RYL e-magazin, broj 8 by Refresh

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

broj 8 ISSN 2406-2030

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA

DANIJELA STOJANOVIĆ

LIDIJA GRUJIĆ

DOVRŠITE NEDOVRŠENO 14

/P/OSTATI DRUGAČIJI 58

AŠHEN ATALJANC

IMPRESSUM

IZDAVAČ AGENCIJA REFRESH, SUBOTICA DIREKTOR BORIS CUPAĆ GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MIOMIRA MEDAKOVĆ-TOPALOVIĆ (ANIMA MUNDI) DIZAJN refresh.rs LEKTOR DIJANA KRTINIĆ KATARINA LALIĆ & MARTA VOJNIĆ PURČAR (za tekstove na engleskom) SARADNICI U OVOM BROJU DANIJELA STOJANOVIĆ LIDIJA GRUJIĆ MILENA NIKITOVĆ MONJA ŠVEC NADA LIČINA DANIJELA VIDA JASMINKA GRUNIČIĆ NATAŠA IKONIĆ JASNA LEKIĆ BRANKICA DAMJANOVIĆ SLOBODAN MIZDRAK DUŠAN BORĐOSKI DIJANA KRTINIĆ PHOTO ZOOM PHOTO - SUBOTICA PIXABAY.COM DRAGANA MILOSAVLJEVIĆ ANIMA MUNDI JELENA JANKOVIĆ KONTAKT 063/353-756 rylmagazine@gmail.com refreshyourlife

AUTORI U OVOM BROJU

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

VLADIMIR ČETKAR

PROMENE KAO IZBOR 20

THE RHYTHM AND SOUL 28

MONJA ŠVEC

OCTOBER BUTLER

SATTVA JOGA 54

AN ARTIST OR NOTHING 38

UVODNIK

MOJ MATRIX 21. vek je vek programa, kodova, matriksa. Čovek se kreće ulicama po unapred utvrđenim shemama. Sve je jedno veliko polje u kojem se već unapred znaju sva pravila, sve norme. Čak i sistem razmišljanja povlačimo od predaka, koreni su duboki. Negde sam davno pročitala da svako od nas ima jedan „filter“ kroz koji prolaze samo informacije koje ne bi narušile iluziju u kojoj živimo, a time i integritet naše ličnosti. Matriks održava način života onih koji veruju da je iluzija bolja od istine. Većina se ponaša po šablonima iz kojih se ne vidi izlaz. Ali bitno je osećati se sigurnim. Zona komfora je, mislimo, sigurna zona. Ma jok! Sve ovo, kada se prebaci na kompjuterski jezik, zvuči ovako: Svaki program u sebi sadrži antivirus, koji ga štiti od spoljnih uticaja. Neka samo jednom uđe Trojanac i program pada. Sve se urušava, nestaje. Boli resetovanje, reprogramiranje. Odrasla sam i živela u matriksu/sistemu/programu, koji mi je bio poznat i prihvatljiv, jer sam rođena u njemu. A onda je nastupio nalgi preokret u reprogramiranje. Nikada ne znamo kada će do njega doći. Godine 2007. sam se preselila, sledeći put ljubavi, u Frankfurt. Mada, iskreno, Nemačka nikada nije bila my favorite country. Međutim, tamo je živela moja ljubav. I u njoj doživeh buđenje, jer „ne privučemo ono što želimo, već ono što nam treba.“ Došavši tamo, bila sam ime i prezime koje je trebalo da se integriše u društvo. Fakultetska diploma je morala da se nostrifikuje. Učinila sam to u Firenci na pravnom faklutetu. I tako sam, svaka tri meseca, menjala programe tri zemlje

(Srbija, Nemačka, Italija), jer svaka ima svoj, ali i ja sam morala da menjam svoj. Osetila sam pad mog programa, ego se urušio, moj matriks se blokirao, morala sam da usvajam novi sistem vrednosti, svoj i vrednosti drugih. Da li je lako? Ne, u mom slučaju. Slučaju jedne pravnice. Nemački jezički matriks mi nije bio naklonjen, zato sam upisala italijanski, čiji jezik i program bolje i brže savladavam. Resetovanje traži vreme, odricanja, uspostavljanja novog, ma kako god to novo izgledalo. Novi programi su boleli. Download novog se polako punio. Nekada bih osetila fizičku bol u duši. Ali, išla sam u skladu sa Ms New Age promenama koje me menjaju, situacijama kojima se prilagođavam, dopuštam, prepuštam i otpuštam. Sve sam činila i učila kako bih se reprogramirala. Kažu life coachevi da postoje posebni programi za reprogramiranje. Ili se prepustite life coach-u, ili životu. I jedan i drugi učiniće isto ako ste na tom putu. Moj matriks nije vaš, niti je vaš moj. Svako ima svoj. Izađite iz matriksa i osvojite ličnog Oskara. Neo iz filma Matrix kaže: „Znam da ste negde tamo. Osećam vas. Znam da se plašite. Plašite se nas. Plašite se promene. Ne znam šta nosi budućnost. Nisam došao da vam kažem kako će se ovo završiti. Došao sam da vam kažem kako će početi. Sada ću spustiti ovu slušalicu, a onda ću ovim ljudima pokazati ono što im ne date da vide. Pokazaću im svet... bez vas. Svet bez pravila ili kontrole, bez granica i ograničenja. Svet u kome je sve moguće. Gde idemo posle toga je izbor koji ostavljam vama.“ Anima Mundi 7

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

THE MATRIX NEO: I KNOW YOU’RE OUT THERE. I CAN FEEL YOU NOW. I KNOW THAT YOU’RE AFRAID... YOU’RE AFRAID OF US. YOU’RE AFRAID OF CHANGE. I DON’T KNOW THE FUTURE. I DIDN’T COME HERE TO TELL YOU HOW THIS IS GOING TO END. I CAME HERE TO TELL YOU HOW IT’S GOING TO BEGIN. I’M GOING TO HANG UP THIS PHONE, AND THEN I’M GOING TO SHOW THESE PEOPLE WHAT YOU DON’T WANT THEM TO SEE. I’M GOING TO SHOW THEM A WORLD WITHOUT YOU. A WORLD WITHOUT RULES AND CONTROLS, WITHOUT BORDERS OR BOUNDARIES. A WORLD WHERE ANYTHING IS POSSIBLE. WHERE WE GO FROM THERE IS A CHOICE I LEAVE TO YOU.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your sOUL

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

DOVRŠITE NEDOVRŠENO Čovek ima kapacitete za zdravo i radosno življenje. Povezan je sa širim životnim poljem, kao i sa sveukupnom stvarnošću. Sveukupna stvarnost ima sve ono što nam je potrebno i mi, kao deo nje, možemo doći do toga. Kontakt sa svojom suštinom, kao i kontakt sa sveukupnom stvarnošću preko nje, blagotvoran je i isceljujuć. Taj kontakt nam omogućava usklađivanje i održavanje balansa potrebnog za kvalitetan život. Omogućava nam da se prilagođavamo promenama putem svojih misli, osećanja, ponašanja. To ne bi trebalo da bude teško, ali se dešava da ne uspevamo u tome. Kako dolazi do ovoga, možemo videti kroz sledeći primer. Ako bebu, u uzrastu od šest meseci, stavimo pred “švedski sto”, ona će uzeti ono što joj je potrebno. Ako počnemo da je hranimo samo onim što bi, po našoj zamisli, trebalo da jede, u početku neće hteti to da jede, ali će onda početi, uglavnom da bi udovoljila željama roditelja (u ovom uzrastu, ljubav i prihvatanje roditelja su bukvalno od životne važnosti). Vremenom će početi da jede i ono što joj ne odgovara, potpuno nesvesna toga da joj to ne odgovara. Takav je slučaj i sa osećanjima. Svako osećanje je naša reakcija, odgovor na život i stvarnost - kada smo u opasnosti koju ne možemo da savladamo, osećamo strah, kada ostanemo bez nekoga ili nečega što nam je važno, tužni smo. Ali, tokom života i procesa socijalizacije, mi i učimo nešto o osećanjima. Mogu nas naučiti da nije lepo ljutiti se, na primer. Dakle, može se desiti da se udaljimo od svojih potreba i želja, da naša osećanja ne budu adekvatna. Do ovog otuđenja dolazi tokom odrastanja i razvoja ličnosti. Na početku života, detetu je potrebna sva podrška ovoga sveta da bi opstalo. Potpuno je

bespomoćno i ne bi moglo preživeti samostalno. Ljubav i prihvatanje roditelja su za njega od presudne važnosti. Kroz simbiotičku vezu sa majkom, ono doživljava, kao objektivnu stvarnost, naviknute i neispitane percepcije. Postepeno počinje osamostaljivanje, a tokom perioda adolescencije dolazi do značajnih promena. Dok u životu deteta najveći uticaj na njegov razvoj imaju roditelji i primarna porodica (ono izgrađuje svoju ličnost unošenjem, introjekcijom, onoga što dolazi iz ovog okruženja), adolescent ima šire polje u koje se uklapa. Za to uklapanje je potrebno preispitivanje onoga što je usvojeno od roditelja - raznih “treba” i “mora”. U adolescenciji, mlada osoba počinje da usvaja senzorna iskustva na nov način - počinje da doživljava vid, sluh, miris i dodir u većoj meri kao svoje, počinje da preuzima vlast nad sopstvenim iskustvom. Iskustveno polje adolescenta se diferencira i širi, on počinje da stvara sopstveno gledište, postaje svestan da njegovi opažaji ne moraju uvek da se podudaraju sa porodičnom realnošću (počinje da “gleda stvari sopstvenim očima”). Ova pojava vlastite perspektive, koja otkriva sopstveni svet sa više detalja, postavlja osnovu za pojačanu svesnost o unutrašnjem životu, koja će se razviti kako adolescencija napreduje. Adolescent svoj doživljaj sebe samog, svog “ja”, formira tako što kritički preispituje ono što dolazi iz porodičnog okruženja, pogotovo od strane roditelja. Ovo se često odvija kroz sukobe, pa se može reći da su oni u tom smislu korisni, jer omogućavaju mladoj osobi da postane svesnija toga šta su njene potrebe, a šta ne, da jasnije počne da razlikuje “ja” od “oni”. Ovo je mogućnost koju nudi period adolescencije. To znači da je iskoriste svi.

PIŠE: Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut Kriza srednjih godina se može posmatrati kao neka vrsta “druge šanse” da dovršimo one “poslove” koje nismo u adolescenciji. Kada se pojave neki problemi u našem životu, možemo malo bolje pogledati o čemu se, zapravo, radi. Problemi koje smo imali u adolescenciji se i sada ponavljaju, ali se razlikuju konkretne situacije, pa nam je teško da to uvidimo. Možda nam se može učiniti da nemaju nikakve sličnosti. Međutim, sličnost postoji u emocionalnom smislu. Potrebno je da utvrdimo koje su to vrste emocionalnih uznemirenosti koje se ponovo javljaju. To su naši “nedovršeni poslovi” i ono što nam je činiti je njihovo dovršavanje. Sva ova preispitivanja sebe vode razvoju ličnosti i postizanju zrelosti. Omogućavaju svesnost o sebi, a svesnost je, po rečima F. Perlsa, osnivača geštalt psihoterapije, sama po sebi isceljujuća. Ono što može pričinjavati problem nije postojanje sukoba, već njegovo nepostojanje, odnosno izbegavanje sukoba. Konstruktivni sukobi su kompatibilni sa razvojem

PHOTO: pixabay.com

Ljubav i prihvatanje roditelja su za njega od presudne važnosti. Kroz simbiotičku vezu sa majkom, ono doživljava, kao objektivnu stvarnost, naviknute i neispitane percepcije. Postepeno počinje osamostaljivanje, a tokom perioda adolescencije dolazi do značajnih promena. ličnosti. U korenu mnogih naših uznemirenja i patnji leže osećanja koja smo nekada davno blokirali da bismo izbegli sukob, osećanja o kojima nemamo svesnost. Blokirana emocionalna iskustva su vezana za neke događaje uglavnom određene specifične gestove roditelja, njihova ponašanja koja nismo mogli da razumemo ili smo ih pogrešno razumeli. Najveći problem je kada smo ih protumačili kao potvrdu da nismo dovoljno vredni, tj. da nismo

vredni ljubavi ili da nismo vredni poštovanja. Ako smo došli do takvog zaključka u detinjstvu, onda se i danas tako osećamo, bili mi toga svesni ili ne. Kroz geštalt psihoterapiju se radi na tome da se ovi “nedovršeni poslovi” iz prošlosti dovrše, da postanemo svesniji sebe, svojih potreba i želja. Tako stvaramo mogućnost da živimo autentično, a ne po navici. Tako vraćamo radost i uzbuđenje življenja u svoj život. Zaključci do kojih smo došli

nekada davno, i na osnovu kojih smo doneli određene odluke (a koje nam nisu od koristi), mogu se promeniti. Dakle, ako posvetimo sebi dovoljno pažnje i ljubavi, možemo postati svesni otuđenih delova svoje ličnosti i integrisati ih, povezati, a onda početi da težimo aktualizaciji sebe, a ne koncepta koji imamo o sebi, nastalog na osnovu očekivanja drugih.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO STORY:

BILO JEDNOM U AMERICI tan Los Anđeles - prostran, raznolik, prija New York - energičan, brz, bučan inistrativan Washington - monumentalan, adm TEKST & FOTO: DRAGANA MILOSAVLJEVIĆ

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: Jelena Janković

ona,

탑ena zmaj

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

INTERVJU: AŠHEN ATALJANC

PROMENE KAO IZBOR

Ašhen Ataljanc, primabalerina Narodnog pozorišta, dobitnica najvećih domaćih i svetskih priznanja iz oblasti umetničke igre, nakon uspešne svetske karijere, svoju umetničku posvećenost nastavlja kao pedagog klasičnog baleta, savremene igre i osnivač „Škole igre Ašhen Ataljanc“ u Beogradu. PIŠE: Anima Mundi FOTOGRAFIJE: Jelena Janković

Vi ste čedo dve kulture - otac Gabriel je jermenskog porekla, po zanimanju psihijatar, i majke Gordane, profesorke književnosti. Kada osetite da iz Vas progovara otac i njegovi koreni, a kada majka? Ime i prezime koje nam je dato nije slučajno. Ime nas odredi u životu. Bez obzira što ne govorim jermenski jezik, niti sam bila u Jermeniji, ja pripadam toj strani sveta. Moje poreklo nije samo jermensko. Sa bakina strane, majka je Nemica, a otac Mađar, a sa dedine strane, majka je bila Ukrajinka, a njegov otac Jermen, tako da su u mom ocu, kao i u meni, izmešane razne kulture.

