Issuu

Decembar 2025. Broj 124

Uvod

Napraviti rekapitulaciju 2025. nije nimalo lako, jer iako subjektivno gledano imamo utisak kao da se vreme konstantno ubrzava, ako bismo pokušali da samo pobrojimo sve one događaje kojima smo prisustvovali i svedočili, momente kolektivne katarze, susrete u kojima smo na poziv studenata obilazili grad-po-grad, a onda i periode pojačanih represija, scena nasilja, trenutke nadmudrivanja i prelazaka ulica i pešačkih prelaza do unedogled, skupova podrške – potpuno je jasno zašto se na kraju ovakve godine, osećamo iscrpljeno i potpuno je jasno zašto neko ko sve ovo nije iskusio – ne može da razume kako možete biti istovremeno i optimistični i ponosni, i umorni i zabrinuti. Zato na kraju ove i ovakve godine pričamo sa i o onima koji su svojim stavom, odlučnošću i integritetom rekli ne pritiscima i ne povlačenju. Pričamo o mentalnom zdravlju, o značaju predaha, hedonizma, malih zadovoljstava ili male sreće – kako Japanci nazivaju ovaj fenomen. U gostima i na naslovnoj strani nam je arhitektkinja Ksenija Đorđević, u rubrici Modni Plezir, mlada dizajnerka Emilija Đorđević koja je pokazala kako izgleda

decembar 2025

kada stojite iza svojih vrednosti, na pisti i na ulici, uz svoje kolege studente. U gostima su nam aktivistkinje i kulturne radnice koje su bile angažovane i proaktivne, i svaka na svoj način radila na tome da se stvari u društvu unapređuju. Tu su nam i književnice, filozofi, slikari i umetnici koji su radili ono u čemu su najbolji, stvarajući lepotu za koju se vredi boriti. U našem prazničnom broju pronaći ćete i mnoge vredne i inspirativne ljude na koje smo želeli da vam skrenemo pažnju, naći ćete i naš praznični šoping vodič u koji smo pažljivim izborom i s ponosom uvrstili čak 62 lokalna brenda sa idejom da vam damo kvalitetne predloge za poklone koji su pažljivi i prema ljudima i prema planeti. Do narednog broja, ostanite radoznali, vredni i ostavite dovoljno prostora za hedonizam, jer kako kaže Sanja Domazet: „Na slobodu i hedonizam treba se navići kao na ukus kavijara. Život nije patnja, kao što nas pogrešno uče od detinjstva. On je i gozba.“

Teodora Kovrlija, Plezir magazin teodorakovrlija@gmail.com plezirmagazin@gmail.com

decembar 2025

foto: Jovana Rakezić; lokacija: The Apartment by KDA

Sadržaj

Praznični šoping vodič

038

Kuće za odmor Ladybird

168

Mote Design: DUTCH DESIGN WEEK 2025

202

ŽIVOTNI STIL KNJIŽEVNOST

KOLUMNA

UMETNOST ZDRAVLJE

ARHITEKTURA

Aros

Umologija

150

178

KNJIŽEVNOST

134

Ksenija Đorđević

210 Emilija Zdravković Amelie

222

KNJIŽEVNOST

028

Kako smo odmarale dok je svet goreo

172

KNJIŽEVNOST

Hedonisti Sanja Domazet i Slavko Krunić

126

ARHITEKTURA

020

Smemo li da slavimo dok svet gori?

MODA

Šokako/ Mala sreća

ŽIVOTNI STIL

010

110

MODNI PLEZIR

UMETNOST

ŽIVOTNI STIL

HRANA

Gastro inspiracija Snežana Čalić

ŽIVOTNI STIL

008

Rat i mir

Godina kolektivnog buđenja

238 Ooko - Jana Rastegorac Vukomanović

258 Ivana HadžiPopović

274 „Sve dobre barbike“ Katarina Mitrović

282 Ana Atanasković

294

Marko Popadić

UMETNOST

Vladimir Lalić

Plezir polica

302

redakcija

Teodora Kovrlija

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

Milena Goševski

PleziR 6

decembar 2025

Nataša Bućić

Vesna Belušević

Vladislava Milovanović

Vladislav Radak

Aleksandra Nikolić

Ana Perović

Jovana Rakezić

Ana Nikolić

Nevena Pajić

SOČNI LEŠ Agustina Basterika ABRAKSAS Bogdan-Aleksandru Stanesku

LIJEK PROTIV MELANHOLIJE Slađana Nina Perković

decembar 2025

PRAŠINA Vojtjeh Matoha

TAJNI ROMAN GORANA GROLOVIĆA Dejan Atanacković

UŽASNE PRIČE O LJUBAVI grupa autora

FIZIOLOGIJA UKUSA Žan Antelm Brija-Savaren

RAZLAŽEŠ SEĆANJE Marek Torčik

RETKE ZVERKE Izabela Kristina Feline, Roberta Anđeleti

KRAJ SAHARE Said Hatibi

ČOVJEK JE ŠUMA Roberta Nikšić

ISTINA O MARIJI Nina Savčić

Hrana

Snežana Čalić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva, Photography by MasterChef

Naša gastro inspiracija ovog meseca Draga Snežana, ispričaj nam kako si je Snežana Čalić, ekonomistkinja kojoj se zaljubila u kulinarstvo? je kuvanje oduvek bilo omiljeni hobi, a koja je pažnju svetske javnosti privu- Još kao mala stalno sam bila u kuhinji i kla nakon (čak dva) učešća u globalno kuvala, pravila nered i uživala u tome. popularnom kulinarskom programu Najlepši trenuci su mi bili kad mama MasterChef. Nakon učešća u istom, mesi hleb ili bilo kakvo testo. Uvek bih Snežana se u velikoj meri fokusirala dobila svoju malu porciju testa i mesila na kulinarsku karijeru, te ste proteklih bih je satima, a onda bismo to na kraju meseci vrlo verovatno naišli na neki ispekli i pojeli. Mislim da je moja ljubav od njenih video recepata na društve- prema hrani počela baš tada, vrlo rano, nim mrežama, na kojima na neposre- spontano i prirodno. dan način i sa puno šarma i humora prezentuje našu kulturu i običaje. Za Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual, ali i poslednje izdanje u ovoj turbulentnoj omiljeni ritual u kuhinji? godini, razgovarale smo o receptima za domaća jela koima je oduševila sudije u Bez razmišljanja, kafa. I danas, čak i MasterChef Australia, kuvaru na kome ovde u Australiji, pored svih mogućih je radila proteklih meseci i proslavi sla- modernih aparata, najviše volim običva, božićnih i novogodišnjih praznika u nu crnu kafu. Volim da sačekam da sred australijskog leta.

voda polako provri, bez žurbe. U svetu u kome svi stalno negde jurimo, to mi je mali jutarnji ritual mira i uživanja.

Rodila si se u Hrvatskoj, sa 12 godina Kada si se odselila u Australiju, šta je se doselila u Kosjerić u Srbiji, zatim za tebe bilo najveće iznenađenje u gastudirala ekonomiju u Beogradu a na- stronomskom smislu? kon toga se sa odselila u Australiju. Kako su ove geografske, ali i gastro- Sećam se prvog odlaska u običan food nomske tačke uticale na tvoj kulinar- court – ništa luksuzno, ali mirisi hrane iz ski DNK? Gde je za tebe dom i koja to celog sveta. Na jednom mestu se peče jela osetiš na svojim nepcima kad se hleb, pored indijska, kineska, tajlandspomene porodični ručak?

ska kuhinja… To me je potpuno oduševilo. Odrastajući na Balkanu, navikli

Hrana koju danas kuvam zapravo je smo uglavnom na našu kuhinju, a ovde mapa mog života. U Hrvatskoj sam do sam prvi put imala priliku da svakoddvanaeste godine jela laganiju hranu – nevno probam „egzotične“ ukuse. Tako puno ribe, povrća i maslinovog ulja. Pre- je i počeo moj život u Australiji, kroz seljenjem u Srbiju došla su zimska, kuva- hranu sveta. na jela, čorbice i jači ukusi, a dolaskom u Australiju, kroz prijatelje iz Bosne na- Koju zemlju ili zemlje bi preporučila učila sam sve o pitama, ćevapima i bo- za posetu, pre svega iz gastronomske sanskoj kuhinji. Australija mi je otvorila perspektive? vrata celog sveta i ovde sam naučila da kuvam indijsku, tajlandsku, kinesku ku- Iskreno, ja putujem da bih jela. Gde god hinju. Imamo neverovatan izbor kultura sam bila, uživala sam, ali ako moram da i ukusa i moja porodica i ja obožavamo izdvojim, onda Španija i Tajland. Te dve da istražujemo tu raznolikost. Dom je za kuhinje su mi ostavile najjači utisak i mene tamo gde se kuva, gde se deli hra- pružile najviše radosti. na i gde su ljudi koje volim.

decembar 2025

i završila sam pisanje svog prvog kuvara. Definitivno sam odlučila da ostanem u kulinarskom svetu i cilj mi je da to uskoro postane moj primarni posao. Ispričaj nam kako je izgledao susret sa šefovima od kojih si imala priliku da učiš, i kakve su bile njihove reakcije na hranu koja dolazi sa naših prostora, a koju si im tom prilikom poslužila? Najposebnije iskustvo mi je bilo druženje sa Džejmijem Oliverom. Bio je s nama Za učešće u kulinarskom takmičenju dve nedelje i zaista je provodio vreme sa si se prijavila kao entuzijasta i kuvar nama, ne samo u kuhinji, već i razgovaraamater, budući da dolaziš iz bankar- jući o životu, porodici, vrednostima. Njeskog sektora, šta se kod tebe u pogle- govi saveti su mi ostali duboko urezani. du karijere promenilo nakon čak dva učešća u MasterChef Australia?

Sudije MasterChef-a su takođe bile izuzetne. Uvek sam imala osećaj da su naj-

I dalje radim u banci, ali samo dva dana više uživali kada sam kuvala jela iz nau nedelji. Sve ostalo je kuhinja – snimam ših krajeva i upravo tada sam dobijala sadržaj za društvene mreže, radim pop- najbolje komentare. up događaje, saradnje sa restoranima

decembar 2025

Nakon učešća u 16 sezoni, vratila si A začini/umaci/namazi/čorbice/slatse u takmičenje i u 17 sezoni, Back to kiši, kako trenutno izgleda tvoj meni? Win, u kojoj su učestvovali oni koji su bili deo ovog takmičenja proteklih go- Letnji, lagan. Puno zelenila, špargle, dina… i ušla u 10 najboljih. Koliko se mahune, paradajz, dosta ribe. Trenutovo iskustvo razlikovalo u odnosu na no je i post, pa riba ima glavnu ulogu. tvoje prvo učešće, o kome je i u medi- Što se slatkiša tiče, ja nisam veliki ljubijima ovde bilo dosta reči?

telj kolača. Više volim jednostavne stvari poput uštipaka ili krofnica.

Drugi put sam bila sigurnija u sebe. Shvatila sam da sam u prvoj sezoni po- Kako izgleda praznični meni na drugrešila jer nisam dovoljno kuvala našu goj strani sveta, da li su jela laganija, hranu. U povratničkoj sezoni sam odlu- prilagođenija toplom vremenu? čila da kuvam ono što poznajem, volim i jedem ceo život – našu kuhinju. Mi- Slave se ovde obeležavaju isto kao kod slim da je upravo to razlog zašto sam kuće, bez obzira na klimu. Za Božić, pomnogo bolje prošla i ušla među deset red tradicionalne pogače, imamo laganajboljih.

nija jela, razne salate i puno sveže ribe, prilagođeno toplom vremenu.

Koje su to sezonske namirnice koje igraju glavnu ulogu u tvojoj kuhinji u Odakle dolazi tvoja kulinarska inspiovom trenutku?

racija?

Imam jedno pravilo – kuvamo sezonski. Najviše od moje mame. Njene tehniTrenutno počinje sezona paradajza i to ke i način kuvanja su osnova svega što mi je uvek poseban trenutak. Paradajz radim. Ja tome dodajem sezonske naje za mene nezamenjiv. Takođe, mango mirnice koje su mi ovde dostupne i prije sada u sezoni i stalno je na našem lagođavam recepte da budu lakši, jedstolu svež, u smutijima i desertima.

nostavniji, ali da zadrže dušu.

Uz fokus na društvene mreže i sajt, Tvoje preporuke za knjige/blogove/ koje koristiš kao platformu putem ko- emisije koje redovno pratiš i u kojima jih svoju publiku upoznaješ sa bogat- uživaš. stvom ukusa sa ovih prostora, radiš i na svom prvom kuvaru. Ispričaj nam Obožavam kuvarske knjige, posebno kako si ga zamislila i kada će ugledati mediteransku kuhinju. Od emisija, užisvetlo polica u knjižarama?

vam u Stenlijem Tučijem i njegovim putovanjima kroz Italiju. Volela bih jednog

Upravo sam završila pisanje i trenutno dana da napravim sličnu emisiju o Srtražimo izdavača. To će biti knjiga sa biji. Inače, ne gledam mnogo televizietno-motivima naših krajeva, ali urađe- ju, više vremena provodim kuvajući i nim na moderan način. Vizuelno boga- sa decom. ta, ali sa receptima koji su jednostavni i dostupni. Želim da to bude knjiga koja Za kraj, podeli sa nama jedan san koji se poklanja ljudima koji nisu sa naših bi želela da se sledeće godine ostvari? prostora, da kroz hranu upoznaju našu kulturu, tradiciju i gostoprimstvo.

Da moj kuvar bude objavljen. Da do kraja sledeće godine pronađem pravog izdavača i da ta knjiga ugleda svetlost dana. To mi je najveća želja.

decembar 2025

Gentle lotion losion za eksfolijaciju osetljive i reaktivne kože Gentle Lotion iz Key Molecule linije osmišljen je kao tihi saveznik osetljive kože. Njegova formula sa mandeličnom i ćilibarnom kiselinom omogućava nežnu eksfolijaciju koja osvežava ten i poboljšava teksturu, bez neprijatnog peckanja. Centella Asiatica i panthenol dodatno umiruju kožu dok bioaktivni sastojci stimulišu sintezu kolagena. Idealan je za one koji traže balans između efikasne eksfolijacije i visoke tolerancije za reaktivnu kožu. Rezultat je koža koja izgleda ujednačeno, glatko i zdravo.

Životni stil

Piše: Vesna Belušević Fotografije: Pexels

Sokako Mala sreća

Konfučijanizam je imao dubok i trajan nađu zadovoljstvo u postojećem. Umeuticaj na japansko društvo oblikujući sto konstantne težnje ka materijalnom njegove vrednosti, društvene odnose uspehu, ovaj ideal promoviše moralnu i pogled na svet. U Japan je stigao iz ravnotežu i unutrašnju stabilnost. U saKine tokom 5. i 6. veka i naglašavao je vremenom Japanu ova ideja se ogleda sklad, poštovanje hijerarhije, lojalnost i u minimalističkim stilovima života, tramoralno samousavršavanje. Ove ideje dicionalnoj estetici i rastućem interesu se spojile sa postojećim japanskim sovanju za održiv način života, naročito tradicijama kao što su šintoizam i kasni- kao odgovor na prekomernu potrošnju je budizam, i postale naročito uticajne i stres savremenog društva. tokom perioda Edo (1603-1868) kada su konfučijanski etički principi pomo- Pojam KJOKO NO TANOŠIMI je usko pogli u oblikovanju obrazovanja, uprave i vezan sa tradicionalnim filozofskim i porodičnog života. I danas se konfuči- praktičnim uticajem konfučijanizma i janski ideali mogu prepoznati u snaž- budizma koji naglašavaju umerenost, nom osećaju društvene odgovornosti, zahvalnost i prihvatanje prolaznosti žipoštovanju starijih i davanju prednosti vota. Kjoko no tanošimi se može shvatiti grupnoj harmoniji u odnosu na indivi- kao uživanje u jednostavnim, svakoddualne želje. Pojam koji je blisko po- nevnim radnjama i uvažavanje sreće vezan sa ovom etičkom tradicijom je koja se pojavljuje u običnom životu. KANSO ČISOKU, što znači jednostavnost Ovaj pojam odražava širu japansku kulili biti zadovoljan onim šta se ima. Ukore- turnu sklonost vrednovanja suptilnonjen u konfučijanskoj i budističkoj mi- sti, ravnoteže i emocionalne svesnosti, sli kanso čisoku podstiče ljude da žive umesto dramatičnih ili preteranih izraskromno, izbegavaju preterivanje i proza radosti.

Umesto stalne potrage za uzbuđenjem čama i filozofskim razmišljanjima često ili uspehom, kjoko no tanošimi naglaša- uvodi ideju „male sreće“ u svoja dela. U va pažljivo primećivanje malih trenuta- njegovom svetu to su male stvari poput ka zadovoljstva koji se prirodno javljaju prijatnog, udaljenog zvuka džez melou svakodnevnim radnjama.

dije, toplina dobro pripremljene šolje kafe, uteha neizgovorenih konekcija

Sreća nije nešto što se agresivno traži koje donose najveću radost. ili poseduje. Kjoko no tanošimi podstiče pojedince da razviju smiren način ŠOKAKO je japanska reč za „malu sreću“ razmišljanja, omogućujući im da pre- i odnosi se na zadovoljstva koja dolaze poznaju radost u običnim radnjama, iznutra i koja su nenametljiva i nevidljiva kao što su zajednički obedi, uživanje u drugima. Ovaj izraz slavi ideju da čak i promeni godišnjih doba ili provođenju usred životnog haosa mali trenuci uživavremena u samoći.

nja mogu doneti duboko osećanje mira.

U savremenom japanskom društvu Šokako se ne odnosi na jurenje za velikjoko no tanošimi nastaje kao odgovor kim snovima ili velikim avanturama, on na stres, stalno takmičenje i ubrzan naje pronalaženje lepote u malim stvaričin života. On podstiče mentalno bla- ma koje često ostaju neprimećene. gostanje preusmeravanjem pažnje sa spoljašnjih dostignuća na unutrašnje U Japanu se šokako može pronaći u zadovoljstvo. Ceneći ono što je već pri- mnogim svakodnevnim ritualima. Na sutno, ljudi mogu razviti održiviji i emo- primer, sam čin pijenja zelenog čaja cionalno uravnoteženiji način života. U može biti duboko zadovoljavajuće istom smislu kjoko no tanošimi se ne od- kustvo. Toplina šolje u rukama, nežni nosi samo na uživanje, već na svestan miris listića čaja i blaga gorčina koja pristup sreći ukorenjen u jednostavno- prelazi u trajnu slast, podstiču osećaj sti, pažnji i emocionalnoj uzdržanosti. povezanosti sa prirodom. Nije reč o luksuznom uživanju, već o prihvatanju Haruki Murakami, čuveni japanski pisac jednostavnosti i pronalaženju radosti poznat po svojim nadrealističnim pri- u tom trenutku.

decembar 2025

Murakami često propagira ovu ideju u Japanski koncept WABI-SABI koji prihvasvojim romanima gde likovi beže u svo- ta nesavršenost i prolaznost, naglasak je svetove tražeći utehu u samoći ili u stavlja na osećanje pronalaženja lepojednostavnim stvarima i radnjama.

te u prolaznosti. Slomljena ili okrnjena šolja za čaj, uvenuli cvet ili bleda boja

Lepota „male sreće“ je u tome što ne zalaska sunca, smatraju se trenucima zahteva spoljašnje potvrđivanje ili druš- milosti i podsećaju nas da ništa ne tratveno priznanje. Ona postoji samo za je večno i da se lepota često nalazi u pojedinca u tišini sopstvenog iskustva. prolaznosti. Ova filozofija je duboko Bilo da je to umirujući zvuk kiše na kro- usađena u japanskoj kulturi od čajnih vu, osećaj hladnog vetra u letnjoj večeri ceremonija, gde se svaki korak obavili trenutni mir koji dolazi od posmatra- lja sa pažnjom i posvećenošću detaljinja zalaska sunca, šokako nas podseća ma do godišnjeg HANAMI (posmatranje da uočimo trenutke koji inače prolaze cvetova) kad se ljudi okupljaju pod drneprimećeni.

vetom trešnje da bi uživali u prolaznoj lepoti cvetova pre nego što otpadnu.

