RYL E-MAGAZINE, #122

UVODNIK

PHOTO: ANTON WELT

BUDUĆNOST JE (SA)DA

Postoji trenutak u svakoj karijeri kada prestaneš da trčiš za prilikama i počneš da ih zoveš. To je trenutak kada se unutrašnji glas najzad uskladi sa spoljnim svetom. Kada kažeš DA sebi, a onda počneš da ga govoriš i svetu — ali selektivno, dostojanstveno, s merom.

Moje „DA“ više nije impuls. Ono određuje sve četiri strane sveta. Ono me vodi kao kompas.

Neko bi rekao da karijera raste kroz napor, rad, plan. Ja sve više verujem da raste kroz shvatanje da su prava vrata uvek tu, samo čekaju da im priđeš bez straha.

Čekaju rečenicu koju sam dugo izbegavala:

„Da, ja to mogu. Da, ja to jesam.“

Moje DA me je uvelo u svet umetnika, galerija, razgovora, priča koje se otvaraju kao skriveni prolazi. Učinio je da ljudi traže mene — a ne obrnuto. Da se moje ime spominje tamo gde nikada nisam kročila. Da se karijera ne gradi samo radom nego i energetskim pristankom.

Shvatila sam da se profesionalna budućnost ne osvaja. Ona se prihvata.

Kada sam rekla DA svojim tekstovima, otvorile su se knjige. Koje se ispisuju, još je ostalo i da se publikuju. Ali dala sam sebi dozvolu.

Kada sam rekla DA svojoj estetici, otvorile su se galerije koje sam posećivala od srednjoškolskih dana. Gradeći svoju estetiku širom sveta, ona se brusila na ulicama Firence i Frankfurta. Taj italijansko-nemački stil, zajedno sa slovenskom dušom, doveo me je do minimalizma, ali ne stroge forme, već sa puno autentičnosti u izražaju.

Kada sam rekla DA svom glasu, otvorili su se ljudi. Tih devedesetih bila sam glas sa radija, danas sam glas iz novina, sutra sam zapis sa Googla.

U karijeri, DA više nije dozvola drugima — to je poziv meni. Poziv da uđem tamo gde intuitivno osećam da pripadam.

I zato danas biram budućnost koja počinje jednim jednostavnim, ali nepokolebljivim „DA. Ja znam. Ja vidim. Ja vodim.“

Jelena Blečić, vizuelna umetnica, u katalogu za moju izložbu fotografija “Plavo” napisala je 2021. godine: „Ona je dala sebi dozvolu. I kada bismo okupili 10 najmaštovitijih koje znamo ili koje su nam preporučili, ne bismo mogli izmaštati gde će Mia dalje na svom putu stići i šta će dosegnuti. Ona definitivno živi u plemenu stanovnika univerzuma. I dalje ima veštinu i spremnost da se lako izdigne iznad perspektive u kojoj je život borba i preživljavanje, još lakše i neopterećeno vidi i zagrli dublje značenje ma gde bila i ma gde se zadesila. Za takav život bilo je potrebno negovati dosegnutu povezanost sa slikom i poljem koje je veće od nje, zato je i njena energija dosledno iznad energije sukoba i konflikta. Mia se životno kreće tako lako i brzo da nam se njeno kretanje može učiniti nevidljivim, kao iluzija, ali kao i san koji je postao stvarnost. Obezbedila je zasluženo ulaznicu za prostranstvo u kom je istina uvek jednostavna i lepa.”

Ono što je Jelena videla u meni 2021. godine, to je bio i ostao moj svakodnevni pokret: sloboda, kretanje, širina i tiha hrabrost. Nastavljam da rastem iz te energije i da je pretvaram u delo. Jer budućnost ima neverovatan šarm, posebno iz DA.

Dajte poverenje svemu onome što ste izrabrali jer — Život ima najbolji scenario za nas. Samo reci DA.

Anima Mundi

RYL 122

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

TEHNIČKA UREDNICA

Jelena Ademi

LEKTORI

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU:

Danijela Marković

Krume Ivanovski

Miona Simović

Vladimir Markovski

Nikola Milović

Radivoje Perović

Aleksej Daniel Đermanović

Marija Maksimović

Igor Maksimović

Teodora Delić

Žana Andrejević

AUTORI:

Prof. dr Thomas Petschner

Prof. dr Ioanna Batsialou

Jelena Gazivoda

Jelena Andrić Grafakos

Elena Rachitskaya

Jasna Radosavljević

Mirjana Milutinović

Danijela Marković

Biljana Vujanac Đorđević

FOTOGARFIJE:

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovnica: Jelena Gazivoda, advokat

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

JELENA ANDRIĆ GRAFAKOS

PROF. DR THOMAS PETSCHNER

ELENA RACHITSKAYA

SAVKA MIĆIĆ

JELENA GAZIVODA

SOFIJA MIŠČEVIĆ

PHOTO:

YOUR NOW

TRENUTAK KOJI DIŠEM

PIŠE: SAVKA MIĆIĆ

PHOTO: STEFAN SOKOLOVSKI

Da mi je neko u mojim dvadesetim izgovorio rečenicu „Budućnost je sada“, verovatno bih je samo površno čula, a već u sledećem trenutku je zaboravila. U mladosti sam živela u snovima koji su svi bili usmereni unapred — ka sutrašnjici, ka onome što tek dolazi, ka nekom zamišljenom svetu u kome ću konačno biti dovoljno dobra, dovoljno srećna, dovoljno ostvarena. Sada, kada sam postala starija i mudrija, shvatam da je ta budućnost koju sam tada jurila, namerno bivala sve zamagljenija. Kao da se povlačila pred mojim pogledom samo da bi me naučila lekciji koju niko u mladosti ne želi da čuje: da je jedino vreme koje zaista imamo ono koje upravo diše kroz nas.

Učim, polako, da zastanem. Da pomirišem cveće. Da budem tu gde jesam, ne gde bih mogla biti. A koliko je to teško u svetu u kome nas od detinjstva uče iščekivanju — „sutra će doći gosti“, „sutra ideš u vrtić“, „sutra počinje škola“… Nikada nisam čula da je neko rekao: „Hajde sada da uradimo nešto polako, sa namerom, da zaista budemo prisutni.“ Kao da niko nema vremena za sadašnjost, svi ga čuvamo za neku budućnost u kojoj ćemo navodno napokon živeti.

A paradoks je u tome što onaj ko živi u trenutku često biva nazvan impulsivnim, naglim, previše spontanom dušom. „Kako si sad to odlučila?“ pitaju, jer ih plaši sloboda. Plaši ih svest da život teče ovde, ne tamo. Taj strah nas sprečava da otvorimo oči za ono što upravo sada stoji pred nama — za budućnost koja se odvija u realnom vremenu, tiho, bez najave.

I što sam starija, sve jasnije vidim da je budućnost samo iluzija koja nas drži budnima, ali retko prisutnima.

Sećanja na razgovore posle liturgije sa bakom Bisenijom, tada već 87–godišnjakinjom, danas mi zvuče kao najčistije duhovno nasleđe. Kasno je dobila ćerku, mnogo vremena provodila sa suprugom dok je on radio, a ona brinula o

domu, i uvek nas je zasmejavala svojim živopisnim pričama. Nikada nismo znali kako će neka od njih završiti, ali jedna mi je duboko ušla pod kožu.

Govoreći o putovanjima, podigla je pogled i rekla:

„U životu ti preporučujem samo jedno — putuj. Od toga ti ostaju najlepše uspomene. Zahvalna sam Bogu što sam mnogo videla i doživela.“

Baka Bibica je odavno upokojena, ali njene reči i dalje odzvanjaju u meni kao tihi refren koji se stalno ponavlja. Čini mi se da sam tek sada u potpunosti razumela njihovu težinu. Nije ona govorila o geografiji. Govorila je o širini duše.

U knjizi Pola Kalanitija „Kada dah postane vazduh“ postoji misao koja me neprestano vraća sebi. „Ne verujem u mudrost dece niti u mudrost staraca. Najmudriji smo na pragu, u trenutku kada sav prikupljeni život počne da se pretače u sadašnjost. Mudrost je u trenutku.“

Kalaniti je bio američki neurohirurg, izuzetno darovit i predan svom pozivu, koji je u 36. godini suočen sa dijagnozom terminalnog karcinoma pluća. Na samom pragu života i smrti, počeo je da piše o onome o čemu retko ko ima hrabrosti da govori — o smislu, prolaznosti, prisutnosti i onome što ostaje nakon što sve drugo padne u senku. Njegova knjiga, objavljena posthumno, postala je svojevrsni duhovni testament, spoj medicine, filozofije i iskrenog preispitivanja ljudskosti.

Roman Vladimirovič Jampoljskij, profesor veštačke inteligencije na Luivil univerzitetu, upozorava da će u narednim godinama većina poslova nestati jer će ih preuzeti AI. Ali on kaže da pravi problem neće biti nestanak rada nego višak vremena. Šta će ljudi raditi kada više ne budu morali da rade? Univerzalni prihod već dugo lebdi kao ideja, ali iza te ideje krije se dublje pitanje: šta ćemo raditi sa svojim životom kada prestanemo da trčimo za preživljavanjem?

PHOTO:

Tada ćemo se, hteli–ne hteli, vratiti staroj istini: čovek mora da se bavi onim što voli. Ne nužno kroz posao nego kroz smisao. Mora imati prijatelje, porodicu, hobije, radost, zajednicu — nešto što daje težinu danu.

Jer budućnost bez svrhe nije budućnost. A svrha bez prisutnosti ne postoji.

Danas kada izgovaram „budućnost je sada“, ne mislim na tehnologiju niti na svet koji se menja brže nego što ga mogu pratiti. Mislim na trenutak koji dišem. Na tišinu u kojoj se sabiram. Na ljubav koja se događa samo sada. Na mudrost koja se rađa samo u prisutnosti.

Budućnost nije ispred mene. Ona se otvara pod mojim koracima. Ona je u svakom mom izboru, svakom dahu, svakoj molitvi i svakoj zahvalnosti. Ona je u načinu na koji živim danas. Budućnost je sada — i osećam je u miru koji sam toliko dugo tražila, a sada napokon umem da ga zadržim.

Vladika Nikolaj Velimirović posmatrao je budućnost ne kao niz događaja koji se dešavaju u spoljašnjem svetu, već kao duhovni proces u srcu čoveka. Po njegovom učenju, ljudi često traže sigurnost i sreću u spoljnim okolnostima, u materijalnim promenama ili „boljem vremenu“. Prava budućnost, prema Nikolaju, jeste u unutrašnjem životu — u veri, ljubavi i zajedništvu sa Hristom.

“Mi čekamo Hrista, a ne bolja vremena” — podseća da istinska nada nije u idealnoj sutrašnjici nego u večnom i trajnom: u spasenju, u veri, u duhovnom rastu. Čekanje Hrista znači aktivno življenje sadašnjeg trenutka.

Budućnost je sada.

Uvek je bila. Samo sam je tek sada naučila videti.

ONA, ŽENA ZMAJ

NEŽNOST JE

SNAGA, AUTORITET JE AUTENTIČNOST

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

JELENA GAZIVODA JE ROĐENA, ODRASLA I ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU. ZAVRŠILA

JE PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU, MAGISTRIRALA NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA KEMBRIDŽ U VELIKOJ BRITANIJI I DOKTORIRALA NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU. KARIJERU JE ZAPOČELA KAO PRI -

PRAVNIK U SUDU, RADILA JE U INSTITUTU ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, U NEKOLIKO KONSULTANTSKIH KUĆA, A POSLEDNJIH 20 GODINA RADI KAO ADVOKAT I SUVLASNIK JEDNE OD VODEĆIH ADVOKATSKIH KANCELARIJA U SRBIJI. RADILA

JE NA NAJZNAČAJNIJIM M&A, ENERGETSKIM I INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA U SRBIJI I REGIONU. PREDAVAČ JE NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU I ADVOKATSKOJ AKADEMIJI PRI ADVOKATSKOJ KOMORI SRBIJE. GOVORI ENGLESKI I ITALIJANSKI JEZIK. SVOJ POSAO VOLI I RADI GA SA STRAŠĆU. KAŽE DA TAKO I ŽIVI – GAJI JEDNAKU STRAST PREMA ŽIVOTU, RADOZNALA JE, OTVORENA, PRINCIPIJELNA, UVAŽAVAJUĆA, PODRŽAVAJUĆA, DISCIPLINOVANA, ZAHTEVNA (PREMA DRUGIMA A JOŠ VIŠE PREMA SEBI), TIMSKI JE I FAIR PLAY IGRAČ. ONI KOJI JE POZNAJU I PROFESIONALNO I LIČNO KAŽU DA JE DAMA OD INTEGRITETA, SMIRENA, ODMERENA, STRUKTURISANA, SA FINIM MANIRIMA, KOLEGIJALNA, SNAŽNA A NEŽNA, PROFESIONALNA I ZBOG SVEGA TOGA VEOMA AUTENTIČNA.

KAO ŽENA KOJA JE MNOGO ULOŽILA U SVOJE ZNANJE I OBRAZOVANJE, KAKO DANAS U 21. VEKU KOJE PRIPADA PROFESIONALCIMA I ODGOVORNIM LJUDIMA VIDIŠ ULOGU LIČNOG RAZVOJA U PROFESIONALNOM USPEHU?

Mislim da je lični razvoj ključ svega i da na puno načina opredeljuje i naš profesionalni razvoj. Važno je da znamo šta je to što bismo želeli da postignemo na svom ličnom putu razvoja, ali je jednako važno da prepoznamo i razumemo šta to nije baš najbolje na našoj “mapi”, kojih uverenja treba da se oslobodimo, šta treba da “probudimo”, a šta da “utišamo”, važno je da smo voljni da se menjamo i da rastemo, da se ne plašimo promene, kao i da koristeći lični kompas i sledeći svoj lični kod idemo napred. I to ne sami nego sa drugima koji su tu da upotpune naš život u različitim segmentima. Profesionalni put je važan deo našeg ličnog puta i uvek preslikava sva dešavanja na putu ličnog razvoja. Vrhunski profesionalci koje sam u poslu upoznavala su ljudi koji su ozbiljno radili na sebi i koji su sebe kontinuirano izazivali, izlazili izvan zone kom-

fora, ali su u najvažnijim stvarima bili dosledni sebi i svojim vrednostima.

KOJI SISTEM VREDNOSTI TE JE VODIO KROZ KARIJERU I ŽIVOT? KOJE VREDNOSTI SMATRAŠ KLJUČNIM KOMPASOM SAVREMENOG ČOVEKA I KAKO SE ONE OGLEDAJU U TVOM RADU I IZBORIMA?

Imala sam tu sreću da odrastam u okruženju ljudi snažnog sistema vrednosti i ličnog integriteta. To me je obeležilo i u ličnom i u profesionalnom smislu. Mislim da je to opredelilo i sve moje početke, kao i sve dalje tokove. Lični integritet, principi, poštenje i fer odnos su osnova svega –time se stvara i gradi autoritet, na tome donosite objektivne odluke i dosledni ste. Opreznost je takođe važna jer stalno tera na proveru, što je u našem poslu naročito važno. Nekada može i da koči, ali sam joj veoma zahvalna. Dečja radoznalost, strpljenje, upornost i vera u najbolji ishod su dodatni začini. I, na kraju, otvorenost i želja da sve podelite sa svojim timom i da sa timom dalje rastete.

KADA SI SHVATILA DA JE TVOJ PUT “NORMI” SISTEMA, PROJEKATA, VIZIJE, REALIZACIJE? NIJE LAKO PRONAĆI PUT SVOJE MISIJE I DUŠE.

Nekako se sve desilo slučajno, projekti su birali mene, nisam ja njih. Onda se dalje sve dešavalo spontano – išlo je jedno za drugim prirodnim tokom. Sistem, dugoročno razmišljanje, analiza rizika su nešto blisko mom prirodnom mentalu, pa se sve to zgodno “složilo”. Tim je važan deo svih ovih realizovanih projekata i to posebno i sa ponosom ističem – mislim da sam u tom segmentu imala sreće – da sarađujem sa kvalitetnim ljudima, posvećenim, vrednim i kolegijalnim, sa kojima delim iste poslovne vrednosti. Danas, sa više životnog iskustva, verujem da se ništa nije desilo slučajno – nekako su se uvek na putu našli oni kojima je tu bilo mesto, a sigurna sam da je baš tako i trebalo da bude.

KOLIKO JE U TVOM RADU VAŽNA MEĐUNARODNA SARADNJA I ŠTA TI

DONOSI RAZMENA SA KOLEGAMA IZ RAZLIČITIH DELOVA SVETA? ŠTA TE NAJVIŠE INSPIRIŠE U TOJ GLOBALNOJ MREŽI?

Jako je važna. To je prava mera prepoznavanja gde ste na putu profesionalnog i ličnog razvoja i uvek je prilika za rast. Globalizacija, ali i harmonizacija propisa je uticala i na našu profesiju – imamo slične dileme, neretko i slična profesionalna iskušenja – to nas dodatno spaja i pruža nam priliku da učimo iz tuđeg iskustva i akumulisanije prakse. To je jedno od najvećih bogatstava profesije kojom se bavim. Razlike postoje u pravnim sistemima i osobenostima svake zemlje, ali međunarodna razmena je dragocena i često nam je bila jako korisna u okviru projekata na kojima smo radili, jer smo oslanjajući se na presedane naših stranih kolega i mi kreirali domaću praksu u domaćim uslovima.

U TOJ GLOBALNOJ SARADNJI SI UPOZNALA I BRITANSKE LORDOVE IZ DOMA LORDOVA. ŠTA SI KROZ TE KONTAKTE OTKRILA O NJIHOVOJ ETICI, PRISTUPU PRAVU?

To je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu, iako sam ga proživela relativno davno, u vreme kada sam se stručno usavršavala u Velikoj Britaniji, pre više od 20 godina. Tada sam srela ljude koji se mogu smatrati autoritetima u pravom smislu te reči. Ljudi koje sam imala priliku da upoznam su u to vreme bili predstavnici najviše sudijske instance u Ujedinjenom Kra-

ljevstvu, gospoda vrhunskog znanja i životnog iskustva, vrhunski pravnici koji su definisali i oblikovali britansku sudsku praksu, izvanredni oratori, beskrajno interesantni sagovornici, druželjubivi, sa stavom, divnih manira, sa aurom integriteta, ljudi koji svog sagovornika stavljaju i održavaju u egal poziciji uprkos ubedljivim razlikama u položaju, znanju, iskustvu i ekspertizi. Tada sam razumela da su znanje i iskustvo moći koje možete da koristite na najlepši mogući način. Njihov način je bio uvažavajući, podržavajući i podstrekavajući u svakom smislu, koji daje “vetar u leđa”, jer je to glavni zadatak onih koji su postigli gotovo sve što možemo da zamislimo. Tada sam shvatila da su ostvareni ljudi uvek jednostavni, prijemčivi, neosuđujući, otvoreni, podsticajni i baš zbog svega toga – veliki.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Teško mi je da definišem uspeh. Mislim da je to jako relativna kategorija. Svuda i ovde. I različito se definiše u zavisnosti od perspektive. Perspektive su vrednosne i nisu uvek objektivne. Radije bih govorila o ličnom putu, jer mislim da je za svakoga od nas to lični uspeh – ostvariti svoje potencijale, transformisati se, rasti, osloboditi se određenih uverenja, istraživati, igrati se, radovati se, ispuniti svoj život kvalitetnim sadržajima koliko god možemo, kako bismo jednog dana, kada nam ponestane i snage i vremena, mogli da se osvrnemo iza sebe i da kažemo „bilo je sadržajno i lepo – vredelo je“. Duboko verujem u to da svako od nas dolazi na ovaj svet sa određenim zadatkom i mislim da je važno da sebe dobro osluškuje i da u okvirima u kojima može skroji svoj život po svojoj meri i da ga zaista živi – suštinski, osećajno i sadržajno. To je za mene uspeh. Mislim da svaki čovek ima potencijal da bude uspešan na ovaj način i ne treba da se ograničava tuđim definicijama uspeha koji se najčešće mere finansijskim dobitkom, preoznatljivošću i društvenim priznanjima. Za sada vredno radim na svojoj definiciji uspeha –videćemo šta ću zaključiti za pola veka.

U SVETU UNIFORMISANIH PRISTUPA I SLIČNIH PROFESIONALNIH MODELA – NA KOJI NAČIN AUTENTIČNOST POSTAJE NAJJAČI DIFERENCIJATOR? I KAKO AUTENTIČNOST UTIČE NA TVOJ KREDIBILITET I REZULTATE?

