uhvatio za ramena. – Karli, nisam mislio da... to jest... oh, do đavola, izvini, u redu? Karli ga je pogledala u oči, koliko god joj je to teško padalo. Osećala se potpuno poniženo i nimalo se nije libila da Tajlera okrivi za svoju nelagodu. Možda ima uspomene koje će pamtiti, ali bi Tajler očigledno bio zgrožen kad bi saznao pravi identitet svoje tajanstvene žene. Ispravljajući ramena da prikrije povređenost, zagledala se u njega s hladnom ravnodušnošću. – Odradi dobar posao sa decom. To je sve što tražim. Mimo toga me ne zanimaš. Tajler je ukočeno klimnuo glavom i otišao na svoju stranu automobila. Dva puta je stavljao ruke na volan pre nego što je konačno upalio motor. – Može li išta da razdrma tu tvoju prokletu spokojnu uzdržanost? Karli je netremice gledala kroz prozor. – Je li to trebalo da postigneš svojim uvredama? Da me razdrmaš? – Ma uopšte nisam imao nameru da te vređam. Karli frknu. – Nisam budala, Tajlere. Razumem koliko sam smešno zvučala. Svakako da niko ne bi pomislio... mislim, ideja da ti i ja... – Nisam se zato smejao, Karli. Ona ponovo frknu i on se nasmeši. – Eto, vidiš? Nikada ne govoriš i ne činiš ono što očekujem. Sedela si tamo kao neka primadona, streljajući me neodobravajući tim lepim očima boje lešnika i sve mi je to naprasno izgledalo smešno. Čini mi se da si suviše savremena da bi bila tako uštogljena. Karli se osetila poniženo. – Nisam uštogljena – promrsila je, a sećanje na događaj od pre nekoliko noći počelo je da se raspliće u njenoj glavi. A onda je izgovorila neophodnu laž. – Samo sam obazriva. Stali su na crveno svetio na semaforu i on se okrenuo ka njoj, proučavajući je. Tvrdoglavo je nastavljala da ga ne primećuje, samo je nakratko bacila pogled u njegovom pravcu. A to je bilo
W&N