Na putu kojim hodim, hodam već dugo. Susrećem razne ljude, raznih znanja i različitih energija. Hod je spor i traje. Hod će trajati. Moje kretanje nije pravolinijsko. Ono je vulkansko, neslućeno, planirano, ishitreno, nekada sasvim slučajno, intuitivno. Hod je srca i energije. Putujem po tuđem i svom nebu, dalekim rekama, planinama, zelenim krošnjama. Kada si putnik, znaš jedino da moraš da hodaš, da smeš da zastaneš na trenutak kako bi se odmorio, sakupio snagu, zagledao se duboko u sebe i nastavio baš u onom pravcu kakvom put koji se otvara nameće, a ti mu se prepustiš i ploviš. Verujem u mudrost toka. A tok je savršeno usklađivanje s energijom većom od sebe, koja nas nosi kroz život. Tok našeg života tera nas u određenim pravcima. Dozvoljavam univerzumu da odradi svoju čaroliju. Ja sam tu da pratim.
Kretanje je energetski izvor koji me nadahnjuje, ubrzava rad srca, čini poletnom i srećnom. Moje destinacije su na različitim stranama sveta i ti gradovi, ti kontinenti me nadahnjuju, inspirišu i imaju upliva u moj energetski, čak i genetski kod. Tu dolazi do prepoznavnja, otkrivanja, zaljubljivanja u dine, pustinje, zvezde, zamkove. Energiju grada osetite kroz arhitekturu, ljude, ubrzane ili uspavane ulice. Vidite kako se kreće sunce i gde padaju zvezde. Takve scene stvaraju određenu senzaciju u vašoj duši. Dok se krećete u nepoznatom kraju, vaša energija je budna, van zone ste komfora. I uvek dišite duboko i svesno kako biste obnovili svoju životnu silu.
A kako je sa ljudima?
Ljudi imaju energetski puls koji odmah osetite. Energija se saopštava očima. Energija ljudi je ista kao i energija gradova i predela. Radim sa ljudima na najlepši način. Imam tu privilegiju da ih biram i oni biraju mene. Nekako nam se energije poklapaju, slične su. Odgovorni su, smeli, pametni, šarmantni, zdravog duha. Oni su kreatori, stvaraoci, preduzetnici, mislioci, naučnici, pesnici, slikari, pisci. Ideje nam se sažimaju, poklapaju, nose nas do nebeskih visina, a onda ih svojim energijama materijalizujemo. Znam puno njih koji kažu kako im je teško da rade sa ljudima, a ljudi su meni sve. Moj motor, snaga, ljubav, lepota, misao, ponos.
Negde sam pročitala da su pozitivne intuitivne spoznaje u vezi sa međuljudskim odnosima sledeće:
imate osećaj prijatne bliskosti ili vedrine, lakše dišete, grudni koš i ramena su vam opuštena,
uhvatite sebe kako se naginjete ka toj osobi,
vaše srce se otvara i osećate se bezbedno, smireno, energizovano,
prija vam dodir te osobe bilo da se radi o rukovanju ili zagrljaju.
I kada ste laki u komunikaciji, kada ste otvoreni, sve teče i energije se poklapaju. Lakoća komunikacije uvek donese rezultat, energetski se međusobno osnažite. Energije se razmenjuju očima, rečima i vibracijom. Koliko li je samo lepote u poverenju i radu, a ono što pružate drugima, to i dobijate na isti način. Nekada više, nekada manje, ali je ishod uvek u balansu.
Celog života imam snažnu energetsku ličnost i svetlost oko sebe. Prepoznajem ljude sa sjajem u očima, lako im prilazim i dopuštam da za trenutak budu deo moje životne priče kako bi ispričali svoju. Odavno sam otkrila svoju misiju, a ona se ogleda u činjenici da koristim energiju koja mi je data u svrhu dobrih i plemenitih namera u radu sa ljudima. Biti im kanal na putu osvetljenja. Biti im podrška, nevidljiva sila kojoj će se prepustiti i potvrditi.
A ja biram svoj put zbog narednih koraka, za trenutak se okrepim tišinom, prirodom, umetnošću, koloritom. Osnažim se i puštam se u svet koji živi u svetu energija. Koja je vaša supermoć? Moja leži upravo u energiji koja mi je data.
ANIMA MUNDI
E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030
IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd
ART DIREKTOR
Boris Cupać
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)
LEKTORI
Dijana Krtinić,
Dejan Vicai, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)
AUTOR KONCEPTA MAGAZINA
Anima Mundi
SARADNICI U OVOM BROJU
Danijela Marković
Adrian de Groot
Astro Lea
Jelena Blečić
Amela Keserović Polić
Vanja Bokun Popović
Sandra Mihailović
Svetlana Marjanović
Sanita Lisca
Meri Bauk
Anica Lazić
Goran Janjić
Jelena Milošević
Ivana Orlović
AUTORI
Marija Bošković Petronijević
Đurđica Jojić
Ksenija Đorđević
Duci Jović
Branimir Jukić
Marija Đurić
Miroslav Rodić
Miloš Novaković
PHOTO
Anima Mundi Unsplash.com
Naslovnica: Ksenija Đorđević
Photo: Peno Media
KONTAKT
WEB: www.ryl.rs
MAIL: rylmagazine@gmail.com
PHOTO: VLADIMIR NEŠOVIĆ
Biti umetnika, stvaralac, u svim vremenima je bilo ravno podvigu. Videti sjaj u tami i prepoznati tamu sjaja.
Tragajući za idejom, čovek uvek traga za sobom. Ponire. A to nije lako. Uroniti u sebe, lutati lavirintima unutrašnjih svetova, suočavati se i savladavati svesno i nesvesno, strahove i sumnje, dilema i prepreke. Čovek je onoliko jak koliko uspeva da se nosi sa energijom sumnje i straha, umetnik posebno. Te energije ga i teraju na nova istraživanja, pomeranja sopstvenih granica.
U poslu, baš kao i u ljubavi, potrebna je hemija. Svaki moj običan, slikarski dan, zapravo je vrlo neobičan. Ne znam da li sam uopšte imala dva slična dana i to je upravo ono što volim u svom poslu. Duge godine stvaralačkih samoća, suočavanja sa belinom platna i prozirnošću velikih površina stakla, belinama koje prete i obećavaju, mame i koketiraju, do trenutka kada iz mene proključa ta moćna, kreativna, stvaralačka energija i tada sve čulno oko mene nestaje, ja se kao u zanosu prepuštam, disanje se ubrzava, ruke menjaju četke, špahle, boje... potpuno nesvesno... pogled je prikovan za liniju koja se rađa, celo telo mi je kao struna. I tako satima, dok se prizor ispred mene ne poklopi sa onim u meni... dok moja mokra, bojom umazana, haljina ne posvedoči o ogromnom naporu i neizmernom zadovoljstvu stvaranja.
Moje slike nose moju likovnu poetiku. Moj likovni
rukopis je upravo prepoznatljiv po nekoj vrsti asocijativne apstrakcije, koja često nosi u sebi i notu duhovnosti. Bez energije nema stvaranja, ona je pokretač naših misli, inspirativna je, nikada nije ista, poslata je od Svevišnjeg. Ona se gradi radom, uznosi me i ja stvaram zaista gubeći pojam vremena. Strast kojom slikam, kreiram je urođena, kao i energija, koja se prepliće sa strašću i tako nastaju moja dela. Boje ne biram ja, one se same nameću. Čin slikanja je otkriće nepoznatog. Ja jurim to nepoznato i to me raduje. Svaka slika, staklo, daju novu energiju, slika sliku stvara i svaka je različita po svojoj ideji, samo im je energija zajednička. Boja je ta koja određuje osećanje. Svaki potez ima svoje okruženje, svaka linija je data u svakoj formi, iskazujući stanje mog unutrašnjeg bića.
Nežnost i prozračnost stakla i filigranski prepletaji zlatnih i srebrnih niti, uz stilizovane elemente iz naše tradicije, doprinose da svaki komad postaje unikatan i zrači nekom posebnom, otmenom, čudesnom energijom.
U modnim kolekcijama, glamur sam akcentovala kroz materijale visoke mode, uz sofisticiran, senzualan dizajn, stvarajući vanvremenske modele, koji zažive onda kada ih ponese dama sa stilom i gracioznošću. Modna kolekcija, deo mog autorskog projekta SVETKOVINA, nosilac je kategorije visoke mode i dokaz te velike moći energije prikazane kroz prizmu kvaliteta modela, koji je izazvao fascinaciju, uzbuđenje, tanani flert iz-
među osobe koja ga nosi i osoba koje je posmatraju.
Kada vidim svoja dela u prostoru, to je vrhunac sreće, trenutak ispunjenosti i lične satisfakcije. Zatvara se krug i taman kada pomislim da će malo mira obojiti moje dane, kreću nove ideje, vulkani novih izazova, adrenalin stvaranja me preplavljuje i ja sa radošću zaranjam u svoj svet starih četki, napola potrošenih boja, već osušenih fleka po zidovima kao svedocima mojih borbi sa Golijatom, svet pun mirisa terpentina i ulja, nitro boja, u svet beskonačnih ideja koje prestižu jedna drugu, ne dajući mi da dođem do daha, čudesan svet mašte i fantazije neke samo moje bajke.
Jer domet čoveka mora biti dalje od njegovih ruku. Čemu bi onda služilo nebo?
INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
KSENIJA ĐORĐEVIĆ, ARHITEKTA, DIZAJNER ENTERIJERA, OSNIVAČ STUDIJA KDA
I THE APARTMENT BY KDA KONCEPTA U BEOGRADU. NJENU ENERGIJU I VIZUELNI
IDENTITET JE LAKO UOČITI. ODRASLA JE OKRUŽENA MODOM, ARHITEKTUROM, U UMETNIČKOJ ATMOSFERI. TA KLICA KOJA JE ZASAĐENA U DETINJSTVU REFLEKTUJE KSENIJIN STVARALAČKI DUH I POGLED NA SVE ONO ŠTO ONA DANAS ŽIVI I RADI. ZAVRŠILA JE ARHITEKTONSKI FAKTULET U BEOGRADU. IAKO JE ŽELELA DA POSTANE BALERINA, IGRA SUDBINE JE HTELA DRUGAČIJE. MATERIJALIZACIJU
NJENOG RADA MOŽETE DA VIDITE U HOTELU MOSKVA, INFORMBIROU FILHARMONIJE, KULI WEST 65, RESTORANIMA DRINKA CLUB, MARKADA FOOD COURT.
ŽENA OD AKCIJE, ISPIRACIJE, IDEJE, KOJA IMA JASNO POSTAVLJEN PUT KOJIM
IDE.
Žena preduzetnica u 21. veku je poželjan poduhvat. Koliko je on zaista dostupan i da li je svaka preduzetnica uspešna u svom poslu?
Biti preduzetnica je izazovan poduhvat. U poslu, kao i u životu, morate da naučite da donosite odluke, da stajete iza njih i da živite sa posledicma tih odluka. Dobre odluke su posledica iskustva, a iskustvo je posledica loših odluka. Nešto si uradio dobro. Bravo! Nešto si uradio loše. Nauči iz toga i idi dalje! To je sastavni deo svake uspešne karijere. Morate da naučite da budete u miru sa tim. U suštini treba da shvatite da ćete većinu vremena biti van zone komfora. Svaki put kada osećate da je nešto veće od vas, da vas u nekom smislu plaši i imate hrabrosti da skočite u to, tada ćete porasti, doći ćete do nekog novog nivoa. Na kraju, moraš da imaš tu glad za stvaranjem. U mom poslu to izgleda ovako: od ideje nastane skica, od skice nastane projekat, od projekta nastane prostor. Ni od čega stvoriš nešto. To je drive, adrenalin, „hype“ života, sreća. Stvaranje. Kada si shvatila da želiš sama da gradiš svoj sistem i stil rada?
U mom slučaju to nije bila svesna odluka. Pred kraj fakulteta sam planirala da upišem doktorske
studije, bavim se posebnim problemima objekata spektakla i nastavim svoju karijeru kao igrač i koreograf. Arhitektura i dizajn kao biznis me uopšte nisu zanimali. Onda sam dobila poziv od Ivana Tasovca, tadašnjeg direktora Beogradske filharmonije, da uradim projekat njihovog kluba, koji će posle postati čuveni beogradski „hot spot“ – Informbiro Filhamonije. Taj projekat je bio okidač za dalji razvoj moje karijere. Kontekst je ovde bio veoma inspirativan. U potpuno minimalistički okvir urađen u čeliku i betonu, unela sam dva polukoncertna klavira i ogromne lustere. Taj kontrast između minimalističke, monohromatske anvelope od grubog betona s jedne i klaviri i lusteri na drugoj strani su izgledali više kao skulpture ili neka umetnička instalacija nego kao klub. Svima se dopalo. Najrazličitije kategorije ljudi su uspele da se identifikuju sa ovim prostorom, od gospođa koje su pre koncerta na Kolarca svratile na piće, do političara, biznismena i umetnika. Nakon ovog, nizali su se novi projekti stanova, kafea, klubova, restorana, spa centara, škola, kancelarija, vila, kulturnih centara i hotela. Nakon pet godina sam već radila na rekonstrukciji hotela Moskva sa relativno velikim timom. Sećam se da sam posle nekog velikog sastanka koordinacije sa mojim timom i dvadesetak inže-
njera različitih struka ostala sama u konferencijskoj sali i u trenutku se zapitala: “Kako se sve ovo zapravo desilo?’’
Koja je tvoja profesionalna i životna filozofija?
Naučila sam da imamo mnogo života u jednom životu i profesionalno i privatno. Ono što je bitno je da budeš autentična. Rad arhitekte ili dizajnera u suštini jeste rad na samom sebi. Tu ne mislim na „life coaches“ i slično. Rad na sebi znači rad na vlastitoj koncepciji, da saznaš kako gledaš na stvari, da imaš stav i platformu sa koje govoriš kao ličnost i kao profesionalac. Dakle, moraš da budeš autentična. Ako nisi, to će se odmah videti u tvojim projektima. Copy-paste sa Pinteresta te neće dovesti na neke dobre pozicije, niti će ti pomoći da tamo ostaneš. U tom procesu, pogotovo ako ga iznova ponavljaš, sigurno ćeš biti frustrirana, a kasnije će ti postati dosadno. Svaki projekat treba da bude istraživanje za sebe. Dakle, radi na sebi, budi autentična i stvori nešto.
Da li se stilovi u enterijeru brzinski menjaju kao i u modi? Da li je moguće napraviti timeless enterijer?
Kada uđem u prostor u kome treba da radim, zatvorim oči i pokušam da zamislim šta u tom prostoru treba da se desi. Arhitektura je događaj. Dizajn je događaj. Suštinsko pitanje koje dizajner enterijera treba sebi da postavi nije „Kako ovaj prostor treba da izgleda?“, već „Šta u ovom prostoru treba da se desi?“ Mi dizajnom treba na neki način da uokvirimo i podstaknemo neku aktivnost. Moj cilj je oduvek bio da stvaram enterijere koji imaju jak vizuelni identitet, koji imati taj svevremeni karakter i koji će izdržati test vremena. U tom smislu me trendovi ne zanimaju previše. Redovno odlazim na sajmove i pratim šta se dešava u svetu arhitekture, enterijera i umetnosti. Moj jutarnji ritual uz prvu šoljicu kafe je da pogledam nove projekte na platformama kao što su Archilovers, Archdaily, Dezeen i slično. Morate da znate šta se dešava u svetu, u struci, šta su trendovi, ali ne da biste bili „u trendu“, već da biste se odredili i bili inspirisani da stvarate i razvijate neki svoj dizajnerski vokabular.
Tvoja formula uspeha?
Stvoriti dobar koncept, jasan komunikacijski kod sa svojom publikom i kvalitet prostora sa kojim ljudi mogu da se identifikuju, ali dodati i lejer više, nešto što ide korak ispred, nešto nedokučivo. Slušala sam jedan intervju sa Robertom Vilsonom, mojim omiljenim pozorišnim rediteljem. On je izjavio kako je sve što je ikada uradio u pozorištu naučio posmatrajući Marlene Dietrich kako peva na sceni. Ona bi svaku frazu otpevala tako što bi pravila isti pokret glavom sa desna na levo, posmatrajući publiku sa istim izrazom lica. Taman kad se naviknete na tu repeticiju, uđete u taj njen sistem, ona bi napravila neki nov neočekivan pokret, eksces, distorziju i u trenutku uništila taj komunikacijski kod koji je stvorila sa vama. To je osnov i platforma za stvaranje nove situacije. Trudim se da uradim to isto u svojim projektima. Trudim se da svaki projekat zaista bude istraživanje za sebe. U tom smislu se jako oslanjam na kontekst. Smatram da je teško ili čak nemoguće stvoriti kvalitetan prostor, a da on nije snažno povezan i nema utemeljenje u kontekstu u kom je nastao. Dakle, nikada ne kreći od belog papira. Kontekst daje jako mnogo informacija i koordinata. Iskoristi ga. Finalno, moraš da naučiš konceptualno da misliš. Stvaranje nekog koncepta nije preterano komplikovana stvar. Ako nisi talentovana, to možeš da naučiš. Samo nemojte da ostanete na nivou pojavnosti – biće vam teško.
The Aparment by KDA na Andrićevom vencu i u naselju West 65 su konceptualno različiti. Kako usklađuješ tu razliku u sebi i kako reaguju klijenti?
Posle godinu dana od otvaranja The Apartment by KDA prostora na Andrićevom vencu 2, prvog shoppable stana u regionu, otvorili smo The Apartment by KDA u naselju West 65.
I ovaj prostor je uređen kao stan u kome neko živi, gde naši klijenti mogu da se inspirišu, a zatim i nabave sve elemente enterijera – od sofe, lustera, ručno rađenih tepiha, kuhinje, mermernog stola, kupatila, sveća, do pažljivo odabranih umetničkih dela, na šta smo veoma ponosni. Ovaj specifičan koncept opremanja i prodaje
zaista dobro funkcioniše i za nas dizajnere i na naše klijente. Shvatili smo da pored eklektičnog, french chic stana na Andrićevom vencu, postoji potreba da stvorimo i sveden minimalistički prostor koji dobro korespondira sa kontekstom Novog Beograda. Naši klijenti se dele na one koji su minimalisti i na one koji više vole eklektične enterijere. Ideja je da Andrićev venac bude baza, a da u različitim delovima grada imamo pop-up prostore koji će pratiti značajne real estate poduhvate. U tom smislu, imamo novosti koje ćemo uskoro podeliti sa našim klijentima i kupcima.
U suštini sam minimalista, ali za razliku od beskompromisnog minimalizna sa početka karijere, sada delujem u pravcu nečega što bih nazvala „tender“ minimalizam, tako da su i svi The Apartment y KDA prostori nešto što se poklapa sa mojim senzibilitetom.
Radila si na rekonstrukciji hotela Slon u Ljubljani, hotela Moskva i Bristol u Beogradu. Šta za tebe kao arhitektu znače rekonstrukcije takvih objekata?
Jako volim da radim na rekonstrukcijama, pogotovo ako se radi o objektima koji su zaštićeni spomenici kuture. To je zaista velika čast, odgovornost i izazov. Nikada ne znate na šta ćete naići kada krenete da skidate slojeve vremena. Mnogi od ovih objekata su rekonstruisani nekoliko puta u periodu od jednog veka. Vi kao projektant treba da odlučite šta od svega toga treba da zadržite i kako da sve te različite slojeve uklopite u jednu celinu. Suočeni ste sa velikim teorijskim pitanjima poput onoga “Šta je autentično?”, na koje morate da odgovorite kroz proces projektovanja.
Koliko je važno živeti i raditi u lepim prostorima? Koliko je teško unaprediti život ljudi kroz prostor? Tema junskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Moć energija“. Kako usklađuješ energiju klijenta sa energijom njegovog budućeg prostora?
Zadatak arhitekte i dizajnera enterijera je da detektuje potrebe budućih korisnika prostora, postavi ključna pitanja i da odgovore kroz dizajn i arhitekturu. U lepom prostoru se dobro osećamo, u dobro dizajniranim kancelarijama ćemo više biti inspirisani da radimo, to sigurno unapređuje kvalitet našeg života i svi se oko toga slažemo. Sve je to lepo, ali hajde da odemo korak dalje. Šta ako prostor može da ponudi platformu i „boost“ za korišćenje vaših maksimalnih potencijala? Šta ako prostorom možemo da ponudimo platformu ne za ono što vi jeste nego za ono što možete da postanete? Znači da imamo opciju da dizajniramo budućnost. Kakva moć!
PHOTO: SLAVA RADOJEVIĆ
DEJAN ALEKSIĆ, KOLEKCIONAR, GALERISTA I VLASNIK „ALEKSIĆ GALERIJE”, POTVRDIO JE
SVOJE PRISUSTVO NA SRPSKOJ GALERIJSKOJ SCENI, A NJEGOVA POSVEĆENOST JE DOKAZ
DA USPEH NE DOLAZI PREKO NOĆI, VEĆ KROZ TEMELJAN RAD I ZNANJE.
U OKVIRU PROJEKTA, GALERIJA U GOSTIMA, GALERIJE ŠTAB, OTVORENA JE IZLOŽBA SLIKARA DUCIJA JOVIĆA, POD NAZIVOM „ASKEZA“ U PRODUKCIJI ALEKSIĆ GALERIJE IZ KRAGUJEVCA, KOJA OVOM PRILIKOM OBELEŽAVA GODIŠNJICU USPEŠNOG RADA I SARADNJE SA BEOGRADSKOM GALERIJOM. IZLOŽBA JE POSTAVLJENA OD 28. MAJA DO 07. JUNA 2024.
GODINE U GALERIJI ŠTAB.
DUCI JOVIĆ JE ROĐEN 29. FEBRUARA 1964. GODINE U KRAGUJEVCU. ODRŽAO JE 38 SAMOSTALNIH I UČESTVOVAO NA PREKO 100 GRUPNIH IZLOŽBI. DOBITNIK JE BROJNIH NAGRADA
ZA SLIKARSTVO, MEĐU KOJIMA JE „ITART 2001: 3RD MINI GRAPHIC & PAINTING WORLD WIDE SHOW“ PISA, ITALY. ČLAN JE ULUPUDS-A, A STATUS SLOBODNOG UMETNIKA IMA OD 2005. GODINE.
PIŠE: MIA
Stvarao si intenzivno tri meseca, po 16 sati dnevno, zatvoren u svom ateljeu, u skladu sa mirom prirode i kosmosa, u monaškom posvećenju. Do kakvih si zaključaka u toj tišini došao? Da li se introspekcija i jednostavnost tvoga bića ogleda i na platnu? I da li je uvek tako – da li se moramo odreći suvišnog i prevaziđenog da bismo nešto dobili?
Intenzivno stvaranje – posvećenost se dešava prilikom rada na svakoj izložbi. To je dobro i poželjno jer svako novo predstavljanje treba da bude nov izazov i iskorak u odnosu na prethodni rad. Svaka izložba ujedno jeste i osvrt da li ste u tome uspeli i u kojoj meri. Svaka sledeća slika, a kamoli izložba treba da otvori neke nove horizonte koji vas vode u prostore vašeg zamišljenog estetskog i filozofskog ideala. Naravno da je to što stvarate ogledalo vašeg unutrašnjeg stanja i poimanja sveta oko vas. Da biste išli dalje i napredovali, morate neprekidno da se odričete onoga već osvojenog u ime nečega višeg i nepoznatog. Sebe treba što je moguće češće izvoditi iz zone komfora. Kreativnost traži izazov, odnosno jednim dobrim delom neizvesnost.
