Pet aspekata fotografskog rada Michaela Kenna, Ispitni rad iz predmeta Tehnike i tehnologije 1

Univerzitet umetnosti u Beogradu Interdisciplinarne studije Doktorske studije Višemedijska umetnost

Ispitni rad iz predmeta

Tehnike i tehnologije 1

Doktorant: Siniša Prvanov br.indeksa А4/19

Profesor: Mr Branimir Karanović

Beograd, januar 2020.

1

Pet aspekata fotografskog rada Michaela Kenna Uvod Duga ekspozicija je poznat fenomen u fotografiji i često se povezuje s likovnom umjetničkom fotografijom, zbog nadrealnih i drugih svetovnih efekata koji mogu unaprediti ekspresiju kao krajnji rezultat dela. Ugledni fotografi poput Michaela Kenna, Michaela Levina, Alekseja Titarenka i Cole Thompsona u svom radu koriste tehnike fotografisanja s dugom ekspozicijim već decenijama. Fotografija duge ekspozicije je danas jedan od omiljenih žanrova koji se koristi uglavnom zbog nadrealnog efekta, a takođe i zato što je deo osobne filozofije o stvaranju umetnosti koja se odmičući od stvarnosti sve više insistira na individualnosti umetnika.

Ne postoji opšte prihvaćena definicija o tome šta je fotografija duge ekspozicije (Long Exposure).Fotografije s dugom ekspozicijom obično nastaju tokom dana uz upotrebu filtera, bilo tokom noći sa ili bez upotrebe filtera, s namerom stvaranja efekta na bilo koji pokretni objekt koji je tipičan za dinamiku u statičnom prostoru. Efekti poput zamagljenog neba s prugama oblaka, izglađena površina vode, zamagljene siluete ljudi poput duhova i zvezdano nebo u pokretu, koristeći vreme ekspozicije koje se namerno produžuje kako bi se postigao ovaj efekt. Osnovna namera je hvatanje pokretnih objekata s dužim vremenima izlaganja nego što je potrebno uobičajenim tehnikama ekspozicije.

1. Michael Kenna: život, obrazovanje i umetnički opus Michael Kenna rođen je 1953. godine u Lancashireu u Engleskoj. Pohađao je školu umetnosti Banbury u Oxfordshireu pe nego što se upisao na londonski koledž štamparije, danas poznat kao londonski koledž za komunikacije, gde je tri godine studirao fotografiju. Izlagao je u galerijama i muzejima širom svijeta, a njegova dela mogu se naći u stalnim zbirkama Bibliothèque Nationale de France, Pariz; Nacionalna umjetnička galerija, Washington, D.C .; tokijski Metropolitanski muzej fotografije; i muzej Victoria i Albert, London.Trenutno živi u Seattlu, Washington, SAD Kenna je odrastao sa pet braće i sestara u siromašnoj, radničkoj irsko-katoličkoj porodici. Kao dete, provodio je sate izmišljajući razne igre. Obično bi na komade papira zapisivao svoje ime, datum, vreme i neka opažanja, a onda ih sakrivao u kuću ili park preko puta. „Ceo cilj igre bio je da vidim koliko je vemena bilo potrebno da se vratim i da ih pronađem“, prepričava Kenna. "Sve je to bio svojevrsni test provere vremena, promena, sećanja i strpljenja."

Isto vredi i za fotografisanje, kao da je Kenna znao da će se to postati njegova životna profesija. Prvo je pohađao lokalnu katoličku školu (sedam godina, sve do 17 godine), sanjajući o sveštenstvu. Odustao je od nje u tinejdžerskim godinama i otkrio svoj talent za umetnost, već neslućen i prihvaćen od njegove porodice. Nakon godinu dana u školi za umetnost u Banburyju, Kenna se prijavio na Londonski koledž za štampu i na odseku grafičkog dizajna i komercijalne fotografije, zaključivši da će to obeležiti pravac u njegovoj profesiji. Dok se bavio svojim hobijem pejzažne fotografije (pastoralnih scena kako bi pobegao od svojih radničkih korena), koristio je svaku priliku da komercijalno

