Plezir magazin br14 oktobar 2014

oktobar 2014.

BROJ 14

Uvod

O

vaj oktobar donosi nam neku novu energiju, pravo Miholjsko leto i novi nalet dobrog raspoloženja. U tom raspoloženju stiže i novi broj Plezira koji slavi ljubav prema knjigama, čitanju i otkrivanju beskrajnih mogućnosti i svetova koje nam knjiga otvara. Redakcija je dala svoj doprinos i preporučila vam autore i dela koja bi mogla da se nađu na vašim spiskovima za kupovinu na ovogodišnjem beogradskom sajmu knjiga koji nas krajem meseca očekuje.

Tu su i intervju sa Aleksandrom Ilićem, autorom „PR-a“, jedne zanimljive, savremene ljubavne priče, intervju i set fotografija talentovane fotografkinje Jovane Vukotić, preporuka za jedno interesantno mesto u Novom sadu koje podržava reciklažu, zanimljive modne priče i još puno toga što ćete sami otkriti listajući novi broj Plezira.

Do sledećeg broja, uživajte u toplim danima, sitnim zadovoljstvima i naravno pratite naš sajt za dnevnu dozu lepog raspoloženja.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

l

2 oktobar

Sadržaj

Muzika

08

El Jazzyra

Životni stil

Životni stil

24

30

Tegla's: Očekujte neočekivano

Aleksandar Ilić Ljubav u doba interneta

Književnost

14

U susret 59.

Sajmu knjiga

38

Parfemi inspirisani poezijom

Sadržaj

Zdravlje

Životni stil

42 52

Inspiracija Online špartanje

54

Floriterapija i pomoć u učenju i koncentraciji

Fotografija

58

Mladi talenti: Jovana Vukotić

l

4 oktobar

Sadržaj

Moda

70 78

Nega

Editorijal Flapper time Cipele Made in Serbia

80

FAKE IT!

Moda

88 102

Nedelja mode Teorija boja

108 114

Trind Nega za muškarce

Umetnost

120

Leonardo da Vinči

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama.

Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinja-antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

redakcija

Nina Simonović

Marija Bokić

Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

u duši kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj potrazi za novim znanjima, doživljajima i mestima. marija-fashionblog

saradnici Isidora Žakula Merima Aranitović­ Snežana Tatljak Nikolić

Marija Radojković

Ljiljana Maričić Grujić

Milena Goševski

Layout:

MaKista M Ma D E S I G N

Muzika

El Jazzyra fuzija dobrog zvuka Intervju: Nina Simonović

S

Fotografije: Nevena Ćirić

vaki put kada treba da vam predstavim kreativne ljude od inicijative iz Niša, iznenadim se koliko mnogo ovaj grad zapravo ima da pruži u raznim domenima umetnosti. Sada su na red došli momci koji preko 10 godina guraju svoju muzičku priču.

Pošlo im je za rukom da spoje na prvi pogled nekompatibilne žanrove – deep house sa jazzom, d’n’b-om i funkom, i odatle je sve krenulo. El Jazzyra već dugi niz godina čini osnovu scene pojedinih niških klubova, a njihov prepoznatljiv zvuk ih uspešno vodi na turneje u zemlje regiona, ali i na angažmane širom sveta. Za sve vas koji se ranije niste susreli sa njihovom muzikom, pričala sam sa gitaristom Vladikom o tome ko sve doprinosi njihovom prepoznatljivom zvuku, gde su svirali do sada i gde ih možete uskoro čuti...

l

8 oktobar

El Jazzyra predstavlja fuziju naizgled nespojivih (muzičkih) pravaca. Kako ste uspeli da ih uklopite u svoj autentični zvuk? Drugim rečima, ko sve čini El Jazzyru i kako doprinosi u bendu?

Činjenica da smo svi, na doduše razne načine i u okviru totalno različitih pravaca, već dugo u muzici, a da je ljubav prema elektronskoj muzici u najširem smislu te reči ono što nas je spojilo, uticala je na to da pokušamo da stvorimo nešto drugačije, tj. da uzmemo ono što najviše volimo iz svih tih žanrova i spojimo u jedinstvenu celinu. Taj proces i dalje traje i što je najlepše, trajaće dok budemo trajali i mi kao bend. El Jazzyra se tokom vremena razvila u neku vrstu organizacije. U tom smislu da je na ovaj ili onaj način kroz bend prošlo nekih 15-ak muzičara na različitim instrumentima. Praktično, jedina konsantna postavka je DJ zarEz b2b, DJ Joy Legend i ja, Vladika na električnoj gitari. Najčešće bend radi kao petorka uz live saksofon i perkusije, ali po potrebi se uključuje i vokal kao i drugi instrumentalisti. To je upravo i jedna od velikih prednosti benda, stilska raznolikost kako u pogledu muzike, tako i u pogledu uticaja muzičara

l

10 oktobar

El Jazzyra nikada ne zvuči isto.

Iako postoji pravac u kom smo mi najopušteniji i koji najviše tretiramo (deep house), osnovna odlika benda je baš ta prilagodljivost, naravno u okviru elektronske muzike ali sa primesama jazz-a, funk-a, soul-a, d'n'b-a i svega što se nama u dotičnoj prilici učini prikladnim

koji su trenutno na bini. U suštini, El Jazzyra nikada ne zvuči isto. Iako postoji pravac u kom smo mi najopušteniji i koji najviše tretiramo (deep house), osnovna odlika benda je baš ta prilagodljivost, naravno u okviru elektronske muzike ali sa primesama jazz-a, funk-a, soul-a, d'n'b-a i svega što se nama u dotičnoj prilici učini prikladnim. El Jazzyra je po svom opredeljenju izrazito klupski bend ali trenutno radimo i na svojim kompozicijama koje će, nadam se, odvući bend u autorske vode, ali ipak ne previše daleko od mesta gde je sve počelo - klubova.

Pored tog karakterističnog zvuka koji negujete, šta je još doprinelo izdvajanju iz mase na muzičkoj sceni?

Mislim da postoji više stvari koje su doprinele toj činjenici. Iako smo svi mi na ovaj ili onaj način u ovoj priči već nekih 10-ak godina, čini mi se da još uvek na našoj sceni ne postoji slična tvorevina. Naravno da koncept live act nastupa uz pratnju dj-a postoji već jako dugo, ali je Jazzyra jedini bend koji je zadržao svoj koncept od početka i zbog toga što postoji jako dugo uspeo je da razvije prepoznatljivi zvuk, pristup i iznad svega energiju koja proizlazi iz gore pomenutih razloga.

Publika u Nišu ima često priliku da vas sluša. Međutim, svirali ste i u Dubaiu, na Majorci, širom crnogorskog primorja, u Beogradu... Recite nam nešto više o tim putovanjima i angažmanima?

Cela priča je logično krenula iz Niša, ali kako muzika kojom se mi bavimo ne zavisi od govornog područja, logičan sled je bio iskorak van grada ali i van zemlje. Bend je svoju prvu punu

Muzika

afirmaciju doživelo na Nisville Jazz Festivalu i sličnim festivalima, ali i u Beogradu u klubovima kao što su: Mladost, Tube, Brankow, Soho, Play, Bitef Art, Supermarket i mnogim drugim širom Srbije... Sem čestih nastupa u zemljama regiona (Bugarska, Makedonija, Crna Gora), El Jazzyra je postala rezident bend jednog od najvećih svetskih lanaca klubova Puro, sa kojim i danas ima odličnu saradnju. U okviru te saradnje, bend je svirao na više ekskluzivnih žurki i to u Dubaiju, Pizi, Tivtu, na Majorci... a kao kruna te saradnje, jedna naša numera se našla na kompilaciji Purobeach records, rame uz rame sa autorima poput Maria Basanov & Vids Redo. Takođe, nastupali smo i u sklopu promotivnih aktivnosti mnogih domaćih i inostranih kompanija (Philip Morris, Jack Daniels, Red Bull, Jagermeister, Ballantines, J&B, Delta, Johnny Walker, Lenovo...). Bend se, inače, upravo vratio sa druge i veoma uspešne turneje po Crnoj Gori.

l

12 oktobar

Kakvi su utisci sa Musicology festivala u

Na kojim lokacijama vas publika može

Beogradu i jammovanja sa Keziah-om? Da

čuti u bližoj budućnosti i da li imate u

li vam je to jedna od uspešnijih svirki?

planu izdavanje albuma?

Apsolutno! Cela ta priča oko svirke sa zvezdom kakva je Keziah Jones se desila, kao i mnoge druge vezane za El Jazzyru, spontano. Veoma nam je drago što je čitava ekipa Musicology festivala, kao i sam Keziah, prepoznala koncept našeg rada i kao logičan sled događaja desilo se upravo to da se Keziah u jednom trenutku samoinicijativno pridružio bendu na bini. Sve što je usledilo se ne može najbolje opisati rečima... sva sreća pa smo dobar deo nastupa snimili, te oni koji nisu imali prilike da budu na svirci mogu na You Tube-u da vide delić atmosfere.

Što se svirki tiče, polako zatvaramo letnju sezonu i to uglavnom svirkama u Nišu, a početkom naredne sezone ćemo sigurno svirati u Beogradu i ostalim gradovima po Srbiji.

Nadamo se i inostranstvu, ali polako. Kad je u pitanju album, ići ćemo korak po korak.

Iza nas je već nekoliko stvari, u pripremi su i nove, pa ćemo videti. U svakom slučaju, iako ostajemo klupski bend, to je pravac na koji ćemo se orijentisati u daljem periodu.

Bend možete pratiti preko njihove zvanične Facebook stranice.

Književnost

U susret predstojećem beogradskom sajmu knjiga koji nas očekuje krajem meseca, poželele smo da vas motivišemo da istražite pisce, pravce i knjige sa kojima možda do danas niste došli u dodir, a za koje smo verovale da zaslužuju vašu pažnju

Efraim Kišon humorista raskošnog talenta

l

14 oktobar

E

Tekst: Teodora Kovrlija

fraim Kišon je jedan od najcenjeput i uticalo na neke životne odluke. Imao tu nijih i najuticajnijih satiričara na nesreću da završi u koncentracionom logoru svetu. Za sebe je uvek govorio za vreme drugog svetskog rata, a od sigurne kako sebe ne smatra piscem već smrti dva puta se spasao. Prvog puta spasiosobom sa dobrim smislom za lo ga je poznavanje pravila šaha i mogućnost humor. Njegov spisateljski talenat prepoznali da bude partner u šahu nadzorniku logora, a su milioni ljudi širom planete i već decenijadrugi put je preživeo zahvaljujući pukoj sreći ma uživaju u delima koja su iza njega ostala. jer je o životu i smrti odlučivalo to koje mesto Kišon je takođe bio i scenarista, dramaturg u koloni zauzimate (ubijali su svakog desetog). i uspešni filmski reditelj, ali danas govorimo isključivo o njegovom književnom daru.

Brzo nakon završetka rata iseljava se u Izrael Ukoliko do sada niste čitali njegove knjige, i menja ime (Frenc Hofman) u Efraim Kišon.

Ono zbog čega su ovo vrlo značajne stavke za neke ste sigurno morali čuti budući da su je to što je Kišon do kraja svog života osećao „ Kod kuće je najgore“, „Kamila kroz iglene uši“, „Kita boli more“, „Nije fer Davide“, „Lida uprkos svom svom ogromnom uspehu nije u potpunosti prihvaćen u Izraelu sac u kokošinjcu“... širom sveta prevo(zbog čega se u jednom trenutku đene i obavezni deo kućnih biblioteka. Na Kišonovom humoru sa porodicom iselio u Švajcarsku). Njegov doprinos jevreji pripovetkama odrastale su „Tajna dugog braka skoj kulturi je neosporan. generacije, a mnogi danas je u mudrom življenju. Moja uspešni autori ističu koliNjegove koumne, koje je žena i ja nađemo vremena da u to vreme (pedesetih) ki uticaj je na njih ostavilo pisao na jednostavnom Kišonovo pripovedanje i odemo u restoran dva puta specifičan stil. hebrejskom (budući da nedeljno. Svetlost sveća, tiha ga je tek učio) bile su U opšte poznate detalje muzika, ples, večera. neverovatno popularne njegove biografije i sitne pojedinosti ne bih zalazila buduOna ide utorkom, a ja petkom. i čitali su ih od reda svi, od običnih ljudi do visokih ći da zaintereovani lako mogu da dođu do željenih podataka. državnih funkcionera. Njegov britak humor i satira pretresali su Ono što je po mom mišljenju znai razmrdavali društvene probleme, budili čajno izdvojiti su crtice iz biografije koje su svest, pomerali granice i nesumnjivo uticali na ga oblikovale i načinile piscem u kome mogu formiranje moderne jevrejske države u nastanuživati sve generacije. Rodio se u Budimpešti ku. U njegovim pričama bilo je lako prepoznati i to je u izvesnoj meri odredilo i njegov kasniji

Književnost

sebe i svoje bližnje. Isto se dogodilo i sa knjigama. Njegovi romani su bili (a i danas su) toliko čitani da se sa njima retko koji autor i knjiga mogu porediti. Primera radi, njegova knjiga „Kod kuće je najgore“ je druga najčitanija knjiga u Izraelu (prva je Biblija).

Osim u Izraelu, tiraži Kišonovih knjiga su obarali brojne rekorde u zemljama širom sveta, prevođene su na više od 37 jezika, a interesantno je da je bio veoma cenjen i čitan u Nemačkoj. To ga je veoma radovalo jer je bio protivnik teorija o kolektivnoj krivici i nije imao ništa protiv Nemačkog naroda, naprotiv, imao je veliki broj prijatelja Nemaca i veselilo ga je to što potomci njegovih nekadašnjih mučitelja danas rado posežu za njegovim knjigama i smeju se sa njim. Nakon smrti njegovog prevodioca koji je do tada njegova dela prevodio na Nemački on počinje da ih prevodi sam.

l

16 oktobar

Kišon spada u one malobrojne pisce koji mogu da se pohvale da su za života postali klasici, a njegove priče su toliko vanvremenske i univerzalne da će svako veoma lako i u prvom susretu sa njima pronaći unutra delić sebe i svoje okoline, baš kako i dolikuje jednom humoristi i satiričaru.

Predmet njegove satire su osim društva, države, socijalnih problema često bile i osobine koje je prepoznavao kod sebe i svoje porodice. Dogodovštine iz privatnog života ispričane na njemu svojstven način pravo su uživanje za čitanje. Čitajući njegove knjige upoznaćete se sa brojnim stereotipima o jevrejima, amerikancima.. smejaćete se pričama o odrastanju, vezama, braku i brojnim životnim mudrostima. „Tajna dugog braka je u mudrom življenju.