Zašto naziv izložbe „Askeza“?
Na ovoj izložbi, kao i inače, nazivi slika i naziv same izložbe dolaze onda kada su sve slike završene, a ne unapred. Naziv izložbe mogao je biti i sličan, drugačiji. Međutim, „askeza“ možda najviše govori o tome šta se najznačajnije dešava na mom ličnom i stvaralačkom planu.
Najiskreniji si u crtežu, autentičnost tvog izražaja se svodi u BIT. Minimalizam u samoj suštini, boje samo gde su neophodne. Koliko je vremena trebalo da dođeš do sebe na platnu? Jer rad na platnu je i psihoanaliza, i vera i ljubav, i istraživanje.
Crtež je skener svakog slikara. U mom slučaju, on je embrion svake slike. Crtež je uvek istinit, iskren, a takva treba da bude i slika, što u početku nije lako postići. Kada se ono što imate u sebi poklopi sa onim što ostavljate iza sebe na platnu nastaje prava sreća za slikara. To znači da ste uspeli da se „otresete“ svega što niste, oslobodite svih pogrešnih uticaja i predrasuda. Potrebno je vreme da se umorite od svega nepotrebnog i da vam ostane snage za ono što jeste.
Od figuracije do apstrakcije je nimalo jednostavan put. Stalna potreba za transformacijom. Kako bi objasnio svoju apstrakciju?
To je dugotrajan proces. Figuracija kao polazište, apstrakcija kao ishodište. Apstrahovati znači dovoditi ono što želite sa konkretnog na opšti nivo. Kada to postignete, inspiraciju počinjete da crpite direktno iz kolektivno nesvesnog. U samoj realizaciji, prethodni potez je inspiracija za sledeći, odnosno prethodna odluka za sledeću.
Kada znaš da je slika završena i da nema više poteza?
Rad na svakoj slici mora da ima početnu ideju kao inicijaciju, kao izazov, kao nadahnuće, kao iskušenje i tada se kreće u plovidbu sa puno vere u dobar ishod. Ta plovidba traje onoliko koliko vam je potrebno da radite i završite sliku. Trenutak kada je slika završena se poistovećuje sa trenutkom stizanja na obalu na koju ste krenuli. Kada opet stanete na čvrsto tlo i kažete – stigao sam na obalu na koju sam krenuo, plovidba je gotova, slika je završena.
Da li će na izložbi „Askeza“ biti ona jedna glavna slika iz koje nastaju sve ostale?
Na ranijim izložbama se dešavalo da nekoliko slika ili jedna od njih bude vodeća i ujedno obeleži i da identitet celoj izložbi. Ovoga puta nije tako. Sve slike potiču iz istog izvora i prenose istu ideju ne gubeći pritom svoj identitet.
Da li imaš strah od belog platna? Da li ga osetiš kako mu se linijom prepuštaš?
Bela površina, a pogotovo belo platno nadahnjuje i tera na kreativnost. Što je veće platno, to je veća želja za stvaranjem. U početku ste jedno naspram drugog, a posle prvih poteza počinje jedinstvo, magija, prestanak osećaja za vreme i prostor. Jednostavno počinje lepota.
Da li misliš da si darovan i privilegovan što stvaraš i živiš od svoje umetnosti?
Talenat je dar od Boga i toga sam duboko i permanentno svestan. Ukoliko niste svesni da je to poklon, a ne vaša genijalnost, direktno hranite ego. U tom slučaju, rezultat je udaljavanje, a ne približavanje suštini. Naše je samo da radom poštujemo talenat koji nam je dat.
Sarađivao si sa mnogim svetskim galeristima, koji su hteli da osvoje i usmere tvoj rad, ali iz svoje slobode i discipline nisi mogao da pristaneš na takve uslove. Kada je taj trenutak kada se pronađu pravi galerista za pravog slikara i počne njihova saradnja kakva je u tvom slučaju sa galeristom Dejanom Aleksićem?
To je onaj trenutak kada ste vi zreli kao autor, a galerista kao profesionalac u svom poslu. Saradnja između galeriste Dejana Aleksića i mene se desila ni pre ni kasnije nego baš kada je trebalo, u trenutku kada smo obojica bili spremni za to. Naše vizije i planovi su istovetni. Energije se poklapaju, kao i shvatanje da zajedno možemo mnogo toga više nego pojedinačno.
Šta je ono što su Dejan Aleksić i Aleksić galerija omogućili tebi kao slikaru da možeš sa punim poverenjem da se prepustiš?
Dejan Aleksić, odnosno Aleksić galerija mi je omogućila da svoje vreme posvetim isključivo stvaranju. Vreme koje sam trošio na organizovanje izložbi, izdavanje publikacija, kontakte sa kupcima, sada to neko radi sistematičnije, stručnije i bolje. Aleksić galerija mi je ujedno pružila veliko zadovoljstvo, a to je da se i u zemlji Srbiji osećam kao uspešan slikar koji ima svog odličnog galeristu. To je ono čemu sam oduvek težio i priželjkivao. Sada je to zaokružena priča.
Izaći iz stanja planiranja u stanje djelovanja, zahtijeva snažnu energiju i unutarnju moć koja nije uvijek i kod svakog podešena na najveću mjernu jedinicu. Da bi se osvario cilj, potrebno je probuditi se. Ali, to je mnogo lakše reći nego uraditi! Aristotel je za energiju čovjeka rekao da je to stanje koje opisuje sposobnost obavljanja posla. U praksi ovo ne može značiti ništa drugo do korištenje vlastitih sposobnosti i resursa za obavljanje neke djelatnosti i postizanja ciljeva. Međutim, ljudska energija je jedinstvena među svim drugim energijama. Čovjek i mašina ne rade stvari na isti način! Mašinu može pokrenuti svako, dok čovjek radi na drugi, mnogo kompleksniji pogon.
Da bi on upalio sve svoje unutarnje „motore“ neophodna je nevjerovatna snaga uma, volje, a to znači spretnost da i u najtežim trenucima pronađe u sebi strast akcije. Bez akcije nema ni reakcije, odnosno nema odgovora sa druge strane, a kada nema odgovora sa druge strane, onda naše želje, a s njima i ciljevi nisu živi, već su tek skup nezavršenih misli. Duboko vjerujem, a uistinu nisam od onih slijepih sljedbenika „Lujza Hej misli“, da ti Univerzum daje onom energijom kojom ga i prizivaš. Ne možeš biti pokretač pozitivnih promjena u sebi i u drugima sa crnim mislima, tvoja energija mora biti čista, i misli jasne. Istraživanja pokazuju da otprilike 75 posto odrasle populacije počinje godinu s nekim odlukama. Kod mene to nije slučaj. Svoje krupne odluke sam znala donijeti usred godine, bez ikakve logike, samo potrebe, duboko svjesna da moram ispuniti svoje biće pravim sastojcima. Dugo vremena osjećajući da ja nisam na mjestu u svom životu za koje smatram da mi pripada, tražila sam taj atom snage koji će pokrenuti pozitivnu energiju i misli i brodu dati nove koordinate. Promjena je nastupila kada sam spoznala da nisam najpoštenija prema sebi, svom tijelu i umu, da od njih tražim više nego što im dajem.
Bilo bi daleko od istine da kažem da sam ja odmah prepoznala šta me zaista pokreće, to
čovjek zna samo kada se otisne. Bilo gdje. Znala sam da ja nisam samo jedno zanimanje, samo jedna firma ili samo jedan pokrenut biznis, osjećala sam, moj unutarnji glas mi je govorio da meni pripada još nešto. I tako sam promijenila posao, jedan, pa drugi. Je li uvijek bilo ugodno i komotno? Nije. Ali je bilo privlačno na neki svoj neobjašnjiv način. Kako je samo opijajuća moć kada spoznaš da ti sa snagom svojih misli, voljom, odlučnošću, energijom, stavljaš ključ u bravu i otvaraš vrata koja ti želiš. I prije nego što sam se vratili svojoj struci, u međuvremenu sam upoznala i naučila raditi i branšu koju nikad ranije nisam, i danas sam zahvalna na bogatstvu alata u mojim rukama koji mi u startu daje prednost i to je jako lijep osjećaj, sigurnosti i samopouzdanja, rekla bih.
U biološko doba, kada mnogi razmišljaju kako da umire strasti svoga života, kada se ne usuđuju izaći iz zone komfora, ja razmišljam o novim korjenitim promjenama, kako da gradski život zamijenim sa onim na periferiji, prodam sve i napravim kuću u prirodi!? Čak i dok ove planove, koji su već doneseni, ponovo stavljam na papir dok pišem ovaj tekst, osjećam veliko uzbuđenje, da je takvo što moguće. To je moć energije koja čovjeka obuzme i zbog koje zna da je još uvijek živ, da je njegovo svako poluvrijeme i prvo i drugo.
„Bez strasti, nemate energije. Bez energije nemate ništa” govorio je Warren Buffett, američki milijarder i pokušao naučiti generacije da uspjeh stane u samo četiri riječi- radi ono što voliš! Ono što će buditi damar u tebi, rađajući energiju snažnu poput nuklearne, koja će vas izazivati svaki dan, dovoditi do ivice noža života da budete budni, da participirate aktivno u svom i svijetu oko vas. Lako je sve ovo reći, i mnogo teže uraditi. Znam. Ali je zato životno putovanje uzbudljivije.
„Tamo gdje je fokus tamo i energija teče – Tony Robbins.
“WORK SPACE ONE”
MARICA BOŠKOVIĆ PETRONIJEVIĆ, VLASNICA I DIREKTORKA WORK SPACE ONE PRO -
STORA NA NOVOM BEOGRADU. ŽENA KOJA
JE NAKON 29 GODINA RADA NA POLJU URBANIZMA I PROSTORNOG PLANIRANJA OD -
LUČILA DA PREDUZETNIČKI DUH USMERI KA
SVOM PROJEKTU.
DETINJSTVO I MLADOST PROVELA JE U BE -
OGRADU KOJI JE TIH GODINA PRUŽAO MOGUĆNOST DRUŽENJA, DOBRIH ŽURKI I PU -
TOVANJA KOJA SU ŠIRILA VIDIKE I DONOSILA DUH EVROPSKIH GRADOVA. ZAVRŠILA
JE OSNOVNU ŠKOLU KARAĐORĐE NA VOŽ -
DOVCU I XII BEOGRADSKU GIMNAZIJU, A ZATIM PROSTORNO PLANIRANJE NA PRIRODNO-MATEMATIČKOM FAKULTETU.
NAKON FAKULTETA SE ZAPOSLILA U ENERGOPROJEKTU I BAVILA PROSTORNIM PLANIRANJEM I URBANIZACIJOM GRADOVA SRBIJE. ZATIM JE IMALA PRIVILEGIJU DA, ŽIVEĆI U BOCVANI, RADI NA IZRADI GENERALNOG
URBANISTIČKOG PLANA PRESTONICE – GRADA GABORONEA I DRUGIH MANJIH GRADOVA. NAKON PET GODINA AFRIČKOG ŽIVOTA I SPECIFIČNOG PROFESIONALNOG ISKUSTVA, NASTAVLJA RAD U ENERGOPROJEKTU NA MENADŽERSKOJ POZICIJI OKRENUTOJ UGOVARANJU NOVIH POSLOVA, KAO I PREGOVARANJU SA NAJVEĆIM DOMAĆIM I STRANIM INVESTITORIMA, OD AFRIKE, PREKO BLISKOG ISTOKA, DO RUSIJE, KINE I JAPANA. KROZ IZAZOVE LOKALNE SREDINE I KONTAKT SA SVETOM, GRADILA JE KARIJERU KOJU MOŽE DA PONUDI SAMO VELIKA KORPORACIJA.
A ONDA, NAKON OZBILJNOG POSLOVNOG SISTEMA, ZNAČAJNIH PROJEKATA I RADA U VELIKOM KOLEKTIVU, ODLUČUJE DA NAPRAVI NAJVAŽNIJI KORAK U KARIJERI – POKRE -
NE SVOJ BIZNIS – WORK SPACE ONE KOJI SE NALAZI U MILUTINA MILANOKOVIĆA 11G NA
NOVOM BEOGRADU.
Puno si putovala, živela nekoliko godina u Bocvani, svoje znanje primenjivala na različitim tržištima. Tvoj životni stil inkorporirala si i u svoj projekat. Koliko hrabrosti treba da se iskorači i napravi zaokret u poslovnom životu?
Svaki iskorak iziskuje mnogo hrabrosti, i u privatnom i u poslovnom segmentu života. Beogradski vibe, kvalitetno klasično obrazovanje koje je porodica podsticala i kontakt sa svetom dali su mi širinu u razmišljanju, samopouzdanje i otvorenost ka novim iskustvima, posebno u komunikaciji sa ljudima različitih kultura, navika i poslovnih principa. Promena, naročito u poslu je dobra. Dobijaju se nova iskustva i saznanja, stvaraju nove navike. Jedino se kroz promenu istinski napreduje.
Koja je strana tvoje ličnosti bila slobodna da iskorači u preduzetničke vode nakon 29 godina rada u oblasti urbanizma i prostornog planiranja?
Sigurnost u sebe kroz godine ozbiljne posvećenosti poslu kojim sam se bavila i veština dobre komunikacije koju sam dnevno vežbala u velikom poslovnom sistemu u kome sam stasala. Energija koju sam nesebično davala poslu i ljudima je najčešće bila vraćana kroz odlične poslovne rezultate, a privatno kroz porodicu i stabilna prijateljstva. Neuspesi, problemi i razočarenja su me jačali i terali da izvlačim maksimum iz sebe, ali sa istim očekivanjima od drugih. Prelomni trenutak i pitanja da li posao mora da izgleda ovako i da li sam dovoljno „porasla“ da izađem iz sistema, podstakli su me da lansiram sopstvenu biznis priču. Negativan odgovor bi bio prvenstveno sopstveno razočarenje.
Koja je tvoja formula uspeha u radu?
Mnogo rada, motivacija tima sa kojim zajedno stvaram, ali sa jasno podeljenim zadacima, uz uvažavanje tuđih mišljenja, poštovanje različitosti, strpljivo razvijana socijalna komponenta i komunikacija, odsustvo arogancije, čak i kada bi dobro došla.
Koliko si svoje autentičnosti i načina rada primenila u uspehu jednog savremenog prostora koji prati trendove 21. veka? Sa kakvim si se teškoćama suočavala na putu do cilja?
Work Space One je razvijan saglasno mojim uverenjima i poslovnoj etici kojoj sam naučena,
ali sam se potrudila da prostor dodatno „obojim“ najboljim delom sebe, svojim raznim životnim iskustvima i afinitetima. Urađena je dobra priprema kroz ozbiljan biznis plan i analizu prestižnih prostora u Londonu i New Yorku. WSO je i dalje najbolji prostor slične namene u Beogradu. Iskustvo iz Energoprojekta je pomoglo u saradnji sa projektantima i izvođačima. Što se najvećih teškoća tiče, izvođenje radova i otvaranje WSO prostora se dešavalo u prvoj polovini 2020. godine, uz neočekivani razvoj epidemije kovida. To je bilo vrlo zahtevno i izazovno vreme za realizaciju čitave ideje.
Co-working prostori su postali popularni radom frilensera koji su želeli da prekinu da sami rade kod svojih kuća. Ko su vaši klijenti i kome su prostori namenjeni?
Co-working koncept rada je počeo kao idealan za frilensere i startapove još 2010. godine, ali je u međuvremenu evoluirao. Sada je to prostor koji je mnogo fleksibilniji u smislu ugovornih uslova, prilagodljiviji za želje korisnika, tako da su u našim kancelarijama i predstavništva svetskih kompanija koja žele reprezentativan prostor, advokatske kancelarije, revizorske kuće, konsultantske, izvođačke, IT firme.
Mazda, Toyo Tires, Mazars, Coca Cola, Gomex, Next Silicon, Elementor – samo su deo našeg poslovnog potencijala.
Veliki je kapacitet prostora za rad koji nudite:
53 kancelarije (2–10 radnih mesta) moderno dizajnirane, opremljene brzim internetom i ergonomskim stolovima i stolicama. Sve su prirodno osvetljene i imaju kontrolisan pristup.
Razvijali smo se i postepeno širili od 2020. do danas. Analizirali smo potrebe klijenata, unapređivali uslugu, rasli kroz posao. I dalje smo okrenuti napretku prateći svetske trendove.
Po čemu se Work Space One co-working prostor razlikuje od svih ostalih u Beogradu?
Onog trenutka kada zakoračite u prostor, razlika se oseti. Prevashodno duh prostora i komunikacija. Svaki od klijenata, bilo da je u kancelariji ili co-working prostoru, tačno dobija ono što mu je potrebno na mnogo višem nivou.
Organizujemo različite vidove okupljanja i druženja, degustacije, prezentacije. Imamo dve udobno opremljene bašte, ljudi vole kontakt sa zelenilom i mnogo vremena provode u njima radeći uz kafu i kolače. Sve to čini WSO najboljim na tržištu.
Radimo u kompleksu koji je po meri ljudi i koji je stecište dobrih i uspešnih kompanija. U poslovnom svetu je važno imati i dobar komšiluk. Kod nas su kućni ljubimci dobrodošli i svi im se radujemo dok se vrzmaju u lobiju ili bašti. U maju smo organizovali „Dan krznene zabave“ kroz maženje i igru sa mini šnaucerima, jer znamo da takva
aktivnost smanjuje stres i povećava produktivnost. Pravimo nove planove i to naši klijenti znaju i očekuju.
Danas kada se sve menja, a brzina života donosi nov način rada i poslovanja, koliko uspevaš da se svemu prilagodiš?
Volim da radim i napredujem, a sopstvene baterije punim uz porodicu, druženje sa prijateljima i putovanja. Dani si mi ispunjeni, ponekad je i previše obaveza, nervoze. Uspeh i zadovoljstvo postignutim, pohvala, osećaj da si dobar u tome što radiš, vraćaju snagu i pokreću dalje.
Koliko ti je važna podrška supruga i ćerke? Majka i supruga u biznisu je, srećom, danas sve češća pojava na srpskoj poslovnoj sceni.
Imala sam veliku sreću da sam odrasla u skladnoj i harmoničnoj porodici, i to je ozbiljno nasleđe. Danas, suprug i ćerka čine moju porodicu, oni su moj oslonac, podrška, energija koja pokreće. Bilo bi mi teže da gradim poslovni uspeh i budem srećna, a da porodica nije uz mene.
Tema junskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Moć energije“. Koliko je energije, entuzijazma, trebalo da ostvariš i oživiš svoj projekat Work Space One?
Jasno definisan cilj, lični uspeh kao motiv i želja za potvrdom u poslovnom svetu iziskuju mnogo energije i entuzijazma. Pitanje želje i opredeljenja je u osnovi svega, a to se razvija u mladim godinama. A onda stiže iskustvo koje svemu daje drugačiju dimenziju. Sa otvorenim pogledom na svet, izazovi su oko nas, stalno i uvek. Work Space One je projekat koji je došao u trenutku kada sam bila spremna za takav izazov.
U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU KAKO BI SE OTKRILA I ISPRAVILA
NERAVNOTEŽA U ENERGETSKIM TOKOVIMA TELA I OKOLINE. OVE PRAKSE MOGU
DOPRINETI
Otkrivanje moći energija: Suptilne sile koje oblikuju univerzum
Nevidljive, neuhvatljive, ali sveprisutne – frekvencije, vibracije i, pre svega, moć energije prožimaju svaki aspekt našeg postojanja. Poput nežnog šapata vetra ili ritmičkog talasanja okeana, ove suptilne sile oblikuju naš svet i naše živote na načine koje često ne primetimo, ali ih osećamo duboko u sebi. Energija je tajanstvena tkanina univerzuma, povezujući sve što jeste sa onim što bi moglo biti.
Pogled kroz istoriju: Razumevanje energije kroz vekove
Od starogrčkih filozofa do drevnih kineskih mudraca, koncept energije je bio centralni deo različitih kultura i filozofskih tradicija. Energija se smatrala vitalnom silom koja prožima sve aspekte univerzuma, od kosmosa do ljudskog uma i tela. U mnogim tradicijama, različiti oblici prakse poput joge, tai či tehnike i meditacije su razvijeni kako bi se otkrile i iskoristile raznovrsne manifestacije energije u telu i okolini. Na primer, kineski koncept qi opisuje energiju koja teče kroz meridijane u telu, dok indijski koncept prane obuhvata životnu silu koja se udiše i cirkuliše kroz naše biće.
Suptilna energija u filozofiji i duhovnosti
U mnogim duhovnim tradicijama, energija se posmatra kao suptilna sila koja utiče na naše mentalno, emocionalno i duhovno blagostanje. Koncepti poput prane u hinduizmu, qi u kineskoj filozofiji i ki u japanskom šintoizmu naglašavaju važnost ravnoteže i protoka energije za zdravlje i harmoniju. Na primer, u praksi joge, kontrolisanje daha (pranayama) se koristi za regulisanje prane i postizanje unutrašnje ravnoteže. Filozofski gledano, energija se često posmatra kao osnovna sila koja oblikuje našu percepciju stvarnosti i našeg mesta u univerzumu. Aristotel
je energiju posmatrao kao energeia — aktivnu potenciju koja omogućava stvarima da ispune svoj puni potencijal.
Naučni pristup: Razumevanje energije kroz savremenu nauku
U današnje vreme, nauka pruža sve dublje uvide u prirodu energije kroz oblasti kvantne fizike, bioenergije i neuronauke. Kvantna fizika nas uči o fundamentalnoj prirodi energije na mikro nivou, gde čestice neprestano osciluju i prenose energiju. Bioenergija istražuje kako energija utiče na naše fizičko i emocionalno zdravlje, uključujući elektromagnetska polja koja naše telo stvara i koristi. Neuronaučna istraživanja otkrivaju kako naš mozak generiše i obrađuje energiju koja pokreće naše misli, emocije i akcije, ističući značaj balansiranih energetskih stanja za mentalno zdravlje.
Tehnologija stvaralačke inteligencije: Alat za negovanje i razvijanje moći energije
Reč je o razvojnom programu koji sam mesila i gradila bez žurbe, postepeno i predano. Tehnologija stvaralačke inteligencije može biti moćan alat za negovanje, razvijanje i očuvanje individualne moći energije. U svom formiranju, ovaj program se gradio i kroz duboko razumevanje i lično istraživanje energetskih principa, kombinovanih sa praktičnim tehnikama koje pomažu pojedincima da bolje upravljaju svojom unutrašnjom energijom.
Program Tehnologija stvaralačke inteligencije je osmišljen sa idejom predloga za razmišljanje i primenu metoda, alata i tehnike kako bi se polaznici nadahnuli i fokusirali, uz autentičnu podršku u identifikaciji i otklanjanju energetske neravnoteže putem specifične prakse i vežbe. Prolaskom kroz personalizovane procene, korisnici mogu dobiti smernice i o tome kako da unaprede svoje energetske tokove i postignu optimalnu
ravnotežu. Na primer, program može uključivati tehnike meditacije, vežbe disanja, fizičke aktivnosti, ali i razne alate i veštine koji su nastali baš sabiranjem pristupa primene stvaralačke inteligencije na sva životna polja sa akcentom na introspekciju, ali i finim podešavanjima individualnim potrebama.