2

vežba svoj zanat. Fotografisao je pozorišne probe i kostime, a za diskografske kuće pripremao fotografije za štampu; pomagao drugim fotografima kao što su bili Henri Cartier-Bresson, Cornell Capa, Marc Riboud i Jacques-Henri Lartigue i prodavao njihove radove za agenciju John Hilleleson u ulici Fleet. „Bio sam deo svih tih neverovatnih slika, fotografija vrlo poznatih ljudi o kojima nisam ni čuo. Njihov talenat je potekao u moju krv. " citira Kenna.

1977. godine, kada se Kenna preselio u Sjedinjene Države, u San Francisko (gde i danas živi) počinje konačno aktivno raditi i izlagati. „Nova sredina mi je obezbedila kreativnu dozvolu s kojom sam proširio vidike i znanja obrezivanja, izduživanja, retuširanja i igranja s kontrastima. Otvorila mi je oči u mogućnostima procesa štampanja, a ja sam se vratio i ispisao svoje ranije negativne kritike, sada kada sam ih mogao protumačiti na način na koji nikada ranije nisam promišljao. O svetu i životu uopšte, njihovoj otvorenosti i povezanosti, svojoj sposobnosti da, da, da" svedoči Kenna.

Misteriozne fotografije Michaela Kenne, koje su često rađene u zoru ili u mračnim noćnim satima, fokusiraju se prvenstveno na interakciju prirodnog krajolika i građevina koje su stvorili ljudi. Kenna je i dnevni i noćni fotograf, fasciniran svetlošću i njenom magijom. Uz dugotrajno izlaganje (ekspoziciju), koja bi mogla trajati i celu noć, njegove fotografije često beleže detalje koje ljudsko oko nije u stanju uočiti. Kenna je posebno poznat po intimnoj komponenti svoje fotografije i pažljivom ličnom stilu štampe. Radi u tradicionalnom, ne digitalnom, postupkom fotografisanja pomoću srebrnih halogenida. Njegove izuzetne ručno izrađene crno-bele fotografije koje izrađuje u vlastitoj mračnoj sobi odražavaju osjećaj prefinjenosti, poštovanja istorijskog konteksta i svedoče temeljnu originalnost.

Slika 1a, b. Michael Kenna, Hokkaido, Japan. 2015 ©Tsuyoshi Kato

Tokom četrdeset šestogodišnje karijere njegove fotografije prikazane su u više od četiri stotine pedeset galerija i muzejskih izložbi za jedno lice širom sveta i uključene su u

3

preko stotinu stalnih institucionalnih zbirki. O Kenninom radu objavljeno je sedamdeset pet monografija i kataloga izložbi.

Slika 2 a, b. Kennini intervjui dati Daily Photo Magazinu,Sidney, Australia. 2013 i Der Spiegel-u, Berlin, Nemačka 2018

Crno-bela minimalistička fotografija duge ekspozicije prilično je popularan žanr posljednjih godina i još uvijek dobija na popularnosti. Ali uprkos dugoj listi sjajnih fotografa duge ekspozicije, sve je počelo upravo sa Michaelom Kenom. Kennine Fotografije duge ekspozicije često su usredotočene na noćnu fotografiju s vremenima izlaganja do 5 ili više sati, naravno korištenjem analognih kamera. No, osim tipičnih fotografija duge ekspozicije, s uglavnom morskim krajolicima i poznate serije s nuklearnim elektranama, nazvane Power Station, Kenna je stvorio i zadivljujući niz pejzaža gotovo širom celog sveta. Michael Kenna, je zaista umetnik koji je presudno uticao na današnju fotografiju.