Moja žena i ja nađemo vremena da odemo u restoran dva puta nedeljno. Svetlost sveća, tiha muzika, ples, večera… Ona ide utorkom, a ja petkom.”

Misteriozna preplitanja u

„ Majstoru i– slučajnost Margariti“ ili ne?

Mikhail Bulgakov

U

Tekst: Nina Simonović

prkos tome što mu je otac bio profesor bogoslovije, te je zbog toga dobro poznavao religiju, Bulgakov se sam deklarisao kao „verujući nevernik“. Autor takvog opredeljenja stvara roman „Majstor i Margarita“, objavljen 1967. godine, roman o Bogu i Satani, o Bogu i Đavolu u nama samima. Roman stiče ugled jednog od remek-dela svetske književnosti 20. veka

Bulgakov u njemu spaja svoj talenat satiričara, fanatiste i realiste i ujedno pripoveda različitim književnim vrstama – neki delovi romana podsećaju na bajku, neki na romantičnu novelu, neki pak, na legendu, a neki na moderan roman. Karakteriše ga neobična kompozicija – roman u romanu. Poruka romana je konačna i opštevažeća, pa je s tim ciljem

u fabulu o sovjetskoj svakodnevnici uvedena i priča o Pontiju Pilatu i Ješui, tj. Isusu.

U „Majstoru i Margariti“ postoji kontakt različitih svetova u različitim epohama i na različitim prostorima. S obzirom da je Bulgakov podržavao Kantovu koncepciju idealnog prostora i vremena, time je omogućio ravnopravno uvođenje u pripovedanje „zemaljskog sveta“, tj. „sveta pojava“, i „drugih svetova“, tj. „sveta stvari za sebe“. Sa jedne strane, u „zemaljskom svetu“ ostaje do kraja nerazjašnjena tajna ubistva Berlioza, a samim tim i istina kao takva. Sa druge strane, predstavnici „drugog sveta“ naslućuju istinu i slede je, rešivši za sebe zagonetku postojanja Boga i besmrtnosti duše. Ta istina se otkriva Pilatu i Bezdomnom, čiji je preporod tj. iskupljenje ključni zadatak u razvoju fabule.

Književnost Drugim rečima, ta podela na dva sveta je uslovila razvoj fabularnih linija u okvirima prvog sveta u pravcu njegovog demaskiranja, dok se u okvirima drugog sveta priče junaka odvijaju prema zadobijanju prava na iskupljenje, oproštaj grehova i „večni život“.

Ova podela na svetove nas dovodi do dva fabularna toka, dva nezavisna romana sa paralelnim strukturama, koji svi zajedno imaju četiri fabularna niza. Prvi tok se sastoji od tri fabularna niza, a to su: događaji moskovske svakodnevice u kojima učestvuje Bezdomni, zatim događaji koji prate Volanda i njegovu svitu, i događaji oko Majstora i Margarite.

Drugi tok ima samo jedan fabularni niz, a to je Majstorov roman o Pontiju Pilatu i stradanju Isusovom.

Ovakva složenost kompozicije zahteva čvrsto uporište koje će povezivati sve nizove i to uporište predstavljaju likovi i njihovi međusobni odnosi.

Tokom romana u prva tri niza prepliću se likovi i situacije. Četvrti niz je umetnuti roman koji pripoveda Voland i koji je tu sa ciljem da ukaže na specifičnu strukturu hronološkog reda događaja u romanu. Taj umetnuti roman prati osnovnu priču.

Kao što je rečeno na početku, prepliću se događaji i likovi iz različitih epoha na različitim prostorima, tako da na kraju romana dolazi do spajanja svih fabularnih linija u jednu i do uobličavanja iste.

Pesnik Ivan Bezdomni uvodi se u roman kao ateista i kao lik kome još nedostaje da se formira kao karakter. Može se smatrati posrednikom između dve grupe likova – svakodnevnih i onih „mitskih“. Međutim, na kraju romana njegov lik je doslovno jedini preživeli učesnik događaja u Moskvi. Ti događaji su se urezali u njegovu svest i podsvest kao neizbrisivo iskustvo koje je prodrmalo njegovu egzistenciju i promenilo mu sudbinu.

Lik Volanda se uvodi da zajedno sa likom Ješue, tj. Isusa, objasni mehanizam pravde u svim prilikama života i svim vremenima.

Njih dvoje učestvuju posredno, kao sudije u „zemaljskom svetu“, s tim što Voland kažnjava na zemlji za razliku od Isusa. Autor se kroz roman vešto poigrava tezom „ljudi su pravi đavoli“ i okreće je u „pravi đavoli su ljudi“.

Prema Bulgakovu, za ličnost Majstora nema mesta u zloj i demonizovanoj svakodnevnici – on se na „zemaljskom svetu“ osećao kao izrod. Njegova sudbina, izuzetna kao i njegov život, ostaje mu nepoznata do poslednjeg trenutka; ona se nalazi u rukama večitih načela dobra i zla Ješue i Volanda. Majstor svoje utočište nalazi u predelima „večitog mira“ sa Margaritom, a njegovo delo ostaje u svetu da traje u besmrtnosti i večnosti.

l

18 oktobar

Pontije Pilat je zatočenik apsolutnog životnog principa. Na kraju romana, kada dolazi do susreta svih junaka u svetu „večnog pokoja“, odnosno do spajanja svih fabularnih linija u jednu, Pilat sedi skoro dve hiljade godina i simbolizuje univerzalnost krivice u kom god vremenu da se nalazi. Njega oslobađa njegov autor – Majstor i Pilat kreće putem mesečeve staze koju je tako dugo očekivao.

Ono što sintetiše sve fabularne tokove u romanu je vreme, hronotop. Voland i njegova svita se pojavljuju u Moskvi „jedne majske večeri“, u sredu, uoči Pashe, a odlaze u noći između subote i nedelje, kada se sreću sa Ješuom i Pilatom. Po novom gregorijanskom kalendaru to se poklapa sa 5. majem 1929. godine – kada je roman i napisan.

Sam početak scena u romanu pada na 1. maj (Dan međunarodne solidarnosti radnika), koji je istovremeno i paganski praznik početka poljskih radova i dan koji se u Srednjem veku vezivao za Bal veštica, kada one odlaze đavolu. U Jeršalaimskim scenama u romanu radnja počinje u sredu, 12. nisana, upra-

vo dolaskom Ješue Ha-Nocrija u Jeršalaim i njegovim hapšenjem, a završava se u zoru 15. nisana, u subotu, kada Pilat razgovara sa Levijem Matvejem i saznaje za ubistvo Jude. Pravi kraj romana je oproštaj koji Pilat dobija od Majstora u nedelju uveče (nedelja = rus: voskresenie, pritom, na tu nedelju se baš pada i Uskrs), to se dešava istog dana i povezuje dve nedelje – moskovsku i jeršalaimsku. Konačno, ono što povezuje sve fabularne nizove romana „Majstor i Margarita“ upravo je ciklični ili morfološki oblik vremena.

Bulgakov se oslanja na jezik i na ono što je sadržano u njemu. U „Majstoru i Margariti“ jezik je jedina pouzdana stvarnost – onaj ko razume jezik razumeće i jedinstvo celokupnog romana, a samim tim i književnost, odnosno umetnost. „Majstor i Margarita“ je roman-otkrovenje sovjetske književnosti; pripada vrhunskim ostvarenjima svetske književnosti u tradiciji Dantea, Getea, Gogolja i Dostojevskog. A u posleoktobarskoj produkciji, ovaj roman stoji rame uz rame sa „Tihim Donom“ Šolohova.

Književnost

Dvanaest zbirki M Zoran Živković

Tekst: Marija Boki}

l

20 oktobar

oj prvi susret sa prozom Zorana Živkovića dogodio se pre više godina kada me je privukla priča pod nazivom Dani objavljena u magazinu “Politikin Zabavnik”. Još uvek se sećam svog oduševljenja žanrom koji sam kroz tu priču upoznala - fantastikom - ali i načinom na koji je pomenuta priča napisana - jednostavnim jezikom, nenametljivo, pitko. Istog momenta sam poželela da saznam više o piscu i tada otkrila, za mene do tada skriveno, blago srpske ali i svetske književnosti.

Zoran Živković rođen je u Beogradu 1948. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu gde danas predaje kreativno pisanje. Njegova dela su prevođena i čitana širom sveta, posebno dobro primljena i izučavana na severnoameričkom kontinentu i nagrađivana kako u Srbiji tako i na globalnom nivou. Živković smatra da se „pisac postaje tek u poznim godinama“ i da je sa svojih 66 u godinama „kada pisci najviše daju“. Njegove knjige nećete naći na policama sa bestselerima jer one svakako nisu „trivijalna književnost za laku zabavu i jednokratnu upotrebu“ već dela koja uplivavaju u neke nove svetove i na neobičan način tragaju za odgovorima.

Na početku pomenuta priča Dani deo je romana mozaika pod nazivom Dvanaest zbirki kome se s vremena na vreme vratim i iznova ga pročitam. Kroz dvanaest priča pratimo isti broj opsesivnih i bizarnih kolekcionara koji tragaju za danima, fotografijama, nadama, noktima, snovima, rečima i smrtima. Priče govore o pogrešnim izborima, o onome što ljude vodi ka njima i o zastrašujućoj spoznaji o učinjenom. Balansirajući između opipljivog i neopipljivog, realnosti opsesija i nadrealnosti situacija u kojima se likovi nalaze, Živković kroz Dvanaest zbriki pripoveda o ljudskoj potrebi da sakupljaju stvari i o onome što leži iza te potrebe. Bilo da je ta potreba vođena narcisoidnošću, traganjem za lepotom, za svrhom, Živković pokazuje da se u svakoj priči (zapravo u svakom svom delu) jednako drži koncepta „pokazati, a ne kazati“ te ćete biti prepušteni tome da sami doneseti svoje zaključke o interesantnim likovima i događajima koji su ih zadesili.

Nagrade: // “Miloš Crnjanski” za Četvrti krug (1994) // World Fantasy Award za Biblioteku (2003) // “Isidora Sekulić” za Most (2007) // “Stefan Mitrov Ljubiša” za ukupno prozno stvaralaštvo (2007)

Nominacije:

// “Međunarodna dablinska književna nagrada IMPAK” za romane: // Knjiga (2004) // Biblioteka (2005) // Skrivena kamera (2007) // Esherove petlje (2010) // Pet dunavskih čuda (2011) // Nagrada “Širli Džekson”(2008) i nagrada “Britanskog društva za fantastiku” (2008) za roman mozaik: Dvanaest zbirki

Čitanje Živkovićevih dela je bez preterivanja poseban doživljaj. Dvanaest zbirki je samo moj predlog za započinjanje tog putovanja, posebno koristan za ljubitelje kratke proze kao književne forme, ali smatrajte to samo početkom, uvodom. Obavezno se postarajte da na predstojećem Sajmu potražite koje god Živkovićevo delo i dopustite sebi da upoznate fantastiku onako kako dolikuje.

Književnost

Franken-

štajn Mary Shelley

N

Tekst: Minja Cvetković

aučna fantastika, horor, sajkobili, hororbili i svi mogući biliji i treši horor produkti moja su ljubav već dugo, dugo vremena. Kao veliki fan dragih mi Universal čudovišta, među koje spada i Frankenštajn, odlučila sam da vam u susret predstojećem Sajmu knjiga, ali i Noći veštica, dam spisak od nekoliko zanimljivih činjenica koje možda niste znali, a vezane su za ovaj lik. Pa, da krenemo: Frankenštajn, iako mnogima poznatiji kao filmski lik, nastao je zapravo davne 1818. godine kao lik u noveli spisateljice Mary Shelley, rođene 30. avgusta 1797. godine, što znači da je Frankenštajna stvorila u dvadeset prvoj godini života.

Frankenštajn je zapravo rezultat takmičenja ko će napisati najbolju horor priču, između

l

22 oktobar

rio smrtnog čoveka od gline i ukrao vatru ne bi li mu pomogao, za šta je bio kažnjen. U tom kontekstu, možemo reći da ovaj podnaslov ukazuje na doktora Frankenštajna koji je stvorio svoje stvorenje.

Frankenštajn stvorenje u knjizi zapravo nema ime. Umesto toga, kada njega opisuje ili kada o njemu govori, Mary koristi reči kao što su monstrum, čudovište, demon, to i tako dalje.

Mary, njenog budućeg muža Percy-ja, Lord Byron-a i pisca John Polidori-ja. Naime, oni su se našli u Švajcarskoj 1816. godine i zbog loših vremenskih uslova nisu mogli da izađu iz kuće. Ovo takmičenje im je došlo kao zanimacija, premda ga je Mary jedina shvatila ozbiljno, jer su ostali vrlo brzo odustali, i završila priču naredne godine.

Mary je tvrdila da joj je ideja za novelu došla u snu, kada je sanjala ludog naučnika koji je vratio mrtvaka u život.

Iako je prvo izdanje svetlost dana ugledalo 1818. godine, ono je tada bilo anonimno. Tek pet godina kasnije knjizi je dodato autorkino ime i prezime.

Radnja priče je, prema mnogim podacima, smeštena u 1700. godinu, i odvija se u Bavariji.

Knjiga sadrži i podnaslov Moderni Prometej. Prema grčkoj mitologiji, Prometej je stvo-

Mary je i za ime Frankenštajn rekla da joj se javilo u snu, ali u Nemačkoj postoji istoimeni zamak za koji se veruje da je u njemu alhemičar po imenu Conrad Dippel vršio eksperimente na ljudskim telima tokom ranog osamnaestog veka. Inače, iako je danas čudovište mnogima poznato pod imenom Frankenštajn, to je zapravo ime naučnika koji je ga je stvorio.

Priča o Frankenštajnu je inspirisala preko stotinu trideset filmova, među kojima je jedan od prvih bio nemi film 1910. godine.

Na ovaj ili onaj način, odnosno, direktno ili indirektno, Frankenštajn je prikazan kao stvorenje odgovorno za ukupno šest smrti i ostaje živ na kraju knjige. Ljubiteljima misterija biće možda zanimljiva činjenica da su svi koji su bili umešani u stvaranje ove novele umrli mladi i na prilično tragičan način. Jedina koja je imala dug i srećan život bila je Clara Clairmont koja je odbila da učestvuje u takmičenju.

I za kraj, ne, Frankenštajn u knjizi nije zelene boje i nema šrafove. Naprotiv, njegov tvorac Viktor se veoma trudio oko njega i želeo je da on bude zgodan i prijatne spoljašnjosti.