Jedna od ključnih prednosti ovog programa je njegova sposobnost da pruži holistički pristup energetskom zdravlju, fokusirajući se na sve aspekte života – fizički, mentalni, emocionalni i duhovni. Kroz ovaj program, korisnici mogu naučiti kako da prepoznaju signale svog tela i uma, kako da primene odgovarajuće tehnike za regeneraciju i očuvanje energije i kako da uspostave dugoročne navike koje podržavaju vitalnost i blagostanje, ili kako volim da kažem – umetnost trajanja i veštinu življenja.
Ovaj sveobuhvatni pristup omogućava korisnicima da preuzmu aktivnu ulogu u upravljanju svojom energijom, promovišući holističko blagostanje i optimalnu vitalnost. Tehnologija stvaralačke inteligencije ne samo da pomaže u rešavanju trenutnih energetskih izazova, već i u izgradnji dugoročnih strategija za održavanje energetske ravnoteže i zdravlja.
Očuvanje individualne energije: Izazovi modernog doba
U savremenom svetu, u kom je tempo života često ubrzan i stresan, očuvanje naše individualne životne energije postaje sve važnije. Hronični stres, nedostatak sna, loša ishrana i prekomerna izloženost digitalnim uređajima mogu značajno istrošiti naše energetske rezerve. Na primer, mnogi ljudi osećaju energetsku iscrpljenost zbog konstantne povezanosti i višezadanosti na mnogo kanala, što smanjuje njihovu sposobnost da se fokusiraju i regenerišu. Stoga praktikovanje tehnika za očuvanje i obnovu energije koje nudi Tehnologija stvaralačke inteligencije mogu biti kvalitetan i primenjiv ključ za održavanje vitalnosti i blagostanja.
Posebna mudrost i veština, pravilna raspodela i ekonomija energije u svakodnevici
Upravljanje našom energijom u svakodnevnom životu zahteva svesnost i disciplinu. Pravilna raspodela energije uključuje razumevanje puta svrhe i ličnijih vrednosti, postavljanje prioriteta, balansiranje obaveza i odmaranje kada je potrebno. Ekonomija energije podrazumeva budno, osvešćeno i, sa što suptilnijim razumevanjem sebe, korišćenje naših energetskih resursa kako
bismo izbegli istrošenost. To može uključivati pre svega veštinu sagledavanja u kom smislu i segmentu nam je najneophodnija i najuregetnija obnova, zatim mudrost prihvatanja realnih okolnosti i dogovor sa sobom, planiranje vremena za odmor i relaksaciju, delegiranje zadataka i praktikovanje tehnika za smanjenje stresa. Već na osnovnom teorijsko-pokretačkom nivou, program Tehnologija stvaralačke inteligencije se zasniva na produbljivanju razumevanja, kao i širenju jasnoće i svesnosti o višeslojnoj i multidimenzionalnoj međusobnoj povezanosti i zavisnosti.
Primena moći energija u svakodnevnom životu
Iako se moć energija često povezuje sa duhovnim praksama, ona ima i praktične primene u svakodnevnom životu kako bi se otkrila i ispravila neravnoteža u energetskim tokovima tela i okoline. Ove prakse mogu doprineti poboljšanju zdravlja, smanjenju stresa i stvaranju harmonije u životnom prostoru
Zaključak: Poštovanje i razumevanje moći energija
Kroz istoriju, ljudi su se okretali energiji da bi shvatili i transformisali svet oko sebe. Bez obzira da li je posmatramo kroz filozofska, duhovna ili naučna sočiva, energija ostaje suptilna sila koja oblikuje našu stvarnost na više nivoa. Razumevanje i poštovanje moći energija može nas inspirisati da živimo uravnoteženiji, ispunjeniji i svesniji život, u skladu sa univerzalnim ritmovima i tokovima koji nas okružuju. U vremenu koje zahteva visoke energetske nivoe, ključno je očuvati našu individualnu energetsku bazu i pravilno je raspodeliti kako bismo postigli dugoročno blagostanje i harmoniju. U današnje vreme, briga o sebi je konačno dobila pravi, dostojan status u smislu značaja za naš ukupni život. Briga o energetskoj ravnoteži je neraskidivi deo i doprinosi ukupnom kvalitetu individualnog života, kao i našoj sposobnosti da pozitivno utičemo na svet oko sebe. Tehnologija stvaralačke inteligencije svojim holističkim pristupom i personalizovanim tehnikama predstavlja moćan alat u ovom procesu, omogućavajući nam da živimo u skladu sa prirodnim ritmovima i iskoristimo pun potencijal naše unutrašnje energije i celokupan kapacitet života kao čistog dara i čarolije.
Za više informacija: tehno.stvaralacke.inteligencije@gmail.com
LinkdIn: Jelena Blecic
PHOTO: BRANIMIR JUKIĆ
BRANIMIR JUKIĆ, INŽENJER ELEKTROTEHNIKE, FOTOGRAF KOJI JE SVOJE PRVE FOTOGRAFIJE RAZVIO JOŠ TOKOM 80-TIH GODINA. NA UMETNIČKI RAZVOJ PRESUDNO ĆE UTICATI “MALI KRUG VELIKIH LJUDI” SA KOJIMA ODRASTA, UČI, RAZVIJA I DELI SVOJU
POSVEĆENOST FOTOGRAFIJI. RAVNICE VOJVODINE, SREMSKA MITROVICA, SUBOTICA, ALI I NJUJORK, SAHARA, ATLANTSKI I INDIJSKI OKEAN, MEKSIKO, AFRIKA SU IZVORI INSPIRACIJE.
ŠIROKI PEJZAŽI, NEPREGLEDNE PUSTINJE, LJUDI, ŽIVOT NA ULICI, ALI I U OTVORENOM PROSTORU, POSVEĆENOST DETALJIMA U ARHITKTURI, ALI I SIMBOLIMA, IGRI SENKI, BOJA I SVETLA ČINE NJEGOVE RADOVE NEOČEKIVANO ŠAROLIKIM, RASKOŠNIM I RAZNOVRSNIM. FOTOGRAFIJA PREDSTAVLJA CENTRALNU TAČKU NJEGOVOG KREATIVNOG BIĆA, MEDIJ
KOJI MU JE OTVARAO NOVE HORIZONTE INTIMNOG PROSTORA ODRASTANJA, SAZREVANJA I STARENJA, SVAKODNEVNOG ŽIVOTA I PUTOVANJA, DOLAZAKA I ODLAZAKA, POTRAGE ZA ISTINOM I SMISLOM, PRAVIM MOMENTIMA I PRAVIM MESTIMA, ZA KORENIMA, STAZAMA I PUTEVIMA…
NAKON SAMOSTALNIH I KOLEKTIVNIH IZLOŽBI U SREMSKOJ MITROVICI I SUBOTICI IZMEĐU 1995. I 2021. GODINE, UČEŠĆA U KOLEKTIVNOJ IZLOŽBI MAGAZINA REFOTO NA TEMU ŽENSTVENOSTI U GALERIJI PROZOR U BEOGRADU, IZLOŽBA „HARMONIJA LINIJA“ JE BRANIMIROVA PRVO SAMOSTALNO PREDSTAVLJANJE U BEOGRADU U JUNU 2024. AKTUELNI RADOVI, KROZ DIGITALNE GALERIJE, KAO I RADOVI IZ SERIJALA DIGITALNIH FOTO PRIČA, MOGU SE VIDETI NA WEB STRANICI beeyucca-photo.com, KAO I NA INSTAGRAM NALOGU POD IMENOM Beeyucca . SVI RADOVI MOGU DA SE ISPORUČE U ŠTAMPANOJ FORMI, POTPUNO OPREMLJENI, PREMA PRETHODNOM DOGOVORU. KONTAKT INFORMACIJE DOSTUPNE PREKO WEB STRANICE ILI PREKO REDAKCIJE RYL. OTVARANJA IZLOŽBE FOTOGARFIJA „HARMONIJA LINIJA“ BRANIMIRA JUKIĆA BIĆE U PETAK, 07. JUNA 2024. GODINE U 18 ČASOVA U LOBIJU RADISSON COLLECTION OLD MIL HOTELA U BEOGRADU.
Od svih umetnosti kojima si kao inženjer mogao da se baviš zašto fotografija?
Hronološki gledano fotografijom sam počeo da se bavim pre nego što sam imao konačnu ideju svoje profesionalne orijentacije. Kreativni proces, najopštije gledano me je oduvek privlačio. Možda je to uobičajeno u ranim uzrastima, kada gotovo svako dete pokazuje interes za kreativne aktivnosti. Mene taj poriv drži do danas, i on se očituje u obe moje životne delatnosti, inženjeringu i fotografiji. Fotografija je takav medijum koji zahteva određene osnove fizike i tehnike, tako da ovu stranu crpim iz svog obrazovanja i iskustva. Ali fotografija za mene ima i kreativnu, ličnu umetničku komponentu kao medijum koji otvara neke druge perspektive. Zašto baš interesovanje za fotografiju? To sigurno nije povezano samo i jedino sa prostim zbirom
činjenica i realnih razloga. Sigurno da postoje okolnosti i nevidljive sile koje su me privlačile i konačno uvukle u prostor u kojem slike ispisuje svetlost, prostor u kojem se i danas nalazim, koji ne želim da napustim, u kojem se osećam zaštićeno i potpuno.
Šta ti pogled kroz objektiv pruža: kreaciju, slobodu, igru?
Pogled kroz objektiv menja perspektivu sveta oko mene, sa jedne strane kadar limitira, činjenicom da je (najčešće) pravougaonog oblika sa odnosom stranica 2:3. Sa druge strane omogućava da se iz tog okvira nešto odbaci, nešto istakne, a nešto stavi u drugi plan. Omogućava istovremeno i kreaciju i igru, i slobodu i ograničenje slobode, obilje mogućnosti ali i svođenje na ono što je realno i izvodljivo.
Crno bela fotografija vs. Fotografija u boji?
Fotografija je u početku bila monohromatska, počevši od starih majstora fotografske (al)hemije pa decenijama nakon toga. Za neke je prosto neverovatno da je crno bela fotografija izdržala test vremena i da nastavlja da se prikazuje u svom najvećem sjaju i danas. Otkrivanjem fotografije u boji, čini se da je crno bela fotografija doživele dodatni zamah. Možda zato što se izdvojila iz masovne fotografije i asocirala na autore koji nude nešto posebno, drugačije, što nije opterećeno trendovima... Tajna crno belog je u tome, da ako oduzmete boje iz kadra, posmatrač se definitivno fokusira na osnovne, tradicionalne i dobro poznate elemente fotografske kompozicije. Linija, oblik, geometrija, apstrakcija, svetlost, senka, silueta, tekstura dobijaju svoj pravi značaj. Ipak, ne mogu da budem potpuno ravnodušan prema prostorima, mestima i prizorima u kojima dominira boja, i u kojima boja dobija posebnu funkciju i daje posebnu atmosferu. Nekada je bilo potrebno već u fazi pripreme se odlučiti da li ćete koristiti kolor ili crno beli film. Odluka je bila konačna, a finalna fotografija je bila onakva kako smo odlučili na početku. U svetu digitalne fotografije autoru je omogućeno da sve do same realizacije fotografije, iz jedinstvenog izvornog zapisa štampa kolor ili crno belu . Za puritance ovo je verovatno „zabranjena zona“ ali definitivno stoji kao mogućnost, i priznaću, i ja je koristim.
Da li si “lovac trenutka” ili pažljivo biraš i kreiraš ono što ćeš fotografisati?
Više sam lovac trenutka, da se držim terminologije iz samog pitanja. Ne želim da umanjim značaj, težinu i kreaciju režirane ili studijske fotografije, ali je moj pristup vezan za pažljivo biranje i kreaciju u uslovima “na terenu”. To nekada dovede do situacije u kojoj ne postoji mogućnost da se realizuje neka ideja ili prethodna zamisao, ili se u hodu menja. Može da dovede do frustracije zbog toga što rezultat nije zadovoljavajući, iz objektivnih ili subjektivnih razloga. Ali stvari mogu da iznenade i u pravcu boljih od očekivanih rezultata jer su se možda desile neke neočekivano dobre prilike koje su učinile da inicijalna ideja bude unapređena ili prevaziđena potpuno novom boljom...
5. Ti si jedan od onih koji je razvijao i filmove. Analogno vs. Digitalno?
Ne bih da datum rođenja i svoje godine istaknem kao kvalitet, jer su one prosta i nepromenjiva činjenica. Odrastao sam u vreme kada je fotografija bila na nivou (al)hemije. Svetlopis
je imao jednu mističnu komponentu stvaranja, koja je istovremeno zahtevala i veliko strpljenje, iščekivanje, anticipiranje, što je neminovno značilo drugačiji sistem priprema, planiranja, i same realizacije...Svetlost je unutar kamere završavala na površini filma, koji je trebalo kasnije kroz veoma precizan hemijski postupak razviti da bi dobili negativ-osnovu za kasniju realizaciju same fotografije. Tek ovde nakon izrade negativa ste mogli shvatiti da li je ono što ste zamišljali zaista se i desilo ili baš i ne. A onda je u jednom drugom postupku taj negativ u mračnoj komori trebao da se poveća, projektujući se na fotoosetljivi papir, koji je trebalo kroz novi hemijski postupak razviti i fiksirati. Tu se dešavala magija jer praktično ni iz čega, na papiru uronjenom u razvijač rađala se slika. Ovaj proces me je, a verovatno i mnoge druge, zauvek povezao sa fotografijom, i danima i noćima provedenim u mračnoj komori.
A onda se u jednom trenutku desio kvantni skok ka digitalnoj fotografiji. Sam proces stvaranja fotografije je značajno olakšan, postao mnogo jednostavniji za kontrolu, realizaciju, korekcije itd. Omogućio demokratizaciju fotografije i dao priliku milonima da se bave fotografijom. Neki smatraju da je fotografija izgubila taj element magije i alhemije.
Ali, ono što je svakako ostalo jednako bitno, najvažnije, jeste kadar. Bilo da je u pitanju analogna ili digitalna fotografija, ostaje ta presudna i jedina relevantna stvar, a to je sposobnost autora-kreatora, da korišćenjem fotografskih alata i elemenata kompozicije uspe da odvoji, istakne i naglasi ono što je bitno, ono što treba da ispriča priču, ostavi utisak, ili napravi intrigu...
Kako bi opisao svoj fotografski stil?
Moj pristup fotografiji je eklektičan. Prolazeći kroz različite faze hronološki, tehnološki, iskustveno, uvek sam tragao za pravim kadrom, izbegavajući da se čvrsto držim strogo određenih tematskih ili tehničkih okvira. Time sam sebi davao slobodu da tokom istog projekta, putovanja ili kampanje fokusiram se na različite motive, na ljude, ali i na pejzaže, arhitekturu, detalje koji mogu biti totalno izvan konteksta, ali i drugo što može da se učini zanimljivim. Tako su nastale serije fotografija svrstanih u nekoliko bitnih celina mog rada. Dakle u svom radu sam se kretao tematski, žanrovski i tehnički, a svakako zavisno od prilika, inspiracija i uticaja, kroz različite teme, tehničke pristupe, načine realizacije, formate, materijale itd.
Putovanja na kojima si često na različitim stranama sveta donose ti mogućnost za
fotografijama koje oduzimaju dah!
Da li smo postigli “oduzimanje daha” kod posmatrača često nismo svesni ili ne znamo, iako je to potajna želja svakog fotografa. Putovanja daju priliku da na mestima i u okružanjima koja su posebna i drugačija, neke postavke budu dodatno pojačane ili naglašene. Ipak, kao što sam već pominjao, vratio bih se ponovo na kadar kao centralno mesto u fotografiji. Malo će pomoći putovanja i lepi prizori na zanimljivim mestima, ukoliko kadar ne funkcioniše u svim bitnim fotografskim elementima. A konačan sud daje posmatrač i njegova impresija.
Ako bih sveo pitanje na lično, priznajem da putovanja daju poseban podsticaj idejama, koje se razvijaju čak i u trenucima kada foto kamera nije u rukama. Na putovanjima, posebno, motivacija je indukovana i spolja i iznutra, osmatranjem i promišljanjem, a onda sinhronizacijom unutrašnjih impresija i spoljašnjih uticaja kreira se kompozicija kadra.
Tvoja prva izložba u Beogradu biće 07. juna 2024. sa početkom u 18h pod nazivom “Harmonija linija” u hotelu Radisson Collection Old Mill. Sa čime ćeš se predstaviti?
U saradnji sa organizatorom i RYL magazinom, obzirom na karakteristike, prednosti, ali i ograničenja koja postavlja prostor u kojem će biti izloženi radovi, došli smo do serije fotografija koje su grupisane u dve celine.
Na fotografijama u okviru izložbe Harmonija linija prezentujm sklad delova u kompoziciji koji su rezultat graditeljske ruke, spontane organizacije ili prirodnih sila. Prezentovane strukture su nastale kombinovanjem elemenata sličnih po jednom ili više svojstava, linija oblika ili formi. Fotografije odišu simetrijom i repeticojom, a dominiraju linije horizonta, vertikale i dijagonale u savršenoj harmoniji.
Serija crno belih fotografija su uglavnom motivi gradova, građevina ili urbane arhitekture u kojoj je pristna geometrija, dijagonale, vertikale i perspektiva. Na izabranim radovima je upadljivo odsustvo čoveka, upravo onoga koji je gradeći sve prezentovane oblike postao suvišan jer je prisutan u svakom osmišljenom i realizovanom objektu. Čoveka nema jer je on tvorac.
Serija fotografija u koloru prezentuje široke pejzaže izvanredno upečatljivih, punih boja i dominantnih linija horizonta. Priroda je stvaralac u kome čovek ovaj put prisutan u mnogo manjoj meri, ali njegov uticaj je vidljiv i postaje sastavni
deo celine. Stiče se utisak kao da je čovek deo šireg konteksta koji je veći i značajniji od njega pa je on samo tu kao jedan od elemenata savršene celine.
Zajednička nit koja se proteže kroz sve predstavljene radove jeste harmonija, mir i balans. Ravnoteža, sklad, čistoća i idiličnost prizora na fotografijama gotovo da prenose posmatraču tišinu koju autor uspeva da uhvati.
Tema junskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Moć energija”. Da li je tvoja energija ekvivalent energiji na tvojim fotografijama?
Svoju energiju usmeravam u različitim pravcima, uvek kao kreativnu energiju svetlosti i stvaralaštva, nasuprot destruktivnoj energiji mraka i nestajanja. Energiju stvaranja emitujem u različitim oblastima životnog delovanja, kao roditeljsku, prijateljsku, partnersku, poslovnu, kreativno artističku. Energija koju nose moji radovi može biti osvedočena i prepoznata samo okom posmatrača. Ona zapravo postoji ako je uspela da komuicira sa posmatračem, u suprotnom deo je mraka.
PHOTO:
“IF YOU WANT TO FIND OUT THE SECRETS OF THE UNIVERSE, THINK IN TERMS OF ENERGY, FREQUENCY AND VIBRATION.”NIKOLA TESLA
In a world where the problems and challenges are becoming more and more complex, we have no choice but to start going within. It is in the understanding of ourselves, fully, wholly and completely that we not only have access to greater levels of success and the life that we have imagined but we also start to understand others better. It is by going within and understanding ourselves that we tap into individual as well as worldly solutions that will ultimately benefit us all.
I believe that each of us is born for greatness because each of us has greatness within us. The more you study and learn about yourself, the more you see that you cannot deny this truth.
So, what has ‘going within’ have to do with success? There are two ways we can look at success - one way is by looking at the external environment or conditions. For example, our job title, how much money we make, the wealth we have created, the car we drive, etc. Although all of these aspects may be a part of success, they do not necessarily give that deep level of satisfaction, meaning or purpose. They are often associated with competition and striving or working hard until we are burnt out.
There is another way. You can still have the title, the wealth but this way is associated with a deeper part of you. It is aligned with success as a natural “flow state”. It nourishes you because it connects you to your soul and often is referred to a “soul calling” or an expansion of your authentic self.
Success is different for everyone. We all have a vision or desire of what success means to us. To me, success is connected to a state of joy. Even during the most challenging times, which we must have, this type of success is associated with pursuing that deep inner desire or purpose and aiming to get better at your way of serving the world every day. I do love Earl Nightingale’s definition of success “Success is the progressive realisation of a worthy ideal.” This means that you must have a deep desire and an ideal goal that is worthy of your life and you are progressively moving towards it. Anyone who is progressively moving towards a goal worthy of their beautiful life is a success.
So, let’s go a little deeper. How does one go for that huge worthy goal or purpose that is deeply within them? And how do we get into more of a
“flow state” rather than stress, competition, and exhaustion?
This is where mindset and spirit come in. Before going further, I must mention that, within you lies enormous potential. Even with all of the technology and modern scientific developments, we still have not scratched the surface of how enormous the potential lying within you is. I would like to invite you to contemplate this before you move on and read further. It is powerful. It is the core fundamental truth about you.
Many leaders talk about just mindset. And yes, mindset is absolutely critical to your success. However, without a simple understanding of the invisible part of you, the spiritual (or energetic) part, you ultimately miss tapping into your greatest potential and power. You can only be left in awe when you start to learn more about yourself through the place where spirituality and science meet and that is in quantum physics.
What is it that quantum physics shows about you and what does this have to do with your success? Quantum physics is the science that studies the smallest physical particles and how they function. According to Dr Joe Dispenza, studies have shown that the atom, which is the tiniest physical particle that we are made up of is 99.99999% empty. After further research was conducted on this “empty space” in the atom, they found that this “emptiness” was actually energy. And this energy was an intelligent consciousness. It was the same consciousness that has created everything we can see on the physical plane including the entire Universe.
So if your tiniest particle is composed 99.99999% highly intelligent consciousness, you as a human being, are also made predominantly of this same intelligence. That’s correct - you are 99.99999% energy, and this energy that you are is the greatest intelligence that exists. We know that this intelligence is a creative force - you only have to look at the awe that we experience from the diversity in nature to know that it is creative.
Now, let’s go a little deeper with Tesla’s quote at the beginning of this article. If you want to understand how the Universe works think in terms of energy, frequency, and vibration. Quantum physics now shows us that energy is constantly vibrating and moving from energy into the matter. This is basically Einstein’s theory of relativity (or E=Mc2).
When it comes to being, doing or having morelet me tell you right now, you can. That is right, YOU can have the success that you desire. This is where our mind comes in. They say that thought power is the strongest power. I agree, I would like to add with it however, “feeling”.
Let me explain why thought and feeling combined are the secret to your greater success in a state of “flow” rather than force and exhaustion.
You move closer to the state your desire, your goal or the success that you want by bringing your success to you now, to this very moment. You must think from your goal. What that means is you use the power of your imagination to align your thoughts and feelings with the success that you want. You must only see the success, feel like your goal or success is here right now and become that person who has the success, right now. Most people struggle with this for a number of reasons. First, their subconscious programming is focused on their “so called” limits. Secondly, they are conditioned to think from the outside-in. They are conditioned to think and focus on what is here or the challenges that they are experiencing.
To change your subconscious programming so it benefits you, it is important to start using your conscious mind to imagine having your success in the present whilst feeling the exact emotions that you would if you did have your desired success now. If you do this consistently every single day, success will be yours. I say that confidently because great success is never by luck. Success is a formula. If you apply the formula, it will eventually work for you.