Šokako nosi sa sobom osećaj ukore- Ove tradicije, iako jednostavne, pružanjenosti u sadašnjem trenutku. U sve- ju prostor za razmišljanje i uživanje i u tu koji nas stalno nagoni da planiramo njima „mala sreća“ postaje zajedničko budućnost ili razmišljamo o on je pod- iskustvo i kolektivno priznanje prolasetnik da zastanemo i cenimo ono što znosti lepote života. imamo, bez obzira koliko nam to delovalo malo i beznačajno.

decembar 2025

Ritam šokako u svakodnevnom životu jednostavnog obroka sa porodicom ili je lako osetiti u šapatu ljudi u uskim prijateljima, uživanje u trenutku u priulicama, u delikatnom pakovanju ma- rodi ili mir koji dolazi od zajedničke tilog poklona ili tihom treperenju sveće u šine, sve doprinosi kolektivnom osećahramu. Čak i usred frenetičnog tempa nju dobrobiti. modernog života postoje prostori u kojima se mala sreća još uvek može pro- Šokako sa svojim naglaskom na jednaći, ponekad i na najneočekivanijim nostavnost nas podseća da sreća nije mestima. U tom smislu mala sreća nije uvek u onome što imamo ili želimo da samo lična potraga ona je i zajednička postignemo, već u tome šta možemo potraga. Radosti deljenja zajedničkog, da cenimo u sadašnjem trenutku.

decembar 2025

Kako Japan nastavlja da se nosi sa slo- njihovu povezanost sa određenim treženostima društva koje se konstantno nutkom, bilo kroz lične rituale ili uživamenja, uz tehnološki napredak, urba- nje u prolaznoj lepoti prirode. U svenizaciju i promene u kulturnim norma- tu u kome društvene mreže i instant ma, potraga za malom srećom ostaje zadovoljstva često zamenjuju dublje, neraskidiv deo njihovog bivstvovanja. lične radosti, japanska tradicija pronalaženja sreće u jednostavnosti i prolaU budućnosti kada tempo života bude znosti može ponuditi dragocena znanja još brži, a individualizam postane izra- globalnoj zajednici. Lepota šokako je u ženiji, biće od ključne važnosti da ljudi tome što on nadmašuje vreme, tehnozadrže slavljenje radosti koje definišu logiju i društvene promene.

Umetnost

Klakeraš

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva, Milan Đakov

Hedonisti su storije koje slave joie de vivre, a njihove junake vode frenetično ubrzana srca i razum koji ne prestaje da pleše. Ako čovek jeste biće u potrazi za smislom, Hedonisti poručuju da je smisao i u uživanju, da je život gozba, bogata ushićenjima, radovanjima, bolom, sećanjima i da biće na tom balu, kakav je život, mora da se raduje, pije i pleše. Jer život bez blaženstva početak je odlaska. Čitaoci će na ovim stranicama saznati šta su bili užici Hemingveju, Hepbernovoj, Monro ili Šanelovoj, mladom Markesu u zagrlјaju rimskog leta, šta se pilo u pariskom „Ricu“, a koja su jela služena na tajnim gozbama za odabrane. No, svi junaci ove proze – slavni ili uvijeni u spasonosnu svilu anonimnosti – imaju zajedničku osobinu: bodlerovski su izabrali hedonizam, da ne bi osećali strašno breme vremena koje slama pleća i povija lјudsko biće ka zemlјi. Junaci ove knjige šapuću da valјa uživati bez predaha. Hedonisti se čitaocu obraćaju pravo na uvo, šeherezadinski i na poseban, nežan način. Hedonistički

- ovako izdavač, Službeni Glasnik najavljuje novu knjigu nastalu u saradnji književnice, novinarke i univerzitetske profesorke Sanje Domazet i slikara Slavka Krunića. Svaki put kada se Sanjini i Slavkovi svetovi preklope nastaje spektakl i uživanje za sva čula, a ovog puta lestvica je dodatno podignuta upravo zato što su se bavili temom koja slavi i nadahnjuje radost života. U susret prvim promocijama ovog izuzetnog dela imala sam to zadovoljstvo da nakratko porazgovaram sa autorima, a vas pozivam da u danima praznika uživate uz svoj primerak Hedonista. Sigurna sam da će to biti praznici za pamćenje!

Nadahnuta knjigom Hedonisti, moram no i sa mnogo mašte bavi propitivareći da ste me podstakli na unutarnji njem duše. Nakon prve zajedničke knjidijalog o tome koliko je važno da hra- ge pričali smo i zamišljali narednu, ali u nimo svoje unutrašnje svetove i onda pravcu drugačije teme. A onda je ideju kada mislimo da za to nemamo vre- o knjizi Hedonisti probudila naša uredmena, verovatno nam je baš tada i naj- nica Goca, znajući činjenicu o Sanjinoj i potrebniji podsetnik da istinski hedo- mojoj želji za upornim kreativnim deljenizam ne govori o prolaznom uživanju. njem. Odlučujući momenat dogodio se Kako se rodila ideja za ovu knjigu?

na mojoj samostalnoj izložbi, kada smo se timski zatekli ispred slike Hedonista.

Sanja: Jung tvrdi da nema slučajnosti Goca je u trenu naredbodavno izgovoi da je sve koincidencija. Nama se ide- rila: ovo nam je sledeća knjiga! Zapoja za „Hedoniste“ prosto dogodila, kao vednički ton se ovde podrazumevao, bljesak evidencije na Slavkovoj samo- jer smo bili svesni da se radi o nečemu stalnoj izložbi u Galeriji RTS-a. Beše to što neizostavno treba da se desi. nezemaljsko veče, ogroman broj ljudi, ćilibarska izmaglica vina lebdela je Urednica ove knjige, Gordana Milosau vazduhu, kao i radost, slike su raz- vljević Stojanović u prologu kaže: „Da govarale bojama, u kičmi sam osećala sam lekar prepisala bih je na recept one izdajničke žmarce kreacije. Onda je umesto antidepresiva. U svojstvu naša urednica Goca jednostavno rekla: urednika preporučujem je čitaocima „Evo vama sledeće knjige. O hedonizmu kao duhovni lek protiv paradoksa, i hedonistima.“ Slavko i ja smo se po- nasilja, neznanja i besmisla. Važno je gledali i pomislili isto - slede nam sati, ostati hedonista uprkos svemu.“ Šta dani najsrećnijih od svih života, kada je za vas dvoje značila objava ove knjiživimo u uposlenoj samoći. Opsednuti ge posebno kada znamo da dolazi na idejom, naravno.

kraju ove i ovakve godine?

Slavko: Ideju je rodila želja. Ona vas ne- Sanja: Rad na knjizi bio je za mene izostavno obuzme kada se družite sa eskapizam, radost, tonjenje u republistvaraocem poput Sanje, koja se iskre- ku mašte, nepatvorenu - divlju, vatre30

decembar 2025

nu, čežnjivu. Izgovorena reč hladnija je laženja radosti. Mnogo mi znači što je od napisane i korak u „Hedoniste“ bio upravo sada objavljena, kako bi nas je potonuće u let. Ponekad su me pri- podsetila da je, kao što kineska posloče malo i mučile, kao ljubavna čežnja, vica kaže, čovek srećan onoliko koliko uporna, bol kao fino violončelo. Ali to je je sposoban da usreći druge. tako kada stupite među Slavkove slike - divne, prkosne, spontane, nežne, opa- Ako je život bez blaženstva početak sne. Naslikane priče čiju je fantastiku odlaska, šta nam to govori o stanju valjalo odgonetati. Prepričati snove sa duha kako lokalno, tako i globalno? tih metafizičkih, moćnih lica. Sanja: Verujem u Bodlerovu misao da Slavko: Ako u životu samom nema uma treba uvek biti opijen vinom, poezijom i razuma, onda su čula ono što može ili vrlinom, kako vam volja. Ne verujem značiti taj život. U vreme kada tema u kafkijanski projektovane živote, tada duše izlazi iz fokusa, kada čulnost po- su ljudi tek izmučeno roblje vremena. staje sve manje dostupna, ova knjiga Dakle, mi nemamo izbora ili da živimo je tu da nam oživi sposobnost prona- ili da imitiramo egzistenciju. Biram ovo 31

prvo, individualnost, tu slobodu koja se Sanja: Putovanja, muzika priče, slike, živi, onako kako je to opisao Dos Pasos. sva umetnost koju volim. Romani napisani iznad 35. paralele - romani juga. Slavko: Neretko se, na svim stranama sveta, prepuštanje uživanjima osuđuje, Slavko: Ta mesta svaki put iznova otkriili čak izvrće kao protivno verskim načeli- vam. Duh se ponajbolje hrani lepotom ma. Knjiga Hedonisti pokazuje suprotno. kada je ona neuhvatljiva. Kako reče Sanja nas je svojim pričama o hedoniz- Tarkovski: „Lepota je kao čudo o kome mu u najmanju ruku približila Bogu.

slučajno svedoči čovek’’.

Draga Sanja, ovo nije vaša prva sarad- Draga Sanja, kuće umetnika su za vas nja sa Slavkom, te smo nakon Malih velika i neiscrpna tema, a ovog puta boginja dobili Hedoniste, za istinsko sa Hedonistima odlazimo i do najfinijih uživanje u slici i tekstu. Kako je izgle- hotela u kojima su, za savremenu kuldao vaš prvi susret sa ovih 10 likova, turu, velika imena ostavila svoj trag. da li su Dokoličar, Mirotvorac, Klake- Nagoveštavate li ovim i neke nove raš i Poluvilenjak najpre prišli vama serijale priča koje tek treba da budu da vam ispričaju svoje priče ili se taj ispričane? dijalog desio naknadno? U svakoj knjizi nalazi se potencijalna Naš prvi susret zaista je bio zagrljaj, što građa za sledeću. Sada samo valja biti svaki stvaralački proces delom jeste sa strpljiv i sačekati da te nov tekst poglesvim lepotama, opojnostima i opasno- da celom dušom. stima koje zagrljaj donosi. Pisala sam, osluškujući ih. Četiri ujutru, sama sa U priči Poluvilenjak upoznajemo jedslikom, nad rukopisom. Divna samoća nog naizgled sasvim običnog gospokada smo najmanje sami.

dina, koji svojim dosadnim poslom obezbeđuje opstanak kako bi kasnije

Gde su vaša mesta za nahraniti duh mogao da malim zadovoljstvima nalepotom?

decembar 2025

hrani svoju radoznalu, gladnu dušu

i živi svoje istinsko biće. Verujem da Sanja: Može. se u njegovoj priči, koja se simbolično Na slobodu i hedonizam treba se navići dešava prvog januara, mogu prepo- kao na ukus kavijara. Život nije patnja, znati mnogi koji, samleveni svakod- kao što nas pogrešno uče od detinjstva. nevnim izazovima, možda zaborav- On je i gozba. ljaju na sitna zadovoljstva koja su ih činila živima. Može li se (na)vežbati hedonizam?

Slavko: Siguran sam da može. Jedno- si ih stvarao si imao dijalog sa tim listavno, dopustite da što više toga u kovima, a kakav je osećaj kada ih po vama budi pažnju. Onu usredsređe- drugi put upoznaješ kroz priče koje je nost koja izaziva izvesna golicanja što njihova pojavnost nadahnula? prave kremast i slatkast ukus poput sladoleda.

Počastvovan sam pričama. I zahvalan pre svega zato što su delotvorne, ne ako

Draga Sanja, kroz junake vaših priča mi približe moj rad, već onda kada mi imamo priliku da dotaknemo svetove pomognu da od njega napravim distanMerlin Monro, Hemigveja, Koko Šanel, cu. Ovo dragoceno odstojanje na najbolji Darela, Markesa... Koliko iz ovakvih način mi dozvoljava dovoljnu dozu racipreplitanja i vi svakog puta dolazite onalnosti, i pruža prostor za veću čulnu do nekih novih istina?

izoštrenost. Imam osećaj da su sa ovim pričama junaci mojih slika stekli svoje

Naravno. Pišemo da bismo otkrivali srećne zvezde, na koje mogu sa potpudruge svetove ali i sopstvena druga lica, nom sigurnošću da se oslone. raznobojnost sopstvenih senki. I da bismo skrenuli Bogu pažnju na sebe. On I da se nadovežem, koliko često su njije čitalac.

hove ličnosti odgovor na pitanja koja si i sam imao dok si ih stvarao?

Dragi Slavko, ovo nije prvi put da ti i Sanja sarađujete, i nije prvi put da Ovakva vrsta portreta treba da nam tvoje slike otvaraju neke nove priče i osvetli ideju da je svaki pojedinac neka dosežu nove visine. Verujem da i kada vrsta poduhvata. To dokazuju i ove pri-

decembar 2025

če. Slike je nemoguće uniformisati. One Sanja svojim pričama junake mojih slibi trebalo da su kovitlac, u koji upadate ka podvodi u sveukupnost. Ona ih ne zajedno sa junakom. I ja, poput Ljube tumači, već ih stavlja u iskušenje. Popovića, „maštam o istini na slikama, koje su u suprotnosti sa njom’’.

Kada će publika imati priliku da se sastane sa vama kako biste razgovarali

Da li je rad na Hedonistima za vas o ovom delu? otvorio neka nova poglavlja? Sanja: Pisati znači ići na put. Zbilja ni Sanja: Naravno. Svako pisanje je prona- ne slutim kuda će nas ova knjiga sve laženje mira u središtu tajfuna iz koga, odvesti. I to je, takođe, divna zagonetka prirodno, ne izlazite isti. Posle pisanja slede meseci prozračnog procesa čita- Slavko: Planirali smo čitav niz predstavnja, usamljeničkih dana srećne medi- ljanja ove knjige. Ona svojim sadržatacije kada zurite kroz prozore kafea, jem dozvoljava promociju i na mestima vozova, brodskih kabina i zaljubljeno koja nisu vezana samo za štampane posmatrate svet. Gravidni, sa novom publikacije. Premijerno predstavljanje knjigom u duši.

je zakazano za 23. decembar u knjižari Službenog glasnika u Beogradu. I već u

Slavko: Jeste. To sam najiskrenije pri- januaru putujemo u Leskovac. Sa knjiželjkivao i očekivao. Fragmenti iz života gom Male boginje bili smo stigli i do likova sa slika, kao i likova iz istorije, Istre. Siguran sam da će tek Hedonisti postupkom kolažiranja uspostavljaju na sve strane neobuzdano tumarati. celinu, koja idejno obuhvata ceo svet.

Na slobodu i hedonizam treba se navići kao na ukus kavijara. Život nije patnja, kao što nas pogrešno uče od detinjstva. On je i gozba.

decembar 2025

Vinski Petko

PRAZNIČNI ŠOPING VODIČ

Plezir vas poziva da podržite lokalne preduzetnike, zanatlije, dizajnere i umetnike. Umesto u kičastim trgovinskim lancima i šoping centrima koji nude uniformnost odvojte vreme da dobro razmislite o darovima kojima želite da obradujete svoje bližnje i sebe. Odlučite se za poklone koji su dobri kako za životnu sredinu tako i lokalnu ekonomiju.

za one koji pažljivo grade svoj stil

praznični šoping vodič

Cappello & Friends U okviru brenda Cappello & Friends nastaju kolekcije šešira od najfinije merino vune, u procesu koji pažljivo spaja tehnologiju i zanatsko umeće. Asortiman obuhvata modele za sve generacije, od klasičnih do savremenih formi. Prirodan materijal, precizna izrada i promišljen dizajn čine svaki model pouzdanim izborom koji traje. Izložbeno prodajni prostor je u Beogradu.

kupi ovde

Vidska 7, lok. 2, Beograd

praznični šoping vodič

Eve’s collections brend je nastao kao mala oaza u kojoj se grle najfinija svila, prirodna koža, pažljivo krojenje i najkvalitetniji način izrade. Svaki šav, svaki porub, svaki detalj nastaje iz ruku rukotvoraca koji razumeju da naš proizvod nije predmet, već dragocenost. U svetu koji juri, mi biramo da usporimo. Biramo da budemo prisutni. Naša filozofija održivosti nije trend, ona je životna istina. Eve’s nije samo moda. Eve’s je prostor u kojem žena, makar na trenutak, ponovo postaje cela.

Eve’s collections kupi ovde @mad_house_belgrade Sava Centar, Beograd; @etoileconceptstore Svetozara Miletića 53, sprat II, Novi Sad

decembar 2025

praznični šoping vodič

Grab and GO Grab and GO torbice su savršen spoj minimalizma i inovacije. Ručno izrađene od premium eko kože, ovi unikatni komadi izlaze iz okvira sezonskih trendova. Završni detalji su osmišljeni tako da bi se naglasio urbani, prilagodljiv stil komada koje gde god krenuli možete zgrabiti i poneti sa sobom. Prednost su zamenljivi dodaci koji vam pružaju priliku da torbicu koloristički oplemenite i prilagodite svakom stilu, pretvarajući elegantnu jednostavnost u hrabar modni izraz. Svaka torbica je 2 u 1. Grab and GO kreira autentične komade za ženu koja traži maksimalnu fleksibilnost i stil.

kupi ovde

@pokretconceptstore Čumićevo sokače lok. 51, Beograd i @galerijaplus Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske

praznični šoping vodič

Gufo Wear Modni studio Gufo Wear, sa sedištem u Čačku, uspešno postoji i stvara već više od deset godina. Svaki komad iz njihove kolekcije ručno je oslikan i pažljivo osmišljen, uz mnogo uloženog vremena, posvećenosti i autorske kreativnosti. U ponudi studija mogu se pronaći unikatni, vanvremenski modeli koji ne podležu prolaznim trendovima već neguju autentičan izraz i kvalitet, a većinom su izrađeni od prirodnih materijala.

kupi ovde Solunska 9, Čačak

praznični šoping vodič

Ivica i Majica Ivica i Majica je domaći brend koji od 2013. kreira majice i dukseve kao savršene poklone, sa porukom, emocijom i stavom. Naši proizvodi su od jedinstvenog mekanog pamuka, vrhunskog kvaliteta, u raznim dizajnima i limitiranim kolekcijama. Upravo zbog kvaliteta i autentičnosti ljudi nam se vraćaju, bilo da traže poklon za praznike, rođendane ili posebne životne trenutke.

kupi ovde

Gospodar Jovanova 46, Dorćol, Beograd

praznični šoping vodič

Klija Vračar je sa svojim prepoznatljivim spojem starog i modernog prirodna kulisa za modni brend Klija. Na mestu gde dizajneri ne kroje samo šablone već i kafoto: @ispred.objektiva

rakter, gde moda nije samo odeća već priča koju nosite sa sobom, pronaći ćete i komade sa potpisom brenda Klija. Dizajnerka veruje u snagu elegancije i stvara za žene koje biraju kvalitet, jednostavnost i stil koji ne podleže prolaznim trendovima. Njena estetika spaja minimalističke krojeve i funkcionalnost ostavljajući prostor ličnom izrazu. Poseban akcenat čine tašne ROYA koje su nastale u okviru brenda. ROYA je simbol samopouzdanja i ženstvenosti, te svaka tašna predstavlja spoj čiste forme i bezvremenskog dizajna i osmišljena je da prati ženu u svakom trenutku.

kupi ovde

@manner.rs Kalenićeva 2, Beograd

praznični šoping vodič

Kokoro je crnogorski brend utemeljen u želji da reinterpretira i primjeni filozofiju japanskog minimalizma kroz crnogorsku perspektivu, formirajući tihi kulturni dijalog. U pitanju je primjenjeni dizajn koji se nalazi na granici između umjetnosti i primjenjene umjetnosti. Kokoro komadi nemaju „vrijeme”. Kokoro traži nešto važno izvan materije, kroz materijal. U tom traganju on nalazi smisao stvaralaštva.