Slika 3 a, b. Sydney Opera House, Study 1, Sydney, New South Wales, Australia. 2013 i Banyan Tree, Angkor Thom, Cambodia 2018

4

2. Raznolikost lokacija i tema Kenna često bira lokacije na kojima može biti usamljen, smiren i fokusiran na svoj rad. On pokušava da ne dokumentuje sam prizor, već proizvede dijaloge sa objektima. Ali svakako jedan od najznačajnijih aspekata njegovog rada je upravo izbor mesta i tema.

Sredinom 1980-ih, Kenna je počinje fotografisati svečane češke, francuske i engleske vrtove poput Désert de Retz, Baroknu baštu iz 18. veka zapadno od Pariza, kao omaž Atgetu i njegovom nizu parkova s periferije Pariza. „Parkovi i vrtovi su najvažniji intimni pejzaži“, tvrdi Kenna. „Ljudi ih koriste stalno, ostavljajući za sobom svoju energiju i uspomene. Ono što upravo ostaje iza toga volim fotografisati. " Lična i kulturna istorija ostavljaju svoje tragove na svim Keninim fotografijama.

On u svom radu pokušava oblikovati prostor u kome bi mogli zamisliti sebe kao na pozornici, s pejzažom kao mjestom na kojem se mogu odvijati naše drame.

Jasnoćom i jednostavnošću, Kenine slike sugerišu, a ne opisuju, nudeći samo nekoliko elemenata pejzaža, ostavljajući ih gledaocu da kompletira sliku. "Na ovaj način moje fotografije više liče na Haiku poeziju" citira Kenna.

Fotografija „Charles Bridge“ nastala 1990 u Pragu, Češka Republika, savršen je primer. Dinamična voda reke Vltave koja se ogleda u nebu začinjenom senkama oblaka povlači se prema stubovima mosta skupljenim poput jata gusaka. Krepukularni temperament fotografije daje vremenski kvalitet koji je istovremeno večan i bezizlazan, kao da potiče iz sna. Mnoge Kenine slike još više insistiraju na vreme produženih ekspozicija njegove kamere, razrađujući elastičnost svetlosti sumraka i zore (sl. 4a, b). „Tada, u svetlosti postoji određena napetost; ona se menja iz minuta u minut “, kaže on. „Volim prigušeno, nejasno, meko svetlo. Takođe volim noćno svjetlo koje stvara sene koje sadrže tajne, detalji se razgrađuju kako bi postale forme i slojevi tonaliteta.

Fotografisanje noću daje mi potpuno nov kvalitet s kojim mogu raditi. "

Slika 4a, b. Charles Bridge, Study 6, Prague, Czechoslaovakia, 1990 i One Hundred and Four Birds, Prague, Czechoslovakia, 1992.

5

Kenna je dobro poznat po svojoj noćnoj fotografiji. Svoj prvi eksperiment napravio je 1977, u dva sata ujutro u hotelu u planinama Catskills. Fokusirajući svoju kameru na ljuljašku, trudio se da proširi period ekspozicije je od 1/30 sekunde do jednog sata. „Nisam imao pojma šta radim. Bila je to čista proba i greška. "Rezultat toga je" Swings "(1977), njegov skeletni oblik upotpunjen sjajem ulične svetlosti (sl. 5a).

U "Oblicima senke, studija 2" (1998), snimljenoj u Mont St. Michel, Normandija, Francuska, noćna silueta ugrađena u srednjovjekovnu benediktinsku opatiju baca se u blistavost objekta koja veže gornju strukturu na vrhu fantomskih kupola. S pristupom koji je svojstven samo nekolicini, Kenna se svrstao na sam vrh svetske fotografske scene (sl.

5b).

Slika 5a, b. Forografije " Swings "(1977), i "Shapes, shadows, study 2" (1998), snimljena u Mont St. Michel, Francuska.

Kenina noćna fotografija takođe je pojasnila način na koji on radi u mračnoj sobi.

On radije radi u crno-beloj tehnici, smatrajući je tajanstvenijim od boje. "To je odraz ili interpretacija stvarnosti jer većina nas sve doživljava u boji. " tvrdi Kenna.