Here are some simple steps in the ‘success formula’:
1. Decide what you want. What does success mean to you? Your mind is a goal achieving mechanism. Make sure you are very clear about your goal. Write it out clearly in present tense.
2. Strengthen your desire. How much do you want success? If your desire is not strong, your mind’s higher faculty of will can disappoint you when the challenges come. You need to have a strong enough desire to move through the challenges and difficult times.
3. Ask yourself - If I had this goal or success already how would I be living my life? Who would I be? Your self-identity must change to match the success you want. Write it all down in present tense (your subconscious does not know the difference between present and future so it is vital to write in present tense).
4. What is the feeling associated with your goal or success? Feel it. Become the person that has the success now and you will see the success in your own life.
5. Persist. You will be challenged. You will experience failure but remember - the secret of the Universe is vibration. The way you feel is the vibration that is emanating from your mind and body. Persist in the feeling of success when you are challenged. Raise yourself above the challenge and you will see an incredible new life emerging.
The great thing about success law, understanding the truth of who you are and understanding how to control your thoughts and emotions for greater success is that you need not only apply it to professional success. These laws and principles can be applied to any or all areas of your life - your finances, finding the right partner, or your health. Remember, your energy is everything.
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
„U beskonačnosti života, gde se ja nalazim, sve je savršeno, celo i potpuno“
LOUISE HAY
Ko smo? Odakle smo? Gde idemo? Kako se prepoznajemo? Šta dvoje ljudi spaja? Kako kreiramo našu realnost? Zašto je negde mir, a negde rat? Da li su važne reči koje izgovaramo? Kako nastaje novi život? Šta je moć? Energija. Jedna reč u koju staju gotovi svi odgovori. Svet oko nas i svet u nama. Ono vidljivo i nevidljivo.
Od malena se družim sa starijima od sebe. Volim da slušam njihova iskustva i posmatram njihovu mudrost. Iako sam pohađala najbolje škole u Beogradu, školu nikada nisam volela, a sada znam i zašto. Nije mi dala odgovore na pitanja koja mene zanimaju. Nije mi dala slobodu, nije mi budila kreativnost. Nije mi se dopadalo da mi drugi kaže kada da sednem, kada da ustanem, kada mogu na odmor, a kada kući. Najviše od svega mi je smetalo višečasovno sedenje u klupi. Uvek sam bila odličan đak, ali mi to nije pričinjavalo veliku radost. Sećam se jednog događaja iz osnovne škole kada nam je profesorka likovne kulture rekla:
’’Danas ćemo slikati mrtvu prirodu’’ i na prvi sto ispred table stavila pomorandžu, jabuku i još neko voće. Sve u meni se u tom trenutku pobunilo. Za mene, tada malu devojčicu, to voće je bilo vidljivo živo i puno energije. Uporedo sa osnovnom školom išla sam i u muzičku školu. Svirala sam klavir. Osvajala sam nagrade i dobijala pohvale. Ali ni to mi nije ispunjavalo dušu. Najsrećnija sam već tada bila na snimanju. Ispred kamere i iza kamere. Kad god sam mogla išla sam na set.
Tokom četiri godine gimnazijskog školovanja pohađala sam redovno časove glume. Gluma je u meni budila veliku radost. Igrala sam predstave na italijanskom jeziku i kroz celo to iskustvo upoznala bolje sebe. Gluma mi je pomogla da shvatim da je bezbedno zagledati se unutra. Tu potražiti odgovore. Introspekcija je veština koju često praktikujem. Moje dvadesete su za mene bile izazovne godine. Rođena sam i odrasla sam u Balkanskoj ulici u Beogradu, ali u to vreme sam živela u Italiji. Psihologija je moja velika ljubav, pa sam odlučila da upišem studije Psihologije u Padovi. Nova država, novi grad. Drugi jezik. Nepoznati ljudi, puno papirologije, brzih vozova, paste i nekoliko studentskih internata. U svemu tome sam se osećala uzbuđeno, ali i izgubljeno. Nedostajala mi je moja porodica, moja zemlja, škola glume. Vodila sam velike unutrašnje borbe. Grešila sam i učila sam na greškama. Upoznala sam neke dobre ljude i neke koje ne moram ponovo da sretnem. Kao svaki odgovoran student vredno sam učila i davala ispite. Fokus mi je bio na tome da završim fakultet. Mislila sam – diploma je veliki uspeh u životu. Diplomirala sam sa najvišom ocenom na temu Emocionalna Inteligencija. Dobila sam diplomu. Vratila sam se u Beograd i imala napad panike tačno ispred Terazijske česme.
Ko sam? Šta radim ovde? Koji je moj sledeći cilj? Izgleda da život tek sada počinje.. Nakon povratka u Srbiju radila sam u velikim američkim korporacijama. Obišla sam velike svetske gradove i bila u zemljama za koje nikada nisam pomislila da ću posetiti. Mnogo sam naučila. Brusila sam svoj karakter, očvrsnula kroz mnoge izazove. Jos više naučila da verujem svom unutrašnjem osećaju po pitanju svega, a najviše ljudi. Celo moje
dotadašnje životno iskustvo mi je pomoglo da shvatim jako važnu stvar – šta ne želim, i još važniju – šta želim. Tada sam ceo svoj fokus stavila na ono što želim.
Najveća mudrost koju sam spoznala je da će se moj život promeniti onda kada se ja promenim. Energija je tada postala kriterijum po kojem biram sve – partnera, prijatelje, posao. Počeo je zabavniji period u mom životu – period u kome gotovo uvek dopuštam da me vodi unutrašnji osećaj i moja duša, a ne logika i mišljenje drugih.
Jedna od mojih omiljenih duhovnih vodiča, Dolores Cannon, kaže da je naš glavni zadatak na Zemlji da naučimo kako da ’’manipulišemo’’ energijom. Ona to definiše kao kreiranje. Da li sam ja kreirala sve u svom životu? Ili je sve volja Božija? Da li Bog i ja sarađujemo? Šta ako smo toliko moćni da možemo da kreiramo budućnost svojom energijom i menjamo prošlost menjajući pogleda na to što je već bilo?
Oslobođenje od prošlosti promenom vlastite energije - to je za mene moć. Kreiranje budućnosti promenom vlastite energije – to je za mene moć.
Dok ovo pišem, svesna sam da sam svojom ličnom promenom, kreirala život kakav danas živim. Nagrada za preuzimanje odgovornosti za ono što je bilo i spremnost da se menjam bila je ta da sam dobila više nego što sam poželela i bolje nego što sam zamislila.
Hipersenzitivnost mi je donela blagoslov prepoznavanje energetskog pečata svega oko mene – hrane, ljudi, predmeta, vode. Emocija kao energije u pokretu. Ljubavi kao energije na delu. Svetlosti u svetu.
Vrsni glumci poigravaju se energijom. U trenutku kada čuju ’’akcija’’ promenom energije postaju novi lik, novi čovek. Dobra vest je da nam je ta moć svima dostupna. A kada menjamo sebe, mi zapravo menjamo i celinu.
Moć je znati živeti slobodno. Zahvalna sam i volim svoj put koji me je doveo do ovoga gde sam sada.
U školi nas to nisu naučili, ali važno je znatiEnergija je moć.
PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
SAZIV 9. UMETNIČKE KOLONIJE KOLO U TREBINJU JE BIO NA NIVOU. DRAŽEN MILIĆ, NJEN OSNIVAČ I SELEKTOR OVOGODIŠNJEG SAZIVA, OKUPIO JE UMETNIKE SLIČNOG SENZIBILITETA KOJI SU SEDAM DANA VREDNO SLIKALI „POD PLATANIMA“.
KAO NOVINAR SAM ZAISTA BILA SREĆNA ŠTO SAM MOGLA DA PRATIM RAD I NASTAJANJE DELA SVIH UMETNIKA, TE SAM ISKORISTILA PRILIKU DA IH PITAM ŠTA IM BORAVAK U KOLONIJAMA DONOSI I NA ČEMU TRENUTNO RADE.
POSLEDNJEG DANA KOLONIJE BILA JE UPRILIČENA KOLEKTIVNA IZLOŽBU SVIH UČESNIKA, A PRETPOSLEDNJEG DANA ORGANIZOVANA JE HUMANITARNA AUKCIJA NA KOJOJ SU SE
PRODAVALI RADOVI UMETNIKA. SAKUPLJENO JE 4000 EVRA KOJI SU NAMENJENI ZA LEČE -
NJE SVETLANE KNEŽEVIĆ IZ TREBINJA, KOJA BOLUJE OD CEREBRALNE PARALIZE.
UMETNOST I HUMANOST NA DELU.
Jelena Glogovac Savić iz Gacka, BiH
Ubrajam se u red hercegovačkih umetnica koje se fino druže sa Draženom Milićem i „KOLOM“ već pet-šest godina i to je pravo zadovoljstvo. Generalno, rad na likovnim kolonijama se po dinamici razlikuje od stvaranja u ateljeu. Kada si sam, imaš svoju poetiku i nisi ničim ometan, izazvan. Raditi sa kolegama u nekom zajedničkom prostoru i imati lepe korelacije je neprocenjivo. Za ovu koloniju trenutno slikam jednu od verzija svoje slike koja se zove „Zvuk“. U pitanju je ženska osoba koja koren vuče iz mitologije naših prostora, ona u rukama drži zvona umesto svoga glasa i bira šta će da kaže i kada će da kaže. Ta zvona su okačena o nebeski svod, ali ona potpuno vlada njima. Sve zvoni kada ona hoće da zvoni.
Stefan Bošković sa Cetinja, Crna Gora
Student sam druge godine vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju. Velika mi je čast što učestvujem na Međunarodnoj umetničkoj koloniji KOLO, s obzirom na to da ona već ima svoju tradiciju i traje devet godina. Prethodnih godina, kao i sad, imamo dobre i afirmisane umetnike, tako da mi je drago što sam deo ove priče. Na koloniji slikam diptih i biće sličan onome što inače radim.
Milan Hrebnjazović iz Valjeva, Srbija
Ne idem često na likovne kolonije i pomalo ih izbegavam, mada to nije slučaj sa ovom. U kontaktu sam sa Draženom Milićem od pre tri-četiri godine, tako da je moje učešće bilo očekivano i drago mi je što sam tu. Počastvovan sam što sam ovde sa sjajnim kolegama i što ćemo učestovati na humanitarnoj aukciji. Slikam kišu i oblačan dan u Trebinju. Volim paradokse i stvari koje su u suprotnosti od očekivanja.
Teodora Rakidžić iz Beograda, Srbija
Trenutno sam na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti. Jako sam srećna što sam deo ovogodišnje kolonije KOLO i što sam upoznala nove kolege, a raduje me i šansa da stvaram u inspirativnom okruženju. Znači mi interakcija sa drugima jer ubrzava moj proces slikanja koji je inače vrlo spor. Slikam prizore sa dosta svetlosti i senke. Arhitektura je glavni činilac sa kojim se igram.
Danijela Mihić iz Banja Luke, BiH
Drago mi je što sam ove godine učesnica kolonije KOLO. Ne učestvujem previše po kolonijama, ali kada sam videla najavu umetnika, shvatila sam da je ozbiljna priča i znam da će biti dobrih radova. Aktivno radim, a i volim ljude koji mnogo rade. Zanimljivo mi je što na koloniji mogu da uzmem potpuno drugačiji motiv od onoga što inače slikam i tako samoj sebi postavljam neki izazov. Sada sam uzela temu Cirkus, pošto na život tako nekako gledam.
Hrvoje Marko Peruzović iz Zagreba, Hrvatska
Ovde sam služio vojsku. Zadnja generacija JNA i evo sada nakon 30 i nešto godina sam se opet vratio u Trebinje. Prvi put sam došao tu jer sam morao, a sada sam došao jer sam hteo. Drago mi je što sam pozvan. Kolonija je sjajna, vrhunska je ekipa. Dosta često idem na kolonije, to me ispunjava i veseli. Susreti sa novim ljudima, poznavanje novih krajeva. Uvek se sa kolonije vratim obogaćen. Slikam stablo trenutno. Imam neki svoj repertoar motiva. Uglavnom sam u figurativnom slikarstvu, a nekada napravim izlet u apstrakciji, ali su to visokostilizovane stvari i interpretiram motive na svoj način, izrazito crtački sa tim koloritom.
Mirza Smajlović, rođen u Visokom, živi u Sarajevu i Beogradu
Treći put sam u sazivu ove kolonije. Znači nam svima jer jako puno razmenjujemo dosta toga. Nije to samo priča o likovnom radu i životnom iskustvu, već ostajemo prijatelji duži period. Trenutno slikam po fotografiji iz 1903.godine momenat berbe duhana u Hercegovini.
Kristina Pirković iz Beograda, Srbija
Za mene kolonije predstavljaju mogućnost razmene ideja, komunikaciju sa kolegama i drugim umetnicima i to je uvek plodonosno, a što se tiče ove kolonije, to su ambijent i ljudi. Trebinje je prelepo. Ljudi su gostoprimljivi i ljubazni, imam utisak da ih poznajem čitav život
Nikola Pavlićević sa Cetinja, Crna Gora
Ovo je moja treća slikarska kolonija. Nisam često išao na kolonije. Ovde se upoznajem sa ljudima iz regiona, radim ono što volim, ugošćeni smo. Trenutno slikam diptih. Imam običaj kada negde dođem da slikam detalj sa tog mesta, a ovo je detalj sobe u kojoj sam smešten. Soba 204 koja će biti popunjena nekim imaginarnim likovima.
Učesnik sam ove kolonije od osnivanja i uvek se rado odazovem. Draženovi sazivi su sjajni. Devet godina je relativno kratak period da se napravi ovo što je on uradio i uspeo. Tu sam zbog poznanstava, slikanja u atmosferi koja je radna i inspiriše. Bavim se savremenim čovekom i svetom oko njega.
Prvi put sam u Trebinju sa velikim zadovoljstvom, jer nisam dugo odlazila na kolonije. Počela sam da slikam jedan noviji serijal koji je više intimistički u odnosu na sve ostale stvari koje sam prethodno radila u smislu da preispitujem pojam unutrašnjeg zlata. Šta se to može pozlatiti kao unutrašnje iskustvo, koje su nam vrednosti danas potrebne da bi se ti osećala kao žena, pa onda kao čovek. Nije to priča o ravnopravnosti ili feminizmu, već baš suprotno - da li moramo da koristimo feminizam da bismo ukazale na sebe kao autorke i da li uopšte ženski autor može to da postigne u radu. Ova tema je možda tužna, ali smo u hotelu gde je sve pozlaćeno.
Vladimir Tomić iz Brčkog, ali živi i radi u Trebinju, BiH
Ja sam viši asistent na Likovnoj akademiji u Trebinju. Ovo je moja druga kolonija. Ne odlazim na kolonije, radim svoj posao. Boje su sve same uradile, ja ništa. Samo sam ih pustio.
Nina Lojović Milenić iz Trebinja, BiH
Učesnik sam na osam kolonija kod Dražena i moje stasavanje u ovoj koloniji je uporedo i stasavanje same kolonije, koja je u prvom svom pojavljivanju u Trebinju za mene značila pre svega susret sa umetnicima iz raznih krajeva, sa različitim senzibilitetima i kvalitetima, pogledima na život i na umetnost. Iz godine u godinu sam videla da je kolonija veliki doprinos samom gradu. Umetnici koji dođu u grad postanu dobri promoteri Trebinja, a u program kolonije je uvrštena i humanitarna aukcija koja je uvek prava stvar za sve nas. Radim dva kolaža. Kolaž tehnika kroz koju se najlakše izrazim je najpribližnija meni kao umetnici. Biće to poluapstraktni pejzaži u kolaž tehnici.
Snježana Domazet iz Trebinja, BiH
Učesnica sam kolonije od njenog osnivanja. Radim na slici Koreni - koreni našeg naroda, koreni ljudske duše, poluapstrakcija. Zalazim u dublju simboliku korena nasleđa. Za humanitarnu izložbu ću doneti crtež male kuće, kućice šarenice, srećice. One su vesele i nastale su kao igra sa puno šarenila i boja.
Nataša Bojanić, iz Beograda, Srbija
Bavim se keramikom. U Trebinju sam prvi put. Oduševljena sam gradom i prirodom, a to je i tema mojih radova. Na ovoj koloniji nema uslova za moju struku, ali sam prihvatila poziv tako da sam za izložbu donela skulpture. Ovde šetam gradom i bavim se crtežima.
Dražen Milić, selektor, osnivač Međunarodne umetničke kolonije KOLO u Trebinju
Ova kolonija se spremala 10 meseci i zato je ovako harmonična. Vrlo je teško uklopiti da svi umetnici imaju sličnu energiju i najzanimljivije je da većinu vidim prvi put. Lokalni umetnici su prisutni na svakoj koloniji, a svi ostali sa Balkana dolaze prvi put. Dokle je god kolonije, biće i mojih slikara iz Hercegovine. Oni su meni velika podrška. Ovde u malom provincijskom gradu nemamo prilike da razgovaramo sa vrhunskim umetnicima kao što su Kristina, Maja, Mirza, Hrvoje... Svi oni nam donose nešto novo, tako da sam zahvalan što su se odazvali mom pozivu.
PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ
PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
RYL MAGAZIN I RADISSON COLLECTION OLD MILL HOTEL U BEOGRADU NASTAVLJAJU ZAPOČETU SARADNJU IZ 2020. GODINE. NA DORUČKU SA UMETNICIMA, PREDUZETNICIMA, PISCIMA, SLIKARIMA, SKULPTORIMA, UREDNICIMA MAGAZINA, MODNIM KREATORIMA. PRIČAMO I PROMOVIŠEMO LEPE TEME, INTERESANTNE LJUDE, JUNAKE KOJI SVOJIM STAVOM I RADOM OTVARAJU NOVE PROSTORE ZA PROMIŠLJANJE I STVARANJE.
JUNSKO JE JUTRO, NA DORUČAK SU MI STIGLI GOSTI IZ VALJEVA, KRAGUJEVCA I BEOGRADA. RADISSON COLLECTION JE UVEK NA VISINI ZADATKA – OD USLUGE, PREKO AMBIJENTA, DO SUSRETLJIVOSTI.
MARIJA ĐURIĆ je istoričarka umetnosti koja trenutno obavlja funkciju direktorke Moderne galerije Valjevo. Nakon osam godina sticanja iskustva i ulaženja u svet umetnosti fantastike, došla je na poziciju sa koje nastavlja put koji je Ljuba Popović započeo pre 39 godina osnivajući Modernu galeriju Valjevo.
MIROSLAV RODIĆ je istoričar umetnosti, koosnivač Fondacije Mira Brtka. Tokom 45 godina rada na polju kulture, učestvovao je u realizaciji skoro 1000 projekata u Jugoslaviji, Srbiji i inostranstvu. Bio je direktor Jugoslovenske umetničke galerije u Beogradu koja je 2006. godine promenila naziv u Nacionalna galerija. Danas radi na promovisanju vrhunske vrednosti i autentičnog stvaralaštva domaće i inostrane umetničke scene, savremenog menadžmenta u kulturi, kao i unapređenju kulture, nauke i obrazovanja.
MILOŠ NOVAKOVIĆ je osnovno akademsko obrazovanje stekao na Univerzitetu u Kragujevcu. Radnu biografiju čini upravljanje u više kompanija u Srbiji u oblastima IT struke, komunikacija, usluga od javnog značaja. Period od prethodnih desetak godina je posvećen ličnom razvoju i radu u Nemačkoj i Španiji u oblastima menadžmenta kompanija u proizvodnom i logističkom sektoru. Svetlost u umetnosti je spoznao van Srbije i posvetio se isključivo toj oblasti.
Kako ste se odlučili za umetnicu koju predstavljate i promovišete u javnosti?
Marija Đurić: U proteklih osam godina istražujući umetnost metafizičkog ili popularno nazvanog fantastičnog slikarstva na prostoru nekadašnje Jugoslavije, primetila sam da se mali broj umetnica opredeljivao za pomenuti način izražavanja. Iako je upravo jedna žena preteča ove vrste umetnosti (mislim na Milenu Pavlović Barilli), druga bila istaknuta članica Mediale (Olja Ivanjicki), nakon toga su se umetnice tek sporadično pojavljivale u ovom svetu. Od mlađih, izdvojila bih Kristinu Pirković. Kristina je jedna od onih umetnica koje nisu ušle u svet fantastike, niti se pronašle u njemu, ona je jedna od onih koja je rođena i živi u tom svetu od početka svog likovnog izražavanja. Smatram da vreme njene najbolje umetnosti tek dolazi iako je već sada veoma uspešna i priznata.
Miroslav Rodić: Poznato je da sam ceo svoj radni vek proveo u Nacionalnoj galeriji. Neposredno pre odlaska u penziju, susreo sam se sa umetničkim stvaralaštvom Mire Brtke, koje je u meni izazvalo nesvakidašnju zbunjenost i dilemu kako je moguće da jedna multimedijalna i multidisciplinarna, uistinu evropska umetnica, osim u uskom krugu istoričara i teoretičara umetnosti, ostane nedovoljno poznata široj javnosti, posebno što je ona krajem ’60-ih i ’70-ih godina prošlog veka redovno izlagala na svim značajnim jugoslovenskim likovnim salo-
nima i smotrama. Što sam više tražio smislene odgovore, to sam dublje uranjao u inovativnu kreativnost, estetiku, pa i u moralnost brojnih heterogenih opusa koji čine jedinstveni umetnički univerzum Mire Brtke.
Ova umetnica učinila je da ostatak mog vremena bude posvećen njoj i njenom stvaralaštvu.
Miloš Novaković: Tamara Rogović je umetnica sa izuzetnom perspektivom, jedinstvenom i vrhunskom biografijom kakva se retko može sresti. Njeno obrazovanje pokazuje da su za izuzetno nadarene osobe mogućnosti skoro neograničene, ako postoji rad koji dopunjuje talenat. Prva samostalna izložba sa 12 godina, početak univerzitetskog obrazovanja sa nepunih 14 godina života, postakademske studije započete sa 18 godina na Univerzitetu u Edinburgu i sticanje zvanja magistra nauka vizuelne umetnosti sa 20 godina, kao najmlađa na svetu, mnogobrojni naučni radovi, izložbe i celokupan rad umetnika koji je istovremeno i naučnik, istraživač, izdvajaju Tamaru kao osobu izuzetnih potencijala. Velika je i izuzetna prilika za saradnju s nekim poput nje, ali je istovremeno i ogromna odgovornost. Tamara kao umetnica koja do sada nije komercijalizovala svoja dela nego je bila posvećena obrazovanju i ličnom razvoju postaje ne samo budućnost svetske umetnosti, već je deo stvarnosti umetničkog i kulturnog sveta, naročito u zemljama gde je studirala i radila (Francuska i Engleska).
S obzirom na njene radove u oblasti slikarstva, ali i vizuelne umetnosti uopšte, teško je sumirati Tamarinu biografiju u par rečenica, pa preferiram da publiku, posmatrače i čitaoce, uputim da njeno ime i prezime ukucaju u bilo kom pretraživaču i da se pripreme na veći broj nesvakidašnjih činjenica.
Koji projekti su pred vama?
Marija Đurić: Moderna galerija Valjevo do kraja godine ima u planu još četiri izložbe. Već 15. juna otvaramo izložbu slika i crteža Dejana Ulardžića, kraj leta je rezervisan za novi ciklus slika Marka Tubića, jesen za crteže Uroša Toškovića iz privatne kolekcije Nenada Radovića i kraj godine za jedno iznenađenje, odnosno izložbu skulptura umetnice čije ime ne bih sada da otkrivam. Pred nama je veoma aktivan period koji nas uvodi u narednu godinu jubileja – 40 godina od osnivanja.