Kokoro kupi ovde @numen.mne Prolaz Gavrila Dožića 1, Podgorica i @store_32___ Čumićevo sokače lok. 32, Beograd

praznični šoping vodič

LOKKE BAGS

Lokke Bags je brend heklanih torbi nastao iz iskrene ljubavi prema ručnom radu. Lokke torbe nisu samo aksesoar, one su mala umetnost koju nosite sa sobom. Najpoznatiji model, PUFFY torbica, donosi mekoću, toplinu, ističe autentičnost i razigran karakter onoga ko je nosi. Lokke torbe su pažljiv i ličan praznični poklon koji lako pronađe put do onih koji žive i cene posebnost.

decembar 2025

kupi ovde

praznični šoping vodič

Metafora Studio U srcu Novog Sada, kroz hodnike nostalgičnog pothodnika, naići ćete i na Metafora Studio. Prostor za ljubitelje neuobičajene mode i stila. Od vintage rariteta pretežno iz 80-ih i 90-ih godina, do primeraka sa potpisom svetskih dizajnera. Akcenat je uvek na prirodnim materijalima i dobrim krojevima! Osim garderobe čeka vas more interesantnih aksesoara i nakita, idealnih da ih poklonite dragoj osobi za praznike! Metafora nije samo za Novosađane, sve iz ponude možete videti i poručiti online.

kupi ovde

podzemni prolaz, Novi Sad

praznični šoping vodič

Muna Made je autentičan domaći brend ručno šivenih torbi koji spaja jednostavnost forme sa igrom tekstura. Svaki komad nastaje kombinacijom laganih šuškavih tkanina, pliša, teksasa. Modeli su dizajnirani da budu maksimalno nosivi, praktični i lako uklopivi uz svaki stil. Cilj brenda je da svaka torba bude komad koji se nosi dugo i s radošću, uz fokus na ručnu izradu i lični pečat koji se ne može ponoviti.

muna made kupi ovde @kucaumetnica Gospodar Jevremova 25, Beograd

decembar 2025

praznični šoping vodič

Nepar kupi ovde

@nixon.butik Mišarska 7, Beograd i @kula_cetinjska Cetinjska 15, Beograd

Nepar se rodio kao ideja još 2017. godine u Novom Sadu, iz lične navike srednjoškolca Dušana koji nije voleo da nosi iste čarape. Godinama kasnije, u Beogradu, ideja dobija oblik kada se susreće sa Anom, grafičkom dizajnerkom. U jednom običnom razgovoru shvatili su da oboje nose rasparene čarape iz tog spontanog trenutka nastao je Nepar, brend koji slavi slobodu i neformalni odnos prema pravilima. Nepar čarape su lokalno proizvedene od recikliranog pamuka, mekane su, lude i klasičan su poklon sa cakom.

praznični šoping vodič

ШЛИЦ ШЛИЦ je brend koji preko 20 godina nalazi svoje istomišljenice koje drugačije posmatraju stvarnost, kreativke u duši i telu, ponosne i graciozne u prihvatanju komplimenata koji „pršte“ gde god obuku ШЛИЦ! U svetu brze mode, ШЛИЦ nudi autentičnost, kvalitet i večnost. To je odeća koja traje, a osećaj moći i slobode dok je nosiš pređe u naviku, modni standard, manir. Kod žena izaziva ovisnost, a Šlicare se prepoznaju po svom slatkom poroku!

kupi ovde Palmotićeva 23, Beograd

decembar 2025

praznični šoping vodič

Soda Soda je inspirisana bezvremenskom, retro modom sa ciljem da je kroz svoje komade održi uvek aktuelnom dugim nošenjem, nasleđivanjem i poklanjanjem. Da bi se to postiglo odeća se kreira i lokalno proizvodi od pažljivo biranih, prirodnih materijala, sa fokusom na kvalitet, udobnost i dugotrajnost.

kupi ovde

za one kojima je nakit lični pečat

praznični šoping vodič

Anemone Atelier

Brend Anemone spaja prirodu i umetnost kroz unikatne komade izrađene od pravog cveća. Svaka minđuša i ogrlica nastaju ručnim procesom izrade u kome se pravi cvetovi pažljivo konzerviraju u smoli kako bi zauvek zadržali svoju lepotu. Inspirisan elegancijom orhideja,

kupi ovde

Uzun Mirkova 12, Beograd

nakit je nežan, autentičan i bezvremenski.

praznični šoping vodič

Gulch Gulch je linija ručno rađenog nakita od porcelana. Polazište za izradu ovog nakita leže u samom materijalu, odnosno njegovim vizuelnim i taktilnim potencijalima. Ključni element rada predstavlja atelje, kao mesto procesa u kome se odvija prepuštanje brojnim, čisto likovnim eksperimentima u formi i boji. Taj proces se završava finim oblikovanjem komada prema liniji tela. Finalna fizička promena dešava se u keramičkoj peći koja će mekom i krhkom porcelanskom objektu dati trajan materijalni oblik

kupi ovde

Fotografije: Branko Starčević

koji je pred vama.

praznični šoping vodič

jUSt SU je autorska radionica nakita sa Sertifikatom starog zanata, osnovana 2016. godine. Prepoznatljiv po zaštićenom dizajnu i snažnom koloritu, brend spaja preciznost dizajnerskog razmišljanja sa ručnom izradom. Danas jUSt SU nose hiljade zadovoljnih kupaca na svim kontinentima - oni koji u nakitu traže lični pečat, trajnost i emociju.

jUSt SU

kupi ovde 57

praznični šoping vodič

Lep Rad

Lep Rad je brend nakita od poludragog kamenja, staklenih perli i čelika, zamišljen kao svakodnevna igra ličnim stilom. Većina komada je unikatna – ogrlice i narukvice nastaju pojedinačno, dok se prstenje i jednostavne minđuše izrađuju u malim serijama. Nosiv, nežan i karakteran, namenjen je slobodnom i jednostavnom kombinovanju, bez pravila i potrebe za posebnom prilikom za poneti umetnost na sebi.

kupi ovde

@store_32 Čumićevo sokače Lokal 32 i @junstoresubotica Jun store Branislava Nušića 2, Subotica

praznični šoping vodič

MARA LIBERTA contemporary jewelry

Nakit koji nastaje kroz alhemijski susret energije i materije, dok srebro upija unutrašnje pokrete, misli i emocije, pretvarajući ih u oblik. Svaki komad odražava tihe transformacije, svetlost i toplinu koja prolazi kroz sam proces stvaranja.

kupi ovde 59

praznični šoping vodič

NIIT Jewels je mali brend nakita inspirisan idejom spajanja različitih stilova i materijala poput poludragog kamenja, čelika, školjki i bisera u jedinstvene celine. NIIT komadi dostupni su u Okimi radnji u Čumiću ili poručivanjem putem Instagrama i savršeni su za darivanje ili praznični poklon sebi!

NIIT Jewels

kupi ovde Čumićevo sokače 2, Beograd

decembar 2025

praznični šoping vodič

Osé Osé je brend umetničkog nakita nastao pod okriljem noći koji telo istražuje kao platno i predmet požude. Više od godinu dana transformišemo metafore slobode, identiteta i skrivene fantazije u komade (skulpturalnog) provokativnog nakita koji izazivaju znatiželju i započinju razgovor. U svakom komadu sadržan je element performansa. Napravljen u malim serijama nakit je namenjen da se oseti, vidi i da inspiriše. Kreiramo kink, pleasure-positive svet gde nakit postaje izjava unutrašnjeg sveta i slobodnog izražavanja kao vid istinskog luksuza.

kupi ovde

@masterland_belgrade Gospodar Jovanova 10, Beograd

praznični šoping vodič

foto: Nađa Ristović

Prokleta Jerina

Prokleta Jerina je brend ručno rađenog nakita od epoxy smole koji predstavlja novu kolekciju pod nazivom Frosted Relic. Kolekcija je oblikovana u maniru mitske i gotik estetike, uz snažnu inspiraciju zimom, a posebno ledom. Poput leda koji se topi i menja oblike, Prokleta Jerina komadi nakita imaju nepravilne forme i stvaraju iluziju ledenih skulptura, spajajući hladnu eleganciju sa bajkovitom mračnom atmosferom.

decembar 2025

kupi ovde

@klasaklasa Čumićevo Sokače, lok. 48, Beograd

praznični šoping vodič

Ove Nove godine, birajte poklone sa pažnjom i namerom. Mi smo mala koncept radnja koja podržava nezavisne dizajnere iz različitih zemalja. Svaki komad nakita nastaje sa pažnjom, namerom i dušom - često u jednom jedinom primerku ili u limitiranoj seriji. Verujemo u porodicu, prijatelje i podršku.Zato pokloni kupljeni kod nas nisu samo lepi, oni nose priče, emocije i vrednosti. Kada izaberete nas vi birate nešto zaista posebno za one koje volite.

Prosto kupi ovde Kapetan Misina 17, Beograd

praznični šoping vodič

U brzom životnom stilu, groznica brze mode dominira modnim životom. Sreća, vodeća opcija nije jedina. Modello nakit je autentični predstavnik slow fashion filozofije. Ručno rađeni nakit od poludragog kamenja, bisera i hirurškog čelika je nakit za sva vremena. Ne dodiruju ga trendovi. Nije sezonska „stvar”. Nosi se uvek, u svakoj prilici, cele godine. Naš nakit izrađujemo u malim serijama jer želimo da budete unikatne.

Modello

kupi ovde @theluxuryclub.ns Trg Marije Trandafil 12, Novi Sad

decembar 2025

za one koji od svakog prostora stvaraju dom

praznični šoping vodič

Zedot

Zedot je trenutak tihe revolucije. Svaki komad je unutrašnje ogledalo. Suptilan bunt protiv rasutosti i brzine, tačka koja vraća dah svetu koji je zaboravio da diše. Elegancija koja ne traži pažnju ali menja prostor i vraća osećaj celovitosti. Silence is Loud Zedot

decembar 2025

kupi ovde

praznični šoping vodič

BABALOO radionica umetničke keramike odiše toplinom zemlje, materijala iz kog su komadi nastali, spajajući umetničku formu sa rustičnom, gotovo arhaičnom estetikom. Rustična tekstura i vidljivi tragovi ruku ostavljeni su s namerom, kao deo izraza. Sve je oblikovano bez stroge idealizacije, oponašajući nesavršenost kakva postoji u prirodi i wabi sabi filozofiji. Baš te nepravilnosti i suptilne asimetrije daju Babaloo skulpturama autentičnost i osećaj starine, zbog čega se stiče utisak da one nisu izrađene u savremenoj radionici. Ovde svi koji vole autentičnost mogu pronaći upotrebne i dekorativne predmete za svoj enterijer.

BABALOO

kupi ovde 67

praznični šoping vodič

Galerija Cvat je jedinstven umetnički studio. Osnovan 2021. godine, kao atelje za stvaranje unikatne keramike i porcelana. Asortiman obuhvata različite komade od keramike - šolje sa pozlatom, činije, vaze, skulpture, kao i porcelanski nakit. Od samog začetka atelje je zamišljen kao mesto igre i eksperimenta, stoga komade odlikuje raznolikost u temi. Od ove jeseni, u ponudi su ponovo espreso šolje sa zlatom iscrtanim obeležjima horoskopskih znakova, koje će biti deo stalne ponude. Pored ovih šoljica, studio nudi i niz jednostavnih komada keramike, lako uklopivih za različite prilike darivanja. Kao i tokom prethodnih godina, akcenat je na eksperimentima, unikatnosti i ručnoj izradi.

Galerija Cvat kupi ovde Gajeva 6, Beograd

decembar 2025

praznični šoping vodič

Grizz je mali studio u kome nastaju originalni komadi upotrebne keramike. U ponudi su šolje različitih veličina, činijice i vaze, stvorene u ograničenim, malim serijama. Posebnost našeg pristupa je u tome što je gotovo nemoguće pronaći dva identična komada, čak i kada bismo to želeli - a ne želimo, jer verujemo da tržištu nije potrebno još proizvoda koji se neće izdvajati iz masovne, fabričke proizvodnje. Svaki komad je plod našeg ručnog rada, ideje i kreativne direkcije. U ponudi su komadi izrađeni u različitim stilovima budući da uživamo u kreativnim eksperimentima i tome što će kupci na taj način pronaći jedinstven predmet koji se baš njima obratio.

Grizz ceramics kupi ovde 69

praznični šoping vodič

HAOS KERAMIKA

Haos keramika je kreativni studio posvećen izradi ručno rađenih, upotrebnih predmeta visoke estetske vrednosti. Naši komadi nastaju sa idejom da oplemene svakodnevne rituale: jutarnju kafu, paljenje omiljene mirisne sveće ili čin uživanja u voćnoj salati. Radimo sa različitim vrstama gline i sopstvenim glazurama kombinujući boje i teksture kako bismo stvorili keramiku koja se uklapa u razne estetike, od minimalizma i art-popa do digitalno-gejmerske estetike. U našem studiju možete kupiti komade iz postojećih kolekcija ili naručiti personalizovani predmet kao poklon sebi ili dragoj osobi. 70

decembar 2025

kupi ovde

praznični šoping vodič

KETZ

KETZ je brend ručne izrade nakita i zidnih satova koji od recikliranih materijala stvara jedinstvene komade. Sve nastaje polako i pažljivo u prostoru naše radionice. Inspiracija dolazi iz prirode, geometrije, putovanja i vizuelnih detalja koji podstiču maštu. KETZ nakit je lagan, razigran i lako nosiv - za one koji vole jednostavnost, ali sa stavom. Zidni satovi su proizvod koji je proistekao iz višegodišnje igre spajanja lepog i praktičnog. Redizajnirajte sebe.

kupi ovde

praznični šoping vodič

Mud Lab Ceramic Studio Mud Lab Ceramic Studio je mala radionica keramike u kojoj nastaju ručno rađeni predmeti za svakodnevnu upotrebu sa jasnim dizajnerskim izrazom. U ponudi su šolje, espresso šoljice, vaze i pepeljare. Komade karakterišu čiste forme, promišljeni detalji i snažne boje, uz balans funkcije i estetike. Namenjeni su prostoru u kom se koriste svakodnevno i lako postaju deo ličnih rituala i vašeg doma.

kupi ovde

praznični šoping vodič

nakit

Oks Pillows je domaći brend unikatnih, ručno rađenih jastuka koji unose udobnost i stil u svaki dom. Savršeni su za izležavanje, čitanje ili meditaciju, a mogu se koristiti i kao dekorativni detalj u enterijeru. Mekoća i kvalitet materijala pružaju osećaj topline i opuštenosti, dok različiti oblici i dezeni omogućavaju da pronađeš baš onaj koji ti odgovara. Idealni su za one koji cene funkcionalnost i estetiku u jednom.

Oks Pillows kupi ovde

praznični šoping vodič

Oktavum

mesto gde se o starinskim predmetima govori jezikom ljubavi

Verujemo da sve što je stvoreno s dušom ne poznaje godine. Svaki starinski predmet je priča, a svaki njegov detalj donosi dah prošlosti. Bilo da je to vadičep–ključ, lampa ili retka maslenka-press-a, poklanjajte starinske predmete jer stvari s prošlošću daju svetlost sadašnjosti.

decembar 2025

kupi ovde

praznični šoping vodič

OMO predstavlja ručno rađene, unikatne jastuke u kojima se susreću umetnost, zanat i emocije. Svaki komad je pažljivo osmišljen, oblikovan vezom, crtežom i posebno biranim detaljima u dijalogu sa prostorom i ličnom pričom klijenta. Namenjeni su onima koji biraju predmete sa karakterom, jastuke čiji dizajn nije uslovljen brzo promenljivim trendovima u dizajnu enterijera, već sentimentom budućih vlasnika, stvarajući prijatnu atmosferu doma sa autentičnim identitetom.

OMO One Million Ornaments

kupi ovde 75

praznični šoping vodič

Zdravo svima, ja sam Darja Kruglova i predstavljam vam moje ručno rađene porcelanske ukrase za jelku. Želja mi je bila da svojim rukama iznova stvorim ukrase za jelku iz svog detinjstva. Živo se sećam Nove godine i toga kako sam sa roditeljima kitila jelku i radovala se kada bismo iz kutije vadili stare ukrase: zečeve, lisice, vukove, medvede... Poželela sam da ponovo oživim tu atmosferu svog detinjstva i na taj način proslavim Novu godinu sa svojim detetom. Svaki ukras za jelku je ručno rađen, i svaki korak sama obavljam. Najpre izlivam porcelan, zatim ga farbam i radim pozlatu, a svi ukrasi se peku u keramičkoj peći tri puta.

Porcelanski ukrasi

Darja Kruglova kupi ovde

decembar 2025

praznični šoping vodič

SOL.ARTIS

Solartis je domaći brend ručno rađene unikatne keramike. Kreiramo proizvode koji odražavaju našu strast prema umetnosti, kvalitetu i inovacijama u dizajnu. Brend Solartis izrađuje sa velikom posve-

kupi ovde

ćenošću šolje, tanjire, činije, skulpture čija estetika oplemenjuje vaš prostor i daje pečat autentičnosti. 77

foto: Vladimir Miloradović

praznični šoping vodič

Za Milenu Marković „Povratak Zemlji” je zaista povratak korenima u njenom studiju keramike u miru kuće i bašte nadomak Beograda. Milenina unikatna keramika, inspirisana prirodom, bajkama i kulturama sveta, slavi male nesavršenosti i prirodni tok stvari. Kao plod mašte, strpljenja i radoznalosti, svaki komad čuva magiju vatrene alhemije, donoseći boje, karakter, poziv na usporavanje i povratak zemlji.

Povratak Zemlji kupi ovde @dobro.drvo Cara Nikolaja II 86, Beograd

decembar 2025

foto: Vladimir Miloradović

Life Born Of Fire

praznični šoping vodič

Terakota

Terakota nudi mali izbor pažljivo probranih komada vintage keramike. Svaki predmet priča priču - o rukama koje su ga izradile, vremenu koje ga je oblikovalo, kvalitetu izrade i prirodnim materijalima od kojih je nastao. U vreme masovne proizvodnje i brze potrošnje birajte pažljivo, birajte

kupi ovde

održivo i birajte predmete koji su napravljeni da traju.

za one koji uživaju u ritualima nege

praznični šoping vodič

Find your mojo Inovacija koja deluje tamo gde je najpotrebnije

Mojo eye patch-evi koriste naprednu microneedle tehnologiju sa čak 2000 rastvorljivih mikroiglica u svakom flasteru. Ove gotovo neprimetne iglice nežno penetriraju površinski sloj kože i u dodiru sa njom se tope, omogućavajući da se aktivni sastojci oslobađaju direktno u dublje slojeve kože, tamo gde imaju najveći efekat. Za razliku od klasičnih eye patch-eva koji deluju uglavnom površinski, Mojo nudi ciljanu, preciznu i dugotrajniju negu, uz osećaj profesionalnog tretmana u udobnosti vlastitog doma. Formulacija je bazirana je na pažljivo izabranoj kombinaciji sastojaka koji deluju sinergijski: Hijaluronska kiselina, Acmella Oleracea, Madecassoside, Vitamin C i E, Dipeptid-2 Rezultat: koža koja deluje hidriranije, zaglađenije i osveženije, uz vizuelno umanjenu vidljivost finih linija, podočnjaka i natečenosti.

kupi ovde

praznični šoping vodič

Key molecule kupi ovde

Nauka, efikasnost i transparentnost u nezi vaše kože - kozmetika formulisana od strane farmaceuta. Key Molecule Oil Cleanser je nežni uljani čistač sa skvalanom i uljima makadamije i semenki grožđa koji efikasno uklanja nečistoće. Jelly Cleanser je nežni gel sa koži prilagođenom pH vrednošću koji temeljno uklanja nečistoće, šminku i višak sebuma bez osećaja zatezanja. Dew Drop je lagani hidratantni serum sa hijaluronskom kiselinom i ektoinom koji pruža dubinsku i dugotrajnu hidrataciju, obnavlja i štiti barijeru kože.

decembar 2025

praznični šoping vodič

Kristalni vuk Nova godina je dobar trenutak za promišljenije izbore poklona. Kristalni vuk u novogodišnjem izdanju predstavlja kristalne setove: Inner Fire, Moonchild i Pure Love, namenjene ličnim ritualima i svakodnevnom balansu, sa posebnim pogodnostima za kupovinu više setova zajedno. Uz njih, brend najavljuje i novi, limitirani mineralni set Stone Rhythm koji uskoro stiže - kao prirodan nastavak priče o prostoru, materijalima i trajnoj prisutnosti u domu.

kupi ovde

praznični šoping vodič

MEA kozmetika

MEA kozmetika negu kože vidi kao lični ritual, a ne kao trend koji prolazi. Naše formulacije su promišljene, bogate aktivnim sastojcima i napravljene da svakodnevnu rutinu učine jednostavnijom, ali smislenijom. U prazničnim danima, kada usporavamo i biramo poklone s razlogom, MEA postaje mali gest pažnje: nešto što neguje, traje i podseća na brigu o sebi. Za poklanjanje dragima ili za zadržavanje tamo gde i pripada - u tvom svakodnevnom ritualu.

kupi ovde 84

praznični šoping vodič

My Mini Me

My Mini Me je domaći lifestyle brend koji kroz ručno rađene nesesere, torbe i setove za mame i bebe spaja praktičnost, estetiku i emociju. Svaki proizvod osmišljen je sa posebnom pažnjom prema detaljima i kvalitetu, a prepoznatljivi cvetni dezeni i ograničene kolekcije čine My Mini Me idealnim izborom za poklon koji traje i nosi lični pečat.

kupi ovde 85

za one koji vole da uče, igraju se i stvaraju

praznični šoping vodič

Dalamber je izdavačka kuća posvećena pažljivo biranim temama koje spajaju znanje, estetiku i savremeni duh. Naš katalog donosi u Vaš dom tematske enciklopedije, stručnu literaturu i dečje knjige, osmišljene da inspirišu radoznalost, učenje i ljubav prema čitanju. Svako izdanje nastaje s idejom da ima trajnu vrednost i ostane deo porodične biblioteke.

