pozorišne scene na maketi idejnog rešenja.

2. Period materijalizacije ideja (1995-2005) Po dolasku u Atinu sredinom 1995. i početkom rada na doktorskim studijama na NUTUA, započeo je novi period stvaranja, privikavanja na novu kulturu i otkrivanja grčke tradicionalne arhitekture i simbolike karakterističnih motiva. Bio je to svojevrsni proces sublimacije koji je presudno uticao na početak materijalizacije mojih ideja. Trudio sam se da i pored mnogih limitacija kojim je dizajn enterijera izložen kao takav, da izgradim svoj prepoznatljiv likovni izraz i afirmišem svoj rad.

Prvi samostalni projekat je koji mi je bio poveren bio je rad na osmišljavanju Social Club-a Mensa u predgrađu Atine, Glifadi. Projektni zadatak je imao za cilj kreirati dnevno mesto sastanka dobrostojećih Atinjana, kafe-bar, koji bi takođe tokom večernjih sati radio i kao restoran. Sekundarni cilj je bio i obezbediti panoramski pogled na Akropolj koji se nalazi na jugozapadu Atine. Pošto je prostor od gotovo 300 kvadratnih metara i visine preko 7 metara, imao jednostavnu pravouglu formu oivičinu sa dveju uličnih strana velikim prozorima, inicijalna ideja je bila stvoriti eklektički ambijent koristeći prirodne materijale kao što su drvo, kamen i koža. Počevši od tavanice čija je konstrukcija prilagođena da sakrije rasvetne elemente i elektromehaničke instalacije, odlučeno je da ona bude oslikana kako bi postala jedna od centralnih fokalnih tačaka objekta. Za oslikavanje ovog murala korišćeni su motivi slike Salvadora Dalija, Prikazivanje lica i voća na plaži (Apparition of Face and Fruit Dish on a Beach). Na slici dominira prikaz krušaka smeđe boje sa srebrnom posudom za voće u obliku ljudskog lika, koja donekle podseća i na čašu vina (sl.10 a, b).

9

Oslikana tavanica uvedena je u dizajn prostora u obliku optički pokretnog krovnog elementa.

Ovaj element, koji je rezultat parametrijskog dizajna, dominira u prostoru i daje identitet restoranu.

Motiv vina je korišćen i u drugim delovima objekta. Oko 50 vinskih boca bilo je pričvršćeno na ovalni zid iznad drvenog pulta kako bi se stvorio bar na zadnjem delu restorana (sl. 10 b). Snažna karakteristika kompozicije je takođe i replika Diska iz Faestosa, Minojskokritskog kalendara kružnog oblika, koji se nalazio na centralnom zidu prostora (sl. 10 b).

Volumen kalendara predstavlja svojevrsnu umetničku instalaciju u kojoj se identitet objekta gubi kako bi se istaknuo vizuelni utisak stvoren njegovim ponavljanjem i korelacijom u prostoru. Sve površine zidova i ostatka tavanica su patinirane smeđe-braon tonovima. Nameštaj uključuje stolove kvadratnih površina i kožnih stolica tamno braon tonova posebno dizajniranih za potrebe ovog prostora. Linearni raspored osnove uokviren je uzastopnim odvojenim podovima i ambijentalnom rasvetom restorana.

Slika 10 a, b. Tehnička dokumentacija i izgled enterijera kluba Mensa (1995)

Sledeći značajan projekat, nastao 1998. godine, bio je rad u oblasti rezidencijalnog dizajna. Kompleks kuća na ostrvu Mikonos pod nazivom: Blue Lagoon Villas II, predstavljao je moj prvi obimniji graditelski izazov i ujedno predmet izučavanja tradicionalne Kikladske arhitekture.

Projektni zadat je bio nimalo lak, dizajnirati kompleks od 4 individualne kuće različitih identiteta i izraza. Pošto je osnovna namena bila stvoriti letnji dom za četiri porodice, bilo je potrebno obezbediti međusobnu privatnost stambenih jedinica vodeći računa o poziciji objekata, smeru vetrova i omugućavanju pogleda koji se pružao na zaliv. Projekat je takođe zahtevao 10

dizajniranje impresivnog ulaza, sporednih puteva, ograda, mobilijara, bazena, ozelenjavanje i rešavanje dodatnih funkcija u eksterijeru (sl. 11 a, b, c).