Miroslav Rodić: Retrospektivna izložba „ MIRA BRTKA – BUDUĆNOST JE IZA NAS“ je projekat pred nama, jer će se održati u terminu od 11. jula do 15. septembra 2024. godine u jednoj od najprestižnijih muzeoloških institucija kako u Italiji tako i u Evropi, u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu. Institucionalna zainteresovanost i podrška Ministarstva kulture Republika Srbije i Italije učinila je da ovaj kulturološki projekat dobije karakter kulturne diplomatije, koji će doprineti unapređenju bilateralnih odnosa između naših zemalja.
Miloš Novaković: Izložba „Zemljakinja“ i per-
formans „Momentum“ izveden prilikom otvaranja prve prodajne izložbe u Aleksić galeriji je deo aktivnosti koje su realizovane kao projekat koji je Tamara želela da napravi u zemlji gde je rođena. Izložba je formirana sa osam slika na platnu i performansom kao grupnim misaonim eksperimentom koji je deveto delo izložbe. Organizovanjem prve prodajne izložbe na svetu baš u našoj zemlji želimo da pokažemo da su izuzetni događaji mogući na našim prostorima, da su dela i njihova postignuća uvek i isključivo zavisna od moći ideje koja ih stvara, a ne od geografskih definicija porekla i činjenica koje su vezane za ekonomske detalje okoline. Time želimo da pružimo značajnu perspektivu svim mladim umetnicima sa naših prostora, perspektivu koja nije ograničena faktorima, već se definiše voljom. Uz izložbu je priređen video materijal sa samog otvaranja, snimak performansa sa posetiocima galerije,
kao i katalog u kome se nalazi recenzija izložbe čuvenog Colina Sandersona, vlasnika i direktora Summerhall projekta iz Edinburga. Svi detalji o izložbi su dostupni u sredstvima javnog informisanja, na internetu i mnogobrojnim portalima koji pokrivaju umetnost kojom se svi bavimo.
Kako vidite rad sa istoričarima umetnosti starije i mlađe generacije?
Marija Đurić: Kao kustos i urednik kataloga Moderne galerije Valjevo, imala sam priliku da sarađujem sa kolegama različitih generacija. Od starijih se dosta može naučiti, dok su mlađi prilagodljiviji novim načinima prezentovanja savremene umetnosti.
Miroslav Rodić: Vi možete posvećeno u samoći da izučavate istoriju umetnosti, međutim kada radite u ustanovi kulture, normalno je da na raznim kulturološkim projektima imate komunikaciju i saradnju sa kolegama svih uzrasta. Imam utisak da me doajen naše stuke, moj profesor Jerko Ješa Denegri sa Filozofskog fakulteta, odseka za istoriju umetnosti, još uvek kao mentor nadgleda, spreman da se odazove i angažuje ako za to postoji potreba. Imati takvog teoretičara i istoričara umetnosti pored sebe je pokazatelj da ste na dobrom putu. I sada postoji potreba da se sa profesorom konsultujem, tako da je među prvima bio pozvan prilikom osnivanja Fondacije Mira Brtka.
Miloš Novaković: Rad sa istoričarima umetnosti je ponekad izazovan, ali je uvek takav da donese prijatan osećaj da radite pravu stvar. Na početku i na kraju svega razumemo da svi radimo na istoj stvari, a u svemu onome što se nalazi između toga uspevamo da kroz različitosti izuzetno napredujemo. Moja iskustva su pozitivna, svaka saradnja uvek ima neki svoj nov, prijateljski i razumevajući ton, koji podstiče shvatanje da svi radimo nešto lepo, da se bavimo nečim što pridonosi stvaranju novih vrednosti za sve nas. Ne bih delio istoričare prema razlici u godinama, već prema iskustvu doživljavanja novih mogućnosti u svetu u kome je već sve ispričano i stvoreno.
Kako vidite srpsku slikarsku scenu i da li nam nešto od institucionalne podrške ne-
dostaje ili šta je to što bismo mogli da izgradimo?
Marija Đurić: Muzej fantastike (smeh). Srpska likovna scena i umetnici koje pratim su jedinstveni i veliko su blago naše zemlje, ali oni koji su izabrali da stvaraju u Srbiji su slabo prepoznati na svetskoj likovnoj sceni. Mislim da je potrebna veća finansijska podrška njihovim projektima, kao i institucionalna podrška da predstave svoj rad u inostranstvu.
Miroslav Rodić: Moj stav je da naša artistička scena ni u čemu ne zaostaje za svetskim tokovima savremene umetnosti. Što se tiče institucionalne podrške, nje nikad dosta, tačnije novca za kulturu. Evidentno je da se za potrebe kulture izdvaja nedovoljno finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije. Da bi se nešto promenilo, neohodno je razviti svest o značaju i mestu kulture u svim sferama društvenog života. Kada kultura bude na pijedestalu sa kojeg će zračiti i uticati na naše živote, znaćemo da smo bogato društvo.
Miloš Novaković: Ovo je izuzetno široka oblast za tekstualno razmatranje. Institucionalna podrška postoji samo za pojedinačne srećnike koji su pre spoznaje ovog tipa sreće prošli golgotu sazrevanja i stasavanja u usko definisanim pravcima razvoja i obrazovanja i time izgubili na širini i razvoju talenta. Još manji broj umetnika je u svemu ovome uspeo da se izdigne i ostvari kao samodovoljna jedinka koja ima perspektivu da postane institucija. Mi kao društvo možemo mnogo misaono, ali konkretni dometi su ograničeni i najčešće uslovljeni podrškom države u kojoj živimo, pa samim tim i teško ostvarivi. Još uvek ne vidim modalitet u kom više ljudi može da dobije institucionalnu podršku za rad i razvoj talenata po nekoj već utvrđenoj liniji koja će istovremeno nuditi više benefita.
Gde je srpska savremena umetnost u odnosu na svetsku?
Marija Đurić: Mi još uvek cenimo umetnost i tu je naša prednost. Srpska savremena umetnost još uvek nije pod uticajem tržišta, dok za svetsku to ne mogu da tvrdim. Mislim da svet umetnosti ne poznaje granice. Prepoznaje se nasleđe i teme koje su karakteristične za određeno podneblje, ali smatram da mi imamo umetnike koji su u rangu sa najvećim svetskim imenima, samo je pitanje institucija i nas koji se time bavimo kako ćemo ih promovisati.
Miroslav Rodić: Bojim se da nisam merodavan da vam odgovorim na ovo pitanje. Međutim, raduje me jedna činjenica, a to je da ve-
like zapadnoevropske muzeloške institucije usvajaju novu praksu, odnosno otvaraju svoja vrata za nova odeljenja i zbirke umetničkih dela stvaralaca iz istočnoevropskog bloka, jer umetnost ne poznaje granice.
Miloš Novaković: Umetnik govori svojim delima, talentom i umom u činu stvaranja dela. To je gromoglasan urlik trijumfa uma nad saznanjem bitisanja potencijalnog odgovora na uspešno postavljena pitanja. Snaga je nesaglediva, posebno umetnika koji su posvećeni samo umetnosti, a ne i borbi za preživljavanjem.
Gde vidite svoje projekte za pet godina?
Marija Đurić: Nadam se u novom prostoru koji će biti po savremenim muzeološkim merilima prezentovanja umetničkih dela. Moderna galerija Valjevo je odavno prevazišla prostor
u kom se nalazi i nadam se da ćemo uskoro moći da se pohvalimo novim prostorom koji će nam omogućiti da se dalje razvijamo kao jedinstvena institucija u ovom delu Evrope koja je prepoznata kao „hram fantastike“.
Miroslav Rodić: Fondacija Mira Brtka ispuniće smisao svog osnivanja onog trenutka kada umetnička dela Mire Brtke budu izložena u Centru Žorž Pompidu – Boburu, Tejt galeriji, MoMi, kao svetsko umetničko nasleđe. Ako vam sad ova izjava zvuči nestvarno, dozvolite mi da vas povremeno probudim pozivom da prisustvujete svečanom otvaranju retrospektivne izložbe „MIRA BRTKA – BUDUĆNOST JE IZA NAS”.
Miloš Novaković: Projekti na kojima radim jesu deo svetske umetničke scene i njima želim da doprinesem promociji kulture, meke moći umetnosti i stvaranju mogućnosti da u perspektivi umetnička scena postane još bitniji deo života ljudi.
PHOTO: JANEZ KRANJC
FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Svakodnevica jednog čoveka izgleda ovako: posao, kuća, deca, obaveze… i u krug. Vikendom se završava ono što preko nedelje nije završeno, a ako ostane slobodnog vremena, radi se po kući i, uz puno sreće, malko odmara i druži sa prijateljima.
Ja sam izabrala sasvim drugačiji život. Moja kancelarija je na dnu mora. Telefonska veza su mi talasi koji se odbijaju o stene, a obaveze su mi da planiram gde ću sledeće da otputujem i koju novu ronilačku destinaciju ću da otkrijem. Ja sam podvodni snimatelj, fotograf i model. A pre svega zaljubljenik u ronjenje i morska bića. Do sada sam provela preko 80 dana na dnu mora, okeana, reka i jezera. I odatle crpim neviđenu životnu energiju. Ushićenje kada na zaronu mazite ajkulu, plešete sa mantom, grlite se sa ugorom i džinovskom kirnjom ne mogu se opisati rečima.
U današnje vreme, životni vek čoveka bitno skraćuje stres, kao i brz život. Zato sam se okružila vodom. Voda odnosi sve negativno iz nas. Umiruje i pruža osećaj beskonačne sreće. Energija vode, tj. hidroenergija je najpozitivnija energija pored sunčeve. Punjenje baterija energijom vode traje izuzetno kratko, a drži nas dugo. Dozvolite da objasnim.
Lep i sunčan dan. Puštam pogled, svuda okolo samo plavetnilo. Mir i tišina. Zaranjam. Zaranjam u more, ali zaranjam i u sebe. Nema saobraćaja, telefona ni stresa. Nirvana. I čudno je prvih par minuta. Kao da ste na drugoj planeti u drugoj dimenziji. I onda kreće uživanje. Pri svakom zaronu srećem razne stanovnike. Ponekad su to zaista prizori koji oduzimaju dah. Meduza koja na sebi ima malu zvez-
du, a zvezda je tu jer je uhvatila besplatan prevoz. Ogromna murina opasnih zuba koja zeva i tada primetite kako se u njenim ustima nešto pomiče. To je kozica. Ona je čistač njenih zuba u zamenu za besplatnu hranu. Najveća ajkula od svih, a najmilije stvorenje - kit ajkula. Ispod nje remora ribice. Velika preko 15 metara, jednim zamahom peraja pređe desetinu metara, a ribice pripijene tik uz nju štede svoju energiju za kretanje u zamenu za čišćenje bakterija sa njenog masivnog tela. Savršena simbioza uz savršeno uklapanje energija.
A ja sam počastvovani ambasador mora i okeana. Svojim fotografijama i blogovima približavam ljudima koji još nisu zavirili ispod površine vode o kakvim čudima se radi. Ne znam da li sam sretnija dok planiram putovanje, ronim i pravim foto i video materijal, ili kada po završetku zarona istražujem, uz pomoć marin biologa, čemu sam to upravo svedočila. Plava planeta ima neverovatnu moć energije. I besplatna je za sve. Ja ne pijem alkohol, kafu i ne pušim. Moja droga je voda. Potpuno sam navučena i zavisna. Potpuno sretna, vesela i zarazna tom svojom energijom.
Ovog leta na Adi Ciganliji držimo ronilački kamp. Za sve čitaoce koji se jave ćemo organizovati besplatni probni zaron. Pružite mi poverenje i nećete se pokajati. Dozvolite sebi avanturu da osetite energiju vode. Energiju vode koja i te kako leči.
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE
SPOJ PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I PONOS BUDUĆNOSTI
NEVENA STANIĆ, RODOM MOSTARKA, ŽIVELA JE I STUDIRALA ISTORIJU, FILOZOFIJU I EKONOMIJU U ESENU U NEMAČKOJ, I NAKON IZVESNOG BROJA GODINA I RADNOG ISKUSTVA U ELEKTROPRIVREDI, VRATILA SE NE U MOSTAR, VEĆ U TREBINJE. TU SU JOJ ŽIVELI STRIČEVI
KOJE JE POSEĆIVALA I NA KRAJU ODLUČILA DA OSTANE.
TREBINJE JE BILA DESTINACIJA KOJA JOJ JE ODREDILA SUDBINU, ZAPOČELA JE SVOJ POSAO I SRELA JE SVOG BUDUĆEG SUPRUGA.
KUĆU, GDE JE SAD VELELEPNI HOTEL, SASVIM SLUČAJNO SU NAŠLI. VRLO BRZO SU SHVATILI DA ĆE SVOJE POLJE RADA I DELOVANJE USMERITI NA STVARANJE HOTELA KOJI SU GRADILI TRI GODINE JER JE SVE POČELO ZA VREME KORONE. A ONDA SE FILM POLAKO POČEO ODMOTAVATI, SCENA PO SCENU. U HOTELU SU SPOJILI PROŠLOST I SADAŠNJOST.
NEVENA ISTIČE DA JE TO SAŽIMANJE PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI DEO NJENE LIČNOSTI. „JA VOLIM ETNO, ALI IMAMO 300 OBJEKATA KOJI SU NA TAJ NAČIN UREĐENI I MI SMO SE ODLUČILI DA ZADRŽIMO ISTORIJU I KAMEN I GREDU I LUK, ALI DA DODAMO ONO ŠTO PRIPADA SADAŠNJOSTI. POSVETILI SMO VELIKU PAŽNJU DETALJIMA. TRUDILI SMO SE DA ZADRŽIMO KAMEN I DA SE VIDI KAKO JE RASLA OVA KUĆA U KOJOJ JE SADAŠNJI HOTEL, ALI I SAM GRAD.“
Ko je dao konačan pečat izgledu hotela?
Moj suprug, svekar i ja smo uneli sva svoja znanja i iskustvo u izgled hotela, ali smo imali i konsultanta Branka Gašića iz Bum designa. Uvek sam imala razna pitanja na koja je Branko odgovarao i rešavao našu problematiku u stvaranju. U kom pravcu da idemo i šta da radimo. Imao je zaista ključnu ulogu.
Kojim smeštajnim kapacitetom raspolaže hotel?
Trenutno u hotelu imamo četiri sobe, dva separea, Milutinova trpeza (muška priča) i Jelisavetina odaja – konferencijske sale, bašta ima 150 mesta, u atrijumu imamo 60 mesta, u opremljenim tunelima 40 mesta.
Uskoro pravimo svadbu u hotelu i tome se jako radujem. Hotel svojim izgledom i kapacitetom pruža mnogo.
Ko su vaši gosti?
Naši gosti su uglavnom turisti iz inostranstva koji traže određeni nivo usluge i komfora.
Konferencijske sobe su apsolutno prilagođene
savremenim potrebama i standardima i imaju više namena. Ostavili smo ih u mešovitom arhitektonskom rešenju. Pošto imamo podelu na mušku i žensku odaju, tzv. Jelisavetina odaja se koristi za druženja žena, ručkove, događaje. Takođe je moguće organizovati joga ritritove, radionice, seminare.
S obzirom na to da imamo samo četiri sobe a klijenata mnogo, počela sam i sa saradnjom i organizacijom drugih smeštaja u gradu. Trebinje ima ogroman turistički potencijal ne samo leti, već i tokom zime. Imamo 260 sunčanih dana i fokus ne treba samo da je u leto jer imamo blage zime. Mi nekad u decembru sedimo pored reke i pijemo kafu.
Koliko sama pozicija grada doprinosi turizmu?
Po mom mišljenju, Trebinje je na nekih 15% svog kapaciteta u mogućnosti pružanja usluga. Moja ideja je da se svi ujedinimo i napravimo kompletnu ponudu. Ovde je fenomenalno, možete da birate vožnju kanuom, ako vam se leti, tu je paraglajding, imamo crkve i manastire, od 30 vinarija u Hercegovini, 28 je u Trebinju, možete voziti električni bicikl, kvadove, pešačiti i uživati u nest-
varnim predelima. Na Bjeloj gori imamo prirodan amfiteatar. On je savršen. Mogli bi se organizovati koncerti pod otvorenim nebom. Kada dođete u Trebinje ne znate kompletnu ponudu ovoga grada, a mi to treba da plasiramo.
Trebinje nije predgrađe Dubrovnika niti Herceg-Novog, ili destinacija ka nečemu, već je TREBINJE DESTINACIJA SAMA PO SEBI.
Sa otvaranjem sezone, koje je bilo pre neki dan, počeli smo i sa Wine festom i verujem da će ta manifestacija zaživeti jer ima potencijal.
Kako bi ti opisala vaš hotel?
Naš hotel je neobičan. Spajamo duh Hercegovine. Taj kamen, za koji kažu da je hladan, ali kada sedneš na njega, vidiš da je topao. On ima šare, ima dušu. Spajamo novo i staro, da budućnost ima čime da se ponosi.
Da li je teško biti preduzetnica?
Teško je biti preduzetnik generalno, jer se boriš u nekim bitkama koje možda u drugim krajevima
sveta i ne postoje. Veliki su izazovi, ali su i velika zadovoljsva koje pruža uspeh kada osvojite svoju ideju na najlepši način.
Ja sam ipak došla iz zapadnog sistema, ali sam se privikla svemu ovome. Ima ljudi koji su takođe stigli iz nekog dela sveta i ovde započeli svoje biznise, ali se nisu mogli uklopiti u način funkcionisanja svega niti su se snalazili. Ovom gradu su potrebni ljudi sa strane, oni donose nove ideje, daju neki zamajac svemu.
Kako ste se odlučili za naziv hotela Humsko?
Humsko, jer nam je prvi proizvod koji smo proizvodili bilo kraft pivo Humsko, a onda smo hteli da slavimo Zahumlje, imamo ovde iskopine Jelene Anžujske, tu su bili i Nemanjići i hteli smo da počnemo od samog početka. Često se o Trebinju priča tek od Osmanskog carstva, a Trebinje ima mnogo dublju istoriju. I kada smo razmišljali kako da damo ime hotelu, ostali smo pri Humskom Proizvodimo i dalje Humsko pivo, imamo hotel Humsko i ponosni smo na to.
ĐURĐICA JOJIĆ NOVAKOVIĆ, ROĐENA JE
I ODRASLA U NOVOM SADU, ZAVRŠILA JE
EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU, A PO -
TOM MAGISTRIRALA U MILANU, NA BOCCONI BUSINESS SCHOOL. GOVORI ENGLESKI, ITALIJANSKI I FRANCUSKI JEZIK. PU -
TOVALA JE PO SVETU, RADILA U VELIKIM I ZNAČAJNIM KOMPANIJAMA U SRBIJI, ALI JE SVOJ POSLOVNI POTENCIJAL I VIZIJU
USMERILA KA PORODIČNOM NASLEĐU, VINOGRADU KOJI IMA NAJLEPŠI POGLED NA SREM. SA OCEM SAVOM JOJIĆEM VODI
POZNATU VINARIJU MAČKOV PODRUM
I OBRAĐUJE 32 HEKTARA VINOGRADA. VREDNA, UPORNA, SVOJE ZNANJE KOJE JE STICALA ŠIROM SVETA DANAS ULAŽE U
PROIZVODNJU NAJBOLJIH VINA NA FRUŠKOGORSKIM PADINAMA.
U SAMOM SRCU FRUŠKE GORE, VINARIJA
MAČKOV PODRUM OTVORILA JE VINOTEKU
I GASTRONOMSKU KUĆU U KOJOJ MOŽETE DOĆI DO SVAKE ETIKETE IZ NJIHOVOG
BOGATOG PROIZVODNOG ASORTIMANA, ALI I DO DRUGIH DOMAĆIH KVALITETNIH
PROIZVODA OVOG KRAJA – RAKIJA, SOKOVA, ČOKOLADA, RATLUKA, SUVENIRA I VINSKE OPREME.
UVEK JEDINSTVENI, U SKLADU SA DUHOM
I KULTUROLOŠKIM NASLEĐEM, ĐURĐICA
SA SVOJIM TIMOM STVARA ONO NAJLEPŠE ŠTO FRUŠKA GORA MOŽE DA PODARI.
Kada se vinarija i ljubav prema vinima prenosi sa koleno na koleno, imala si od koga i da učiš i da se razvijaš. Tvoji preci su se bavili proizvodnjom vina i ti nastavljaš sa tom tradicijom uspeha. Koliko je za jednu ženu rad u ovom sektoru izazov?
Kada smo počeli sa vinskim poslom u formi preduzeća koje postoji danas, istraživali smo ko se sve u familiji bavio ovim poslom, tj. koliko godina unazad i došli smo do podatka da je moj otac peta generacija, ja šesta. Sedma još
stasava. To je fascinantno nasleđe, u kojem je u jednom trenutku upravo jedna žena imala ključnu ulogu. Kada je mom dedi, kao jednom od oslobodilaca Beograda i učesnika Sremskog fronta, ponuđeno preseljenje u Beograd, u periodu intenzivne urbanizacije i nipodaštavanja sela i privatne svojine, moja baka Đurđica (po kojoj sam i dobila ime), uprkos veoma teškim životnim uslovima u kojima su tada bili, spoznala je značaj ostanka i opstanka naše zemlje, vinograda, domaćinstva, i smogla snage da se odupre tom zahtevu i ostane u Irigu. Na taj način je sačuvano viševekovno porodično nasleđe, a ja je se često setim u izazovnim trenucima.
Ne bih mogla da kažem da je u ovom segmentu odnos prema ženama značajno drugačiji nego u bilo kojoj drugoj oblasti privrede i društva uopšte. Mi danas imamo žene koje rade teške fizičke poslove u vinogradu. Žene koje rade u samoj vinariji na poslovima tehnologa, enologa. Žene u prodaji. Žene kao somelijere. Žene vlasnice vinarija, žene menadžerke restorana. Razbijena je jedna vrsta blokade, pa se vinogradarstvo i vinarstvo ne mogu više gledati kao „muški“ sektori, jer to danas definitivno nisu. To je svakako dobrodošlo osveženje.
U maju ste otvorili vinoteku i gastro dućan Hopovo, u kojem će se prodavati sva vina iz Mačkovog podruma, ali i drugi proizvodi nastali na Fruškoj Gori i okolini.
Mi se uvek i u svemu trudimo da osluškujemo naše goste i vinoljupce. Svaki put kad neko dođe u posetu vinariji poželi da pored vina ponese još nešto. Nešto posebno, autentično, što potiče iz našeg kraja i što će da ih podseća na posetu Fruškoj gori, ili Srbiji, na užitak i lepo vreme koje su tu proveli. Ova vinoteka je logičan nastavak onoga čime već raspolažemo. Isto se nalazi u Irigu, ali na lokaciji do koje se lakše dolazi, na glavnom putu koji od Iriga vodi ka Novom Sadu. To je u blizini manastira Hopovo i praktično u samom srcu Fruške gore. Vinarija Mačkov podrum ima veliki asortiman proizvoda i ovo je jedino mesto gde se mogu naći baš sve naše etikete. Pored grožđa i vina, na Fruškoj gori se gaji još puno drugih kultura i pravi mnogo sjajnih proizvoda. Izdvojila bih sjajne rakije od voća koje raste na Fruškoj gori. Potom poslastice, sve vrhunskog kvaliteta – džemovi, čokolade, ratluk. Uskoro ćemo imati i delikatese poput sireva i mesnih prerađevina. I autentične suvenire, na primer veoma originalne drvene daske neobičnih oblika i ukrasa. Takođe imamo i vrhunske vinske asesoare, vinske čaše, otvarače i slično. Profesionalne otvarače za vino smo sami uvezli iz
Italije, jer su za nas isključivo oni bili zadovoljavajućeg kvaliteta.