Ime i poreklo su joj jermenski, a u njoj su mešavine krvi sveta - srpska, jermenska, nemačka, ukrajinska i mađarska. Ona je umetnica, pedagog, majka, supruga, žena koja pripada svetu. Taj bogati kulturološki pečat vidljiv je u svakoj njenoj iskazanoj rečenici, vidljiv je na sceni. Igrala je na svim svetskim scenama i kontinentima, ali se najduže zadržala u Nemačkoj, Italiji i Srbiji. Kroz vekove, u Srbiji su živeli poznati Jermeni, koji su svojim doprinosom obogatili srpsku umetnost, kulturu, nauku. U istoriji se spominje čuveni vojni lekar Vramšapuh Ataljanc, njen pradeda. Ašhen Ataljanc nastavlja tim putem, doprinoseći srpskoj umetničkoj, baletskoj igri. 20

Živela sam u Nemačkoj i Italiji, i u svim kompanijama u kojima sam radila, radila sam sa strancima, taj mentalitet i ambijent mi prijaju, bliski su mi. Kada kažem igra, šta vidi Ašhen Ataljanc kao pedagog? Dugo sam se dvoumila po pitaju moje profesionalne karijere, nakon igračke. Put pedagoga se nekako nametnuo, počela sam da radim sa profesionalnim igračima, a sada i sa decom. Bila sam na ugovoru sa nekoliko svetskih kompanija, kao što su Aterballetto i državna opera u Berlinu. Kao balet majstor, sarađivala sam sa Narodnim pozorištem u Novom Sadu, sa Random Dance Company, velikim kanadskim baletom u Montrealu, a svoju karijeru

pedagoga sa školskom decom započela sam na Akademiji (Accademia Danza) u Milanu. Nažalost, opcija gostovanja po svetu, sa bazom u Beogradu, apsolutno je neprihvatljiva. Pokušala sam sa takvim načinom života, ali odmah sam shvatila da je to zbog moje dece, koja su još uvek mala, nemoguće. Sebe ste pronašli i realizovali kroz klasičan balet i savremenu igru. Koja je razlika između klasičnog baleta i savremene igre? Telo kao instrument, izražajno sredstvo, i u jednom i u drugom je alatka - u čemu je razlika? Klasičan balet je baza za sve forme plesa, od

klasične igre do moderne, savremene igre. Ne mogu da prihvatim neobrazovane igrače. Ima, naravno, igrača izuzetaka koji potvrđuju pravilo, ali se to vidi. Vidi se školovano telo. Vide se mišići koji su prošli neku školu, rad, i oni koji to nisu. Razlika se uočava. Ja sam od onih kojima prija ta vrsta estetike školovanog igrača. Mislim da su klasične vežbe neophodne za neke dance theatre forme, upravo zbog tog negovanja kulture tela. Kada sam odlučila da se, nakon klasične forme, opredelim za savremenu, prešla sam iz berlinske opere u Aterballetto. Dostojevski je napisao: ’Ime ti je sudbina.’ Ime je kod. Šta znače imena koja nosite?Ašhen? Imena dece - Noa i Ani? 21

PROMENE KAO IZBOR

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Ašhen je prvo Sunce koje se pojavljuje posle noći. Prijateljica mi je rekla: „Ti si kao ptica feniks.“ Stalno nalazim snagu da počnem od početka, šta god da se desi. Mislim da me je ime zaista odredilo. Moja deca imaju oba prezimena - Nađ i Ataljanc. Suprug je želeo da im imena budu kratka, a ja jermenska. Ime ćerke je Ani. Ani je nekada bila prestonica, kada je Jermenija bila carevina, bio je glavni grad. I sada se nalazi u Turskoj i zvali su je „Grad 101 crkve“. Nažalost, ne nalazi se više u Jermeniji. Planiram da odvedem ćerku da vidi grad po kojem je dobila ime. Sa Noom je bilo malo teže. Probali smo i srpska i mađarska i jermenska imena, ali nam se to nikako nije uklapalo. Noa, kao Noa spasitelj, uklopio nam se i u ime i u prezime. Ne bih mogla ni da zamislim da se drugačije zove. Ima predivno biblijsko ime. Živeli ste u Italiji, Nemačkoj i Srbiji. Gde Vam nebo najviše odgovara? Iskreno, najviše mi prija Italija. Kada sam rodila ćerku, vratila sam se u Srbiju, ali teško se navikavam na majke koje puše i gase opuške u isti pesak u kojem im se deca igraju, bacanje đubreta kroz prozor. Ja ne mogu da se naviknem na mnogo toga, iako je ovo moja zemlja, deo sam ove kulture i naroda. Ono što 24

ČOVEK MORA DA PRAVI KOMPROMISE. ŽIVOT NAM STALNO DAJE MOGUĆNOSTI IZBORA, AKO MI TO PREPOZNAMO, ONDA NALAZIMO NAŠE NAČINE. mi zaista prija je Italija, od jezika, kulture, arhitekture... U koji god italijanski grad da odete, vi se osećate kao u muzeju, balkon u bilo kojem selu, zaseoku, podseća na balkon Romea i Julije. To je kultura života, načina ishrane, to su ljudi koji vole život, uživaju u životu.

Srpski narod sklon je pravdanju zašto im ne ide u životu. Dve sjajne rečenice pročitala sam na plakatima kod moje prijateljice Gordane Berger, koja trenutno živi u Americi, na NLP treninzima, na kojima piše: „Ne kreirajte svoje izgovore, kreirajte svoju budućnost.“ i „Nikada nije kasno za srećno detinjstvo.“ Naš narod troši mnogo snage na to ko im je kriv, zašto im ne ide u životu, kako su imali teško detinjstvo i slično. Kada čovek shvati da za srećno detinjstvo nikada nije kasno, prestaje da se utapa u izgovore zašto mu loše ide u životu. Mislim da je u životu sve izbor. Tridesetu godišnjicu profesionalne karijere ćete obeležiti sledeće godine, iza Vas je i petnaest godina internacionalne karijere. Živite i radite u Beogradu, sada u ulozi pedagoškog radnika, koji svoje polaznike predano uči plesu na vrhovima prstiju, stvarajući buduće primabalerine i baletane, koji će svojim plesom osvajati nacionalnu i internacionalnu publiku. Kako ste koncipirali rad u ’Školi igre Ašhen Ataljanc’, čiji ste osnivač i predavač? Imam zaista odličan tim saradnika u školi. Pored đaka koji pohađuju osnovnu baletsku školu, imamo decu koja se rekreativno bave klasičnim baletom, savremenom igrom hip – hopom, kao i rekreaciju za odrasle u vidu savremene igre i klasičnog baleta. Od samog početka, insistiram na saradnji sa evropskim i svetskim školama. Već od prve godine postojanja, sa školom su sarađivali poznati evropski koreografi i pedagozi.

Uspostavljena je saradnju sa Centrom za obrazovaje igrača i pedagoga „Aida“ iz Milana (Centro di Formazione Professionale AIDA). Došlo je do razmene studenata iz te dve škole. Naši đaci su dobili stipendiju za dvonedeljni seminar u Milanu, kao i kompletnu stipendiju za jednonedeljni seminar, takmičenje i smeštaj u Pulji. Takođe, škola je uspostavila i divnu saradnju sa gospodinom Goranom Subotićem, direktorom kompanije Mystic Ballet School i Mystic Ballet Company, gde je naša učenica Marija Trifunović, nakon besplatnog četvoronedeljnog seminara, dobila ugovor i nastavila svoj profesionalni angažman. Nataša Stanković, takođe naša učenica, sada je zvezda u Bolivudu. Ana Kuzmanović je solista u sarajevskom Narodnom pozorištu. Za četiri godine, imamo sjajne rezultate i uspehe u radu sa našim đacima. Tema oktobarskog broja RYL e-magazina je „Moj matrix”. Koliko je svako od nas programiran? Svi smo u nekim programima koje smo dobili od naših roditelja, profesora, učitelja u životu... To su naši izbori, svesni i nesvesni. Čovek mora da pravi kompromise. Život nam stalno daje mogućnosti izbora, ako mi to prepoznamo, onda nalazimo naše načine. Nekom će prijati razgovor sa psihologom ili parapsihologom, nekome joga, kako bi radio na sebi i prevazišao programe koji su mu dati u detinjstvu. Rad mora biti konstantan, jer promene ne dolaze same od sebe. Svako može naći njemu blizak način da se tih programa reši. Promene nisu lake, ali su moguće.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

on,

ostvaren i uspešan

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

INTERVIEW: VLADIMIR ČETKAR

THE RHYTHM AND SOUL 28

VLADIMIR ČETKAR, THE TALENTED MACEDONIAN MUSICIAN, TALKED TO RYL ABOUT HIS MUSIC, HIS CAREER AS A MUSICIAN AND HIS SECOND ALBUM “HEAVENLY”. PASSIONATE AND ENERGETIC, VLADIMIR COMBINES HIS MANY TALENTS AS A GUITARIST, VOCALIST, ARRANGER, COMPOSER AND PRODUCER. BORN AND RAISED IN MACEDONIA, VLADIMIR FOLLOWED HIS TALENT AND GRADUATED AT THE PRESTIGIOUS BERKLEE COLLEGE OF MUSIC. HIS LATEST RELEASE “HEAVENLY” IS A PERFECT COCKTAIL OF JAZZ, POP, SOUL AND DISCO. HE LIVES AND WORKS IN NEW YORK.

WORDS: Milena Nikitović PHOTOS FROM A PRIVATE COLLECTION

Tell us about yourself, Vladimir. Did you grow up surrounded by music? How were you introduced to music and jazz in particular? I was always impressed by the sophistication of the late 70’s and early 80’s disco, funk and soul music. Every little detail in the arrangements was done with intelligence, passion and love. Since my early childhood when I started listening to my parents’ vinyl collection of bands like Jazz Crusaders, Earth Wind and Fire, George Benson, Michael Jackson’s „Off the Wall“ and many others, I remember what a wonderful and stimulative effect this music had on me, creating a burst of positive energy inside me. This never left me, in fact it keeps intensifying as time goes by. A lot of people back home were surprised by my musical obsession with these genres as there was not much access to this music over there at that time. I remember that a lot of the records were purchased through Italy and Belgrade. Do you think there is some kind of special connection between the Balkans and Jazz music? Are there any particular musicians who helped you in terms of music and any that helped stimulate jazz in Macedonia? They say that a region, country or nation with strong musical heritage and tradition can creatively thrive in any musical genre, jazz, classical, pop, etc. This idea is beautifully exemplified in the Balkans where diverse musical influences and a strong and highly developed musical tradition have together enabled an appreciation for and advancement in many genres, including jazz. I had a completely independent path in my career, growing up in Ohrid there was no one there who could teach me the secrets of Jazz guitar and harmo-

ny so I had to purchase literature from abroad and I started as a self taught musician. Remember, this was a period when the internet was just in its beginnings and everything was harder to find. I was very persistent and hungry for knowledge which proved helpful as I quickly realized that nothing is impossible and that you can carve your own way even if no one carved it before to make your journey easier for you. Who are your favorite top five artists of all time? Five is just not enough but these bands and artists definitely influenced me a lot: Change - an amazing Italo funk/disco/soul band project by Italian masterminds Mauro Malavasi and David Romani; Patrice Rushen – one of the most complete musicians ever, a vocalist, pianist, arranger, composer and producer of the highest order! George Benson - a guitar titan who redefined guitar playing and influenced an army of musicians; Cameo - Probably the most sophisticated funk music ever written… fronted by music genius Larry Blackmon! Earth Wind and Fire – some of the most lyrical melodies in contemporary music were written by this phenomenon of a band! This is your second studio album. How do you think that your sound and style have changed from your first album until now? The style is very similar except that when I was writing, producing and recording my second album I was more experienced and mature so the production is better. Тhe biggest challenge for me for both of my albums was to produce them the way they did 40 years ago. When I was in studio I felt like a small disco renaissance fever was taking over me and I was trying to recreate how the classic master producers 29

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

WITHOUT PEOPLE LIKE HIM MANY RECENT GENERATIONS WOULD HAVE BEE BEAUTIFUL AND TIMELESS MUSIC. HE WAS ALWAYS SUPPORTIVE OF MY WOR STILL WORK THE WAY IT WAS DONE IN THE OLD DAYS BY INCORPORATING LIVE IN MY MUSIC. I WAS ABSOLUTELY THRILLED AND HONORED TO HAVE RECEIVED WITH DIMITRI FROM PARIS UNIQUE SIGNATURE AN 30