Slika 11 a, b, c. Prikaz dispozicije kuća, pregled idejnih rešenja i izgled lokacije.

Prvi korak pre rešavanja dispozicije i forme kuća bio je istrazivanje primera tradicionalne arhitekture ostrva Mikonos. Istraživanje je zahtevalo prikupljanje dokumentacije i rad na terenu.

Treba napomenuti da Mikonos ima veliko graditelsko nasleđe koje se proteže još od 17. Veka, perioda pod vladavinom Mlečana. Objekti su mahom kubične forme, ravnih krovova i prozora plave boje što je dominantni stil i u današnjoj gradnji. Posebna vrednost pojedinih objekata je maestralna izrada detalja u štuku i kamenu, kao što su zaobljeni dimnjaci, kapitela stubova tremova i kameni okviri prozora. Iako mediteranska u svom izrazu arhitektura Mikonosa poseduje svoj jedinstveni minimalistički identitet (sl.12 a, b).

Slika 12 a, b. Crtež preseka tradicionalne kuće na Mikonosu i autentični izgled gradskog jezgra mesta Hora (1954) 11

U prvoj fazi projekta, sredinom 2000. godine, izgrađene su prve dve kuće za potrebe vlasnika i njihovih gostiju. Stil je zadržao delimično tradicionalnu formu, dok su dekorativni elementi ispoštovali arhitekturu Mikonosa. Uzastopni volumeni su uspešno parirali logici tradicionalnih kuća sa naizmenično ugrađenim terasama, balkonima i drvenim pergolama. Nagib terena pogodovao je izgradnji dva velika bazena organske forme (sl. 13 a, b).

Slika 13 a, b, c. Izgled lokacije u toku izgradnje kuća i detalji osnova prve dve kuće (2000).

Primarni zahtev vlasnika bio je da se pokaže odgovarajuće poštovanje i prema postojećem pejzažu. Pažljivo vodeći računa o održivom dizajnu, projekat se koristiio materijalima kao što su gips, lokalni kamen i drvo kedar i hrast (Sl. 14 a, b, c).

Slika 14 a, b. Izgled kuća sa severne strane i prikaz tretmana pojedinih detalja u eksterijeru (2000).

U enterijeru korišćeni su elementi kao što su masivne drvene grede na tavanicama i ugrađena zidna rasveta. U prvoj kući, u kojoj dominiraju bela i plava boja, dolazi do mešanja tradicionalnih elemenata s modernim kao što su pojedine reference korišćene u dizajnu nameštaja i rasvetnih tela. Imati pogled na more bio je jedan od mnogih imperativa u toku gradnje. Cilj je bio kreirati otvoreni horizont i omogućiti pogled na more iz gotovo svih pozicija enterijera. Imajući to u vidu, organizacija unutrašnjosti glavnog dnevnog boravka i trpezarije uspešno prati te zahteve. Ista atmosfera se ponavlja i u prostorijama za odmor. Pažljivo odabrani dekorativni predmeti i boje utiču na raspoloženje, a korišćeni materijali odražavaju stil i karakter grčkog krajolika. Svaka soba je dizajnirana u različitom duhu. Glavna spavaća soba je jednostavna i elegantna sa otvorenim kupatilom koje komunicira sa ostalim delom prostora. Prva gostinska soba prati tradicionalni stil i ima ugrađene krevete, dok je druga konfigurisana etničkim karakterom i krase je jarke boje tkanina i poda (Sl. 15 a, b, c).

12

Slika 15 a, b, c. Izgled finalizacije centralnog kupatila, prilaza bazenu i dnevnog boravka prve kuće (2000).

U drugoj kući, karakter enterijera se menja ne samo u organizaciji i rasporedu funkcija, već i u izboru boja i materijala. Zemljani tonovi, kamen u svojoj prirodnoj boji i kao drvo kedar, doprinose tradicionalnoj atmosferi. Dnevni boravak projektovan je na nivou bazena, dok su prostorije za odmor locirane na prvom spratu. Spavaće sobe i kupatila koji ih prate, dizajnirane su sa izuzetnom pažnjom uz korišćenje prirodnih materijala za stvaranje ergonomskog i pre svega udobnog prostora.