A da goste ne bismo ograničavali na vino i rakije, jer ni sami to ne konzumiramo uvek, u ponudi imamo sokove i kafe. Sklopili smo dogovor sa poznatim brendom Costa coffee i imamo njihovu kafu pod nazivom Mocha Italia, koja je sjajna kombinacija blendova arabica i robusta.
Ukratko, to je mesto gde možete doći da uživate uz čašu vina ili šoljicu kafe, ali i poneti ukusne i slasne proizvode koji će vas podsećati na Frušku goru, ili pak kupiti lepe poklone za neku svečanu priliku.
Gastronomski način predstavljanja Fruške gore i Srema je važan za sve nas. Ideja je odlična, a koliko je trebalo da se sve poklopi i počne sa realizacijom?
Na tom projektu smo baš dugo radili. Najpre je sam proces od inicijalne ideje do osmišljavanja celog koncepta dugo trajao, a potom i konkretan deo – izgradnja, majstori, administracija i birokratija. Sve ukupno, nekoliko godina. Neretko se dešavalo da je ono što želimo da postignemo skuplje, komplikovanije ili iziskuje više vremena. Ponosna sam što smo u velikoj meri ostali dosledni originalnoj zamisli. Sam objekat je apsolutno veran arhitekturi tipičnih vojvođanskih kuća, ali jarkih i smelih boja, tako da se već tu ogleda pristup koji mi imamo prema svemu što radimo. Već sada nam gosti i kupci iskazuju da se vidi da je ambijent drugačiji, istovremeno i primeren onome što iziskuju vinska etikecija i protokol, ali i živahan i opušten. I da im se naravno sviđa. Mi smo veoma zadovoljni što smo uspeli da u ambijentu, arhitekturi i enterijeru definišemo i do kraja sprovedemo specifičan identitet vinarije Mačkov podrum.
Koje sve etikete već imate u ponudi vinoteke Hopovo?
To su, pre svega, sve etikete brenda Mačkov podrum. Od belih vina imamo Chardonnay, Sauvignon blanc, Traminac mirisavi i dva nova vina, Chardonnay barrique i Traminac barrique. Imamo jednu etiketu rozea, Frajla. Od crvenih imamo Portugizer, Merlot, Camerlot (koji je barikirana kupaža sorti Merlot, Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc) i još jedno novo vino, čist Cabernet Franc. I na kraju dezertno vino, tj. bermet Diškrecija. Pored ovog, imamo još jedan brend niže cenovne kategorije koji se zove Sunčani breg i u okviru njega po jednu etiketu za svaku kategoriju vina – belo, roze i crveno.
Koliko su vinari raspoloženi za saradnju i da li među vama ima ozbiljne konkurencije?
Iako je svest o značaju udruživanja dosta saz-
rela poslednjih godina, mislim da je to više zbog određenih zakonskih rešenja, koja omogućuju značajne beneficije samo onima koji su članovi registrovanih udruženja koja obuhvataju više od 50% proizvođača nekog vinskog rejona. U našem udruženju, Udruženju proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora“, čak i kada se neka vinarija učlani, bude pasivna, ne odaziva se kasnije na pozive i akcije Udruženja, a tek inicijative i predlozi izostaju. Kod nas još uvek nije dovoljno razvijena svest da nikada nijedna pojedinačna vinarija ne može biti onoliko jaka koliko može biti jak brend jednog vinogorja ili rejona, ili cele zemlje. Kad birate vino, ako se ne radi o domaćim vinima, prvo se zapitate iz koje zemlje dolazi – Francuske, Argentine, Australije... Tek posle uzimate u obzir druge kriterijume. Na primer, u Italiji je u vinogradarstvu i vinarstvu jako razvijen sistem zadruga. On nema veze sa ideološkim uverenjima, već sa krajnje pragmatičnim pristupom, zahvaljujući kojem mogu da postignu povoljnije cene za sirovine, povoljnije uslove prodaje, bolju promociju, značajniju pažnju države i zakonodavaca... Prednosti udruživanja su brojne.
U Srbiji danas ima oko 400 zvanično registrovanih vinarija. Fruškogorski rejon je najbrojniji, ima oko 150 vinarija. Potrošnja vina nije toliko porasla koliko je porasla proizvodnja, tako da svakako da postoji konkurencija. Ono što je mnogo bitnije i što jedino može dovesti do pomaka je povećanje tržišta, tj. ljudi koji konzumiraju vino. A to se može postići različitim formama edukacije, kao i promocijom srpskog vinskog sektora.
Kako bi opisala vina iz vinarije Mačkov podrum?
Frušku goru, kao planinu, mnogi ne doživljavaju ozbiljno. Niska nadmorska visina skoro da jedva zadovoljava kriterijum da se nazove planinom. Ali ko na nju kroči, bilo kolima ili u šetnji, iznenadi se kako ume da bude ćudljiva i nimalo naivna. Rekla bih da su i naša vina takva. Na prvi pogled su prijemčiva, ali umeju da iznenade obrtom kom se niste nadali. Naša vina su lepršava, voćna, svako u skladu sa samom sortom, i u potpunosti predstavljaju fruškogorski teroar.
Kakvom eksperimentu ste podvrgli traminac i do kakvih ste rezultata došli?
Aktuelni trendovi u vinskom sektoru su takvi da se vinoljupci sve više okreću neobičnom, novom i drugačijem. U tom smislu, autohtone i lokalne sorte su doživele pravi procvat, nikad nije bilo veće interesovanje za njih. Pored toga, traže se i novi načini pravljenja vina. Nepisano je pravilo da u bariku, nagorelom buretu od hrasta, odležavaju samo crvena vina. Međutim, sve je češća praksa da se čak i Chardonnay stavlja u barik. Mi
smo otišli korak dalje, procenili smo da bi i Traminac mirisavi mogao biti dovoljno jak da izdrži barik, odnosno da arome koje vino poprimi odležavanjem u bariku ne preovladaju primarne arome sorte. Rezultat je neobično i uzbudljivo vino, koje se odlikuje pravom erupcijom aroma. To je jedna od etiketa koje se mogu naći samo u novoj vinoteci Hopovo.
Nedavno ste izašli na tržište sa tri nove etikete. Koja su vina u pitanju?
To su Traminac barrique, iz berbe 2021, koji je odležavao 12 meseci u bariku. Potom Chardonnay barrique, kao što sam rekla, to je već postala praksa, te smo se i mi priključili tom trendu. I ovo je vino iz berbe 2021. i odležavalo je 12 meseci u bariku. I na kraju, Cabernet franc. Do sada smo ga stavljali samo kao komponentu etikete Camerlot, a sada prvi put plasiramo čist sortni Cabernet franc. Takođe je iz berbe 2021. i odležavao je 24 meseca u bariku. Sve tri etikete se mogu naći samo u vinoteci Hopovo.
Tema junskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Moć energijȃ“. Koliko ti treba energije da uspešno vodiš svoj posao? I kako je obnavljaš?
Sviđa mi se tema, jer energija je svet, energija je sve. Nije pitanje koliko je energije potrebno da se vodi posao, već koliko energije neko može da pruži. Nemamo svi isti kapacitet i to je sasvim u redu. Doživljavam sebe kao osobu koja je ima u izobilju. Kada imam jasan cilj i ideju, ne prihvatam zamor, polovična rešenja, ne pravim nikakav kompromis. Mislim da je to do karaktera, ali svakako i do vaspitanja, a pomalo i genetike. U ovom poslu nema brzog uspeha i rezultata preko noći, tako da je potrebno tu energiju rasporediti da traje kroz vreme, što je, moram da priznam, meni izazov.
Svoju energiju obnavljam na razne načine. Skromna sam osoba i mnogo stvari me čini srećnom. Pre svega, zagrljaji moje dece. Dobra pesma na radiju. Miris đurđevka, ruže, jasmina. Svežina fruškogorske šume. Čaša vina u bašti u našoj novoj vinoteci Hopovo. Što od srca preporučujem i vašim čitaocima.
U samom srcu Fruške gore, vinarija Mackov podrum je otvorila vinoteku i gastronomski ducan.
Ovde možete doći do baš svake etikete iz bogatog proizvodnog asortimana Mačkovog podruma, ali i do drugih domaćih kvalitetnih proizvoda ovoga kraja - rakija, sokova, čokolada, ratluka, suvenira, i vinske opreme.
Ili možete popiti posebnu Costa Coffee kafu Mocha Italia, koji je kombinacija blendova Arabica i Robusta.
Osetite čari fruškogorskog teroara, dođite u oazu fruškogorskih ukusa!
Irig, Kralja Petra 32, glavni put od Iriga ka Novom Sadu 063/1174-150, irig@mackovpodrum.co.rs
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
PROF. DR SCI MED. EMILIJA DUBLJANIN RASPOPOVIĆ, SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE
I REHABILITACIJE, SUPSPECIJALISTA MEDICINE BOLA I REDOVNI PROFESOR NA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU
POMOĆNIK JE DIREKTORA I NAČELNIK ODELJENJA ZA STACIONARNU REHABILITACIJU SLUŽBE ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU UNIVERZITETSKOG KLINIČKOG CENTRA SRBIJE NA KLINICI ZA ORTOPEDSKU HIRURGIJU I TRAUMATOLOGIJU. DR DUBLJANIN RASPOPOVIĆ JE IZABRANI PREDSEDNIK UDRUŽENJA ZA FIZIKALNU I REHABILITACIONU MEDICINU SRBIJE.
DEO OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLU ZAVRŠILA JE U BEOGRADU I BERLINU . DIPLOMIRALA JE NA
MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU 1999. GODINE. BILA JE STIPENDISTA REPUBLIČKE FONDACIJE ZA RAZVOJ NAUČNOG PODMLATKA. SPECIJALISTA JE FIZIKALNE I REHABILITACIONE MEDICINE OD 2005. GODINE. POD MENTORSTVOM PROF. DR MARKA BUMBAŠIREVIĆA
MAGISTRIRALA JE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU 2004. GODINE IZ OBLASTI REHABILITACIJE POVREDE NAKON REKONSTRUKCIJE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA, A ZATIM I DOKTORIRALA 2011. GODINE SA TEMOM „PROCENA REHABILITACIONOG ISHODA KOD PACIJENATA SA PRELOMOM KUKA“. SUPSPECIJALISTIČKI RAD IZ MEDICINE BOLA ODBRANILA JE NA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU 2019. GODINE. U ORDINACIJI TENDO VAŠ FIZIJATAR PROF. DR EMILIJA DUBLJANIN RASPOPOVIĆ OBAVLJA PREGLEDE PACIJENATA SA MIŠIĆNO-SKELETNIM OBOLJENJIMA I POVREDAMA, SPORTSKIM POVREDAMA, OSTEOPOROZOM I BOLNIM STANJIMA. TAKOĐE OBAVLJA ULTRAZVUČNE PREGLEDE KOLENA, SKOČNOG ZGLOBA, RAMENA, LAKTA I ŠAKE.
ORDINACIJA TENDO VAŠ FIZIJATAR NALAZI SE NA NOVOJ ADRESI JOVE ILIĆA 51.
Danas u 21. veku kada je tehnologija na najvišem mogućem nivou, pacijenti očekuju da im ona brzo i efikasno pomogne u najkraćem roku. A da li je to moguće?
Savremena tehnologija dovela je do značajnog unapređenja lečenja pacijenata u svim segmentima medicine. Definitivno se mnoge bolesti i povrede mogu izlečiti brže i efikasnije nego što je to ranije bio slučaj. Ipak, medicina i dalje nije svemoguća. Sam proces zarastanja naših tkiva i dalje je biološki determinisan i ne može se mnogo ubrzati. Pacijenti i dalje moraju nositi gips kada polome nogu i ništa ga ne može zameniti. Volim da govorim o optimizaciji procesa lečenja, čemu su savremene tehnologije značajno doprinele.
Proces izlečenja i zaceljenja ima svoj prirodan tok koji je neretko u suprotnosti sa strpljenjem pacijenta.
Svet u kome živimo obeležen je brzim promena, instant zadovoljstvima i trenutnim
rezulatima. Mnogi pacijenti spremni su da plate za svoje zdravlje, ponekad ne postavljajući pitanje cene, ali očekujući vrlo često izlečenje u nerealnim vremenskim okvirima. Ovakav stav pacijenta diktiran je ne samo činjenicom da ljudi imaju sve manje vremena, već i uverenjem da uvek postoje brza rešenja i da su ona neophodna. Takva nerealna očekivanja i nestrpljenje koje pacijenti donose sa sobom na pregled stvara pritisak na lekara da obezbedi ono što je ponekad nemoguće i dovodi do njihovog razočarenja. Sa druge strane, potraga za brzim rešenjima otvara vrata za razne alternativne metode lečenja, koje neretko nude osobe koje nemaju ni formalno medicinsko obrazovanje. Takve metode lečenja ne samo što nisu medicinski utemeljene, nego mogu biti i opasne.
Zbog toga je veoma važno da razumemo da je sve u životu proces, pa tako i izlečenje od povreda i bolesti koje nas ponekad zadese. Zbog toga moramo imati strpljenja da taj proces na pravi način ispratimo.
Ako imamo određeni nivo kulture življenja, tako isto moramo da imamo određeni nivo kulture kada smo povređeni i da posvetimo ozbiljnu pažnju našoj povredi.
Povrede i bolesti ponekad predstavljaju i odraz našeg načina življenja. Dešava se da se povredimo ili razbolimo zato što nedovoljno spavamo, ne hranimo se adekvatno, nismo fizički dovoljno spremni i slično. Kada nam se dese, vreme je da udahnemo i malo zastanemo. Pacijenti koji ne mogu u sebi da nađu mir i strpljenje u takvim situacijama, često otežavaju i produžavaju proces lečenja, a veoma često ga ni ne dovedu do kraja.
Sa kakvim se povredama susrećeš u svojoj praksi?
Sve je više ljudi koji posvećuju pažnju zdravom životu, što je dovelo i do toga da se sve više ljudi bavi sportom. U moju ordinaciju sve više dolaze pacijenti sa različitim povredama preopterećenja koje nastaju u sportu, kao što su npr. bol u peti, kolenu i slično. U zimskoj sezoni ima puno skijaških povreda, koje su često i veoma ozbiljne, zahtevaju hirurško lečenje i kod kojih oporavak može trajati dugo. Ipak, bolovi u vratu i leđima i dalje predstavljaju najčešći razlog zašto se pacijenti obraćaju fizijatru.
Koliko doktor mora biti intuitivan u lečenju svog pacijenta?
Savremena medicina nametnula je potrebu da se lekari u okviru svoje specijalizacije usavršavaju za usko polje rada. Veliki je izazov
za takve visokospecijalizovane stručnjake da sačuvaju medicinski širinu, kao i sposobnost da pacijenta sagledaju u celini. Takav celovit pristup pacijentu podrazumeva mnogo više od medicine. Nisam sigurna da li se to zove intuicija, talenat, iskustvo, emocionalna inteligencija ili kombinacija svega toga. Sigurna sam da su najbolji lekari oni koji pored tehničkih znanja imaju i moć da se sa pacijentom razumeju i sa njim povežu i na emocionalnom nivou.
U Beogradu je sve popularnije trčanje i mnogi učestvuju u maratonu sa velikim zadovoljstvom. Kako se trkači povređuju?
Pre svega moram da kažem da sam veoma srećna što našim ulicama sve više ljudi trči. Trčanje je veoma zdravo. Naravno, kao i u svim sportovima, tako i u trčanju može doći do povreda. U trčanju su najčešće povrede preopterećenja. One nastaju u najvećem broju slučajeva zbog naglog povećanja opterećenja. Najčešće nastaju povrede tetiva, patelarne i Ahilove i bol u peti. U trčanju su česti i stres prelomi kostiju. Zbog toga je veoma važno postepeno povećavati opterećenje i stalno osluškivati svoje telo. Takođe, preduslov za trčanje su jaki mišići. Trening snage u teretani mora da prati trčanje, a često se zanemaruje.
Koliko trkač maratonac ili polumaratonac mora biti svestan svoje povrede i nekada propustiti trku i maraton zarad svog zdravlja?
Uvek se trudim da svoje pacijente podržim u tome da ostanu aktivni. Kada se trkač povre-
di, a reč je o povredi preopterećenja, prvi korak je uvek da se smanji opterećenje tako da trčanje ne provocira bol. Ukoliko se takav pristup uvede na prve znake povrede, vrlo često omogućava povređenim tkivima da se oporave, a trkačima da ne prekidaju trenažni proces. Međutim, ako trkači ne reaguju na vreme, mogu nastati ozbiljnije povrede, koje nekada znače i propuštanje trke.
U Tendu se mogu izraditi ulošci po meri. Da li to stvarno pomaže, za koga su i kako se izrađuju ulošci?
U našoj ordinaciji koristimo MyFootBalance® 3D tehnologiju za analizu stopala na posebnom uređaju, koji omogućava skeniranje stopala, nakon čega kreira 3D model oblika stopala, njegove veličine i funkcije, koji se posle toga analiziraju. Svako stopalo je specifično, a često postoji razlika i između levog i desnog stopala. Nakon analize stopala, na licu mesta izrađuju se ulošci po meri koji dovode stopalo u optimalnu poziciju. Komercijalni ulošci koji se inače kupuju mogu pružiti određeni nivo amortizacije i podrške, ali nisu prilagođeni jedinstvenom obliku stopala. Ulošci napravljeni po meri mogu ublažiti tačke pritiska i sprečiti pritisak i trenje koji mogu izazvati plikove i žuljeve. Pored toga, oni mogu poboljšati držanje našeg tela. Ovo može biti posebno važno za osobe sa problemima kao što su npr. ravna stopala, koji mogu dovesti do bola u leđima. Ulošci po meri, pružajući adekvatan nivo amortizacije, sportskoj populaciji mogu pomoći u sprečavanju povreda i poboljšanju ukupnih atletskih performansi. Ovo može biti posebno važno za
sportiste i pojedince koji se bave zahtevnim aktivnostima kao što su trčanje i planinarenje.
U Tendu od nedavno imate i pilates reformer - spravu koja je potekla iz rehabilitacije i pruža bezbedan način vežbanja.
Pilates je način vežbanja koji je dvadesetih godina prošlog veka kreirao Džozef Pilates. Reformer pilates predstavlja vežbanje na specifičnoj spravi sa oprugama. Može se koristiti za poboljšanje snage, koordinacije ili sticanje fleksibilnosti. Reformer pilates je bezbedniji način vežbanja od klasičnog vežbanja sa tegovima. Najveći akcenat ovog treninga je na jačanju dubokih unutrašnjih mišića našeg trupa (tzv. core muskulatura). Reformer pilates je pogodan kao način vežbanja u zdravoj populaciji, koji može dopunjavati druge oblike vežbanja poput kardiotreninga i vežbi u teretani, kao i u rehabilitaciji. Naročito veliku korist mogu imati pacijenti koji imaju probleme sa bolom u leđima. Pacijenti u našoj ordinaciji imaju priliku da vežbe na pilates reformeru rade sa edukovanim fizioterapeutom.
Tema junskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Moć energijȃ“. Koliko energije treba da ulože i lekar i pacijent kako bi proces izlečenja bio što efikasniji?
Ništa se u životu ne može pokrenuti bez energije i bez ljubavi. Sigurna sam da trud i istinska posvećenost procesu izlečenja i lekara i pacijenta dovode do pravog uspeha.
Моћ енергија је тема овог броја. Додала
бих да се комотно може говорити и о ноћи енергија, прецизније, сумраку енергија.
Од мноштва енергија или владајуће једне, настао је мрак. За сваког ће та једна бити нешто друго, а за све заједничка биће стварност служења.
Разазнаје пут у том мраку, свако са својим светлом, тумарајући по стварности. Од тога коме је шта – батеријска лампа или извор светлости – зависиће и одсјај и видно поље.
Одслушала сам једно предавање на ком предавач на крају излагања, које говори
сагледавам, још увек без закључка, који додуше и не желим
да оставимо за нове
почетке, па можда и света другог – да
сагласја око служења. Бар га
у писаној форми (срећом), већ се правилније и
слободније ишчитава из оног
Е сада – свако. Ко је свако, за понеког Неко?
Овај свет се само службама и бави, и то по неком променљивом поретку. Служе родитељи деци беспоговорно, деца, одрасли кућним љубимцима, технологији и техници, научници науци, служимо као полигон за храну нових моделираних врста
меса, житарица, пића, служимо култу тела, лепоте, моде. Човек усамљени или у групи само и једино служи себи и свему око себе.
Упасти у тај свет, наш, свакодневни и
преокренути га наглавачке тако што ћемо указати, прочитати упут кроз историјске службе и само набројати нашу логику спасења, проговорити и објаснити, издвојити
службе које ће бити (остати) историјске, а које и есхатолошке не можемо ни из чак историјског Васкрслог Христа говорити, јер то још увек нисмо ми. Васкрсли. Заробити било којим знањем, па и оним што зовемо слободним познањем Бога, па тиме и људи, опасна је работа, посебно у име службе –било које.
на шта смо позвани као људи јесте
сада бива и тек биће. Остало је све саслуживање тој слободи Бога – још прецизније, сви заједно смо тек једна служба у којој се и
међусобно препознајемо и у којој нас онај коме се молимо зна као Јована, Николу, Милицу, Веру, Љубицу, Петра, Марка, Милоша, Матеја, Данијелу.
Дакле, можемо ређати колико год служби, речи, текстова, логике и све
PIŠE: VANJA BOKUN POPOVIĆ, PHD
„Ne možete da pristupite selu dok na ovom mestu ne sperete sve svoje misli, očekivanja i ideje o tome ko smo“, jasan je poglavica naroda Kogi.
Nalazimo se na visokim obroncima egzotične Siera Nevada de Santa Marta na severu Kolumbije. Naša mala, ali predana ekspedicija broji devet ljudi i zagazili smo u četvrtu sedmicu svog koračanja po originalnim plemenskim teritorijama, koje su nas izmestile iz svega što nam je poznato. Među nama su arheolozi, antrolopozi, psiholozi, ali i biznismeni, IT stručnjaci i muzičari. Spaja nas nevidljiva nit radoznalosti, otvorenosti i posvećenosti.
„Na ovom mestu, spraćete sve sa sebe“, govori nam poglavica Antonio Koronado i pokazuju rukama da se umijemo nevidljivom vodom. To mesto je mali prostor na ivici brdašceta na kojem je poslagano nekoliko omanjih komada stene. Na samom vrhu, zabodena između dva kamena, nalazi se pufna prirodnog pamuka. Poglavica sedi sa desne strane, obučen u belo, na glavi mu je slamnati šešir, a u rukama štap i neki predmet o koji taj štap nežno trlja. Pažljivo posmatra svakoga od nas ko prilazi „mestu“. Nije ni morao da nam kaže, već smo poskidali obuću.