EN DEPRIVED FROM THIS INEXPLICABLY RK AND APPRECIATING THE FACT THAT I E ORCHESTRAL AND RHYTHM SECTIONS D SUCH A LOVELY REMIX FOR HEAVENLY ND TOUCH.

used to work. I was not sleeping much; I was writing everything by hand starting from the bass lines, drums, strings, horns, background vocals... I was always asking myself if this was the way the old guys did it. The answer came when I got to personally meet legends like Tom Moulton, DC LaRue, Bob Esty and many more who after coming to some of my studio sessions told me that they felt like they just went back to their time; it really still gives me goose bumps when I think about this. Do you have a new project forthcoming? How would you like your career to progress? Yes I do and I should be back in the studio sometime in 2016 to start recording again. The ideas have been created and I cannot wait to materialize them into music! I am very happy and grateful how things have progressed so far, with my music having been released throughout the globe from USA to Japan, Thailand and soon South Korea. It is very very rewarding! Having received recognition from legends such as Tom Moulton, Patrick Adams, Bob Esty, DC LaRue and others is the biggest motivation and assurance that I am on the right track. My goal in the future remains the same, to constantly improve as a performer, arranger and producer and to introduce my music to an even wider audience globally. You love disco-house music and have collaborated with important DJs and producers such as Dimitri from Paris and Jestofunk. What can you tell us about these collaborations? Dimitri From Paris is truly a colossal force in the world of Disco and Funk and one of the most important protagonists in keeping this music alive globally. This is crucial to understand as this music has been truly endangered in the past 2 decades. Without people like him many recent generations would have been deprived from this inexplicably beautiful and timeless music. He was always supportive of my work and appreciating the fact that I still work the way it was done in the old days by incorporating live orchestral and rhythm sections in my music. I was absolutely thrilled and honored to have received such a lovely remix for Heavenly with Dimitri From Paris’s unique signature and touch. With Jestofunk several years ago we recorded several tracks in their studio in Florence...working with these guys was a unique and magical experience. I truly hope that these materials will be released one day. Before we leave you, tell us where can we buy your album Heavenly? What is your favorite song from the album? You can buy the album online via any major digital distributor but physical copies in Europe can only be purchased in the UK, Italy, Germany, Austria, Switzerland and so far only in Macedonia from the Balkan countries; I hope that soon I will be able to get wider physical distribution in the Balkans. I cannot answer what is my favorite song but I hope the RYL readers already have one from the album. :-) 31

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Mi pravimo nagrađivane web sajtove! MINISTARSTVO KULTURE LIKE THIS. 32

l www.refresh.rs 33

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

www.mediteraneo.rs www.grckaostrva.rs YBC, Novi Beograd • Bulevar Mihaila Pupina 10v, lok. 9 Tel. 011/2144 144, 2139 999 069/2144 144 e-mail: info@mediteraneo.rs CENTAR, Beograd, Čubrina 5 Tel. 011/2626 099, 069/2626 099 e-mail: informacije@mediteraneo.rs

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Refresh

your ART

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

AN ARTIST OR NOTHING WORDS: Anima Mundi PHOTOS FROM A PRIVATE COLLECTION

October Butler is an artist who lives and works in the most artistic place in the world, Florence, Italy. She was born and raised in Taiwan and as a little girl she moved with her parents in USA. She graduated from the Florence Academy of Art in her early 50’s and opened her Studio 108, an art gallery in Florence, the heart of Tuscany. I followed her work on FB and after a year we met at a photo exhibition in her Studio. “In 1965, at age 8, I told my parents, “I want to be an artist or nothing”; that idea and goal has never left me.” What does your name mean? “October” is a rare name. When I was thirteen years old I was living in Taipei and began studying English in earnest at a local language school. On the first day of school, the teacher asked all the students to give themselves an English name. My sister chose Johanna, after Bob Dylan’s Visions of Johanna, and my best friend picked Alice because she liked Alice in Wonderland. Being an eccentric, a weird little kid, I had trouble settling upon normal names like these. So I asked

the teacher to give me an unusual name. When he asked me my criteria I told him it had to be “unique, unforgettable, with a strong energy, and lots of fireworks!” The next day he came back with the name “October”. I loved it and it has been my name ever since. That was 45 years ago. So many great things happen in the month of October, and at the same time it is the most nostalgia-inducing month of the year. Summer starts to feel definitively a thing of the past as October ushers us into Autumn, my favorite season. It is the month of harvest, when farmers put forth their best crops, and of harvest moons, massive and powerful and shocking to behold. And of course there’s the blissful New England foliage to see and smell, followed by the joy and energy of the Halloween Parade in New York City. October is also the month of Oktoberfest in Germany… So many good things happen in the month of October around the world. Tell me about your experience studying at the Florence Academy of Art. Studying at the Florence Acade-

my of Art was an extremely powerful experience. Learning to become a professional sculptor I had to learn great discipline, and gain greater physical and emotional strength than what I had started with. I learned what it meant to work hard, and then harder. If my best was just mediocre, I learned that there is no substitute, no shortcut, for moving beyond mediocrity except for hard work. Studying among the best sculpture students from around the world meant that the standards were always extremely high, and the pressure was constant, heavy, real. It was very positive for me. Although at times I struggled when my muses were simply not present, or because physically I was much older than my peers, my spirit was and is young. I tried to cultivate an openness and humility towards learning any way I could, to stay humble and always fall back on hard work. I was never afraid to ask for advice and exchange knowledge with my peers. And while the younger students were “working hard and playing hard,” I had the luxury of already having done all that in my younger years to remain fo-

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

cused on “working hard and working hard”! At the forefront of my consciousness was always that I believed in myself, but with the full recognition that “all my eggs are in one basket.” I had made a choice from which there was no turning back. Consequently, there was no room for procrastination, drama or any kind of self-indulgent thinking. But there was infinite room for so much more — learning an old craft, learning to take criticism, working outside of lifelong habits, knowing when to speak up, collaborating with others, finding inspiration everywhere, making a life sustainable, questioning everything, researching, and constantly thinking about all of the amazing possibilities. How did you decide to start your studies in your early 50’s? Well, the process was slow and delicate, but absolutely fascinating!

By the time I turned 52 I had been living in New York for almost ten years. I had a good-paying job and a nice apartment in the East Village with most of my family and friends living nearby. I found myself visiting Jean Baptist Carpeaux’s Ugolino and His Sons at the Metropolitan Museum of Art over and over again — I had been there at least a few dozen times in less than a year. One day, while standing in front of the sculpture, I had a sudden realization that I needed to be a part of this world. Exploring the human figure artistically was a vast and exciting challenge and I needed to know how. So right then I decided that I would go back to school at night and on weekends to study figurative sculpture, with the ultimate goal of preparing myself to enroll in the Florence Academy of Art. I studied relentlessly for two years across three New York schools — mainly at the Art Students League of New York, but

also at the Grand Central Academy of Art and the New York Studio School. At the end of these two years I sent my sculpture portfolio photos along with an application to FAA. I did not think I would get in. So when I received the email from FAA stating that I was accepted to their three-year sculpture program, my life changed in an instant, again. I knew I would have to say goodbye to everything as I knew it; there was no turning back. I could only think of one thing — that I would be going to Italy and I would be making a life there as a sculptor no matter what. It was Firenze or bust! When you finished your studies, you opened Studio 108 in Florence. What does number 108 represent? 108 is an auspicious and magical number with much significance across many spiritual traditions. For example, Tibetan and Chi41

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

nese Buddhists and Taoists pray with a 108-bead mala. In astrology, there are 12 houses and 9 planets. 12 times 9 equals 108. The diameter of the sun is 108 times the diameter of the Earth. There are 12 constellations, and 9 arc segments called namshas or chandrakalas. 9 times 12 equals 108. 108 is a Harshad number, which is an integer divisible by the sum of its digits. Harshad is from Sanskrit, which means “great joy.” Studio 108 is open to exhibiting work by international artists and, in particular, promotes emerging artists both young and old. Can you tell us more about that? While I was still living, working and studying sculpture in New York, observed how difficult it was for many great artists to promote their work to galleries. If you’re not known in any artists’ circles or haven’t yet built up enough connections or if you’re simply older and haven’t shown your work before, it can be almost impossible for galleries to give you a chance as an emerging artist. In turn, this makes it far too difficult for some very talented artists to reach the 42

next level in their career. So before I left New York, I made a goal: if I ever opened a studio, I would try my best to reach these talented and overlooked emerging artists and do what I could to support them. I didn’t get where I was by myself — so many people, especially local Italians, have helped me along the way, and still do. I wanted to be able to “pay it forward,” in a sense. Therefore, each year I open Studio 108 to two artists — one young, and one older — who can exhibit their work for free. I both organize and promote their exhibitions, including their opening. These have to be extremely talented artists who have been knocking on all the galleries’ doors with no luck, artists that have struggled and deserve acknowledgment, recognition, praise. Artists whose work others deserve to see and enjoy! I strongly feel that I need to make a difference in the art world. Even if it’s only a tiny difference, it’s okay with me. Who was/is your teacher? And what did you study with them?

I was eager to learn the aesthetic techniques and philosophical principles of humanism-realism sculpture and I was determined to learn from the best. My teacher’s name is Robert Bodem. As a sculptor, his work is very powerful, sometimes overwhelming. His sculptures impart a sense of freeness and they always tell a story. As a teacher, his knowledge has had a huge impact on me because he was there at the ground-level of my education and gave me a very solid foundation in human anatomy, internal structure, proportions, poses, composition, line qualities, casting and mould making. I am very grateful to him for always having given me enough room to take the time to improve my technique and find my unique voice as a sculptor. I studied for three full years at FAA within the sculpting department, starting with Michaelangelo’s facial features, then skulls, then portraits and finally onto male and female figures. After the 2nd year I learned how to sculpt 3/4 and life-size figures. Combining Robert’s technique and my education at the academy, I was able to come into my own way of sculpting, which is how I sculpt today. How do you give a sculpture a soul? I would say I believe in energy in all people and things. I use clay, plasterlina and wax when I sculpt in my studio. Plasterlina contains clay, sulphur, oil and water — all earth elements of essential quali-

ty. When I sculpt, if it is a human, a daily dialogue with my sculpture is a normal ritual. Yes, I talk to it daily as if it already has its own soul! And I also ask it to direct me. I ask it to give me the strength to deliver what I have set out to do and the wisdom to imbue it with the right essence — whether it be sensitivity, sensuality, anxiety, agony, recklessness — and the level of subtlety required to achieve the likeness of my human subject. I find it quite liberating to relinquish this sense of control. My desire is for every sculpture I create to be believable—it has to have its own “inherent soul”. I prefer viewers to have their own dialogue and relationship with my sculptures and don’t wish to foist any opinions on them. I would like viewers to be able to look at my sculptures and build their own interpretations, judgements and stories around them. I never wanted to be a great sculptor, just their favorite sculptor.

Can you describe your identity? What’s the essence without which you would not be the same? Great question! To truly answer that, I think I would need to trace back to a few of my past lives, to see when I began… In this current life, I’m a sentient being and I choose to use my authentic energy and spiritual beliefs to guide me to where I’m supposed to go. I may not have gone where I intended to go, but I think I’ve ended up where I need to be, for ‘now’. What is your life philosophy? In the modern world originality may be dead but creativity can still thrive. Whatever I do is an extension of myself and there’s only one ‘me’, so essentially, there is an opportunity for originality through me being absolutely true to myself. As an artist, that is very exciting.

Doing what I love is freedom; loving what I do is true sublime happiness. In everything I do, I try to be absolutely true to myself and always stay optimistic and positive in action and thought. How do you decide what to work on next? Normally, my intuition directs me to what I need to create. There is always a pure reason, some impetus that emerges. There’s always a story that needs to be told. When I decide to move forward with a subject, I rigorously study the figure(s) in any way I can, whether in person or, if not possible, through all the photographs, paintings, other sculptures — any media — I can get my eyes and hands on. I work to gain an accurate understanding of the figure and his or her aesthetic range, as well as to get to know the scope of my project and what I wish to say with the sculpture.

PHOTO: pixabay.com

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Refresh

your MIND

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

(PRO/RE/DE)PR 46

ROGRAMIRANJE 47

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PIĹ E: prof. dr. sc. Slobodan Mizdrag

Znate li koliko znanstvenika poznajem koji su roboti? Mnogi bi rekli - bez duše. O, poznajem i puno kvaziznanstvenika, new age čudaka, za koje malo tko može reći da doista imaju dušu. Druže se sa potrebama, davno programiranim. Roditelji, socijalna sredina, škola, religija itd. Svi oko nas guraju svoje mišljenje u našu glavu. Već sam se par puta priupitao tko sam ja. Jako je poražavajuća činjenica da sam programiran od društva u kojem se nalazim. U stvari sam skup tuđih mišljenja, koje je oblikovalo moj um, mene. Samo sam se poistovijetio sa njihovim mišljenjima. Mati mi je ponavljala da sam zgodan i lijep. Otac me obasipao da sam sinčina i ljudina. Učiteljica mi opetovala kako sam pametan. Profesori su mi se klanjali kako sam oštar i brz u odgovorima. Žena mi je rekla da nije imala boljeg mazitelja i ljubavnika. Šefovi su mi govorili kako sam dobar radnik. Društvo je

govorilo da sam pravi jaran. Opozitne riječi nisam slušao. Bilo ih je, naravno, no nisu formirale mene, jer nisam slušao.

su meni radili. Programiram.

Moj EGO. Moj GAZDA, moje JA.

Prije par godina počeo sam pitati ljude oko sebe: Tko si ti? Što?