Dalamber izdavaštvo kupi ovde 87

praznični šoping vodič

Revolucya Ključ je već godinama sastavni deo svih porodičnih okupljanja (Nove godine, rođendani, letovanja, zimovanja...). Sada je vreme da se zabave i malo starija „deca” kao i odrasli koji su iskusni igrači društvenih igara. Prošetajte se carstvom „Nesvesnog” i otkrijte šta se krije u skrivenim dubinama svakoga od nas ili ojačajte trbušnjake smehom uz „Niko kao ja”. Sve komponente Revolucya igara su visokog kvaliteta i pažljivo osmišljene da stvore posebnu atmosferu ali i da dugo traju.

kupi ovde

praznični šoping vodič

Minja Atelier stvara savremenu umetnost namenjenu onima koji u svojim domovima neguju lepotu i autentičnost. Kroz autorske slike rađene po porudžbini i promišljeno opremanje enterijera umetnošću, svaki prostor dobija svoj jedinstveni pečat. Ove praznične sezone predstavljeni su i novogodišnji paketići: art setovi za početnike, ručno oslikane minijature na drvenom štafelaju i mini triptisi, osmišljeni sa željom da vaši praznični darovi ostanu kao trajne uspomene.

Minja Atelier kupi ovde 89

praznični šoping vodič

Modi

kursevi i radionice modnog dizajna, šivenja, krojenja i ilustracije

Modi je mali, kreativni studio iz Beograda fokusiran na personalizovan pristup edukaciji i druženje u malim grupama. Mimo programa šivenja i modnog dizajna, družimo se na jednodnevnim radionicama šivenja prilagođenim potpunim početnicima (poput novogodišnje pidžamice), koje takođe mogu biti fantastičan poklon za vas ili vama dragu osobu (pišite nam za giftcard)! Cilj nam je da vas ohrabrimo da naučite novu veštinu, napravite sopstveni komad i provedete kvalitetno vreme u druženju i stvaranju.

kupi ovde

praznični šoping vodič

Simply Ollie je domaći brend koji slavi papir, planiranje i male rituale svakodnevice. Nastao iz želje da organizacija ne bude obaveza, već nežan i inspirativan proces, ovaj brend donosi proizvode koji pozivaju na usporavanje i prisutnost. Iza Simply Ollie brenda stoji Ivana, grafička dizajnerka, koja kroz svaki proizvod spaja funkcionalnost i estetiku. Planeri, notesi i dodaci za planiranje osmišljeni su s pažnjom prema detaljima - od kvalitetnog papira do ilustracija inspirisanih prirodom - kako bi pružili prostor za misli, planove i male svakodnevne refleksije. Pored planera, u ponudi se nalaze i dekorativni stikeri, ručno ilustrovane čestitke i sitnice koje su podjednako lepe za poklanjanje i za ličnu upotrebu. Simply Ollie je brend za sve one koji veruju da papir i dalje ima posebno mesto u svakodnevici.

Simply Ollie kupi ovde Simply Ollie, Šamačka 2, Beograd

za one kojima su ljubimci članovi porodice

praznični šoping vodič

Meda&Meggy Iz prirode za vaše ljubimce

Verujemo da psi zaslužuju istu pažnju koju poklanjamo sebi. Zato smo stvorili set 100% prirodne kozmetike i suplemenata - pravljenih isključivo s ljubavlju i od najkvalitetnijih sastojaka. Pored kozmetike koja će učiniti vašeg psa čistim i mirišljavim, tu je i naša linija proizvoda namenjena psima sa alergijama i problema sa kožom. Takođe, tu su i 100% prirodni dodaci ishrani koji jačaju imunitet, čineći vašeg psa zdravijim i vitalnijim. Naš moto je 100% prirodno, jer psi zaslužuju samo najbolje.

kupi ovde

praznični šoping vodič

ZAMPINOO je domaći brend za kućne ljubimce nastao početkom 2024. godine. Od prvog modela SOFE nastalog iz želje da se Hani Japanskoj Akiti obezbedi udoban, izdržljiv i estetski uklopiv krevet, razvila se cela kolekcija od pet pažljivo dizajniranih kreveta i aksesoara. Zampinoo spaja visokokvalitetne, održive materijale i lokalnu, ručnu proizvodnju, stvarajući funkcionalne i dugotrajne proizvode, prilagođene životu ljubimaca u urbanim sredinama, koji istovremeno odgovaraju zahtevima savremene estetike vlasnika.

ZAMPINOO kupi ovde

decembar 2025

praznični šoping vodič

Nuzzle&Co Mačke uvek traže najtoplije i najsvetlije mesto u domu, a najčešće je to prozor. Iz tog, jednostavnog zapažanja nastale su naše ležaljke. Želeli smo da napravimo bezbedan i lep kutak za mačku u iznajmljenom stanu, bez bušenja zidova i bez većih intervencija u enterijeru. Tako su nastale naše prozorske ležaljke od ekoloških materijala: čvrste, bezbedne, testirane od strane mačaka i lako uklopive u svaki dom. Za odmor, skokove i pravo mačje zadovoljstvo.

kupi ovde

za mališane koji rastu uz igru i maštu

decembar 2025

praznični šoping vodič

Leophant

Leophant je mali brend koji spaja toplinu ručnog rada i bezvremenski dizajn. Svaki komad nastaje polako, od pažljivo biranih materijala, sa idejom da traje i da greje telo i dušu. Leophant je izbor za one koji vole autentične

kupi ovde

poklone, sa pričom, karakterom i nežnom estetikom.

praznični šoping vodič

Dina Dolls

Dina Dolls su ručno rađene tekstilne lutke koje nastaju iz potrebe da se stvara sporije i sa smislom. Svaka lutka ima svoj karakter i priču, šivena je od pažljivo biranih, i najčešće, od recikliranih materijala. Namenjene su deci i odraslima koji poklon doživljavaju kao emociju, uspomenu i mali čin održive, domaće kupovine. Dina Dolls nisu samo igračke, već mali saputnici koji se pamte i čuvaju.

decembar 2025

kupi ovde

praznični šoping vodič

Dolly H

Za kratko vreme svog postojanja Dolly H životinjice su donele toplinu i ljubav u mnoge domove, dočekale bebe ili započele nova, nežna prijateljstva sa mališanima svih uzrasta. Vođeni idejom da dugo traju, mogu da se nasleđuju, lako održavaju i budu ekološki prihvatljive, Dolly H šivene lutke su potpuno jedinstvene na našem tržištu i šire jer sami osmišljavamo dizajn istih, kao i detalje kojima su lutke bogato ukrašene a koji se rade ručnim vezom i kombinovanim tehnikama.

kupi ovde

praznični šoping vodič

foto: Daniel Jarosch

Gugadžina

Gugadžina je mali brend spore mode koji vode dve umetnice stvarajući odeću ručno, u malim serijama i bez otpada. Verujemo u fer proizvodnju, vreme, dodir i trajnost. Priroda nam je važnija od profita, a svaki komad nastaje s poštovanjem prema ljudima, materijalu i svetu u kome živimo.

kupi ovde 100 decembar 2025

Čumićevo sokače, lok. 40, Beograd i Beogradski izlog, Knez Mihailova 6

praznični šoping vodič

Deca

Deca je mali, pažljivo građen brend haljina za devojčice koji slavi detinjstvo kroz prirodne materijale i ručni rad. Svaki komad nastaje od pamuka, lana, svile ili vune, sa namerom da bude nežan prema koži, ali i trajan i izdržljiv pratilac kroz igru i odrastanje. Ideja vodilja je da pravimo haljine koje mogu da pokriju jedan ceo dečji dan, od vrtića, parkića preko rođen-

kupi ovde

dana do priredbe za Deda Mraza.

101

praznični šoping vodič

Ljuljuška

ručno rađene ljuljaške za bebe i decu Kada dizajn susretne funkcionalnost nastaje nešto magično. Ljuljuška ljuljaške za bebe i decu spajaju estetiku savremenog enterijera sa potrebama najmlađih i njihovih roditelja. Svaka ljuljaška nastaje ručnom izradom od premijum prirodnih materijala, pažljivo odabranih. Čvrst pamuk gustog tkanja i mekani pliš su materijali koji traju i pružaju udobnost koja se oseća. Međunarodna sertifikacija bezbednosti garantuje da svaki komad ispunjava najviše standarde, jer kada su deca u pitanju, kompromisa nema. Tri kolekcije sa jedinstvenim dezenima pružaju izbor koji se uklapa u svaki dom. Za one koji žele da dodaju lični pečat, tu je mogućnost personalizacije sa bebinim imenom – savršen poklon za krštenje ili rođendan. Od klasičnih ljuljaški za najmlađe, preko modela za stariju decu, do penjalica – svaki proizvod pod brendom Ljuljuška kreiramo sa istom posvećenošću. Proizvedeno u Srbiji, sa ljubavlju, za lepše i zdravije odrastanje.

kupi ovde 102 decembar 2025

praznični šoping vodič

Mint Mint je dečji modni brend za kreativne devojčice koje bez straha nose svoj karakter i autentičnost. Prirodni materijali, male serije i održivost, moderni krojevi i udobnost su nam na prvom mestu. Mint je osveženje, verni saputnik u svim avanturama na putu odrastanja. Na Instagramu možete pogledati naše kolekcije ili doći do studija na Dorćolu jer je sve još zabavnije uživo.

kupi ovde

Žorža Klemansoa 19, Beograd

103

praznični šoping vodič

SMOQUA SMOQUA je brend dečije odeće inspirisan porodicom, posvećen stvaranju ručno rađenih, limitiranih, udobnih i ekološki svesnih komada za mališane. Sve se pravi po porudžbini u našoj maloj radionici u Beogradu. Bez masovne proizvodnje, bez viška, od prirodnih materijala, nežnih prema dečijoj koži i prema planeti. Briga o porodici i prirodi je u srcu svega što radimo. Od pažljivog odabira materijala do etičke proizvodnje, posvećeni smo ostavljanju najlakšeg mogućeg traga na planeti. Hajde da zajedno slavimo radosti detinjstva i čuvamo svet u kojem će naša deca odrastati! Kod za 10% popusta za čitaoce je PLEZIR10

104

kupi ovde

praznični šoping vodič

Vesta Casa je porodična radionica u kojoj se prirodni materijali transformišu u neponovljive komade garderobe, posteljine i aksesoara vrhunskog kvaliteta. Svakom komadu posvećujemo posebnu pažnju pri izradi jer sve radimo po meri i želji klijenata, sa ciljem da decu učinimo srećnom, a roditeljima pružimo sigurnost da biraju najbolje - domaće, održivo i posebno. Za praznike predlažemo personalizovane poklone koji nose posebnu vrednost i ostaju kao lepa uspomena (jastučnice, peškire, keceljice).

Vesta Casa kupi ovde Lokacija Gandijeva 76A, Beograd

105

za one koji imaju istančana nepca

106

praznični šoping vodič

Poslastičarnica

Šuma

Šuma ima nove kutije čokoladica, zimsko plave, polarne i srebrne lisice, pune ručno rađenih čokoladica bez šećera, sa kardamomom, pomorandžom, jagodama, klekom i raznim drugim biljem koje miriše i na sneg i na toplotu. Tu su i njihove klasične cvetne kutije, kao i kombinacije tortica bez rafinisanih šećera, veganskih i bez glutena, ali punih voća, lešnika, pistaća i zanatske čokolade, složenih u krckavo, kremasto i mirisno iskustvo na poklon.

kupi ovde

Simina 22a, Beograd

107

praznični šoping vodič

KARIĆ VINARIJA Karić vinarija smeštena je u selu Varna, na obroncima planine Cer, i predstavlja mali porodični svet posvećen vinogradu, tradiciji i inovaciji. Osnivač, vinsku scenu unese nešto potpuno drugačije, kroz spoj autohtonih sorti iz čitave Adria regije u jednoj boci. Tako je nastala Adria linija. Adria belo donosi jedinstvenu harmoniju grašca, malvazije i tamjanike, stvarajući sveže, aromatično vino sa prepoznatljivim karakterom. Adria crveno je spoj prokupca i frankovke sa malo marselana, elegantno, sveže vino voćnog karaktera sa bogatom i izraženom aromatikom. Verujemo da ćete uživati u svakoj čaši, jer ova vinarija pruža baš ono što obećava - iskrenu priču, autentičan ukus i ljubav pretočenu u vino. Uživajte u našim kupažama i srećni praznici!

kupi ovde

108 decembar 2025

Fotografija: Sanja Karić

Stevan Karić, došao je na ideju da na domaću

praznični šoping vodič

Meliora

Meliora je premium brend koji spaja belgijsku čokoladu vrhunskog kvaliteta i pažljivo odabrano liofilizovano voće. Naše bombonjere nastaju u malim serijama, sa posebnom pažnjom prema ukusu, teksturi i estetici. Svaki proizvod je promišljen do najsitnijih detalja i namenjen onima koji biraju kvalitet, autentičnost i posebne poklone. Detalji čine razliku.

kupi ovde

@ego.conceptstore.rs Blagoja Parovića 1, Niš

109

Fotografije: Kevin Perciva

Vladimir Lalić 110 decembar 2025

Intervju: Nataša Bućić @ava_kiddo

Cvetanje Tise u Londonu 111

U našem prazničnom, decembarskom broju u goste nam stiže Vladimir Lalića, vizuelni stvaralac koji u svom multidisciplinarnom kreativnom pristupu objedinjuje različite vidove izražavanja, sa tematskim osloncem na prirodi kao celovitom organizmu u kome koegzistiraju biljke, životinje i čovek sa akcentom na istraživanje antropocentričnog karaktera savremenog čoveka, kao i međuprostora kreiranog ljudskim odvajanjem od drugog živog sveta. Takođe, povod za ovaj razgovor predstavlja i nedavno postavljanje skulpture „To Move, is to Bloom” (Pokret koji budi cvetanje) u parku Manor House Gardens u Londonu, koja ujedno predstavlja i prvu i jedinu trajnu skulpturu jednog srpskog umetnika koja je postavljena u Velikoj Britaniji. U intervjuu koji sledi bilo je reči o Vladimirovom dosadašnjem stvaralaštvu, inspiraciji, tehnikama kojima se služi, idejama koje ga pokreću na neprestana umetnička traganja, značaju migracija, kao i o budućim planovima. Uživajte!

112 decembar 2025

Dragi Vladimire, dobro nam došao prirodno preuzela primat. Muzika, a u Plezir magazin! Na samom počet- posebno pevanje, nikada nije nestala, ku želim da ti postavim jedno pitanje samo se kretala u fazama. Nekada je koje mi se iznova vraćalo dok sam se bila dominantnija, nekada povučenija. pripremala za ovaj razgovor. Kako čovek koji se rodi sa više talenata uspe Zanimljivo je da su u jednom periodu da donese odluku koji od njih će da te dve prakse delovale potpuno razpretoči u svoj životni poziv? Da li sma- dvojeno. Dok sam pevao kao solista traš da su ti stvaralački darovi koje u Madlenijanumu u operi Ljubavni naposeduješ i koje vrlo rado kombinuješ pitak i istovremeno radio kao asistent u svom multidisciplinarnom izraža- na Fakultetu primenjenih umetnosti na vanju, odmogli ili pomogli u građenju odseku grafika, činilo mi se da nemaju umetničkog puta?

dodirnih tačaka. Tada kao da sam živeo dva paralelna života. Sada vokalne

Iskreno, nekada pomaže, ali može i da performanse integrišem u instalacije, odmogne. To mi deluje više izraženo u komponujem zvuk za skulpture, i sve Londonu, gde zbog puno umetničkih se prirodno spaja. glasova, taktičnije je specijalzovati se za jednu oblast ili temu. Kada radiš u Čak i u mom bendu Organized Chaos više medija, ljudi to mogu da tumače radio sam vizuale i omote, tako da se kao nedostatak fokusa, a ne kao širi- te linije nikada nisu zaista prekinule. nu. U Srbiji kao i u manjim sredinama, Novinari su me često pitali: „Šta si ti taj kult renesansnog čoveka kao da se zapravo?”. Vremenom sam odlučio da vise ceni, ali svakako to me nije navelo ne biram jedno. Ja sam oba, i mislim da bilo šta drugačije uradim u mojoj da ću do kraja života raditi ono što me praksi.

pokreće iznutra.

Moja ljubav prema muzici i vizuelnoj Ako uzmemo u obzir tvoj dosadašnji, umetnosti razvijala se paralelno. Vizu- bogat stvaralački opus možemo da elna umetnost je ipak ranije krenula i primetimo veoma širok spektar tehinstitucionalno se stabilizovala, pa je nika i načina izražavanja – od grafike, 113

preko različitih kombinovanih tehni- tak ideje. Materijal mi pomaže da preka, sve do skulpture. Da li možeš da ciznije naglasim ono što mi je u tom nam kažeš šta na tebe ima presudan trenutku najvažnije, da li je to krhkost, uticaj pri izboru? Smatraš li da upotre- težina, pokret ili trajnost. ba određenih materijala produbljuje stvaralački senzibilitet i ako je odgo- Kada bi mogao da svoj celokupan dovor da, na koji način ti omogućava da sadašnji rad svrstaš u određene peripreciznije staviš akcenat na ono što je ode, koje bi to celine bile i prema kom za tebe kao stvaraoca u tom momen- kriterijumu bi ih formirao? Sad kad se tu zaista bitno?

sa distance osvrneš na svoj stvaralački put, za koje momente smatraš da

Materijali imaju svoju snagu, značenje i su bili presudni i zašto? simboliku. Isti koncept može funkcionisati savršeno u jednom materijalu, a u Verovatno bih svoj rad podelio po medrugom ne. Te nijanse su često presud- stima življenja: beogradski, pariski i ne. Na primer, kod papira je važno sve sada londonski period. Svaki od njih i gramatura, tekstura, poreklo. To nije nosi drugačiju energiju i drugačiji fokus, neutralna podloga, već aktivni učesnik ali i po medijima: crtež i grafika, zatim rada. Tako je i sa platnom.

pleksiglas i multimedijalne instalacije, i danas skulptura.