Posao kojim se bavim je po svojoj prirodi formalan i konzervativan. On ne dopušta previše improvizacije, ali zahteva fleksibilnost u razmišljanju, otvorenost i traganje za rešenjem koje će biti najprimerenije situaciji jer nekada nema

idealnog rešenja i tada je važno da klijentu prikažete, na način da ih razume, sve opcije koje postoje, kao i rizike koje po njega nosi svaka od predloženih opcija, kako bi mogao da donese poslovnu odluku kojim pravcem želi da krene i koje kratkoročne i dugoročne rizike je spreman da preuzme. Mislim da je pored analitičnosti, fleksibilnosti i dugoročnog razmišljanja, opreza, ali i hrabrosti da se predlože rešenja “out of the box” koja su uvek zasnovana na zakonu, jer to je suština naše profesije, uvek važan i najvažniji integritet – lični i profesionalni, beskompromisnost sa svim što nije vaša profesija i spremnost da otvoreno kažete da nešto ne može ako smatrate da zaista ne može. Naš zadatak jeste da nađemo način kako nešto može, ali je važno da takvo rešenje bude utemeljeno na zakonu, da je održivo ne samo kratkoročno nego i dugoročno. Mislim da se autentičnost i ogleda u snažnom autoritetu. Ali je jednako važno da u svemu što radite budete fer i pošten čovek – u poslu, u međuljudskim odnosima, u načinu života, prema sebi i prema drugima – za mene lično je to i dan-danas, posle godina životnog iskustva, i dalje najveća vrednost.

IZ KOJE SI ŽIVOTNE SITUACIJE NAUČILA NAJVIŠE I ŠTA TE JE PROBUDILO NA TVOM PUTU?

Mislim da je odabir profesije bio odlučujući za moj lični rast – za drugačije razumevanje života, međuljudskih odnosa, načina na koji funkcioniše spoljni svet, pa i za bolje upoznavanje same sebe. Profesija kojom se bavim mi je dala priliku da upoznam različite ljude iz različitih branši i sa različitih profesionalnim i ličnim iskustvima, različitim poslovnim i etičkim kodovima, različitim strukturama ličnosti. Od svakoga od njih sam ponešto naučila – od nekih kako treba, ali od dosta njih i kako ne treba. Uostalom, iz bašte različitosti je važno da uberemo cvet koji najviše odgovara našem senzibilitetu, jer smo samo onda mi – mi. Ono što mi je ovaj posao doneo i na čemu sam mu beskrajno zahvalna su i daleki meridijani, putovanja, poznanstva i lični kontakti sa brojnim stranim stručnjacima, kao i druga dimenzija saradnje i odnosa. To je uvek posebno bogatstvo. Dosta sam naučila iz nekih teških ličnih iskustava koje sam proživela poslednjih godina, koja su mi bila posebno dragocena da plastično razumem i shvatim da ne možemo sve

sami, da smo rođeni da budemo deo zajednice i našeg tima, da odgovornost treba da bude podeljena, da nismo i ne možemo da budemo u kontroli svega i da nije sramota reći “ne mogu” i “molim te, pomozi mi”. Naučila sam da to nije slabost nego snaga.

U TVOM RADU JE VAŽAN TIMSKI RAD, JER SVAKI PROJEKAT JE KAO “ŽIVO BIĆE”. KOLIKO JE HRABROSTI I ODVAŽNOSTI POTREBNO DA KROZ ZAJEDNIČKI RAD DOĐETE DO NAJBOLJIH REZULTATA?

Timski rad je jedna od najvažnijih komponenti posla kojim se bavim. Zaista ne bih preterala kada bih rekla da je timski rad – sve. Projekti na kojima radimo su multidisciplinarni i podrazumevaju sinergiju: (I) različitih profesija (inženjera različitih specijalnosti, ekonomista, komercijalista, bankara, poreskih stručnjaka i nas advokata, uz neretko učešće i drugih profesionalaca), (II) različitih pristupa tematici (neki su fokusirani na opštija mesta, a drugi posvećeni detaljima), (III) različitih temperamenata (neki su spremni odmah da presecaju, a neki da suptilno i postupno ishoduju najbolje rešenje), kao i (IV) različitih poslovnih sentimenata (neki su direktni, grlati i agresivniji u nastupu, a neki su kao „tiha voda breg roni“, blagi i nenametljivi u direktnoj razmeni, a fenomenalni u posvećenosti i rezultatu koji daju). Kada govorim o timskom radu, to uključuje i blisku saradnju sa klijentom koga treba dobro da upoznate da biste mu bili prava podrška – da upoznate industriju kojom se bavi, da prepoznate njegove prave potrebe, kako radi i kakav način saradnje preferira. Sve su ovo izazovi koji idu uz sam projekat na kome radite. Ponekad ume da bude jako teško – onda kada nešto radite po prvi put, ne samo vi, već se nešto tako radi prvi put ikada – kada nemate sa kim da se posavetujete, kada nema domaćeg uporednog iskustva – tada je timski rad još značajniji, jer je važno da u međusobnoj sinergiji nađete najbolje rešenje, da dišete kao jedan i jedni drugima beskrajno verujete. Takvi projekti su i najlepši uprkos svemu, jer je prelep osećaj da posle nekoliko godina posvećenog rada vidite da nešto veliko što ranije nije postojalo funkcioniše na dobrobit celokupne zajednice. Osećaj posle toga više nije samo odgovornost – to je ponos i privilegija što ste bili deo toga.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL

MAGAZINA NOSI NAZIV “BUDUĆNOST JE (SA)DA“. KAKO TI VIDIŠ SVOJE DA?

Vreme u kome živimo je vreme velikih promena, globalnih i ličnih transformacija koje idu tom brzinom da je budućnost zaista sada. Svoje DA vidim u daljem razvoju u skladu sa imperativima vremena – prilagodljivosti, daljem učenju, veri u održivost, optimizmu, kreativnosti, integritetu, ljudskosti, poverenju, duhovnosti i, naravno, timskom radu i sinergiji svake vrste.

ELEGANCIJA UPRAVLJANJA I ARHITEKTURA USPEHA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: ANĐELA GROZDANIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

JELENA ANDRIĆ GRAFAKOS, DIREK-

TORKA KOMPANIJE ACO GRAĐEVIN -

SKI ELEMENTI D. O. O. JE DIPLOMIRA -

LA NA GRAĐEVINSKOM FAKULTETU

UNIVERZITETA U BEOGRADU, ZATO

ŠTO SE NAJLEPŠA MATEMATIKA

UČI NA TOM FAKULTETU. A JELENA

JE ZALJUBLJENIK U MATEMATIKU. NAKON ZAVRŠENOG KONSTRUKTIVNOG SMERA, RADILA JE U SVIM SFERAMA GRAĐEVINARSTVA – PROJEK-

TOVANJU, IZVOĐENJU I U INDUSTRIJI GRAĐEVINSKIH MATERIJALA.

INTERNACIONALNA KOMPANIJA

ACO, OSNOVANA 1946. GODINE U NEMAČKOJ, DANAS JE JEDNA OD

SVETSKIH LIDERA U RAZVOJU I PROIZVODNJI INOVATIVNIH REŠENJA U OBLASTI UPRAVLJANJA POVRŠINSKIM VODAMA I VODAMA UNUTAR

OBJEKATA, DOK U SRBIJI POSLUJU 22 GODINE. JELENA JE NA POZICIJI DIREKTORA KOMPANIJE PROTEKLIH

DESET GODINA I TO JE PERIOD KADA KOMPANIJA BELEŽI ZNAČAJAN

RAST. TAKOĐE, U PROTEKLE TRI GODINE, JELENI JE POVERENO UPRAVLJANJE REGIJOM ADRIATIC KOJU ČINI ŠEST ZEMALJA U OKRUŽENJU.

JELENA GOVORI SEDAM STRANIH JEZIKA: ENGLESKI, FRANCUSKI, GRČKI, PORTUGALSKI, ŠPANSKI, ITALIJANSKI I NEMAČKI, I TIME SE LAKO UKLAPA U MEĐUNARODNU POSLOVNU SCENU.

MAJKA JE DVA SINA.

NESUĐENA SI BALERINA. ŽENA KOJA SVIRA KLAVIR U SLOBODNO VREME. GOVORIŠ SEDAM JEZIKA. ŠTA TI JE U ŽIVOTU DONELA UMETNOST, A ŠTA SVET JEZIKA I REČI?

Smisao za umetnost je jedan od mojih najpre otkrivenih talenata u ranom detinjstvu. Ljubav prema umetničkom izrazu kroz pokret i muziku dovela me je sa devet godina u baletsku školu „Lujo Davičo“, gde sam provela mnogo godina u napornom radu, ali i uživanju u jednom prilično drugačijem svetu. Tada sam verovala će to biti svet u kome ću se dalje razvijati i da ću se upravo umetnošću profesionalno baviti. Međutim, kako život zna da bude prilično nepredvidiv, nakon ozbiljne povrede, morala sam u jako kratkom vremenu da usmerim svoj životni fokus na drugu stranu. Tu dolazi do izražaja moja druga ljubav – matematika i odlučujem da se dalje školujem u oblasti tehničkih nauka. Uz sve to, pratilo me je i veliko interesovanje i talenat za jezike koje sam sa lakoćom učila.

Sada kada se osvrnem na taj neobičan životni i profesionalni put, rekla bih da su mi jezici najviše pomogli u lakom povezivanju sa drugim kulturama, ljudima iz najrazličitijih krajeva sveta, sa kojima se pravi potpuno drugačiji odnos ukoliko govorite njihov jezik. I privatno i poslovno, pošto radim za internacionalnu kompaniju, mislim da mi je to najveće bogatstvo.

Umetnost ostaje nešto što je duboko utisnuto i značajno obogatilo moj životni put.

KAKO BALANSIRAŠ IZMEĐU SVETA BROJEVA I UMETNOSTI POKRETA – IZMEĐU MATEMATIKE I BALETA?

Mogli bismo reći da su to prilično nespojive krajnosti, ali su meni ipak donele mnogo prednosti.

S obzirom na to da sam više od 20 godina u korporativnom biznisu, gde najviše koristim upravo taj matematički um, na drugom kraju uvek ostaje čvrsto utkan umetnički izraz koji služi kao neophodni balans, sada najviše izražen kroz trenutke kada sviram klavir ili se posvetim nekim drugim aktivnostima povezanim sa mojom umetničkom prošlošću. Kroz taj balans, dobijam i više energije da se bavim poslom i porodicom. U svakom slučaju, vidim to kao ogromno unutrašnje bogatstvo i pogonsko gorivo koje mi pomaže da se nosim sa raznim životnim izazovima.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Mislim da je to kombinacija više faktora, a najviše – velika posvećenost, upornost i vizija. Naravno, da bi se sve to realizovalo, potrebno je da se okružite ljudima u koje verujete i koji veruju u vas. Ja sam imala tu sreću da u tome uspem sa nekolicinom svojiih bliskih saradnika. Takođe, jako je važno razumeti da uspeh nije trajna i zagarantovana kategorija, već se mnogo mora raditi na sebi, biti spreman na stalno preispitivanje, pomeranje granica i izlazak iz zone komfora.

Danas, u 21. veku, mnoge direktorke kompanija ulaze u mušku energiju kako bi uspešno postizale svoje ciljeve. Ženstvenost traži da se bude jaka, odlučna i izdrži sve – i posao i porodica i neprospavane noći. Kako si uspela da ostaneš autentična i povezana sa svojom prirodom?

Žene na liderskim pozicijama jako često odlaze u krajnost i odriču se svoje autentičnosti kako bi zadovoljile ono što se tradicionalno koncipira kao liderski imidž. Sam tip posla često to i zahteva. Jako je teško održati ravnotežu, pogotovo uz porodicu i decu, čijem se vaspitanju treba posvetiti i ispratiti njihovo školovanje i odrastanje. Oduvek sam imala potrebu da se usavršavam i ostvarim u poslovnom smislu, ali isto tako i jasan prioritet da moja deca izrastu u kvalitetne ljude koji žive ispunjen život. Kada su prioriteti određeni, onda je i svako odricanje i poteškoće na tom putu lakše podneti.

PO ČEMU SE ACO KOMPANIJA IZDVAJA NA TRŽIŠTU U ODNOSU NA DRUGE SLIČNE KOMPANIJE?

Rekla bih da je kompanija ACO zaista posebna u odnosu na druge u svojoj industriji, a i šire.

I pored prisustva u preko 55 zemalja na svim kontinentima i proizvodnjama u preko 30 zemalja, kompanija je i dalje u porodičnom vlasništvu, što kreira posebnu kulturu i zajedničke vrednosti.

Među zaposlenima se neguje preduzetnički duh, samoinicijativa i stručnost, što dovodi do razvoja neverovatnih rešenja, projekata i ideja. Takođe, ACO je jedina kompanija u svojoj industriji koja proizvodi, razvija i usavršava sistemska rešenja za sve aplikacije u upravljanju vodama. Kao market lider, uvek je u poziciji da postavlja trendove, podiže svest o važnosti vode kao resursa, ali i koncepta zelene gradnje i energetske efikasnosti.

U OKVIRU ACO KOMPANIJE STE OTVORILI I AKADEMIJU KOJA SLUŽI KAO PLATFORMA ZA RAZMENU ZNANJA I STVARA-

NJA PROJEKATA BUDUĆNOSTI. O ČEMU SE RADI?

Tokom rada na građevinskim projektima, shvatili smo značaj edukacije, podizanja svesti o važnosti voda i građenja znanja u novim oblastima. Tako se rodila ideja da otvorimo Akademiju i izložbeni prostor gde naši saradnici projektanti, izvođači radova i investitori imaju priliku da vide inovativna rešenja, diskutuju o realnim izazovima na projektima i dobiju neke nove ideje u cilju stvaranja modernih, održivih objekata. Takođe, u ovom procesu razmene znanja i mi učimo mnogo od naših saradnika i kroz tu sinergiju je realizovano mnogo sjajnih projekata, od kojih neki zaista pomeraju granice u svojoj oblasti.

KOJE INOVACIJE U POSLOVANJU DANAS OBLIKUJU BUDUĆNOST ACO KOMPANIJE?

ACO kompanija se sve više okreće holističkom pristupu u oblasti voda, koji ima za cilj dobrobit ljudi i objekata u kojima se živi ili se koriste za javne namene. Pre svega, reč je o konceptu ponovne upotrebe vode (re-use), koji je od velike važnosti u uslovima kada voda postaje ograničen resurs, a ekonomski parametri veliko opterećenje. Zatim, koncept sunđer gradova (sponge city i green city), koji podrazumeva pametno korišćenje vode i unapređivanje broja i stanja drveća u gradovima, pošto ono treba da spusti temperaturu vazduha u gradskim sredinama. Ovo je naročito važno u uslovima pojačanih klimatskih promena i urbanizacije.

ACO grupa ima jaku vezu sa umetnošću, pružajući veliku podršku NordArtu festivalu. NordArt je međunarodna izložba savremene umetnosti koja se održava svake godine, počev od 1999.

NordArt je zapravo u vlasništvu ACO kompanije i predstavlja značajan deo našeg kompanijskog identiteta. Za mene lično, ova povezanost umetnosti i industrije je naročito važna, s obzirom na to da oslikava moj životni put i interesovanja. Svake godine, NordArt postaje centar Evrope u savremenoj umetnosti, a mi kao kompanija podržavamo mlade umetnike – slikare i vajare iz Srbije da svojim učešćem obogate ovu izložbu, a ujedno i svoje umetničke karijere. Kada se poseti ACO Akademija u Srbiji, takođe se vidi jasna veza između industrije i umetnosti, jer u prostoru imamo izložen veliki broj umetničkih dela upravo naših mladih umetnika koji su izlagali na NordArtu.

VELIKI SI POKLONIK LIČNOG USAVRŠAVANJA. ZAVRŠILA SI POSTDIPLOMSKE STUDIJE NA OKSFORD UNIVERZITETU U VELIKOJ BRITANIJI, U OBLASTI UPRAVLJANJA KOMPANIJAMA, PA SI TE PRIN -

CIPE INTEGRISALA U KOMPANIJI ACO U SRBIJI.

Postdiplomske studije na Oksfordu su zaista nezaboravno iskustvo u mojoj karijeri. Velika mi je čast što sam imala priliku da to doživim, steknem dodatna znanja i upoznam izuzetne ljude iz celog sveta. Sve to se prilično razlikuje od naše poslovne realnosti, ali apsolutno verujem da neke stvari koje su univerzalne nalaze svuda svoje mesto. Pored toga, završila sam i brojne druge edukacije u oblasti upravljanja, komunikacije i ličnog razvoja. Važno mi je da su i ljudi sa kojima radim orijentisani ka ličnom razvoju, voljni da uče, da se razvijaju i menjaju. Zbog toga u kompaniji ACO u Srbiji imamo obuke za zaposlene upravo u ovim oblastima.

TEMA SVEČANOG, DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „BUDUĆNOST JE (SA)DA“. KAKO DEFINIŠEŠ

BUDUĆNOST U SVOM POSLU I ŽIVOTU? DA LI TU BUDUĆNOST I ŽIVIŠ?

Jako mi se dopada tema ovog izdanja, pogotovo naziv „Budućnost je sada”. Vraća me na važnost sadašnjeg trenutka koji većinom ne živimo, već smo usmereni na previše stvari, često bez jasnog fokusa.

Po mom mišljenju, najvažnije je imati viziju, u poslu i u privatnom životu. Viziju koja je jasna, privlačna, kojoj se radujemo i težimo u svom razmišljanju i delovanju u svakom trenutku. Za sve što mi je važno, vodim se vizijom, to je jedina budućnost koju u ovako brzom i promenljivom vremenu mogu da definišem. Ja svoje vizije zaista i živim, uživajući u lepim trenucima i učeći iz onih izazovnih. Inspiriše me stvaranje, rast, razvoj, i ako na tom putu uspem da inspirišem i ljude oko sebe, onda sve dobija pravi smisao.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

ON, OSTVAREN USPEŠAN

U ZDRAVOM DUHU, ZDRAVO TELO

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

PROF. DR TOMAS PEČNER (THOMAS PETSCHNER) JE OSNIVAČ I DIREKTOR NOVOZELANDSKOG INSTITUTA ZA INTEGRALNU DIJAGNOSTIKU PRI AKADEMIJI ŠTAJNBAJSOVOG UNIVERZITETA U BERLINU I GOSTUJUĆI PROFESOR NA VIŠE MEDICINSKIH, ISTRAŽIVAČKIH I OBRAZOVNIH INSTITUCIJA ŠIROM SVETA. DIREKTOR JE FIRME „FACE DISCOVERY“, KOJA SE BAVI ISTRAŽIVANJEM BIOMETRIJSKI PREPOZNATLJIVIH ELEMENATA LICA RADI PREVENCIJE BOLESTI, SUICIDA, AGRESIJE I TERORIZMA (WWW.FACEDISCOVERY.COM). CENJENI JE LEKAR STAROG KOVA, SVETSKI PRIZNATI SPECIJALISTA KOMPLEMENTARNE DIJAGNOSTIKE, ZDRAVSTVENI NAUČNIK I JEDAN OD PIONIRA UVOĐENJA KVANTNE FIZIKE U MEDICINU. HUMANISTA KOJI JE POKRENUO I AKTIVIRAO DOKTORE KLOVNOVE U KRIZNIM PODRUČJIMA I U PALIJATIVNOJ MEDICINI, JEDAN OD PIONIRA I ZAGOVORNIKA KORIŠĆENJA HUMORA I SMEHA U ZDRAVSTVENE SVRHE.

PROF. DR PE Č NER JE LI Č NI SAVETNIK I MENTOR BROJNIM SVETSKIM LIDERIMA, UMETNICIMA I FONDACIJAMA. SAVETNIK JE VLADA, MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I GLOBALNIH KORPORACIJA PO PITANJU HOLISTI Č KOG ZDRAVLJA I NOVIH TEHNOLOGIJA. TAKOĐE JE I OSNIVA Č „DECLARACTION“ AKADEMIJE PRI ALIJANSI ZA REALIZACIJU CILJEVA ODR Ž IVOG RAZVOJA UJEDINJENIH NACIJA.

NIKO NE PRIČA O DUHOVNOM ZDRAVLJU, ALI SE GOVORI O MENTALNIM BOLESTIMA. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD DUHOVNIM ZDRAVLJEM?

U većini slučajeva se priča o duhovnim bolestima, a duhovno zdravlje se retko spominje iz vrlo prostog razloga — ljudi ne znaju gde da potraže pomoć. Duhovno zdravlje nema veze sa psihologom, psihijatrom, popovima, religijom, iako bi to trebalo da bude odnos blizak jedno drugom. Kvantna fizika se isto umešala u sve to, jer dolazi do simbioze između telesnog i duhovnog. Postoje smernice, skretnice, postavke u smislu duhovnog zdravlja. Mentalna, emocionalna ravnoteža nema ništa sa duhovnim zdravljem. Emocije vrlo često nastaju kroz rad hormona, a rad hormona je prouzrokovan pogrešnom ishranom. Na primer, ako je jetra povećana, ona izaziva nestrpljivost u čoveku. Ako je čovek nestrpljiv, to nije zato što je u njegovoj prirodi, već zato što je jetra povećana. To su neke svari koje se dešavaju unutar sistema, a koje mi vidimo emocionalnim delom našeg bića. Depresija je interesantna kombinacija ishrane i razmišljanja. To je psiho-

somatsko stanje, čak nije ni oboljenje kao što se često definiše, kada je čovek preopterećen kiselošću koja vodi do smanjenja aktivnosti, usporavanja načina razmišljanja, pokreta, gubitka energije. Depresija je uvek vezana za prošlost, jer ko god kopa po prošlosti i pokušava da je na neki način popravi, on ulazi u depresiju. Ljudi mešaju depresiju i strahove. Strahovi su vezani za budućnost, pošto strah dolazi od nečega što ne vidimo, ne prepoznajemo, ne znamo šta je i kako nam nešto donosi. To je kombinacija elemenata koji utiču na naše zdravlje u psihosomatskom pogledu.