Kao znanstvenik, postavljam pitanja koja se tiču fizičkih i psihičkih anomalija. Često sam subjekat promatranja i eksperimenta. Proučavam razna zračenja i čudne pojave. Ponekad sam i objekat promatranja. Skoro stalno. Da bih bio objektivan, morao sam vidjeti svoje mane i zanemariti ih. To je najteži korak, jer saznajem da sam programiran od drugih, ne od sebe. Strašnije je što uviđam da svojim pristupom programiram svoje studente. Stvarno se trudim pred njima biti fer, natjerati ih da misle svojom glavom. No, često je to moja glava. Formiram ih na svoju sliku, programiram ih. Postaju dio mene, čak se dičim i hvalim kako sam ih „dobro“ naučio. U stvari, radim sve ono što

Blesav je osjećaj kad saznaš što radiš mladim ljudima.

Zašto tako misliš? Otkud ti informacija? Kako si donio zaključak? Počinje reprogramiranje, reset. Kako znaš da je TV, radio, internet grupa, u pravu? Shvaćaš da te formiraju i programiraju? Par njih je otvorilo oči, mrvicu šire. DEPROGRAMIRANJE! Shvatili su da možeš vjerovati u vanzemaljce, Isusa ili čudovište iz Loch Nessa, ali možeš saznati samo deprogramiran, sam, osobno. Bez prevoditelja, bez programa. Sve ostalo su priče, bajke i basne.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO STORY:

MALLORCA/MAJORKA Večeras je drhtalo špansko nebo. Vatromet se prosuo po njemu. Mislim da je ekspodiralo u najlepšem sjaju. Večeras je noć nekako posebna i mirisna na svoj način. Ima sigurno razloga za to. Kao što ptice umiru pevajući, tako se i nebo rađa pevajući. Noć je duga, a dan mi još traje. Predivne ulice Palme, pune turista, pogleda, osmeha, shoppinga... O, da, to je taj španski schmeck. To je taj osvajački duh koji Španci nose u sebi. Zarobila me je Majorka. Čudesna, blaga, sjajna, sunčana, zelena, žuta, plava. Palme su moćne. Sada mi je sve jasno! Lepota leži u bogatom nasleđu, istančanoj kulturi, tradiciji koja živi. U arhitekturi, koja je u kamenu, zemlji, masivnim, prizemnim kućama. Sve ima svoj red i stil. Sviđa mi se ta lepota. Hoće li ona umeti da peva? TEKST & FOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Refresh

your BODY

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

SATTVA JOGA PIŠE: Monja Švec, sertifikovani instruktor Sattva joge FOTOGRAFIJE: Iz privatne arhive

Sattva joga dolazi sa Himalaja (iz Rišikeša, drevnog grada jogija). Osnivač i učitelj Sattve je Anand Mehrotra. Zastupljena je u Americi, Kanadi, Rusiji, Južnoj Africi, Norveškoj, a od nedavno i u Srbiji. Na sanskritu ,,sattva’’znači celina, pa je ova jogička praksa holistički put joge, koji je istovremeno i drevan i moderan (prilagođen evoluciji čoveka). Sattva joga u sebi objedinjuje asane (Hatha jogu, statičke, dinamičke i vinjasa aspekte), krije (rad sa elektricitetom u telu na ćelijskom nivou gde prefinjujemo i prerađujemo naš energetski omotač kroz dah), Kundalini jogu - Šakti jogu, koja oslobađa i podiže kundalini energiju (kako bi podigla naš beskonačni potencijal), Laya jogu - to je „flow“ aspekt ove jogičke prakse koji u Sattvi služi da spoji prelaze u asanama, krijama i kundalini krijama, a sjedinjava harmoniju u nama kroz slobodan pokret, Nada jogu - jogu zvuka i mantre, jer zvuk stvara neverovatnu moć u isceljivanju. Sattva joga sadrži i pranajamu - drevne tehnike disanja koje imaju duboki uticaj na fizički, mentalni i spiritualni nivo, gde uviđamo kako dah utiče na nas i kako mi utičemo na dah. Neizostavni deo Sattve je i meditacija koja uključuje razne tehnike - bitisanje u tišini, vođenu meditaciju ili meditaciju sa meditativnim krijama. Takođe, u Sattvi je akcenat na Bhakti jogi, jogi konekcije i duboke devocije, koja nas uči kako da živimo tu konekciju kroz iskustvo ljubavi. Gyana joga, kao deo Sattve, označava neuslovljenost uma, transcendovanje svih dogmi i dogmatskih učenja koja kreiraju ograničenja, držeći nas u ego identifikaciji. U sklopu Gyana joge, izučavaju se drevni tekstovi o jogi, ali i moderna otkrića kvantne fizike koja potvrđuju korelaciju sa jogičkim učenjima. U Sattvi imamo i Karma jogu – jogu služenja radi služenja samog, bez ikakvikvih očekivanja, jer joga bez služenja i nije joga, u njoj učimo i kako da budemo posvećeni služenju u cilju uticaja na svet oko sebe. U Sattva centru u Rišikešu postoje redovni kursevi za obuku joga instruktora otvoreni za sve zainteresovane iz celog sveta, a organizuju se i ajurvedski joga odmori i događaji. 55

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your spirit

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

(P)OSTATI DRUGAČIJI DA LI IZBOR ZAISTA POSTOJI ILI MISLIMO DA BIRAMO?

Svako od nas jednom, ako ne i više puta, bude u situaciji koja mu se uopšte ne dopada. Glavni akter se tada ponovo preispituje: „Zašto mi je ovo bilo potrebno, kada sam mogao da pretpostavim da će se završiti na moju štetu?“ Iako imamo iskustva, ponekad prosto ne možemo da se odupremo izboru, iako pretpostavljamo da ćemo na kraju patiti. Šta je to što nas navodi da uvek biramo pogrešno za nas? Kako mu se odupreti, da li možemo sami ili nam je potrebna pomoć u tom procesu? Kao

dugogodišnji

Holistic

Life Coach, u radu sa klijentima, nailazim na ovu skrivenu prepreku gotovo kod svih svojih klijenata. Neko to zove matricama, neko uverenjima, neko programima. Naziv je nebitan, ime ionako ne rešava ništa. Mnogo je bitnije razumeti šta nam se dešava i zašto smo zatočenici svojih izbora. Na osnovu čega pravimo izbore? Da li ste se ikada zapitali kako vi to radite? Možda je ovo idealan momenat da se zapitate. Učimo od rođenja, primarna porodica svojim primerom nam pokazuje šta je dobro i šta nije

PIŠE: Lidija Grujić, Holistic Life & Business Coach, autor holističkog pravca coaching

dobro. Bez pogovora usvajamo načela i koračamo dalje kroz život. Zatim, dolazi okolina koja nas dalje oblikuje, i to se nastavlja dalje, sve dok sebe ne uhvatimo da „nešto nije kako želim, znam da postoji nešto više i bolje, ali ne znam kako to mogu da dostignem.“ Holistički pristup coachinga polaže na osam aspekata života da bi osoba zaista bila ispunjena, svi aspekti treba da budu u harmoniji. Možete oceniti sebe u svakom aspektu života, tako što je 1- najslabija ocena, dok je 10 najbolja ocena. Pokušajte da obeležene ocene spojite. Da li liči na krug? Može li da se zakotrlja? One aspekte koje ste ocenili sa šest i manje, na njih valja obratiti 58

PHOTO: pixabay.com

posebnu pažnju. Tu je vaša slabost, na tim aspektima patite, tu vam se najviše neželjenog dešava. Tim poljima vi ne vladate svesnim izborima, već životne okolnosti vladaju vama. Coaching je proces vrhunske komunikacije sa uspešnom akcijom - kao takav, najpre vam pomaže da verbalizujete ono što osećate ili želite, a potom načinite akciju do osvajanja cilja ili želje. Prepoznavanje situacije kakva jeste i želja kako nešto želite je prvi korak. Dakle, čestitam svima koji su prepoznali mogućnost da nešto može biti drugačije i bolje. Uvid kao takav je samo mali pomak, da bi se promena napravila, ostvarila i zadržala, čeka vas još par koraka. Samodisciplina je ključ svega. Na vama je sada da nađete zdrav način da promenu ostvarite. Nažalost, svaka promena iziskuje napor. Ovde je reč o emotivnom naporu, što znači da koliko god situacija u kojoj ste bila nezadovoljavajuća, vi ipak imate neke lične benefite i uživate u stanju koju vam omogućuje data situacija. Na svesnom nivou, svi poriču da uživaju u nečemu što ih opterećuje, ali ako zaronite malo dublje, susrešćete se sa istinom. Istina ne mora uvek bili lepa, često je i bolna, pa je izbegavamo. U ovom momentu morate se pozvati na motivaciju. Koliko ste motivisani da živite život sa osmehom? Da li ste hrabri da nastavite dalje? Postavite sebi sledeća pitanja: • kako sebe vidim sa ostvarenom željom? • kako se osećam sada kada sam postigao/la željeno?

• šta kaže moja okolina, da li me podržavaju? • šta sam izgubio/la da bih postigao/la svoju želju? Budite iskreni prema sebi, sasvim je u redu priznati sebi da nije baš kako želimo, da mnogo toga treba uraditi, promeniti, i ono najvažnije, da mi treba da postanemo drugačiji. U ovom procesu zatražite pomoć, holistic life coach će vas usmeriti i pomoći da napravite zdravu promenu. Ne možete uvek biti objektivni prema sebi, potreba da se poštedimo patnje je uvek prisutna, i u radu sa samim sobom nailazićete na otpor. Što je veći intelekt, to je promena sporija, razlog tome je što filtriramo sve informacije, a to nam oduzima dosta vremena i ubeđuje nas da čak i ovako nama zapravo nije loše. Svako od nas ima pravo izbora, uvek postoje tri izlaza iz situacije koja nije poželjna. Ako ste se prepoznali, pokušavali da kod sebe napravite promenu, a to je do sada bilo manje-više neuspešno, ne očajavajte. Za sve postoji idealno vreme. Vreme, kada ste spremni da priznate sebi da želite nešto drugačije, vreme kada ste hrabri da pokrenete promenu i nagrada koju vremenom uživate, jer ste ostvarili nešto lepo za vas. Kako napisah, ne očajavajte, uvek postoji pravi trenutak za sve, na vama je jedino da se odlučite koji od tih momenta želite da uzmete da postane vaš. Načinite sopstveni izbor, baš onaj koji vi želite, postanite svesni svoje želje i mogućnosti izbora! 59

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

YOUR LIFESTYLE

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

AZ ÉN MÁTRIXOM Visszaemlékeztem arra az időszakra, amikor a gyerekeim elindultak az első osztályba. Boldogok voltak, hogy ezután tankönyvekkel teli iskolatáskájuk lesz és meg fognak majd tanulni írni és olvasni. Viszont a tanszerek mellett szükség volt az elszántságukra és az akaraterejükre is. Az első néhány hónapban az ÁBC betűit tanulták. Ezután a betűkből szótagokat alkottak, majd a szótagokból szavakat, a szavakból pedig mondatokat szerkesztettek. Mindezt addig ismételték, amíg az írás-olvasás rutinossá nem vált. Mi felnőttek talán erre azt mondanánk: Ez könnyű! Ha egy elsős diákot megkérdeznétek mit gondol a betűk tanulásról, meglehet ezt válaszolná vissza: „Uh, a tanító néni feladta a házi feladatot, meg kell tanulnom ezt is, ezt is...”Lefordítva ez annyit jelent: ”Időt és energiát kellett belefektetnem, hogy megtanuljam a betűket. Ismételnem kellett újból és újból, gyakorolva az olvasást minden nap.” A környezetünk nagy szerepet játszik a gyerekkori szokásaink kialakításában. Az első mátrixunkat a szüleink állították fel, amely alapján gyorsabban és könnyebben jutottunk el a célig. Visszatérve az elsős diákra, kialakítható szokásá válhat az, hogy a házi feladata mellett minden nap elovas egyegy oldalt a kedvenc könyvéből. Így naponta fogja gyakorolni az olvasást. Amikor felnövünk, a 62

helyzet egy picit megváltozik. Most már mi alakítjuk ki a szokásainkat. Felelősséget vállalunk a viselkedési mátrixunkért. Ismételjük el újból a fenti mondatot: „Ez könnyű!” Ahhoz, hogy ezt a mondatot ki tudjuk mondani fontos, hogy egy picit mélyebbre ássunk. A könnyedséget rutinossággal érhetjük el, a rutinosságot ismétléssel biztosítjuk, ismételni csak rendszerességgel lehet, a rendszerességtől és a fegyelmezettségtől függ a részletes és az egyértelmű terv követése, a terv kidolgozását egy konkrétan megfogalmazott cél előzi meg, a célra irányuló figyelem a jövőképünktől függ, a jövőkép a képzelőerőnk eredménye, a képzelőerőnket a gondolataink irányítják. Így jutunk el a lényeghez. Mindannyian rendelkezünk kialakított viselkedési formával, egy mátrix-al ami alapján döntéseket hozunk nap mint nap. A viselkedésünk nem más, mint a gondolataink tükörképe. Képesek vagyunk eldönteni azt, hogy melyik gondolattal fogunk foglalkozni. Ilyenkor születnek meg a tervek. A jó hír az, hogy ez alapján ki tudjuk alakítani a saját mátrixunkat, hogy eléjük a megfogalmazott