U eksterijeru se vodilo računa o nenarušavanju postojećeg stanja terena. Zatečene stene korišćene su i kao funkcionalni ali i kao dekorativni elementi. Modelovanju specifičnih detalja u betonu i štuku pristupalo se gotovo u maniru španskog arhitekte Antoni Gaudia stvarajući organske i spiralne oblike (sl. 16 a, b, c, d).

Slika 16 a, b, c, d. Igled ulaza druge kuće, njenog dnevnog boravka i eksterijera (2000).

Sledeći rad izveden u istom periodu je i renovacija hotela Mykonos Dove, Mikonoska Golubica 2004. godine. Lokacija hotela se nalazi na obali najprestižnijeg dela ostrva Platis Yalos, stecištu mondena i brodovlasnika. Inspiracija za ovaj projekat bila je upravo ime hotela, kao i Peristeronas (grčki: Περιστερώνας) jedna od najvažnijih znamenitosti ostrva Mikonos (sl.

18 a, b, c). To su tradicionalne građevine koje karakteriše specifični umetnički duh stanovnika ostrva Mikonos. Osnovna namena ovih remek-dela tradicionalnog građevinarstva bila je sklonište za golubove pismonoše koji su u vreme Otomanske vladavine bili jedini način komunikacije sa ostatkom Evrope. To su obično bili dvospratni tornjevi sa mnoštvom otvora trouglastog oblika kako bi se golubovi mogli slobodno kretati i zaštititi od vremenskih nepogoda.

Trouglasti otvori tih građevina su poslužili kao estetski lajtmotiv u daljoj razradi projekta za dizajniranje fasada i regulisanja dnevne rasvete i svežeg vazduha u hotelu (sl. 17 a, b, c).

13

Slika 17 a, b, c. Izgled istočne fasade, enterijera hola i recepcije hotela Mykonos Dove.

Kao i u predhodno navedenim primerima i ovaj projektni zadatak je iziskivao preliminarni istraživački rad. Cilj ove faze bio je poboljšati postojeći dizajn enterijera i pojednostaviti pojam i kretanje golubova, koji su takođe vrlo važan simbol pravoslavne hrišćanske religije. Istraživanje se pre svega odnosilo na analizu Peristeronas-a kao strukture, njegove namene i forme kako bi se određeni motivi što bolje grafički tranformisali u modernom kontekstu renoviranog hotela. Iako su se stari građevinari koristili škriljevcem, materijalom kojim ostrvo Mikonos obiluje, ustanovljeno da se u ovom slučaju pojednostavljeni trouglasti motivi mogu izraditi i u gipsanim pločama koristeći CNC tehnologiju. Slična geometrijska forma korišćena je i za dizajniranje logotipa hotela (sl. 18 a, b, c).

Slika 18 a, b, c. Izgled autentičnih Peristeronasa na južnom delu ostrva Mikonos.

Renoviranje hotela je uključilo radikalnu reviziju statike objekta, proširenje smeštajnih kapaciteta, izradu 10 novih apartmana na frontalnom delu, novi bazen i kafe-bar u eksterijeru.

Specifičnost apartmana je da je svaki od njih posedovao i svoj bazen čiji je donji deo bio potpuno transparentan i vidljiv sa donjeg nivoa na kome se nalazi restoran (sl. 19 a, b, c).

Slika 19 a, b, c. Crtež preseka frontalnog dela hotela i izgled enterijera i eksterijera apartmana.

14

Unutrašnjost hotela je projektovana u minimalsitičkom maniru. Bela boja enterijera je poslužila kao neutralni background za postavku umetničkih dela i što efikasniju večernju rasvetu. Sve sporedne funkcije kao skladišni prostor, vešeraj, toaleti i parking, smešteni su u suterenu hotela. Od uloženih materijala u enterijeru korišćeni su prvenstveno beli mermer sa ostrva Paros, i tropsko drvo Tik.

20 a, b, c. Prikaz pojedinih umetničkih dela postavljenih u enterijeru hotela.

3. Period rada na dizajnu enterijera brodova (2005-2019) Grčka je mediteranska zemlja sa velikom pomorskom tradicijom. Zbog specifičnosti podneblja gotovo 60% ukupnog saobraćaja obavlja se morskim putem. Treba takođe napomenuti turizam kao i brodogradnju jahti koji doživljavaju ogromnu ekspanziju poslednjih decenija.