KOJI SU ELEMENTI DUHOVNOG

ZDRAVLJA?

To je čist pogled, ne samo pogled u fizičkom smislu, nego pogled na svoje bližnje, ciljeve, na nešto što nosi čoveka. Nije bitna motivacija ili šta te pokreće, bitno je da imaš čistu i otvorenu dušu u kontekstu — ne činim nikome ništa nažao, ne varam nikoga, a imam svoj životni cilj i svoju životnu perspektivu zašto sam ovde. Šta je smisao mog života, zašto živim, za koga? Mnogo ljudi živi za decu. I kada deca odu iz kuće, oni

padnu, jer nema cilja života. Nemaju ništa više. To je jedna duhovna postavka. Elementi duhovnog zdravlja su kada je čovek nasmejan, vedar, otvoren prema drugima, empatičan, ali ne samo to. Empatija je reč koja se često upotrebljava u smislu da je čovek obazriv prema drugom i da saoseća sa drugima. Međutim, između empatije i milosrđa, kako bi se reklo u srpskom jeziku, postoji velika razlika. Empatija je kada saosećam jer sam i ja prošao kroz tu situaciju. Milosrđe je kada vidim, shvatam i osećam, prošao sam kroz to, ali uz to učinim nešto da se taj čovek digne sa poda, da mu se pomogne. To je aktivno, milosrdno delovanje bez daljeg fokusa ili spekulacije da ćemo mi nešto dobiti. Ovde se ne radi o dobitku nego o davanju.

PROFESOR SI, LEKAR BEZ GRANICA, IMAŠ

KOMPLEMENTARNA ZNANJA IZ MNOGIH OBLASTI. RECI NAM OD ČEGA BOLUJE ČOVEK 21. VEKA?

Čovek 21. veka boluje od EGA i od ideje da mu sve pripada. Uzima sebi za pravo da mu sve pripada. Imam pravo na novac, imam pravo da ne završim školu a zarađujem milione, imam pravo da ništa ne radim a očekujem da mi svako nešto da. Zatim, samoživost. Nema milosrđa, nema milosti prema drugima. Ljudi imaju hiljade pratilaca na IG ili bilo gde, a da mu neko zatreba u životu, da okrene tri broja telefona, neće naći nikoga, jer to mu nisu prijatelji. To su ljudi koji smatraju da vrede onoliko koliko imaju klikova. Zaboravili smo da komuniciramo, da sednemo, da se gledamo u oči, da se zagrlimo. To je sve izmenjeno. Ne može jedna poruka, SMS, da zameni rukovanje, zagrljaj. Nijedan „smiley” ne može da zameni živi osmeh koji je upućen nekome sa snagom koju nosiš. Duhovno zdravlje je kada čovek oseti da si mu prijatelj. A duše se osećaju i prepoznaju. Kada se povezuje dijagnostički, dovoljno je rukovanje, a tek kada ga zagrliš, dolazi taj osećaj. Nije kao što se obično kaže u poslovici „U zdravom telu, zdrav duh“, već je „U zdravom duhu, zdravo telo“. Naš duh je van našeg tela, on nas okružuje, on je naš zaštitni sloj koji nam često ukazuje sa kim imamo kontakt, ko je u našoj blizini. Kada zagrlite nekoga, osećaj bliskosti nije samo osećaj dva

tela jedno pored drugog, to je kada se obe duše sklope u jednu auru, u jedno energetsko polje, gde se pretapaju jedno u drugo. To je ono što ima supstancu i snagu i dublji značaj.

O BLISKOSTI SE MNOGO PIŠE I SNIMAJU SE FILMOVI, ALI SE ČINI DA JE UPRAVO NJU ZAISTA NAJTEŽE OSTVARITI SA DRUGIM LJUDIMA. ZAŠTO JE TO TAKO?

Postoje određeni elementi, znaci, komunikacija sa nekim, slični životni pogledi, to nije slučajnost. Ako se dvoje ljudi nalazi na istom životnom putu, bave se sličnim stvarima, interesima, slušaju sličnu vrstu muzike, to je prepoznavanje na frekventnom nivou. Sada ulazim u kvantnu fiziku — sve oko nas i mi sami smo frekvencija, tako da se ti elementi objedinjuju i sjedinjuju zajedno. Oni su mali znak da duhovna veza ide u harmoničnom pravcu, da je pod okriljem onoga što se oseća, doživi, što se dešava u racionalnom delu našeg života. I posao, i porodica, i okruženje, način uređenja stana, način spremanja hrane. Mali rituali — da li je to kafa ili čaj. Način buđenja — da li se probudiš sa osmehom i zadovoljstvom ili sa osećajem „ah, još jedan dan moram na posao“. To su sve mali elementi, ali od malih elemenata je sastavljen život.

KAO PROFESOR, INOVATOR I ISTRAŽIVAČ, KAKO BI OPISAO NAJOPTIMALNIJI SPOJ ZNANJA IZ RAZLIČITIH ISTORIJSKIH

EPOHA — AKO BISMO IZ SVAKOG VEKA UZELI ONO NAJBOLJE? ŠTA BI TAKAV SPOJ MOGAO DA NAM DONESE U KONTEKSTU MEDICINE BUDUĆNOSTI?

Odgovor je kompleksan. Čovek najpre treba da nađe svoj životni cilj. Zašto sam uopšte ovde? Ne mora to da bude ništa specijalno. Kada mene pitaju šta je moj cilj života, odgovorim — da nasmejem tri osobe dnevno i da te tri osobe nasmeju dalje tri osobe. Da multipliciramo osmehe. Nije jednostavno da nekoga nasmejemo, jer su svi opterećeni nekim problemima i mislima, pa uspeti u tome ima dublju misiju. Ne radi se samo o tome da nekoga nasmeješ, nego taj osmeh pokreće u toj osobi fenomenalan koktel hormona koji mu menjaju stanje duha i tela, kretanje unapred. To je mala misija sa velikim delom.

ŠTA TREBA DA SE MENJA U ŽIVOTU MODERNOG ČOVEKA, POSEBNO MLADIH LJUDI?

Kao prvo, promena vrste komunikacije. Ove generacije su odrasle sa internetom i mobilnim telefonima. Doživeo sam često puta da mladi ljudi imaju ogroman stres samo kada telefon zazvoni. Ne treba ništa drugo da se desi i već su u stresu. Zašto? Jer se normalna komunikacija odvija preko pisanih poruka, a telefon zvoni isklučivo u smislu urgencije, nešto se dešava. Inače niko ni sa kim ne priča nego se šalju poruke. Fali spontanosti, da prijatelj jednostavno dođe kod prijatelja. Prolazio sam sada vojvođanskim selima i video one male klupe ispred kuće gde se okupljaju žene da popričaju. To je onaj esencijalni element dugovečnosti. Bio sam u Japanu, u Okinavi, u selima tzv. Plave zone. Ti ljudi imaju neki svoj dnevni ritual — ustajanje sa dnevnim suncem i ceremonija pravljenja čaja. Nakon toga se obrađuje bašta, kuva se ručak. Posle ručka je vreme za odmaranje ili spavanje ili ljudsku bliskost. Ne radi se uvek o seksu, nego partneri legnu jedan pored drugog da se zagrle i osete, da prenesu dve različite vrste energije, jer ženska energija je jin, smirujuća, sveokupljajuća, da kažemo privlačna, a muška energija je jang, energija aktiviteta, pokreta, snage. Tako da se te energije dopunjuju i razmenjuju u tih sat-dva nakon ručka. Vrlo važan aspekt je i u socijalnim kontaktima, koji su u Vojvodini imali stariji ljudi kad se skupe da čuvaju unuke, da ih vode u park. Razmenjuju se iskustva drugih i perspektive koje su veoma važne. To je deo duhovnog života koji jako inspiriše. Bitno je da postoji socijalna komponenta koja obogaćuje život.

ŠTA ĆE U ZDRAVSTVENOM SISTEMU

BITI NOVO I ISTINSKI INOVATIVNO U GODINAMA KOJE DOLAZE — ŠTO ĆE DONETI KONKRETAN BOLJITAK LJUDIMA? KOJE INTEGRATIVNE METODE VIDIŠ KAO NAJPERSPEKTIVNIJE U POVEZIVANJU SAVREMENE MEDICINE SA KOMPLEMENTARNIM PRISTUPIMA?

Dolazi do integracije školske medicine i svih ostalih vrsta medicina koje su bile gurane iz tzv. mo-

dernog sveta poslednjih 150 godina. Sada se ponovo vraćaju tamo gde im je mesto. I ta arogancija zapada se malo smanjuje, jer kada zapadni lekari obole, oni sami traže pomoć od specijalista integrativne ili alternativne medicine. Školska medicina je fokusirana na lečenje tela i došlo je do velikog rascepa posla lekara-vidara: neko ko se brine o telu je lekar, neko drugi se brine o duhu — to su sveštena lica, a neko ko pokušava da nađe vezu su psiholozi. Ono što neretko fali je kombinacija svih tih elemenata u jedinstven pristup čoveku. Vrlo često je sredstvo koje nekog treba da izleči jedan zagrljaj. Ne antibiotik nego zagrljaj. Telo ima neverovatnu moć samoizlečenja, problem je u tome što je mi ne koristimo.

Od 2000. do 2004. godine, radio sam kliničke studije „Efikasnost dijagnostike starih kultura“ sa 22 000 pacijenata — kada se pogleda 300 dijagnostičkih metoda i šta od toga može da se koristi danas, tu je preko 100 metoda koje mogu da se koriste.

Moj fokus je unošenje kvantne mehanike u medicinu — postoje uređaji koji su razvijeni i klinički provereni, sertifikovani kao medicinski uređaji. Oni su u stanju da leče veliki broj bolesti, a da se ne koristi bilo šta drugo, bilo kakav dodatni lek. Ali ta tehnologija sama za sebe nije dovoljna. Doživeo sam da ljudi koriste kvantnu mašinu, a nemaju pojma o kvantnoj fizici i šta je pozadina svega toga.

TEMA

DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE “BUDUĆNOST JE (SA)DA”. SA DA SE IDE NAPRED U ODNOSU NA NE. KAKO TI VIDIŠ SVOJU BUDUĆNOST SA DA?

Vrlo provokativno pitanje, jer u pozitivnoj komunikaciji NE igra vrlo važnu ulogu, dok jedno DA ima puno konsekvenci koje mogu da budu nepredvidive.

Mora se razumeti da naše životno iskustvo, socijalno okruženje, religija, gledaju na to naše DA i NE na različite načine. U međuvremenu je manipulacija kroz medije postala ogromna., tako da ljudi treba da budu svesni šta kažu i kako te reči utiču na sagovornika. Reči imaju ogromnu snagu. Deluju isto kao i lek.

PHOTO:

YOUR FUTURE

POVRATAK U BUDUĆNOST

PIŠE: NIKOLA MILOVIĆ, HEAD OF MARKETING AND COMMUNICATIONS, THE BRISTOL BELGRADE

Kraj godine, ubrzanje je prisutno, žurimo da zaokružimo započete priče, da sve uradimo danas, jer od sutra nam na vrata kuca Budućnost. Povratak u budućnost je uvek bila moja krilatica. Uvek sa neizvesnošću čekam šta nas na putu čeka, zagledan u prošlost kada su u pitanju iskustva, dobre prakse, bitni temelji koji su ostali za nama. Ne saplići se o kamenje koje si ostavio iza sebe, ali nauči da prepoznaš nauk koji je s razlogom došao u tvoj život kao pisanje stranica tvoje životne knjige.

Centrifuga svakodnevice koja ne ostavlja prostor za promišljanje i predah ne dozvoljava nam da primetimo kako smo brzo prihvatili sve novotarije koje su nam servirane kao da su uvek bile tu. Ne samo da mi koristimo AI, nego njom bogami i naši roditelji bumeri vrlo dobro barataju, a o novoj generaciji da ne govorim — inspiracija za školske zadatke je napretek. Mislim da smo prošli prvi strah i bojazan da će nas zameniti i da će kreativa ostati bez svoje uloge. Svako ko je pametno primenio sve pogodnosti koje nam ova budućnost nudi je profitirao u smislu smanjenja vremena koje dovodi do željenih rezultata, obavljanja najdosadnijih funkcija, ili naprotiv onih najkreativnijih koje do sada nisi imao sa kim da realizuješ.

Pravimo sjajne dizajne, tekstovi su nam zaista ispolirani, sve što pomislimo je tu za koji sekund uploada, zasad se ne plašimo, sve do trenutka kada osetimo da je čeljade dovoljno poraslo, nagutalo se dobrih lekcija i da mu više nismo potrebni.

Živi u sadašnjem trenutku — toliko potrebna mantra, ali nekad podjednako neostvariva. Odsutnost ili neprisutnost je veoma prisutna i moram priznati da sam podlegao tome. Neretko u

glavi imam mnoštvo otvorenih fioka da ne znam kako uspem da ih sve zatvorim. Ponekad sam toliko u budućnosti da ne mogu da iščekam da se nešto na čemu radimo realizuje, da se podeli sa svetom, ali je za sve potrebno vreme da odleži i dobije patinu koja je ipak zlatna. Raduje me ideja da ćemo vrlo brzo svi imati naočare koje će nam omogućiti da uživamo u trenutku jela, koncerta, bioskopa, pred nekim umetničkim delom, bez korišćenja telefona, ali me u istom trenutku plaši da li ćemo biti stanovnici svog malog mehurića, što možda već i jesmo. Nedavno sam imao priliku da zalutam u jednu no name novobeogradsku relikviju — prodavnicu sa kućnom kozmetikom, električnim aparatima i farbom, u kojoj me je zapanjio utisak koliko sam potisnuo te normalne, neinstagramske rutine, koje nisu estetične već praktične. Ili skorašnja poseta novom ramen mestu u Maršala Birjuzova, hodnicima napuštenog tržnog centra koji je nekada bio jedini izvor modnih noviteta — Sremska, pre svih šoping molova, ili Piramida. Kako lako zaboravljamo taj život i kako smo brzo prihvatili budućnost a da to nismo ni osetili.

Budućnost gledanja filmova, bindžovanje, MTV se ugasio, TikTok određuje trendove u muzici, ali ima još nas koji tragajući za inspiracijom sve više cenimo što smo odrastali u analognom vremenu, što smo zadojeni dobrim stilom, konceptima, muzikom, ljudima koji su ostavili traga na nama i dali nam smernicu za konzumiranje budućnosti. Upravo u tom raskoraku između stečenih znanja, sigurnih zona i nečeg potpuno nepoznatog što tek dolazi, gradimo svoje nove životne lekcije. Raduje me otkrivanje starih napuštenih mesta kao što je Geneks kula i oživljavanje novih koncepata Gen Z kulture, u kojoj i mi kao X možemo da crpimo energiju.

PHOTO:

Sve što upravo radimo, činimo, delamo, ostavljamo kao trag i vremensku kapsulu, imaće odjeka u decenijama iza nas, sad nas starost pita šta radimo u mladosti. Sećam se trenutaka kada sam kasetofonom snimao muzičke numere na radiju ili TV stanicama. Kako bi bilo lepo da sam to sačuvao, pa da vidimo ličnu kartu iskustva tog vremena. Još jedno saznanje o prolaznosti i veliko razočarenje su fotografije koje pravimo, trenuci koje pamtimo kroz mobilni telefon, polaroid ili model za kratkotrajnu upotrebu. Za kad i kako čuvamo te trenutke? Oni se nagomilavaju, nijedan cloud ne menja stari dobri album, USB su zamenili CD, memorije se pune, telefoni nam sami prikazuju filmove sećanja, ali koliko u tom kvantitetu i šumu zaista osetimo emociju ili je poklopi sledeći događaj u želji da izbegnemo FOMO? Odjavljujemo se s mreža najavom upravo na mrežama, merimo nečije postojanje, stavove, cenimo se i delimo po meri objava na storiju, licemerje raste, a sve se vidi.

Alati su tu, budućnost je spremna, prošlost treba prigrliti, jer se samo tako nastavlja dobra priča koju naše generacije piše upravo sada u ovom trenutku. I vraćam se u ovaj trenutak. Upravo pišemo novu istoriju ikoničnog The Bristol hotela, vrlo svesni midcentury uticaja, svih priča koje smo kao one hvatače snova uspeli da utkamo u našu novu strategiju komunikacije, približavanje novog proizvoda starom, ali i potpuno novom naraštaju. Iz svakog kutka biblioteke, hodnika ili lobija, poznati likovi nas opominju i pružaju nam svetlost na putu, a mi sada, upravo sada, gradimo budućnost. Na nama je kako će ona izgledati, šta će od starih koncepata ostati neprikosnoveno, netaknuto, jer je to vrednost, šta ćemo negovati kao kulturu, identitet, a šta nosimo sa sobom u godinu pred nama, šta smo naučili, koje pouke su nam servirane na tanjiru, da li smo sretniji i zbog čega pametniji.

Svaka nova godina je nova prilika za početak, teorijski i zaista — jedan reset, jedno brisanje, ali sa sačuvanim podacima podešavanja. Radujemo se budućem periodu, novim stranicama životne beležnice i hajde da je ispunimo samo trenucima za pamćenje. Nije baš toliko teško, zar ne?

PHOTO:

YOUR FAITH

Ko zna zašto sam uopšte živ?

Njegovom voljom, saznaću jednom.

... ali borim se, padam i ustajem... sve je volja Njegova.

Ono što rekoh svima, ne vidimo šta imamo, šta nam je Gospod dao, slepci pored vida.

Čuda su svuda oko nas, od kad izjutra šetam, promatram, sve više vidim koliko smo sićušni u ovom bogatstvu blagodati Božije.

Sve ostalo je nevažno.

Uhvaćeni tren je čudo pruženog Božijeg bogatstva nama.

Ne treba da tražimo ništa, jer sve nam je dato.

Čovečja muka je prokletstvo želje i nezadovoljstva.

A ti mi o tronu govoriš? Gde je tvoj tron u ovom paklu indoktriniranog čovečanstva, gde Lucifer pleše i pravi ludila žurki u šumama leševa? Želi da me ubedi da je takva žrtva zavredela toga da ljudi trule u kreča jamama, gasom usmrćeni, gladomorom, zar vredno je toga?

Želiš da kažeš da je moje srce premalo da primi sve zarad budućeg sveta. DA?

Duša je veća od svih svetova, neko je rekao davno, verovatno Ava.

Možda su đavli u nama, možda odsecati ud koji te sablažnjava? Ne kao Origen preumni i Bogoslovivi.

свога?

Ко задева у невољи гладан загонетне уму оне тајне Недокучивога?

* ... a presto je kakav, Zduhače, što šapućeš neumitne laži truležnom telu, sve ono što obećati ne možeš, čemu takva lakrdija sveta kad se lepota koja nam je darovana sačuvati ne može, možeš pomisliti da si me rečima pobedio, al’ budućnоst je u sili reći DA kada niko to ne sme da izusti, to znači pobedu nad zlom, nad nametnutim, i to je neumitno DA.

FOTO: SOFIJA

YOUR PHOTOGRAPHY

REFRESH

ODRAZ

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: SOFIJA MIŠČEVIĆ

IZ GRADA GDE SE DUNAV SREĆE SA UMETNOŠĆU, SOFIJA MIŠČEVIĆ JE

ZAPOČELA SVOJU KARIJERU U SVETU EKONOMIJE. KAO KREATIVAC U POSLOVNOM OKRUŽENJU, BAVEĆI SE KORPORATIVNIM KOMUNIKACIJAMA I MAR -

KETINGOM, TRAŽILA JE NAČIN DA KROZ VIZUELNE FORME PREDSTAVI SUŠTINU

KOMPANIJA U KOJIMA JE RADILA.

POČETKOM 2020. GODINE, ODLUČUJE SE ZA VELIKU LIČNU I PROFESIONALNU AVANTURU, NAPUŠTA STABILNU

POSLOVNU ZONU I ULAZI U SVET FOTOGRAFIJE I PRODUKCIJE. TAJ PREO -

KRET POSTAJE TEMELJ NJENOG DANAŠNJEG STVARALAŠTVA. SA SVOJIM

TIMOM TRENUTNO RADI NA PRIPREMI PRVOG FILMSKOG PROJEKTA, VODEĆI PROCES OD SCENARIJA DO PREMIJERE.

KROZ STUDIJSKU I UMETNIČKU FOTOGRAFIJU, SOFIJA BELEŽI JEDINSTVENE TRENUTKE, NE POŠTUJUĆI ŠABLONE I IZBEGAVAJUĆI PREDVIDLJIVE FORME I PRISTUPE. NJENE FOTOGRAFIJE PRIKAZANE SU NA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM IZLOŽBAMA, A 5. NOVEMBRA 2025. GODINE JE U KONAKU KNEGINJE

LJUBICE OTVORILA SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU ODRAZ — VIZUELNO

PUTOVANJE KROZ LIKOVE SREDNJOVEKOVNIH VLADARKI ISPRIČANO SAVREMENIM JEZIKOM ŽENE.