U jednom trenutku počeo sam intenzivnije da koristim pleksiglas, upravo Presudni trenuci su uvek bili vezani za zbog njegove transparentnosti i odno- putovanja i boravke van poznatog, ušušsa prema svetlu i prostoru. Kasnije se kanog okruženja. Rezidencijalni boravak javila potreba za čvršćim, trajnijim ma- u Parizu bio je izuzetno formativan, dok terijalima, kao što je jazmonit, rezin i je Tropical Lab u Singapuru, iako kraći, čelik. Posebno kada sam počeo da raz- otvorio potpuno nova razmišljanja o mišljam o radu u javnom prostoru.

prostoru, materijalima i kontekstu.

Za mene izbor medija nikada nije estet- U susretu sa dosadašnjim radovima ska odluka sama po sebi, već produže- primećujem izrazitu studioznost i ori114 decembar 2025

Muzej Grada beograda _Sedimenti i Sentimenti

jentisanost ka detalju, naročito u ne- Priroda je za mene stalna referenca, ali kim ranijim grafikama u kojima se ba- ne u romantičnom smislu. Više kao siviš seciranjem ljudskog tela u službi stem, kao organizam u kojem su biljke, istraživanja čovekove psihe i karaktera. životinje i ljudi deo istog procesa. U raKasnije se tu nalaze i serije radova na nim grafikama sam secirao ljudska tela pleksiglasu, koje u kombinaciji sa svetlo- kako bih istraživao psihu, kasnije sam šću i zvukom uvode jednu sasvim novu kroz pleksiglas i svetlo uvodio nove dimenziju u tvoje stvaralaštvo. Danas slojeve percepcije, a danas kroz skulpsvoju pažnju usmeravaš ka skulpturi. turu pokušavam da objedinim sve te U svim ovim radovima priroda (biljke, faze. Već neko vreme izmišljena, hibridživotinje, čovek) je jedan od centralnih na bića su alati kroz koje posmatram oslonaca. Šta ona za tebe predstavlja i ljudsku kompleksnost. Mi smo duboko u kakvim je sve kontekstima možemo antropocentrični, i odvajamo sebe od susresti kroz tvoju praksu?

životinjskog sveta. Taj jaz između „nas” i „njih” je prostor koji me zanima. 115

Muzej Grada beograda - Sedimenti i Sentimenti

116 decembar 2025

Foto by Nemanja Maraš

Sa Mjuzikla Jadnici _ u Teatru Madlenijanum

117 In the Dark room _ Photo by Vladimir.V

Relentless Pursuits -- photo by Kevin Percival

Početkom prošlog meseca u Londonu, i kulturne radnike oko tema migracije, u parku Manor House Gardens, po- identiteta i pripadanja. Upravo u tom stavljana je tvoja skulptura „To Move, okviru video sam prostor da predložim is to Bloom”, koja ujedno predstavlja trajnu skulpturu u javnom prostoru. prvu i jedinu trajnu skulpturu jednog srpskog umetnika koja je postavljena Inspiracija prirodnim fenomenom cveu Velikoj Britaniji. Da li možeš da nam tanja Tise omogućila mi je da povežem kažeš nešto više o ovom događaju i ličnu priču sa univerzalnom temom mitome kako je skulptura nastala, čime gracije. Lewisham se nametnuo kao prije inspirisana i kako je svoj dom našla rodan kontekst za realizaciju. To je izrau pomenutom parku?

zito multikulturalna i živa opština, prostor u kojem se svakodnevno prepliću

Postavljanje skulpture To Move, is to različite kulture, jezici i istorije. Upravo Bloom u Manor House Gardens-u bio tu sam i sam proveo značajan deo vreje za mene ogroman trenutak, i profe- mena tokom studija, pa je skulptura sionalno i lično. Taj rad na neki način pronašla svoj dom na mestu koje je deo prati moj put. Polazi iz Srbije, tačnije iz mog ličnog i umetničkog formiranja. Novog Bečeja, odakle potiču moji preci, a završava se u Lewishamu u Londo- Migracije su centralna tema koju istranu, opštini u kojoj sam studirao MFA na žuješ kroz ovaj umetnički rad. Uzevši Goldsmiths-u i u kojoj sam imao nekoli- u obzir da i sam živiš u Londonu već ko izložbi. To kretanje, od jednog mesta tri godine, kakvu vrstu cvetanja je u do drugog, od jednog konteksta ka dru- tebi probudio ovaj pokret (preseljegom, duboko je upisano u samu struk- nje)? Kako su migracije sudbina velituru skulpture.

kog dela savremene populacije, želim da te pitam i sledeće – šta je to što čo-

Rad je nastao u okviru projekta Echoes vek dobije a šta izgubi promenom meof Migration, na inicijativu Art Voyage sta življenja? Koliki izazov predstavlja Biennial i kustosa Tima Jama. Ideja pro- počinjati sve od nule u nekom tuđem jekta bila je da kroz međunarodni su- svetu, iz ugla jednog umetnika? sret i razmenu okupe umetnike, kustose 118 decembar 2025

Migracija nije laka. Ovde moje nagrade tenzivnije i kvalitetnije. S druge strane, iz Francuske ili Srbije nemaju istu teži- London nudi toliku količinu sadržaja, nu, i većinu kontakata moraš ponovo energije i mogućnosti da me to i dalje da izgradiš, ali to mi je u redu. Iako nije često zatekne. Posle tri godine, više ga lako, shvatio sam da više ne volim si- ne doživljavam kao prolaznu tačku već gurnost utabanih staza. Upravo iz tog kao mesto kojem pripadam. Postao je prostora nelagode često i nastaju naj- moj dom. bolji radovi. Skulptura je visoka 10m, postavljena Naravno, u migraciji se nešto izgubi. je u jezeru i kako sam kažeš inspiriKontakti sa prijateljima, učestalost su- sana je prirodnim fenomenom „cvesreta, lakoća svakodnevnog funkcioni- tanja Tise“. Zašto si se opredelio za sanja, ali se dobije nova perspektiva. ovu temu, kao i za to da voda bude Kada se vratim u Beograd, vreme koje preovlađujući element u okruženju? provedem sa dragim ljudima postaje in- Šta zapravo predstavljaju ova čarob-

119

na hibridna bića postavljena pred oči posmatrača? Tema migracije je prirodno tražila vezu sa mojim korenima i Srbijom. Cvetanje Tise me je oduvek fasciniralo, a dodatnu, ličnu, dimenziju daje činjenica da su mi sa očeve strane preci iz Novog Bečeja. Taj kratki i intenzivni trenutak života, kada milioni insekata izlaze iz vode i nestaju u vazduhu, postao je metafora kretanja, promene i prolaznosti. Već neko vreme stvaram izmišljene vrste koje su refleksije ljudskih kompleksnosti. U ovom radu nastala je nova vrsta, Florens Migrans. To su bića koja kroz migraciju prolaze stalni proces postajanja. Iz gotovo pljosnatih formi razvijaju se u sve složenije, trodimenzionalne strukture. U trenutku izlaska iz vode, njihove glave se otvaraju u cvetove kao znak transformacije i obnove. poznato okruženje kako bi pronašlo novo mesto za opstanak i rast. Izlazak Ova skulptura se može čitati na više iz mutne vode postaje čin otpora, kroz nivoa. Na ličnom planu, ona reflektu- potragu za drugačijim prostorom poje moje iskustvo kretanja i promene. stojanja. Na lokalnom nivou, ona preispituje sisteme koji određuju ko ima pravo na Šta je predstavljalo najveće iskušenje pripadanje. Na univerzalnom, govori o i izazov u procesu izrade i postavljanja potrebi svakog živog bića da napusti ovih petnaest unikatnih bića koja se 120 decembar 2025

izdižu iz jezerske vode u vazduh? Gde se konstrukcija ljuljala sve dok nije dooni lete?

vedena u tačnu poziciju. Dvoje ljudi u čamcu usmeravali su je u pravi ugao

Najveći izazov bio je tehnički. Kako na- koji sam želeo. Kada je konačno legla praviti bazu i kako bezbedno postavi- na dno, osetio sam da je to njeno pravo ti skulpturu u jezeru. Korišćen je veliki mesto. kran koji podiže sedam tona i ima ruku dugu dvadeset osam metara. Sam čin Skulptura je postavljena tako da simpodizanja bio je prilično dramatičan jer bolično leti sa istoka ka zapadu, prema 121

malom ostrvu na drugoj strani jezera. bi se obezbedila trajnost i stabilnost toVidljiva je iz gotovo svih tačaka oko je- kom vremena. zera, ali najvažniji pogledi dolaze sa tri pozicije. Sa dokova gde se ljudi okuplja- Skulptura se nalazi u potpuno prirodju i hrane ptice, kao i sa zadnje strane nom okruženju sa kojim se uklapa svoparka, u osi fontane prema kojoj se fi- jom vibrantnom i fluidnom kompozigure kreću. Takav raspored omogućava cijom. Smatram da je veoma bitno da da se rad doživljava iz različitih uglova i pomenem da ona u potpunosti rezoniu stalnom kretanju.

ra sa svojim životnim okruženjem kroz pokret, ali i kroz ton. Da li možeš nešto

Da li možeš da nam približiš kako si više o tome da nam kažeš i tome na koji razvijao koncept postavke? Koji su način si došao do ovih rešenja? materijali i boje na kraju korišćeni u izradi i zašto?

Od početka sam znao da pokret mora biti ključan element rada. Duge šipke

Kao i uvek, sve je počelo crtežom. Imao koje reaguju na vetar omogućavaju sam stotine skica. Kroz stalno crtanje, skulpturi da se ponaša organski, gotokoje je u početku inspirisano realnim vo kao živo telo koje stalno menja svoj bićima, polako ulazim dublje i podsve- položaj. Pokret tu nije dodatak formi snije u crtež i tada se pojavljuju de- već njen sastavni deo. Refleksija je taformacije i nove forme. Te crteže sam kođe bila veoma važna. Metal hvata pretvarao u papirne makete, zatim u sunčevu svetlost i prelama je na način vektore za lasersko sečenje. Skulptu- koji podseća na krila insekata u letu, ra je izrađena od marine-grade nerđa- stvarajući stalnu igru svetla i senke. Pajućeg čelika 316, izabranog zbog svoje leta boja je inspirisana jesenjim lišćem, dugotrajnosti i otpornosti na spoljašnje toplim zemljanim tonovima sa naglauslove. Površine su obrađene French šenim akcentima. Te boje se drugačije enamel varnish bojama, koje su izrazito čitaju tokom različitih godišnjih doba, tečne, intenzivne i zahtevne za kontro- što je i bila namera da skulptura melu, ali vizuelno izuzetno žive. Ceo rad je nja karakter zajedno sa prirodom oko završno zaštićen marine lakovima kako sebe. Kompozicija je građena kao jato, 122 decembar 2025

od najmanjeg do najvećeg elementa, bio dokaz da rad ne samo da ne ugrogde svaki deo ima sopstveni identitet, žava prirodu, već da je prihvaćen. Duge ali funkcioniše samo kao deo celine.

šipke deluju poput granja, vodomaru služe kao osmatračnica, dok se druge

Već smo imali priliku da vidimo prele- ptice kriju u senci. Materijali su potpupu fotografiju vodomara koji je sleteo no bezbedni i trajni, bez rđanja ili ispuna skulpturu – što znači da je ona već štanja štetnih materija. „usvojena“ od strane prirode. Koliko si svesno u procesu izrade razmišljao Svakako, jedan od najzanimljivijih aso uklapanju umetničkih elemenata sa pekata, kad posmatramo skulpturu u okruženjem?

otvorenom prostoru je njen suživot sa zajednicom, ali i potpuno drugačiji

Fotografija vodomara koji sleće na skul- izgled u različitim godišnjim dobima. pturu bila je presudan trenutak. To je „Pokret koji budi cvetanje“ je sa so123

bom doneo priču o kompleksnosti, kako će publika reagovati na radove narazličitosti, transformaciji i izazovu stale u Londonu, posebno na poslednje novih početaka. Da li misliš da će se skulpturalne radove. Verujem da se u vremenom ovaj suštinski sled produ- tom periodu dogodila evolucija mog biti? Koji su mogući evolutivni pravci izraza, a ne nagli zaokret, i da će se ta postavke?

promena čitati kao prirodan nastavak mog dosadašnjeg rada.

Najvažnije su mi priče koje će skulptura pokrenuti. Migracija je tema o kojoj I za sam kraj, jedno pitanje u duhu naćemo tek govoriti. Planiram radionice sa šeg decembarskog izdanja magazina lokalnom zajednicom i decom iz lokal- – koja su to sitna zadovoljstva iz konih škola, gde će praviti svoje hibridne jih crpiš radost i pozitivnu energiju u životinje i govoriti o poreklu, identitetu ovim turbulentnim vremenima? Šta je i promeni. Nadam se da će skulptura to što ti najlakše vrati osmeh na lice, postati simbol transformacije i obnove. ali i veru lepše sutra? Nedavno si ušao u finale za nagradu Najviše radosti i dalje nalazim u crtaLondon Sculpture Prize. Koliko ti ova- nju. To je prostor u kojem mogu da bukva priznanja znače i kakvi su tvoji dem potpuno iskren prema sebi i da planovi za budućnost? Da li planiraš bez filtera izbacim stvari na površinu. u skorije vreme izložbu u Beogradu? Crtež mi služi kao alat za razmišljanje, ali i kao način da se nosim sa unutrašBiti finalista za London Sculpture Prize njim nemirima i sumnjama. Pored toga, mi je važno, ali mi je još zanimljivije bilo važne su mi šetnje Londonom, vreme da vidim kako rad funkcioniše u dru- provedeno u galerijama, pozorištu ili gačijem kontekstu. Izložba je bila pona koncertima. Razgovori sa dragim stavljena u Gunnersbury-ju, prostoru ljudima, posebno oni u kojima se ne od velikog istorijskog značaja, što mi je beži ni od lakih ni od teških tema. U otvorilo novu perspektivu na sopstveni tim razmenama pronalazim ravnotežu rad i njegov odnos prema mestu. Izlož- i punim baterije. ba u Beogradu je u planu. Zanima me 124 decembar 2025

125

Zdravlje

Smemo li da slavimo dok svet gori?

mala zadovoljstva kao politika preživljavanja u vreme krize

Piše: Ana Perović @in.between.sessions

„I ja sad treba kao sebi da udovoljavam

U tom prostoru se, čini mi se,

dok svet gori?“, pitanje je koje bi se s

vodi jedna vrlo lična borba:

pravom moglo kandidovati za refren terapijskih seansi ove sezone. Bilo je mnogo dana u kojima smo samo zajedno sedeli sa svim onim što to pitanje donosi: sa umorom, krivicom, be-

da li je predah izdaja naše posvećenosti borbi za neki bolji svet ili jedini način da u njemu ostanemo održivo prisutni, a da se ne ugasimo?

som, bespomoćnošću, potrebom da se zauzmemo za nešto nama važno, potre-

Praznici, to vreme kada se očekuje

bom za pobunom ili čak sa traženjem

da imamo nešto da proslavimo i

dozvole da predahnemo od borbe.

nekoga sa kim, umeju da dodatno zaoštre ove psihološke procese,

Pitam se, da li možda najrasprostranje-

naročito u kriznim vremenima.

niji konflikt 2025. godine ne bi bio ni geopolitički, ni ekonomski, već onaj koji

Krivica zbog malih zadovoljstava,

se i dalje, iz dana u dan, odvija u našim

kada nastupi, ne govori nužno o

unutrašnjim svetovima. Između tople

našoj etičnosti, već o tome koliko

šolje koju držimo među dlanovima u

dugo živimo u nekom obliku van-

trenucima predaha i uznemirujućih ve-

rednog stanja. Kada kriza potraje

sti koje se smenjuju na ekranima naših

(na individualnom ili kolektivnom

telefona. Između želje da na trenutak

nivou), nervni sistem počinje da

pauziramo i straha da je svaki oblik ra-

„stanje preživljavanja” tumači kao

dosti, mira ili zadovoljstva ipak nekako

bezbednost, a svaki trenutak opu-

neprimeren situaciji.

štanja doživljava kao neprimeren, čak i opasan. Tada se javlja unutrašnji glas koji kaže: „Nije trenutak.“ Problem je u tome što, ukoliko se ovom temom ne pozabavimo, taj trenutak često nikada ne dolazi. 127

Iz psihoterapijske perspektive, mala zadovoljstva nisu negiranje patnje drugih, niti zatvaranje očiju pred realnošću. Ona su način da se ponovo

Naši intimni, često jednostavni rituali i trenuci u kojima učinimo nešto dobro za sebe, sve više deluju kao čin povratka suvereniteta nad sopstvenim bićem. U vremenu u kom nas algoritmi, društve-

povežemo sa životnom energijom,

ne krize i stalna očekivanja preplavljuju

radošću ili smislom. Tražiti malu

sa svih strana, sposobnost da sebi ka-

radost nije hedonizam, to je vežba

žemo: „Sada ću pet minuta samo ovo,

održavanja nervnih puteva ka našoj

jer je dobro za mene“, postaje temelj

vlastitoj ljudskosti otvorenim. Kao

psihološkog opstanka.

što se pluća vežbaju disanjem, tako se i kapacitet za dobrobit vežba ma-

Psihoterapija nas uči da se ne možemo

lim zadovoljstvima. Bez tog prosto-

zdravo odnositi prema drugima iz me-

ra, solidarnost se lako pretvara u is-

sta praznine, iscrpljenosti ili potpune

crpljenost, a briga u cinizam.

preplavljenosti. Potrebno nam je neko mirno mesto u sebi, unutrašnja toplina, sigurnost, pažnja, da bismo to mogli da podelimo. Upravo taj povratak suvereniteta čini nas sposobnijima da primimo i pružimo ono što je možda najvažnije u kriznim vremenima - autentičan, podržavajući kontakt. Svaki put kada sebi dopustimo mali užitak, mi ne punimo samo sopstvenu rezervu. Mi vežbamo otvorenost prema dobru, povezanosti, pa i ljubavi. Kada dugo doživljavamo da smo pod udarom, čest instinkt je da se zatvorimo. Da očvrsnemo. Da se zaštitimo od

128 decembar 2025

novih povreda. Na nivou nervnog sistema, pod pretnjom se najpre aktivira simpatički odgovor - borba ili beg. Ako pretnja potraje ili postane preplavljujuća, dolazi do trećeg odgovora, stanja povlačenja, otupljenosti i zamrzavanja. Upravo tada podržavajući kontakt postaje od suštinskog značaja, i za individualnu i za kolektivnu dobrobit. Bezbedan ljudski kontakt aktivira deo autonomnog nervnog sistema zadužen za osećaj sigurnosti, društveno angažovanje i koregulaciju. Zagrljaj, razumevajući pogled, deljena tišina, mala zajednička radost, jednostavan poklon koji smo namenili nekom dragom, zajedničko volontiranje – oni nisu samo simbolični gestovi. To

Kada kroz male rituale i podržavaju-

su neurobiološki signali sigurnosti, koji

ći kontakt vežbamo otvorenost pre-

pomažu nervnom sistemu da izađe iz

ma dobru, ujedno gradimo most ka

stanja panike ili zamrzavanja.

ključnom koraku koji prethodi svakom „okretanju novog lista“. Taj ko-

Jasno je da zagrljaj ili razgovor sa ne-

rak tiče se psihološke obrade onoga

kim ko razume ne rešavaju globalne

što je već proživljeno. Blizina svake

krize, ali rešavaju nešto jednako važno

Nove godine (a naročito one koja

- održavaju nas u doživljaju povezano-

sledi ovako tešku staru) gotovo au-

sti. Podsećaju nas da na egzistencijal-

tomatski budi želju za novim po-

nom nivou ipak nismo sasvim sami - ne

četkom. „Okrenuti novi list“ zvuči

samo emocionalno, već i na biološkom,

primamljivo, gotovo terapijski, kao

telesnom nivou.

dubok udah nakon dugog zadržavanja daha. 129

Ali upravo tu leži i zamka. U društvu koje godinama živi u stanju političke nestabilnosti, neizvesnosti i produženih tenzija, ideja novog početka često nosi skriveni pritisak da se resetujemo bez da smo imali priliku da zaista zastanemo. Istraživanja pokazuju da mlađe generacije osećaju sve veći pritisak da u Novu godinu uđu sa jasnim ciljevima i planovima. Statistika, međutim, ostaje ista: veća je verovatnoća da te novogodišnje rezolucije nećemo ostvariti nego da hoćemo. U Sjedinjenim Državama čak postoji i šaljivi neformalni „Dan odustajanja“, krajem druge sedmice januara. U našem kontekstu, taj pritisak ne dolazi samo iz kulture radikalnih promena već i iz potrebe da se lični život održi funkcionalnim uprkos sistemu koji često ne pruža osnovni osećaj sigurnosti, pravde ili kontinuiteta.