Međutim, stvari su pošle naopako, i to i te kako naopako, a kako je on na kraju izgledao u verziji autorke Mary Shelley saznajte sami, ne smem baš sve da vam otkrijem i spojlujem.

Intervju: Svetlana Divljakov

a n e t i t a r v S g o v a r d z u l teg s ' a l g e T u a d o o f fal st 24 oktobar

Fotografije: Vladenko Aj

Životni stil

„U našem gradu lepom Novom Sadu, puno je mesta gde izlazi masa; kafići, kafane, diskoteke, restorani, tu dolaze ljudi, tu prolaze dani...“ (ovo je početak pesme novosadskog benda Atheist Rap). Zaista ovo jeste tako. U Novom Sadu ima puno mesta gde se može popiti popodnevna kafa ili izaći uveče u provod sa prijateljima, a kada posle te kafe ili izlaska prošetate, videćete da se trenutno u gradu dešava prava ekspanzija restorana brze hrane i zaista se svašta može pojesti. Od raznih bureka i pita, pekara i roštilja, index sendviča, krompira u raznim varijantama, palačinki, kineske brze hrane... Ipak, ako želite da pojedete zdraviji obrok i bitno vam je da znate da su namirnice sveže i domaćeg porekla, novootovoreni restoran Tegla’s je pravi izbor za vas i donosi nešto novo.

Kako i samo ime kaže, stub poslovanja i simbol restorana je tegla. Tegle su napokon dobile novi smisao i ne služe samo za pakovanje zimnice. Danas ih ljudi koriste umesto čaša ili šolja, za dekoraciju i razne uradi sam projekte, a sve to ima i te kako smisla, posebno sa stanovišta zaštite životne sredine.

Staklo je odličan materijal i šteta je da završi na nekoj deponiji. Treba ga reciklirati ili ponovo koristiti. Puno ideja smo svi videli na internetu, a videli su i vlasnici Tegla’s-a, Vladimir i Ivana i te ideje sproveli u realnost. Tegle su savršeno uklopljene u enterijer ovog malenog restorana. Tu su lampe od tegli, mini vertikalna bašta sa začinskim biljem zasađenim u tegle, a naravno, tegle služe i kao ambalaža za pakovanje zdravih salata.

l

26 oktobar

U ponudi je 10 vrsti salata među kojima su salata sa piletinom, tunom, pancetom, a postoje i vegetarijanske i posne opcije. Svaka od njih je bogato ispunjena domaćim i kvalitetnim povrćem, začinskim biljem, testeninom ili krutonima, sirom i dresingom. I zaista su ukusne.

Pored ukusne hrane, moju pažnju je najviše privukla želja vlasnika da reciklažu i ponovnu upotrebu materijala šire na zanimljiv način.

Kartonska i plastična ambalaža čas posla završi u kontejneru (ako i stigne do njega), a reciklaža u Srbiji još uvek nije toliko popularna. U Tegla’s-u su rešili da se tom trendu suprotstave na svoj način i kupcima su ponudili mogućnost da sakupljaju tegle i na svakih 10 vraćenih u restoran, dobiju obrok po izboru

Životni stil

besplatno. Vlasnik Vladimir kaže da su kupci zadovoljni što neko razmišlja o ambalaži i dosta njih vraća tegle.

U Tegla’s-u se trude da u ishranu vrate zdrave namirnice i navike koje se u našoj kuhinji često zanemaruju, pa iako ne žele sebe svrstati u kategoriju zdravog fast food restorana, mogu da garantuju da su sve namirnice sveže, kvalitetne i da im se zna poreklo.

Namirnice nisu organskog porekla jer bi tada i cena i kontinuitet ponude bio doveden u pitanje. „Na žalost, proizvođači organske hrane nisu u stanju da obezbede kontinuitet isporuke i proizvodnje tokom cele godine, a to je nešto na šta mi moramo misliti jer namirnice uvek moraju biti sveže i najboljeg kvaliteta.

Zato mi sarađujemo samo sa najboljima“,

l

28 oktobar

navodi Vladimir.

Vladimir i Ivana su sami svoje gazde, a to u Srbiji nije lako. „Birokratija je neprijatelj br.

1. Za svaku sitnicu je potrebno pregršt papirologije, vremena i naravno živaca. Ali dobro, kako je svima, tako je i nama. Nikakvu pomoć od države nismo dobili, a za početak se nadamo da nam neće puno odmagati“, kaže Vladimir.

Na početku rada vlasnici su bili skeptični po pitanju toga kako će ih sugrađani prihvatiti, jer ipak je ova vrsta restorana nešto novo i drugačije, a mi potičemo sa podneblja gde je burek/pizza/pljeskavica sveto trojstvo. Kao koncept ispadaju iz klišea i ne uklapaju se ni u jedan dosadašnji gastro spoj, ali su za kratko vreme uspeli da zadobiju simpatije su-

građana. Lepo je kada ljudi prepoznaju trud i kvalitet i to znaju da cene.

Trenutno se u Tegla’s-u intenzivno radi na proširenju ponude, pa će uskoro biti dostupne zimske salate i zdravi i ukusni slatkiši bez šećera i veštačkih zaslađivača. Takođe, za par meseci Tegla’s će i zvanično postati brend i kao takav će moći da se širi preko franšize. Vladimirove ideje i vizije idu mnogo dalje od Novog Sada, a najviše bi voleo da jednog dana strani gosti grada upere prstom u Tegla’s i kažu „baš je dobar restoran“.

Ako smo vam barem malo zagolicali maštu i želite da probate neku od ovih super salata, Tegla’s se nalazi u ulici Narodnog Fronta 25. Takođe, možete pogledati i njihovu Facebook stranicu ili sajt.

Tegle su savršeno uklopljene u enterijer ovog malenog restorana. Tu su lampe od tegli, mini vertikalna bašta sa začinskim biljem zasađenim u tegle, a naravno, tegle služe i kao ambalaža za pakovanje zdravih salata

Životni stil

Ljubav u doba interneta

G

Intervju: Teodora Kovrlija

uglujemo ime Aleksandar Ilić. Nije narodni pevač, niti MMA borac, u pitanju je prozni pisac čiji prvenac „Srpski psiho“ je pre nekoliko godina obarao rekorde čitanosti. Danas kada čujete neko ime, upoznate nekoga ili nameravate da ga zaposlite potpuno je uobičajeno da pogledate na Internetu kakav je digitalni CV te osobe. Ovo mnogima može zvučati zastrašujuće budući da svi znamo kakve zloupotrebe privatnosti danas postoje. Ipak, ovo je realnost koju svi mi danas živimo i to je ono o čemu je Aleksandar želeo da govori u svom novom romanu „PR“. Internet je postao toliko velika stvar, da ga mnogi porede sa revolucijom kakvu je donela upotreba struje, te ga shodno tome nije moguće ignorisati ni u književnosti. Aleksandar Ilić pripada grupi malobrojnih autora koji sigurno trasiraju novi put u modernoj književnosti koja se bavi našom svakodnevnicom i duhom ovog našeg „digitalnog“ vremena.

l

30 oktobar

Životni stil

Nakon velike pauze od objavljivanja romana „Srpski psiho“ kog si pisao u paru, nedavno se pojavio „PR“ – tvoj prvi samostalni roman. Da li je bilo lakše pisati samostalno ili u paru?

Pisanje u „četiri ruke“ je brže pa je onda u tom smislu i lakše. Pored toga, prednost koautorskog rada je i u tome što već u toku samog pisanja, zahvaljujući drugom autoru, možete da stvorite neophodnu distancu prema samom delu i na taj način lakše detektujete dobra i sporna mesta. Sa druge strane, kod samostalnog pisanja prepušteni ste samom sebi, put do poslednje rečenice je duži, a zadovoljstvo nakon stavljanja tačke veće.

Više volim da pišem sam.

Da sada pišeš svoj prvi roman koliko bi se on razlikovao? Koliko si se ti promenio za ovo vreme?

U kreativnom procesu sadašnjost spada u repromaterijal, barem u mom slučaju. Sadašnjost je ono što me kreativno pobuđuje. U tom smislu, današnja verzija mog prvog romana značajnije bi se bavila internetom i međuljudskim odnosima koje je internet omogućio. Samo ta intervencija bi znatno pomerila tematski okvir, zaplet i ton samog romana. Ako bih u obzir uzeo i iskustva koja su me prethodnih sedam godina na neki način promenila, verujem da bi druga verzija prvog romana pre svega bila ironična.

l

32 oktobar

Želim da stvarnost prikažem onakvom kakva jeste, sa vrlinama i manama.

U tom smilu, internet je tema koja se ne može ignorisati, sa svim svojim tvitovima, šerovima, lajkovima i dislajkovima Da li je situacija u Srbiji kada je izdavaštvo u pitanju, danas bolja ili gora nego 2007. kada ste objavili „Srpskog psiha“?

U odnosu na 2007. godinu, danas je samo brzina interneta bolja. Sve ostalo je, čini mi se, u znatno goroj poziciji, pa i izdavaštvo.

da stvarnost prikažem onakvom kakva jeste, sa vrlinama i manama. U tom smilu, internet je tema koja se ne može ignorisati, sa svim svojim tvitovima, šerovima, lajkovima i dislajkovima.

Na internetu imamo slobodu da budemo ko god poželimo. Društvene mreže nam

Novi roman „PR“ je priča o ljubavnom tro-

istovremeno omogućavaju anonimnost

uglu u jednoj beogradskoj PR agenciji

dok s druge strane kreiraju naš virtuelni

koji se u skladu sa vremenom u kome živi-

CV, dostupan svim korisnicima. Po tvom mi-

mo bavi i internetom i društvenim mreža-

šljenju, gde se brišu granice između ova

ma. Zar nema već previše lajkova, tvitova

dva sveta, virtuelnog i realnog?

i šerova da bi se oni sada preselili i u knji-

Često se može čuti da ljudi kad pričaju o internetu, a pre svega o društvenim mrežama koriste termine virtuelno, virtuelni život, virtuelni prijatelji i sl. Smatram da je to pogrešno.

Internet je stvaran. Društvene mreže su stvarne. Ljudi sa kojima pričamo su stvarni isto kao i mi. Stvarna su i osećanja, raspoloženja.

Možda najbolji primer koliko je sve to zapravo stvarno jesu internet prodavnice: tamo našim stvarnim novcem plaćamo nešto što nam stvarno bude i isporučeno – knjige, hranu, cipele ili šta već kome treba. Postoji samo jedan svet i u tom svetu možemo biti onlajn ili oflajn. U tom smislu svako od nas može kreirati svoj lažni onlajn identitet - možete biti Supermen ako hoćete. Ali samo onlajn. Kad pređete u oflajn, digitalne maske ostaju na internetu.

ževnost ili misliš da je to neminovnost?

Čini mi se da je pojavom interneta svet ušao u novu epohu, u digitalno doba: kao što smo nekad iz kamenog prešli u bronzano doba.

Svet u kojem danas živimo je proširen, veći je za internet, a glavna odlika tog novog područja je komunikacija. Zato sam se u romanu bavio PR-om, kao veštinom koja je, po mom mišljenu, najbolje ovladala tim novim govornim područjem. Pored toga, broj brakova ili veza sklopljenih zahvaljujući internetu iz dana u dan je sve veći. Kada sam ta dva aspekta komunikacije sklopio, dobio sam zaplet romana, a upravo ta slika savremenog sveta jeste i odgovor na tvoje pitanje.

Ne doživljavam književnost kao banju ili sanatorijum u koji ljudi odlaze da bi se odmorili od ostatka sveta. Želim

Životni stil

Anonimnost je već nešto drugo. Internet nam pruža tu mogućnost ali samo do trenutka dok neko, država na primer, ne poželi da tu mogućnost zloupotrebi, kao i privatnost.

Pre Snoudena, priče o globalnom nadziranju spadale su u domen teorija zavere, a sada su slika porobljenog interneta. Privatnost je osnovno ljudsko pravo i ona na internetu više gotovo da ne postoji.

U jednom delu romana videli smo da si se pozabavio temom dubokog interneta ili Deep Web-a. Imam utisak da veliki broj ljudi ne zna o čemu se radi, budući da se u medijima retko govori o neindeksiranim stranicama i prosečnom korisniku nevidljivom vebu. Šta se sve krije u tim dubinama interneta?

Deep Web je neindeksirani deo interneta, tj. deo interneta do kojeg se ne može dospeti pomoću Google-a ili nekog drugog pretraživača. U zavisnosti od načina na koji je sadžaj „nedostupan“ Deep Web se dalje može deliti na dva dela. Prvi deo sačinjavaju sadržaji kojima se pristupa user/password metodom. Drugi, zanimljiviji, a vrlo često i bizarniji deo Deep Weba su sajtovi kojima nije moguće pristupiti klasičnim browserima kao što su Google Chrome, Internet Explorer i drugi – obično se na te sajtove misli kad se kaže Deep Web. Da

l

34 oktobar

Pozitivni primeri korišćenja Deep Weba i Tora najvidljiviji su u represivnim sistemima, naročito u onim koji imaju cenzurisan i ograničen pristup internetu n

biste pristupili ovim sajtovima neophodno je da instalirate browser Tor. Jedan od najpozantijih sajtova sa Deep Weba jeste „Silk Road“ – najveća onlajn prodavnica narkotika. Pored toga postoje i sajtovi na kojima je moguće angažovati plaćene ubice, hakere, kupiti razne vrste oružja, trgovati ljudima, kupiti hakovane kreditne kartice sa neograničenim minusom...

Postoji sajt na kojem možete da unajmite profesionalnog lopova da za vas ukrade bilo šta.

do toga da je više od 5000 puta veći od površinskog veba. Kao što sam pomenuo, na Deep Web može se otići pomoću browsera Tor. Možete ga skinuti sa sajta torproject. org. Osim za posete Deep Webu možete ga koristiti i da sačuvate privatnost na internetu, tačnije da zaobiđete mehanizme praćenja i nadzora na koje klasični browseri nisu otporni. Nakon što pokrenete Tor (instalicija je brza i laka) na sajtu thehiddenwiki.org možete naći katalog linkova ka različitim destinacijama na Deep Webu. Linkove za Deep Web prepoznaćete po .onion ekstenzijama. Pre nego što na nešto kliknete, imajte na umu da to npr. možda nije haker koji će za 200 evra da vam „pomogne“ da provalite nečiji password na Facebooku već da je to možda FBI. Kada se govori o Deep Webu, najčešće se navode samo one negativne odrednice poput trgovine opijatima, mnoštva sumnjivih likova i hakera, kao i pedofilskog sadržaja. Međutim, to ipak nije sve što se

Da li možeš da ispričaš malo našim čitaocima

tamo nalazi. Tu su smeštene i korisne ar-

koja su tvoja saznanja o Deep Webu i šta je

hive i podaci od velikog značaja. Koje su

bitno da znaju ukoliko se upuštaju u ove ne-

to pozitivne namene koje nam Deep Web

istražene virtuelne svetove?

može pružiti?