Ekonomista si po obrazovanju. Kada si shvatila da si umetnica i šta te je podstaklo da se uhvatiš foto-aparata i da baš fotografija bude tvoj jezik izražavanja?

Kada sam odlučila da napravim zaokret u profesionalnom životu i napustim korporativni svet, fotografija se nekako sama nametnula kao prirodan nastavak mog puta. Odavno sam u sebi prepoznala potrebu da zaustavim neki momenat. U početku sam je doživljavala kao hobi, prostor za predah i ponovni susret sa sobom dok razmišljam šta bih dalje. Ali kako to obično biva, najvažnije odluke često se dogode spontano.

Kada sam sa prijateljima osnovala produkcijsku kuću i kada smo počeli da radimo na pripremama za naš prvi dugometražni igrani film, pojavila se želja da sama beležim sve kadrove, lica, energiju, ceo stvaralački proces. Taj osećaj da mogu da uhvatim emociju pre nego što nestane, pokrenuo je želju da naučim što više o fotografiji. Tako sam se upisala na prvu ozbiljniju obuku i od tog trenutka je počela magija koju ništa više nije moglo da zaustavi.

Danas, fotografija za mene nije samo zanimanje. Ona je način življenja, stalni dijalog sa trenutkom.

Imala si svoju prvu izložbu fotografija „Odraz” u Konaku knjeginje Ljubice u Beogradu. Kako si pomešala vekove i šta je bio temat kojim si osvojila svoje junakinje i publiku?

Srednji vek je u srpskoj istoriji često pogrešno obojen kao „mračan“, ali je zapravo bio izuzetno svetao period, posebno kada je reč o ženama. Imali smo vladarke koje su ostavile dubok trag na kulturnom, političkom i duhovnom nivou, iako su živele u strogo patrijarhalnom društvu. Uprkos ograničenjima, pronalazile su način da se izbore za svoje mesto, da uče, stvaraju, odlučuju i da svojom ženskom snagom utiču na svet oko sebe. Kada posmatramo savremeni trenutak, shvatamo da se deo tih izazova u suštini nije promenio. I danas žene vode iste bitke, samo u drugačijem obliku.

Zato mi nije bilo teško da ukrstim ta dva sveta. Naprotiv, delovalo mi je kao konstruktivni dijalog između prošlosti i sadašnjosti. Razmišljala sam koje bi današnje žene imale snagu, dostojanstvo i uticaj da stanu rame uz rame

sa vladarkama srednjeg veka. Počela sam da istražujem različite oblasti, nauku, umetnost, aktivizam, preduzetništvo, doprinos zajednici. Upravo sam u tim savremenim heroinama pronašla ono što me je najviše inspirisalo, a to su žene koje grade, koje podižu druge, koje pomeraju granice i oblikuju društvo, baš kao što su to nekada činile njihove istorijske prethodnice.

Istovremeno, želela sam da ispravim i neke istorijske nepravde. Pojedine vladarke su ostale nedovoljno predstavljene, potcenjene, ili su prikazane kroz prizmu tuđih narativa. Moj cilj je bio da im vratim glas i dostojanstvo, da pokušam da predstavim njihove verzije priče onako kako mislim da zaslužuju.

Kada sam kontaktirala žene koje sam videla kao savremene pandane vladarkama, one su odmah prepoznale misiju. Udružile su se sa mnom bez zadrške, jer su osetile istu potrebu da se slavi ženska snaga, istrajnost i doprinos. Upravo ta zajednička energija osvojila je publiku. Ne fotografija kao forma, ne estetika kao okvir, već priča, ona iskrena, ženska, moćna, duboka. Priča koja povezuje vekove i dokazuje da hrabrost, dostojanstvo i stvaralaštvo nemaju rok trajanja.

Koga si stavila ispred kamere i koje junakinje prošlosti si oživela kroz žene iz sadašnjosti?

Fotografisala sam žene iz najrazličitijih oblasti, one koje su ostvarile vrhunske rezultate u svojim profesijama, ali često nisu pred očima javnosti onoliko koliko zaslužuju. To su naučnice, umetnice, književnice, diplomate, sportistkinje, doktorke, inženjerke, filantropkinje, žene čiji rad duboko utiče na našu svakodnevicu, ali ostaje prepoznat uglavnom u stručnim krugovima. Za ovu izložbu okupila sam 23 izuzetne savremenice i svaka od njih je posebna, snažna i jedinstvena na svoj način.

Kroz savremene heroine sam oživela vladarke različitih epoha, od onih iz perioda pre Nemanjića, o kojima se veoma malo zna, preko moćnih Nemanjićki, do vladarki iz vremena Lazarevića i Brankovića. Svaka istorijska junakinja je „pronašla“ svoju savremenu naslednicu, ženu čiji karakter, vrednosti i delovanje rezonuju sa njenim. U tom susretu prošlosti i sadašnjosti se rodila priča ove izložbe, a to je priča o ženskoj snazi koja traje kroz vekove. Tiha i nepokolebljiva.

Sa kakvim izazovima si se susretala u radu?

U ovom projektu zaista nije bilo izazova koji bi remetili rad ili stvarali situacije koje ne mogu da se prevaziđu. Imala sam privilegiju da radim sa sjajnim timom saradnika, tako da je svaki set protekao u atmosferi punoj muzike, osmeha, pogleda

punih razumevanja i iskrene podrške. Zanimljivo je to što sam mnoge od žena upoznala tek na samom setu i to je možda bio jedini pravi izazov, ali onaj lep, inspirativan. Upoznavale smo se kroz sam proces stvaranja i upravo je ta spontanost dala poseban pečat celoj priči, jer je svaka od njih ostala svoja, autentična, nepripremljena za „ulogu“, potpuno verna svojoj suštini. I mislim da se upravo to vidi na fotografijama.

Kako je reagovala publika, a kako buket od 23 žene koje su dobile različite uloge? I da li se neka od žena zaista i prepoznala u liku vladarke koju je predstavljala?

Kada sam prvi put postavila celu izložbu i zastala da je pogledam kao celinu, tek tada sam zaista osetila veličinu i snagu priče koju smo zajedno ispričale. Svaki portret je zračio posebnom energijom, a zbir tih energija bio je očaravajući.

Isti utisak imale su i žene koje su stale ispred mog objektiva. Kada su sišle u Konak i videle sve fotografije na jednom mestu, mnoge su bile iskreno dirnute. To je fascinantan spoj različitih ličnosti, energija i izraza, kao da je svaka od njih donela deo prošlosti u sadašnjost. Konak kneginje Ljubice je bio savršen izbor prostora, sa svojim svodovima i atmosferom prošlih vremena, prizvao je duh srednjovekovnog dvora.

Publika je reagovala fantastično. Ono što me posebno raduje jeste što su posetioci odmah osetili emociju, snagu i simboliku iza svake fotografije, iako im još uvek dugujem „bajkovitu” pozadinsku priču koju svaka od njih nosi. A činjenica da su se žene koje sam fotografisala prepoznale u vladarkama koje su predstavljale, to je bio ključ uspeha. Svaka je osetila povezanost na posebnom nivou, duboko u sebi. Zato je ceo proces tekao tako prirodno, bez teškoća. Priča nas je sama vodila.

Šta je za tebe fotografija?

Za mene je fotografija način da zaustavim ono što često promiče nezapaženo, emociju, karakter, istinu trenutka. To nikada nije samo slika. To je priča. To je susret unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, nečije suštine i mog pogleda kroz objektiv.

Fotografija me je naučila da posmatram pažljivije, da slušam tišine između reči i da u ljudima tražim ono što je autentično, neizveštačeno. Zato i radim portrete na način na koji radim, bez planiranih poza, bez uloga, bez maski.

Najjednostavnije rečeno, fotografija je moj način da svetu kažem: Pogledaj, ovo je važno!

Koliko hrabrosti i smelosti treba da se ostavi „siguran posao“ i krene u umetnički izraz?

Ne bih rekla da je u pitanju samo hrabrost ili smelost. Pre bih to nazvala procesom sazrevanja, rastom koji dolazi kroz rad na sebi, kroz prepoznavanje trenutka kada se jedna životna faza završava i kada je vreme da se iskorači iz zone komfora. To je tiho, ali snažno unutrašnje preusmeravanje.

Najveći izazov je naučiti da slušaš sebe, da prepoznaš signale i da im veruješ, pogotovo kada te vode u potpuno nepoznatu profesionalnu oblast. Ništa od toga ne bi bilo jednostavno bez bezrezervne podrške najbližih. Njihovo razumevanje, njihova spremnost da prihvate promene kroz koje prolaziš, to je temelj koji omogućava transformaciju. Tek uz takvu podršku prelazak iz sigurnog okruženja u svet umetničkog izraza postaje održiv. Koji su tvoji sledeći koraci? Šta planiraš?

Planova imam mnogo i svaki od njih me istinski raduje. Volela bih da ilustrujem novu knjigu, jer me priče inspirišu, pokreću i otvaraju prostor za novu imaginaciju. Prva knjiga koju sam ilustrovala fotografijama Princeza sa tavana je bila svojevrsna inovacija na našem tržištu kada je reč o ilustracijama za decu, a reakcije čitalaca su pokazale koliko deca umeju da prepoznaju autentičnost. Njihov sud je najiskreniji, jer nešto im se dopada ili ne, bez kompromisa. Posebno

mi je drago što je knjiga osvojila nagradu Zaharije Orfelin za najlepšu knjigu na Novosadskom sajmu knjiga 2024. godine.

Paralelno s tim, imam više ideja za nove projekte i izložbe. Planiram i da intenziviram rad u studiju sa klijentima, jer sam kroz stvaranje izložbe Odraz shvatila koliko me ispunjava susret sa novim ljudima. Svaka osoba nosi svoju priču, a moja uloga je da to prepoznam i zabeležim. To je izazov koji te istovremeno testira i obogaćuje.

Volela bih da moj studio postane mesto gde se čuvaju važne životne faze, trenuci koji će jednog dana biti uspomene, priče koje će se prepričavati prijateljima, porodici, naslednicima. Da fotografija postane poput knjige koju izvučeš sa police da bi se podsetio na deo svog života.

Imaš kontakte i iskustva koji prevazilaze lokalni okvir. Kako vidiš sebe na međunarodnoj umetničkoj sceni u budućnosti?

Moj primarni cilj u ovom trenutku je da Odraz vidi što veći broj ljudi. Da čuju priču o našoj istoriji, da prepoznaju snagu žena koje su je oblikovale i da uprkos izazovima poslednjih decenija, osete da i danas imamo izuzetnost, znanje i energiju kojoj se treba diviti. Verujem da će i naši ljudi u dijaspori rado prihvatiti ovakvu izložbu, ona im pruža podsećanje na svetle trenutke naše prošlosti i šalje jasnu poruku da postoji realna šansa za svetlu budućnost. U našem „DNK zapisu“ zaista postoji mnogo dobrih kodova.

Volela bih da kroz putovanje izložbe Odraz ostavim trag, da trasiram stazu za neke nove projekte i nova umetnička putovanja. Kako se proces bude razvijao, verujem da će se prirodno iskristalisati i moj prostor na međunarodnoj umetničkoj sceni. Odraz je tek prvi korak, ali važan, siguran i iskren.

Verujem da iskrenost i dobra namera otvaraju mogućnosti, da povezuju ljude na višim nivoima, kroz vibracije istih frekvencija.

Tema decembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Budućnost je (sa)DA“. Gde će te odvesti tvoje DA?

U suštini, moje „DA“ me vodi u život koji nije unapred isplaniran. To nije put sa jasno označenim stanicama, već unutrašnji tok koji se razvija iz impulsa i osećaja. Verujem da će me moje „DA“ odvesti dalje nego što danas mogu da zamislim. Kada sledimo ono što nas istinski pokreće, put nas vodi ka mestima na kojima rastemo, gde učimo, gde se susrećemo sa ljudima i situacijama koje nas oblikuju. Svaki izbor koji dolazi iz iskrenog unutrašnjeg „DA“ otvara prostor da postanemo bliži sebi, svojoj suštini, svojoj kreativnoj snazi i da istovremeno ostavimo trag koji je jedinstven i istinit.

To „DA“ nije samo reč. To je životna energija koja te nosi napred, kroz izazove i radosti, kroz očekivano i neočekivano, u sve ono što još uvek ne vidimo, ali osećamo da stoji pred nama. To je vizija.

PHOTO: TANJA AGAPY

REFRESH

YOURSELF

SLIKARSKI FOTOGRAF

PIŠE: TANJA AGAPY, SLIKARSKI FOTOGRAF

Otkriješ sebe

Novog a starog

Otkriješ sebe pravog.

Kad?

Kad otkriješ SAD!

Budućnost je SADA u pupoljku.

A da sagledamo najlepše potencijale njenog rascvetavanja stimuliše nas umetnost.

To sam i sama spoznala.

Naime, neodvojivo od mog postojanja bilo je slikarstvo. Slikam — dakle, postojim!

Još u vrtiću sam volela da crtam, najvažnije mi je bilo igranje i crtanje, što je zapravo jedno te isto.

Onda dolazi osnovna škola. Samo dva časa likovnog nedeljno, kakva nepravda za nas kreativne dušice.

To je zapravo bio najveći razlog zašto sam išla u školu, baš ta dva časa za dušu. Drugi razlog je što sam morala. I tada je već bilo savršeno jasno da ću biti slikar. Da, želim da budem slikar. Nije bilo dileme. Sledila je Dizajnerska, napokon škola po mojoj meri. Slikanja nikad dosta. Tu se, onako usput, pojavljuje i fotografija, analogna, crno-bela, nemam svoj foto-aparat, samo školski...

Potom upisujem Akademiju primenjenih umetnosti, naravno, slikarstvo. Sve to krajem prošlog milenijuma.

Uglavnom, slikarstvo je bilo moja prva i najveća Ljubav, dugo, dugo godina.

Mislila sam da četkice, platno, uljane boje, ništa ne može zameniti, sigurno ne tamo neki foto-aparat. Slikanje kao izraz duše, boja koja bezgrešno prenosi svaku emociju, sloboda koju dišem uz svaki potez četkice.

I onda se pojavila fotografija, vireći iza ćoška diskretno. Moja verna prijateljica iz budućnosti. Strpljivo, čekala me je tolike godine koje sam provela uz prijateljicu iz detinjstva, prvu ljubav — slikarstvo!

Vrtić, osnovna škola, Dizajnerska, Akademija, skoro pa večnost. Izgledalo je tako.

Ali slikarstvo me je dovelo do fotografije.

Kao na aerodromu kada sa jednog leta prelazite na drugi, kada vas taj drugi nosi na daleko, egzotično ostrvo, tako nekakako sam prešla sa slikanja na fotografiju, sasvim prirodno.

Za mene, ona je Lepota trenutka od koje mi srce zaigra, zabeležena u jednom kadru, sada i ovde, putuje u sutra, putuje svetom.

Ne znamo dokle sve može stići, čije duše može dotaći, osmeh pokloniti, ulepšati dan, maštu probuditi, možda i pomoći u tom trenutku.

Danas i sutra, Ona me nosi

visoko i daleko, u lepotu, u susrete, u snove.

U otkrovenja, maštarenja i vizije...

PHOTO: ADRIAN DE GROOT

YOUR BELGRADE

A NEW WALK IN OLD BELGRADE

TEXT: HANNA DE GROOT

PHOTOS: FROM THE PRIVATE ARCHIVE, ADRIAN DE GROOT & MIA MEDAKOVIC

The tram slowed to a stop in front of me as the wheels screeched a deep welcome in the late afternoon. The yellowed sun transformed cobblestones of Stari Grad into a treacherous mosaic of polished glass that my heeled boots were ill equipped to handle. It was a rare trip to visit my father in Belgrade, and my initial experience of an anxious study of the ground six inches in front of me was about to become something entirely different. The air carried the savory smoke of grilled ćevapi through an open window of a restaurant; the rich perfume of a smoked pig seemed to rise from the stones themselves.

And yet, it was the most brilliantly peculiar walk of my life.

My father, at 75, didn’t just walk; he bounded. He was a 196 centimeter blur of Dutch energy, moving his tall, lanky frame at a startling, quick clip that I could hardly match, even in my late 30s with a respectable 183 centimeters of my own. He never looked down. His head was perpetually upturned, his eyes bright with the delighted concentration of a child finding treasure. He moved with the light, quick eagerness of someone desperate to share a beautiful secret, as if his long legs could not keep up with his energy.

“Look up! Look up!” he insisted, barely pausing for breath as he pointed toward the sky, beckoning me to follow his gaze while he sped forward.

We had started our walk near Nikola Pašić Square, but this was no ordinary tour. My father was captivated not by monument titles or plaques, but by its margins.

“The history is here, in the cornices,” he declared. I managed a strained glance upward, my neck muscles immediately protesting the command after a long flight from New York. He was already pointing at the top story of a massive centuryold building of white stone, covered in a faint gray film of dirt. “See the floral sculptures near the roof? The wrought-iron balconies? Pure beauty. You’ll miss them if you don’t look up.” I looked at them curiously. Above the carved artnouveau poppies, there were several iron beams bent effortlessly into fleurs-de-lis, with marble women perched above a window, peering down eternally. He then waved dismissively at a glittering storefront at street level selling cheap sequined dresses. “This stuff? Temporary. But up there, that’s the true past.”

The walk quickly became chaotic; comedic even. We were two human towers moving at high speed, heads tilted back, blind to the immediate world. I stumbled, catching myself headfirst into a lamppost, and my father, focused on magnificent neo-Baroque angels adorning a roof, almost clotheslined a woman carrying groceries. Down below, pedestrians scurried with their eyes on the ground or their phones. A few watched us zigzag past with bemused expressions. One or two even lifted their gazes skyward as we passed, as if catching a contagious curiosity.

My father pressed on, narrating the city’s details as though reading Braille written in stone. He spoke of the significance of shifting profiles in moldings, revealing the layers of floors

separating eras of construction styles, the frayed beams and faint pockmarks, small scars from wars, bullets, and bombings, still visible if you knew how to look.

Somewhere along the route, without ever discussing it, the shape of the walk changed. I found myself lifting my chin more readily, letting the buildings announce themselves from their highest edges. I didn’t even know the names of the buildings, and my father had stopped announcing them. Instead, I followed his long, buoyant stride and the invisible thread of his enthusiasm.

We eventually reached a small square. He stopped at last, completely fresh, a brilliant twinkle in his eye, his enthusiasm undiminished. I was winded, slightly sore, and absolutely captivated.

“See?” he said softly. “The best details are always the ones everyone else overlooks. You have to climb with your eyes to find them.”

As he said this, a gust of evening air lifted the dust along the stones, and I watched it swirl upward, my gaze rising, following the line of a balcony up toward a pale, fading patch of orange blush sky. The walk had left me disoriented, unsure of where exactly I’d been, but suddenly very certain of what I’d been shown.

Somewhere above the streets of Belgrade, my father was still looking up, and now, finally, I was too.

PHOTO: POLINA TEREKHOVA

YOUR MAKEUP

THE FUTURE OF BEAUTY IS ALREADY HERE

TEXT: MIA MEDAKOVIC PHOTOS: POLINA TEREKHOVA

For the modern woman who lives her future in the present, makeup has become a blend of technology, intuition, and self-expression.

Elena Rachitskaya is a makeup artist and influencer who shares women’s secrets in a simple language and creates educational beauty content with a focus on modern techniques, innovative products, and everyday wearable looks. Her work blends creativity with precision, helping women feel confident in their own style.

Beauty gadgets as everyday mates

The biggest shift in recent years is the rise of beauty tech. LED masks, microcurrent devices,

smart cleansers — they’ve moved from clinic shelves straight into our bedrooms. Do we fully understand how to track the results? Not yet. Much still depends on our overall health: hormones, sleep, nutrition, stress. But when I use my LED mask from Foreo, I genuinely notice that postacne marks heal faster and my skin looks calmer. Of course, gadgets do not replace a professional facial or a consistent skincare routine — they live in between. Another futuristic leap is digital shadematching: you simply open your phone, allow the camera to scan your face, and swipe left or right to “try on” different lipstick colors before buying. It’s not only convenient — it’s a very smart way to sell products for us busy people.

Makeup = Skincare

This is no longer a prediction; it’s our present. Textures are merging. Makeup is becoming treatment. Face tints with spf, niacinamide, and many other ingredients, exploded this summer and secured their place as a new type of base in every makeup bag. Hybrid formulas that go on creamy and set into a soft matte blush — like Rare Beauty — or lip glosses that adapt to your pH level - like Dior beauty - are reshaping the category entirely. The boundaries between complexion, care, and color are fading.