U periodu od 2005. godine do danas bio mi je poveren rad na renoviranju više od 8 brodova. Projektovanje enterijera brodova je zahtevao moj pun angažman. Rad na dizajniranju, ali takođe i svakodnevno prisustvo u brodogradilištima pri izvođenju. Rad je takođe uključivao izučavanje literature vezane za mehaniku brodova kao i novih vodootpornih materijala. Bio je to veoma uzbudljiv proces učenja i primene novih saznanja u jednom veoma različitom polju doživljavanja prostora.

Putnički brodovi i jahte zahtevaju poseban pristup projektovanju enterijera zbog specifičnih bezbednosnih standarda, kinetike plovila i mehaničkih vibracija. Pošto su prostori podeljeni u skladu sa kategorijom putnika, enterijeri se pažljivo dizajniraju koristeći hijerarhiju u boji i materijalima. VIP kabine dozvoljavaju upotrebu ručno izrađenog nameštaja, tapeta, tepiha i kože u tretiranju zidnih površina. Radovi u eksterijeru, odnosno palubama, veoma su izazovni i traže kreativna rešenja za zaštitu od sunca i vetra. Za projektovanje tendi i nadstrešnica koriste se statički i aerodinamički proračuni. Fiksiranom nameštaju se posvećuje velika pažnja, vodi se računa o ergonomiji, bezbednosti i uloženim izdržljivim i vodootpornim materijalima, kao što su tropsko drvo tik, inoks, ali i kompoziti kao što je Corian.

Jedan od značajnijih projekata tog perioda bio je rad na renoviranju broda pod nazivom Chakra. Kompletan izrada enterijera i eksterijera izvedena je u brodogrsdilištu Perama SA, u 15

mestu Perama, tokom 2016. Godine. Motornu jahtu „Chakra“ izgradila je kompanija Scheepsverf Gebr. van der Verf u Holandiji, u njihovom brodogradilištu Deest, isporučena je njenom vlasniku 1963. godine, a poslednji put je obnovljena u 2006. godini od strane Devonport Iachts.

Sofisticirani dizajn i inženjering ovog luksuznog broda zahtevali su ovog puta drugačiji pristup renoviranju rukovodeći se pre svega novim trendovima i tehnikama u dizajnu (sl. 21 a, b, c).

21 a, b, c. Prikaz postojećeg i renoviranog stanja jahte Chakra (2016).

Osnovni projektni zadatak je bio kreirati nove prostore, naročito na zadnjem delu broda, i definisati što efikasniju pravolinijsku komunikaciju između paluba. Stil enterijera se po želji vlasnika broda trebao kretati između minimalizma i umerenog eklektizma. Unutrašnja konfiguracija prostora dizajnirana je za udoban smeštaj do 40 gostiju tokom noći u 21 kabine, a sastojao se od glavnog apartmana, 15 dvokrevetnih kabina, 2 „blizanac“ kabine i 2 pojedinačne kabine. Novi projekat je takođe predviđao prostor za smeštaj 43 člana posade u 25 kabina kako bi se osigurao što raznovrsniji servis tokom putovanja (sl. 22 a, b, c).

22 a, b, c. Prikaz tehničkog rešenja rekonstrukcije zadnjeg dela broda Chakra (2016).

Palube su predviđale širok spektar sadržaja, uključujući otvoreni bar i dovoljno prostora za sunčanje i opuštanje. Karakteristična je i paluba prvog nivoa locirana na zadnjem delu broda koja je dizajnirana kao mesto praktikovanja Joge (sl. 23. a, b, c). Konstrukcija i dimenzije Chakre sadrže čelični trup sa potpunim potiskom i čeličnu nadgradnju, sa palubama od tikovine.

Ova luksuzna jahta takođe je bila opremljena i „stabilizatorima nulte brzine“ povećavajuć i udobnost kada je jahta nepomična, ali i dalje iziskujući dizajn fiksiranog nameštaja.

16

23 a, b, c. Prikaz idejnog rešenja i izvedenog stanja zadnje palube prvog nivoa broda (2016).

Dnevni boravak, kao i sve ostale prostorije na brodu uključujući i kupatilo, preko prostranih prozora dizajnirani su na taj način da su u potpunosti vizuelno otvoreni prema moru. Dnevna soba, trpezarija i kuhinja su organizovani u formi otvorenog koncepta. Trpezarijom, koja zapravo funkcioniše kao koridor, dominira ovalni drveni sto, za kojim može ručavati osam osoba. Treba takođe napomenuti da je većina detalja u materijalima kao što su Inox, drvo Tik i koža izrađeni ručno (sl. 24 a, b, c).