Jedna od intrigantnijih stvari vezanih za Deep Web jeste njegova veličina. Procene se kreću od toga da on čini 95 odsto interneta

Tačno tako, zbog „atraktivnosti“ sadržaja mnogo više se govori o ovim negativnim pojavama koje si pomenula.

Postoji samo jedan svet i u tom svetu možemo biti onlajn ili oflajn. U tom smislu svako od nas može kreirati svoj lažni onlajn identitet - možete biti Supermen ako hoćete. Ali samo onlajn. Kad pređete u oflajn, digitalne maske ostaju na internetu n l

36 oktobar

Pozitivni primeri korišćenja Deep Weba i Tora najvidljiviji su u represivnim sistemima, naročito u onim koji imaju cenzurisan i ograničen pristup internetu, kao što su Kina, Iran ili Turska. U takvim sistemima Deep Web, sa gomilom foruma i svojim društvenim mrežama, jeste odlično ako ne i jedino mesto na kojem je gotovo bezbedno moguće razmenjivati „nerežimske“ stavove i mišljenja. Takođe, to je i mesto odakle informacije mogu da procure na „slobodni“ deo interneta. Kad smo već kod curenja, čitav projekat WikiLeaks izvorno je začet i bio dostupan upravo na Deep Webu.

Do veće popularnosti Deep Weba je došlo

Bliži mi je termin digitalni realizam. Virtuelni zvuči kao nešto iz žanra naučne fantastike što „PR“ svakako nije, niti je to zbirka priča „Beograđanke“ Igora Marojevića koju bih takođe svrstao u digitalni realizam. Treća knjiga digitalnog realizma za sada ne postoji.

Nikada u našoj poznatoj istoriji nismo bili više umreženi i povezani jedni sa drugima, a istovremeno nikada nismo bili ovoliko usamljeni, otuđeni i nedruštveni. Da li je to najveća pošast koju nam je internet doneo?

Mislim da je to koincidencija i da nema veze sa internetom. Verovatno je problem u siromaštvu, možda čak i materijalnom.

nakon curenja u javnost različitih informacija i otkrića Džuliana Asanža i Edvarda

Šta bi poručio mladim autorima koji sa-

Snoudena. Da li te je ovo motivisalo da se u

njaju da objave nešto svoje?

knjizi osvrneš na Deep Web?

Da se dobro razbude i što mrzovoljnije pročitaju rukopis pre nego što ga ponude nekom izdavaču jer se može desiti da izdavač prihvati rukopis i u onom sanjivom obliku.

Uprošćeno gledano, Asanžov uticaj može se svesti na diskreditovanje i raskrinkavanje pojedinaca i vlada u raznim nedozvoljenim situacijama. Da bi u tome uspeo bio mu je neophodan kako Deep Web tako i površinski internet.

Snoudenova misija, sa druge strane, razotkriva čitav sistem globalnog nadzora i ukazuje u kojoj meri američka bezbednosna agencija NSA zapravo narušava onlajn privatnost svih nas. Imajući u vidu tematski okvir romana „PR“ – internet i društvene mreže – Snoudenova pozicija mi je znatno bliža i u tom smislu izleti na Deep Web mogu se posmatrati kao potraga za izgubljenom slobodom.

Mladi u poslednje vreme sve manje čitaju, žale se da su lektire u školama dosadne i prevaziđene. Šta bi stavio kao obaveznu literaturu da imaš mogućnost da odlučuješ?

„Korekcije“ Džonatana Frenzena ali tako da to bude obavezna lektira koja se mora čitati u svakom razredu srednje škole. Šta je poslednje što si pročitao što bi preporučio čitaocima Plezira?

Tvoj novi roman bi se mogao svrstati u jedan pravac u nastanku, virtuelni-realizam. U kojoj meri se kao autor prepoznaješ u ovom pravcu?

Zbirku priča „Beograđanke“ Igora Marojevića zbog uspešnog pripovedanja u ženskom prvom licu i digitalizovanja savremene srpske književnosti.

Životni stil

Parfemi inspirisani poezijom Šta se desi kada muze zamrse svoje konce i poezija se preplete sa svetom parfema?

Nastanu mirisi slojeviti, mistični, nesvakidašnji.

Tekst: Ljiljana Maričić Grujić

Predstavljamo vam dva mirisa koja se mogu kupiti i kod nas. Inspirisana poezijom dva pesnika, dva savremenika sa dva kontinenta, tako slična po tamnim dubinama svojih stihova - Edgar Alan Po i Bodler, u mirisnim kreacijama brendova Frapin i Byredo.

Životni stil

Nikada više, reče gavran Kada je 1845. štampan "Gavran" Edgara Alana Poa, poezija izgubljene ljubavi, sa crnom pticom sudbine koja na sva pesnikova pitanja odgovara rečima "Nikada više", dame su, nenaviknute na tako jezovitu poeziju o izgubljenoj ljubavi, prestrašeno pokrivale lice svojim mirisnim maramicama. Gospoda su sumnjičavo vrtela glavom. Deca su zadirkivala pisca na ulici mlateći rukama kao krilima.

Poova poezija bila je mračna i divna.

"Gavran" je postao književno delo neprolazne vrednosti, a sto godina od pesnikove smrti, na nje-

gov rođendan 19. januara 1949. neka je ruka na njegov grob spustila bocu konjaka i tri crvene ruže. Naredne godine, ritual se ponovio.

I one posle nje. I narednih 60 godina čovek u crnom kaputu i šeširu, lica umotanog u šal, nasuo bi čašu konjaka, ispio i spustio bocu i ruže na grob.

Legenda o misterioznom posetiocu je obišla svet, mnogi su pokušavali da ga vide ili fotografišu, ali je misterija njegovog identiteta opstala. Tajanstveni ritual nazvan je "Poe Toaster", Zdravica Pou. Veruje se da je nekoliko muškaraca iz iste porodice nasleđivalo ovu tradiciju, koja je okončana 2009. na Poov dvestoti rođendan. Tajanstveni posetilac nije došao Nikada Više.

Publici je ostalo samo da nagađa o kakvoj se simbolici radi, a francuski konjačko-parfemski brend Frapin, inspirasan ovom legendom, kreirao je miris Nevermore.

Frapin je brend finog francuskog konjaka i kvalietnih parfema snažnog identiteta.

Nevermore je njihov novi miris koji je pokušao da se približi Poovoj mistici, poveren Anne-Sophie Behaghel, parfimerki koja je odabrala tamne tonove ružinog oksida, da dodirnu senovite, duboke prostore naše duše. Preko njih padaju lake bele latice "adelhidnih" cvetnih nota, kao inje na nadgorbnom spomeniku pesnika, povezujući nebo i zemlju. Večno i prolazno. Šafran je tu da nas pozove svojim toplim tonovima da priđemo bliže i dozvolimo da nas opiju tamjan, vino i ambra. Tamna mirisna poezija.

l

40 oktobar

Egzotičan je i varljiv miris ljubavi

- Gospodo, te su pesme nemoralne, treba ih zabraniti! - zahtevao je državni tužilac na suđenju pesniku i njegovoj zbirci „Cveće zla“, 1957. godine. Zbirci koja je rečnikom i temama skandalizovala moraliste, baš kao i pesnikov raspustan, raskalašan i nesređen život.

- Utkao sam svoje srce u te pesme - govorio je Bodler. Tužilac je odavno zaboravljen.

Bodler je zauvek sa nama. Jedna od najpoznatijih pesama iz ove zbirke je "Egzotični miris", pesma posvećena ljubavi.

"Dok udišem miris tvojih toplih grudi, sklopljenih očiju, u jesenje veče, ja ponovo vidim te obale sreće...Lenjivo ostrvo gde priroda nudi svoje divlje voće i čudno drveće; ljude čije telo vitko se pokreće, žene čiji pogled iskrenošću čudi..."

Nimalo neobično da je baš ova pesma inspirisala švedski parfemski brend Byredo -

poznat po svojoj saradnji sa raznim umetnicima - za parfem Baudelaire.

Srce ovog parfema zagrejano je ambrom i bojom zrelog voća, sa dodirom oštrog, svežeg povetarca koji kruži kroz "čudno drveće". Zaljućeno biberom, okađeno tamjanom.

Da, ljubav je tu, slatka i slasna, oštra i ljuta. A kada ljubav prođe i parfem se osuši, na ruci će ostati suv trag papirusa, kože i pačulija.

Parfemi Byredo i Frapin prodaju se u Srbiji samo u parfimeriji Metropoliten u Beogradu.

" Putovanje je jedina stvar koju kupujete, a Ä?ini vas bogatijim." l

42 oktobar

Nepoznat autor

P

s i a f l a a r : A g o n t drijana o f i a l i K m e o r vrlija p i r

" Detinjstvo je roditelj Ä?ovekove liÄ?nosti."

Sigmund Frojd

l

44 oktobar

" Jedna od najsrećnijih stvari koja može da vam se dogodi u životu jeste srećno detinjstvo. " Agata Kristi

l

46 oktobar

" Mali ljudi, koje mi zovemo deca, imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju."

Ivo Andrić

" Radost nije u stvarima, ona je u nama."

RiÄ?ard Vagner

" Život je tragedija prepuna radosti."

Bernard Malamud

l

50 oktobar

" Postoje dva načina da proživite život. Jedan je kao da ništa nije čudo. Drugi je kao da je sve čudo. " Albert Ajnštajn

e n i l n O e j n a t r a p š

se e ć e m o k a n je sajt g r o . s g n i k c ati ć e s o t brainpi s o n t e st i um o n v e ž ji n k u i a piše v o p o zaljubljenic P ia r a M tkiša. la s i ic n v a d o r ojev s i a kao u p g ji n k e z prika , e v o t s k e t e n onu z a p a ij fantastič d m o n ogrom a n e k u r o p e o vrsne pr tema.

Teodora Kovrlija

fashionbeans.com je mesto na kome će muškarci pronaći savete vezane za modu, stil, negu i lepotu. Kvalitetnih sajtova posvećenih muškarcima i njihovom stilu i nezi zaista nema mnogo. Zato dragi čitaoci verujem da ovaj sajt zaslužuje trenutni bookmark.

l

52 oktobar

Nomadi.hr je sajt koji vodi grupa zaljubljenika u egzotična putovanja koja su više stil života nego način putovanja. Ovi entuzijasti organizuju specifične ture sa malim grupama turista i vode ih u obilaske kakve nećete pronaći ni u jednoj turističkoj agenciji. Zahvaljujući vlastitim iskustvima u pojedinim egzotičnim zemljama i ličnim kontaktima sa meštanima, ovi avanturisti će vas provesti kroz autentične predele, pokazati vam pravo lice gradova i zemalja koje posećujete bez rizika i opasnosti da vam se može dogoditi nešto loše. Osim toga, ovi ljudi sa svojim novostečenim prijateljima-turistima rado pomažu siromašnu decu i decu u sirotištima u zemljama koje posećuju.

digolubovic.blogspot.com je blog koji vodi Dijana Golubović. Već iz prvih nekoliko pasusa videćete da se radi o mladoj, obrazovanoj devojci. Dobre fotografije i zanimljivi tekstovi uglavnom su vezani za lepotu i životni stil. Recenzije proizvoda koji su dostupni na našem tržištu su devojkama više nego korisna stavka, a tu su i različite preporuke mesta koja možete posetiti, sajtova, magazina, sitnica..sve ono što dane čini lepšim i potpunijim.

shetakesontheworld.com je sajt na kome ćete pronaći mnoštvo ideja i inspiracije kako za poslovne tako i privatne situacije. Zamišljen je kao mesto na kome će dame učiti jedne od drugih i međusobno se inspirisati za rast i razvoj. Intervjui sa ženama koje su izgradile uspešne karijere i njihovi saveti. Sajt je dobio veliki broj priznanja i nagrada i nekoliko puta je proglašavan za sajt godine u svojoj konkurenciji, a Forbs ga je 4 godine za redom uvrstio u listu top 100 sajtova za žene. Mesto koje zaslužuje jedan veliki bookmark.

lensculture.com je doslovno blago za sve one koji vole fotografiju, žele da se njom bave ili im je to već profesija. Mnoštvo korisnih saveta, ideja, intervjua sa kolegama fotografima čini ovo mesto riznicom zanimljivih i korisnih informacija, novih imena. Kada jednom počnete da listate i preturate po arhivi sigurna sam da ćete sate i sate provesti na ovom sajtu.

Zdravlje

Floriterapija i pomoć u uÄ?enju i koncentraciji

l

54 oktobar

Tekst: Merima Aranitović

O

Tekst: Marija Radojković

ktobar. Poslednji ispitni rok pred upis nove fakultetske godine. Prvi mesec ozbiljnih odgovaranja u školi, prvi kontrolni i pismeni zadaci. Izazovi pred đacima i studentima. Svaki položeni ispit donosi unutrašnju satisfakciju za nešto što smo vredno radili, ali vodi i korak bliže završetku školovanja. No, jedan deo ljudi ovaj period doživljava prilično stresno - koliko god bili rešeni da izađu na polaganje jednostavno ne mogu da se koncentrišu i počnu da uče. Nemaju volje, ne mogu da organizuju preostalo vreme niti da se pokrenu i krenu sa radom. Razlozi su različiti - strah od neuspeha, lenjost, premor, nedostatak motivacije i svi oni stoje na putu ka našem cilju.

Zdravlje Takođe, ispiti su noćna mora za sve one koji imaju problem sa tremom - sa onim osećajem kad vam se odjednom oduzmu noge, srce tako brzo kuca da mislite da ga čuje čitava učionica, steže vas u stomaku, ruke vas ne slušaju niti iz grla izlazi bilo kakav glas.

Ispiti i polaganja nisu dragi ni onima koji ne veruju u sebe i svoje mogućnosti, onima koji smatraju da nisu dorasli izazovu, da nisu nikad dovoljno dobro naučili i da svi znaju bolje od njih. Za one koji stalno moraju da se dokazuju - okolini, roditeljima, prijateljima, za one koji bi uvek da budu bolji, a nikada ne pokažu svoju pravu vrednost iz straha da nisu dorasli izazovu.

I da, da ne zaboravimo i grupu onih koja je po godinama davno već trebalo da završi svoje ispite, ali su ih neke životne okolnosti odvukle od fakulteta i učenja. Znamo da je teško ponovo uzeti knjigu u ruke, naći vreme za učenje i snagu i volju za to.