A new beauty cycle

After years of “no-makeup makeup,” the grunge makeup is back. We are craving a little chaos. Think smudged black pencillike from aura cosmetics 601 black - instead of perfect eyeliner; hair that looks touched by life instead of slicked into a flawless bun. Yet we still want glowing skin, a soft flush, and an almost invisible base — the illusion of perfect skin without foundation, without harsh brown lip liner. Just gloss, or that stained, blurred lip effect.

Makeup as self-communication

Makeup has finally detached itself from the gaze of society. We no longer paint our faces for society approval. We do it for ourselves — to motivate, to shift our mood, to set the tone of the day. It’s like choosing an outfit for your soul. Are you a playful today, or a femme fatale? If you want red lipstick at 9 a.m., who will stop you? The rule of the red lip has always existed for a reason: red lips, mascara, and slightly undone hair remain the most iconic makeup look in the world — for our own mood.

Multipurpose everything — and smarter spending

Why buy five products when one can do the job? A simple brown pencil can replace an entire drawer of makeup: eyes, brows, lips, nose contour, cheekbone definition — if you’re creative, it does it all. And as we approach an economic slowdown, our buying habits reflects it. Instead of mindlessly chasing heavy luxury, we think twice. People now choose high-quality, lower-cost alternatives — intelligent dupes that deliver luxury results without the luxury price tag. Multipurpose products and value-driven routines are becoming the new normal, proving that brilliance doesn’t need a premium price.

REFRESH YOUR BOOK

ИНТЕРВЈУ:

СТРАНИЦЕ

АУТОРКЕ ОД РЕЧИ – ЈАСНА, МИРЈАНА, ДАНИЈЕЛА И БИЉАНА.

И ЖИВОТОМ РАСЛА. НА

Реализоване и успешне у досадашњим

изборима и областима, а то су,

архитектура, стоматологија, теологија,

медицина и многе друге области у

које сте своје таленте упустили и

умножавали, које појмове као кључне бисте издвојиле и описале као неки интимни речник раста?

Јасна: Радост, слобода, истраживање, безусловно давање и дељење себе

без ограничења и као резултат свега – мир у овим годинама. То што смо из

различитих области стигле до писане

речи је управо сазревање. Рекох једном

да смо ми ове наше приче могле и

отпевати, и насликати, и одглумити у

неком драмском комаду, али смо у овом

тренутку биле спремне да вам подаримо

управо речи, сабране као плод дуда у

ове зелене корице.

Мирјана: Љубав, радост, захвалност,

припадност, срдачност, емпатичност, оданост, честитост, човекољубље.

Биљана: Шта значи реализовати живот или бити успешан у реализованом

животу? С моје тачке гледишта (а

животна су ме и радна искуства научила томе), сваки човек тежи реализацији сличних циљева и снова. Аутентичан је

пут, односно начин на који то чини. На

крају, мислим да тај последњи тренутак

„сабирања утисака” о овоземаљском

животу, заиста све своди на исто –

осећате ли радост и мир у души или

не. Испуњеност путовањем, је осећај,

није количина и није број. Интимни

речник раста би за мене био упознати

свет око себе и себе у корелацији са

истим, одакле проистиче највећи део

моје личне радости живота, суживота,

заједништва и стваралаштва сликаног, писаног или курабилног. Поједноставити

живот, живети у складу са природом,

волети, волети, волети, праштати, праштати, праштати, учити и несебично подучавати, поклањати и научити

Мирјана: Нас четири смо широм отвориле једна врата, понете једном идејом која нам је огрејала душу! Како је расла идеја, тако су расли и људи око ње окупљени, мислим и на читаоце... И тек ће расти, јер људи причају, јер људи причају приче своје и туђе. Свет је

свет у свим временима и људи су само људи у свим временима, и то јесте наша поента списатељства. Будимо људи, доживимо то, дозволимо себи да се загледамо у сопствену

пред свим поменутим људима, па и онима којих на страницама можда

нема, али су дубоко уткани у наша бића. То

огољавање је такође процес и мислим да сваким новим читањем загребемо још један слој сопствене душе. У нашем садржају нема имена поред наслова наших прича. Зато нас, у сваком тренутку, сваку од нас, можете сместити у било које поглавље и

које у неком мање или више транспарентном облику предају читаоцу.

Некада је та истина пренета кроз главни

или споредни лик, некада је само искуство

асоцијација или основа за фикцију. У сваком случају дивно је имати храбрости и оголити се. Вредност наше приче се свакако не мери талентом за писање, иза

PHOTO: KRUME IVANOVISKI

SADA JE VREME ZA ŽIVOT

PIŠE: KRUME IVANOVSKI, FOTOGRAF

PHOTO: DANIJEL ROPČIĆ

Neki dan mi je sasvim slučajno iskočila pjesma Beowulfa — Today is a gift. Onako, jedan od onih trenutaka kad algoritam pogodi u sridu, pa ti predloži nešto što ti baš tada treba, kao da te poznaje bolje nego ti sam sebe. I onda stih koji te presječe:

„Yesterday is history, tomorrow is a mystery, today is a gift — that is why it is called the present.”

Zvuči jednostavno, ali istina je da većina nas taj stih čuje, klimne glavom i nastavi juriti dalje. Meni je, tog dana, zastao u prsima kao hladna istina. Možda zato što sam ga čuo u razdoblju kad mi se sve činilo ubrzano — treninzi, posao, planovi, obaveze, osjećaj da stalno nešto lovim, a da mi život prolazi negdje sa strane.

I baš tada, taj stih me podsjetio na nešto što, paradoksalno, najbolje razumije jedan pas. Moj Al Pacino.

Al Pacino živi (sa)DA s nevjerojatnom lakoćom. I ne kažem to romantično nego doslovno. On nema koncept jučer niti koncept sutra. On ima sad.

Sad je vrijeme za šetnju.

Sad je vrijeme za mirisanje svakog lista.

Sad je vrijeme da se veseliš jer sam samo ušao u stan.

Sad je vrijeme za igru, čak i ako to tebi nije palo na pamet.

Sad je vrijeme za život.

Ali ono što mene najviše pogađa — i to sve češće kako on raste — jest činjenica da psi žive kratko. Prekratko. Njihov život traje kao jedna poglavlja, dok naši idu u više tomova.

Oni ostare dok mi još mislimo da imamo fore.

I zato je Al Pacino za mene postao podsjetnik koji ne možeš ignorirati. Onaj tihi, jednostavni memento da je sve prolazno. Da se ni jedan dan ne ponavlja. Da ne postoji garancija da ćemo stići sve što smo planirali.

Kada vidim koliko brzo prolaze mjeseci njegovog života, kako se svaki dan nešto malo promijeni — pogled, bijela točka na vratu, navika — shvatim koliko mi ljudi zapravo živimo u iluziji da imamo vremena.

Psi nemaju tu iluziju. Oni žive odmah.

Kad trčimo ili šetamo zajedno, on me često podsjeti na ono što zaboravim u svakodnevnom kaosu: da sam živ, da dišem, da se krećem, da postojim u ovom trenutku.

Mi ljudi često bježimo u planove, kilometraže, ciljeve, brojke, satove, ritmove...

Al Pacino? On trči jer se trči.

Veseli se jer je lijepo.

Zastane jer mu je zanimljivo.

Pogleda prema meni kao da kaže: „Čovječe, vidi malo ovo, opusti se, prekrasno je, uživaj!“

Njegov ritam nije moj, ali njegov pogled jest.

Uči me da ništa ne traje, pa ni ovaj izlazak na Sljeme, ni ovaj trail, ni ovaj dan.

Da su trenuci vrijedniji od rezultata.

Da je osjećaj važniji od tempa.

Da je radost važnija od cilja.

I tu se, kao nekakvom čudnom sudbinom, spajaju moje dvije velike ljubavi — fotografija i trčanje.

Možda najviše razumijem „sada“ baš kroz fotografiju.

Jer fotograf zna jednu stvar bolje od drugih: trenutak traje samo jednom.

Možeš imati najbolju opremu na svijetu, ali ako propustiš trenutak, nema povratka.

Koliko puta sam, kao fotograf utrka, gledao ljude koji daju sve od sebe, žive taj jedan jedini trenutak, a onda — gotovo. Kadar je zauvijek prošao. Ne možeš ga rekreirati. Ne možeš ga ponoviti. Sve što ostane je ono što si uhvatio dok je trajalo.

I tako je i u životu.

Možeš planirati, željeti, nagađati, pripremati se, a onda stvarni, stvarni život prođe pored tebe dok si negdje u mislima, glavom u budućnosti koja još ne postoji.

Psi nas toga oslobađaju.

Oni nas vraćaju u fokus.

Na dah.

Na zvuk.

Na trenutak.

Kad se sjetim da Al Pacino ima životni vijek koji stane u šaku godina, a da će me gledati isto — s istom radošću, s istom ljubavi, s istom odanošću — bez obzira na to koliko sam puta zakomplicirao svoj život, prorijedio vrijeme za sebe ili bio odsutan u glavi, onda me nešto presječe.

Njegova smrtnost me podsjeća na moju.

Ne na način koji plaši nego na način koji budi.

Shvatim da nemam luksuz čekati savršene uvjete. Da nemam vremena odgađati male

radosti. Da nemam razloga držati se prošlosti koja ne postoji. I da nemam ništa od življenja u sutra.

Jer sutra je misteriozno — možda predivno, možda teško.

Ali danas je dar.

I to je jedino što je sigurno.

Kako onda živjeti (sa)DA?

Ne treba filozofija. Ne trebaš ni aplikacije, ni podsjetnike, ni planere. Trebaš par jednostavnih stvari koje nas psi uče bez riječi:

• Budi tu gdje jesi.

• Ne gdje misliš da bi trebao biti.

• Voli odmah.

• Ne kasnije, kad budeš manje umoran ili kad prođe stres.

• Primijeti male stvari.

• Sunce kroz krošnje. Miris šume. Zvuk disanja. Pogled psa.

• Vrijeme je ograničeno.

• Tvoje i njegovo. I zato ga čuvaj.

• Ne čekaj.

• Život ne isporučuje nove verzije trenutaka. Samo jednu.

Budućnost će doći, ali život je (sa)DA

Zato danas, kad gledam Al Pacina kako se veseli lišću koje šuška pod njegovim šapama, kako njuška svaki kamen, kako trči s izrazom lica kao da mu pripada cijeli svijet — shvatam da on živi nešto što mi ljudi stalno tražimo, a rijetko uspijemo uhvatiti.

On živi sadašnjost kao da je sve što postoji. I točno tako i jest.

Budućnost će doći — sa svojim izazovima, pobjedama, bolovima i radostima.

Ali život, onaj pravi život koji vrijedi živjeti, događa se samo ovdje.

U ovom dahu. U ovom koraku. U ovom trenutku.

U pogledu psa koji ti daje sve što ima.

Budućnost je (sa)DA.

A mi smo ovdje samo kratko — zato živi prisutno, diši svjesno i voli bez štednje.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR LIFE

ПРОНАШАО СЕБЕ

MAIS

Живот чине одлуке и прилагођавање.

Одлуке често не буду «да» и «не», али се

сведу на то. Прилагођавање је исконска

реакција човека на новонастале околности.

Да ли познајем себе после толико сусрета са собом? Нисам сигуран. Знам да знам

себе у ситуацијама које су ми познате, али

не познајем себе (очекивано) у ситуацијама

које су нове. Али ето прилагођавања и/или

природне реакције.

Моје прво велико ДА је заправо било НЕ.

Након што сам потрагу за собом започео

иселивши се са породицом из Приштине

након бомбардовања, наставио сам је

играјући фудбал у Србији, Чешкој и Словачкој. У Братислави сам добио понуду да постанем

професионални модел у Индији, где би

требало да проведем минимум три месеца.

Тај ангажман

немире.

Познато сам презирао јер у њему нисам видео

напредак, а ништа ме није више нервирало

од навикнутости на бесмисленост, што ме је чекало. Иако одлазак у Индију нисам

желео, добио сам га и то ми је променило

живот у потпуности. Кренуо сам далеко да

се склоним од себе, а далеко од себе сам

поново пронашао себе — слабог, уплашеног и огољеног. Тај сусрет ме је довео до

PHOTO:

YOUR BODY

BIRAJ SEBE!

PIŠE: MARIJA MAKSIMOVIĆ

Budućnost je sa DA:

Žena koja se budi, bira sebe – i ne izvinjava se zbog toga.

Postoji trenutak u životu svake žene kada prestane da se objašnjava svetu – i počne da sluša sebe.

Taj trenutak nije slučajan.

On je odluka. On je – DA.

Budućnost i nije nešto što tek dolazi. Budućnost je sadašnja verzija žene koja zna da ni njeno telo ni lice nisu teret, već hram.

Da njena sjajna energija nije luksuz, već „obaveza”.

Da briga o sebi nije sebičnost, već najviši oblik samopoštovanja.

*

Budna žena Balkana danas više ne čeka dozvolu.

Ona ne traži opravdanje.

Ona bira sebe.

*

Hrabrost savremene žene danas je voleti sebe naglas.

*

Na ovim prostorima, žene su naučene da ćute, da izdrže, da „mogu sve same“.

Ali divna generacija budnih žena bira – drugačije.

*

Hrabrost nije u preživljavanju.

Hrabrost je u tome da se pogledaš u ogledalo i kažeš:

„Zaslužujem da budem negovana.

Zaslužujem da budem lepa.

Zaslužujem da budem u miru sa sobom.“

*

Briga o sebi ne treba da bude površna. Ona je ritual. Energija. Investicija u sopstvenu budućnost.

Godinama unazad, gradila sam sopstveni stručni pravac rada kada su lice & telo u pitanju. Metodu luksuznih, personalizovanih tretmana lica i tela koja danas nosi naziv:

Holistic Sculpting Protocol – holističko skulpturalno preoblikovanje

Ova metoda kombinuje:

– estetsko-medicinsku limfnu drenažu tela

– dubinsku detoksikaciju organizma

– manuelno konturisanje lica i tela

– podizanje tonusa lica

– energetski balans i regeneraciju

– individualno kreirane rituale nege

Metoda koju radim nije klasična.

Kreiram personalizovane protokole preoblikovanja, lepote i obnove.

*

Svaka žena ima svoju priču, neke svoje blokade, svoj životni tempo, kao i ličnu dinamiku regeneracije. Zato rezultati ne dolaze šablonski nego – ciljano, prirodno.

Prvi vidljivi efekti se primećuju odmah nakon prvog dolaska, dok se trajne transformacije grade kroz individualno određen protokol tretmana.

Dame dolaze po više od lepote.

Dolaze po osećaj povratka sebi!

One ne dobijaju samo zategnutu konturu lica, smanjenje otečenosti, blistaviju kožu ili oblikovanije telo.

One dobijaju osećaj: „Vraćam se u svoje telo.

Vraćam se u svoju snagu & energiju!“

Efekti nisu klasični, uobičajeni, jer ni žene nisu univerzalne.

Svaka dama dobija svoje rešenje.

Svoju mapu lepote.

Svoj put nazad ka sebi.

*

Zato – ekskluzivno u Srbiji:

Nova era personalizovane nege – po prvi put kod nas, specijalni personalizovani tretmani lica i tela u okviru ove posebne metode su dostupni isključivo na dve prestižne adrese:

• kod mene – Refresh massage & beauty centar u Kragujevcu

• kod dr Ioanne – Ioanna Regen Klinika u Beogradu

Ovo nisu klasični tretmani lepote.

Ovo su transformacioni rituali kreirani za dame koje ne žele površna rešenja – već promenu kroz više segmenata.

*

Budućnost je žena koja danas kaže DA – sebi.

DA svom miru.

DA svom telu.

DA svojoj lepoti.

DA svojoj regeneraciji.

Jer žena koja je negovana, svesna i zadovoljna sobom – ne traži dozvolu da blista.

I baš zato:

Budućnost je sa DA.

I počinje upravo sada!

PHOTO:

POČNIMO SA DA

PIŠE: VLADIMIR MARKOSKI

U svetu negacije svega što je prirodno, etički, moralno, tradicionalno, duhovno, sadržajno, istinito i nenametljivo, teško je ne podleći neprestanim i agresivnim naletima vrednosti koje „vrli novi svet“ (čitaj: poredak) nameće čovečanstvu širom naše plave i (nekada) zelene planete.

Nezajažljiva glad za profitom, materijalnim dobrima, tehnologijom, hedonizmom, konzumerizmom i eksponiranjem, prouzrokovana potrebama sistema za poslušnim i zadovoljnim robovima koji će biti lišeni razmišljanja o suštini svog postojanja i realnih potreba, od današnjih (običnih) ljudi je napravila upravo ono što je poredak u svojim „laboratorijama“ kontrole i manipulacije projektovao u te svrhe. Prošlost, koja je obilovala nepravdom i velikim sukobima, nas, nažalost, nije ničemu naučila.

Pripisivanje nemoći, gramzivosti, zavisti, podlosti i ostalih negativnih osobina ljudskoj prirodi je još jedan od prefidnih proizvoda gore pomenute laboratorije, koja od postanka poretka (sistema) ne prestaje sa radom i svoje metode i proizvode stalno usavršava, upotpunjujući ih novim tehnikama i tehnološkim dostignućima. Ne zvuči previše optimistično? U pravu ste – ne zvuči i nije.

Da krenemo od početka. Kažu da ne treba počinjati rečenicu negacijom. Kada razmišljamo o početku, šta nam prvo padne na pamet? Postanak sveta? Kao što svi znamo, postoji više teorija o nastanku sveta, ali većina je usvojila dve: teoriju o Velikom prasku (naučnu) i teoriju da

je Bog stvorio svet (religijsku). Prvom se ne bih bavio jer moje znanje o kosmosu ne seže toliko daleko, ali bih se malo pozabavio ovom drugom.

„U početku beše reč.“ Čija? Božja. Na koje božje reči prvo pomislimo? Ne znam za vas, ali meni prvo padaju na pamet Deset božjih zapovesti. Hajde da ih nabrojimo:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova sem mene.

2. NE pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. NE uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.

5. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. NE ubij.

7. NE čini preljube.

8. NE kradi.

9. NE svedoči lažno na bližnjeg svoga.

10. NE poželi ništa tuđe.

Šta prvo možemo da primetimo u tekstu Deset božjih zapovesti? Sedam od deset počinje sa „NE“. Ovde neću analizirati sadržinu teksta, već način na koji je prezentovan. Ovih sedam (većina) počinje negacijom.

PHOTO:

Mišljenja sam da su nas od početka pogrešno učili. Braniti, sprečiti, zastrašiti – to su metode koje poluge moći koriste od davnina, i rezultate tog pristupa edukacije masa možemo videti od davnina pa do današnjih dana. Metode su iste, samo što su, umesto fizičkih (koje nisu izumrle), u moderna vremena sve prisutnije pretnje koje utiču na psihu.

Svedoci smo svakodnevnog zatrpavanja javnosti negativnim informacijama: finansijskim i političkim krizama, skandalima, ratovima, ubistvima, katastrofama (što prirodnim, što izazvanim ljudskim faktorom), nuklearnim pretnjama, zagađenjem okoline, pretnjama iz svemira itd. Od početka su stvari postavljene negativno i pesimistički.

Zašto je Bog pretpostavio da će ljudi ubijati, krasti, varati, želeti tuđe, pa im je već na početku rekao da to ne rade? Zašto je ljudska rasa morala da ponese taj teret od samog nastanka i da ga nosi sve vreme na duši i plećima?

Nedavno mi je jedna prijateljica, koja je naučnik i koja se amaterski bavi energijom, postavila pitanje koje joj se javilo u snu: „Šta ako Kain

nije ubio Avelja?“ Ovo pitanje, proizvod sna, koje je u današnjem svetu apstraktno, a u religijskom bi se verovatno (čitaj: sigurno) smatralo jeresom, dodatno je produbilo moje sumnje u neke od primarnih informacija koje su čovečanstvu učitane.

Zašto bi brat ubio brata? Zbog ljubomore? Zbog zavisti? Zbog vlasti? Zbog nasleđa? Zar je moguće da su ljudi prihvatili ovakav model razmišljanja i vaganja šta je ispravno, a šta ne? Zar se ljudi ne rađaju čistih duša? Ko ih uči da se plaše, da kalkulišu, da se povinuju pravilima i čine stvari za koje osećaju da nisu ispravne? Isti oni koji su ta učenja osmislili u svrhu skretanja ljudskih misli sa njihovih prirodnih putanja.

O čemu mašta čista dečja duša? Mislim da bi čovečanstvo to trebalo da prouči pre nego svemirska prostranstva, dubine okeana i zakone fizike i hemije.

Šta nam je činiti?

Za početak, mogli bismo da zamenimo negativan pristup pozitivnim. Kako? Recimo ovako: umesto da rečenicu počinjemo sa „NE“, počnimo sa „DA“. To je isto kao priča o čaši koja je za jedne do pola prazna, a za druge do pola puna.

• Da li ti treba pomoć? – Da, mogu da ti pomognem.

• Da li želiš da ti bude bolje? – Da, želim.

• Da li ćeš to uraditi danas? – Da, sve ću to da uradim danas.

• On jeste takav, ali… – Da, verovatno postoji razlog zašto je to tako.

• Da li ti je dobro? – Da, to mi je jako bitno.

