Rot 56-57:Rot 56-57.qxd
6.5.2015
19:33
Page 3
MIRIS BELOG GRADA
\UZEPE PINO GRASI
^AROBNJAK ZA OBRADU KAMENA o|en u Splitu 1901. godine u vajarskoj i klesarskoj porodici, koja se generacijama bavila tim poslom. Wegov otac R Zefirino rodio se u mestu Rankate u kantonu Ti}ino, u italijanskom delu [vajcarske. Po zavr{enoj milanskoj akademiji Brera, dobio je posao u Splitu na obnovi zvonika katedrale Svetog Duje. O`enio se \ovaninom Pavacom, dobio decu i otvorio vajarsko – klesarsku radionicu u kojoj su svoja prva znawa stekli mnogi vajari iz Dalmacije, od kojih }e najpoznatiji postati Toma Rosandi}. Ivan Me{trovi}, i sam ~est gost u Grasijevoj splitskoj radionici, 1921. godine po~iwe u Cavtatu da radi mauzolej porodice Ra~i} i za tu priliku upo{qava oca i sina Grasiju, a naro~ito Pina koji izvodi sve skulpture u kamenu i Mauzolej porodice Ra~i} potpisuje se na zidu u Cavtatu, Hrvatska mauzoleja, {to je bio veoma neobi~an slu~aj kada su u pitawu Me{trovi}evi poslovi. Posle Cavtata, 1924. godine Pino Grasi prvi put dolazi u Beograd da u kamenu izvede neke Rosandi}eve skulpture, a potom iste godine, odlazi u Supetar na Bra~u gde }e s prekidima, do po~etka 1927. godine, zajedno sa ocem raditi na mauzoleju porodice Petrinovi} i gde }e u kamenu izvesti sve skulpture po modelima i nacrtima Tome Rosandi}a. Narednu godinu provodi u Parizu, u ateqeima poznatih francuskih vajara Karla Sarabezola, Sudbiwina i Burdela, a potom odlazi u Milano kod najve}eg italijanskog klasi~ara kamena, vajara Adolfoa Vilda. Wegov u~iteq iz Pariza Sarabezola mu {aqe ponudu da u Beogradu izvede skulptorske radove na budu}oj zgradi francuske ambasade. ila je to 1928. godina kada je Pino Grasi do{ao u Beograd, gde je i ostao do kraja `ivota. Postao je najtra`eniji i najB ceweniji umetnik u preno{ewu vajarskih dela u kamen. Duga~ak je spisak skulptura koje je Grasi izveo po modelima i nacrtima zna~ajnih vajara: za Tomu Rosandi}a – „Borca” i „Umornog borca” (1935.) i portret Nikole Pa{i}a (1937.) u Do-
mu Narodne skup{tine, za Petra Ubavki}a „@enu pod velom”, za \or|a Jovanovi}a nekoliko skulptura devojaka pod velovima koji se nalaze na Novom grobqu. Na zgradi tada{weg Ministarstva saobra}aja (danas @elezni~ki muzej u Nemawinoj ulici br. 6) izradio je u kamenu dve figure pod nazivom „Atlete”, vajara Riste Stijovi}a i grifone Petra Palavi~inija. Za Palavi~inija je izveo i sve skulptorske radove u kamenu za ba{tu Francuske ambasade u Beogradu, kao i biste Rastka Petrovi}a i Jovana Du~i}a. a Dom Narodne skup{tine, Z 1938. godine radi veliku figuru Kara|or|a po modelu Frana Kr{ini}a, kao i bistu Stjepana Radi}a po modelu vajara Sretena Stojanovi}a. Tokom 1929. godine, Grasi je anga`ovan na izradi skulptura i ukrasa na Starom dvoru na Dediwu. Posebno poglavqe u `ivotu 1938 - Fran Kr{ini} Pina Grasija nesumwivo je rad - Karadjordje sa Ivanom Me{trovi}em u ~ijem je zagreba~kom ateqeu provodio dosta vremena. Za ovog slavnog vajara Grasi je radio u kamenu skulpture „Se}awe” i „Moja majka” koje se nalaze u Narodnom muzeju, kao i reqef „Kosovka devojka” u granitu za Kosovski hram, danas u zgradi Na1960 - Ivan rodne banke, tor- Ivan Me{trovi} Me{trovi} zo „Banovi} Stra- Moja majka Banovi} Strahiwa hiwa” u Muzeju savremene umetnosti. a Spomeniku neznanom N junaku na Avali, Pino je izveo u kamenu tri karijatide
1935 -Toma Rosandi} - „Umorni borac” Mali Kalemegdan
58
po Me{trovi}evim nacrtima: Makedonku, Dalmatinku i Srpkiwu, i ~uvenu „Mediteranku” francuskog vajara Majola, za Narodni muzej u Beogradu. Pred sam Drugi svetski rat, Grasi je, po nacrtima profesora Aleksandra Deroka, uradio sedam malih, dva velika kapitela i dva reqefa za hram Svetog Save. Sa @ivojinom Luki}em modelovao je i izveo u kamenu Spomenik branilaca Beograda po projektu ruskog arhitekte
Ivan Me{trovi} - Avala, karijatide