Noćne jake sene i svetlost koja stiže iz svih smjerova nadahnjuju Kenu koja uživa u nepredvidivosti snimanja u mraku. On kaže, „Ne možete uvek vidjeti ono što se inače primjećuje tokom dana“, poput automatskog sistema prskalica koji je jednom iznenadio njegovu kameru. " Dok je njegov fotografski aparat radi, Kenna je često bio prinuđen da spava u svom automobilu ili na klupu za parkiranje, rizičan potez za krajnji rezultat njegovog dela.

Kenna takođe tokom 2016-2019 posećuje jugoistolnu Aziju i bavi se budističkom pejzažom i tradicijom Vietnama, Kambodže i Laosa. On menja tematilu svojih dela.

Kenine kraće, dnevne fotografije omekšavaju fluidnost vode, što je čest element u njegovom radu tog perioda. „Sviđa mi se sukob između njih dvoje“, kaže on. „Stvorili smo ove priče za sebe i sve vreme voda neprestano teče, na ženski, organski način.

Oduvek me je zanimala voda - okeani, jaki talasi, magla, kiša. Uvek se kreće i nekontrolisano transformiše " (Sl. 6a, b).

6

Slika 6 a, b. Six Pagodas, Main Ma Ye Thakinma Tuang Temple, Pindaya, Myanmar. 2019 i Taungthaman Lake, Study 2, Amarapura, Myanmar. 2019

U periodu od 1992-2002 Kenna analizira koncentracione logore u srednjoj i istočnoj Evropi. Njegov umetnilki interes se pomera ka esencijalnom i spiritualnom. Ove predstave koncentracionih logora Poljske, Letonije, Čehoslovačke i istočne Nemačke bili su snažni kadrovi oslikani autentičnom atmosferom i ostacima mučne prošlosti. Detalji logorkih ograda i preostalih artefakata uspešno su zaustavili vreme i zabeležili stradanja preživelih ali i žrtava (sl.7a, b, c).

Slika 7a, b, c. Railway Lines and Entry Building, Birkenau, Poland, 1992, Torture Chamber, Breendonk, Belgium, 1997,Guard Tower and Fence, Birkenau, Poland, 1993.

„Neprimereno u vezi s ovim projektom, osim ako sam mogao jasno utvrditi da to nije za moju ličnu korist, doneo sam odluku da poklonim sve slike koje sam napravio. To mi je dalo ogromnu kreativnu slobodu. Narednih deset godina pretraživao sam i istraživao sve logore koje sam mogao, kao svoj lični doprinos sećanju na Holokaust.

Fotografisao sam sa poniznošću, poštovanjem i tugom zbog onoga što se dogodilo.

Svesno sam tražio dopuštenje od mog predmeta pre samog fotografisanja. Bilo je to

7

moćno iskustvo. Kasnije sam napravio set od 300 fotograsfija i poklonio ih, zajedno sa 6.000 negativa francuskom Ministarstvu kulture "rekao je Kenna krajem 2002.

3. Minimalizam Minimalizam je ključni pojam kada se raspravlja o Keninom radu. Kenna retko beleži kompleksne i haotične prizore. Njegove su slike jednostavne i tihe, sa minimumom vizuelnih elemenata. On omogućućava sceni da govori sama za sebe i prihvata narativni pristup stvaranju slika. „Uzorci, oblici i grafika me privlače“, kaže Kenna. 'Drama, atmosfera, misterioznost, lepota. Elementi, vremenski uslovi, kretanje. Karakter, sećanja, tragovi. To je stvar lične povezanosti i rezonancije. " dopunjuje Kenna.