• Da bog da ti sve rodilo!

• Da, imam vremena da te saslušam.

Svako od nas može nastaviti ovaj niz i pronaći ove informacije koje nam je postanjem učitao isti kosmos u koji gledamo i koji toliko želimo da istražimo i dokučimo.

Da bismo izašli na pravi put, moramo se zaštititi od negativnih uticaja i vratiti se na ognjište znanja koje su posedovali naši davni preci – pre svih priča, mitova, legendi i učenja. Da, vratimo se na fabrička podešavanja i neka nam vodilja bude ljubav prema nekome, a ne nečemu.

Budućnost ne počinje sa „NE“, ona počinje sa „DA“.

REFRESH YOUR PATH

BUDUĆNOST PRIPADA DOBRIM LJUDIMA

NAJTIŠA STVAR U NAŠIM ŽIVOTIMA JE BUDUĆNOST.

PIŠE/FOTOGARFIJE: MIONA SIMOVIĆ

U epohi koja traži da reagujemo odmah, dok život pulsira na mestima kojima je buka pozadina, predosećam da u mnogima od nas mora da postoji unutrašnja geografija koja se menja i promalja se jedno malo hrabro „zašto“, širi se i traži više svog svetla.

Sve što će postati istina najpre se pojavljuje kao sumnja.

Sve što nas čeka prvo nas izazove. Gleda nas neko vreme iz prikrajka i procenjuje, potom će nas dugo gledati — pravo u oči.

Verujem da takvu budućnost viđamo u malim prelazima, poput daha koji zaustavi rečenice koje prećutimo, kao i u treperenjima koje pokrenu one konačno izgovorene. Tu se ona sakrila, među skučenim pravilima koja smo odbacili, dok smo drugom rukom sadili klicu sreće koja će rasti tamo gde nije oduzela tla od drugih. I možda mnogo češće, sačekaće te budućnost u načinu na koji ustaneš iz kreveta, uzeće oblik dostojanstva izbora da ne reaguješ na svaku provokaciju, dobiće odsjaj hrabrosti ako ne udomiš baš svaku misao koja je želela da te uplaši. Kada staneš ispred planine — ti već znaš jesi li čovek koji joj je dobrodošao.

Podelilo se to izmičuće sutra u male partiture da bi jednoga dana zasviralo maestralno. Tu je, u svim tvojim pobedama kojima si dozvolio i da kasne, pa neka su im prethodile i godine kolosalnih poraza. Ne postoji jača kičma od one koja je već jednom pukla i sastavila se.

Sve neka nam bude, osim da smo samo plutali, da nas je voda sama nosila. Uvek je trebalo plivati i kada ne znamo kuda, jer budućnost jeste u ovom momentu. Osvrni se i zastani — nemoj da smo sebe ostavili za kasnije.

Navikli smo da je zamišljamo kao neku daleku zemlju kojoj ćemo jednom doputovati. Više je poput svetlosti koja se prelama u Sagradi, uvek drugačija u zavisnosti od toga kada i kakav je posmatraš.

Sretale smo se u mimohodu, mirisala je na kišu i livadsko cveće. Čekala me na jednoj klupi, vrhovima mnogih planina, očima, dolascima i odlascima.

Naučila me da joj prepoznam sićušne tragove — najteže je uvek bilo podići pogled iz ravni očiju, jer tako sve izgleda mnogo drugačije nego što ona to vidi.

Budućnost je sada za dete koje živi u oskudici. Njegova budućnost ne počinje kada odraste, već u momentu kada jednog dana uzme komad papira i nacrta kuću kakvu nikada nije videlo.

Kada na tom crtežu ugleda svoje „jednoga dana“, više mu tu kuću niko ne može oduzeti.

Sećam se kada su tata i mama u mladosti i ljubavi napravili našu.

Kada smo u nju preselili, ostavljajući iza sebe godine podstanarstva u par kvadrata, trčala sam od sobe do sobe i dozivala: „Tata, je l’ i dovde naše?”

Nisam mogla da znam koliko je sreće bilo u tom dozivanju, i sada, iako tate nema već godinama, čujem kao da mi odgovara — dokle god te nose krila, tvoje je.

Nikada se nemoj smanjivati da bi stala u tuđi život.

Mnogo je važno za budućnost da maleni čovek ima velikog navijača.

Budućnost je sada za staricu koja sedi sama.

Tu je, u par listova papira na kojima će drhtavom rukom ispisati unucima čestitke za rođendane, u datumima i nazivima mesta na starim fotografijama, još dugo će njen rukopis biti mapa porodičnih okupljanja.

Jer budućnost pripada i onima kojih se sećaju.

Budućnost je počela za čoveka koji se vraća iz bolnice sa telom koje više ne može šta je moglo.

Svako jutro kada sam spusti svoju šolju kafe na sto, shvatiće da mu je svaki sledeći dan poklon, a ne zadatak.

U tom nežnom vraćanju životu je sve dobro koje mu je krenulo u susret.

Budućnost je sada za mladića koji nakon noćne smene ide na predavanja, pa kući da sprema ispite. Niko ne vidi njegov umor.

Njegova budućnost nije kada dobije diplomu, ona je u svakom „još malo“ koje sebi šapne.

Budućnost je sada za ženu koja ustaje pre svih.

Pakuje užine, stiže na posao, a uveče sedi sama u kuhinji i ne zna kako će sve moći dalje sama.

Kada joj deca uđu u prostoriju, ona se nasmeje.

Njen osmeh je početak njihove budućnosti.

Ima je mnogo u tom našem unutrašnjem uspravljanju, u izboru da se ne predamo.

Budućnost je sada za decu koja sede u zadnjim klupama života, tiho i nevidljivo, male senke koje niko ne primećuje. Kamenje od ružnih reči na njih bacaju oni koje je već zatrpala hrpa besa.

Budućnost je u trenutku kada to dete odluči da će uvek biti drugačije prema drugom biću.

Svaki se spoljni tamni krug prekida jačanjem sopstvenog svetla.

Svaka bolja budućnost je jednom počela sa — Idemo dalje.

Ono što mi je nekada bio nepoznati predeo do kojeg ovog novembra stižem posle pola veka koračanja pod ovim nebom, primaklo se dovoljno da mu vidim lice, pore i zenice. Ne zadugo — već mi odmahuje nasmejano sa nekih obala, znam dobro gde su. Možda se samo šali, pušta da me vode snovi, osunčava mi mesto želja koje su ostale, a možda sam i naučila da ne gledam u senovita mesta.

Zastaneš li, čućeš i ti, evo je, stigla je i budućnost prve rečenice ovog teksta koja tiho hoće da kaže: Budućnost pripada dobrim ljudima.

REFRESH YOUR SKIN

DERMO GENETIKA –BUDUĆNOST U ESTETSKOJ MEDICINI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ONA JE ŽENA KOJA JE SVE ULOŽILA U SVOJE OBRAZOVANJE I ZNANJE. VOLI SVOJE

PACIJENTE I NEKADA JE NJIHOVA SNAGA. DOSTOJANSTVENO KORAČAJUĆI S VEROM

U BOGA I BESKRAJNOM LJUBAVLJU, PROF. DR IOANNA BATSIOLAU, OSNIVAČ JE I MEDICINSKI DIREKTOR IOANNA REGEN KLINIKE U BEOGRADU, PIONIR U OBLASTI REGENERATIVNE, ESTETSKE I ANTI-AGING MEDICINE U REGIONU. KLINIKA OKUPLJA MULTIDISCIPLINARNI TIM STRUČNJAKA: KARDIOLOGE, DERMATOLOGE, ENDOKRINOLOGE, PLASTIČNE HIRURGE, GENETIČARE, DIJETOTERAPEUTE.

FOKUS NJENOG RADA JE NA PREVENCIJI

BOLESTI, PODMLAĐIVANJU ORGANIZMA I REGENERATIVNOJ MEDICINI — NE SAMO SPOLJAŠNJEM IZGLEDU NEGO I UNUTRAŠNJEM ZDRAVLJU. VAŽAN JOJ JE BALANS I PRIRODNOST U SVEMU. SVIH OVIH GODINA SE TRUDI DA TO PRENESE NA SVOJE KLIJENTE, PRIJATELJE, SARADNIKE.

Kako vidiš budućnost estetske medicine i koje inovacije će, po tvom mišljenju, najviše da oblikuju ovu industriju sledeće godine?

Proglasila sam 2026. godinu — godinom elegancije. To bi značilo da se pored mnoštva doktora, terapija, procedura, ova industrija razvija ekstremno brzo i u tom vrtlogu svega mislim da čak i doktor može da se pogubi u obilju preparata koji su na tržištu — da li da koristi botoks, hijaluron ili kolagen, mašine, aparate... Gledajući slike svojih pacijenata kako su izgledali pre 20 godina i danas, shvatila sam da je vrednost elegancije

nešto što je najbitnije da sačuvamo — strukturu kože, mimiku, da sačuvamo čoveka da bude isti, a ne neko drugi pa da ga ljudi ne prepoznaju. Mi menjamo kvalitet kože u sinergiji sa telom, da pacijent bude zdrav i da izgleda lepo. Uzeli smo neke vrednosti koje nikada ne mogu da zastare — porodicu, kulturu, naciju, civilizaciju — sve te večne vrednosti nose neku sopstvenu eleganciju. Na primer, auto koji je old tajmer je uvek lep, bez obzira što je tehnički prevaziđen. Iako svi kuckamo po tastaturi, pisanje i lepa motorika imaju svoj izraz i šarm. U 2026. godini želim da naši pacijenti izgledaju lepo, zdravo i elegantno.

Estetska medicina je personalizovana, prilagođena ličnosti. Da li misliš da će u godinama koje dolaze to biti još izražajnije? Da li će se još više voditi računa o životnim potrebama i stilu klijenta?

Kada doktor ima širinu, znanje i može da oseti čoveka u njegovoj suštini, onda je to sklop koji će spojiti čovekovo duhovno, fizičko i psihičko zdravlje, a spoljašnja lepota je samo kao „šlag na torti“. Svi tretmani nemaju smisla ako pacijenti imaju bilo kakve zdravstvene probleme koje nisu prevazišli misleći da će ih ukloniti ako reše spoljašnji izgled i identitet. Spoljašnji izgled može da pruži samopouzdanje, zadovoljstvo, jačinu i moć, ali nije nikada dovoljan sam po sebi. Samo doktori koji umeju da kombinuju, imaju visoko obrazovanje i stalno se edukuju u ovoj oblasti, shvataju da je sve kombinacija zdrave ishrane, radnih navika, vežbanja i jedino na taj način možemo da imamo personalizovane tretmane. Na primer, postoji dermo genetika. Uzima se bris sa lica sa različitih mesta, radi se DNK analiza i vidi se tačno šta je u našoj koži, šta joj nedostaje. Kada imamo informaciju iz DNK, možemo da sastavimo kreme i preparate koji će biti isključivo za tu kožu. Dermo genetika se radi jednom u životu. Možete da je radite i sa 15, 20, 35 godina jer se struktura kože ne menja. Jedino može da se promeni ako se zdravlje ozbiljno naruši.

Dermo genetika bi trebala da se uradi tokom života, kao i nutri genetika — šta nam u ishrani prija. Postoji verovanje da belo meso svima

prija, ali baš ono na neke ljude deluje toksično. Kombinacija nutri genetike i dermo genetike daje ozbiljne odgovore na pojedinačne tretmane. Od genetičara dobijemo tačno šta je to što nam treba.

Da li pored dermo genetike postoji još nešto što će nas odvesti u budućnost velikim koracima kako bismo očuvali prirodnost?

S jedne strane, postoje stvari koje su egzaktne: medicinske analize, dermo genetika, merenje tela, nutri genetika — to su egzaktne stvari na osnovu kojih možemo da vidimo stanje u organizmu. I postoje sve ostale naše navike: kako spavamo, kako dišemo, kako se osećamo. Duhovno stanje, psihičko stanje i svi vidovi prirodne medicine: homeopatija, akupunktura, akupresura... Kada uklopimo s jedne strane čoveka, njegove želje, navike, rad i život, a s druge strane medicinu, postigli smo maksimum za njega i on može da živi duže, da bude lepši, ali pri tom ne možemo da kažemo da time sprečavamo starost ili smrt. Čovek će biti zdraviji duže vremena, a za nas je imperativ da on lepo, zdravo i dostojanstveno stari. To je sinergija svega.

Čovek dolazi do dugovečnosti kroz balans spoljašnjeg i unutrašnjeg. Mora puno da radi na sebi u svakom smilsu, ali i da se prepusti stručnjacima.

Izvor mladosti na ovaj način je moguć i čovek tada ima više energije i amortizaciju na stres koji je njegov najveći neprijatelj u 21. veku.

Da li postoje alati koji će transformisati pristup estetskoj medicini u budućnosti?

Što se tiče preparata koji se odnose na injekcije, svakodnevno imamo nove preparate koji su prirodni. Imamo egzozome, oni su mali transporteri, nose od spolja ka unutra. Imamo polinukleotide, oni su značajni za faktor rasta, većinom su od lososa, od prirodnih preparata koji ulaze u DNK skalu i menjaju genetiku i usporavaju staranje. Imamo aparate i mašine koji ne rade samo ultrazvuk ili laser, to su aparati koji

imaju skupa dve ili tri frekvencije. Istovremeno mogu da imaju mikronidling, frekvenciju, Tesline talase, koji zajedno pokušavaju da probude ćelije da se razmnožavaju. To je ideja u regeneraciji i podmlađivanju. Medicina neprestano produkuje nove kreme i proizvode i to sve treba pratiti i znati.

Živimo u 21. veku kada ne treba ništa da nas boli i kada starost treba da dođe što kasnije. Da li ovaj vek radi za nas?

Nije sve dovoljno iskorišteno koliko bi moglo. Svakodnevni život, finanasije, teškoće u svim državama, veliki stres, trka da budeš bolji i zarađuješ više — teraju da se zaboravlja na sebe, na duh, unutrašnjeg čoveka. Mi smo se odrekli prirode i to je možda najveća greška čoveka.

Ko sedi ispod drveta i sanja ili ko grli drvo? Ko sedi na zemlji da se uzemlji? Ko ide na piknik? Odrekli smo se prirode i uništili smo je. Vazduh smo zagadili, kao i vodu. I da nešto hoćemo, sve je otrovano oko nas. A za sve smo sami krivi. Živimo u toksičnoj atmosferi. Samo povratak prirodi bi spasio savremenog čoveka. I zato što više vremena provodite u prirodi i budite sa ljudima koje volite.

Moramo se vratiti bazičnim stvarima koje su naša osnova, a mi smo otišli u krajnost.

Kako živiš svoju budućnost sa DA?

Moja priroda je takva da uvek mislim i delujem iz DA. Bilo šta da me neko pita, rekla bih — da, može, ili dobro. Ako me neko pita kada da dođem, kažem — danas, sada. Živim u sadašnjosti i trudim se. Ne mogu da kažem da uvek uspevam, ali se trudim. Kada imam malo slobodnog vremena i kada se trudim da uđem u svoj balans, nalazim mir u molitvi, Gospodu. I bez obzira da li neko veruje u Boga, naša vera ima nešto što nema ni jedna druga vera, ona nudi život posle — Vaskrsenje. Postoji večni život bez tuge i bola. I ko u to počne da veruje, stiče shvatanje da postoji dalje.

PHOTO: MAIAHOMEDRESS

YOUR SILK

MAIA CEREMONY SCENT SILK WASHNovi mirisni ritual za svilu i kožu

PIŠE: PROMO

U sporim zimskim popodnevima, kada se svet polako stišava, najviše negujemo sebe onim tihim, malim gestovima: kada skuvamo čaj, ugasimo telefon, prebacimo svileni ogrtač preko ramena. Maia.Homedress je upravo iz takvih trenutaka izgradila svoj svet: svet u kome se svila ne nosi samo zbog elegancije, već zbog načina na koji nas vraća sebi.

Posle MAIA CEREMONY SCENT prvog parfema za svilu, koji je negu pretvorio u intimni mirisni ritual, priča se prirodno nastavlja novim proizvodom: MAIA CEREMONY SCENT SILK WASH, prvim tečnim deterdžentom za svilu na našem tržištu. Njegova zvanična promocija biće održana 8. decembra u 18h, u Maia.Homedress Premium store-u, uz posebno veče posvećeno svili, mirisima i malim luksuzima svakodnevice.

Umesto da pranje svile bude još jedan zadatak na listi, MAIA CEREMONY SCENT SILK WASH ga pretvara u mali, lični ritual. Formula ovog deterdženta osmišljena je tako da nežno čuva ono što volite – i tkaninu i kožu. Biljni saponini diskretno uklanjaju tragove nošenja, poštujući osetljiva svilena vlakna, dok pažljivo birani aktivni sastojci neguju ruke kao da nanosite lagani beauty tretman, a ne deterdžent.

Dok svileni komad klizi kroz vodu, u prostoru se polako otvara mirisni potpis brenda. Jasmin i ruža donose notu nežnog samopouzdanja i

ženstvenosti, grejp osvežava i razbistrava misli, lavanda opušta, a diskretna toplina majčine dušice prizemljuje i vraća fokus. Sve zajedno, to je aromaterapijski koktel koji ne preuzima scenu, već je nežno prati – kao pozadinska muzika koju osećate više nego što je čujete.

Na koži, posle pranja, ne ostaje trag agresivnog mirisa, već utisak čistoće, mekoće i tihe sofisticiranosti. Na svili prirodan sjaj, elastičnost i onaj posebni “šum” pod prstima koji imaju samo dobro negovani komadi. U tome je suština Maia.Homedress pristupa: negu ne čine samo proizvodi, već način na koji ih koristimo.

Veče promocije MAIA CEREMONY SCENT SILK WASH deterdženta biće zamišljeno kao nastavak te priče – kao mala ceremonija posvećena svili i ženama koje je nose. Gosti će moći da saznaju više o filozofiji iza proizvoda, da osete njegov miris na svili, ali i da otkriju kako jedan tako “običan” čin kao što je pranje, može postati trenutak posvećen sebi.

Silk-safe. Skin-kind. Scented by nature.

MAIA CEREMONY SCENT SILK WASH dolazi kao logičan sledeći korak brenda koji veruje da je istinski luksuz u tome kako se osećamo u sopstvenoj koži – i u tkaninama koje biramo da je dodiruju.

PHOTO:

YOUR HAIR

LASERSKI TRETMAN KOJI SPREČAVA GUBITAK KOSE I VRAĆA GUSTINU

HAIRESTART

TEKST: PROMO

STRES, HORMONSKE PROMENE, NASLEDNI FAKTORI, ALOPECIJA, KAO I LEČENJE

ODREĐENIH BOLESTI UKLJUČUJUĆI HEMIOTERAPIJU MOGU DOVESTI DO SLABLJENJA I OPADANJA KOSE. OVO JE ČEST PROBLEM KOD MUŠKARACA I ŽENA SVIH UZRASTA, ALI ZAHVALJUJUĆI SAVREMENIM TEHNOLOGIJAMA DANAS

POSTOJI REŠENJE KOJE JE BEZBOLNO, BEZ IGLE I LEKOVA – LASERSKI TRETMAN REGENERACIJE KOSE HAIRESTART™.

U POLIKLINICI AB MEDICAL U BEOGRADU, POD VOĐSTVOM DR DEJANA TERZIĆA, TRETMAN KORISTI ER:YAG LASER SA JEDINSTVENOM SMOOTH TEHNOLOGIJOM

KOJA DELUJE DIREKTNO NA FOLIKULE DLAKE. LASER POBOLJŠAVA

MIKROCIRKULACIJU TEMENA I AKTIVIRA USPAVANE FOLIKULE, ŠTO PODSTIČE

PRIRODAN RAST KOSE, JAČA VLASI I SPREČAVA DALJE OPADANJE.

– ZA RAZLIKU OD ŠAMPONA, DRUGIH POMAGALA I PREPARATA KOJI DELUJU SAMO POVRŠINSKI, LASER PRODIRE DO SAMOG KORENA DLAKE I AKTIVIRA FOLIKUL IZNUTRA. NA TAJ NAČIN POSTIŽEMO DUGOTRAJAN EFEKAT A KOSA POSTAJE GUŠĆA, JAČA I SJAJNIJA VEĆ NAKON NEKOLIKO TRETMANA, OBJAŠNJAVA DR DEJAN TERZIĆ, VLASNIK I LEKAR AB MEDICAL POLIKLINIKE.

Kako izgleda tretman?

Tretman je bezbolan, traje do 30 minuta i ne zahteva posebnu pripremu.

Pacijent se odmah nakon tretmana može vratiti svakodnevnim aktivnostima – uključujući odlazak u frizer, teretanu ili bazen.

Jedinstvena pogodnost u AB Medical-u je laserska četka, dostupna samo na Fotona laserima, koja dodatno poboljšava efekte stimulacije rasta kose.

– HaiRestart tretman je idealan za savremenog čoveka – bez oporavka, crvenila ili iritacija. Laser budi uspavane folikule i pokreće prirodan proces regeneracije, dodaje dr Terzić.

Koliko tretmana je potrebno?