24 a, b, c. Prikaz pojedinih izvedenih detalja u enterijeru broda Chakra (2016).

Dve godine kasnije, 2018. godine, zahvaljući predavačkom radu na Bilkent univerzitetu u Ankari, Turskoj, pružila mi se prilika da stečena znanja prenesem tamošnjim studentima. Na inicijativu odseka unutrašnje arhitekture kreirao sam izborni predmet pod nazivom Dizajn enterijera brodova 1, i uspešno ga predavao tokom naredna dva semestra. Cilj predmeta je bio pojasniti studentima koje su različitosti dizajna "prostora u kretanju", i kako kinematika takvih prostora utiče na nas. Takođe kako pristupiti rešavanju tog problema u estetskom smislu i jedan prostor (oblik) organske forme transformisati na likovni način.

Predmet je zamišljen kao univerzalan i primenljiv na ceo mediteranski region gde postoji tradicija proizvodnje jedrilica. Polazna tačka za izučavanje te oblasti bio je Gulet, originalna turska tradicionalna drvena jedrilica s dva ili tri jarbola, izrađivana tokom poslednja dva veka na zapadnoj obali Turske. Bodrum i Marmaris su i danas najvažniji centri za dizajn i proizvodnju tih brodova. U pogledu izrade i održivosti, Gulet je jedan od poslednjih autentičnih drvenih brodova na svetu (sl. 25 a, b, c). Upravo da bi se očuvala ta tradicija, predmet je studente trebao obučiti za savremene estetske zahteve i upotrebu računarskog oblikovanja (CAD) i drugih računarskih alata u dizajnu brodova generalno.

17

25 a, b, c. Izgled autentične turske Gulet jedrilice. Brod "Glorious" (2019).

Nakon uvodnih časova predviđenih za upoznavanje sa projektom, bilo je potrebno istražiti tursku jaht-industriju i pronaći odgovarajuće brodogradilište koje u posedu ima jahtu u fazi izgradnje, ili jedrilicu koja je spremna za obnovu. Zbog specifičnosti projekta bilo je preko potrebno studentima obezbediti dizajn na pravom fizičkom brodu. Nakon prvih kontakata, Esenyacht Ltd. u Bodrumu izabrano je za primarno brodogradilište, koje je u tom periodu radilo na proizvodnji 80-metarske luksuzne savremene metalno-karbonske jedrilice „Troi“.

Brodogradilište je takođe imalo u posedu i 12-godišnju drvenu 60-metarsku Gulet jedrilicu "Glorious" koja je po svojim performansama upravo bila pogodna kao predmet studentskog projekta (sl. 26 a, b, c)

26 a, b, c. Fotografijenastale tokom posete brodogradilištu Esenyacht Ltd. (2019).

Početkom januara 2019. godine zakazana je dvodnevna poseta brodogradilištu. Svrha posete bila je istraživanje, opservacija i prikupljanje foto dokumentacije postojećeg stanja jedrilice „Glorious“. Zabeležiti sve probleme i izazove u dizajnu u ograničenom prostoru.

Sekundarni ciljevi posmatranja bili su cirkulacija, ergonomija, dizajn nameštaja, upotreba materijala, i uticaj boja i dnevne svetlosti na celokupan prostor. Studenti su takođe imali priliku da prisustvuju dvosatnom predavanju brodarskih inženjera kompanije o jedrilicama i konstruktivnim rešenjima. Izveštaji i diskusije o rezultatima posete bili su planirani za sledeći čas po povratku na Univerzitet.

Kao što je već spomenuto 36 metarska jedrilica 'Glorious' je delimično ručno izrađen brod (trup i nadgradnja) od mahagonija i epoksi smole. Ukupna korisna površina pre renoviranja iznosila je 1.340 kvadratnih metara. Smeštajni kapaciteti su predviđali prostor za svega osam gostiju smeštenih u glavnom apartmanu, dve dvokrevetne sobe i kabini sa dva odvojena kreveta, sa sopstvenim sadržajima (Sl. 27 a, b, c).

18

27 a, b, c. Prikaz postojećeg stanja jedrilice "Glorious" (2019).