ÍRTA: Jasminka Gruničić, üzleti tanácsadó, értékesítési tréner céljainkat. Tőle függ a sikerünk és az eredményességünk. Nézzük meg két példa erejéig, hogyan tudjuk ezt elérni: Ha azt gondoljuk magunkról, hogy valamit nem érdemelünk meg, igazunk lesz. A képzeletünkben egy sikertelen ember fog kirajzolódni. A gondolatok erejével átprogramozzuk magunkat és a célok megvalósítása elérhetetlen lesz. A tervezés lényegtelenné fog válni, majd a rendszertelenség és a rutinosság hiányában el fog maradni a siker is. Végül azt fogjuk mondani: ezt lehetelen volt megcsinálni! Most fordítsunk a sorrenden. Képzeljük el magunkat olyan személynek, aki egészséges önbizalommal rendelkezik. Vizualizáljuk azt a pillanatot, amikor elértük a célunkat. Képzeljük el

PHOTO: pixabay.com

magunkat abban a pillanatban, hogyan fogunk viselkedni, hogyan fogunk kinézni, mit fogunk hallani, milyen érzéseket fog ez belőlünk kiváltani. Szinte lehetetlen, hogy ne érjük el amit szeretnénk, mivel beprogramoztuk magunkat a cél irányába! Ki fognak rajzolódni a terv konkrét lépései és folyamatosan fogunk haladni a cél felé. Ez könnyűnek tűnik, ugye? Az én mátrixom a rendszeresség. Reggel 6 órakkor ébredek. Magamra szentelek egy órát, amikor is megiszom a teám és közben olvasok egy könyvet. Felkészítem magam arra a munkanapra. 7-től 11 óráig az az időszak, amikor kreatív munkával

foglalkozom. Ekkor írok, készülök az előadásokra és új dolgokat alkotok, amelyek hozzájárulnak a munkám sikerességéhez. 11 órától az ügyfeleimnek szentelem magam, 17-től 21 óráig pedig az az idő, amikor az otthonunkban a családommal vagyok. A legvégén, a munkanapom utolsó órája újból az enyém, amikor a következő napot tervezem. Tulajdonképpen, mindegy melyik mátrixot választom. Az a fontos, hogy rendszerességet építsek ki, amely a sikeresség természetes útjává válhat. Mi lesz akkor, ha megbotlok és hibázok? Mi történik akkor, ha pl. nem fekszem le időben

vagy elhúzódik az az idő amit az ügyfeleimnek szenteltem? Nem fog történni semmi különös. Ez csak egy apró figyelmeztetés, hogy a mátrix keretein kívül vagyok. Fontos, hogy visszaálljak az eredetihez, amely a siker felé visz. Meglehet, azt fogjátok mondani: ok, de mi van akkor, ha közben a céljaim megváltoznak? Akkor változtasd meg a mátrixod. Változtass a programon, programozd újra magad. Fordítsd a figyelmed a kiválasztott célra és fokuszálj a jövőképedre.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

MEĐUNARODNI SAJAM KNJIGA

ŠTA BI BILO DA NIJE BILO? 64

Sentimentalno-filozofska zapitanost sadržana u sloganu Šta bi bilo da nije bilo? uvodi nas u svet pisane reči Međunarodnog sajma knjiga, koji će se održati od 25. oktobra do 1. novembra, u Beogradu. Svečani i jubilarni, 60. po redu, Sajam knjiga kao kultna manifestacija, koja Srbiju stavlja na mapu Evrope, okupiće i ove godine najprestižnije izdavače, knjižare, bibliotekare i pisce iz zemlje i sveta. Pored toga što izdavači na ovoj manifestaciji predstavljaju svoju godišnju produkciju, Sajam knjiga je i mesto na kome se uspostavljaju kontakti, razmenjuju iskustva, ostvaruju mnogobrojni vidovi poslovne i kulturne saradnje.

PIŠE: Dijana Krtinić

Zemlja počasni gost ove godine je Rusija, zemlja sa bogatom nacionalnom kulturom i literaturom. Ruska kultura biće predstavljena sveobuhvatno, kroz niz raznovrsnih manifestacija. Rusija će knjigama i izložbom predstaviti svoju centralnu temu – pravoslavlje. Među više od 1.500 knjiga, poštovaocima pisane reči u Srbiji biće dostupna najbolja klasična literatura, književnost savremenih autora, monografije, vodiči kroz Rusiju, udžbenici, brojni rečnici, dela o istoriji, kulinarstvu, primenjenoj umetnosti, književnost za decu. Tokom sajamskih dana, posetioci će moći da vide izložbu „Blaga ruske književnosti“ - ova izložba fotografija deo je kolekcije muzeja „Kalomensko“, kolekcije posvećene istorijatu razvoja ruskog pisma i književne kulture. Značajno obeležje Sajma knjiga je i bogat prateći program, u okviru koga se održavaju brojne konferencije, okrugli stolovi, susreti sa piscima, tribine, radionice. Fokus ovogodišnjeg programa Sajma knjiga, kao i pratećih programa u okviru Foruma sajma knjiga, usmeren je na šest godišnjica od značaja za srpsku kulturu i istoriju: 100 godina od rođenja Branka Ćopića, 60 godina Sajma knjiga, 80 godina od rođenja Danila Kiša, 120 godina od rođenja Milana Kašanina, 140 godina Branislava Petronijevića i 1200 godina Metodija Solunskog, slovenskog prosvetitelja. Tribine će biti posvećene Branku Ćopiću, ruskosrpskim književnim vezama, aktuelnoj jezičkoj politici i novom ciklusu akcije „Negujmo srpski jezik“, Andrićevim romanima iz rata, problemu književnosti i subverzivnosti, marginalizovanom izdavaštvu poezije, godišnjicama Don Kihota i Čaplinove epohalne pojave, istoriji i savremenosti srpskog stripa. Najavljen je i niz sajamskih razgovora sa istaknutim autorima iz Srbije i okruženja (Drago Kekanović, Goran Petrović, Radivoj Radić, Milena Marković, Nikola Malović, Jasmina Ahmetagić). Ovaj događaj je i mesto na kome ljubitelji pisane reči, uz posebne sajamske popuste, mogu da kupe knjige koje žele, da upoznaju omiljene i otkriju nove autore, nove svetove. I zato, zabeležite u svoje kalendare posetu Sajmu knjiga, krajem ovog meseca, u potrazi za sopstvenim odgovorom na pitanje: Šta bi bilo da nije bilo?

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PIŠE: Brankica Damjanović

PARIZ

VEčNI ŽIVOT

Kad ponovo budem išla u Pariz Neću poneti kameru Ni fotoaparat Poneću stari mobilni telefon Kojim ne može da se fotografiše. (Uostalom telefon služi da te zovu, Da zoveš i da ponekad pošalješ poruku Kaže moj neko). Kad ponovo budem išla u Pariz Neću poneti ušteđevinu I neću obijati pragove prodavnica Naslađujući se razlikom u ceni haljinica Na “Šanzelizeu” i u Knez Mihailovoj Dajući reč da “više ništa neću da kupim u ‘Zari’ u Beogradu Kad za te pare ovde mogu mnogo više”. Pa jes’, k’o da se u Pariz ide po krpice I ko da nije gre’ota za par sandala ili dva, svejedno, trošiti san o gradu svetlosti. Kad ponovo budem išla u Pariz Tabanima ću ljubiti kaldrmu Na Jelisejskim poljima A kad mi se učini da čujem kočije Pogledom ću tražiti damu s kamelijama Zamišljajući da ima bledo lice Grete Garbo. Ići ću u Latinsku četvrt oko Sorbone Tražiti omiljeno mesto omiljenog mi Hemingveja Ići ću onamo gde su Sartr i njegova Simon Odlazili u duge šetnje A uveče ću, pored Sene slušati Žilijet Greko Muzu Prevera, Kamija, Koktooa Ljubavnicu Majlsa Dejvisa... Kad ponovo odem tamo i vratim se Neću doneti Pariz na fotografijama I neću ja biti u Parizu Nego će on biti u meni. I neću, kad me budu pitali kako mi je bilo Reći: Divno. Evo fotografija! Nego ću zatvoriti oči i biti tamo Sa mojim dragim, čiji će sjaj iz očiju Postideti grad koga svetlost zovu!

Kam umre drag čovek Prvo zastanem Zaledim korak Reč i dah Pa ćutim Dugo I u toj tišini Sve nekako oživi Šta mi je i kad Rekao Šta sam ja rekla njemu Setim se svakog detalja Iznenadi me toliko života U meni Kad mi jave da je neko umro Ih, umro Kako umro kad se sa svakom Novom mišlju U meni nanovo rađa I on i sve što smo prošli Da nije smrti Ne bismo znali Ni da živimo Kad ode drag čovek znam Nećemo više popiti kafu Zajedno Vrlo važno K’o da je kafa nešto Ja se, bre, smrti smejem U lice Te fore da je strašna Neka prodaje drugom Ja umiranje gledam Svakoga dana Na licima živih ljudi U njihovim rečima i gestovima Kad smrt dođe po svoje Ona ponese ono što jeste njeno Al’ ostane sve važno Pečat čoveka u vremenu Njegova dobra dela I ljubav onih koji ga vole Kad smrt dođe Ona pomogne životu Da se seti Svoje besmrtnosti...

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

Refresh

YOUR book

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

U POTRAZI ZA DUŠOM Milan Nikolić Izano, pisac, pesnik i dizajner. U decembru 2012. godine, objavio je svoju prvu knjigu ‘’Lanac ljubavi’’, duhovnu bajku koja nas je oduševila, a posle nje, usledile su knjige koje su takođe imale odličan prijem kod ljubitelja pisanih reči - ‘’U dahu izdaha’’, ‘’Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’ i ‘’Dnevnik duše’’. Rodom Šumadinac, odrastao je u Mladenovcu, a dve decenije svoga života radio je i stvarao na ostrvu Krit, u Grčkoj. Nakon poslovnog i privatnog životnog kraha, snagu je pronašao u sebi i okrenuo se pisanju. Iz njega je potekla bujica reči punih ljubavi i razumevanja života i postojanja, i one su zapisane u njegovim knjigama, koje su mu za kratko vreme od nepune tri godine, donele veliku popularnost.

TEKST I FOTO: Anima Mundi

Svi mi u sebi nalazimo sve, samo je pitanje momenta kada se u nečemu zaista i prepoznamo, kada u pravom trenutku dođe nešto što je naše. Kako ste pronašli u sebi pisca? Da, u pravu ste. Čovek je sažet makrokosmos, odnosno, u nama se nalazi sve ono što se nalazi u Vaseljeni. Kada ćemo pronaći onu nit koja nas spaja sa našim božanskim zadatkom sa kojim smo došli na ovaj svet, zavisi od puno tih proživljenih i željenih, a neproživljenih trenutaka, koji nam ispunjavaju život. Svi ti trenuci vezuje nas za prostor i vreme, a u jednom od njih skriva se naše sudbinsko ’’Ja’’. To je ono ’’Ja’’ u kome shvatiš da si deo celine i da si dušom vezan za jedinstvo svega što postoji, kao što si telom vezan za zemlju i duhom za nebo. U mom slučaju, sebe kao pisca sam pronašao tek kada sam izgubio sve ono što sam godinama sticao. A izgubio sam sve to da bih dobio sebe. Mi saznajemo ko smo tek onda kada razumemo poruke kosmosa. Napisali ste romane “Lanac ljubavi’’ i “Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’, kao i knjige poezije i proze “U dahu izdaha’’ i “Dnevik duše’’. Žene, dok čitaju Vašu poeziju, osete Vas u zarezu. Prodrli ste nam u dušu. Da li Vam prija činjenica da na lak način osetite sreću, suze, radost i tugu kod žene? Istina je da sam dosta vremena proveo tragajući za načinom kako da razumem žene, detinjasto verujući da ću u tome uspeti. A sada vam se mogu ponosno pohvaliti da sam na vreme odustao od te glupe ideje. Zaista je tačno ono što je odavno rečeno i zapisano - kako su žene i muškarci dva različita sveta. Jureći od jednog do drugog, izgubiš sebe, a tamo daleko, u nepoznatom, nikoga ne pronađeš. Ostaje praznina. E, ta praznina mi je pomogla da sam sebe razumem i osetim ono za čime tragam. Shvatio sam da svi ljudi, 70

nezavisno od pola, svesno ili nesvesno, tragaju za onim za čim sam tragao i ja. Tragaju za onim od čega su nastali. Tragaju za ljubavlju. Tek kada joj dozvolimo da nas ona potpuno ispuni, shvatamo da su sva naša osećanja zasnovana na tome koliko imamo ljubavi u sebi. Njen nedostatak stvara nam osećaj tuge i patnje, a njeno stalno prisustvo stvara nam osećanja radosti i sreće. Čak i kada dođu neki ’’teški’’ dani, ona nam daje veru i nadu da će uskoro biti bolje, ona nam ne dozvoljava da pokleknemo, već nas vuče i gura napred. Osećanje njene stalne prisutnosti u meni daje mi moć da razumem ljude, i zato se moj rad i zasniva na tome da pišem o ljubavi, ali na jedan poseban način, kako bi je razumeli i oni srećni i oni tužni. Misli ne stvaraju svet oko nas i onaj iznad nas, njih stvaraju osećanja koja su više ili manje ispunjena ljubavlju, a ljubav je Bog. Kod žena su sva osećanja izraženija, zato lakše i jasnije shvataju ovo o čemu pišem, a one meni šalju svoju ljubav i tako mi pomažu da ih ja još bolje upoznam i razumem. Ne postoji način da se žene razumeju, već postoji mesto u kome svakoga prihvataš, na kome se hraniš i iz koga poklanjaš. To je naša duša. Vaš roman „Lanac ljubavi“ je pravo kulturološko blago. Kako ga Vi danas vidite, sa distance, i kakav odjek je imao među čitaocima? Hvala vam na lepim rečima. Knjiga je zaista urađena na jedan, kod nas, retko viđen način. Sve stranice su u boji papirusa, slike su rađene u strip varijanti da bi pratile priču koja je smeštena u petu dimenziju, a pored toga, prelom knjige je urađen tako da se zadrže božanski principi jedinstva i da se u nju utka tajni kod koji će samo malo njih prepoznati. Rasprodat tiraž, veliko interesovanje za knjigu i za poruku koju ona nosi, podstaklo me je da napišem nastavak, odnosno da objavim deo rešenja tajne koju nosi priča iz ’’Lanca ljubavi’’. Zbog svega navedenog, nastala je knjiga