Pre tretmana, dermatolog procenjuje stanje kose i predlaže individualni plan:

• 8 tretmana – kod izraženog gubitka kose ili alopecije,

• 3 do 5 tretmana – za poboljšanje sjaja, snage i teksture vlasi.

Tretmani se ponavljaju na 10 do 14 dana, a efekti su dugotrajni, jer laser aktivira prirodan proces regeneracije folikula.

Za koga je tretman namenjen?

Laserska regeneracija kose pogodna je za:

• osobe sa pojačanim opadanjem kose,

• androgenu alopeciju,

• pacijente nakon hemoterapije,

• slabljenje kose zbog stresa, bolesti ili terapije,

• žene i muškarce koji žele da sačuvaju gustinu i kvalitet vlasi.

Tretman nije efikasan kod osoba koje su trajno izgubile folikule.

Ako primećujete pojačano opadanje kose, proređene delove ili prve znake ćelavosti, sada je pravi trenutak da reagujete.

Zakažite pregled kod dr Dejana Terzića i otkrijte kako laserska tehnologija može zaustaviti gubitak kose i podstaći njen prirodan rast.

Gde se tretman može uraditi?

AB Medical poliklinika u Beogradu koristi najnoviju generaciju Fotona lasera, a sve tretmane izvode lekari obučeni za rad na medicinskim laserima.

Naša pacijentkinja Jelena Manojlović došla je u AB Medical polikliniku i odlučila se za HaiRestart tretman.

Zašto ste se odlučili za laserski tretman HaiRestart? I šta očekujete kada se cela procedura od 8 tretmana završi?

Odlučila sam se za HaiRestart zato što sam primetila pojačano opadanje i vidljivu proređenost kose, posebno u prednjem delu. Želela sam rešenje koje je neinvazivno i bezbolno, ali ipak dovoljno efikasno da podstakne rast.

Kada završim svih 8 tretmana, očekujem gušću, jaču i otporniju kosu, kao i smanjeno opadanje.

Da li vam je HaiRestart tretman pomogao u smanjenju opadanja ili stimulaciji rasta?

Da, već nakon nekoliko tretmana primetila sam da mi kosa manje opada pri pranju i češljanju. Takođe vidim nove, sitne dlačice, što mi je jasan znak da se rast ponovo aktivirao.

Kako je izgledala sama procedura? Da li vas je nešto bolelo tokom tretmana?

Procedura je bila potpuno prijatna. Tokom tretmana osećala sam blagu toplinu, ali ništa bolno niti neprijatno. Sve traje kratko, oko 30 minuta, i odmah sam mogla da nastavim sa svakodnevnim obavezama.

Da li biste preporučili tretman drugima koji imaju iste ili slične probleme sa kosom?

Apsolutno bih preporučila. Tretman je nežan, bezbolan, a daje vidljive rezultate. Svako ko se bori s opadanjem, proređenošću ili jednostavno želi zdraviji i gušći izgled kose, mislim da bi imao koristi od HaiRestarta.

Skenderbegova 1, Beograd www.abmedical.rs

PHOTO:

REFRESH YOUR WEIGHT

JUREĆI NAJBOLJU VERZIJU SEBE

PIŠE: TEODORA DELIĆ, TERAPEUT ZA EMOCIONALNO PREJEDANJE

Zaustavi se.

Neka to bude prvo što uradiš dok čitaš ove redove.

Zatvori oči. Udahni. Oseti sebe. Svoje telo. Dah. Krv u žilama.

Jer sve što živiš danas — emocije, navike, obrasci u koje upadaš — nije slučajno.

To je rezultat odluka i izbora koje si ranije pravio/ la. Neke svesno, neke nesvesno.

Neke iz ljubavi.

Neke iz straha.

Neke iz puke potrebe da preživiš.

A ono što najčešće zaboravljamo jeste: budućnost se kreira sada.

Ne onda kada budeš “spreman/spremna”.

Ne kada konačno smršaš.

Ne kada se život smiri.

Ne kada stres prestane.

Već — sada.

U jednoj misli. U jednom udahu. U jednoj odluci da prestaneš da živiš na autopilotu.

Jer ako danas nastaviš da radiš stvari kao juče — sutra će izgledati isto.

Poslednjih godina sve češće čujem kako ljudi govore o budućnosti kao o nečemu što treba osvojiti — kao o teritoriji koja nas čeka, ako dovoljno planiramo, stisnemo zube i “popravimo se”.

Ali što više radim s ljudima, što više radim sa sobom, sve jasnije vidim jednu jednostavnu istinu:

ništa se ne događa “tamo negde”.

Sve što će nam se desiti rađa se u tome kako živimo sada.

Ne u planovima, ne u vizijama, ne u idealnim verzijama sebe — već u unutrašnjem prostoru iz kog donosimo odluke.

I zato mi je sve bliža misao da je budućnost zapravo sa(DA).

Ne kao motivaciona fraza, već kao vrlo prizemna istina unutrašnjeg rada: ako nisi sa sobom u ovom trenutku, nećeš biti sa sobom ni u nekom budućem.

Ako nisi srećan/srećna sada, nećeš biti ni “onda kada…”

Zašto nam je teško da menjamo budućnost — iako to želimo?

Zato što ne živimo ovde i sada, u telu. Živimo u glavi.

U planovima, strahovima, podsećanjima, tuđim očekivanjima.

Trčimo u budućnost da pobegnemo od sadašnjosti.

Ili se držimo prošlosti verujući da nas štiti od razočaranja.

Ali samo u ovom trenutku imamo moć da utičemo na ono što dolazi.

U radu na sebi nema varanja.

PHOTO:

Ne možeš preskočiti preko sebe.

Ne možeš “zakukuljiti” svoju ranjivost.

Ne možeš se ekspres “popraviti”.

Ne postoji prečica.

Jedino što možeš jeste — da stigneš.

Da se vratiš. Sebi.

Ovde, gde jesi. Bez bežanja. Bez glume.

Jer tek kada ostaneš prisutan/prisutna uz ono što se javlja u telu i mislima, nešto se preokrene.

Kao da se unutrašnji prostor odmrzne i lagano otvori.

Kao da se tvoje biće seti da već ima sve što mu treba da krene dalje.

To je ono što menja budućnost — ne velika odluka, već trenutak unutrašnje iskrenosti.

Lako je praviti planove kad si odsečen/ odsečena od sebe.

Teško je sesti i pitati se:

„Iz kog mesta donosim ovu odluku?“

„Koja me priča iz prošlosti još vodi?“

„Radim li ovo iz ljubavi ili iz straha?“

Tu počinje pravi rad na sebi — ne u kristalima, ritualima i idealnim rutinama, već u sposobnosti da ostaneš sa sobom u običnim, sirovim trenucima.

U onim minutima kada ti se hrana učini kao najbrži način da utišaš bol.

U večerima kada ti telo šalje signale umora, a ti pokušavaš da ih ignorišeš.

U onim momentima kada sebi kažeš „moram“ umesto „šta mi treba?“.

Naša budućnost se ne stvara iz glave.

Stvara se iz (ne)regulisanog nervnog sistema.

Iz toga koliko smo naučili da budemo prisutni/ prisutne.

Koliko se osećamo sigurno i bezbedno u svojoj koži.

Koliko možemo da ostanemo uz sebe kada je teško.

Koliko smo spremni da ne pobegnemo od sopstvene istine.

Jer budućnost nije odredište.

Nije „jednog dana“.

Nije “onda kada”.

Nije u onome što ćeš postići, osvojiti ili dokazati. Budućnost je u tome ko postaješ dok živiš ovaj trenutak.

U izboru da budeš budan/budna u sopstvenom životu.

U hrabrosti da se okreneš ka sebi, a ne od sebe. U spremnosti da čuješ ono što si dugo potiskivao/la.

U odluci da te vodi tvoje prisustvo, a ne tvoji strahovi.

I možda je baš danas dan kada shvataš — da ne kreiraš budućnost velikim planovima, već malim trenucima istine.

A ti trenuci, kada se saberu, postanu ceo jedan novi život.

PHOTO:

YOUR ILLUSION

IZMEĐU ILUZIJE VREMENA I STVARNOSTI PROMENA

PIŠE: IGOR MAKSIMOVIĆ

„Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.” Borislav Pekić

Pitanje „Budućnost je (sa)DA?“ otvara prostor za razmišljanje o vremenu koje nije samo linearno kretanje nego i subjektivni doživljaj. U svetu koji se menja brže nego ikada, granice između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti postale su zamagljene. Ono što se nekada smatralo budućim vremenom, sada je deo našeg svakodnevnog života, dok ono što sada činimo, već danas oblikuje događaje koji će tek doći. Tako nastaje paradoks: živimo u sadašnjosti, ali istovremeno imamo osećaj da smo zakoračili u budućnost.

Naše društvo karakteriše ubrzana dinamika: informacije putuju u deliću sekunde, poslovi nestaju i transformišu se, digitalna ekonomija zamenjuje tradicionalne modele rada, a obrazovanje se sve više seli u virtuelne prostore. Sve ove promene čine da sadašnjost ima izrazito „budućnosni“ karakter. Više ne gledamo unapred da bismo se pripremili — mi smo već deo procesa koji nas je nekada strašio, iznenađivao ili uzbuđivao. Ono što je bilo predviđanje, sada je realnost.

Ali pitanje je — da li smo umeli da se prilagodimo toj novoj realnosti? Dok nas moderni svet uvodi u nove načine razmišljanja, često se suočavamo s unutrašnjim otporom. Naviknuti smo da budućnost posmatramo kao nešto izdvojeno, kao prostor u kojem ćemo „početi ispočetka“, ostvariti planove, ispraviti greške. Sada, međutim, taj prostor više ne postoji u daljini — on se preklapa sa sadašnjim trenutkom. A kada se budućnost približi do te mere, gubimo iluziju da će vreme rešiti izazove umesto nas.

S druge strane, ideja da je budućnost sada može biti i oslobađajuća. Ona nas podseća da nismo posmatrači sopstvenog života nego aktivni učesnici. Ako su promene već tu, onda više nema razloga da čekamo „idealni trenutak“ da započnemo nešto novo. Da učimo, da menjamo navike, da se prilagodimo ili da napredujemo. Prihvatanjem sadašnjosti kao tačke preplitanja sa budućnošću možemo jasnije sagledati put kojim želimo da idemo.

Važan aspekt ove teme jeste i osećaj brzine koji unosi dodatnu dozu nesigurnosti. Čini se da se svet menja brže nego što ga možemo razumeti, a upravo ta brzina stvara utisak da živimo u vremenu koje nas stalno vuče napred, bez mogućnosti da stanemo. Ipak, budućnost nije samo tehnološki i društveni preobražaj — to je i unutrašnja transformacija. Prateći spoljne promene, učimo o sopstvenoj fleksibilnosti, hrabrosti i spremnosti na neizvesnost. Budućnost nije samo ono što se dešava oko nas nego i ono što se dešava u nama.

Na kraju, pitanje „Budućnost je (sa)DA?“ nije poziv da utvrdimo tačan odgovor, već da preispitamo sopstveni odnos prema vremenu. Budućnost je u velikoj meri već prisutna, ali isto tako ostaje i otvorena. Ona je u sadašnjosti, ali i dalje zavisi od onoga što ćemo izabrati da uradimo. Možda je najtačnije reći da budućnost počinje svakog trenutka kada postanemo svesni da na nju možemo uticati — i da se upravo tada, u tom trenu, sada pretvara u sutra.

PHOTO:

THE FUTURE IS NOW

PIŠE: RADIVOJE PEROVIĆ, BALKAN „GURU“ – PIRBA

„Ja sam Onaj koji Jesam (sadašnjost), Onaj koji sam bio (prošlost), i Onaj koji ću postati (budućnost)... Bog Svemogući.“ Na ovaj ili bar sličan način (ima više interpretacija), Bog se predstavio Mojsiju, a ja na ovaj način želim da vas uvedem u jednu od najpopularnijih i, slobodno mogu reći, najintrigantnijih tema koja se prožima kroz ceo tekst i sam naslov – THE FUTURE IS NOW!

Da ne dužim, jer nam je nova godina pred vratima, već vas pozivam da zajedno uđemo u taj mistični svet transcendentalne budućnosti koji kreće upravo SADA!

Ova tema može da nas odvede u nekoliko pravaca. Neko bi pomislio da ćemo se dotaći tehničko-tehnološkog napretka i prva stvar koja bi nam pala na pamet je veštačka inteligencija a.k.a. AI (Artificial Intelligence), a na to bismo se mogli nadovezivati sa temama poput najnovijih dostignuća u auto-industriji i električnih automobila, preko digitalizacije, automatizacije, pa sve do robotizacije. Ako zakoračamo malo dublje u ovu sferu potencijalne budućnosti koja se stvara već danas u umovima onih koji nam preoblikuju svet kakav znamo, doći ćemo i do mogućih intergalaktičkih putovanja kroz svemir, a čemu najviše teže oni koji su veliki vizionari – ljudi ispred našeg vremena. I tako nastade kompozicija i pesma – „Idemo na Mars“. Kroz noviju istoriju (da ne idemo daleko u prošlost sve do Galileja), pokazalo se da ono što je milijardama ljudi nemoguće čak i zamisliti, nekolicina vizualizuje, stvara i manifestuje.

Ovo me je podsetilo i vratilo u ne tako davnu prošlost, negde početkom i sredinom ’80ih godina prošloga veka (uneo sam malo dramaturgije sa ovim „prošloga veka“ i ujedno

nagovestio koliko sam zapravo mator, zar ne?), kada se na našim prostorima emitovala australijska naučno-tehnološka TV serija „Posle 2000.“ (originalno „Beyond 2000“). Tada smo sa nevericom i čuđenjem gledali svaku epizodu razmišljajući šta nas sve od toga zaista čeka u budućnosti posle 2000. godine? Slobodno mogu reći da smo danas, čini mi se, prešli granicu onog što nam se tada činilo kao naučna fantastika.

Ali hajde da pogledamo i drugu stranu „istog novčića“. Ovaj kvantni progres koji je počeo da se dešava od sredine ’90-ih godina je na perifidan način uspeo da zaustavi onaj, po meni, veoma bitan segment suživota ljudi, prirode i ostalih živih bića na Zemlji, a to je naš unutrašnji rast kao čoveka.

U ovom modernom i užurbanom svetu koji sve više napreduje, nekako mi se čini da smo kao ljudi izgubili pojam o vremenu u kome živimo. Mnogi od nas nesvesno hodamo kroz sadašnjost, a zapravo živimo u prošlosti ili za budućnost, te u sebi nosimo neku određenu dozu nezadovoljstva, depresije ili anksioznosti.

Velika je sreća što postoje i one retke osobe koje svesno hodaju u sadašnjosti, uživajući u svakom trenutku svog života. Nemojte misliti da takvi ljudi nemaju probleme, jer ih imaju, neki čak i mnogo veće nego što možemo da pretpostavimo, ali oni su naučili da život prihvataju takav kakav Jeste. Dobre stvari koje im se dešavaju prihvataju sa ogromnom dozom radosti, dok loše usvajaju kao potrebnu lekciju koja će ih nečemu naučiti, da bi ostatak svog života još više cenili, pa čak i u potpunosti razumeli svoju svrhu postojanja.

Nemojte pomisliti da želim da vam „prodam jeftinu“ priču o „lažnom pozitivizmu“, jer sebe više vidim kao nekog ko je „racionalni pesimista“, pa o mnogim stvarima pišem ili diskutujem sa stanovišta „question everything“, a ne iz ugla „isforsiranog optimiste“. Ipak, određene duhovne spoznaje umnogome mogu da nam „olakšaju“ breme koje nosimo iz prošlosti ili ono koje smo sami sebi nabacili na leđa zarad bolje budućnosti.

Elem, pre nego što krenemo dalje, želeo bih samo na brzinu da pojasnim reč „vreme“, jer ga spominjem u kontekstu prošlost – sadašnjost – budućnost. „Vreme“ je zapravo socijalno prihvaćen koncept, koji je kreiran da bi se ljudsko postojanje na neki način „merilo“. Taj „vremenski okvir“, ona crtica između datuma rođenja i datuma smrti, zapravo je ono što treba da se ispuni „sadašnjim trenutkom“, jer realno nikada ne znamo kada je – kraj.

Čini mi se da je SADA taj prelomni trenutak u kom mogu da vas uvedem u onaj mistični deo naše teme kada će vam ili sve postati kristalno jasno ili ćete posle ovog pročitanog teksta biti u fazonu: „WTF?“ ili „Šta je, pobogu, pisac hteo da kaže?“

The Future is Now – jeste prosta, ali i jednostavna rečenica koja nam govori mnogo toga. Moja, tvoja, svačija „budućnost“ se zapravo odigrava u „sadašnjem“ trenutku življenja. „Budućnost“ je još jedan koncept koji tek treba da se odigra, ali je on zapravo „sadašnjost“ u trenutku kada nam se takozvana „budućnost“ odigrava. Možemo da pričamo o pripremi, planiranju, strategiji ili čak i nadi za bolje sutra, ali ni sve to zajedno nije garant da će tako i da se odigra, zar ne? Šta ako vam kažem da više ne verujem u koncept – „budućnosti“?

Iako sam SADA neko ko ne veruje u „budućnost“, to jest koncept kao takav, moram se složiti da je gore navedeni naslov nešto najpribližnije mom poimanju budućnosti i što može da pomiri činjenicu da sve što će nam se potencijalno dešavati mi zapravo kreiramo u ovom datom momentu!

Već sada postoji preveliki broj raznih tumačenja i saveta kako i na koji način treba da kreirate svoju budućnost i ja zaista nemam nameru da vas ubeđujem koja formulacija je tačna ili najbolja za vas, ali bih voleo da se i sami zapitate da li je „The Future is now“ samo bombastični naslov za ovaj decembarski broj RYL magazina, Istina, motivaciona floskula, jedna od popularnih tema life coach gurua sa Instagrama ili nešto sasvim deseto.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Posle skoro tri decenije organizovanog i do tančina isplaniranog života sa sve potrebnim analizama i strategijama, došao sam do trenutka kada sam shvatio da ti život zapravo ne daje ono što želiš nego ono što ti je potrebno, svidelo se to tebi ili ne. Pretpostavljam da sam se određenim duhovnim istraživanjem i uzdizanjem (sada znam da je tako, a često mi se činilo da prolazim „devet krugova pakla“) našao u vrtlogu svog uma i poimanja ove „kosmičke misterije“, ili samo prostog klasifikovanja vremenskog koncepta (prošlost – sadašnjost – budućnost), te odvojio neki segment koji se meni najviše dojmio kao ispravan, pa sam svoju životnu filozofiju o vremenskom konceptu „Budućnost je – SADA!“ formulisao na sledeći način:

„Ono što Jesi, sada u ovom trenutku, to je i tvoja budućnost.“

Šta bi ovo trebalo da znači ili koji uvid treba da nam pruži? Mentalno i emotivno stanje čoveka se menja. Ono što danas Jesi, sutra i ne moraš biti. Svaka ćelija u telu se zameni novom u toku sedam godina. Svakih sedam godina imamo naše novo – Ja. Uzroci i posledice, uglavnom, potiču od naših misli. Ukoliko uspemo da se prepustimo životu ne uplićući u velikoj meri naše misli, pogotovo negativne, pa i sam ego, prestaćemo da težimo da budemo ta/j „neka/o“ u budućnosti, već ćemo samo jednostavno Biti ono što Jesmo u datom trenutku. Na taj način ćemo uspeti da sagledavamo spoljašnje faktore kao nešto što Jeste i kroz to prihvatanje ćemo se okrenuti sadašnjosti i time prestati težiti ka budućnosti, jer ćemo razumeti da je ona zapravo SADA sa onim što Jeste i sa onim što mi sami zaista Jesmo. Komplikovano? Pokušaću da uprostim:

„Budućnost je zapravo neodređeno odlaganje života.“ – Alan Watts

U svakom slučaju, vaš stil života treba da je prilagođen vašem unutrašnjem osećaju radosti. Ukoliko nije, ne očajavajte, jer iskušenja su data samo osobama koja su na dobrom putu da spoznaju radost življenja. Verujte mi, odlični ste baš takvi kakvi SADA Jeste. A i da hoćete, ne možete da budete neko drugi. Zato pokušajte da promenite fokus sa napretka kroz život u budućnosti i usmerite ga na svoj lični rast kao osobe, odnosno čoveka, jer ne zaboravite – The Future is Now!

PHOTO:

REFRESH YOUR ART

NOVOGODIŠNJA PRODAJNA IZLOŽBA „UMETNOST NA DAR“ 2025

GALERIJA GREEN DOOR | 15–31. DECEMBAR 2025.

Galerija Green Door i ove godine otvara vrata jedinstvenoj novogodišnjoj prodajnoj izložbi „Umetnost na dar“, koja će trajati od 15. do 31. decembra 2025. Ova tradicionalna decembarska postavka okuplja umetnike različitih poetika i tehnika — od stakla, keramike i slikarstva do ručno rađene mode i dekorativnih umetnosti — nudeći publici mogućnost da praznično darivanje pretvori u čin podrške umetnosti i dobrote.