Kada društvena dešavanja koja se tiču svih nas ostaju nezaokružena, od pojedinca se često očekuje da sam napravi neki svoj rez, sam okrene list, sam izdrži. Čini mi se da jedan od razloga zbog kojih novogodišnje odluke tako često propadaju, leži upravo u tome što novi životni ciklus ne možemo započeti na temeljima prethodnog, koji nije psihološki zaokružen. Zato, umesto da godinu završimo „snažno“, možda možemo da je zaokružimo nežno prema sebi i mudro prema sopstvenom iskustvu. U godini obeleženoj političkim tenzijama, protestima, gubicima poverenja i kolektivnim zamorom, nežnost nije slabost već je čin otpora. I umesto da u Novu godinu uđemo sa brzopoteznim rezolucijama, možda je smislenije da se zapitamo kakve namere imaju smisla iz faze u kojoj se zaista nalazimo, a ne iz one u kojoj mislimo da „bi trebalo“ da budemo?

130 decembar 2025

Ako vam prija, možete ovo shvatiti kao vežbu za za-

okruživanje, a ne kao zadatak. Odvojte pola sata, bez

performansa, bez potrebe da izvučete pouke ili „lekcije“. Iskreno, iz tog mesta unutrašnje pažnje koje ste tokom godine možda neprimetno već vežbali kroz male rituale i trenutke predaha. • Trenutno osećam da je ova godina bila puna… • Trenutno osećam da mi je u ovoj godini nedostajalo… • Moje tri (ili više) važne, „male“ lične pobede ove godine su… • Najvažniji resursi koji su me nosili tokom ove godine bili su • Šta je bilo bolno ove godine? • Šta mi je, uprkos svemu, vraćalo osećaj radosti? Ako budete želeli, ovu refleksiju možete podeliti i sa jednom ili dve bliske osobe. Ne kao diskusiju, već kao razmenu u kojoj se sluša koliko i govori. Iz mog iskustva, ovakvi razgovori znaju da budu posebno dragoceni jer u njima često prepoznamo da se mnoge unutrašnje borbe ne odvijaju samo u nama, već i u onima koje volimo. U tim trenucima, osećaj zajedničkog nošenja godine koja je prošla može doneti više olakšanja nego bilo kakav radikalni „novi plan“.

131

Najzad, dobro je da se zapitamo i da li Ako osećate da vam je teško tokom praplaniramo „slavljeničko raspoloženje“ znika, važno je da sebi date dozvolu da ovih praznika jer tako očekuje društvo ne morate biti raspoloženi, mnogo je važili težimo ka praznicima koji su u skladu nije kakav unutrašnji dijalog vodite sa sosa našim stvarnim kapacitetima? Često bom (u kakvom god raspoloženju da ste). je veći trijumf izbeći kolaps nego orga- Prepoznavanje i prihvatanje sopstvenih nizovati feštu, a čuvanje sebe je forma osećanja bez osuđivanja može biti prvi, slavlja koje ne traži aplauz.

veoma važan korak. Traženje podrške je takođe ključno: razgovor sa prijateljem,

Možda je dovoljno da praznici ove go- članom porodice ili psihoterapeutom dine budu podnošljivi, ili prijatni. Da u može olakšati teret, a ponekad i samo njima ima mesta za ambivalenciju, za priznanje „Teško mi je“ donosi olakšatugovanje i razočarenje, ali i zahvalnost nje. Takođe, možete se javiti putem linka i ljubav. Za umor i ono što osnažuje, za „Besplatne seanse tokom praznika“ kako potrebu da budemo sa drugima i po- biste dobili stručnu pomoć i savet. Projetrebu da budemo sami. U tom kontek- kat „Besplatne seanse tokom praznika“ stu, mali rituali kao što je čaj popijen inicijativa je zajednice psihoterapeuta bez žurbe i sa guštom, šetnja bez cilja, koja, već sedmu godinu zaredom, nudi razgovor koji ne mora da vodi nikuda, besplatne terapijske seanse osobama vraćaju praznike na ljudsku meru. Jer, kojima su potrebne tokom praznika. Cilj

ostati u kontaktu sa sobom, u projekta je da pruži podršku onima koji vremenu koje nas stalno poziva osećaju usamljenost, stres, anksioznost ili da se od sebe udaljimo, možda druge emocionalne teškoće u ovom osetje danas jedan od najvažnijih ljivom periodu. oblika otpora.

132 decembar 2025

133

Briga o sebi i mentalnom zdravlju u izazovnom periodu

NAŠA 2025. GODINA Kako smo odmarale dok je svet goreo

134 decembar 2025

Pozvale smo aktivistkinje, umetnice i radnice u kulturi i kreativnoj industriji, da se za praznično izdanje Plezira osvrnu na godinu za nama i kažu nam na koji način su doživele 2025. godinu i da li su i kako pronalazile vreme za sebe, za predah i mir kako bi istrajale, kako u poslovnim tako i privatnim, ali i društvenim aktivnostima.

135

Mirjana Odić @mira_odvila

Duže od godinu dana sabiramo se u tišini, hodamo, zviždimo, plačemo, smejemo se... nezaustavljivo. Pokrenuto je seme promena koje raste i klija. Sećam se velikog srca, rad studenata BAPUSS-a, koje su nosili po gradu, od fakulteta do fakulteta, pa u galeriju, sa natpisom: NAŠA BORBA JE NEŽNA! Mislim da je to suština, upravo ta odlučna nežnost probudila je pristojnost, solidarnost, saosećanje, dobrotu i hrabrost u ljudima. Zajedno na ulici stvorili smo kulturu promene, uz plakanje, sazrevanje, prihvatanje, otvaranje, podršku, pa novi krug još jače na frekvenciji

136 decembar 2025

Mira Odić, vizuelna umetnica, doktor umetnosti, trenutno na poziciji potpredsednice UO ULUS. Kroz tematizovanje Ugroženih vrsta, kao i svake vrste ugroženosti, od biljnog i životinjskog sveta, preko jezika, do ljudi, mapira svet koji nestaje u svom umetničkom radu, zajedništva. Umetnost je ove godine pričajući priču o ugroženosti svih nas. za mene samo pauza za prikupljanje Trajno okupirana istraživanjem stvaraenergije. Studenski pokret uticao je lačkog procesa, okruženjem, prirodom, i na moju odluku da se angažujem u komunikacijom i čovekovim bivstvovaUpravnom odboru našeg strukovnog njem u ovom svetu. Svoju stvaralačku udruženja ULUS, koje je u veoma teškoj prirodu, uvek vođenu radoznalošću, situaciji, najviše zbog pritisaka koji trpi- ostvaruje kroz multimedijalni i transdismo svi u kulturi. Taj angažman shvatam ciplinarni umetnički pristup. Živi i radi u kao društveno odgovoran, volonterski Beogradu, biografije smatra dosadnim, rad, za javno dobro. Nema odmora dok stalno fotografiše, skuplјa đubre dok traje obnova, sve nas čeka puno posla, šeta psa, voli slobodu i poeziju! svako u svom polju delovanja. Bezumni sam optimista i verujem da svi zajedno možemo da promenimo ovo društvo na bolje!

137

Marina Simeunović

@marica.simce

Godina koju ostavljamo iza nas bila je je naziv po Dušanu Jovanoviću. Takođe, teška za sve. Politička kriza, neizvesnost, mentorski program Delimo dao je sjajne recesija, briga za egzistenciju i ostale sva- rezultate i jako sam ponosna na sve što kodnevne brige uticale su na kolektivnom smo uradile za zajednicu i za romske denivou na sve segmente života. Ono što je vojčice. Pokrenula sam teme koje nisu mene ovaj period naučio je da je važno do sada bile popularne u mom okružeimati štit i imati filter. Štit su moji ljudi, lju- nju. U ime Inicijative romskih studentkinja di kojima verujem i koje volim. Iako puno dobile smo malu podršku kojom ćemo radim, naučila sam da balansiram izme- obezbediti prostor i aktivnosti usmerene đu onoga što moram i onoga što moram na temu kolektivne brige i brige o sebi, za još više - zbog sebe. Filter koristim kada romske studentkinje tokom decembra. mi je štit daleko. To su šetnje, mir i mu- Važno je. Zbog mog štita, a i zbog filtera. zika. Sa druge strane, iako puna izazova, 2025. pamtiću i po lepim stvarima. Park Marina Simeunović, master pravnica, borza koji smo zagovarali tri godine dobio kinja za ljudska prava i ravnopravniji svet.

138 decembar 2025

Nina Baljak

@nina_baljak_

Godinu 2025. zasigurno ću pamtiti kao jednu od najtežih i najizazovnijih godina u svom životu. Uz sve što se događalo na Balkanu, ali i u svijetu, suočavala sam se s izrazito napornom poslovnom i osobnom godinom. Pronalaženje mira bilo je ključno i ono što me održavalo na životu. Ponosna sam na sebe što sam sve prepreke i težine rješavala na zdrav način; vraćanjem na psihoterapiju, redovitim i intenzivnim treninzima, pisanjem dnevnika, gledanjem serija i

čitanjem knjiga, druženjem s dragim ljudima, ali i odustajanjem od stvari i odnosa koji me iscrpljuju. Dopustila sam si biti tužna, bijesna, nesavršena i konačno sam si prestala predbacivati za stvari koje ne (po)stignem. Ova godina me naučila koliko je važno brinuti o sebi, prihvaćati svoje emocije i stavljati se na prvo mjesto. Nina Baljak, aktivistica i influencerica, bavim se temama ženskih prava, rodne ravnopravnosti i društvenih pitanja. Trenutno radim na projektima koji povezuju aktivizam i edukaciju te promicanju svijesti o važnim društvenim temama, ali i na tome da ovu godinu završim u miru i posvećena sebi i svojim potrebama.

139

Ana Mirkailo @anamirkailo

Uvek kažemo: „odmor je otpor”, ali je za mene bilo teško da shvatim i primenim to, pogotovo u momentima kada je svet goreo oko mene. Ove godine sam naučila da nema ničeg lošeg u ismevanju postojeće hijerarhije i njene banalnosti i da to ne čini mene i moj aktivizam manje ozbiljnim. Šala je bila moj predah i način da ostanem istrajna u momentima kada je to bilo najteže. Studentkinja sam komunikologije i odnosa sa javnošću koja se već pet godina bavi aktivizmom, a imam 21 godinu. Svakodnevno razmišljam o tome gde je mesto generacije Z u feminističkom pokretu.

140 decembar 2025

Način da postoji Milica u meni bio je ove godine kroz poeziju i mislim da je

Milica Batričević

@mica.akcijasica

to jedina stvar koju sam od januara do septembra uspevala da radim za sebe, zbog sebe a na kraju i da se kroz to povežem sa drugima. Tako da će mi ova godina pored svega drugog ostati upečatljiva i po tome što sam našla pesnikinju u sebi za koju nisam znala ni da mi je potrebna niti da postoji, ali u moru svega želim da je zadržim samo ne znam kako. Moj plašt je „Mica akcijašica“, a ni sama Mica ponekad ne zna ko je Milica.

141

Predah i mir su mi u protekloj godini momentima najvećeg stresa, za opuu pojedinim momentima delovali kao štanje su mi dosta pomagali joga, pilamisaone imenice, kao luksuz koji u mo- tes i odlasci na tretmane akupunkture. mentima ovakve društvene krize jed- Naravno, najveća podrška u svemu bili nostavno ne mogu i ne želim da priu- su mi najbliži prijatelji. štim. Osećala sam se kao da moram stalno da budem prisutna, odmorna i Na završnoj sam godini studija noviinformisana. U svom tom haosu jesam narstva i komunikologije na Fakultetu zaboravljala na svoje potrebe. Stalni političkih nauka. Trenutno ne radim u strah od toga da ću propustiti nešto ili sferi novinarstva, već sam se posvetila da nisam učinila dovoljno, konstantno aktivizmu i politici. Aktivna sam članica me je pratio. Ipak, nekako sam shvati- Zelene omladine Srbije i Zeleno-levog la da je i kvalitetan odmor neophodni fronta. Feminizam, socijalna pravda i deo aktivizma. Počela sam ponovo da prava LGBTQ+ zajednice su oblasti kočitam knjige i vodim čitalački dnevnik. jima u svom aktivizmu najviše želim da To je nešto što obožavam, a dugo ni- se posvetim. sam stigla da se time bavim. Takođe, u

Mila Jovanović

@mila___jovanovic 142 decembar 2025

Natalija Petrović @bicarka_by_proxy

tove časove i praktične alate nastavKraj godine nas podseća na važnost re- nicima da inspirišu i osnaže učenike i fleksije i balansa. S jedne strane, tre- učenice. Knjiga je rezultat istrajnosti, nutna kriza u društvu nosi izazove koji timskog rada i posvećenosti cilju da obnas mogu obeshrabriti. S druge strane, razovanje bude instrument društvenih upravo kroz te izazove rađaju se pri- promena. Godina se završava, ali naš like da delujemo i menjamo stvari na rad tek počinje. Svesne da lični mir i bolje – ako, uprkos haosu, pronađemo balans daju snagu za dugoročne akcije, vreme za sebe, svoj mir i unutrašnju nastavljamo da gradimo školu u kojoj snagu da nastavimo da se borimo za feminizam nije samo teorija, već temelj stvari koje su nam važne. Ovu godinu, budućih generacija. Jednog dana, to će posvetile smo se projektu koji je za nas postati stvarnost – i mi ćemo biti deo te bio i lični izazov i društvena misija – kre- promene. Nazdravljamo za bolje godiiranju priručnika za nastavu filozofije ne koje našim stvaranjem dolaze. - „Kako da učenje filozofije bude FER – Principi feministički rekonstruisane Natalija Petrović je master filozofkinja nastave filozofije“ (Jana Krstić, Jelena koja aktivno deluje u civilnom sektoru Joksimović, Natalija Petrović i Saška i oblasti neformalnog obrazovanja, a Stanković). Verujemo da obrazovanje trenutno je koordinatorka programa za oblikuje društvo, i zato smo kroz istra- jug Srbije u Centru za kritičko mišlježivanje i kritičku pedagogiju osmislile nje, gde razvija inicijative koje povezuju priručnik koji ne samo da uvodi femi- kritičku pedagogiju, lokalne zajednice i nističku teoriju u škole, već i pruža go- društveni aktivizam. 143

Dragana Vasilijević-Valent @dragana.pro

ali i razvoju organizacije za mlade, pronalaženju novih partnera, kako bismo

Budući da radim sa nastavnicima, a da realizovali što više projekata. Ovo mi su oni ove godine bili izuzetno druš- je pružalo osećaj da ipak radim nešto tveno aktivni, obim posla je bio nešto korisno. Istovremeno, kada god bih pumanji nego prethodnih. S druge strane, tovala na neku aktivnost, koristila sam napetost je bila veća, jer sam pratila de- priliku da govorim o tome šta se dešava Foto: Dragana Udovičić

šavanja, a pošto nisam stalno u Srbiji, kod nas. Na dnevnom nivou, muzika i dodatno me je grizla savest što nisam razgovori sa prijateljima mi pomažu da lično prisutna. Od velike pomoći mi je se opustim, a poslovno mi mnogo znači bilo to što sam aktivna na više polja, pa onlajn zajednica koju sam formirala sa sam vreme koje se oslobodilo od posla polaznicama radionice, jer se podržaposvetila radu na sebi, usavršavanju, vamo i razmenjujemo iskustva. Dragana Vasilijević-Valent, kreatorka sadržaja na profilu @dragana.pro i mentorka za nastavnike. Pomažem nastavnicima jezika da izgrade lični brend na društvenim mrežama, da dođu do (više) klijenata, kreiraju i prodaju onlajn kurseve. Pored toga, suosnivačica sam organizacije Open Educational Vibes i aktivna sam kao omladinska radnica.

144 decembar 2025

Katarina Mitić Minić @kaca_ketty

U prethodnoj godini kao najvažniji lični napredak izdvajam to što sam, od divnih mladih ljudi, pokretača promene, naučila da verujem u proces i da ne budem opterećena njegovim ishodom, već da budem stoprocentno prisutna u trenutku u kojem se nalazim. Dok smo svi deo procesa kolektivnog izlečenja, smatram da je prihvatanje čiveoma važno za kreiranje sopstvenih Katarina Mitić Minić je muzikologinja, mehanizama odbrane. Kod mene je to muzička supervizorka i projektna mekombinacija redovne fizičke aktivnosti nadžerka sa 15 godina radnog iskustva (ples, trčanje i plivanje), boravka u pri- u kreativnim industrijama, kulturnom i rodi, dnevnog detoksa od društvenih umetničkom sektoru. U organizaciji Kremreža (prvih nekoliko sati ujutru i po- ativno mentorstvo zadužena je za menslednjih nekoliko sati pred spavanje), torske i edukativne programe koji su redovne psihoterapije, druženja sa po- namenjeni profesionalcima i profesiorodicom i prijateljima, kao i konzumira- nalkama u kulturi, umetnosti, kreativnim nja umetnosti u različitim oblicima. Sve industrijama i medijima u cilju njihovog je to prožeto borbom, kako na ličnom ličnog i profesionalnog napretka. Gaji nivou, tako i onom na ulicama. Poseb- strast prema plesu, umetnosti i idejama no me ispunjava činjenica da se bavim koje menjaju društvo na bolje. poslom koji direktno doprinosi poboljšanju društva u kojem živimo. 145

Foto: Tanja Drobnjak

njenice da on neće biti lak i da će trajati,

146 decembar 2025

NUBI NÙ | BI / ITALIANO / CLOUDS

147

Ja sam Ivana, osnivačica NUBI brenda, ali pre svega, ja sam mama i supruga. Moj sin je moja najveća inspiracija koja me je izbacila iz moje zone komfora i uvela u jedan novi svet kreiranja aksesoara i odeće za bebe i malu decu. Svaki NUBI komad, ponosno napravljen u Srbiji, izrađen je od najfinije sertifikovane merino vune. Majčinstvo je putovanje puno izazova, svakodnevnih učenja i prepreka, ali istovremeno je lepo i uzbudljivo. Naša deca su naša najveća snaga. Zbog njih pomeramo granice i ostvarujemo snove koje često smatramo nedostižnim. NUBI je upravo takav san. Rođen iz ljubavi prema svoj deci, a inspirisan Kostom. Posvećenost, udobnost i nežnost utkane su u svaki komad koji je pažljivo osmišljen i stvoren s ljubavlju za vaše mališane.

Dechkotzar radnje, Gračanička 16 i Baba Višnjina 26, Kuća umetnica Gospodar Jevremova 25, Beograd

148 decembar 2025

149

Životni stil

ALEKSANDRA BUČKO

UMOLOGIJA MILANA VOJNOVIĆ

Pripremila: Andrijana Kovrlija @andrkovr Fotografije: Privatna arhiva, THOMSON Foundation

U okviru Fabrike kreativnosti, koju je osnovala Aleksandra Bučko, imamo priliku da slušamo i jedan, meni naročito interesantan podkast – Umologija. Aleksandra Bučko i Milana Vojnović, kako same kažu, u Umologiji „slikaju slike zvukom“, dok zajedno sa sagovornicima prave nove drajvere: putanje razumevanja i razmišljanja; načine poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i ljudi i sveta oko nas.