U sličaju Kenne minimalistička fotografija prešla je iz pejzažnog podžanra u putovanje i potragu za samim sobom. " Kako se tehnologija kamera i softverski programi za obradu fotografije iz godine u godinu postaju sve složeniji, postoji nešto uverljivo i jednostavno u minimalističkoj fotografiji; ovo je vraćanje slike na prvobitno, često crnobelo. Štaviše, to se može praktikovati tokom cele godine, a ne treba vam mnogo više od pristojne kamere i stativa. Međutim, to ne znači da je minimalistička fotografija jednostavna. Majstori se masovno kopiraju, ali dodavanje vlastitog jedinstvenog pečata ovoj vrsti fotografije je mnogo teže" tvrdi Kenna (sl.8a, b).

Slika 8 a, b. Quixote's Giants, Study 10, Consuegra, Spain. 1996 i Quixote's Giants, Study 5, Campo de Criptana, Spain. 1996.

„Fotografija je oblik meditacije“, objašnjava on.'Želim zamisliti da bih mogao jedan dan sretno fotografirati bez ijednog filma u kameri. Kad fotografišem, osetim da sam u potrazi za blagom. To je predivan proces gde možemo upotrijebiti svoj osećaj radoznalosti, poštovanja, pa čak i poštovanja prema predmetima koje se fotografišemo.

8

Za ovaj pristup ne postoji brza i jednostavna formula. „Kad fotografišem, tražim neku vrstu odjeka, povezanosti ili iskru prepoznavanja“, kaže on. „Trudim se da ne donosim svesne odluke o onome što tražim.“ Svaka slika traje onoliko vremena koliko traje ekspozicija (ponekad i sati), a Michael Kenna takođe ne vrši detaljne pripreme prije nego što ode na lokaciju. „U osnovi hodam, istražujem, otkrivam i fotografišem“, objašnjava on. „Pristupanje predmetu fotografisanja je poput upoznavanja osobe i započinjanja razgovora. Kako unapred znati gdje će to voditi, što će biti predmet, koliko će intimno postati, koliko dugo će trajati potencijalni odnos? Naravno, osjećaj znatiželje i spremnost za strpljenjem važni su elementi u ovom procesu. Bilo je puno situacija da se pojave zanimljive slike sa mesta koje sam smatrao nezanimljivim. Obrnuto je podjednako istinito i relevantno. Treba potpuno prihvatiti da se iznenađenja ponekad dešavaju, a prognoza rezultata nije potrebna ili čak poželjna. " 4. Crno-bela boja Kenna je možda najpoznatiji po upotrebi crno-bele boje. Ovo je ključno za minimalistički estetiku koju Kenna neprestano traži. On koristi metaforu minimalnog i sa samo nekoliko reči sugeriše ogroman svet. Manje informacija pruža gledaocu više prostora za maštu.

"Crno-belo je za mene više interpretacija svijeta, a ne reprodukcija", kaže on. „Otkrivam da su crno-bele fotografije mirnije, smirenije i tajanstvenije od slika napravljenih u boji.“

Slika 9 a, b. Mamta's Lotus Flower, Ban Viengkeo, Luang Prabang, Laos. 2015 i Stepping Stones, Marugame, Shikoku, Japan. 2010.

9

5. Fotografski zapis u kvadratnom formatu Snimanje u kvadratnom formatu rezultat je filma dimenzija 6x6 i 6x4.5 koji Kenna koristi u svojim kamerama Hasselblad. To se povezuje s prethodnom idejom pojednostavljenja scene. Kvadrat je čistog, jednostavnog oblika. Snimanje kvadratnog formata menja način na koji se vidi scena. Preusmerava odnos posmatrača prema uokvirivanju i načinu na koji Kenna predstavlja formu, liniju i oblike unutar pejzaža.