„Umetnost na dar“ ima i humanitarni karakter: deo prihoda od prodatih radova biće izdvojen za humanitarne svrhe, čime izložba spaja estetiku, kreativnost i solidarnost. U vremenu brzine i potrošnje, ovaj događaj podseća da dar može biti smislen, autentičan i ručno stvoren — predmet koji nosi tuđu emociju, energiju i poruku.

Izložba predstavlja pažljivo odabrane radove savremenih autora, sa ciljem da približi jedinstvene umetničke predmete široj publici i učini ih dostupnim kao poklone koji traju, inspirišu i oplemenjuju prostor.

Pozivamo medije da isprate ovogodišnju manifestaciju i pruže podršku umetnicima koji svojim radom obogaćuju naš kulturni prostor, ali i doprinose dobroti kroz humanitarnu misiju izložbe.

Novogodišnja prodajna izložba „Umetnost na dar“ 15–31. decembar 2025. | Galerija Green Door, Beograd Dobrodošli da zajedno slavimo umetnost i darivanje.

TEKST: ANA BELANOVIĆ

PHOTO:

REFRESH YOUR ART

IDEALAN TRENUTAK

SE NE ČEKA, ON SE STVARA

PIŠE: ŽANA ANDREJEVIĆ, ASTROLOG

Početak 2026. pokreće sve što je bilo uspavano i donosi snažan poziv da se svet pogleda bez iluzija i bez filtera. Ovo nije period za skrivenost i povlačenje, već vreme za hrabrost, jasnoću i ličnu revoluciju. Na globalnom i ličnom nivou odvija se sedam ključnih pomeranja koja određuju ton cele godine. Neptun i Saturn u Ovnu zahtevaju konkretna dela umesto praznih obećanja, jasne granice umesto nejasnih impulsa i odgovornost umesto haotičnog lutanja. Njihova energija uvodi novu disciplinu, ali i snažnu intuiciju koja usmerava na prave izbore. Uran u Blizancima menja način na koji razmišljamo, učimo, komuniciramo i pratimo istinu, dok Hiron prelazi u Bika i otvara sve duboko potisnute rane povezane sa sigurnošću, telom, vrednostima i samopoštovanjem. Jupiter u Lavu traži da svetlost ne bude sputavana. Donosi hrabrost da se istupi, pokaže autentičnost i prihvati pozornica koja se pruža. Lunarni čvorovi prelaze u osu Lav–Vodolija i pokreću velike životne raskrsnice koje se tiču identiteta, pripadanja, odnosa između ličnog glasa i glasa zajednice. Retrogradna Venera kroz Škorpiju i Vagu stavlja pod lupu dinamiku moći u odnosima i traži da se svaki emotivni obrazac pročisti, uravnoteži i osvesti. Tri retrogradna Merkura tokom godine donose snažan proces mentalnog i emotivnog preispitivanja, povratak na stare odluke i integrisanje intuicije sa racionalnim izborima. Godina traži nežnost i hrabrost, emocionalnu inteligenciju i disciplinu, kreativnost i zrelost. Od svakoga očekuje da misli svojom glavom, govori svojim glasom i živi po sopstvenim vrednostima. Oni koji su spremni da se menjaju, uče i sazrevaju, otvoriće vrata koja se retko pojavljuju. Oni koji se drže starih obrazaca biće podstaknuti da ih puste jer više ne nose podršku ni stabilnost.

OVAN

Ovnovi ulaze u 2026. godinu sa snažnom energetskom konfiguracijom u svom znaku. Saturn i Neptun u Ovnu stvaraju okvir u kome se identitet, granice i ciljevi jasno preispituju. Saturn dodatno učvršćuje potrebu za strukturisanjem, disciplinom i strateškim delovanjem. Neptun pojačava intuiciju i viziju, ali zahteva oprez kako ne bi došlo do idealizacije ili pogrešnih procena. Kiron kreće direktno i pokreće proces isceljenja identiteta, hrabrosti i samopouzdanja, a zatim tokom godine prelazi u Bika i time otvara novo poglavlje rada na vrednostima i sigurnosti. Ovo

je godina emotivnog osvešćivanja i donošenja ključnih odluka o partnerstvima. Odnosi koji ne mogu da izdrže pritisak istine će se transformisati ili završiti, dok stabilne veze prelaze na viši nivo poverenja i bliskosti. Ovnovi u odnosima dobijaju priliku da izgrade zreliji i stabilniji model ljubavi. Karijera dobija ozbiljan ton, traži jasnu strukturu, plan i dugoročne odluke, uvodi i kreativnost i viziju, ali zahteva da se sve ideje proveravaju u realnosti. Otvaraju se novi profesionalni putevi, posebno u oblastima komunikacija, učenja, medija, tehnike i inovacija. Finansije prolaze kroz fazu stabilizacije i promene. Zdravstveno, povećana je potreba za disciplinom kada je reč o telu, energiji i fizičkoj izdržljivosti. Mogući su periodični padovi energije ili psihosomatski simptomi ako se potiskuju emocije.

BIK

Ulazite u novu godinu sa izuzetno velikim entuzijazmom da stabilizujete sve što vas je uzdrmalo dve godine unazad. Ovo je godina u kojoj zatvarate stare priče, oslobađate se obrazaca koji vas sapliću i spremate teren za ogroman novi početak. Saturn vam daje mudrost da prepoznate šta je vredno čuvanja, a šta mora otići. Očekujte promenu životne filozofije, preseljenja, promenu statusa kroz posao ili odluku da pokrenete potpuno novi profesionalni pravac. Na emotivnom planu, ovo je godina redefinisanja odnosa i obnavljanja unutrašnje emotivne sigurnosti. Ako ste u vezi, tražite više iskrenosti i uklanjanja potisnutih nezadovoljstava. Ovo nije godina u kojoj se sve „prekida”, već u kojoj se čisti sve ono što vas je dugo tištalo. Partnerstvo prolazi kroz proces isceljenja i stabilizacije, posebno kroz otvorene razgovore tokom proleća i leta. Ako ste slobodni, ulazak novih osoba u život najčešće će se dešavati preko putovanja, obrazovanja i ljudi koji dolaze iz potpuno drugačijih sredina. Kod mnogih donosi prekretnicu: prelazak na bolju poziciju, pokretanje sopstvenog posla ili ulazak u novo okruženje koje donosi širi uticaj i veću vidljivost. Godina počinje snažnim pritiskom da rešite dugove, reorganizujete troškove i uvedete bolju kontrolu nad zaradom. Zdravstveno gledano, ovo je godina u kojoj jačate mentalnu otpornost i razbijate stare strahove. Moguće su povremene faze umora, ali one su signal da je telu potrebno da se isprazni i obnovi. Preporučuje se meditacija, boravak u prirodi i negovanje tišine.

BLIZANCI

Ulazite u godinu sa osećajem da više ne možete da se vraćate na staro, čak i ako biste želeli. Uran menja identitet, navike, način razmišljanja i način na koji se predstavljate svetu. Ovo je godina u kojoj se život ubrzava, nudi neočekivane preokrete, ali i otvara velika vrata. Ništa neće biti prepušteno slučaju. Počinje period izgradnje nečega većeg od sebe: zajednice, projekta, vizije. Ovo je godina rasta, ali i velika životna raskrsnica. Na ljubavnom planu, promena tempa, pogotovo ako ste u odnosu u kojem se sve vrti oko istih tema već godinama. Postajete hrabriji, jasniji i spremniji da izrazite ono što stvarno želite, čak i ako to menja dinamiku odnosa. Ako ste u vezi, očekuje se dublje otvaranje tokom retrogradnih Merkura, posebno kroz povratak starih tema radi isceljenja. Ako ste slobodni, ulazak novih ljudi u vaš život dešava se naglo i iznenada, često preko interneta, kratkih putovanja ili promena u okruženju. Poslovno vas očekuje najdinamičnija godina do sada. Uran u vašem znaku traži inovaciju, nove pristupe, prelazak u digitalni svet ili promenu profesije. Sve što radite mora da ima slobodu, kreativnost i mentalni prostor. Možda ćete se odlučiti za restrukturisanje finansija, zatvaranje dugova, ulaganja ili prelazak na drugačiji sistem zarade. Mogući su iznenadni finansijski dobici, ali i potreba da brzo reagujete na promene uslova na tržištu. Zdravstveno, povremeno pojačana nervna napetost, nesanica, mentalni zamor ili nagli talasi adrenalina.

RAK

Nešto se u vama budi, oslobađa, razgrađuje, završava. To je proces koji nije uvek lak, ali vas vodi u zdraviju, snažniju i autentičniju verziju sebe. Eklipse vam donose prelazak iz jedne životne faze u drugu. Kod mnogih Rakova to može biti promena posla, selidba, brak, prekid dugog odnosa ili velika porodična odluka koja određuje nove temelje života. Ovo je godina u kojoj gradite profesionalni autoritet, rešavate stare strahove vezane za karijeru i preuzimate ulogu koja vas vodi na viši nivo. Za neke Rakove je ovo godina prelaska u sopstveni biznis, za druge penjanje ka upravljačkim pozicijama, a za neke potpuna rekonstrukcija profesionalnog puta. Morate da govorite jasno, da pregovarate pametno i da naučite da ne trpite tišinu kada vas nešto boli. Na ljubavnom planu, 2026. je duboka, transformativna i sudbinska. Ako ste u vezi koja je već uzdrmana, ove godine dolazi do odluke: ostaje se ili se ide dalje. Osobe iz prošlosti se mogu vraćati tokom retrogradnih Merku-

ra, ali ne da bi vas zadržale, već da raščiste neraščišćeno. Promene u karijeri mogu biti velike: unapređenje, prelazak u novu firmu, nova uloga, veća vidljivost ili ulazak u oblast koja vam donosi status i stabilnost. Zdravlje se menja u skladu sa emocionalnim rasterećenjem. Potreban vam je kvalitetan san, briga o kostima i zglobovima, kao i redovna fizička aktivnost koja oslobađa stres.

LAV

Mnogi Lavovi će osetiti povratak životne radosti, samopouzdanja, kreativnosti i motivacije. Jupiter vam daje zeleno svetlo da zablistate, ali i obavezu da to svetlo nosite odgovorno. Ovo je godina u kojoj možete postići mnogo, ali je važno da budete mudri i da birate ono što zaista želite, a ne ono što će samo trenutno zablistati. Ovo je godina u kojoj se širi vaš uticaj. U unutrašnjem svetu se završava dugi ciklus koji je odavno izgubio smisao, dok se istovremeno gradi nova profesionalna i životna struktura. Verovatno ćete doživeti jasne rezove: završetak jedne faze i početak druge. Godina hrabrosti, kreacije i smislenog vođstva. Ljubavni život je intenzivan i obojen snažnim strastima. Ako ste u vezi, odnos prolazi kroz fazu jačanja, zajedničkih odluka i dubljeg povezivanja. Slobodni Lavovi ulaze u strastvene veze koje počinju naglo i intenzivno, a mnoge od njih mogu prerasti u nešto trajno. Poslovno vas očekuje jedna od najjačih godina u poslednjoj deceniji. Mnogi Lavovi menjaju čitav profesionalni pravac, prebacuju se na bolje pozicije ili pokreću sopstvene projekte. Finansije jačaju kroz Jupiterovu podršku, posebno tokom druge polovine godine. Novac dolazi kroz nove saradnje, širu publiku, veći obim posla ili projekte koji dobijaju svoju punu snagu. Zdravlje je generalno dobro, jer Jupiter podiže vitalnost, ali može doneti i preterivanja. Važno je održavati ravnotežu, posebno između hrane, sna i aktivnosti.

DEVICA

Ovo je godina u kojoj se ništa ne ostavlja nedorečeno, a sve što ste gurali pod tepih sada traži rešenje. Ljudi odlaze i dolaze, a vi shvatate ko vam je stvarno prijatelj i ko ima mesto u vašem životu. Eklipse donose i velike profesionalne odluke, ali i ozbiljno bavljenje finansijama, zajedničkim ulaganjima, porodičnim novcem, kreditima, porezima i dugoročnom stabilnošću. Saturn vas uči da mudro upravljate resursima, da se ne plašite promene i da preuzmete odgovornost za finansijsku sigurnost. Ovo je takođe duboka psihološka godina, oslobađate se trauma, sta-

rih strahova i emotivnih blokada. Device u 2026. ulaze kao racionalni analitičari, a izlaze kao mudri stratezi koji su savladali nove dimenzije života. Partnerstva prolaze kroz procese dubljeg povezivanja, zajedničkog rešavanja problema, razgovora o poverenju i zajedničkim ciljevima. Slobodne Device ulaze u odnose koji imaju ozbiljnu pozadinu i karmički prizvuk. Finansijski je godina stabilna, ali vrlo dinamična. Zdravlje je stabilno sve dok su ritam, disciplina i umirivanje nervnog sistema deo vaše rutine. Uran u desetoj kući može doneti stres kroz posao, pa je važna fizička aktivnost. Obratite pažnju na hormonalni sistem, stomak, reproduktivne organe i imunitet.

VAGA

Vage ulaze u 2026. sa snažnom potrebom da balansiraju između svojih želja i obaveza, unutrašnjih emocija i spoljnog sveta. Ovo je godina kada se partnerstva ozbiljno testiraju, a oni odnosi koji ne funkcionišu više ne mogu opstati. Biće neophodno da se prilagođavate neočekivanim situacijama, ali i da koristite prilike koje donose osveženje i inovaciju u svakodnevnim aktivnostima. Partnerstva koja nemaju jasnu strukturu i obostranu posvećenost mogu biti stavljena na test. Oni koji su slobodni mogu očekivati karmičke susrete, ponovne prilike sa osobama iz prošlosti, ali i novu vrstu ljubavi koja traži zrelost i iskrenost. Na poslovnom planu, Vage dobijaju priliku da reorganizuju svoje profesionalne obaveze. Pomračenja mogu doneti nepredviđene troškove, ali isto tako ukazuju na šanse za dugoročna ulaganja i stabilizaciju finansija kroz zrelije odluke i partnerstva. Važno je da Vage uče da balansiraju želje i realnost, intuiciju i praktičnost, kada su novac i resursi u pitanju. U oblasti zdravlja, nepredviđene promene u svakodnevnim rutinama i navikama, posebno onima koje utiču na fizičku i mentalnu energiju.

ŠKORPIJA

Ovo je godina kada se ne mogu izbegavati ozbiljni izazovi, ali oni koji ih prepoznaju i rade na sebi ostvaruju duboko osnaženje. Uran u Blizancima donosi promene u komunikaciji, obrazovanju i okruženju, podstičući Škorpije da budu fleksibilne i spremne za neočekivano. Tri retrogradna Merkura tokom godine ukazuju na period introspektivnog preispitivanja starih odluka. Ovo je godina kada Škorpije mogu biti prepoznate za svoj trud i talente, ali samo ako balansiraju duboku introspektivnu analizu sa aktivnim delovanjem u svetu. Pomračenja u Lavu i Vodoliji donose preokrete u emotivnim odnosima, ukl-

jučujući neočekivane susrete, završetke ili nove početke. Ovo je godina kada Škorpije uče da ljubav zahteva otvoreno srce, ali i sposobnost da se postave granice. Pomračenja u Lavu i Vodoliji naglašavaju završetke starih projekata i otvaraju nove mogućnosti u partnerstvima, timu i profesionalnom životu. Finansijska situacija Škorpija u 2026. zahteva pažljivost i planiranje. Važno je kombinovati intuiciju i realne strategije kako bi se izbegli rizici. Zdravstveno, moguće iznenadne promene u svakodnevnim rutinama i energiji, pa je važno prilagoditi se i koristiti inovativne metode za očuvanje vitalnosti.

STRELAC

Godina donosi neočekivane situacije, ljude i prilike koje mogu transformisati kako lični tako i profesionalni život. Ovo je godina kada Strelčevi mogu da postanu prepoznati po svojim sposobnostima i uverenjima, ali samo ako kombinuju inicijativu sa mudrim planiranjem. Ljubavni život zahteva fleksibilnost i otvorenost za promene. Pomračenja u Lavu i Vodoliji mogu doneti neočekivane susrete, završetke ili nove početke u partnerskim odnosima. Ovo je godina kada učite da prava ljubav zahteva ravnotežu između slobode i posvećenosti. U poslovnom životu donosi inovacije, promene u timovima i partnerstvima, ali i neočekivane prilike za rast. Jupiter u Lavu podržava javne nastupe, edukaciju, prezentacije i širenje mreže kontakata. Ovo je godina kada možete postići značajne profesionalne uspehe kroz fleksibilnost, hrabrost i mudrost. Finansije zahtevaju balans između inicijative i promišljenog planiranja. Zdravstveni plan zahteva disciplinu i odgovoran pristup fizičkom i mentalnom stanju, promene u energiji i rutini, pa je važno prilagoditi se i koristiti inovativne metode očuvanja vitalnosti.

JARAC

Godina kada je potrebno preuzeti odgovornost za sve aspekte života – od posla i finansija, do zdravlja i ličnih odnosa. Promene radnog okruženja, komunikacija i načina funkcionisanja donosiće neočekivane prilike i potrebu za fleksibilnošću. Uz disciplinu i trud, možete postići značajne pomake ako kombinujete jasnoću i strateško planiranje. Emotivno, kroz period eklipsi je moguć kraj nekih odnosa, ali i prostor za nove, stabilne i partnerske veze. Saturn i Neptun u Ovnu traže odgovornost, iskrenost i realna očekivanja. Učite da ljubav zahteva posvećenost, ali i ravnotežu između slobode i obaveza. U poslovnom životu, zahteva se strategija, disciplina i predviđanje prepreka koje donose promene

u radnom okruženju, nove tehnologije, projekte i timske dinamike koje zahtevaju prilagodljivost. Jupiter u Lavu podržava širenje mreže kontakata, edukaciju i prepoznatljivost u javnosti. Finansije zahtevaju balans između investiranja, štednje i odgovornog upravljanja resursima. Zdravlje zahteva disciplinu i redovan pristup fizičkom i mentalnom stanju. Godina donosi promene u energiji i rutini, pa je važno pratiti telo i prilagoditi aktivnosti.

VODOLIJA

Vodolije ulaze u 2026. sa lunarnim čvorovima u znaku Lava i Vodolije, što označava velike životne raskrsnice i karmičke prilike. Ove promene zahtevaju autentičnost, donošenje važnih odluka i izlazak iz starih obrazaca. Pomračenja u Lavu i Vodoliji aktiviraju životne oblasti koje se odnose na javnu sliku, ljubav, kreativne projekte i partnerske odnose, otvarajući mogućnosti za transformaciju i redefinisanje prioriteta. Ljubavni život zahteva iskrenost, posvećenost i jasno postavljene granice. Novi odnosi mogu biti intenzivni i transformativni, dok stari mogu završiti kako bi se oslobodio prostor za novu, harizmatičnu vezu. U poslovnom životu, neočekivane prilike, inovacije i potreba za fleksibilnošću. Traži se strateško planiranje, disciplina i jasno postavljeni ciljevi. Finansije se dovode u balans između rizika i stabilnosti. Godina sa oscilacijama i neočekivanim troškovima, ali i prilikama za dobit kroz inovacije i partnerstva. Zdravlje stavlja fokus na ravnotežu između energije i odmora. Poželjna je odgovornost u vođenju zdravog načina života i introspektivno praćenje i prilagođavanje navika.

RIBE

Ribe ulaze u 2026. sa Saturnom i Neptunom koji napuštaju njihov znak, ostavljajući zreliju, jasniju i stabilniju verziju sebe. Ovo je godina konsolidacije, kada se procenjuje šta od prethodnih iskustava ostaje, a šta se oslobađa. Donosi promene u domu, porodici i unutrašnjoj stabilnosti, uvodeći novu dinamiku u svakodnevni život i emotivne obrasce. Ljubavni život otvara stare teme ili će doneti neočekivane susrete koji vode ka emocionalnom sazrevanju. Ovo je godina kada učite da birate odnose koji istinski podržavaju lični razvoj i emocionalnu ravnotežu. Na poslovnom planu, inovacije i promene u radnom okruženju, strateški pristup, disciplina i fokus na realne ciljeve. Finansije zahtevaju pažljivo planiranje i realističan pristup. Pomračenja mogu doneti neočekivane troškove, ali i prilike za ulaganje u dugoročne projekte. Zdravlje zahteva balans između aktivnosti i odmora. Menja se rutina, energija i svakodnevne navike, pa se mogu pojačati emocionalni i fizički stres.

PHOTO:

„PLAVO. TO NIJE BOJA.

NIJE SAMO BOJA.

IMA JE NAJVIŠE NA SVETU: NEBO JE PLAVO

I MORA SU PLAVA. ALI KAD ZAGRABIŠ MALO

VODE U ŠAKU SHVATIŠ DA NIJE PLAVA.

A NI VAZDUH NIJE PLAV, PROZRAČAN JE KAO

I VODA. PLAVE BOJE NEMA. ONA JE NAŠA

UOBRAZILJA. TO JE ZNAK BESKRAJA.“

BOŠKO KRSTIĆ, PISAC.

PHOTO: POLINA