O jeziku kao jednom od najznačajnijih oruđa danas, velikim jezičkim modelima, brendiranju društvenih promena, izazovima koje je ova godina donela malim brendovima, mentalnom zdravlju i svakodnevnim mikro-pomeranjima diskursa, kao i o maloj Mimzi i frendlikoru, razgovarala sam sa Milanom Vojnović. O višejezičnosti u kontekstu novinarstva i izražavanja, novinarima kao čitavim produkcijskim timovima u jednom, podkastingu u Srbiji i savetima za one koji razmišljaju o njegovom pokretanju, ali i o dobrim devojčicama i maloj Saški, pričala sam više sa Aleksandrom Bučko.

U zajedničkom delu intervjua imaćete priliku da saznate iz prve ruke i to kako izgleda rad na pwodkastu Umologija iza kulisa, o epizodama koje su im posebno važne, o doomskroling-u, mentalnom zdravlju, ženskim pravima i ženskoj perspektivi.

151

ALEKSANDRA BUCKO Витайце у Плезиру! Kako si? Iz ka- karakternim osobinama, razlikama kvog unutrašnjeg i spoljašnjeg ambi- u načinu komunikacije i izražavanju jenta pišeš?

emocija kod višejezičnih ljudi, te da li jezik na kojem se izražavaš „diktira“ i

Kraj godine je uvek gust - mnogo za- teme koje obrađuješ? tvorenih krugova, rokova i emocija. U glavi mi je otvoreno nekoliko tabova, Jezik mi nikada nije diktirao teme ali sam u fazi kada učim da u toj gužvi - to rade moje vrednosti. Višejezičpronađem i sebe. Danas je to značilo nost mi je, pre svega, alat: omoguća108 pozdrava Suncu i jedno malo lično va mi da istu temu sagledam iz više iznenađenje: shvatila sam koliko je telo kulturnih i društvenih konteksta. snažno kada ga slušamo.

Ono što jeste specifično jeste rad na rusinskom jeziku. Tamo postoji ma-

Spolja: lampice, božićna zvezda, miris nji broj novinara koji se bave savrezime i jedan relativno slobodan vikend. menim društvenim temama iz kritičkog i empatičnog ugla, pa sam Svoj novinarski zanat usavršavala si često imala direktniji i intimniji odradom na mnogim projektima i u ra- nos sa zajednicom kojoj se obraćam. zličitim redakcijama. Jedna od njih je i Taj osećaj bliskosti i odgovornosti kanovinsko-izdavačka ustanova „Ruske snije sam prenela i u Fabriku kreativnoslovo“, gde si i objavila dva romana sti - bez obzira na jezik, cilj je isti: govou pripovetkama na rusinskom jezi- riti jasno, odgovorno i ljudski. ku. Mnoge studije govore o različitim

152 decembar 2025

U jednom intervjuu si govorila o tome šta je bio tvoj razlog zašto si se opredelila za novinarstvo na početku. A zašto si ostala? Volim da stvaram, a upisala sam novinarstvo pa sam to na taj način povezala. Sada se sve više zapravo okrećem spajanju umetnosti i informacija. To je nešto što mi je najinteresantnije. Imam sreće da živimo u dobu kada su sve te mogućnosti otvorene, sve može da bude vinarstva. Važno mi je da ostane živo. i hibridno. Volim informacije, volim to Fabrika kreativnosti je upravo rezultat šta bi posao novinara trebalo da pred- tog pomaka: manje klasičnog novinarstavlja. Nažalost, živimo u vremenu stva, više smislenog pripovedanja - ali (i državi) gde je novinarstvo srozano. bez odricanja od profesionalnih stanAli ideja da je moj zadatak da posma- darda. tram, saznajem informacije i plasiram ih drugima kako ne bi, ne znam, žive- Uz bogato novinarsko iskustvo, 2019. li u zabludi, kako bi znali svoja prava, godine osnivaš Fabriku Kreativnosti. kako bismo radili na tome da kreiramo Šta je ono što si želela da ponudiš nadruštvo koje je empatično, koje poštuje šem tržištu kroz ovaj poduhvat, kao druge i drugačije – to je ono što mi se i u kom smeru želiš da nastavi da se sviđa. Tu je i ta druga strana koja me razvija? privlači, a to je umetnost i onda mi je spoj te dve stvari ono što me ispunjava. Fabriku kreativnosti sam osnovala 2019. Jedino što sam trenutno u fazi - malo godine iz vrlo jednostavne, ali tada fruviše umetnosti, malo manje novinar- strirajuće potrebe - da postoji medijski stva. Kod mene je to uvek ciklus: ne- prostor u kom je kreativnost uređivačkad je više umetnosti, nekad više no- ka politika, a ne samo estetski dodatak. 153

Radila sam u različitim redakcijama: u ski tim u jednom. Kakav savet bi dala manjinskim medijima gde je identitet onima koji sada ulaze u podkasting, često bio primarni okvir, i u omladin- a potencijalno iz neke druge branše? skim gde je fokus bio strogo definisan publikom. Često sam nailazila na teme Prvo - važno je reći da je iscrpljukoje su bile važne, relevantne i zanimlji- juće biti „sve u jednom“ i da to ne ve, ali „nisu imale gde da stanu“. Ako bi trebalo da postane standard. se nisu uklapale u postojeći format ili Moj savet je: nemojte potceniti pociljnu grupu - jednostavno bi otpale. dkast. Dobar podkast nije samo sniFabrika kreativnosti je nastala kao od- mljen razgovor - to je proces koji ukgovor na to. Kao prostor u kom forma ljučuje istraživanje, dramaturgiju, ne guši temu, već joj daje dodatni sloj postprodukciju, kontekst i komuniznačenja. Danas je to audio-first kre- kaciju sa publikom. Ako sve to radite ativni medij u kom spajamo profesio- sami, vrlo brzo dolazi do zamora ili ranalno novinarstvo, umetničke pristu- zočaranja jer „nema rezultata“. A rezulpe i eksperimentisanje sa formatima. tata ima - samo zahtevaju strategiju. Bavimo se društveno relevantnim te- Zato: tražite pomoć, gradite timove, mama, ali im pristupamo široko: kroz pravite realne planove i koristite ono narativne podkaste, eksperimentalne što jeste kao svoju prednost, a ne slazvučne forme, hibridne projekte i spo- bost. riju produkciju. Igramo se formama, ali ne relativizujemo činjenice. Informi- Video Killed the Radio Star - bojazan šemo, ali i gradimo iskustvo slušanja. 70ih godina 20og veka, danas više od U tom smeru želim da se Fabrika i dalje 4 decenije kasnije podkasti su jedan razvija - kao medij koji ne juri trendo- od najpopularnijih vrsta sadržaja u ve, već gradi poverenje, i koji veruje da (zapadnom) svetu, a polako i u našim publika ima kapacitet za složene, emo- krajevima. Kako ti vidiš ovaj trend i tivne i promišljene priče.

svojevrsnu renesansu audio sadržaja?

U današnjoj digitalnoj eri podrazume- Mislim da uvek idemo za nečim novim va se da je novinar ceo mali produkcij- i sjajnim, i onda kada se smiri trend i 154 decembar 2025

osećaja preopterećenosti nadražajima i informacijama. I, kada slušate dobar audio – vi u svojoj glavi pravite sliku kakvu vi želite. To sa slikom ne možete. Kako se pričaju priče kroz skrolovanje? Ideja je nastala iz toga pokušamo da priblistrasti vratimo se svako onome što nam žimo priče koje pravimo u audiu osoprija. Šta hoću da kažem: pojavio se TV bama sa oštećenim sluhom. Zato smo i bio je vau, ali je radio preživeo i imao počeli da razmišljamo kako da ritam, je (i ima publiku). Pojavio se i internet, pauze i emocije iz zvuka prenesemo mreže, TikTok – sve to, naravno, ima kroz skrolovanje. Da čitalac ne „progusvoju publiku, ali svako se posle tog pe- ta“ tekst odjednom, već da oseti tempo rioda novine vraća onome što mu naj- priče. Još uvek eksperimentišemo, jer više prija. Nekome je to radio, nekome smo mali medij sa ograničenim resurTV, nekome TikTok. I to je sasvim okej. sima, ali svaka nova priča nas uči kako Podkasti imaju tu prednost da može- da to radimo bolje. mo da ih slušamo gde god da smo i skoro šta god da radimo. Na putu do Podkasti kao biznis strategija za brenposla, na poslu, dok šetamo psa, dok dove su postali realnost i na našem peglamo... Jer ne moramo da gledamo tržištu. Kakav input bi dala vlasnicima u nešto. Ali, ono što mislim da je još biznisa koji razmišljaju u ovom smeznačajnije: u momentu kada nam sve ru? I, s druge strane, kako izgleda tvoj nadražuje mozak dobar audio može da proces selekcije i kakve kriterijume je nam umiri čula i zaintrigira maštu bez potrebno da klijent zadovolji kako bi155

ste se odlučili da producirate njihov imaš nešto da kažeš – i to je strava. Zašto podkast i da se on nađe na vašoj plat- si baš ove reči poželela da joj uputiš? formi? Moj input svakom ko razmišlja o podka- Kao mala sam bila ekstrovertna, glasna, stima je – naravno da vam treba podkast. nisam se stidela da kažem da nešto ne Ako dobro sve osmislite, to će vam biti znam, uvek sam govorila šta mislim, resurs za mnoge druge promo sadržaje, branila druge i sebe, zaista nisam dala ali MNOGE DRUGE ZAISTA!

na sebe. A onda, negde početkom fakulteta i rada (počela sam da se bavim

Što se tiče Fabrike kreativnosti – nama je novinarstvom odmah na prvoj godini) važno kakav je brend u pitanju kako se se to gasilo. Stišaj se, ne moraš sve da ne bi kosilo na našim vrednostima. Sve kažeš, ne moraš da priznaš da nešto ne što ugrožava zdravlje i blagostanje dru- znaš (na kraju krajeva i živimo u takvom gih – to ne radimo. Takođe, više težimo svetu, ne? Fake it till you make it)... I to brendovima koji žele da rade drugačije. me je zatvorilo. Dugogodišnjim radom Ne običan intervju podkast. Već žele da na sebi kroz psihoterapiju – dolazim ispričaju priču, da daju vrednost svojoj sebi i pronalazim to što sam ukopala zajednici. Na taj način i mi zaista uživa- duboko kako bi me prihvatili, kako bi mo u onome što radimo za klijenta.

bila prijemčivija da me zaposle, kako bih bila dobra devojčica, radnica... Do-

U pismu koje si pisala maloj Saški ka- bre devojčice nikada nisu glasne, ne? žeš glasna si, voliš da puno pričaš i uvek Sada znam da sam itekako dobra devojčica kada sam glasna. Samo još da se tih nekih zabrana otarasim.

156 decembar 2025

MILANA VOJNOVIC Bienvenue sur Plezir! Kako si? Iz ka- Studije su imale ključnu ulogu u mom kvog unutrašnjeg i spoljašnjeg ambi- upoznavanju francuske kulture, jer su jenta pišeš?

omogućile dubinsko razumevanje njenih mehanizama i gotovo neizbežno

Merci! Kako mnogo volim zimu i pra- poređenje sa kulturom u kojoj živim, zničnu dekoraciju, unutrašnji ambijent što je otvorilo prostor za učenje, uvide sliči nekom Holmarkovom filmu: ušuš- i lični rast. kani kutak, okupan toplim svetlima, dok je u vazduhu miris kuvanog vina. Ono što mi se posebno dopada u franSpoljašnji ambijent nije mnogo druga- cuskoj kulturi jeste svakodnevna upočiji, sa obzirom na to da sam trenutno treba formula ljubaznosti poput „izviniu Alzasu, regiji čija je arhitektura bila te“, „hvala“ ili „molim vas“. Iako mogu inspiracija za selo u Diznijevoj „Lepotici delovati banalno ili formalno, one čak i zveri“.

i najjednostavnije razmene čine prijatnijim i obazrivijim.

Po obrazovanju si profesorka francuskog jezika, bila si angažovana između Iz ovog konteksta sam usvojila i način ostalog i na jezičkim prevodima, ali i argumentacije i vođenja diskusije: o u edukaciji na polju rodne ravnoprav- najrazličitijim temama – od poslovnih nosti, stoga možemo reći ne samo da pitanja do kulture, sporta ili politike – si vešta u premošćavanju jezičke već nastoji se da se sagovornik uvaži, čak i i drugih vrsta barijera i rodno uslov- kada postoji neslaganje, često kroz forljenih stereotipa. Zanima me u kojoj mulacije poput „da, ali ne…“. meri je francuska kultura i njihov direktan stil komunikacije uticao na tvoj Francuski jezik je pritom izrazito rodno lični stil i pristup radu?

osetljiv, što je vidljivo svuda – od samog učenja jezika, preko reklama i bilborda, 157

ma, preko društvenih mreža, tradicionalnih medija do naučnih radova poput dugih crtica između reči ali još važnije pojedinih reči i rečeničnih konstrukcija koje su doživele gotovo eksponencijalni rast upotrebe i u izražavanju ljudi. Kako ti gledaš na to iz ugla jezika i komunikacija? Zanimljivo mi je da posmatram kako ljudi pristupaju veštačkoj inteligenciji i njenoj upotrebi, posebno ChatGPT-u. Ne smatram da AI može da zameni ljude, naročito u oblastima jezika i jezičke kreativnosti. ChatGPT je zaprado zvaničnih mejlova i medija. O rodnoj vo LLM – veliki jezički model koji funkravnopravnosti se govori kontinuirano, cioniše tako što, na osnovu ogromnih kroz dečije knjige i stripove, radijske jezičkih korpusa, povezuje i kombinuemisije, kao i formate poput okruglih je reči prema učestalosti njihovih veza. stolova i javnih predavanja.

Zbog toga može da proizvede gramatički ispravne, ali suštinski netačne ili

Na društvenim mrežama kreatori sa- besmislene rečenice. Važno je imati na držaja neretko koriste „pecaljke“ kako umu da rezultati koje dobijamo nisu bi zadržali pažnju, ubrzavaju govor konačna istina, već pomoćni alat koji prirodno ili uz pomoć alata za obradu može ubrzati procese poput sistemazvuka, skraćuju rečenice i „oslobađa- tizacije informacija, grupisanja tema ili ju“ ih stilskih ukrasa; pored toga ve- pronalaženja sličnih pojmova. Takođe, liki jezički modeli poput GPT-a danas iza tih sistema stoji veliki broj ljudi koji su u gotovo svakodnevnoj upotrebi i grade i oblikuju korpuse i algoritme. njegovi „odavajući elementi“ mogu se Prirodni jezik je izuzetno složen, konprimetiti od deklaracija na proizvodi- tekstualan i prožet neverbalnim, kul158 decembar 2025

turnim i individualnim elementima, uk- skreću pažnju na stereotipe, ispravljaju ljučujući humor i spontanost. Svako od ih kada ih primete u tom proizvodu/ nas ima jedinstven način izražavanja, tekstu koji AI generiše, pa da se na taj koji je teško u potpunosti automatizo- način, u nekoj meri, koriguju stvari. Na vati. Zato AI vidim pre kao kreativnog žalost, na kraju, ukoliko ljudi koji na nesagovornika i alat za eksperimentisa- kim visokim, strateškim pozicijama u nje – da nas podstakne da razmišljamo kompanijama koje razvijaju veštačku drugačije, menjamo registre i tražimo inteligenciju, ne odluče da im je u intenove formulacije. On može obogatiti resu da se stvari menjaju tako da svet proces pisanja, ali ne i zameniti ljudski bude mesto prihvatanja, bez seksizma izraz. U tom kontekstu, preporučila bih i negovanja stereotipa, suštinski velii praćenje rada Vanje Subotić, koja se ke stvari se neće promeniti. Patrijarhat ovom temom bavi već godinama i nudi je duboko ukorenjen na svakom koravredne uvide.

ku i ovakvo stanje stvari je još jedno ogledalo toga. Svakako, važno je da i

S druge strane, obzirom na to da se o ovome razgovaramo i koristimo kabaviš i stereotipima i rodnom rav- nale i razmene koje delimo sa ljudima, nopravnošću, a da su ovi jezički moda skrenemo pažnju na to kako koriste deli trenirani prevashodno na javno veštačku inteligenciju i pre svega – da dostupnim materijalima u kojima se ono što veštačka inteligencija proizveneretko upravo iskazuju takvi stavovi, de, ne shvatamo zdravo za gotovo, kao da li je vreme da se ozbiljnije pozaba- apsolutnu istinu o svetu oko nas (ali i vimo brisanjem stereotipa u ovakvim u nama). modelima veštačke inteligencije, i šta vidiš kao potencijalni ishod ili izlaz?

Brending se uglavnom vezuje za proizvode i kompanije, ali ti ga primenju-

Ovo je vrlo kompleksno pitanje – sa ješ u civilnom sektoru. Kako izgleda jedne strane, promena uzoraka koji proces „brendiranja“ ili „re-brendisrase koriste za izgradnju korpusa svaka- nja“ društvenih vrednosti i promena? ko može da doprinese malom poma- Rad na vidljivosti društvenih promena, ku, sa druge, korisnici mogu da ističu i kao i truda i rezultata ljudi i organiza159

cija koje mnogo daju svojoj zajednici, ma su se susretali mnogi vlasnici domože delovati kontradiktorno, ali je maćih malih brendova i biznisa bilo neophodan za opstanak u kapitalistič- je i – kako komunicirati u digitalnom kom društvu u kojem živimo. U kon- prostoru, kako prodavati u sred aktekstu Srbije i složenih uslova u kojima tuelne krize kad ni njima samima nije se društvene promene pokreću i spro- do toga a opet – moraju od nečega vode, ključno je primeniti iste principe živeti. Kako bi ih ti posavetovala? kao i u svakom brendingu: jasno razumeti kome se obraćamo, koje prepreke Mislim da je u prethodnih godinu dana stoje na putu poruke do ciljne publike bilo potpuno legitimno ne znati kako i i šire zajednice, ali i svesno se udaljiti šta reći. To važi i za publiku i za vlasnike od ustaljenih očekivanja koja se vezu- malih biznisa. Moj prvi savet bio bi: neju za civilni sektor. Ta očekivanja često mojte se praviti da se ništa ne dešava, rezultiraju šturim, projektnim jezikom ali nemojte ni zamrznuti komunikaciju i nedostatkom originalnosti, neretko iz straha da ćete reći nešto pogrešno. zbog ograničenih kapaciteta.

Ljudi jako dobro osećaju ton i nameru, i mnogo više cene iskrenost nego „is-

Mnoge organizacije, posebno one koje pravnu“ poruku. dugo rade ili deluju u malim i izazovnim sredinama, postižu izuzetne rezultate, Prodaja u krizi ne mora da izgleda kao ali ne uspevaju da ispričaju svoje važne, prodaja. Ne mora da bude glasna, naljudske priče. Upravo u tome leži iza- padna ni savršeno isplanirana. Sasvim zov komunikacija i brendinga: dati tim je u redu reći da vam nije lako, da vam pričama glas, oblikovati ih kroz kreativ- nije do prodaje, ali da od svog rada ipak nost i jedinstven izraz, i učiniti ih vidlji- morate da živite. Takva rečenica često vim i relevantnim široj javnosti.

otvara mnogo više razumevanja nego agresivna kampanja ili potpuna tišina.