Cvetne esencije veoma uspešno rešavaju probleme koje možemo imati sa učenjem, koncentracijom, motivacijom, samopouzdanjem... Vrlo često ovi problemi idu u paketu, ali zato se i kombinuju cvetne esencije sa ciljem da se napravi idealna formula koja će učiniti da razne vrste ispita postanu radosni trenuci - kruna vašeg rada.

Kada govorimo o koncetraciji, naravno da prvo pomislimo na učenike i studente, ali problem fokusiranja se može odnositi na svakog od nas. Svi smo barem jednom imali kreativnu blokadu, misli su nam bile na nekom drugom mestu, nismo imali energije da se suočimo sa nekim izazovom. Problem sa koncentracijom imaju i svi oni koji rade više poslova u isto vreme, ili su na rukovodećim mestima i od njihove odluke i brzine reagovanja zavise i ljudi i posao. Tako da bismo i

l

56 oktobar

njima savetovali da pokušaju da sebe nađu u nekoj od cvetnih esencija preporučenih za koncentraciju i poboljšanje pažnje i mišljenja.

Predložene esencije delom zahvataju i probleme sa izražavanjem i tremom, ali njih ćemo posebno obraditi nekom drugom prilikom.

Cvetne esencije pokazuju izuzetno dobre rezultate kod dece i mladih tako da dobar razgovor sa floriterapeutom i dobra kombinacija esencija dovodi do optimalnih rezultata.

Neke od cvetnih esencija izbora: Chesnut bud za one koji teško uče, stalno prave iste greške, nemaju širi uvid prilikom učenja

Cosmos - za jasnu i koherentnu komunikaciju, za organizovanje misli i njihovu jasnoću Dandelion - za bolove u vratu i ramenima tokom dugog sedenja Iris - za integraciju kreativnosti i procesa učenja Limun - za logičko razmišljanje Shasta daisy - da se od detalja lakše sastavi celina (spajanje delova naučenog u celinu)

Rabbitbrush - za one koji rade više stvari u isto vreme Filaree - za one koji su okupirani detaljima, koji imaju previše usko interesovanje Golden Yarow - za one koji su suviše povučeni i nemaju takmičarski duh, ali moraju da se istaknu Penstemon - budi unutrašnji takmičarski duh, daje snagu da se uhvatimo u koštac sa izazovima

Chamomile - da umiri nervozu u stomaku Elm - za one koji preuzimaju suviše odgovornosti u nekom trenutku pa osećaju umor Lavander - smiruje preopterećene nerve i nervozu Larch - strah od osuđivanja drugih, strah od neuspeha, nedostatak samopoudanja Mimulus - za one svakodnevne strahove, poznate, za prevazilaženje stidljivosti Goldenroad - da se oslobodimo negativnog pritiska okoline

Buttercup - da se ne poredimo sa drugima White chesnut - za mentalni mir i lakoću, protiv misli koje se stalno ponavljaju Blacberry - za sprovođenje ideja u delo

Cayenne - za ustajalu snagu volje koju treba pokrenuti u akciju Madia - za fokus i koncentraciju Trumpet vine - za jasan govor, protiv mucanja, za upečatljiv nastup (na ispitu, sceni...)

Ako se nalazite u nekoj od ovih cvetnih esencija, možda je floriterapija dobro rešenje za vas.

Fotografija

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Jovana Vukotić

Mladi talenti:

Jovana Vukotić l

58 oktobar

Jovana Vukotić je u modnim krugovima poznata zahvaljujući svom blogu i stilu koji neguje, a njene fotografije su posebna poslastica za modne sladokusce. Ona poslednjih sedam godina eksperimentiše sa foto aparatom, a kao rezultat te igre nastaju odlični portreti, ispričane su brojne modne priče i zabeleženi posebni trenuci.

Fotografije same govore umesto nje dajući nam drugačiju perspektivu i podstičući našu kreativnost.

Baš kao što čuvena Dorotea Lang kaže “Foto aparat je instrument koji nas uči kako da sagledamo svet bez objektiva“ (The camera is an instrument that teaches people how to see without a camera)

Fotografija

Tvoj blog Mess in my closet postoji već nekoliko godina, a ono što ga je, čini mi se, izdvojilo iz mase su fantastične fotografije sa umetničkim pečatom.

Kada si otkrila fotografiju?

Evo već 4 godine, mada u poslednje vreme slabijim intenzitetom sa tendencijom da se potpuno ugasi ili postane nešto drugo. Fotografija me ozbiljno privlači od 2007. i evo već 7 godina (kad pre) se igram.

Na blogu si sama fotografisala veliki

Rad kog fotografa je najviše uticao

broj outfit postova. koliko je teško

na tvoj stil i ko su po tvom mišljenju

istovremeno biti i model i fotograf i u

fotografi koji zaslužuju epitet

kom segmentu više uživaš?

umetnika?

Svakako više u ulozi fotografa. Ne predstavlja mi problem ta dvojna uloga jer ja najbolje znam šta sam zamislila pa shodno tome i kako da se namestim i kako da fotkam.

Nijednog posebno, ali od mnogih po malo.

Od starih fotografa Tina Modotti, a od novih Kristy Mitchell i Romina Ressia.

Na ovim prostorima ima puno talentovanih pojedinaca, koga bi od

Estetika u kojoj možemo da uživamo na blogu je svojevrsan miks različitih uticaja, kao i spoj modernog i retro kolorita. Kako bi ti definisala svoj stil?

U modnom smislu ne volim da se ograničavam određenim stilom. Spadam u one ljude koji se oblače shodno raspoloženju. Zaljubljenik sam u bakin orman i vintage stvari koje su nepresušan izvor inspiracije (i kvalitetne grderobe), koje kombinujem sa casual stvarima. Nekad volim boho, nekad krajnje jednostavno, retko romantično ali i to se dešava. Kako u modi tako i u fotografiji najviše me privlače retro/analogne boje kombinovane sa modernim.

l

60 oktobar

mladih kolega pohvalila?

Pohvalila bih mnoge, a svakako izdvojila Franju Matkovića (HR), Mateja Zobavnika i Katarinu Zakošnjek (SLO) Šta sve mora da se poklopi kako bi nastala dobra fotografija i šta ti je presudno pri odabiru modela i lokacije?

Za dobru fotografiju u mom slučaju neophodna je sinergija fotografa i modela. Presudno je da me inspirišu ili mesta ili modeli, tako da se sami nametnu. Ako me inspiriše mesto tražim modela koji bi se uklopio u ideju i obrnuto.

Zaljubljenik sam u bakin orman i vintage stvari koje su nepresušan izvor inspiracije (i kvalitetne grderobe), koje kombinujem sa casual stvarima.

Nekad volim boho, nekad krajnje jednostavno, retko romantično ali i to se dešava. Kako u modi tako i u fotografiji najviše me privlače retro/ analogne boje kombinovane sa modernim

Mnogo puta smo čuli da je za dobru fotografiju najbitiniji momenat, a ne oprema. Kakav je tvoj stav po ovom pitanju? Osim toga, da li radije biraš analogne ili digitalne aparate?

Čini mi se da je oprema najmanje bitna.

Znam ljude sa sjajnim aparatima i poražavajućim fotografijama i obrnuto. Da, momenat i dobro oko su presudni, kao i pronalaženje samog sebe u tome šta se radi. Evo ja, na primer, užasan sam fotograf pejzaža, jednostavno mi to ne ide, ne umem, ne prija mi.

Uvek analogni, mada digitalni češće koristim.

Koliki značaj pridaješ pripremi? Da li pre fotografisanja imaš razrađen plan ili se samo prepustiš trenutku inspiracije?

Jedini plan koji imam jeste ko je model i mesto, sve ostalo dodje samo od sebe l

62 oktobar

Jedini plan koji imam jeste ko je model i mesto, sve ostalo dođe samo od sebe. Pokušavala sam da isplaniram kako će fotkanje da se odvija ali nikad nije završeno po planu, jer tog dana, recimo, nisam istog raspoloženja kao dana kada sam planirala, model me inspiriše drugačije nego što sam očekivala ili nešto slično. Sve ideje koje imam realizujem za par dana inače ih zaboravim. Otuda i veliki broj autoprtreta.Ne pomaže mi ni zapisivanje, jer se posle određenog vremena zasitim te ideje i imam novu, i tako u krug.

Jesen je mnogima veoma inspirativna zbog svog kolorita i specifične atmosfere, koje je tvoje najdraže godišnje doba i šta podstiče tvoju maštu i inspiraciju?

Poštujem jesen i njen kolorit kao i sve mogućnosti koje pruža, ali leto me najviše inspiriše. Inspirišu me mesta, ljudi, najobičnije sitnice koje svakodnevno viđam.

Kako biti originalan prilikom fotografisanja? Živimo u vreme kada su slike postale način komuniciranja i kada dobru fotografiju može da napravi gotovo svako uz pomoć dobre kamere i instagram filtera? Kako u vreme hiperprodukcije ostati svoj i biti originalan?

l

64 oktobar

Originalnost je danas jedino što može izdvojiti fotografa, a to je tako teško. Ne smatram sebe originalnom, samo prosečnom.

Tako da nisam sigurna da imam najbolji recept za originalnost. Jednostavno radim kako mi prija, ako se na taj način rodi originalna i sjajna ideja moj cilj će biti ostvaren.

Nema ništa gore od usiljene originalnosti i usiljenih ideja, a da ne spominjem plagijate (iako smo davno postali plagijatori jedni drugih)

l

66 oktobar

Osim što praviš fotografije za blog, sa koleginicom, takođe fotografkinjom osnovala si fotografski studio Happy Lab. Kako funkcioniše saradnja dva umetnika u kreativnom procesu i da li si zadovoljna postignutim? Šta vaš studio nudi?

Happy Lab je naša komercijlnija strana, ali i dalje sa nekim našim pečatom. Ivana Korać i ja sjajno funkcionišemo. Stvar je vrlo jednostavna: dve glave su kreativnije i imaju više ideja od jedne. Ukusi su nam slični, tako da se dopunjujemo. Nudimo da zabeležimo sve vaše lepe trenutke.

l

68 oktobar

Nedavno si postala mama, udala se.. koliko su ove promene uticale da promeniš fokus fotografije sa mode i proširiš svoje polje delovanja?

Ne mnogo, i dalje me najviše interesuju portreti i moda, a fotografisanje Arsenija (dece) je postalo sastavni deo dana.

Bliži nam se veliki sajam knjiga u Beogradu pa u tom duhu moram da te pitam šta trenutno čitaš i imaš li nekih preporuka za naše čitaoce koji pripremaju svoje spiskove i liste želja za kupovinu?

Zbog nedostatka vremena trenutno ne čitam ništa sem literature vezane za fotografiju, tako da bih rado saslušala preporuke od drugih.

Moda

oni su je promenili

Tekst: Minja Cvetković

l

70 oktobar

Flapper time Period u kome je došlo do eksplozije boja, brzog džez ritma i energičnog plesa. Period nakon Prvog svetskog rata i pandemije gripa 1918. godine. Život koji je bio obeležen razvojem novih tehnologija i promenom ustanovljenih ženskih uloga. To su bile dvadesete godine, iste one koje su donele ideju mlade, slobodne, obrazovane žene, koja je bila odvažna da u klubu naruči piće i zapali cigaretu, da pleše uz ritam Čarlstona dok joj se haljina sa resama, tako poznata asocijacija na ovaj period, zadiže, otrkiva noge i njen buntovnički duh. To je bilo više pitanje stava nego mode. Moda ga je samo uspešno pratila.

K

Moda

ada govorimo o modi dvadesetih godina, odnosno flapper ere, neophodno je spomenuti da je ona bila zavisna od promena i u ostalim segmentima društva, pa je neophodno krenuti od društvene i političke situacije tog doba. Devojke su tokom rata, više nego ikada ranije, radile van kuće, počele su da voze automobile i da se okreću protiv tradicije. Može se reći da su ljudi nakon horora koji su preživeli želeli da se zabave i proslave život igrajući do kasno u noć uz ritam džeza, uz cigarete, piće i rušenje tabua i dotadašnjih vrednosnih normi. Želja za boljim životom i optimizam širili su se velikom brzinom i našli su svoj izraz u živahnim bojama haljina, kaputa, čarapa i mnogih drugih odevnih predmeta i modnih detalja. Ženska novootkrivena sloboda se videla u sve kraćim lepršavim haljinama, dok je želja za oslobađanjem od stega koje je sa sobom nosila tradicionalna podela na to šta muškarac sme i šta žena ne sme, počela da nastaje kada su žene dobile pravo glasa, kada su se usprotivile prohibiciji, skratile svoju kosu, obukle pantalone i proslavile boyish stil odevanja.

Dužina suknji i haljina je možda jedna od najočiglednijih promena vezanih za ovo doba. Tokom prve polovine dvadesetih godina ona je ostajala relativno pristojna (naravno, po tadašnjim merilima pristojnosti) - ispod kolena ili čak nešto duža, sve do 1925. godine, kada je skoro otkrila kolena i postala najpoznatija odlika takozvanog flapper stila. Naravno, među inicijatorima ove faze bile su uglavnom mlade devojke.

l

72 oktobar

Iako je ta faza kratko trajala jer su tokom 1929. godine duže asimetrične suknje postale hit, ona je uzburkala javnost i promenila kasnije modne pravce.

Naš bukvalni prevod ere u kojoj dominira ovaj stil (flapper) glasio bi era šiparica.

Iako je sa današnje tačke gledišta on možda neadekvatan, jer ta reč često ima prizvuk negativnog i sramnog u sebi, verujem da je treba shvatiti u duhu tog vremena, u duhu dvadesetih godina i pozdraviti pozitivnu drskost žena koje su tada pokazale želju za ravnopravnošću. Ovo je bio period u kome je došlo do razilaženja sa uštogljenom i strožijom edvardijanskom modom, korsetima i shvatanjem mode kao zabave za isključivo višu klasu. Krojevi su postali jednostavniji, šivaće mašine lako dostupne, pa je ženama bila otvorena mogućnost da odeću koja je u modi prave same u kućnoj radinosti.

Moda

l

74 oktobar

Još jedan značaj dvadesetih godina jeste u tome što je došlo do razilaženja sa podelom na tipično muški i ženski način odevanja, kao i sa idealima lepote i ženskog tela iz prethodnih perioda. Nekoliko godina ranije idealna ženska figura je bila ona sa dosta oblina, a žene su se trudile da izgledaju starije.