U prvoj fazi projektni zadatak je imao za cilj da unparedi postojeći dizajn enterijera s fokusom na povećanje korisnog prostora i rešavanjem cirkulacije. Veoma bitan aspekt novog rešenja je predviđao i unapređenje upotrebe boja i dnevnog svetla. U toj fazi projekta od studenata je traženo da istražuju teoriju svetla i boje. Tačnije uticaj boja u enterijeru na naša čula i raspoloženje. Studenti su se trebali odlučiti za upotrebu dve hromatske sheme, npr. monohromatske ili komplementarne, i da to na adekvatan grafički i verbalni način prezentuju u klasi (28 a, b c).

28 a, b, c. Prikaz prezentacije studentskih radova u preliminarnoj fazi projekta (2019).

29 a, b, c. Proces grupnog rada na projektu u klasi (2019).

Sledeća faza projekta zahtevala je početak izrade modela u razmeri 1:30, trodimenzionalnu materijalnu analizu prostora, koja je ujedno predstavljala i pokušaj eksperimentisanja u materijalu. Inicirati studente da problem organske forme rešavaju modelovanjem u skulptorskom maniru, materijal dožive na taktilni način, i drvenu strukturu broda shvate kao kičmu svoja projekta. Ili konkretnije, da li se tradicionalni ručni način izrade brodskog rebrastog korita u drvetu može zameniti digitalnom tehnikom izrade pomoću CNC mašina, odnosno upotrebom robotike (Computer Numerical Control). Rad na izradi modela je nametao i mnogo šire pitanje, da li nove tehnologije mogu postati produžena ruka ljudske kreativnosti (sl.30 a, b c).

19

30 a, b, c. Prikaz početne faze izrade modela u CNC tehnologiji.

U završnoj fazi projekta konkretizovana su gotovo sva pitanja strukturalnog i estetskog dizajna. Studenti organizovani u 12 grupa koristili su sva stečena znanja o materijalima korištenim u izgradnji drvenih brodova, kao i tehnikama za izvođenje radova u enterijeru i eksterijeru. Studenti su uspeli uspešno da reše veoma kompleksne probleme konstrukcije unutrašnjosti broda, posebno onih gde se koriste kompozitni materijali, karbon i aramid (Kevlar).

Pored toga, studenti su se efikasno bavili i dizajniranjem fiksiranog nameštaja u enterijeru i na palubama. Prezentacija, kao i evaluacija završnih projekata, organizovana je kao dvodnevna izložba u fakultetskoj galeriji Bilkent univerziteta sredinom juna 2019. (Sl. 31 a, b, c).

31 a, b, c. Fotografije finalne prezentacije studentskih projekata. Galerija Bilkent univerziteta (2019).

Glavna svrha ovog predmeta bila je kako sačuvati lokalnu tradiciju, i zahvaljujući njenom sistematičnom istraživanju unaprediti standarde brodskog smeštaja za putnike i osoblje. Ovaj predmet je takođe pokušao da ponudi sveobuhvatan pregled estetskih razmatranja u dizajnu, modelovanja organske forme prostora na vajarski i virtuelni način istovremeno, sa posebnim naglaskom na dizajnerske implikacije najnovijih proizvodnih materijala, metoda I tehnika računarske automatizacije. Na ličnom planu za mene je predstavljao jedan bitan segment u budućem izučavanju metodike nastave u dizajnu.

32 a, b, c. Prikaz pojedinih rešenja dizajna exterijera jahte “Glorious”. Galerija Bilkent univerziteta (2019).

20

33 a, b, c. Prezentacija finalnih studentskih projekata. Galerija Bilkent univerziteta (2019).

4. Integracija murala u enterijeru (1995-2016) U ovom poglavlju kratko bih se osvrnuo i na svoj muralistički rad u periodu od 1995 do 2016. Treba napomenuti da su izvedene zidne slike (murali) bile integrisani deo enterijera I javnih projekata. Iako sam kao dizajner enterijera imao slobodu predlaganja I izbora tema, uvek sam se rukovodio željama naručioca, što opet nije bila prepreka međusobnom kompromisu I uspešnom rezultatu. Mahom to su bile tavanice, neretko I zidovi većih dimenzija. Teme su varirale od predstava starogrčke mitologije, do figuracije u krajnje svedenoj formi. U svojim muralima trudio sam se da razvijem autohtoni stil koristeći sveden likovni izraz, uključujući motive iz prirode, kao I simbole spiritualnosti. Reprezentni radovi iz tog perioda su kompozicije murala pod nazivom “Njegov dolazak” I “Aeolos” namenjeni potrebama enterijera kuće porodice Samourelis u Atini, kao I murali realizovani na ostrvu Tinos (sl. 34 a, b, c).