’’Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’, u kojoj je objašnjeno zašto sva slova naše azbuke imaju brojčane vrednosti, šta ona znače i koliko su važna za naše živote, a duhovna bajka iz lanca dobila je ujedno svoje kosmičko razrešenje kroz matematiku i njene osnovne funkcije, koje su i osnova postojanja celog Univerzuma. Knjiga ’’Lanac ljubavi’’ je moje prvo čedo, ona me je uvela u svet književnosti. Pisao sam je u pomen na svoje roditelja i presrećan sam kako je prihvaćena od čitalačke publike i kritike. Verujem da će ona doživeti više izdanja i da će ’’trajati’’, jer sa sobom nosi poruku koju će mnogo bolje shvatiti generacije koje dolaze. Pratite trendove i digitalizaciju, a ono što planirate, to i realizujete. Uskoro, “Lanac ljubavi” i kao e-book. Da li se radujete tom obliku objavljivanja knjige i koji je cilj formatizovanja knjige na takav način? Živimo u vremenu elektronske ekspanzije na svim poljima našeg života. Informacije se brzo prenose, a ljudi žele da ih imaju nadohvat ruke u svakom trenutku, u neograničenim količinama, kako bi ih koristili za ličnu i profesionalnu upotrebu. Mada nas sve to otuđuje od prirodnog stanja čoveka i njegove povezanosti sa prirodom, a više vodi ka robotizaciji, nisam protivnik tehnološkog napretka, naprotiv, ubeđen sam da je on koristan za duhovni razvitak svakog čoveka i naše civilizacije. Razmišljajući kako da izađem u susret svima onima koji su poželeli da pročitaju knjigu, a nemaju mogućnost da dođu do nje, ili imaju problem nepoznavanja ćiriličnog pisma, odlučio sam da je uradim u elektronskoj formi. Namera mi je da još više podignem njenu duhovnu poruku, i to ću učiniti time što ću ubaciti sedam pesama grupe ’’Balkanika’’, koje će se same uključivati u određenim delovima knjige dok je čitalac bude listao. Tako dobijam dinamiku knjige i pojačavam emocijalni naboj kod čitalaca, da što dublje i lakše prihvate njenu osnovnu poruku. Ujedno, knjiga će biti urađena na ćiriličnom i latiničnom pismu, tako da će svi oni koji su zaboravili naše osnovno pismo imati mogućnost da obnove svoje znanje. Prvenstveno mislim na naše ljude u rasejanju koji su davno otišli, kao i na njihove potomke koji nisu imali mogućnost da nauče ćirilično pismo. U dogovoru sa mojim kumom, Milanom Gurjanovim, sa kojim radim na ovom projektu, elektronsku knjigu ćemo prebaciti i na DVD i podelićemo ih našim školama u inostranstvu. Nažalost, kao što je poznato i u ostalim slučajevima kada je kultura i umetnost u pitanju, naše državne institucije su potpuno nezainteresovane, i na moje uporno obijanje pragova, tražeći bilo kakvu pomoć u realizaciji projekta, dobijao sam stalno isti odgovor, tišinu. A kao što rekoste u pitanju, sve što isplaniram, ja i realizujem. Tako će i sada biti. S obzirom na to da imate veliko životno iskustvo, kada pogledate u prošlost i u budućnost, šta uočavate? Koja je to misao koja Vas vodi? Većina ljudi će vam reći da je potrebno pozitivno razmišljati, da se uvek veruje u sebe i u bolje sutra. Slažem se, ali ja ću vam reći četiri negacije u jednoj rečenici koje me vode kroz život. Nikada ništa ne očekujem ni od koga.

MISLI NE STVARAJU SVET OKO NAS I ONAJ IZNAD NAS, NJIH STVARAJU OSEĆANJA KOJA SU VIŠE ILI MANJE ISPUNJENA LJUBAVLJU, A LJUBAV JE BOG. 71

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

YOUR program

PHOTO: pixabay.com

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PROGRAMIRANI

PIŠE: Dušan Borđoski, trener za primenu psihologije ljudskog ponašanja u životu i biznisu

Kada se otisnete na put promene, jedna od najčešćih reči koju ćete čuti u popularnoj psihologiji je reč „program“. Sinonimi za ovaj termin su „matrica“ i „paradigma“. Program ili paradigma, skupine su navika i uverenja koji kontrolišu celokupno naše ponašanje i, shodno tome, rezultate koje dobijamo. Interesantna je činjenica da smo „programirani“ do izvesnog nivoa i pre nego što se rodimo, jer kroz genetski kod usvajamo izgled, kao i određene navike i karakteristike naših roditelja. Međutim, genetika ima uticaja samo do izvesne mere. Na naše dalje ponašanje i rezultate, mnogo će više uticaja imati okruženje u kom rastemo i u kom se krećemo tokom života. Zato možemo reći da smo mi, kao ljudska vrsta, bukvalno programirani da se ponašamo kako se ponašamo, i u nastojanju da promenimo svoje ponašanje i rezultate, promena u „programiranju“ je apsolutno neophodna. Neretko vidimo da ljudi pokušavaju da promene svoj krajnji rezultat bez promene u paradigmama, što predstavlja „vrzino kolo“ u kom se čovek kreće dok se ne umori, i konačno odustane pod pretpostavkom da je „rođen za neuspeh“ što, naravno, nikad nije tačno. Za uspešnu i trajnu promenu, nije dovoljno samo saznanje o tome kako to možemo učiniti, već je od presudnog značaja razumevanje i adekvatna primena tog znanja. Zato, da bismo iole mogli da razgovaramo o tome kako promeniti paradigme, veoma je važna svesnost o tome kako su one nastale. Širenje svesti i poznavanje načina na koji naš um utiče na naše ponašanje jačaće veru u proces promene. Vera mora biti zasnovana na razumevanju, ukoliko ne želimo da odustanemo na prvoj prepreci. Iako ovde nemamo mesta za grafički prikaz uma, opisaću osnovni način funkcionisanja veze između našeg uma i našeg ponašanja. Dva dela uma na koja želimo da obratimo pažnju su naša svest i naša podsvest. Ova dva dela uma funkcionišu na potpuno drugačiji način i važno je da poznajemo i jedan i drugi. Postoji ustaljeno mišljenje da su naša svest

i logika odgovorni za naše ponašanje, a zapravo je tačno sasvim suprotno. Naš svesni um je um koji misli. On ima mogućnost da odabere misao koju želi da misli, da prihvati ili odbaci onu koja mu dođe iz nekog od spoljašnjih izvora (sa televizije, iz novina, od druge osobe), da je generiše. U našoj svesti leži naša slobodna volja. Takođe, naš svesni um ima sposobnost maštanja, što je jedna od naših najvažnijih mentalnih sposobnosti. S druge strane, naš podsvesni um je naš emotivni um. Tu leže naše emocije. Za razliku od svesti, naša podsvest nema mogućnost odbacivanja misli. Podsvest mora prihvatiti ono što je prihvaćeno na svesnom nivou kao ideja. Takođe, naša podsvest ne može napraviti razliku između onoga što je stvarno i onoga što je zamišljeno, a to je njena najvažnija karakteristika, jer to znači da i vizualizacijom, odnosno stvaranjem mentalnog filma, možemo sticati iskustvo. Kada je misao prihvaćena na svesnom nivou, ona stvara odgovarajuću emociju na podsvesnom nivou, ta emocija nas pokreće i utiče na naše ponašanje, što na kraju daje naš rezultat. To je zaista osnova ljudskog ponašanja. Pošto u podsvesti leže naše emocije koje nas pokreću, podsvest je zapravo centar naše moći. Onaj spiritualni deo nas. U ranom detinjstvu, mi nismo imali razvijene sposobnosti svesnog uma, i sve ono što se dešavalo oko nas, sve slike, ideje, emocije, ljudi koji su nas okruživali, direktno su ulazili u našu podsvest i tako su nastale paradigme, odnosno naši programi. Ovi programi su se dodatno stvarali i jačali zbog okruženja u kom smo se kretali ili se krećemo. Obratite pažnju na razgovor između dva bliska prijatelja ili grupe ljudi koja često provodi vreme zajedno. Njihov način razmišljanja je prilično usklađen, reči i žargoni koje koriste često su isti, i njihovi rezultati su vrlo slični. Džim Ron, jedan od vrhunskih trenera, rekao je da smo mi prosek od pet ljudi sa kojima provodimo najviše vremena. Ukoliko ne verujete, proverite to za sebe. J S obzirom na to da „programi“ u našoj podsvesti imaju toliko uticaja na naše rezultate u životu, logično se nameće pitanje: Kako promeniti one programe koji nam ne koriste?

Postoje dva znana načina za menjanje paradigmi, odnosno programa. Prvi je primena pozitivnih tvrdnji ili afirmacija u konstantnim vremenskim razmacima, a drugi je kroz takozvani „emotivni udar“, koji je obično negativnog karaktera, ali dovodi do trenutne promene u „programiranju“. Često puta čujemo da ljudi kažu da su probali da koriste afirmacije, ali da to na njih ne deluje. Samo oni znaju koliko su puta izgovarali određenu afirmaciju, ali se jednostavno ništa nije promenilo. Jedan od razloga što se to dešava je mehaničko izgovaranje afirmacija, bez izazivanja emocije. Drugi razlog je slaba vera u proces primene afirmacija, jer se ljudima čini da lažu sebe dok ih izgovaraju. Oba ova problema se rešavaju širenjem svesti o tome kako afirmacije utiču na promenu programa, što jača veru zasnovanu na razumevanju. Još jedan, najvažniji deo paradigme, odnosno programa, naša je predstava o sebi ili naša slika o tome kakvi smo mi kao osoba. Ova slika, koja je deo podsvesnog – emotivnog uma, odgovorna je za visinu naših dostignuća u bilo kojoj životnoj oblasti. Naši rezultati nikada ne mogu nadmašiti ovu predstavu o sebi. Predstava o sebi je skripta, uloga koju smo sebi dodelili, a koju smo formirali iz prethodnih uspeha i neuspeha. Menjanjem ove predstave o sebi, bukvalno možemo da dizajniramo za sebe drugačiju budućnost i drugačiju sudbinu. U bilo kom nastojanju da promenimo trenutni rezultat ili postignemo određeni cilj, ova predstava o sebi mora biti usklađena sa novim rezultatom ili ciljem kojem težimo. Bilo koji pokušaj da se cilj postigne, bez ove promene u predstavi o sebi, biće uzaludan. Upravo se to dešava kada čujemo da ljudi kažu: „Sve sam probao i sve radio, ali i dalje tapkam u mestu. Čini mi se kao da mi nedostaje delić slagalice.“ Predstava o sebi jeste taj „delić slagalice“ i najvažniji deo programa. Da, zaista smo programirani. U većini slučajeva, naše navike i uverenja i nisu naši, već navike i uverenja ljudi koji nas okružuju. Ako zaista želimo da dizajniramo svoju budućnost, biće potrebno da počnemo da razmišljamo na adekvatan način!

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

DOBRO ZA LJUDE / ŽIVOTINJE /PRIRODU Za ljubitelje životinja i prirode, po prvi put na našim prostorima, organizuje se BeGeVege Festival, koji će se, u sklopu velikog međunarodnog projekta Veganmanija, održati na Trgu Nikole Pašića, u nedelju, 04. oktobra 2015. godine, od 10 do 22 časova, na Svetski dan za zaštitu životinja, u organizaciji Udruženja “Sloboda za životinje”. Osnovni cilj festivala je promovisanje vegetarijanstva i miroljubive poljoprivrede, razvrstavanje otpada radi stvaranja komposta i reciklaže, štedljivo postupanje sa energijom i korišćenje obnovljivih izvora energije i promovisanje osnovnih prava za životinje, slobodan život životinja u skladu sa svojom vrstom i životnim staništem, jer smatramo da će se sa smanjenjem potrošnje mesa smanjiti i patnja životinja, kao i sveukupna patnja prirode i ljudi na Zemlji. Zato su učesnici firme koje imaju biljne proizvode, dakle, bez životinjskih produkata, odeću i obuću od eko kože ili prirodnih i veštačkih materijala koji nisu uzrokovali patnju životinja, kozmetiku koja nije testirana na životinjama, restorane, poljoprivredna gazdinstva miroljubive i organske poljoprivrede, ordinacije i organizacije koje poboljšavaju kvalitet života, a ne nanose štetu životinjama, udruženja, i svi koji se sa svojim proizvodima, delatnošću i ciljevima uklapaju u program Festivala. Svi učesnici Festivala pokazaće da je ovakav “life style” ne samo moguć, već da donosi mnogo zadovoljstva i dobrobiti prirodi, ljudima i životinjama, da je život sa etikom i moralom. Iako je Prvi, Festival je internacionalnog karaktera, jer očekujemo i inostrana udruženja: “Prijatelji životinja” i “Glas životinja” iz Hrvatske, “Osvoboditev živali” iz Slovenije, “Srce za životnite” iz Makedonije. Pored inostranih, biće i domaćih udruženja koja se zalažu za prava i zaštitu životinja. Osim izlagačkog dela, na bini je planiran zabavno-muzički program, edukativna predavanja koja vode zdravom i radosnom životu, koji uključuje jedinstvo prirode, ljudi i životinja, promocije knjiga i projekcije filmova: Earthlings, Najbolji govor ikad - Geri Jourofski, Miroljubiva poljoprivreda, Da li je vegetarijanstvo moralna obaveza? Krzno Kine - zabavno krzno, Uništenje na tanjiru i dr. Radujemo se prvom BeGeVege Festivalu i verujemo da ćemo svi zajedno ostvariti nešto značajno što će imati bolju budućnost, a rezultate ćemo najbolje videti na drugom BeGeVege Festivalu. PIŠE: Nada Ličina

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

YOUR ENERGY

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

ENERGIJA KOJA NAS POKREĆE Vladica Đorđević, internacionalni voditelj za Access Consciousness, klasični homeopata, učitelj Kundalini joge i motivacioni govornik, spontana, direktna, vesela žena u najboljim godinama. Ume da zagrli svet jednim osmehom i dotakne dušu jednim pogledom. Rođena je u istočnoj Srbiji, a sa deset godina otputovala je sa roditeljima u Švedsku. Tamo je završila studije i počela da radi za američku korporaciju za ekonomiju i marketing. Pored teškog detinjstva i porodične tragedije, Vladica gleda na život očima pobednika. Njena snažna energija je donela Access Consciousness u Hrvatsku i u Srbiju.