Nasuprot tome, era dvadesetih donela je želju za dečačkom figurom, pa su žene nosile specijalnu vrstu donjeg veša koji im je poravnavao grudi, a počele su i da skraćuju kosu na zaprepašćenje starije generacije koja ju je smatrala simbolom ženstvenosti. Prvo je postala popularna takozvana bob frizura,

koju je proslavila glumica Louise Brooks, a onda i sve kraće frizure poput čuvenog Eton crop-a u kombinaciji sa Marcel talasima. Ove frizure pratila je i šlem kapa, odnosno cloches, čije je nošenje bilo moderno samo uz kratku kosu. Detalji su igrali veliku ulogu dvadesetih godina. Sa sve većim pokazivanjem nogu i čarapama se poklanjalo dosta pažnje.

One su uglavnom bile svetlih, pastelnih nijansi da bi odavale utisak golih nogu. Bogatije žene su nosile čarape napravljene od svile, a devojke srednje i niže klase od sintetičkog materijala poznatog kao rayon, odnosno, veštačka svila.

Detalji su igrali veliku ulogu dvadesetih godina.

Sa sve većim pokazivanjem nogu i čarapama se poklanjalo dosta pažnje. One su uglavnom bile svetlih, pastelnih nijansi da bi odavale utisak golih nogu l

76 oktobar

Osim na odeći, žene su svoje uradi sam projekte primenjivale i na torbicama. Bile su popularne one od satena ili svile, sa mnogo perlica koje bi se naknadno ušivale. Što se nakita tiče, dizajnerima su dvadesetih godina inspiracija bili stari Egipat, priroda i geometrijski oblici, mada su devojke tokom flapper ere najviše nosile duge biserne ogrlice.

Naravno, priča o ovom periodu nije potpuna bez spominjanja Coco Chanel, jedne od prvih žena koja je skratila kosu, obukla pantalone i potpuno odbacila korset. Zbog svoje vizije slobodne, emancipovane žene, postala je jedan od najuticajnijih dizajnera u kasnijim decenijama. Ne treba takođe zaboraviti ni Elsu Schiaparelli koja je krajem ove ere mnogim mladim generacijama pomogla da pronađu sopstveni stil.

Za razliku od poznatih chemise haljina, koje

je dizajnirala Coco Chanel, Elsa je bila inspirisana stilom starog Rima i Grčke, pa je dizajnirala elegantne haljine koje su pratile i naglašavale oblik tela. A ovim ovim potezom je nagovestila modne promene tridesetih godina.

Dvadesete godine svakako nisu bile idealne. Nisu ni mogle biti takve kada se svet našao u posleratnom procesu oporavka. Svakako da nisu bile ni finansijski povoljna era, ali, bile su era kada je došlo do oslobađanja.

Pa, slikovito rečeno, zamislite kratkokosu devojku sa niskama bisera oko vrata, kako u svojoj haljini sa resama koja otkirva noge i leprša dok igra uz džez, lupa šakom o sto i traži piće, dok u drugoj drži cigaretu u elegantnoj crnoj muštikli.

Fotografije su preuzete iz knjige Fashions of a decade, The 1920s; autorke Jacqueline Herald

Cipele Serbia

made in

LILU Fa

shion

Teodora Kovrlija

Shoes

s e o h S a s a Kl

s e o h s e d a m d n a H D D l

78 oktobar

RISH

K

ABO

a j n š la

FAKE IT!

Moda

Photo: Flavia Raddavero (www.flaviaraddavero.com) Stylist: Odette W Model: Alysson (agence Vip) Make Up/Hair: Gauthier Joseph

l

80 oktobar

JOG Swimwear swimsuit Cloth bags Densu Faux Fur Coat Doria Salambo Rain boots I Feel Boot FRF pendant glass and recycled cotton Clips Cotton reused and recycled wool crown Rich Heiress by Thousand Kisses Magic Suva socks

Moda

l

82 oktobar

JOG Swimwear swimsuit Leather bag Lili Catherine Gak Faux Fur Coat Doria Salambo FRF pendant glass and recycled cotton by Thousand Kisses Magic Bracelet Rich Heiress by Thousand Kisses Magic, reused wool

Moda

JOG Swimwear swimsuit Cloth bag Densu Faux Fur Coat Doria Salambo Clips Rich Heiress by Thousand Kisses Magic, recycled cotton

l

84 oktobar

JOG Swimwear swimsuit Cloth bag Densu Faux Fur Coat Doria Salambo Rain boots I Feel Boot Clips Rich Heiress by Thousand Kisses Magic, recycled cotton low DimUp

Moda

l

86 oktobar

JOG Swimwear swimsuit Leather bag Tali Catherine Gak Bags Alexia Hollinger Faux Fur Coat Doria Salambo Boots ATB O'Parinor Crown and bracelet reused wool and cotton ring reused Rich Heiress by Thousand Kisses Magic Scarf handpainted Aino Jakobi for SiidilaboR

JOG Swimwear swimsuit Leather bag Tali Catherine Gak Bags Alexia Hollinger Faux Fur Coat Doria Salambo Levis Boots Shoes ATB O'Parinor Crown and bracelet reused wool and cotton ring reused Rich Heiress Earrings FRF wood by Thousand Kisses Magic Scarf handpainted Aino Jakobi for SiidilaboR

Nedelja mode u četiri modne prestonice

Tekst: Isidora @akula

NEW YORK Majkl Kors (Michael Kors)

Ovaj modni kreator svojom retro i laganom kolekcijom odveo nas je u 40-te i 50-te godine prošlog veka.

Elegancija upotpunjena pažljivo biranim materijalima prikazana je kroz raskošne suknje cvetnih aplikacija, koje su ujedno činile i srž ove kolekcije. Kors nije izostavio ni lagane bluze, široke šortseve, čipkane haljine kao i komade od denima. Paleta boja bila je prožeta belom, žutom, teget, pink i zelenom.

l

88 oktobar

Viktorija Bekam (Victoria Beckham)

I ovog puta Viktorija je predstavila kolekciju punu svedenih silueta kroz niz kaputa i haljina savršeno skrojenih i stilizovanih sa tankim kaiševima. Crne haljine, beli oversize džemperi i bordo odelo upotpunila je linija obuće, prvi put sa Viktorijinim potpisom. Pažnju je privukao i upečatljiv print nalik na japansku trešnju.

Tema

Karolina Herera (Carolina Herrera)

Karolina Herera još jednom je predstavila kolekciju upotpunjenu glamuroznim haljinama dostojnim koktel zabava i balova održanih u čuvenom američkom Hamptonsu.

Fini materijali i ravni krojevi činili su savršenu slikarsku podlogu. Od boja prisutne su bile bela, jarko narandžasta, žuta, crvena i modro ljubičasta. Najveće oduševljenje prisutnih izmamila je bela haljina bez rukava sa korsetom i providnom suknjom, prožeta nizom kvadrata i trouglova različitih dimenzija prekrivenih cvetnim printom koji su stvarali 3D efekat.

l

90 oktobar

LONDON

Topšop

(Topshop Unique)

Ema Farov i Kejt Felan inspiraciju crpe iz britanskog primorja i predstavljalju nam jednu retro inspirisanu, izuzetno nosivu kolekciju. Od boja mogle su se zapaziti romantična crvena, plava kao i tonovi žute i boje crnog vina. Modeli nose haljne sa golim ramenima, kratke šortseve i mini suknje upotpunjene prugama, karnerima, sa po kojom metalik nijansom, sandalama na visoku potpeticu i sportskim torbama.

Roksanda Ilinčić Naša najpoznatija modna kreatorka, ove sezone opredelila se za opuštene i jednostavne modele.

Krugovi i kvadrati krasili su haljine, suknje kao i pantalone i šortseve u kombinaciji sa bluzama i jaknama sa belim reverima. Boje su jarke i među njima dominiraju narandžasta, pink i tirkizna vešto ukombinovane sa nežnim tonovima plave i roze.

l

92 oktobar

Barberi (Burrbery)

Jedna od najiščekivanijih revija londonske nedelje mode je svakako revija Burberry Prorsuma, u potpisu Kristofera Bejlija, modnog direktora ove modne kuće. Kolekcija je inspirisana britanskim cvećem i insektima koji su bili oslikani na krovu same sale.

Kombinujući tradicionalno sa savremenim predstavio je mešavinu tekstura i boja. Pistom su defilovali manekeni u modelima od teksasa u kombinaciji sa elegantnim, ženstvenim haljinama, uzanim, pencil suknjama ukrašenim laticama, kao i mantili u crno-beloj boji sa aplikacijama od kože. Pored jarko plave, žute i ciklama boje, ombre efekat je takođe bio neizbežan. Kada govorimo o obući i ove sezone dominantne su udobne patike šarenih đonova kao i ravne sandale koje neodoljivo podsećaju na Birkenstok.

Revija je ispraćena muzikom Džejms Beja (James Bay).

MILANO

Moskino (Moschino)

Neverovatno kreativni Džeremi Skot uspeo je da ispuni san mnogih devojaka i inspiraciju pronađe u našoj omiljenoj Barbie lutki.

Pistom su defilovale žive Barbie lutke u odelima, haljinama i mini suknjama svih nijansi roze boje sa upečatljivim detaljima od kože.

l

94 oktobar

Guči (Gucci)

Frida Đijanini, kreativna direktorka ovog brenda predstavila nam je kolekciju u kojoj se može osetiti vojni prizvuk, prisutan u maslinastim tonovima na prslucima, jaknama i kaputima na dvostruko kopčanje. Pojedini modeli ukrašeni krznom dočarali su prepoznatljivi luksuzni i elegantni stil ove modne kuće. Haljine visokog struka, duge suknje i jakne sa pojasevima upotpunjene su nijansama crvene i narandžaste boje.

l

96 oktobar

Dolče i Gabana (Dolce & Gabbana)

Ovaj modni dvojac za sezonu proleće/leto 2015. bio je inspirisan španskom koridom i Flamenkom koji je svoj trag ostavio na njihovom omiljenom ostrvu, Siciliji. Luksuzne jakne sa motivima bikova kombinovane su sa šortsevima, haljine su čipkane, a suknje prošarane cvetnim aplikacijama. Teksas je prisutan, kao i rese i karneri. Od boja tu su upečatljiva vatreno crvena i crna. Na samom kraju videli smo defile manekenki obučenih u bele košulje i crvene šortseve visokog struka.

PARIZ Šanel (Chanel)

Karl Lagerfeld, kreativni direktor modne kuće Šanel, još jednom je pokazao zašto se smatra jednim od najboljih kreatora današnjice. Ovosezonska scenografija preselila nas je na ulice Pariza i savršeno predstavila Bulevar Šanel unutar Grand Palea, specijalno uređenog za ovu priliku. Karl inspiraciju crpi iz feminističkog pokreta, feministkinja stilizovnih u svedene komade koje marširaju kao na nekom protestu, a ovaj modni protest, predvodila je Kara Delevinj, sa crno-belim razglasom ukrašenim prepoznatljivim Šanel logom.

Od materijala najzastupljeniji je bio tvid, a od boja maslinasto zelena, pava, roze i crno-bela. Sama linija prožeta je šarenim komadima veoma neformalno. Pored klasičnih tvid odela, prisutne su i pantalone sa širokim nogavicama, duge šarene jakne i mini suknje uparene sa kratkim džemperima. Cipele su sa zlatnim potpeticama, a čizme ukrašene cvetnim motivima. Zapamćeni su ostali i transparenti koje su modeli pokazali na završnici revije, sa natpisima poput: “Free freedom”, “Make love not war”, “Be different”.

l

98 oktobar

Eli Sab (Elie Saab)

Kolekcija pod nazivom “Drive into deep”, inspirisana je šik i hipi devojkama širom Kalifornije, a sam tok revije pratili su umirujući zvuci talasa.

Ostajući veran svojoj klasičnoj silueti, Eli Sab nam je predstavio modele u jarkim bojama poput tirkizno-zelene, kraljevsko-plave, ciklama, sa po kojim ombre efektom na dugim koralnim haljinama. Izostavljeni nisu ostali ni čipkani modeli prepoznatljivi za ovog libanskog modnog kreatora, a defile manekenki propratila je pesma Stivi Niks (Stivie Nicks) “Stand back”.

Valentino

l

100 oktobar

Fotografije: Style.com

Pjer Paolo Pićoli i Maria Gracija uspeli su da ponovo oduševe sve prisutne na predstavljanju prolećne kolekcije čuvene italijanske modne kuće Valentino.

Njihova elegantna, pre svega ženstvena kolekcija na pravi način uspela je da dočara stil 70-tih godina prošlog veka.

Kolekcijom dominiraju svilene, gotovo prozirne haljine koje neodoljivo lepršaju oko manekenki upotpunjene cvetnim i čipkanim aplikacijama, kao i modeli u pastelnim i nežnim tonovima plave, lila i žute boje. Od prolećnih aksesoara tu su pismo tašne i torbe preko ramena, a u pogledu obuće čuvene rimljanke.

Balensijaga (Balanciaga)

Aleksandar Veng inspiraciju za ovu kolekciju crpi iz čuvene Tur de Frans trke.

Neizbežni arhitektonski kroj i monohromatska paleta boja upotpunjeni su materijalima poput pamuka, svile i tila. Od boja su prisutne ljubičasta, siva, krem i crna boja, a od obuće ravne sandale od kože. Revija je održana na novoj Pale de Tokio, na staklenoj pisti ispod koje su mašine sa suvi led puštale dim.

r o Te

j a m o b a o i g a odišn ij

ja doba

Koje je vaše godišnje doba?

Tekst: Teodora Kovrlija

V

erujem da vam ovaj naslov zvuči u najmanju ruku čudno i da se sigurno pitate kakve veze imaju godišnja doba sa teorijom o bojama i da li je opet u pitanju neki sezonski trend. Ako ste odrastali 80-ih ili 90ih sigurno ste čuli za veoma popularnu knjigu „Color me pretty“ ili kako je kod nas prevedena „Učini me lepom“ Kerol Džekson. Ako vam je ova knjiga ostala u pamćenju, onda verovatno znate za teoriju po kojoj postoje 4 grupe ljudi ili 4 tipa koja odgovaraju podeli na 4 godišnja doba.

l

102 oktobar

leto

Moda

kosa

oči

NIJANSE KOJE ODGOVARAJU

Pre ove knjige koja je nesumnjivo postala pop kulturni fenomen, mnogi poznati naučnici, umetnici i različiti teoretičari su proučavali boje i njihove osobine, kontraste, ponašanje u odnosu na druge boje. Njutn i Gete su , svaki na svoj način, doprineli boljem razumevanju i izučavanju boja. Njutn je zastupao teoriju da bez obzira na to da li je svetlost reflektovana, raspršena ili prenesena, ostaje iste boje. Stoga, on je zaključio da je boja rezultat interakcije između objekta i svetlosti koja već ima određenu boju, a ne da

l

104 oktobar

objekat sam generiše boju. Ovaj zaključak je poznat kao Njutnova teorija boja. Osim njega, istraživanjem i naukom o boji bavio se i Gete koji je veliki deo života proveo tragajući za odgovorima. On je putovao svetom u potrazi za odgovorima i informacijama o bojama.