34 a, b, c. Murali “Njegov dolazak” I “Aeolos”. Radovi izvedeni tokom 2012-2016 u Atini, Grčka.

U istom 21eriod većina ovih radova je prikazana I na samostalnim izložbama u Berlinu (2008), Lionu (2011) I kolektivnim izložbama UPIDIV-a u Novom Sadu (sl. 35 a, b, c, d).

35 a, b, c. Prikaz kataloga sa učešća na samostalnim I grupnim izložbama u 21eriod 2008-2016.

21

5. Zaključna razmatranja U završnom delu ovoga rada želeo bih takođe da kratko prokomentarišem svoje buduće projekte, intencije i predviđanja.

Smatram da istraživanju i učenju nema kraja. Upravo zbog toga sve svoje predhodne radove doživljavam kao fragmente jednog dugotrajnog procesa saznanja. To je i osnovni razlog, odnosno potreba, zbog kojih sam započeo svoje doktorske studije Višemedijskih umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Primarni cilj mog rada na doktorskom umetničkom projektu predstavljao bi upravo objedinjenje svih tih stečenih znanja u arhitekturi i dizajnu i njihovu primenu u jednoj novoj formi. Naime, svih ovih godina razmišljajući o prostoru kao takvom, nametalo mi se pitanje da li je on samo formalno fizički ograničen preprekama-zidovima, ili je zapravo daleko šire polje koje može uključiti i druge medijume? Zvuk, pokret, dodir? Da li se prostor zaista može doživeti svim čulima? Jedno od pitanja je takođe i kako jedan konkretan prostor utiče na nas, i kako zapravo mi utičemo na taj prostor?

Doktorski umetnički projekat Interdisciplinarna studija kolaborativnog muralizma u javnim prostorima temeljio bi se na istraživanju i praktičnoj upotrebi umetničkog izraza u oblasti kolaborativnog slikarstva (murali)1. Hipotezom o značaju scenografije gradskog prostora, cilj ovog projekta je da se podrži topografiju ambijentalnih celina važnih za jedan grad i uspostavi dijalog (kreativno učešće) među korisnicima formiranjem novih vizelnih orijentira u specifičnom urbanom (site specific) prostoru.

Konkretno ovaj projekat bi istovremeno bio realizovan na tri različite lokacije: Beograd, Atina i Sai Gon. Komunikacija između učesnika bila bi organizovana putem video-konferencije na tri različita jezika: srpskom, grčkom i engleskom. Tema murala bavila bi se opasnošću od zloupotrebe identiteta u savremenom društvu. Potencijalni učesnici bi u početnoj fazi realizacije ovog projekta verbalno predočili svoja stanovišta o izazovima zloupotrebe podataka u nedozvoljene svrhe, etici privatnosti, video nadzoru i upravljanju biometrijskom tehnologijom (EGBT). Učesnici bi u ovoj preliminarnoj fazi takođe pokušali da daju odgovor na pitanje, gde će nas ova promena odvesti? Da li će to biti novi „orvelovski scenario“, ili svet povećane javne i individualne bezbednosti?

1

Društvena kolaborativna umetnost, Community Collaborative Art, takodje poznata i pod nazivom „umetnost dijaloga“ ili „angažovana umetnost zajednice“, odnosi se na umetničku praksu koja se temelji i stvara u okruženju zajednice. Radovi u ovom obliku mogu biti realizovani u bilo kojem mediju, a karakterišu ih interakcija ili dijalog sa zajednicom (učesnicima).

Umetnost namenjena zajednici zahteva široki pristup, orijentisana je na stanovništvo, i često je veoma korisna u ekonomski degradiranim područjima gradova. Kao takva ona se ne oslanja na stvaranje fizičkog ili trajnog umetničkog dela. Ovaj prošireni opseg javne umetnosti može obuhvatiti mnoge raznolike prakse i umetničke forme. One se mogu implementirati kao samostalne ili kao hibridi kolaboracije koji uključuju interdisciplinarni pristup. Raspon njegovog potencijala je naravno beskrajan i neprestano se menja, i može uspešno delovati kao katalizator pokretanja akcija ili promena unutar zajednice na nacionalnom ili međunarodnom nivou.