Iako od plemenskih iscelitelja učim od 2012. godine i poznajem važnost energetskih mesta, moj zapadnjački mozak je brz. Arogantno zaključuje da je pranje nevidljivom vodom samo simbolični ritual pre nego što nam poglavica dozvoli pristup selu. O, kako nespretno grešim! Kakvo će me iznenađenje dočekati!
Pleme Kogi broji danas oko 20.000 pripadnika. Potomci su moćne Tajrona civilizacije koja je vekovima nastanjivala prostore čudesne piramidalne planine koja je danas zaštićeni nacionalni park po imenu Tajrona. Kako su se kroz istoriju osvajači smenjivali, tako su se Kogi povlačili dublje u planine. Odbijaju kontakt sa civilizacijom, a modernog čoveka smatraju Mlađim Bratom koji ne zna šta radi. Vekovni običaj izričitog izbegavanja stranaca prekinut je 1988. godine, kada su glavešine Kogi naroda dozvolile da BBC snimi dokumentarac o njima jer su imali važnu poruku. Hitnost je bila opipljiva i insistirali su da ih svet čuje. Neshvatljivo im je da ih Mlađi Brat sve ove godine nije poslušao.
Dolazi red i na mene da priđem mestu na kom ću sprati sve svoje misli, očekivanja i ideje o tome ko su Kogi, baš onako kako je poglavica zapovedio. Bosa sam, ali tlo ispod mojih stopala je meko i nežno. Um i dalje preza od kamenčića i spremna sam da oblikujem hod kako bih izbegla nelagodu, ali kao da nema nijednog. Zemlja je posuta crvenkastom prašinom i imam osećaj da hodam po najmekšem tepihu.
Pripadnici naroda Kogi nemaju pismo, ne nose cipele i ne koriste točak. Žive u okruglim kućicama od blata, prekrivenim trskom. Svuda
hodaju, nose stvari u ispletenim torbama. Svi su isto obučeni – u belo. Muškarci nose bele tunike i pantalone, žene i deca haljine. Uzgajaju pamuk i fiku, žilavu biljku od koje pletu torbe. Žene čiste i predu pamuk, pletu torbe. Muškarci idu u planinu po hranu i tkaju pamučna platna. Kogi su niski rastom, izraženih jagodica i tamne kože. Kosa im je duga i crna. Imaju bistre oči i prodoran pogled. Primećujem da se muškarci nose ponosito, odvažnog su držanja i hoda. Samo nam se deca i žene smeškaju.
Prilazim, naginjem se, zahvatam nevidljivu vodu. U meni je sve živo od dečje radosti i uzbuđenja – ej, nevidljiva voda, kao da sam mala i maštamo u igri u zelenilu iza bakine kuće, samo što sada imam 42 godine, muža i dvoje dece kod kuće. Stojim na zemlji Kogi naroda i njihov poglavica mi smrtno ozbiljan poručuje da zagrabim dlanovima sa imaginarnog izvora i sperem svoj unutrašnji svet. Profesionalac u meni dobro poznaje prirodu ljudske psihe i tendenciju mozga da ne popušta puno pred našim zahtevima. Misli se ne spiraju tek tako. Da bi se njihov tok zaustavio, potrebna je ozbiljna, često intruzivna intervencija. Čak ni moj intuitivni deo ne veruje u potpunosti da je to moguće za naš rasuti, moderni um, ali oseća radost igre. Prilazim ushićeno.
Kogi sebe smatraju staraocima sveta. U njihovom iskustvu, planeta Zemlja je je živa, svesna, Velika Majka. Njeno ime je Aluna. Kogi ne razumeju kako Mlađi Brat može svoju majku da uništava, izrabljuje, zlostavlja, mutilira. Zemlja je i fizičko telo kroz koje struji venski protok. Mlađi Brat ne može samo da odseče majci ruku ili nogu i očekuje da će to proći bez posledica. No, to nije sve. Ona je i nešto mnogo više. Kogi kažu:
U početku je bilo Ništa. Sve je bila tama. U početku nije bilo baš ničega. Samo Majka. Ona je bila Aluna. Ona je bila čista misao, bez forme. Počela je da razmišlja. Majka je začela svet iz mraka. Začela je nas kao ideje. Zavrtela je prelo, zaprela je nit, ispredajući sve nas u priču, stvarajući nas u misli. I onda, došlo je svetlo i svet je bio stvaran.
Ispred mojih sklopljenih očiju – mrak. Kao da je svet stao, nema misli. Zahvatam dlanovima sa nevidljivog izvora ponovo, poglavicu registrujem krajičkom oka kako odobrava. Polivam se nevidljivom vodom ponovo i –ponovo mrak i um bez misli. U grudima mi se nakupljaju suze, jer nešto u meni ovo duboko prepoznaje. Zahvatam još jednom i osećam da ovo nije nikakva nevidljiva voda. Spiram, mrak je još dublji, nema nijedne misli, kreću suze. Krajičkom drugog oka registrujem prelo kako se vrti uz nogu Kogi žene.
Među Kogijima žive Mame, odabrani muškarci koji po rođenju bivaju smešteni u pećinu. Njihov zadatak je da, odrastajući u mraku, razviju nadčulne sposobnosti i duboko razumevanje
Alune. O njima se stara njihova biološka majka i druge Mame. Naš moderni um nema gde da kategorizuje Mame – nisu sveštenici, nisu vračevi, nisu šamani, ni iscelitelji. Mame stasavaju učeći da vide, čuju, prepoznaju jezik Alune, jer kada izađu na svetlost dana, oči će im se napuniti slikama, mirisima, nadražajima – distrakcijama – a njihov zadatak je da nikada ne izgube direktan kontakt sa Alunom.
Mame su se oglasile 1988. godine, poručujući Mlađem Bratu da su pred nama prirodne katastrofe neviđenih razmera, jer planeta pati. Poplave, tajfuni, klizišta, suše, glad – sve je bilo deo njihove poruke. Naglašavam poruke, ne proročanstva, jer Mame zaključuju na osnovu onoga što vide oko sebe. Mlađi Brat nije poslušao tada. Dvadeset godina kasnije, Mame su se ponovo oglasile novom porukom (na YT je dostupan dokumentarac pod nazivom „Aluna, an Ecological Warning by the Kogi People“) i neshvatljivo im je da Mlađi Brat i dalje ne sluša. Poslednjih godina počeli su da silaze u obližnje gradiće, primaju posetioce na mestima koja oni biraju i na taj način prenose poruku. Upravo zahvaljujući jednom takvom susretu našeg vođe ekspedicije, Antonija, poglavica Antonio Coronado je pristao da nas ugosti.
„Ponesite torbe u svet i nosite ih“, kaže nam na rastanku poglavica. „Svaka ova pletena torba je poruka.“ Stavlja nam pletene torbe preko ramena, a onda pokazuje da na izlasku iz sela obiđemo još jedno mesto. Antonio Coronado
seda na veliki kamen, u ruci su mu pamučne niti, za svakoga od nas po jedna. Ponovo mu prilazimo, imamo svako svoj trenutak sa njim gde primamo svoju pamučnu nit koju nam poglavica vezuje oko leve ruke.
„Za zaštitu“, kaže.
Ispraćaju nas dva bosonoga Kogi dečaka, koji su naši vodiči kilometrima i satima koračanja nazad do zapadnog sveta.
I odlazimo, svako sa svojom pletenom torbicom, sa pamučnom niti oko ruke.
Majka je začela svet iz mraka. Začela je nas kao ideje. Zavrtela je prelo, zaprela je nit, ispredajući sve nas u priču...
PIŠE/FOTOGRAFIJE: PR TEAM MUSICOLOGY SESSIONS
SESSIONS JE I OVE SEZONE DOMAĆIN NEZABORAVNIH MUZIČKIH DOGAĐAJA
SHARON KOVACS, I BELGIJSKA KANTAUTORKA I PEVAČICA SELAH SUE, PRIPREMAJU DA OSVOJE SRCA BEOGRADSKE PUBLIKE NA KONCERTIMA KOJI ĆE SE ODRŽATI NA
Poznata kao KOVACS i pevačica obrijane glave, će nastupiti 21. juna, dok će veče posle, 22. jun, biti rezervisano za performans Selah Sue, pevačice koja je osvojila svetsku scenu svojim prepoznatljivim glasom i autentičnim izrazom.
Musicology Sessions, u partnerstvu sa Lenovo Srbija, i ove sezone pruža priliku autorskim bendovima različitih žanrovih afiniteta da predstave svoj rad. U okviru “Musicology Showcase By Lenovo” projekta, na koncertima muzičkih diva Sharon i Sleah, kao predgrupe predstaviće se dve kantautorke MISH i Hrisitna Vuković.
KOVACS je prava soul legenda, koja je publiku privukla pre svega, svojom jedinstvenošću i iskrenim stavom. Inspiraciju je crpela iz muzike velikih legendi poput Betty Davis, Etta James i Tina Turner, a njen talenat je brzo privukao pažnju publike širom sveta. Nakon uspeha njenog prvog EP-a "My Love" i debi albuma "Shades Of Black", koji je bio veliki hit u 36 zemalja, Sharon Kovacs postala je prepoznatljivo ime u svetu muzike.
Njen novi album "Child of Sin" predstavlja korak dalje u njenom muzičkom putovanju, reflektujući bogato iskustvo i transformaciju kroz koju je prošla. Ova kolekcija pesama istražuje teme ljubavi, gubitka, introspekcije i ličnog oslobođenja, obećavajući da će doneti novo svetlo u svet muzike. Sharon Kovacs nastavlja da evoluira kao umetnica, hrabro istražujući nove horizonte.
Posetila si Beograd već dva puta kada si nastupala u kultnom BitefArtCafe klubu. Ovoga puta je lokacija čuvena Kalemegdanska tvrđava. Kako se osećaš povodom povratka u Beograd?
Stvarno volim vaš grad. Mislim da je vrlo lep. Bila sam u Beogradu, u BitefArtCafe klubu već dva puta, ali nikada nisam bila na ovoj lokaciji, pa sam jako uzbuđena zbog
toga. Ikonični Kalemegdan. Upravo ga gledam. Prelep je. Izgleda kao neka vrsta dvorca. Divno. Uzbuđena sam. To je kao gradski park, ali izgleda kao stari dvorac ili nešto slično. Zaista je prelepo. Radujem se.
Šta možemo da očekujemo od live nastupa na Kalemegdanu i šta bi poručila beogradskoj publici?
Jako se radujem što ću vas sve ponovo videti. Uvek dajem sve od sebe, a ovaj put ću predstaviti i neke nove članove benda i zbog toga sam jako uzbuđena. Svaki nastup je jedinstven, tako da ne mogu tačno predvideti kakav će biti ovaj put, ali mogu reći da sa nestrpljenjem isčekujem koncert na Kalemegdanu. Jedva čekam da se ponovo vidimo, dobro provedemo i da beogradskoj publici pružim svu svoju ljubav. Vidimo se uskoro.
Selah Sue, iako delikatnog i nežnog izgleda, sa porcelanskim tenom i plavim očima, oduvek je naginjala ka “crnom” zvuku i umetnicama poput Lauryn Hill, Erykah Badu i Meshell Ndegeocello. Njen prvi album je doživeo ogroman uspeh širom sveta, a iz njega su se posebno izdvojili hitovi poput “This World”, “Raggamuffin”, “Crazy Vibes” i duet sa Cee Lo Green-om “Please”.
Pred beogradskom publikom, Selah će predstaviti i pesme sa svog novog i izuzetno hvaljenog albuma “Persona”, koji je već osvojio srca fanova širom sveta. Vodi nas na putovanje kroz različite aspekte ljudske ličnosti, istražujući sopstveni identitet. Belgijska pevačica je na misiji da bolje razume sebe kroz pesme koje su istovremeno iskrene i prosvetljujuće, čime je postigla trijumfalni povratak nakon pauze od nekoliko godina.
Njena muzika, koja spaja elemente soula, hip-hopa, džeza i R&B-a, dopire do dubina duše, istovremeno podstičući publiku na ples i introspekciju.
Kako se osećate povodom povratka na scenu nakon pauze od nekoliko godina?
Jako sam uzbuđena zbog povratka na scenu! Za ovo vreme sam se osvežila i dobila nove perspektive, tako da se sada vraćam sa još većom strašću i inspiracijom za stvaranje muzike. U međuvremenu sam postala majka dvoje dece i to je zaista posebno iskustvo.
Pronalaženje ravnoteže između roditeljstva i umetničke karijere zahteva puno organizacije i podrške, ali istovremeno mi pruža ogromnu inspiraciju. Trudim se da balansiram između uloge majke i umetnice, dajući svoj maksimum u oba segmenta svog života.
Možete li nam reći nešto više o inspiraciji za vaš novi albuma “Persona” i kako se on odnosi na Vašu ličnu evoluciju?
Inspiracija za album “Persona” dolazi iz dubokih introspekcija i procesa samospoznaje kroz koji sam prolazila. Želela sam da kroz pesme istražim različite aspekte svoje ličnosti i evoluciju koju sam doživela tokom godina. Album je rezultat mog ličnog rasta i transformacije, te predstavlja moju autentičnost i iskrenost kao umetnice.
Ulaznice su dostupne na svim prodajnim mestima Tickets Vision, kao i na sajtu www. tickets.rs, a za one koji žele da posete oba koncerta dostupni su i paketi ulaznica po povoljnijoj ceni.
SHARON KOVACS
PHOTO:
суптилну али изражену разлику не само у мислима, већ и у узбуђењу због самог
сусрета са њом. Покушао је да анализира шта му та промена наговештава, јер је и он, као и краљица, имао веома јаку интуицију.
Те претходне вечери, чију је форму
дефинисала краљица, нису имале детаље
које би их по било чему разликовале. Он је уобичајено долазио након што би она
завршила вечеру и променила тоалету.
је тих дана била посебно интензивна.
Наставила је, без и најмањег покрета да гледа кроз дугачак прозор кроз
тоалету. Иако је краљица била веома елегантна, и њен укус и стил су били
равнодушан
тако
погледе једне младе жене, што је све допуњавало њену лепоту и отменост, градећи један веома интензиван утисак о њој као личности, и њој као жени. Несумњиво, због положаја у којем се налазио, морао је потискивати његов било какав видљив израз, али, тај утисак је ипак живео свој
атмосфери између њих двоје.
Речи које је читао кружиле су и викале
веома гласно ,и био је уверен да их она
исто тако интезивно и јасно чује као и он.
Оне су натапале тај помало крут простор веома моћним животним импулсима.
Сваког наредног дана, подстакнут тим
вечерима, и пронашавши храброст и
кратке слободне тренутке, у писмима која јој је непотписана слао преко оданих људи, излагао је сопствене погледе о души, о њеном путу, о првобитној, целовитој,
андрогеној личности. Указивао је на сва спорења и тумачења која трају вековима, не закључујући ништа. Осим да је једини смисао живота поново постати целовит. И како је остало још ово последње, десето вече, он је све више
плавој
која је постала толико сребрна, да је у том
контрасту са мраком храстова личила на
низ упаљених бакљи. Незнајући због чега, али када је по рутини узео књигу и почео да чита, осетио је да се нешто дубоко
променило у њој.
Он је нешто такође осећао у себи читав
дан, али је то било тако магловито, да му је измицало током дневних обавеза. Видео је случајно, дижући поглед у окретању нове странице и у светлости месечине, како јој је кратак и вероватно јак уздах
силазиле у груди, и давиле бескрајне моћи срца, које су кидале окове, погођене снагом краљичине опсервације теме.
Тада је разумео све. И своје унутрашње промене, и данашњу посебну узбуђеност, и специфичан, неравнодушан
PHOTO:
„Sve svjetlost nad svjetlošću. Bog obasjava svojom svjetlošću koga želi.“
Kur’an, sura „Svjetlost“
Dugo sam razmišljala o ovoj svjetlosti koja se pominje u Kur’anu.
Svjetlost je moć i snaga vjere. Energija. Ono što nas vodi i otvara puteve. Vodilja.
A nije samo ta svjetlost naša energija. To je kompleks naših misli, osjećanja, zadovoljstava, percepcije i shvatanja svijeta u kome živimo. Zadovoljna osoba je sretna i isijava pozitivnu energiju. Kada ste u stalnom kontaktu sa ljudima, energije igraju veliku ulogu. Sama sam svjedočila nebrojeno puta kako mi pojedine osobe svojom pojavom, a posebno riječima oduzimaju energiju. Isto tako postoje osobe koje vam svojim prisustvom pružaju inspiraciju. Vremenom sam se istrenirala da sama kontrolišem svoje energije. Negativne energije blokiraju um, duh, emociju, relaciju. Uništavaju zdravlje, zdrav razum. U trenutku kada osjetim da se negativna energija nalazi u mom tijelu, najpre tražim uzrok. Analiziram situacije i osobe koje su mi unijele te negativne protoke kroz tijelo. Pronalaskom uzroka i njegovom eliminacijom se oslobađam te negativnosti. Da li je kontrola ličnih energija moguća? Naravno da jeste. Kontrolom cijelog kompleksa misli, osjećaja, ubjeđenja, vjerovanja, percepcija, mi svom tijelu omogućavamo da se izbori sa negativnom energijom. Ali kako da se oslobodimo negativnih misli, strahova koje isijavaju negativnost, jer je to veoma teško.
Kao prvo, čovjek mora vjerovati u:
– Boga. Vjerovati da je Bog uvijek uz vas, sa vama, u vama.
– sebe. Vjerovati u svoje sposobnosti. U svoje snove.
– pokret. Čovjek mora vjerovati u to da mu svaki pokret, korak, akcija, mogu donijeti nešto novo i prosperitet. Lični razvoj. Ako čovjek samo sjedi i sanjari i vjeruje u Boga, ne može ni očekivati pozitivne tokove. Kao što reče perzijski pjesnik Saadi „pokret je glasniji od riječi“.
– prihvatanje i zadovoljstvo. Prihvatanjem sebe, okolnosti, situacija koje ne možemo promijeniti. Rješiti se zamki kradljivaca energije spoznajom. Najveći kradljivac je „crna rupa“ koja troši više od 50% energije čovjeka. To može biti bračna zajednica, poslovni ili prijateljski odnos koji ne ide u ispravnom pravcu te crpi previše energije. Ako se problem ne riješi, ta crna energetska rupa se sve više proširuje tako da se gubi moć nad kontrolom. Ako bi se problem spoznao na vrijeme i rješavao postepeno, ili ukoliko se takav odnos ne može rješiti, onda je bolje spasiti se proširenja crne rupe i odaljiti se od iscrpljujućih osoba i situacija.
Sve ovo utiče na stvaranje i obnavljanje energija u našem organizmu.
Osoba koja vjeruje i koja je u stalnom pokretu sa vjerom u sebe da može postići ono što želi će uvijek zračiti pozitivnom energijom. Čak iako se nađe u naizgled teškim situacijama, svojom pozitivnom energijom može postići puno toga. Ona nosi tu svjetlost u sebi i privlači svjetlost. Privlači dobrotu i ljepotu, koja joj pomaže kroz različite životne okolnosti. Nekada se osjetite da vas jednostavno nose lagani vjetrovi. A ti vjetrovi su zapravo vaše energije koje vam vraćaju ono što isijavate. Isijavajte, zračite, iskoritite priliku da ostavimo te pozitivne tokove našim potomcima, generacijama koje dolaze.
Jedna energija me skoro ubila. Druga mi je spasila život.
Ako već čitate RYL, znam da nema potrebe za dodatnim objašnjenjima.
Energija je sve, i sve je energija. Svaka riječ, osoba, biljka, životinja, vatra, voda, zemlja, zrak, kiša, vjetar, osmijeh, suza, poljubac, udarac, pogled, Bog… Sve.
Sve u nama i oko nas je energija koja mijenja svoj oblik. Ništa više, i ništa manje.
Dugo su u nizu mojih osobnih unutarnjih konflikata jedni od najvećih bili upravo jin-jang disbalans i prihvaćanje da sam za mnoge tuge i pogreške odgovorna isključivo ja sama. Ne sudbina, ne neka viša sila, već moje tvrdoglavo usmjeravanje mentalne i emocionalne energije na tamnu stranu postojanja. I onda bi se desila manifestacija realnosti koju nisam željela.
Kvantni fizičari su davno pojasnili što pogrešno radimo. Ako je naš energetski sustav zaista kompilacija misli, emocija, dubokih vjerovanja; neosviještenog genetskog nasljeđa, i još hrpe stvari, ignorirati njegov značaj je zaista pretenciozno i budalasto.
Kad se samo sjetim koliko puta sam prezrivo frknula nosem na ono „šta zračiš, to privlačiš“, da bi mi sada to postala omiljena mantra. Kada to osvijestite, bude vam jasnije zašto su se neke stvari desile, a neke druge nisu. Zašto su neki ljudi tu da ostanu, a neki moraju otići.
Zašto se na nekim mjestima gdje nikad ranije niste bili osjećate kao da ste stigli doma, a na nekim dobro poznatim vam je hladno i neudobno.
Prepoznavanje i upravljenje energijom je sposobnost koja nam je urođena. Zanemarili smo je i negdje usput zaboravili, ali nije izgubljena. Poput sviranja klavira, i ona se može uvježbati.
Naputci su posvuda. U životinjskom svijetu, u dnevnim zapisima, religijskim knjigama, znanstvenim radovima... Ali ponajviše u nama samima.
Znakovi zaista jesu onkraj puta, ali Put je u nama.
Jednom davno me netko star i mudar nagovorio da zagrlim stablo. Učinila sam to iz poštovanja prema toj osobi, ne očekujući ništa, budno pazeći da me nitko ne vidi.
Suze su me iznenadile. Onu moju osobu nisu.
„To je tvoje stablo. Sadio sam ga s istom energijom i emocijom kojom sam tebe prvi put zagrlio. Zato ste se prepoznali.”
Naime, baš to stablo je posadio na dan kad sam se rodila, kao što je to uradio na rođendan svih svojih unuka.
Kada mi je to ispričao, rasplakala sam se još više.
I mnoge rane su taj dan zacijelile.
Jer je ljubav najsnažnija od svih energija.
Apsolutno nepobjediva.
Stvaralačka.
Ili kao što je Dylan Thomas jednom napisao:
The force that through the green fuse drives the flower
Drives my green age; that blasts the roots of trees
Is my destroyer.
And I am dumb to tell the crooked rose
My youth is bent by the same wintry fever.
The force that drives the water through the rocks
Drives my red blood; that dries the mouthing streams
Turns mine to wax.
And I am dumb to mouth unto my veins
How at the mountain spring the same mouth sucks.
The hand that whirls the water in the pool
Stirs the quicksand; that ropes the blowing wind
Hauls my shroud sail.
And I am dumb to tell the hanging man
How of my clay is made the hangman’s lime.
The lips of time leech to the fountain head; Love drips and gathers, but the fallen blood
Shall calm her sores.
And I am dumb to tell a weather’s wind
How time has ticked a heaven round the stars.
And I am dumb to tell the lover’s tomb
How at my sheet goes the same crooked worm.
PHOTO:
Kada radim sa klijentima, prostor između nas dvoje je od izuzetne važnosti. U tom prostoru se odvija razmena energije koja otvara sve vremenske linije u kojima se nalaze informacije o neiskorišćenim mogućnostima. Ljudi se ne guše od onoga što su čuli ili uradili, već od same energije koju su poneli sa sobom. Često takvu energiju prenose na okruženje, što može dovesti do konflikata ili povlačenja u sebe. Jednom prilikom mi je na tretman isceljivanja vremenskih linija došla žena sa jakim bolom u vratu. Kroz rad su joj se nizale slike događaja od tinejdžerskog doba pa sve do danas, kroz koje je shvatila da nosi teret krivice kao teg na vratu. Shvatila je da je to boli i da zbog toga postaje svadljiva, što je dovodilo do sukoba sa članovima porodice.