Godine 1840. je objavio knjigu "Teorija boja", u kojoj se suprotstavio Njutnovoj teoriji o prelamanju svetlosti prema talasnim dužinama.

Gete se najviše bavio osim osobinom boja i njihovim nastankom, uticajem boja i njihovih nijansi na lice. Osim njih dvojice, bilo je još

zima kosa

oči

NIJANSE KOJE ODGOVARAJU

Kerol je prethodne teorije sažela, pojednostavila i prilagodila tako da svi veoma lako mogu sami da otkriju koji su tip i koje im boje pristaju

mnogo onih koji su na svoj način postavili osnovu za teoriju o razumevanju boja. Jedan od vrlo značajnih teoretičara bio je i Johan Iten, švajcarski impresionistički slikar, dizajner i učitelj Bauhaus škole.

Sedamdesetih godina prošlog veka štampa je toliko uznapredovala da je postalo moguće štampanje knjiga i publikacija koje će verno prikazati svaku nijansu u visokoj rezoluciji što je rezultiralo velikim brojem knjiga koje su tih godina objavljivane, a imale su za cilj analizu boja i podele na svojevrsne tipove koji bi vam

PROLEĆE

Moda

kosa

oči

NIJANSE KOJE ODGOVARAJU

omogućili lakše snalaženje sa bojama koje vam pristaju. Ipak, tek je knjiga Kerol Džekson postigla globalni uspeh. Kerol je prethodne teorije sažela, pojednostavila i prilagodila tako da svi veoma lako mogu sami da otkriju koji su tip i koje im boje pristaju.

Uticaj ove knjige je toliko veliki i značajan da je ubrzo nakon njenog izdavanja došlo do velikih promena u modnoj i kozmetičkoj industriji koje su se prilagođavale ovoj pomami.

Osim toga, zanimanja kao što je konsultant ili ekspert za boje postala su popularna i česta.

l

106 oktobar

"Color me Beautiful" se izrodila u kompaniju koja zapošljava veliki broj stručnjaka za boje i sarađuje sa brojnim firmama koje se bave proizvodnjom odeće i kozmetike.

Boja koju nosimo osim što utiče na naše raspoloženje, utiče i na to kako nas drugi ljudi doživljavaju. U teoriju o tome šta koju boju simbolizuje i kakvu energiju ona sa sobom nosi ovog puta nećemo zalaziti. Sigurno ste primetili da određene nijanse bolje pristaju vašem tenu, da u njima izgledate mlađe, odmornije, svežije. U pitanju je kontrast

JESEN kosa

oči

NIJANSE KOJE ODGOVARAJU

između vaše boje tena, kose, očiju i onoga što imate na sebi. Osnovna podela je na toplije i hladnije tonove. To da li ste topao ili hladan tip, vrlo lako ćete ustanoviti jednostavnim posmatranjem vaše boje kože. Ukoliko vaš ten prirodno vuče na rozikasti podton onda pripadate hladnijem tipu, ukoliko vuče na žućkasto sigurno ste topliji tip. Ako ste ustanovili da li ste hladan ili topao tip sada samo treba da odredite vaše godišnje doba.

Hladni podton može biti zima ili leto, dok su topli jesen i proleće. U ovoj podeli najveći uticaj imaju

vaša boja kose i očiju. Ne postoje međutipovi i možete biti samo jedno „godišnje doba“.

Mnogi današnji modni eksperti i stručnjaci veoma cene autorku i pridržavaju se njene podele. Tako Stejsi i Klinton stilisti i voditelji popularne emisije „What not to wear“ ističu kako ne postoje boje koje nisu za vas, nego samo pogresne nijanse. Dakle, svako može pronaći nijanse određene boje sa kojima će njegov ten izgledati najbolje. Čitava ova teorija zasniva se na podeli na podtonove i to kako oni komplementiraju vašem tenu.

Nega

preparati za negovane ruke

l

108 oktobar

Fotografije: Trind; Andrijana Kovrllija

Tekst: Teodora Kovrlija

Trind je holandski brend koji je u svetu već godinama sinonim za zdrave nokte i ruke, o čemu svedoči njihovo dugogodišnje iskustvo i upotreba po prestižnim spa centrima i salonima, a u poslednje vreme moguće ih je pronaći i kod nas

L

epe, negovane ruke i nokti su imperativ kada govorimo o dobrom izgledu. Slabi nokti koji lako pucaju, listaju se, zanoktice i suve ruke koje peckaju i bole su veoma neprijatna pojava koja često pogađa sve nas, a osim što ume da bude bolno i neprijatno, izgleda i veoma neprivlačno. Hladnije vreme, vetar, po­slovi koji zahtevaju kontakt sa hemikalijama ili dugotrajno držanje ruku u vodi, ali i neadekvatna nega najčešći su uzroci ovih nelagoda. Proizvodi koji vam obećavaju čuda neretko imaju čitav niz štetnih sastojaka koji nanose štetu opštem zdravlju vašeg organizma. Čitaoci Plezira su već navikli da u rubrikama koje se bave negom pokušavamo da pronađemo ako ne u potpunosti prirodne preparate i kozmetiku, onda barem njihovu zdraviju alternativu sa što je moguće manje

štetnih sastojaka. Zato vam danas predstavljamo brend Trind. Trind je holandski brend koji je u svetu već godinama sinonim za zdrave nokte i ruke, o čemu svedoči njihovo dugogodišnje iskustvo i upotreba po prestižnim spa centrima i salonima, a u poslednje vreme moguće ih je pronaći i kod nas. Uvoznici preparata ističu kako je njihova prednost u odnosu na konkurenciju u tome što probleme tretiraju i leče, a ne samo maskiraju.

Razgovarali smo sa uvoznikom iz firme Kolino koja je proizvode nedavno dovela na naše tržište. Osim što su uvoznici, oni imaju direktan kontakt sa proizvodima budući da su u stalnom kontaktu sa preparatima jer ih svakodnevno testiraju zajedno sa mušterijama u svojim salonima. Isključivo pozitivne reakcije su više nego jasan pokazatelj da ono što proizvođač obećava zaista i ispunjava.

Nega

Osnova svakog dobrog manikira i pedikira su zdravi nokti. Ukoliko želite da ovaj izgled postignete prirodno potrebno vam je strpljenje i naravno kvalitetan preparat. Brza rešenja poput gelova, akrila, izlivanja noktiju.. trenutno će rešiti problem, ali čim prestanete sa ovim načinima manikira vaši nokti će i dalje biti u stanju kao i pre, ako ne i gorem radi turpijanja nokatne ploče. „Kada govorimo o nezi noktiju, postoji nekoliko preparata koji se mogu pohvaliti kako svojim sastavom tako i učinkovitošću. Trind Nail Balsam je zamišljen kao proizvod koji imitira prirodnu vlažnost koju nokat poseduje.

On u sebi sadrži korisne materije koje noktu obezbeđuju potrebnu vlažnost i omogućavaju njeno duže zadržavanje. Kao i Trindov balzam za zanoktice, ovaj preparat je zasnovan na tehnologiji Oil-free, što znači da pruža potrebnu vlagu bez zadržavanja masnog taloga na noktu što je vrlo važno ukoliko nakon balzama želite da nalakirate nokte. Glavni sastojci balzama su prirodni hidratori poput D-Pantenola i Phytantriol-a, kao i BIOTIN poznat kao vitamin H. Redovnom upotrebom balzama štitite nokte i kožu i pospešujete njihov prirodan rast“ rekli su nam u Kolinu.

l

110 oktobar

I dalje ostajemo u domenu nege i oporavka noktiju i tako dolazimo do još jednog velikog trenda kada je nega u pitanju. O keratinu kao proteinu se u poslednje vreme dosta govori i sigurno ste čuli za tretmane koji uključuju ovaj protein. Keratin je protein koji se nalazi u našim noktima i kosi, čuva njihovu elastičnost pa ne čudi sve češća upotreba preparata sa dodatkom keratina. „ Kompanija Trind je prva kompanija koja je pronašla vezu između nedostatka keratina u noktima koji postaju ispucali i bez sjaja i baveći se ovim problemom osmislila svoje tretmane koji u svom sastavu imaju ovaj dragoceni protein.

Trind Keratin Nail Restorer i Trind Keratin Nail Protector su preparati koji svaki na svoj način uspostavljaju ravnotežu i vraćaju vlagu noktu. Restorer se koristi nekoliko puta u toku dana kako biste intenzivnim hranjenjem pospešili brz oporavak i preko njega se ne maže lak za nokte. Protector, kao što mu ime i kaže štiti nokat i učvršćuje ga, a preko njega možete mazati lak.

Poslednji u ovoj grupi proizvoda za negu i oporavak noktiju je Trind Nail Revive.

U pitanju je ojačivač koji u svom sastavu nema formaldehida i koji se za najbolje rezultate nanosi jednom dnevno u periodu od 4 nedelje. Nakon ovog perioda tretman se nanosi jednom nedeljno kako bi nokti ostali zdravi i jaki.“

Nega

Zanoktice su još jedan estetski problem koji može da naruši željeni izgled i učini da izgledamo neuredno. Neretko se dešava da problem sa zanokticama sami izazovemo bilo nepravilnim manikirom, grickanjem ili nanošenjem preparata za jačanje noktiju na predeo oko nokta pa osim željenog jakog nokta dobijemo i ojačale zanoktice. Kako biste rešili ovaj problem izdvojili smo vam nekoliko proizvoda koji su se zaista dobro pokazali.

Trind Cuticle Balzam je proizvod koji je baziran na vodi i nanosi se uz pomoć četkice. Tvrda zadebljanja na koži nokta i zanoktice brzo apsorbuju balzam, pri čemu ne ostavljaju tragove na površini nokta kao ni bespotrebne taloge od ulja.“Ukoliko više preferirate metod gde zanoktice mackate kremicom ili želite brže rezultate, još jedan proizvod možete koristiti u kombinaciji sa već spomenutim balzamom za zanoktice.

l

112 oktobar

Trind Extra Moisturising Cuticle Cream je krema koja sadrži pažljivo birane omekšivače i prirodne hidratatore koji nadoknađuju izgubljenu vlažnost. Krema deluje na zanoktice, čineći ih mekšim i savitljivijim. Nanosi se na obe strane nokta, posebno na lunulu (beli deo nokta u obliku polumeseca), a onda se pažljivo umasira u kožu rotirajućim pokretima. Nakon toga se zanoktice lagano potisnu uz pomoć štapića za manikir.“

Nakon što ste rešili problem sa ispucalim i oštećenim noktima i zanokticama vreme je da se bacimo na zanimljiviji i devojkama omiljeni deo manikira, a to je bojenje noktiju. Muškarci, nažalost, u ovom delu priče teško mogu da se prepoznaju, ali ko zna kako se trendovi brzo smenjuju možda u jednom trenutku i oni stanu u red za lakiranje. Sećamo se da je Dejvid Bekam svojevremeno imao lakirane nokte.

Izbor lakova za nokte na našem tržištu je zaista veliki, međutim nema puno preparata koji osim privlačne nijanse mogu da ponude istovremeno i negu. „Trind lakovi u sebi sadrže korisne sastojke koji će ne samo obojiti vaš nokat, već ga učiniti čvršćim i hidriranim kako ne bi gubio na vlažnosti.“ Izbor boja je sasvim zadovoljavajući. a mi smo se malo poigrali i napravili svoj izbor boja u skladu sa godišnjim dobom. Celokupnu ponudu proizvoda pogledajte na kolino.rs

Nega

KOZMETIKA ZA MUŠKARCE Ulepšavanje i nega muškaraca poznata je još od pre 5000 godina. Zna se da su muškarci u Egiptu farbali kosu kanom, Asirci parfimisali svoje kupke, a imućni muškarci u Kini ukrašavali i negovali svoje duge nokte. Luj XIII je izgubio kosu još u 23. godini, pa je zbog sklonosti da nosi periku, ovaj detalj za glavu postao vrlo popularan na celom dvoru

Tekst: Sne`ana Tatljak Nikoli}

l

114 oktobar

Nega

Koža žene i muškarca ima istu građu, ali se histološki i fiziološki razlikuju.

Te razlike se temelje na različitom hormonskom statusu dva pola

l

116 oktobar

S

avremeni muškarac sve više koristi razne kozmetičke preparate radi zaštite, nege i čišćenja tela.

Na tržište svakodnevno dolaze novi preparati za negu lica i tela za oba pola. Sa finansijskog aspekta potrošnja kozmetičkih preparata za muškarce raste iz godine u godinu. To se, pre svega, odnosi na preparate za brijanje, preparate koji se koriste pre i posle brijanja, brijače i sečiva, sapune i kupke, dezodoranse, preparate za negu kože i preparate za negu kose. Prve kozmetičke kuće koje su počele da proizvode kozmetiku za muškarce bile su Nivea i L'oréal, dok ih danas na tržištu ima jako veliki broj.

Koža žene i muškarca ima istu građu, ali se histološki i fiziološki razlikuju. Te razlike se temelje na različitom hormonskom statusu dva pola. Muški organizam proizvodi više androgenih steroidnih hormona i to testosterona, koji je pored ostalog odgovoran i za razlike u izgledu i nekim funkcijama kože. Epidermis kože muškarca je deblji od epidermisa kože žene. Dermis je takođe deblji i bogatiji kolagenskim i elastičnim vlaknima. Zato muškarci kasnije dobijaju bore na licu od žena.

Posle pedesete godine života dolazi do drastičnog propadanja kolagenskog i elastičnog tkiva kod muškaraca, što ima za posledicu pojavu dubokih bora. Zbog manje debljine epidermisa i dermisa kože, kod žena je veća mogućnost smanjenja vidljivih bora korišćenjem kozmetičkih preparata ili tretmana nego kod muškaraca.

Koža muškarca ima bolju prokrvljenost

nego koža žene, pa se brže otklanjaju toksini i produkti metabolizma koji mogu da utiču na starenje kože. Zbog uticaja hormona testosterona, lojne žlezde produkuju i izlučuju više sebuma na površinu kože muškarca nego kod žena, pa je koža muškaraca masnija od kože žena. Pore na koži muškarca su veće i krupnije, a time je i koža više podložna nakupljanju nečistoća, upalama folikula i pojavi akni. Koža muškarca takođe ima veću sklonost ka znojenju nego koža žene i fiziološka pH vrednost kože muškarca je niža (kiselija) nego pH vrednost kože žene.