22

U drugoj fazi ovog projekta, muralista, čiji početni rad na oslikavanju bi pokrenuo kompleksniji dijalog, bio bi centralni inicijator ovog modela. Višemedijski koncept ovog projekta bi se u potpunosti bazirao na vizuelnom i zvučnom dejstvu na čula učesnika. U toj fazi učesnici bi i konkretno u različitim medijumima, predstavili svoje kritičko stajalište o već pomenutom društvenom problemu. To podrazumeva da bi krajnji rezultat ovog kolaborativnog projekta bio jedan jedinstven vizuelni mozaik mišljenja i izraza, i postao dokaz konvergencije višestrukih kreativnosti pojedinaca.

Sekundarni cilj ovog projekta je da pruži teorijski i umetnički okvir za preispitivanje funkcije likovnog stvaralaštva u širem kontekstu umetničkih obrazovnih praksi i za procjenjivanje potencijala koju kolaborativna umetnost može ustanoviti kao sredstvo društvenog angažovanja i smisla.

Reference 1. Prvanov, Siniša. i Hakgudener Serhan, (2019). Renewable Energy Potential of Duhok: A Feasibility Study for Micro-Hybrid Power Stations, izlaganje na naučnoj konferenciji ENTECH`19 International Energy Technologies conference, Istanbul, Turska. Rad je prihvaćen za objavljivanje u zborniku Dakam, International Journal of Architecture and Urban Studies (2019), 155–162. https://www.academia.edu/41665666/RENEWABLE_ENERGY_POTENTIAL_OF_DUHOK_A_FEASI BILITY_STUDY_FOR_MICRO-HYBRID_POWER_STATIONS, ISSN 2147-9836

2. Prvanov, Siniša. (2019). Developing a New Elective Course in Boat Interior Design: Educational Targets and Process, izlaganje na naučnom skupu ISPEC, Univerzitet u Siirtu, Turska. Rad je prihvaćen za objavljivanje u zborniku (2019), 115–126. http://isamveri.org/pdfdrg/G00575/2019/2019_CENGIZE.pdf, ISBN-978-605-7811-00-4 3. Prvanov, Siniša. (2018).Prilog proučavanju tradicionalne mongolske jurte i njene primene, 83–102.

Artefact: Univerzitet u Nušu, Fakultet umetnosti. http://www.artf.ni.ac.rs/wpcontent/uploads/2019/12/Artefact_vol-5_2019.pdf, ISSN 2406-3134 4. Prvanov, Siniša. (2017). The Refurbishment of M/V Anna Maru: Four Samples of Using Durable Wood Products in Passenger Ship Interior and Exterior Design, Wood, Design & Technology Journal of Wood Science, Design and Technology, broj 6, 1–12. Skopje: Univerzitet svetog Ćirila i Metodija, Fakultet dizajna i tehnologije nameštaja i enterijera. http://www.fdtme.ukim.edu.mk/en/wood_journal/archive/vol_6_no1/TOC.pdf, ISSN 1857-9140

23

5. Prvanov, Siniša. (2017). Prilog proučavanju vijetnamske kuće u nizu, 281–293. Novi Sad: Zbornik Matice srpske za likovnu umetnost, broj 45. http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSLU_45.pdf, ISSN 0352-6844

Vebografija 1. Siniša Prvanov ,Research Gate, https://www.researchgate.net/profile/Sinisa_Prvanov2 (preuzeto 06.01.2020) 2. Siniša Prvanov, ACADEMIA, http://artsinbelgrade.academia.edu/DrSini%C5%A1aPrvanov (preuzeto 06.01.2020) 3. Siniša Prfanov, Pafta Magazine, http://paftamag.com/sinisa-prvanov/ (preuzeto 06.01.2020) 4. Siniša Prvanov, Plezir Magazin, http://plezirmagazin.net/sinisa-prvanov-nova-renesansa-ce-doci-saistoka/ (preuzeto 02.01.2020) 5. Siniša Prvanov, Real Estate Magazine, https://en.calameo.com/books/0052463005c5a818871b6 (preuzeto 06.01.2020)

24