Slika 10 a, b. Aquaculture Structure, Boseong, Jeollanam-do, South Korea. 2018 i Thirty One Snow Fences, Bihoro, Hokkaido, Japan. 2016 6. Upotreba metoda duge ekspozicije i filtera Duga ekspozicija nastaje kada veća količina svetlosti dođe do fotografskog filma ili senzora slike kao rezultat dugotrajne otvorenosti blende. Na nju utiču brzina okidanja, otvorenost blende i osvetljenost objekta koji se fotografiše. Kako su pejzaži često relativno statični, fotografi se na različite načine snalaze da pejzažne fotografije budu dinamičnije. Osim tri dimenzije koje nam dobra fotografija pejzaža može dočarati, dodajemo i četvrtu, vreme. Zbog toga se često koristiti duga eskpozicija, iako možda za trenutne svetlosne uvete nije potrebna. Upravo produžavanjem ekspozicije Kenna nam dočarava kretanje oblaka po nebu, neprestano razbijanje talasa o obalu ili vetar iznad žitnih polja za vreme letne oluje.

Dok se Kenna u svom komercijalni radu služi digitalnim fotoaparatima, postao je poznat po činjenici da za svoje lične radove na srednjim formatima koristi Hasselblad 500CM filmsku kameru. Digitalna fotografija je fantastičan i dostupan format, ali ponekad može značiti da gubimo neke krucijalne faktore koji su deo filmskog šarma, ponajviše sporost, nepredvidivost i komplikacije koje nastaju pri korištenju analognog

10

formata. Snimanje tradicionalnim filmom iziskuje vreme meditirajući na sceni i osiguravajući da postizanja željenog rezultata. Prisiljava nas da proučavamo svetlost i uslove prizora. Takođe znači da smo ograničeni na broj kadrova po filmu i koliko rola filmova treba imati pri sebi. To znači da nema mesta za grešku. U svom radu Kenna je takođe koristio i ND filtere, odnosno filtere neutralne gustoće i to ponajviše u pejzažnoj fotografiji (sl. 11a, b). Neutralna gustoća (eng. neutral density) znači da filtar propušta svetlo bez da mu menja boje, međutim za određene faktore smanjuje količinu svjetla koje kroz njega prolazi. Filteri mogu biti navojni, ili naročite pločice koje se montiraju na predviđene držače.

Slika 11 a, b. Early Morning Storm, Calais, Pas-de-Calais, France. 1998 i Jetée, Dieppe, Normandy, France. 2000.

ND filteri se koriste obično u faktorima 2, 4, 6, što će reći da smanjuju količinu svetla koja kroz njih prolazi za jednu, dve ili tri blende. Kenna je u svom radu koristio i ektremnije primere koji smanjuju količinu svetla za šest ili čak 10 blendi. Ako se, na primjer, koristi filter za vreme jako jakog dnevnog svetla da bi se smanjio intenzitet svetla, jer su prekoračene granice brzine zatvarača fotoaparata i potrebna je još kraća ekspozicija, tada se to ne smatra fotografijom duge ekspozicije. Na primer, većina kamera ima minimalnu brzinu zatvarača 1 / 4000s. Ako je fotografija još uvijek prekomerno izložena ovom minimalnom brzinom, jer je tačno vrijeme ekspozicije bilo 1 / 6000s, jedino je rešenje ili smanjiti otvor blende ili dodati ND filter s 3 zaustavljanja.

Smanjenje otvora blende neće biti najbolje rešenje ako snimate portrete ili ako radije snimate oko tačke sočiva, tako da je najbolje dodavanje ND filtera sa 3 zaustavljanja i smanjenje vremena ekspozicije na 1 / 750s .Zašto Michael kenna koristi u radu metod s duge ekspozicije? U njegovom slučaju to ima sve veze s stvaranjem misteriozne, nadrealne atmosfere. O vizualizaciji nevidljivog. Produženo izlaganje može očima otkriti ono što je vidljivo samo očnom umu. Kenna želi otkriti što njegovo oko ne vidi. I opet, to je deo njegove umetničke filozofije da se odmakne od stvarnosti u što većem broju

11

koraka. Dugu ekspoziciju koristio je na bilo kojem pokretnom objektu, a tipični žanrovi za fotografiranje tim metodom su: Pejzaži - zamagljeni oblaci u pokretu, Seascapes-efekti omekšavanja teksture vode i naravno arhitektura, širokih rakursa I veoma intenzivnih kontrasta (sl. 12a, b).