Kada smo iscelili njena prošla ja, teret je nestao, a ona je nasmejana i pozitivna nastavila svoj život. Iako taj put nije lak, ako verujete da možete promeniti sve u sebi i oko sebe, tada zračite i privlačite drugačije.
U drevna vremena, ljudi su bili duboko povezani sa prirodom i intuitivno su razumeli koncept energije. Različite kulture i tradicije imale su svoje načine da shvate i koriste energiju u svakodnevnom životu. U mnogim starim kulturama su postojale prakse poput ceremonija, rituala i meditacija, koje su imale za cilj da se povežu sa univerzalnom energijom radi blagostanja pojedinca i zajednice. Moć energije prožima sve aspekte naših života, od fizičke aktivnosti do dubokih emocija. Energija je suštinski pokretač univerzuma. Ona nije samo ograničena na fizički svet, nego ima i duboki uticaj na naš um, emocionalno stanje i duhovni razvoj.
Mentalna i emocionalna energija igraju ključnu ulogu u našem životu. Osećaj pozitivne energije može nas motivisati, inspirisati i omogućiti nam da ostvarimo svoje ciljeve. S druge strane, negativna energija može nas sputavati, izazivati stres i anksioznost. Kroz duboko razumevanje energije koju delimo i usmeravamo u svakodnevnom životu, otvaramo puteve ka pozitivnim promenama. Uz svestan rad na balansiranju i usmeravanju naše energije, možemo postići unutrašnji mir, prosperitet i harmoniju sa svetom oko nas.
Materija nije ništa drugo do energija u različitim oblicima i stanjima vibracije. Ovaj princip nije samo temelj fizike, već ima i duboke implikacije na razumevanje ljudske psihologije i sposobnosti.
Mi ljudi imamo sposobnost da utičemo na energiju, kako onu u nama, tako i na onu izvan nas. Ova naša moć je nešto što se često previđa, ali ima ogromne potencijale za lični razvoj. Dok nauka nastavlja da istražuje kako misli i emocije utiču na našu fizičku realnost, postaje jasno da smo mi, kao bića sa kreativnom svešću, ključni u kreiranju naše stvarnosti.
Hipnoterapija efikasno koristi interakciju uma, tela i energije. Moć leži u tehnici dubokog opuštanja koja klijentima omogućava da prođu kroz procese koji ne samo da transformišu njihove unutrašnje vibracije, nego i omogućavaju pristup dubljim nivoima svesti. Kroz ovaj pristup, osobe mogu da reprogramiraju svoje misaone obrasce, otpuste negativnu energiju i promovišu pozitivne promene u svom životu. Hipnoterapija tako stavlja moć upravljanja energijom direktno u ruke pojedinca, otvarajući vrata ka značajnim pozitivnim transformacijama na ličnom i profesionalnom nivou.
U savremenom društvu, gde stres i brzina života postavljaju sve veće zahteve pojedincu, težnja ka unutrašnjem miru i emocionalnom balansu nikada nije bila izraženija. U svetu gde se sve više pažnje posvećuje holističkim pristupima zdravlju, hipnoterapija se izdvaja kao efikasna metoda koja koristi moć uma da utiče na fizičko stanje osobe. Energetski aspekt hipnoterapije leži u sposobnosti uma da transformiše unutrašnje stanje i stimuliše duboke promene na mentalnom i fizičkom nivou.
Uspešnost hipnoterapije zasniva se na
razumevanju da svaki aspekt našeg bića –misli, emocije, telesne senzacije – nije ništa drugo do energija u različitim oblicima. Kroz proces hipnoterapije, osoba se osposobljava da kvalitetnije koristi raspoloživu energiju kako bi reprogramirala negativne misaone obrasce i zamenila ih onim pozitivnijim i zdravijim.
Jedna od ključnih tehnika u hipnoterapiji je vizualizacija. Kroz ovu tehniku, klijenti se motivišu da zamisle ishod koji žele postići (smanjenje anksioznosti, bolji san, prestanak pušenja…). Vizualizacija nije samo mentalna vežba, ona mobiliše energetske resurse tela da podrže željene promene. Na primer, vizualizacija tokom hipnoterapije može podstaći oslobađanje endorfina, prirodnih ublaživača bola u telu, dovodeći do smanjenja percepcije bola.
Osim vizualizacije, hipnoterapija koristi i sugestije (verbalne afirmacije) koje hipnoterapeut koristi kako bi pomogao klijentima da promene svoje unutrašnje energetske obrasce. Na primer, sugestija „osećate se smireno i opušteno“ može aktivirati parasimpatički nervni sistem, što rezultira smanjenjem srčane frekvencije i opuštanjem mišića. Afirmacije su pozitivne, osnažujuće izjave koje se, kada se redovno koriste u stanju hipnotičkog transa, mogu duboko ukoreniti u podsvesti. Ovo pomaže u reprogramiranju misaonih obrazaca i podsticanju energetskih promena koje vode ka boljem zdravlju i većoj životnoj satisfakciji.
Interakcija uma i tela kroz hipnoterapiju pokazuje kako energetske dimenzije našeg bića mogu biti ključne za promociju zdravlja i opšte dobrobiti. Ovaj pristup ne samo da potvrđuje moć energije uma da leči, već i otvara nove puteve za razumevanje procesa u kojima se poboljšanjem mentalnog stanje može direktno uticati na fizičko zdravlje.
Kroz hipnoterapiju, moć energije uma se oslobađa na najefikasniji način, pružajući alat koji pomaže u prevazilaženju fizičkih i emocionalnih problema i osnažuje pojedinca da efikasnije preuzme kontrolu nad svojim zdravljem i dobrobiti. Uz pravilnu primenu, energija koju generiše naš um može nas voditi ka opštem poboljšanju kvaliteta života.
Hipnoterapija se oslanja na indukciju duboke opuštenosti, stanje slično meditaciji, u kojoj je osoba otvorena za sugestije. Kroz ovaj proces, terapeut pomaže klijentu da pristupi dubljim, često nesvesnim delovima uma i time se omogućava promena starih obrazaca ponašanja i misli. Ovo duboko stanje opuštanja oslobađa od stresa i napetosti, aktivirajući unutrašnje resurse tela za samoizlečenje, čime se energetski balans može značajno poboljšati.
Na primer, klijent koji se suočava sa anksioznošću može kroz hipnoterapiju naučiti kako da efikasnije upravlja svojim unutrašnjim energetskim stanjima. Sugestije koje terapeut daje tokom seanse mogu pomoći
u uspostavljanju novih, pozitivnih misaonih obrazaca, što dovodi do smanjenja osećaja anksioznosti i povećanja osećaja kontrole i spokoja. Tako se uklanja negativna energija i stvara prostor za pozitivne promene u energetskoj strukturi pojedinca.
Hipnoterapija može da transformiše negativne energetske obrasce u pozitivne, što olakšava pojedincima da postignu značajne promene u svojim životima. Kroz upotrebu specifičnih tehnika i pristupa, hipnoterapija otvara vrata ka novim mogućnostima samospoznaje i samorazvoja, čineći je moćnim alatom u rukama onih koji teže ka boljem kvalitetu života.
Hipnoterapija nije samo tehnika za upravljanje izazovima, nego i sredstvo za duboko razumevanje i iskorištavanje naših unutrašnjih resursa, omogućavajući nam da ostvarimo trajne pozitivne promene u životu.
www.goranjanjic.com
PHOTO:
The theme for this month, “The Power of energy” is quite a big and, in every way, of course a powerful topic that can keep us energized just talking about it. Actually it is also a question, because we like to know how powerful the energy is and measure it. Like the sun, whose tremendous powerful energy keeps us not only warm, but also delightfully lights up our world and keeps all life alive. And we humans, we create electrical energy to light our world and run all kinds of machines and tools we have invented. And there is lots of powerful energy in nature, like lightning during thunderstorms, which creates nitrogen oxide, which interacts with oxygen to create ozone, refreshes the air and kills off many toxins in the air. So, this type of energy seems to have an intelligent design and benevolent purpose behind it! But lightning can also be destructive, as we know.
Thus, as we all know, energy in all its forms has desirable and undesirable aspects. If we add human motivation, that is, what we as humans do with energy, the story becomes quite complicated as to what the effects of energy can be, like energy in the hands of illintended humans.
So, what is energy? Where does it even come from? What makes it possible? Despite a stubborn persistence by scientists that our universe is purely all matter, Max Planck, Albert Einstein, Nikola Tesla and many enlightened others have been telling us that there is no such thing as matter and that everything is “energy, frequency and vibration” (Tesla said this). What we see is thus actually an illusion as solid matter as such doesn’t exist. It’s all light energy in motion, and each so-called physical substance, whether it’s wood, metal,
glass, water, air, etc., are all energies vibrating at certain speeds and frequencies, which then makes it possible for a glass to hold water, for a chair to be sat on, for a saw to cut wood, etc. That all these different frequencies can exist and manifest themselves into a trillion different “things” is quite an inexplicable miracle in itself, as is the power and presence of this energy. We live really in a very mysterious universe. And we are happily assured that while this energy can be changed, it can nevertheless never be destroyed. We can even harness the tremendous energy that is within the atom, even on an abusive level.
Then where does this energy come from? Nikola Tesla said “The day science begins to study non-physical phenomena, it will make more progress in one decade than in all the previous centuries of its existence.” We give the ultimate source of energy many different names: The Universe, Source, All There Is, God, Universal Consciousness, Love, etc. Ultimately speaking, it remains an inexplicable mystery of mysteries. Even the materialists cannot explain “The Why” of the so-called Big Bang nor the Source of this Energy.
Now, let’s talk about psychological or mind energy and mind power. There are a few dos and don’ts here, like taking your power from others would of course be an abusive form of stealing. Not allowing others to freely exercise their power and energy would also be a no-no. Equally speaking, giving away your power to others is not to your best self interest, because such capitulation will make you weak and unattractive to others, and people will run all over you and take advantage of you. And on the positive side, once you set your mind firmly on something, we have the energy, will power
and endurance to accomplish what we set out to do. Obviously, this is the power of thought, nothing much physical about it, except possibly in its process and manifestation.
So the mental, spiritual, and conscious thought energy you put into any effort, whether it is a mental activity first (like the ideas behind writing a novel or article), or primarily a physical activity (like doing the laundry), should always be one you freely choose for yourself. Even if you are being asked by your boss to do something, the mind you put behind that task, whether joyfully or with reluctance, is up to you. That’s the power of your own thought energy behind the process, the outcome, and the way you feel in the end.
Now, let’s turn our attention to the power of energy in affirmations. For example, if you prayerfully exclaim something like “Please fix my broken heart!”, this obviously affirms the brokenness, which actually makes it harder to fix because of that affirmation! You are affirming both the brokenness and the desire to have it healed. This is also a form of resistance: by resisting your brokenness, you maintain it for as the wisdom says that “whatever you resist, will persist”.
Instead, if you focus your energy and power of the mind on your heart already being healed, or whatever it is you desire, without dwelling on the pains, the negatives, and add lots of gratitude added to it, you can proclaim and exclaim something like: “I’m so grateful that my heart feels so joyful.” You see, the power of your own positive energy will sooner or later produce that much better an outcome. Happiness, so many experts tell us, us up to us, not up to others. We decide how to process the ups and downs of life. No one can do this for you. At best, others can comfort you, guide you, give you advice, but the power of the energy needed to be happy is totally yours to implement! No ocean can sink a ship, unless it the water gets inside; likewise, no negativity can sink you unless you let it in, by your own permission.
Thus, instead of claiming the lack, always claim the gift. And when you add “Thank you” for whatever gift or cure your affirmation desire is claiming, you quicken even further the desired
outcome. When you do this often enough, eventually you will have victory over those negativities. How is this all connected to our topic? Well, for certain, a positive mind shows the power of your own mental energy at work! The energy of the Universe is fundamentally benevolent, so you can always benefit from that.
Indeed, we are all powerful creators of our own reality. We declare what we believe, and then that becomes our experience until we declare something different. If we find ourselves in a vicious cycle, remember then love, for only love has the power to break it, for it cannot be broken by negativities of any kind whatsoever. This is the blessing (and potential pitfall) of having your free will.
Love is a powerful and pervasive a force, thus also an energy, and is, as I believe actually the only fundamental force in the universe. Thus, Energy equals Love: E = L, like a mathematical formula. That has to be joyful and hopeful good news.
To elaborate: if we then think about ourselves, even though we obviously all have a visible form, nevertheless, we are also just energy, or Light, which is the light and love of our Source. Our bodies are more space than what seems to be matter. As we evolve spiritually, dense areas in our etheric or spiritual body, which reflect wounds and misunderstandings, will be healed and replaced by light. The more light-filled we become, the happier we will be, because our true nature is also light and love. Light and love are words for the same thing even though these words evoke different experiences within us. “Light” helps us see or visualize this energy, and “Love” helps us feel the true nature of this energy.
But just the word “love” is actually quite inadequate to describe this force, this energy, this power. Because it is way beyond human emotions. After all, our emotions towards our life, relationships and objects change so quickly, even within an hour, in our human experience. So, we really want to talk about an unchanging force, an unchanging energy of love. This is what I always call Unconditional Love.
There is also a force that we as humans all
have in greater or lesser degrees, and that is the power of the ego, that in the worst cases narcissistically makes itself more important than others, more than our environment, more than the future of all children, and thinks it can solve problems by force. The ego lusts for power, money, sex, possessions, superiority, winning at all costs, and indulges in all kinds of self-destructive and reckless behavior, like alcoholism, smoking, overeating, etc.
Thus, once again, only unconditional, unselfish love can bring us to the powerful energy of joy, gratitude, happiness, and wishes fulfilled. And: This is what we all really want: a world of peace and servitude to one another expressed in the many creative forms humans are capable of: humanitarianism, philanthropy, volunteer work, nursing, feeding others, building roads and bridges, etc., kindness, thankfulness, compassion, and also by giving joy to others via the arts in its many varied expressions.
If I may mention one example of a human today who “walks his talk”, it is the Dalai Lama, a prime example of what humanity ought to and can certainly be! Our Mother Earth desperately needs a kinder, gentler humanity, so let’s all go forth in unconditional love and peace, and know that the divine power of energy, love and light are always with us!
I wish you all happy activations!
PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ
Jelero Tuz, slano jezero je drugo najveće jezero Turske sa 1.665 km2 i nalazi se u Centralnoj Anadoliji. 150 km južno od Ankare. Na putu za Kapadokiju na 890 metara nadmorske visine nalazi se filmski prikaz jezera koje menja boju shodno vremenu.
Na turskom jeziku „tuzla“ znači mesto na kojem se vado so, jer „tuz“ znači so. Salinitet ovog jezera je dvostruko veći od saliniteta Mrtvog mora na granici sa Izraelom i Jordanom i iznosi 34%.
Preporuka je da se uđe u jezero i lagano hoda da li bosi ili u obući do koje vam nije stalo. Osećaj je fantastičan kao i sam prizor. Scene su bile filmske. Obacili su dolazili i spremala se kiša i nevreme. Jezero je bilo pink i presijavalo se. To je bio trenutak kada su turisti bukvalno uživali u prizoru slanog jezera.
Tokom proleća i jeseni turisti dolaze kako bi posmatrali migracije ptica (najviše flamingosa) na njihovom putu od Evrope ka Aziji.
Flamingosi možda neki drugi put, sada samo slano jezero i njegovi junaci.
PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
PHOTO:
Ljubav: U junu, vaš ljubavni život će biti dinamičan. Slobodni Ovnovi će imati priliku da upoznaju nekoga novog, dok oni u vezi mogu očekivati više strasti i romantičnih trenutaka. Komunikacija sa partnerom biće ključna za održavanje harmonije.
Posao: Profesionalno, jun donosi nove izazove i prilike. Ovo je odličan period za početak novih projekata ili za traženje novih poslovnih prilika. Fokusirajte se na timski rad i sarađujte sa kolegama kako biste postigli najbolje rezultate.
Zdravlje: Vaša energija će biti na visokom nivou, ali je važno da ne zaboravite na odmor. Redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana pomoći će vam da održite dobro zdravlje.
BIK
Ljubav: Bikovi će u junu osetiti stabilnost u ljubavnom životu. Oni koji su u vezi mogu očekivati jačanje odnosa i dublju povezanost sa partnerom. Slobodni Bikovi mogu upoznati osobu koja deli njihove vrednosti i interese.
Posao: Na poslovnom planu, jun donosi stabilnost i priliku za finansijski napredak. Bikovi koji traže posao mogu dobiti ponudu koja odgovara njihovim veštinama i interesima. Važno je biti strpljiv i fokusiran na dugoročne ciljeve.
Zdravlje: Zdravlje rođenih u znaku Bika biće dobro, ali je važno da obratite pažnju na ishranu i izbegavate preterano uživanje u hrani. Redovna fizička aktivnost pomoći će vam da se osećate energično i zdravo.
Ljubav: Jun je mesec komunikacije i druženja za Blizance. Slobodni Blizanci mogu upoznati zanimljive osobe kroz društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da posvete više vremena partneru i zajedničkim interesima.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za učenje i razvoj novih veština. Blizanci bi trebalo da iskoriste ove prilike za napredovanje u karijeri. Fleksibilnost i prilagodljivost biće ključni za uspeh.
Zdravlje: Vaše zdravlje tokom juna će biti solidno, ali je važno da obratite pažnju na mentalno zdravlje. Redovno opuštanje i izbegavanje stresa pomoći će vam da se osećate bolje.
Ljubav: Ljubavni život Rakova biće u fokusu tokom juna. Slobodni Rakovi mogu upoznati nekoga posebnog kroz prijatelje ili društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom kako bi održali harmoniju.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Rakovi bi trebalo da iskoriste ove prilike i pokažu svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve i planiranje.
Zdravlje: Vaše zdravlje će biti dobro, ali je važno da obratite pažnju na ishranu i redovno vežbanje. Izbegavanje stresa i dovoljno sna pomoći će vam da održite dobro zdravlje.
Ljubav: Vaš ljubavni život tokom juna će biti strastven i uzbudljiv. Slobodni Lavovi će imati priliku da upoznaju nekoga posebnog, dok oni u vezi mogu očekivati više romantike i zajedničkih aktivnosti sa partnerom.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za kreativne projekte i liderstvo. Lavovi bi trebalo da iskoriste svoje veštine i preuzmu inicijativu na poslu. Fokusirajte se na svoje ciljeve i budite uporni.
Zdravlje: Važno je da obratite pažnju na fizičku aktivnost i izbegavate preterano naprezanje. Redovno vežbanje i opuštanje pomoći će vam da održite energiju i vitalnost.
Ljubav: Vaš ljubavni život biće stabilan i harmoničan tokom juna. Slobodne Device mogu upoznati nekoga posebnog kroz posao ili društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Device bi trebalo da iskoriste ove prilike i pokažu svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve i planiranje.
Zdravlje: Povedite računa o ishrani, mogući su problemi sa stomakom i višak kilograma.
Ljubav: Ljubavni život Vaga biće dinamičan tokom juna. Slobodne Vage će imati priliku da upoznaju nekoga posebnog kroz društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom kako bi održali harmoniju.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Trebalo bi da iskoristite ove prilike i pokažete svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve i planiranje.
Zdravlje: Povedite računa kada je kardiovaskularni sistem u pitanju. Mogući su problemi krajem meseca.
ŠKORPIJA
Ljubav: Ljubavni život Škorpija biće intenzivan i strastven tokom juna. Slobodne Škorpije će imati priliku da upoznaju nekoga posebnog kroz društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom kako bi održali harmoniju.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Škorpije bi trebalo da iskoriste ove prilike i pokažu svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve i planiranje.
Zdravlje: Povedite računa da se što više odmarate tokom juna. Moguć je pad imuniteta zbog potencijalnih stresnih situacija.
Ljubav: Ljubavni aspekti za jun su veoma povoljni za Vaš znak. Slobodni Strelčevi će imati priliku da upoznaju nekoga posebnog kroz društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom kako bi održali harmoniju.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Strelčevi bi trebalo da iskoriste ove prilike i pokažu svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na dugoročne ciljeve i planiranje.
Zdravlje: Vaše zdravlje je dobro, ali je važno da obratite pažnju na san i ishranu. Izbegavanje stresa i dovoljno sna pomoći će vam da održite dobro zdravlje.
Ljubav: Vaš ljubavni život može biti nestabilan tokom juna. Slobodni Jarčevi mogu upoznati nekoga neozbiljnog kroz posao ili društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da povedu računa o komunikaciji sa partnernom, mogući su konflikti sredinom meseca.
Posao: Profesionalno, jun donosi prilike za napredovanje i priznanje. Jarčevi bi trebalo da iskoriste ove prilike i pokažu svoje veštine i sposobnosti. Fokusirajte se na komunikaciju i završavanje obaveza.
Zdravlje: Zdravlje Jarčeva biće dobro, ali je važno da obratite pažnju na ishranu i redovno vežbanje. Izbegavanje stresa i dovoljno sna pomoći će vam da održite dobro zdravlje.
Ljubav: Ljubavni život Vodolija biće dinamičan tokom juna. Slobodne Vodolije će imati priliku da upoznaju nekoga
posebnog kroz društvene aktivnosti. Oni koji su u vezi treba da rade na komunikaciji sa partnerom kako bi održali harmoniju.
Posao: Tokom juna imate povoljne aspekte za poslovne promene. Oni koji ne žele da menjaju ništa mogu malo da odmore i ostave obaveze za naredni mesec.
Zdravlje: Povedite računa da redovno i dovoljno spavate. Problemi sa nesanicom i pretrpanošću obavezana mogu dovesti do problema sa snom.
Ljubav: Ljubavni život Riba biće emotivan i romantičan tokom juna. Slobodne Ribe će imati priliku da upoznaju nekoga kroz posao. Oni koji su u vezi treba da rade poverenju u partnera i davanju slobode osobi do koje im je stalo.
Posao: Kada je u pitanju poslovni aspekt, jun donosi stabilizaciju. Oni koji su zaposleni mogu očekivati pozitivna dešavanja, a oni koji su u potrazi za poslom potpisavanje ugovora.
Zdravlje: Povedite računa o ishrani. Mogući su problemi sa anemijom.
PHOTO: UNSPLASH.COM
Ljubav je kada u plavetnilu tvoga oka sjaje najsjajnije zvezde.
Ljubav je kada me vodiš, kada te vodim.
Ljubav je kada smo ti i ja jednostavno MI.
Ljubav je kad smo stalno na novom putu. A opet uvek istom, na šem, putu ljubavi.
Vođeni srcem.
Ljubav je kad nema pravila i kad se sve dešava kako se otvara.
Ljubav je i kad je nesporazum, koji prevazidje taj jedan pogled i zagrljaj.
Ljubav je kad je beskrajna i kad se volimo celim svojim bićem.
Ljubav je kad je tvoja sreća, moja sreća.
Ljubav je kad je kao na filmu.
Ljubav je Spokoj.
Ljubav je Poverenje.
Ljubav je Podrška.
Ljubav si Ti.
PIŠE: UROŠ NIKOLIĆ
