Obrada i prevod : Klub Brbljivica
Divlja srca Brzo je skenirala prostoriju iza menei pogledala me. – Rekla sam da te ne mogu dobiti na telefon i da ne mogu čuvati Matthewa onako kako smo se dogovorile. I može li ti prenijeti da me nazoveš. Zašto pitaš? - Samo sam radoznala. – stavila sam ruke u zadnje džepove hlača i pokušavala da se ponašam normalno. Taylor me poznavala. Namrgodila se, i samo malo nakrivila glavu ispitivački me gledajući. – Šta se dešava s tobom? - Ništa! – lagala sam. – Ja sam dobro! - Ne, nisi. Vidim. Nešto se dešava. Jesi li dobro? Brada mi je podrhtavala i osjećala sam kako gubim kontrolu. Zadržati fasadu prividnog mira je nemoguće kad vas neko tako posmatra i ispituje. Kao da je to dozvola da se brane uzdržavanja sruše, baz obzira koliko se borila protiv toga. - Ne, nisi dobro. – nastavila je ona, a lice joj se smekšalo kako mi je prilazila. – Šta se dešava? - Ništa! – odmahnula sam, uz novi lažni osmijah. – Zaista, ništa! Spustila mi je ruke na ramena i gledala me u oči. – Ništa ne čini da se tvoje oči napune suzama i da ti brada podrhtava. Reci mi. - Posvađali smo se, Viper i ja, stvarno posvađali...i rekla sam mu da ode. – borila sam se da izgovorim svaku riječ dok su jacaji navirali. - Ne razumijem. – spustila je ruke s mojih ramena i zavrtila glavom polako dok me je gledala ispitivački. – Vas dvoje se nikada ne svađate. Zbog čega ste se posvađali? Obgrlila sam se rukama da se smirim. – Um ...pa... on je otkrio da sam trudna, a vijest nije primio onako kako sam se nadala da hoće. Otvorila je usta iznenađeno. – Trudna si? Jedva sam progutala i kimnula. - Čestitam! – uzviknula je i povukla me u zagrljaj. – Znam da si sad tužna i vratićemo se na to, ali sam presrećna zbog tebe i toga, pa te moram prvo zagrliti.
115