Slika 12 a, b. Louvre, Study 5, Paris, France. 1988 i Eiffel Tower, Study 3, Paris, France. 1987

5. Zaključna razmatranja Iako neki mogu kritikovati Kennin rad kao preterano romantičan i atmosferičan, možemo ustvrditi da za njega fotografisanje nije prevashodno. Za njega je to čin fotografisanja. To je prosvetljujuće, terapijsko i zadovoljavajuće, jer ga sam proces prisiljava da se poveže sa stvarnošću. Kada napravite četverosatne ekspozicije usred noći, neminovno počinjete više promatrati i ceniti ono što se događa oko vas. "U našem modernom svetu koji se brzo kreće, luksuz je biti gledati zvezde kako se nebo kreću" svedoči Kenna.

Ne bi bilo nepošteno reći da ne postoji ništa bitno o lokacijama na kojima Kenna radi. Skoro da bi mogli reći da su prilično poznata ili neinsoirativna. Međutim umesto da snima zadivljujuće lokacije, Kenna je odabrao posetiti područja koja bi mnogi fotografi mogli previdjeti. Kroz čistu fotografiju otkriva nam skrivenu lepotu svakodnevnih lokacija. Ne ulazi sa unapried smišljenim idejama i prati svoj umetnički instinkt.

Jedan od najdražih Keninih citata i možda deo lične filozofije dolazi od fotografa Garryja Winogranda: 'Fotografišite da vidite kako nešto izgleda kao fotografisano.'

Kenna odoleva donošenju određenih, svesnih odluka pre vremena i umesto toga omogućuje samoj lokaciji da diktira fotografiju. Za njega je približavanje predmetu fotografisanja poput susreta sa nekom osobom i započinjanja razgovora. Kao da zna unapred gde će to voditi. Radoznalost mu je na prvom mestu. Tako je i uspeo strpljenjem dozvoliti temama da se same otkriju.

12

Pregled literature

1. Amber, Wright. (1995).The Rouge. Rome 2. Bill, Jones. (1996). The Silverado Squatters. Arion, Chikago 3. Brenton, Madlay. (1997).Monique's Kindergarten. OR: Nazraeli, Portland 4. Glenn, Rouge. (1999). Le Notre's Gardens. The Huntington Library, Art Collections Library and RAM Publishing, New York 5. Kenna, Michael. (2000). Night Work. OR: Nazraeli, Portland 6. Jones, CaIe. (2001). Impossible to Forget: The Nazi Camps Fifty Years After. Marval; Nazraeli, Rome 7. Lace, Calais. (2002). Japan. OR: Nazraeli; Treville Editions, London 8. Penn, Timothy. (2004). Retrospective Two. OR: Nazraeli; Treville Editions, London 9. Riboud, Marck. (2011). Images of the Seventh Day, Art Collections Ridley, New York 10.Willey, Overberger. (2012).In France. OR: Nazraeli, Portland

Vebografija

1. FINEARTPHOTOGRAPHY EDISI XXIII / 2009 125 FINEARTPHOTOGRAPHY Michael Kenna: I am privileged to witness amazing things, https://www.michaelkenna.com/interviews/thelight.pdf (preuzeto 06.02.2020) 2. Holga Direct, http://www.holgadirect.com/holgadirect-interview-michael-kenna/ (preuzeto 06.02.2020) 3. LOOkinG GLAss A PHOTOGRAPHY JOURNAL, https://www.michaelkenna.com/interviews/lookingglass2016a.pdf (preuzeto 06.02.2020) 4. Photo Reallity: Interview with Michael Kenna, http://resourmag.uberflip.com/i/61323/77# (preuzeto 10.02.2020) 5. Photographer's Forum Interview, by Claire Syke, https://www.michaelkenna.com/ivform.php (preuzeto 06.02.2020)

13