Iste osobine kože muškarca i kože žene su jedino njena hidratacija i gubitak vode. Ipak najveća razlika u koži dva pola je maljavost.

Svakodnevno brijanje predstavlja veliku traumu za kožu jer uništava hidrolipidni sloj sa površine kože, što ima za posledicu pojavu iritacije, suvoće kože i infekcije.

Veliki broj kozmetičkih preparata za negu kože koje koriste žene ne razlikuju se mnogo od onih koji su namenjeni muškarcima, osim preparata dekorativne kozmetike. Gotovo sva sredstva za negu koja koriste žene, treba i mogu da koriste i muškarci naravno primereno svojim godinama i tipu kože. Kako je koža muškarca bogata lipidima preporučuju se kozmetički preparati u vidu gela ili fluida sa manje masnim emolijensima i sa aktivnim komponentama u zavisnosti od tipa kože. Preparati za negu kože imaju ulogu da povećaju hidrataciju kože i da kožu zaštite od UV zrakova.

Nega Kozmetički preparati za čišćenje lica za muškarce mogu biti za svakodnevno umivanje lica i za čišćenje kože i omekšavanje brade neposredno pre brijanja. Njihov zadatak je da neguju, umiruju, omekšavaju i hlade kožu.

Preparati za čišćenje lica sa sredstvima za blagi piling kože, vrše dubinsko čišćenje kože tako što otklanjaju mrtve površinske ćelije epidermisa, uklanjaju višak sebuma i nečistoće sa površine kože. Preparati za čišćenje lica kože sklone aknama, takođe uklanjaju višak sebuma i nečistoća sa površine kože, ali i patogene mikroorganizme i njihove metaboličke produkte, kao i ostatak kozmetičkih ili lekovitih preparata.

Međutim, kada se govori o kozmetičkim preparatima koje upotrebljavaju muškarci obično se misli na preparate za brijanje. Ova grupa preparata koju svakodnevno koriste muškarci izrađuju se u velikom broju, različitih oblika i namena. Ispitivanja su pokazala da tokom brijanja često dolazi do povreda na koži, što potom izaziva razne infekcije. Mnogi muškarci imaju osetljivu kožu, koja se nakon brijanja crveni i deluje upaljeno. U zavisnosti od toga da li se koristi suvi ili vlažni postupak brijanja postoje preparati koji se koriste pre brijanja i za vrema brijanja.

Suvo brijanje podrazumeva korišćenje aparata za brijanje, dok vlažno brijanje podrazumeva korišćenje nožića za brijanje-žileta uz pomoć sapuna, kreme ili pene za brijanje.

Preparati za suvo brijanje napravljeni su tako da ispoljavaju adstringentni efekat tj. da uklanjaju perspiracioni film sa površine kože, tj. da smanjuju trenje između brade i kože i da obezbeđuju suvoću brade, čvrstu i podignutu dlaku. Oni se obično proizvode u vidu losiona, praška ili stika. Losioni sadrže alkohol, blagi adstringens (soli aluminijuma ili cinka), mentol, kamfor, neki antiseptik i lubrikans

l

118 oktobar

(npr.izopropilmiristat). Prašak obično sadrži talk, koloidni kaolin, cink i magnezijum stearat, magnezijum i kalcijum karbonat.

Preparati za vlažno brijanje treba da se lako rasprostiru po koži, da dobro prijanjaju na kožu, da brzo vlaže bradu, omekšavaju dlaku, da deluju kao lubrikansi između površine brijača i lica, da održavaju stabilnu penu za vrema trajanja brijanja i da se brzo ispiraju sa površine brijača i kože lica. Oni se obično izrađuju u vidu penastih kremova, ne penastih kremova, aerosol pena, gelova sa naknadnim formiranjem pene, sapuna kao penastih stikova i gelova za vlažno brijanje.

Kozmetički preparati koji se koriste posle brijanja imaju zadatak da neutrališu površinu kože od sredstava za brijanje koja su jako bazna, da deluju adstringentno i da dezinfikuju kožu, da je osveže i smanje crvenilo ili iritaciju. Oni se proizvode u obliku losiona, gela, balzama, pudera i štapića. Losioni su alkoholni, a od aktivnih supstanci najčešće sadrže alantoin, bisabolol, pantenol, destilat hamamelisa, mentol, soli cinka ili aluminijuma, ekstrakt kamilice, aloe vera gel i dr. Balzami se proizvoda sa alkoholom i bez alkohola. Puderi posle brijanja se upotrebljavaju da smanje sjaj kože, dok se štapići posle brijanja koriste za zaustavljanje manjih krvarenja. I dan danas se izrađuju od stipse uz dodatak soli gvožđa.

Nakon brijanja, koje predstavlja traumu za kožu, obavezna je upotreba preparata za negu i zaštitu kože, što je posebno važno ako je koža osetljiva. Kako bi se sprečile sve neželjene promene na koži kao što su iritacija, otok, crvenilo, produbljivanje bora, ozlede i sl. koži muškarca potrebna je specifična nega kod kuće ali i u kozmetičkim salonima. U svetu je to uobičajeno, ali većina naših muškaraca još nema te navike.

Ispitivanja su pokazala da tokom brijanja često dolazi do povreda na koži, što potom izaziva razne infekcije

Umetnost

Leonardo da VinÄ?i Svestrani perfekcionista l

120 oktobar

Đ

zuju da je upravo crtanje bilo njegova orđo Vazari, italijanski najveća ljubav koju ni pred sam kraj umetnik i biograf reneživota nije napustio, niti mu je crtanje sansnih slikara, opisuje ikada dosadilo.

Leonarda da Vinčija kao Leonardo da Vinči rođen je kao nekoga "ko bi bio jako Tekst: vanbračno dete 1452. godine u vešt da nije bio nestabilan i promenMarija Boki} Toskani na teritoriji kojom je vladala ljiv; uvek je sebi postavljao previše Firentinska republika i porodica Meciljeva i vrlo brzo ih napuštao". Ovo diči. Leonardo nije imao prezime, već njegoje možda najsažetiji uvid u ličnost ovog genija vo puno ime upućuje na njegovo poreklo i u renesanse koji je zbog svog širokog spektra bukvalnom prevodu znači Leonardo iz Vinčija. interesovanja imao tendenciju da započinje i Leonardov otac, Ser Piero da Vinči, rano je ne završava dela. Perfekcionizam ga je sputaprimetio Leonardov talenat za crtanje i slikavao u izradi osrednjih dela, te ih je radije napunje te ga je već sa 14 godina poslao u radištao kada ne bi bio zadovoljan, što su mu ljudi onicu jednog od najboljih firentinskih slikara, često zamerali. Tokom života izradio je brojne Verokija (Andrea del Verrocchio). Poznati slistudije figura, prirode, pokreta, anatomije ljudkar bio je oduševljen Leonardovim crtežima i skog tela, mišića, lica koje svedoče o njegovoj graficima koji su bili neuporedivo bolji od rasposobnosti da uoči i najsitnije detalje. Sačudova umetnika Leonardove generacije. Istovan je veoma mali broj Leonardovih slika zbog ričari umetnosti tvrde da je Verokio bio jako čestih eksperimenata koje je sprovodio sa nozadovoljan što je Leonardo već savladao vim tehnikama, a koji su loše uticali na slike. S osnove crtanja kojima je planirao da ga nauči druge strane, tu je veliki broj crteža za koje se u svojoj radionici. pouzdano zna da su Leonardovi i koji doka-

Krštenje Hrista između 1472. i 1475.

Leonardov rad u Verokijevoj radionici se bazirao na izradi malih crteža, figura u pokretu, studija ljudskih modela, ali i studija prirode, pa je tako njegov crtež pod nazivom "Pejzaž reke Arno" iz 1473. godine verovatno prva skica pejzaža u istoriji umetnosti.

Ovaj rad naglašava značaj studije prirode u slikarstvu i ističe trud umetnika da prizore podrede svom stilu crtanja i svojoj kreativnosti u skiciranju.

Između 1472. i 1475. nastaje Leonardova i Verokijeva zajednička slika, "Krštenje Hrista" za koju je vezana zanimljiva anegdota.

Naime, Vazari u svojoj biografiji tvrdi da je Verokio bio potpuno očaran figurama koje je Leonardo naslikao, uz to rekavši da njegov učenik mnogo bolje razume boje i njihovu upotrebu od njega samog. S obzirom na to da ga je učenik u svakom smislu nadmašio, Verokio je odlučio da prestane da slika. Tačnost anegdote je pod velikim znakom pitanja,

l

122 oktobar

međutim, činjenica je da skoro da ne postoje slike nastale nakon ovog događaja koje bi se mogle bez dileme pripisati Verokiju.

Svi Leonardovi rani radovi su bili pod jakim Verokijevim uticajem, a prvo potpuno nezavisno delo je nastalo 1475. ("Bogorodica i karanfil"). Portret Ginevre de Benci (1478.1480.) je prva nezavisna slika za koju se, na

Poklonjenje mudraca između 1480. i 1482

osnovu pouzdane dokumentacije, može sa sigurnošću tvrditi da je Leonardova Sa svojih 26 godina Leonardo odlazi u Firencu, međutim, ne zna se pouzdano kako je provodio prve godine svog boravka u ovom gradu. Pretpostavka je da je radio za porodicu Mediči i bio član Neoplatnoske akademije umetnika. U Firenci je dobio dve velike porudž-

bine od kojih nijednu nije završio, ali je bitnija od njih, slika "Poklonjenje mudraca", sačuvana u vidu brojnih studija i na osnovu započetog rada može se naslutiti njen konačni izgled.

Posle dve godine rada na ovoj slici, Leonardo u 30. godini života odlazi u Milano u potrazi za zaštitnikom i značajnijim narudžbinama i ostaje u ovom gradu do svoje 47. godine.

Umetnost

Bogorodica među stenama 1483. Nacionalna galerija Jedno od poznatih dela nastalih u toku Leonardovog boravka u Milanu je i "Bogorodica među stenama" koju je naručilo bratstvo Franjevaca. Nakon završetka slike Leonardo je odbijao da je preda naručiocima već je došao na ideju da je proda ljubitelju umetnosti koji je ponudio više novca. Ovaj sukob Leonarda i Franjevaca je rezultirao slikanjem još jedne, skoro potpuno identične verzije ove slike, kako bi se ispunila obaveza prema prvobitnim naručiocima. Danas se prva verzija čuva u Luvru u Parizu, a druga u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

U Milanu se Leonardo bavio vojnim inže-

l

124 oktobar

Bogorodica među stenama Luvr njerstvom - smišljanjem dizajnerskih rešenja za vojne mašine, za oružja raznih vrsta, osmišljavanjem utvrđenja i odbrambenih sistema.

Bavio se i arhitekturom, zatim dizajniranjem letećih mašina, a možda i najbitnijim od svega navedenog - studijama proporcija ljudskog tela. Istraživanju ljudskih proporcija je pristupio detaljno kao nijedan umetnik do tada, a saznanja do kojih je sam došao poredio je sa teorijom proporcija iz antičkog perioda definisanom od strane arhitekte Vitruvija.

Ispravio je neke njegove tvrdnje i napravio poznatu "Skicu po Vitruviju" koja je danas širom sveta prepoznatljiva.

Bogorodica sa detetom i Sv. Anom između 1501.-1513.

Verokio je bio potpuno očaran figurama koje je Leonardo naslikao, uz to rekavši da njegov učenik mnogo bolje razume boje i njihovu upotrebu od njega samog. S obzirom na to da ga je učenik u svakom smislu nadmašio, Verokio je odlučio da prestane da slika

Umetnost Između svoje 43. i 46. godine bavi se izradom najpoznatije freske na svetu, "Tajne večere", da bi u svojoj 47. godini (1499.) napustio Milano usled napada Francuskih trupa i otišao u Francusku u potrazi za moćnijim zaštitnicima. U Francuskoj mu nije manjkalo narudžbina s obzirom da je već bio poznati slikar i van granica Italije, a imao je i podršku francuskog kralja Luja XII. U svom maniru je započeo sliku namenjenu kraljevoj ženi, međutim nije je završio. Takođe je izradio studiju portreta Izabele d'Este, poznate po darežljivosti kada je umetnost u pitanju, međutim sam portret nikada nije nastao.

Vrativši se u Firencu, 1501. godine, Leonardo se susreće sa dva velika umetnika visoke renesanse, sa Rafaelom i Mikelanđelom. Dok prvi često posećuje njegovu radionicu i od njega preuzima određene tehnike, drugi postaje Leonardov veliki rival. Poznato Leonardovo delo iz ovog period je "Bogorodica sa detetom i Sv. Anom" koje je zbog svoje dinamike i prožetosti pokretima odavalo utisak da je naslikano sa lakoćom i sa puno elana, mada je istina bila upravo suprotna. Leonardo je jako sporo radio i nije imao želju da slika, već se bavio matematikom, geometrijom i izradom topografskih crteža. U ovom periodu nastala je i najpoznatija slika na svetu, "Mona Liza" (1503.-1506.)

l

126 oktobar

Skica po Vitruviju 1489.

Godine 1506. Leonardo ponovo odlazi u Milano gde se njegova slikarska aktivnost stišava. Od 1513. do 1516. on boravi u Rimu gde radi na projektima pape Lea X i eksperimentiše sa tehnikama očuvanja slika od propadanja, izradom zaštitnih lakova. Zahvaljujući ovim transparentnim lakovima Leonardo

Monza Liza između 1503. i 1506.

na svojim slikama postiže prepoznatljivi sfumato efekat - nestajanje jasnih linija i dobijanje, umesto toga, postepenih prelaza iz jedne boje u drugu.

Nakon 1516. godine Leonardo odlazi u Francusku i tamo provodi ostatak života. Nije poznato čime se tačno bavio poslednjih godina života, a po nekim podacima bolest ga je sputavala da se bavi slikanjem, te je bio posvećen crtanju koje je srž njegove umetnosti.

Mali broj crteža iz ovog perioda je sačuvan, ali oni koji se mogu pouzdano povezati sa Leonardom su karakteristični po dinamičnosti, svežini i nimalo ne odaju Leonardove pozne godine. Poznati slikar je umro 1519. godine u 67. godini života u Francuskoj ostavivši za sobom ni više ni manje do najpoznatiju sliku, najpoznatiju fresku i najpoznatiju skicu na svetu - ostavši zauvek jedno od najprepoznatljivijih imena iz sveta umetnosti.

pratite nas l

128 oktobar