PIŠE: Anima Mundi FOTOGRAFIJE: Privatna arhiva

Šta je Access Consciousness? Access je zbrika tehnika, alata i procesa koji menjaju život, a dizajnirani su kako bi vas osnažili da kreirate život kakav želite. Uzbudljiv i praktičan, Access pruža procese koji vas, korak po korak, facilitiraju kako biste postali svesniji u svakodnevnom životu i eliminisali sve prepreke koje ste postavili prema primanju. Kakav biste katalizator bili, kada biste izašli iz kutije i stali u sve ono što jeste? Postavljam pitanje, jer želim da kažem da je Access Consciousness pragmatičan sistem da delujete iz sadašnjosti i stanete u sve ono što vi jeste, da sa tog gledišta koristite ovaj alat da promenite sve ono što ne funkcioniše kod vas. Viša svest je jedna od meta za Access Consciousness. Kada imate višu svest, možete izabrati, promeniti nešto što ne radi u vašu korist, a tiče se vaših finansija, veza, zdravlja i posla. Kada si osetila da je pravo vreme da nešto promeniš u svom životu? Kada dolazi do promene i buđenja? Do promene je došlo nakon razvoda, davne 1992. godine, a možda se to desilo i ranije. Nisam imala hrabrosti da koračam napred 80

iz različitih razloga. Razmišljala sam šta će na to reći moja porodica, prijatelji, kako će me ko shvatiti, zašto ja. Bilo je hiljade pitanja koja su mi okupirala misli. A onda se jednog jutra probudite i shvatite da nazad ne postoji, već samo napred. Deprogramiranje mentalnih stavova i uverenja koji ne podržavaju naše životne kapacitete i mogućnosti nije jednostavno. Kako naći pravu matricu za pojedinca? Rekla bih da svaki pojedinac mora da izađe iz sopstvene matrice i da bude ono što jeste, tj. beskonačno biće. Koji model je ispravan za vas, to vi lično morate da znate. Pitajte se od najlakšeg do najtežeg pitanja. Cilj je da osvestite da ste vi energija, svest i prostor, i ako pristupite takvom shvatanju, promena je jednostavna. Da li identifikujete sebe sa svojim telom? Ako se identifikujete sa njim i verujete da je telo sve što ste i vi, ograničićete svoju ekspanzivnost samo na to kako doživljavate svoje telo i nećete dopustiti da saznate ništa više od toga. Jedina istina je da ste vi beskrajno biće koje ima telo. Ja koristim alate iz Accessa - to su reči, pitanja, verbalni i telesni procesi, jer na taj način poništavamo programe koji onemogućavaju da menjamo stvari u nešto što će nam biti doprinos u životu, i osnažuje nas da otkrijemo vlastitu svesnost sa energijama.

Kako pustiti čudesnu energiju koju posedujemo da nas vodi? Pratiti ono što je lagano i otpusiti ono što je teško. Pogledajte ono što je lepo u vašem životu i budite zahvalni na svemu što imate i beskonačan svemir će vam dodeliti još mnogo toga. Dozvolite da mir obuhvati celo vaše biće i otpustite prosuđivanja koja ne služe ni vama ni svetu. Radost, blaženstvo i ushićenost doživljavamo kad smo u prostoru mira koji nastaje kada ne prosuđujemo i kada smo zahvalni za ljude oko nas i okolnosti u našem životu. Ako delujete iz radosti, blaženstva i ushićenosti životom, možete imati beskonačne mogućnosti. Ako delujete iz tuge, boli i patnje života, verovatno delujete na temelju ograničenih mogućnosti Koja pitanja nam mogu poboljšati život? - Kako može bolje od ovoga? Za sve ono što je loše i sve ono što je dobro. - Šta je još moguće ovde? Da bismo otvorili još mogućnosti. - Kako sam ovo kreirao i šta mi se u tome sviđa? - Želim li ja to da promenim? Ako je odgovor DA, sledi pitanje: Šta ja ovde mogu biti i uraditi drugačije? - Koja energija, svest i prostor mogu biti da mi današnji dan bude

bolji nego što ja mogu zamisliti? - Koji doprinos mogu danas da budem na Zemlji? Šta ljude najviše muči (s obzirom na to da si predavač u Švedskoj, Hrvatskoj i Srbiji), tj. koji segment života najviše poboljšavamo i brusimo, bez obzira gde se nalazimo? Apsolutno je isto, bez obzira gde se nalazimo. Zajedničko je svima da se najviše interesuju za novac, veze, fizičko telo i blokirano primanje. Kada otpustimo blokade stavove, verovanja i fiksirane tačke gledišta, otvaramo se primanju, život je odjednom magičan i beskonačan, a mogućnosti se pojavljuju kao iz bajke. Kada dozvolimo svom detetu da izađe iz kaveza i pustimo ga da leti, što je drugačije za svakog od nas, transformacija je tu i odmah. Od 12. do 17. oktobra si u Beogradu i biće to nedelja „Biraj i kreiraj svoj život“. Šta polaznici radionice mogu da očekuju? Na ovoj radionici osetićete energiju koja vas može inspirisati da budete ono ŠTO VI ZAISTA JESTE i dobićete svesnost o tome šta je to što vas drži blokiranim i zaglavljenim. Dovešću vas do tačke gledišta gde ćete gledati stvari u svom životu iz kreacije, a ne iz očaja ili bez izbora. Ako ste voljni da vas dovedem do nove i generativne energije gde je sve moguće, dođite. Volela bih vas dovesti do svesnosti i veličanstvenosti utlevoljenja, gde pričam o ovoj realnosti. Ako to primite, možete izabrati da više ne budete blokirani i kreirate sve što želite. Access se podučava, demonstrira i koristi ljudima širom sveta više od 20 godina. Rezultati su dramatični, fantastični, sjajni! Šta ako vi znate sve ono što će stvoriti više mogućnosti? Samo vam je potrebna osoba koja će vas dovesti do ključa vaše svesti i sposobnosti. „Kada je učenik spreman, učitelj se pojavi.“ Ko su najbolji učenici ove tehnike? Smatram da ne postoje najbolji i najgori učenici - ovo kažem sa osmehom. Rekla bih da se najlakše opuštaju oni koji su spremni da budu ranjivi, otklone barijere i otvaraju se ka novom primanju. Morate zaista želeti uvek više u životu. Tu je ključ.

POGLEDAJTE ONO ŠTO JE LEPO U VAŠEM ŽIVOTU I BUDITE ZAHVALNI NA SVEMU ŠTO IMATE I BESKONAČAN SVEMIR ĆE VAM DODELITI JOŠ MNOGO TOGA. DOZVOLITE DA MIR OBUHVATI CELO VAŠE BIĆE I OTPUSTITE PROSUĐIVANJA KOJA NE SLUŽE NI VAMA NI SVETU. 81

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your FACE

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

More, sunce, pesak - sve je to polako samo lepa uspomena. Jedino još blago preplanuli ten podseća na leto koje je iza nas. Spremni smo za jesen, nove početke, period koji u nekima budi vedrinu, a u nekima melanholiju. Sve se to ispoljava i na našem izgledu. Tako možemo da kažemo da ne postoji samo jedan trend vizuelnog izgleda za jesen - sve je odraz našeg duhovnog stanja i raspoloženja. Slobodno možemo reći da je šminka naš najveći prijatelj kada je raspoloženje u pitanju. Poigravanjem bojama i make up proizvodima, možemo istaknuti ili prikriti sve ono što želimo ili ne želimo pokazati svetu oko sebe. Kao i uvek, sve počinje pravom negom. Zdrava i negovana koža je imperativ savršenog izgleda. Jako je bitno da negujemo kožu tokom cele godine, ali se preporučuje da joj u ovom periodu posvetimo dodatnu pažnju. Obavezno uradite piling, jednom do dva puta nedeljno, kako biste uklonili sve mrtve ćelije kože koje su se nakupile tokom letnjeg perioda. Koža će odmah dobiti svež i čvrst izgled - onako kako želimo da nam 84

uvek izgleda. Hidratacija je neophodna - dnevnom negom poradite na vlaženju kože, a noćnom na regeneraciji. Vaša koža će vam biti zahvalna, što će se odraziti i na njenom izgledu. Izgled negovanog lica je jedan od trendova koji nikad neće izaći iz mode. Zato je predlog broj jedan ove jeseni - zdrav i negovan ten. Što se tiče šminke, već smo na početku rekli da je jesen period kada se u nama bude mnoga osećanja, pa je potrebno samo pustiti mašti na volju. U Auri, ove jeseni apelujemo na naglašavanje najsenzualnijeg dela našeg lica - usne. Ukoliko fokus budete stavili na usne, nećete pogrešiti. Mat efekat je već nekoliko sezona u modi, a ove jeseni neka to bude izuzetno tamni ruž u ljubičastoj ili bordo nijansi. Sigurno će svaka od nas pronaći svoju boju, koja će obeležiti jesenje dane pred nama. Pored intenzivnog mat ruža, ne možete bez sjaja na licu. „Strobing“ je preovladao na svim svetskim

PIŠE: Jasna Lekić, Aura make-up artist

modnim pozornicama i nezaobilazan je momenat u šminkanju ove jeseni. Dodatkom sjajnog efekta, vaša koža će izgledati još zdravija i čvršća, podmlađena. To možete postići koristeći iluminatore i hajlajtere, tako što ćete ove proizvode naneti na vrh jagodične kosti, nosa, iznad usana, ispod obrva, a i na očnim kapcima. Obrve predstavljaju okvir našem licu, ne treba ih zanemarivati - naprotiv! U modi ostaju guste, bogate i naglašene obrve. Koristite olovku za obrve, ili senke u prahu, kako biste postigli željeni izgled, i ne zaboravite da ih fiksirate gelom za obrve kao poslednji korak ka savršenim obrvama. Make up proizvod koji, kako se čini, nikad neće izaći iz mode, definitivno je ajlajner. Od svog nastanka, ajlajner je veran pratilac nesesera skoro svake dame. Zato i ove jeseni odaberite svoj omiljeni ajlajner u obliku gela, flomastera, tečni sa klasičnim aplikatorom, i budite hrabre u iscrtavanju linija, debljih ili tanjih. „Cat eyes look“ je uvek u modi. Ukoliko se budete odlučili da se ulepšate našim predlozima za šminku, sigurno ćete jesenje dane provesti nasmejane i zavodljive.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your ORMAN

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

TRENDY JESEN 2015 Izdvajamo za vas o s a m ključnih trendova: 1. Cipele i čizme sa četvrtastom štiklom Viđene kod modnih kuća: Prada, Chanel, Bottega Veneta.

PIŠE: Milena Nikitović

Napokon nešto što ne samo da je lepo, nego je i beskrajno udobno, salonke, mokasine, čizme sa stabilnim, širokim, nižim petama. Elegantno i retro.

2. Trakaste suknje (car-wash skirts) Viđene kod modnih kuća: Dior, Tommy Hilfiger, Proenza Schouler. Nešto u čemu ćete sigurno biti primećeni – trakasta suknja ili „carwash skirt“. Ovaj model suknje možete i sami lako napraviti, makaze u ruke i bacite se na seckanje neke stare suknje! Raznih dužina, od mini do maksi, sa ovakvom suknjom ćete izgledati šik.

FOTOGRAFIJE: Instagram

Još jedna jesen je pred nama, oni koji vole slojevito da se oblače se mogu radovati, jer ove sezone glavni trend je „Maxi & Over”. Kaputi su komotni i veliki, džemperi su široki i mekani. Nosićemo prsluke od svih mogućih materijala (od vunenog štofa do veštačkog i prirodnog krzna). Zastupljene boje i dalje su crna i siva, a pored njih, najviše će se nositi ljubičasta u različitim nijansama, od boje lavande, pa sve do boje patlidžana. Dominiraće i zelena u raznim nijansama, od svetlih nijansi plavo-zelene do tamnozelene boje, a tmurno zimsko sivilo razbiće i topla oker boja.

3. Koža i antilop (mantili od antilopa, kožne pantalone i suknje) Viđeni kod modnih kuća: Burberry, Tibi, Derek Lam, Michael Kors, Ralph Lauren, Tom Ford, Gucci, Max Mara. Verovatno najbolja investicija koju možete napraviti, bilo da je reč o mantilu, suknjama ili pantalonama od prirodne kože. Uvek trendi, nose se iz

5. Sve od somota! Viđeno kod modnih kuća: Alexander Wang, Emilio Pucci, Balmain. Kaputi, haljine, cipele, tašne, ove sezone sve je od somota! Gotski stil uz primese disko ere i boemskog šika! Oplemenite vaš izgled nekim detaljem od somota.

sezone u sezonu.

8. Bluze sa mašnom Viđene kod modnih kuća: Emilio Pucci, Chanel, Bottega Veneta.

4. Pantalone visokog struka Viđene kod modnih kuća: Versace, Rodarte, Givenchy. One dugačke izdužuju noge, pogotovu kada ih obučemo na obuću iste boje. Od farmerki do štofanih, širokih nogavica, ili pak suknja-pantalone (coulotte).

6. Box Bags Viđene kod modnih kuća: Celine, Louis Vuitton, Dolce & Gabana, Alexander McQueen

One poseduju onaj retro sekretarica stil, i izgledaju jako interesantno udružene sa više modernih komada. Mogu dobro ići i na farmerke. Na poslu ćete u njima izgledati odlično, sa uskom olovka suknjom ili pantalonama. Uz malo kreativnosti, možete ih uspešno nositi i u slobodno vreme.

Kožne i četvrtaste, one su nešto poput koferčića, ali mnogo slađe i elegantnije!

7. Rese kao detalj Viđene kod modnih kuća: Ralph Lauren, Nina Ricci. Na jaknama, tašnama, suknjama,haljinama, cipelama, možemo ih videti na svim predmetima! Čine da izgledamo nonšalantno i ležerno.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your špajz

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

LEKOVITO I SVEŽE PIŠE:

Nada Ličina, osnivač i član Udruženja „Na putu zdravlja“

Kada sam pre 15 godina rodila prvo dete, mislila sam da znam nešto o pravilnoj ishrani. Odgajana u tradicionalnoj porodici, svakodnevno smo imali redovne obroke, jeli kuvana jela i imali voće na stolu. Međutim, dolazak slatkog malog bića na svet naterao me je da se malo više pozabavim time šta je dobro i pravilno. Čitajući i ulazeći dublje u tematiku, shvatila sam da sam daleko od zdrave ishrane. Van ustaljenih formi, počela sam

PHOTO: pixabay.com

da sama kreiram svoje obroke. U početku sam imala zamerke okoline: Kako unosim kalcijum kada ne koristim mleko? Kako unosim proteine kad ne jedem meso? Kasnije, kada je biljni način ishrane počeo da se promoviše, zablude su otklonjene i pritisak je popustio. Mnogi iz mog okruženja su počeli da izlaze iz kalupa naučenog i počeli da polako prelaze na namirnice koje su nepravedno eliminisane i zaboravljene.

Zbog sopstvenog iskustva, kroz višegodišnje eksperimentisanje, počela sam da naučeno prenosim na druge. Organizovala sam radionice zdravijeg kuvanja, a škola „Dobar početak je osnova zdravlja“ je proistekla kao potreba nakon mnogih radionica. U školi pripremamo jela sa namirnicama koje su u sezoni i, uglavnom, sa našeg geografskog područja, takozvana hrana nultog kilometra.

PHOTO: pixabay.com

Međutim, nisu zapostavljene ni namirnice iz okruženja, baš zbog hranljivih sastojaka i antioksidansa koji su potrebni organizmu. Takođe, posebnu pažnju posvećujemo samoniklom lekovitom bilju koje se može naći nadomak ili, sve češće, na beogradskim pijacama. Istinski me raduje da su ljudi počeli da prihvataju nešto drugačije i da sa radošću menjaju svoje navike ishrane. Mnogi nisu ni čuli za par namirnica koje smo pripremali u školi, a za neke nisu ni znali da su jestive. Posle jednostavnog i lakog pripremanja jela od nepoznatih namirnica i uživanja u njihovom ukusu, strah od nepoznatog je prevaziđen. To je najvažniji korak izlaska iz zone komfora - suočavanje sa nepoznatim. Najbolji dokaz za to su deca kojoj sam prećutkivala od čega je nešto napravljeno. Najpre sam ih puštala da probaju, a kada su insistirali da saznaju od čega je obrok, nisam im davala potpunu informaciju. Kasnije, kada su shvatili da su mnoga jela za njih primamljiva, prihvatili su nazive i počeli da se hvale time što znaju više od svojih vršnjaka. Jednom prilikom, ćerka se vratila sa rođendana i pričala da je bilo humusa, ali da niko nije hteo da ga jede, jer nisu ni znali šta je.

Zato, prvom prilikom kada krenete u šetnju, naberite tušt, bokvicu, sremuš, koprivu, cikoriju ili kantarion. Iseckajte ih i napravite salatu, čaj ili smoothie, koji će vam vratiti energiju, očistiti krv i jetru, poboljšati varenje i doprineti da se osećate posebno, jer ste sami nabavili svoju hranu. Naravno, ako ne znate kako izgledaju te biljke, nemojte eksperimentisati bez priručnika kako ne biste naškodili sebi. Čaj za jačanje 3 struka hajdučke trave 2 struka kantariona 2 struka cikorije Sve tri biljke možete brati krajem leta i praviti čaj od koga ćete biti snažniji i zdraviji. Ubrane biljke prelite sa pola litre ključale vode i ostavite da odstoji 5 minuta. Nakon isteka vremena, procedite i uživajte u ukusu zdravlja. Detox smoothie kopriva jabuka đumbir borovnice

Šaku gornjih listova koprive stavite u blender. Jako je važno da odstranite drške u kojima je velika količina oksalne kiseline. Dodajte celu jabuku kojoj ste odstranili samo peteljke. Najvažniji središnji deo jabuke uglavnom svi bacaju, a koštice jabuke su jako zdrave i bilo bi šteta bacati ih. Zatim dodajte parče oljuštenog đumbira (oko pet cm) i kašiku borovnica. Možete dodati malo vode da bi se sastojci bolje sjedinili. Sameljite, a ako želite da smoothie popijete, dodajte još malo vode. Hladna ljubičasta čorba šaka crvenog kupusa ¼ glavice manjeg crvenog luka ½ tikvice ¼ manje cvekle ½ manjeg beskvasnog hlepčića ili 2 komada integralnog dvopeka – natopljeno u malo vode so, biber, kurkuma, sušeni bosiljak svež peršun, svež list celera 1 kafena kašičica bundevinog ulja Sve sastojke ubaciti u blender, dodati malo vode i samleti. Na kraju, dodati svež seckan peršun, list celera i bundevino ulje, pa poslužiti.

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

PHOTO: pixabay.com

Refresh

your HOROSKOP

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

MINUS U PROGRAMU PIŠE: Nataša Ikonić, astrolog i spisateljica romatične komedije “Ponovo sa njim”

Izvesno je da naš horoskopski znak itekako utiče na našu programiranost. Sama činjenica da natalna karta predstavlja krug pokazuje da postoje nekakve granice preko kojih je moguće preći samo uz izvestan napor. Za početak, treba da uočimo gde su te granice, odnosno treba da postanemo svesni svojih mana i slabosti. Dakle, govorićemo o osnovnim negativnim osobinama svakog znaka:

OVAN Vi rado ulazite u nove poslove i nove projekte, ali ih nerado završavate. I stalno pravite iste greške, s tim što to ne vidite - to vide samo ljudi sa strane, koji vas dobro poznaju. Iako je u pitanju ista stvar, a samo je drugačija scenografija, vi imate iluziju da se dešava nešto novo. 98

ZNAKA BIK Bikovi ne vole nove stvari. Dakle, vi imate otpor prema svemu što je nepoznato, bila to nova tastatura ili nešto krupnije, kao što je, ne daj bože, preseljenje u novi stan. Zatim, vi ste preterano naivni. Poklonićete poverenje nekome samo zato što vam se šarmantno osmehnuo, a onda ćete biti iznenađeni kada vam zabode nož u leđa (figurativno, naravno).

BLIZANCI Nema sumnje, vi ste vrlo komunikativni i radoznali, ali imajte u vidu to da se pričanjem troši energija, baš kao i trčanjem (s tim što se pričanjem ne može skinuti celulit). Ako to budete zaboravili, lako se može dogoditi da padnete u krevet zbog iscrpljenosti. Takođe, radoznalost

vas može odvući na više strana istovremeno, a onda ćete, u pokušaju da stignete svuda i uradite sve, samo otaljavati stvari, umesto da uradite jednu ili dve, ali kako treba.

RAK Ako osmotrite pravog raka, uočićete tri stvari: on ima oklop, ima klješta, i najzad, ne hoda pravo, nego malo postrance. Vaše mane su time odlično predstavljene. Potreba da se zavučete u svoju ljušturu čim se pojavi neka opasnost, potreba da se držite starih stvari (pod tim podrazumevamo i emotivne veze) i običaj da zaobilaznim putem idete prema svom cilju.

LAV Pogodićete, vaša osnovna mana je vaša sujeta. Istina je, vi imate mnoge

kvalitete, ali zbog potrebe da dobijete potvrdu od drugih da ste jedinstveni, neponovljivi, najlepši, najbolji i najsposobniji, lako možete postati meta laskavaca. Takođe, veoma vam je teško da prihvatite poraz. A poraz i pobeda su samo dve strane istog novčića.

DEVICA Već i vrapci na grani znaju da su Device izmislile hipohondriju i statistiku, zatim, nema nikakve sumnje da je neko u znaku Device izmislio usisivač, krpu za prašinu i omekšivač za rublje. Zarobljeni između prašine u stanu i lekova u fioci, propuštate život u svoj njegovoj neobuzdanosti, aljkavosti i haotičnosti, ispod koje se, međutim, krije savršen red.

ŠKORPIJA Šta god napisali, vi nam nećete verovati, jer Škorpije nikome ne veruju. Sumnjaju u sve i svakoga, pa čak i u osobe koje su im milion puta dokazale svoju odanost. Najverovatnije je i neverni Toma bio Škorpija, ali hajde da ne mešamo Bibliju i astrologiju. Naravno, donekle ste u pravu – ne

treba nikome sto posto verovati, pa ni sopstvenim mislima. Ali, sa druge strane, bilo bi tako lepo opustiti se, makar na trenutak, zar ne?

STRELAC Kad ne biste toliko daleko ciljali, ponekad biste i uspeli da pogodite u metu. Ali, grandiozni planovi, želja za životom na visokoj nozi, sjajem i glamurom, osnovni su kamen spoticanja jednog Strelca. Ima to i svoju dobru stranu, jer kažu – Ko pokuša da stigne do zvezda, možda će uspeti da stigne bar do Meseca. Ali, kako bi bilo da se najpre osvrnete oko sebe? Možda i ovde, na Zemlji, ima nečeg zanimljivog.

JARAC U svakom Jarcu čuči dete željno igre, ali na rođenju im je neko šapnuo na uvo da je igra rezervisana samo za uzrast do sedam godina, a da deca posle toga moraju polako da počnu da se pretvaraju u odrasle i ozbiljne osobe. Taj, koji vam je to šapnuo na uvo, vas je slagao. Možete se igrati čak i u sedamdesetoj godini, i ništa se strašno neće desiti ako u svoj život budete uneli malo talasanja, smejanja, ludiranja i improvizacije.

VODOLIJA Svi znaju da su Vodolije pomalo uvrnute, a ipak se iznenade svaki put kada vi naglo promenite odluku, izgubite interesovanje za nešto čime ste do juče bili oduševljeni, ili iz čista mira objavite da želite razvod. Nije loše pratiti sebe, ali samo dok pri tome ne povređujemo druge ljude. Imajte to na umu pre nego što napravite sledeći zaokret.

RIBE Simbol vašeg znaka su dve ribe koje plivaju u suprotnim pravcima, što ne znači da ste vi dvostruka ličnost - ne, vi sami sebe odlično poznajete. Problem je u tome što, u prevelikom strahu da ne budete povređeni, šaljete drugim ljudima zbunjujuće signale. Obećavate ono što ne možete da uradite, isključujete telefon, prikrivate svoje motive i prava osećanja. To na kratke staze može da izgleda interesantno i uzbudljivo, ali na duže staze dovodi do toga da ljudi u vas gube poverenje.

LJUBAV, VERA, NADA

BROJ #8, OKTOBAR 2015.

100

NADA

Šta god da ste čuli o njoj, ne verujte. Kad pomislimo da je nema, tu je ona, u tišini pronalazi pukotine slabosti i nepoverenja, traži rupe odustajanja da ih očisti sobom, obloži verom i popuni ljubavlju. Kad smo jaki i sigurno koračamo, ona mirno spava, sklupčana u srcu postojanja, ali kad posustanemo, ona se budi i pridiže nas, pali zvezde kao putokaze, drži oči otvorenima i čini da vide jasnije, podseća da udahnemo kad zaboravimo. Kada mislimo da je sve gotovo, tada je najsnažnija. Nevidljiva nit koja razbuktava veru, otvara nove dimenzije, krči puteve izvan opipljvog. To je nova ideja u svitanje, prva visibaba, zamišljena želja u ponoć, ime ispod jastuka, oči podignute ka nebu. To je molitva za ceo svet. Jer svi smo povezani, svi smo jedno. Deca Kosmosa. I zato, šta god da ste čuli o njoj, ne verujte. Nada ne umire nikada. Ona je večna. Danijela Vida

PHOTO: pixabay.com

101

VIDIMO SE U NOVEMBRU!