Prethodnih 12+ meseci su u našem Umesto stalnog poziva na kupovinu, društvu bili prilično burni, nepredvi- fokus bih stavila na to da se pokaže ko divi i mnogima preplavljujući, a kao stoji iza brenda: proces rada, dileme, jedno od pitanja i nedoumica sa koji- male pobede, greške, sve ono što ina-

če ostaje iza kulisa. To ne znači da proizvodi i usluge nestaju iz komunikacije, već da dobijaju kontekst. A kontekst je danas presudan. I možda najvažnije — ne treba sebi nametati dodatni pritisak da komunikacija mora stalno da postoji i da mora da bude savršena. Nekad je dovoljno biti prisutan, jasan u vrednostima i ljudski u tonu. Mali brendovi nisu korporacije, i baš u tome je njihova prednost: mogu da komuniciraju kao ljudi, u realnom vremenu, sa svim nesavršenostima koje to nosi. U pismu maloj sebi si poručila da osta- me mnogo raduje. Tada definitivno nine radoznala i kreativna i da voli sve što sam znala da moja različita interesovoli i tada, jer će je to odvesti na sjajna vanja mogu da se spoje u ovako nešto mesta. Znači li to da je klica ideje da – digitalne tehnologije nisu postojale, se baviš onime što danas radiš posa- ali mi je drago da sam sada ovde. đena još tada? Kako se Mimzi bori protiv toksične Tako je. Francuski jezik i uopšte kako muškosti i šta je koncept frendlikora? jezik funkcioniše, fascinirali su me od detinjstva, dok sam kreativnost nego- Trudim se da borbu protiv toksične vala kroz crtanje, slikanje, fotografiju, muškosti ne vidim samo kroz kritiku i različite druge hobije. Na tom putu sam ukazivanje na loše, već i kroz prepoznauprkos, ili zahvaljujući (?!) odlukama i vanje i podsticanje dobrog ponašanja. izborima koje sam pravila, i ostala i to Kada vidim muškarce u svom okruže161

nju koji su pažljivi, odgovorni ili saose- upravo koncept prihvatanja i slobode, ćajni, skrenem pažnju na to i konkretno iz sopstvenog osećaja i potrebe, ne iz im zahvalim – na primer: „Hvala ti što nametnutih okvira. U frendlikor su dosi bio otvoren i podelio to sa mnom“ ili brodošli svi, u svim svojim oblicima, „Hvala ti što si uradio XZY, osetila sam bojama, sa svojim nesavršenostima i se sigurno sa tobom tada“. Verujem da izazovima, sve dok ih ne koriste da na male, konkretne pohvale i osnaživanje bilo koji način sputaju i ugroze druge, pozitivnih primera pokazuju kako zdra- naravno. To je i koncept humora, mnovo, podržavajuće ponašanje izgleda i go zabave i smeha, koji iz svega ovog imaju puno veću težinu od same osu- navedenog i proističu. de. Ali i sve više ohrabrujem sebe da drugim muškarcima skrenem pažnju na nezdrave obrasce muškaraca sa kojima se druže i sa kojima su bliski. O tome se mora pričati da bi nam svima bilo bolje. Frendlikor je pokret, a njega je imenovao i osmislio moj prijatelj Dražen Horvatić - hvala mu na tome. Frendlikor je

162 decembar 2025

još nije dovoljno prisutna u medijima u Srbiji. Onda sa urednikom Nemanjom i Aleks, glavnom producentkinjom, posložimo sve, dogovorimo rokove, okvire priča i prepustimo se radu. Pored podkasta Umologija, postoji i Umologija Specijal. Koja je razlika između ova dva formata? Aleksandra: Umologija je naš podkast o tome kako društveno-političko-ekonomski sistem utiče na naš život i naše blagostanje, kroz razne, razne priče. Po kom principu birate teme koje Edukativne, zabavne... obrađujete u okviru podkasta Umologija?

Umologija Specijal su određeni formati koji su vezani za nas ali nisu nužno o toj

Aleksandra: Teme za Umologiju biramo temi. Tu imamo Priče sa protesta – kratpo tome šta nas muči i šta smo, možda, ke priče o ljudima sa protesta, priče koji osetile da je važno našoj zajednici. Ili, ilustruju solidarnost koja je oživela pojoš bolje, kada nam zajednica direktno novo. Dnevnik disanja je dnevnik osokaže koje teme su im važne.

ba sa margine – oni snimaju dnevnik određeni period, a mi ga pretvaramo u

Milana: Teme biramo oldskul: redak- priču. Audio leksikon lepo upakovanih cijski, gde svako predloži temu koja bi pretnji – inspisiran ANEM-ovim Leksikomogla biti zanimljiva, koja je u vezi sa nom lepo upakovanih pretnji – podkaaktuelnim dešavanjima ili koja možda sti u kom novinari pričaju o pretnjama

163

koje su doživeli i kako se oni nose sa nošću doprinele tome u kakvom svetu svim tim što su proživlajavali i proživ- danas živimo. ljavaju. Kraljevska leptirica je serijal u kom je Dekadenca (dreg kraljica) pisala Milana: Umologija je srž, dok su specipismo putujući kroz prostor i vreme i jali zapravo kratki serijali emisija spepišući o rodnoj ekspresiji, seksualnosti, cifičnih tematika. Specijali su tu da se ravnopravnosti...

oprobamo u različitim formatima, dužinama emisija, saradnjama sa različitim

Pismo sebi – pisma koje pišemo mlađoj ljudima ili testiramo uspešnost neke verziji sebe, onoj koja je bila najnesigu- teme (za sada). Umologija ima preponija i najzastrašenija. Zatim ta pisma znatljivu strukturu, pristup, način pričitaju glumice iz Teatra mladih Mišo- čanja priče. lovka, kako bi doživeli da to zaista i čita mlađa verzija. Kako bi je i čula. I naša Jedan od najlepših aspekata novimlađa verzija, ali i sve te mlade žene narskog posla je, po mom mišljenju, (i muškarci). Kako ne bi bilo još jedno prilika za upoznavanje i razgovor sa popovanje „stariji bolje znaju“ već da izuzetno interesantnim ljudima, obrazaista čuju to. Zvučna priča je ekspe- đivanje i razumevanje širokog opsega rimentalni format koji povezuje umet- tema (naročito kada imamo autononost, performans i zvuk.

miju da teme, pristup i sagovornike biramo sami). Kroz razgovore sa go-

Tu je i Moja priča – to su priče o ženama stima u okviru Umologije odgovarate koje su svojim znanjem i profesionalna neka važna pitanja koja mnogi sebi

164 decembar 2025

postavljaju, pa s tim u vezi, koje epi- prijateljstvu. Takođe, epizoda o snovizode i teme su najviše rezonovale sa ma nudi mnoge odgovore i pokreće na vama lično i pružile vam odgovore za razmišljanje o dimenzijama snevanja, i kojima ste tragale?

dok spavamo i na javi. I tu je u epizoda o emocionalnoj zrelosti i pauzi, kao i

Aleksandra: Pa skoro svaka. (smeh) epizoda Dnevnika disanja Ištvana FraMeni je dosta važna epizoda ADHD ili kaša, prodavca magazina Lice Ulice. stres? Kako razlikovati poremećaj pažnje od savremenog haosa jer govori U poslednjoj epizodi podkasta okupile o tome koliko smo izbombardovani sa ste odličnu ekipu koja je ponudila zasvih strana. Imamo i nekoliko o Hustle nimljive uvide na temu doomskrolinkulturi i burnoutu, uticaju mreža na ga i toga kako društvene mreže utiču nas... Važne su mi i sve one koje priča- na naš mozak. Kakav je vaš pogled na ju o životima ljudi iz marginalizovanih ovu temu iz perspektive pasivnih i akgrupa – te teme mislim da su jako važ- tivnih korisnica, odnosno onih koje ih ne kako bi se bolje razumeli i poštovali. koriste u privatne ali i profesionalne svrhe? Milana: Epizode koje su meni posebno drage, jesu ona o mikrobiomu, jer Aleksandra: Ja sam svoje mreže iskljuje tu mesta našla i jedna topla priča i čila skoro skroz. Imam Fejsbuk na kom razgovor sa mojom drugaricom Le- objavljujem linkove za Substack nalog nom, sa kojom ne razgovaram samo o na kom pišem kolumne na rusinskom hrani, već dajemo i mali omaž našem jeziku. S obzirom na to da su ljudi koji

165

vole da čitaju to što pišem na Fejsbuku, tna, treba još dosta da radim na tome. da ne žele da otvaraju nalog na Substac- I mislim da je jako važno da ne izgubiku i ne koriste toliko aktivno mejlove.

mo svest o sebi u stvarnom prostoru:

Pratim standarde i dešavanja zbog pro- da se pokrenemo, da promislimo da li fesije, ali svoje privatne, pogotovo In- imamo problem ukoliko je potreba za stagram sam ugasila. Previše anksio- telefonom stalna. znosti, previše loših osećanja – nije bilo vredno. Mislim da, kao i u svemu, mora Ženska prava i ženska perspektiva da postoji balans. Ili, ako vam prosto tema je kojoj ste obe posvećene, s tim nešto ne odgovara – pa pobogu, ne u vezi koje pitanje vam se čini trenutmoramo svi da imamo mreže i ne zna- no čini kao goruće i na koji način nači da ćemo nešto propustiti.

stojite da doprinesete borbi?

Milana: Meni je bilo zanimljivo da o ovoj Aleksandra: Mislim da nikada ne smetemi slušam o ljudima koji imaju razli- mo da prestanemo sa edukacijom o čita iskustva korišćenja mreža, poseb- tome šta znači biti ravnopravna, da to no jer sam zbog prirode posla često na što neko ima više, tačnije jednaka pramrežama i telefonu. Uviđam da, iako va, ne znači da ih neko drugi ima manje. se trudim da imam periode odmora i To nije kolač koji će nestati. Uglavnom, da komunikacija ne bude baš konstan- mislim da je najvažnija edukacija i po-

166 decembar 2025

navljanje važnosti ravnopravnosti, jer Milana: Sve više se okrećem razgovoru se svako malo vraćamo unazad i nije o stvarima o kojima sam ranije oklevala nam jasno zašto su jednaka prava važ- – o svakodnevnim mehanizmima patrina i zašto ne smemo da ih izgubimo. jarhata, kao što su mentalni i emotivni Jer onda imamo rečenice poput „moja rad žena. Aktivno živim svoj feminizam baba ili prababa je“ – jeste, ali da li je tako što se fokusiram na postupke, a to bilo i dobro? Ili imamo trend tradwi- ne ljude koji ih čine, i jednako kritikufe koji promoviše ženu kao majku i jem sve štetne obrasce, bez obzira od domaćicu, dobru ženu, a žene koje to koga dolaze, uvek kroz prizmu jednarade zapravo upravo od promocije „ja kosti, prihvatanja i davanja prostora sam kući i dobra sam žena“ zarađuju onima koji ga obično nemaju. jako puno što znači da ipak i nisu baš tradwife jer imaju gomilu para sa kojom dolazi i određena vrsta sigurnosti... Edukacija da smo svi jednako važni.

167

168 decembar 2025

U vreme kada zimski dah utiša svet i prekrije prirodu velom čarolije, Ladybird Lodge postaje skrivena bajka nadomak Beograda. Smeštena u Deliblatskoj peščari, ova šumska kuća okružena borovima i bagremom pretvara hladne dane u najtoplije trenutke odmora. Dok se kroz staze peščare pruža beli trag zime, gosti mogu uživati u dugim šetnjama, obilasku Zagajičkih brda i tišini koja obavija šumu. Za one koji tragaju za potpunim mirom, rezervat prirode nudi prizore biljnog i životinjskog sveta koji zimi

Fotografije: Zgrabi vikend

postaju još čarobniji.

169

170 decembar 2025

Ladybird Lodge nudi udoban apartmanski smeštaj za šest osoba, topli dnevni boravak, kuhinju, kupatilo, malu spavaću sobu, potkrovlje i terasu koja u zimskom ruhu izgleda poput kadra iz snežne bajke. Pet-friendly atmosfera čini da se i četvoronožni prijatelji osećaju kao kod kuće. Bilo da želite da se ušuškate uz šum vetra, sednete pored toplog kamina ili dopustite prirodi da vas potpuno uspori, Ladybird Lodge je mesto gde zima dobija svoj najlepši oblik.

171

Kolumna

Tekst i fotografije: Vladislav Radak @vradak

Rat i mir

Biti izolovan iz svoje zemlje znači biti ru i pred istrebljenjem, neretko se smaizolovan od svakodnevnih problema sa traju plezirima koje ljudi u jeku borbe kojima se bivši sunarodnici hvataju u doživljavaju kao suvišne ili neprikladne, koštac, prouzrokujući neopisivu grižu jer je teško uživati u zalasku sunca dok savesti, kao da sa vrha planine gledate ranije pomenuto selo u dolini gori. selo u dolini koje guta vatra. Retko se čujem sa prijateljima za koje verujem da To je, ipak, pogrešno, subjektivno smaposle napornih sati na radnom mestu tra autor ovih redova. ostatak dana provode na ulici, nadajući se da njihova borba nije uzaludna, te se „Zahvaljujući književnosti, svesti koju isto tako retko čujem sa izdavačem, pri- oblikuje, željama i čežnjama koje inspiželjkujući da vesti iz besmrtnog sveta riše… civilizacija je sada manje okrutna fikcije nemaju preseka sa onim vestima nego kada su pripovedači počeli da hukoje, ma koliko istinite, nama piscima manizuju život svojim basnama.“ Ova nemaju dublje značenje.

tvrdnja, koju je izneo Mario Vargas Ljosa kada je pre više od decenije dobio

Avaj, razgovori su kratki, a vesti se i te Nobelovu nagradu za književnost, mokako poklapaju sa onima iz stupaca gla je da dođe od bilo kog drugog pisca, dnevnih novina - narod koji je, retko jer je teško ne složiti se sa očiglednim. U priznajemo, ali još ređe naglas izgova- neku ruku, ova izjava bi se mogla svesti ramo, sklon skribomaniji, ali slab čita- na kliše i štampati na posterima koji vise nju, izgleda da je napustio literaturu, u kafeima sa veganskim kolačima ili na tako makar tvrde prazne kolone u eksel keceljama ljudi koji zapravo ne kuvaju. tabeli mog izdavača. Borba na ulici is- Ali klišei, tako se valjda veruje, potiču iz crpela je i ono malo slobodnog vreme- istine. Vargas Ljosa je kasnije ponovio na, energije i novčanih sredstava koje suštinu: „Bez fikcija bili bismo manje je onaj skromni broj pismenih nekada svesni važnosti slobode da bi život bio imao na raspolaganju. Literatura, film i podnošljiv pakla u koji se pretvara kada pozorište, već decenijama prvi na uda- ga gazi tiranin, ideologija ili religija.“

173

Dosta vremena bismo proveli u prašnja- svojoj univerzalnosti i istinitosti. Prelavim redovima biblioteka tražeći one koji ziti vrhovima prstiju preko redova „Ilijase sa gore navedenim Ljosinim izjavama de“ ili „Dnevnika Ane Frank“ znači biti ne bi složili. Toni Morison je u svom No- siguran da ćemo oblik pravde i čistote belovom predavanju 1993. godine (obe- lakše prepoznati u mutnoj svakodnevici, ćavam, biće i onih koji je nisu osvojili) gde je retko kada sve crno ili sve belo. rekla: „Umiremo. To može biti smisao života. Ali mi se bavimo pisanom rečju. To Deluje da je u svetu u kome sutrašnji može biti mera naših života.“ Ovaj osećaj dan ne samo da nije obećan, već se za ohrabrujućeg i suštinskog kvaliteta knji- njega danas moramo izboriti, užitak ževnosti izazvali su bezbrojni drugi pisci i bez jasnog izgovora ili razloga izašao čitaoci. Kada je Merilin Robinson opisala iz mode, valjda iz straha da u sebi nećefikciju kao „vežbu u sposobnosti za ma- mo prepoznati one koji sa naočarima za štovitu ljubav, simpatiju ili identifikaciju“, sunce i pomodnim bundicama sede po izjavila je nešto sa čime bi se skoro svi obodima kafića i srču espreso, trudeći složili. Mi slavimo književnost otvoreno se da ne gledaju kako na par metara od i nedvosmisleno: bolje je čitati nego ne njih lete suzavci i murija izbija zube stučitati, jer nas čitanje civilizuje, čini manje dentima u tankim jaknama. Plezir mora okrutnima, prepliće tuđu i našu maštu u biti zarađen, uverava nas moderni, nekovitlacu nečega što nas čini nesumnjivo okapitalistički razum; mora se uklopiti više... ljudskima.

u viši i detaljniji kontekst čiji je krajnji cilj opet balans između našeg postoja-

Prepoznati nepravdu znači uvek vežbati nja i onoga što možemo da ponudimo kako pronaći siluetu pravednosti, zato civilizaciji. Tako se neretko pod svakodneretko rukama i vrhovima prstiju prela- nevna uživanja i prepuštanja ubrajaju zimo preko redova štampanih stranica: aktivnosti koje nas više čine sposobništo je knjiga starija, to je njena vrednost jima za sutrašnje izgaranje u kancelariji veća jer je preživela ratove, horde, pro- nego za oplemenjivanje duše: self-camene jezika, spaljivanje biblioteka, pro- re, tuđica koja se uvukla u svaki jezik terivanje autora i njihovih čitalaca; priča sveta - masaže, nokti, obrve, teretane i koja je izbegla istrebljenje zahvaljujući spa-centri, špartanje utabanim rutama, 174 decembar 2025

kafe sa šlagom, voće sa šlagom, torte sobom, a to je da ne samo da proizvosa šlagom i šlag sa šlagom. Kada se de egzistencijalnu i sveprisutnu patnju konačno višak kalorija istopi u prvom (što svakako čine), već nas teraju da o delu i nadoknadi u drugom, mnogi će svakodnevnim, sitnim uživanjima razzaboraviti da je pisani tekst ono što nas mišljamo sa sumnjom, jer šta je uživaoslobađa stega anti-života, da je čitanje nje nego prepuštanje i spuštanje garda

ono što nas približava iskustvu koje je u vreme podignutog pendreka. Nerettoliko blizu osećaju života da, ako se ko ustuknemo i pogledamo na drugu dovoljno udubimo u redove i ako je stranu kada smo iznenađeni lepotom priča dovoljno uzbudljiva, za trenutak umetnosti ili pisane reči, kao da je to možemo imati osećaj da smo i mi živi. tajni agent poslat od strane provokaNaravno, lako je zaboraviti na podmu- tora, ili konzumiramo umetnost, kultuklu opasnost koju turbulentna vreme- ru i nauku samo ako su u akademske, na u kojima živimo neretko donose sa edukativne svrhe, ako smatramo da će 175

unaprediti naš strogi moralni kompas i Džejms Boldvin, koji je težinu reči u dodatno nas pripremiti za borbu, zabo- doba sistematskog ugnjetavanja identiravljajući da se lepota umetnosti često teta razumeo možda bolje nego bilo ko krije tamo gde je najmanje očekujemo: drugi, tvrdio je da je „svrha umetnosti mala grafika u samom uglu nekog pre- da ogoli sva pitanja koja su prekrivena stižnog muzeja, zaboravljena od strane odgovorima“. Takvu vrstu ogoljenosti kustosa, dva reda poezije u nekom op- teško je kritikovati. Ona je spremna da skurnom časopisu, zvuk harmonike na nas prihvati, da nas ugosti. Neugodna metro-stanici nekog iscrpljenog grada. pitanja, na kraju, žive duže nego ispraTek tada nešto u dubini naše duše kli- zni i repetitivni slogani. Ona nas teraju kne i na trenutak osetimo da smo toliko na čistinu, dozvoljavajući nam da dišeblizu životu da ga možemo opipati.

mo bez griže savesti.

Ovakva vrsta anksioznosti nije nova niti svojstvena našim narodima. U dvadese- Čitanje, uživanje u literaturi, pozorištu, tom veku, kada je čovečanstvo insistira- muzici i filmu nije nepotreban plezir niti lo da ljudska patnja ne samo da treba moralni luksuz. Nije ni spuštanje garda bude sveprisutna i dalekosežna, već da niti ignorisanje sveta u plamenu. Ne da dolazi u velikim i raznolikim paketi- treba zaboraviti da su okupatori diljem ma, mnogi su bili izričito sumnjičavi pre- istorije prvo spaljivali biblioteke i, mama utehi koja bi dolazila od umetnosti tematički je onda lako zaključiti da je čibilo kog tipa, naročito pisanih ili kucanih tanje ne samo jedan od najvećih vidova redova. Teodor Adorno, nemački mu- otpora, već da oni narodi i kulture koji zikolog i filozof, otišao je toliko daleko imaju ne najveće, već najbrojnije biblida kaže da je „pisanje poezije posle tra- oteke, kao atomska skloništa za dušu, gedije Aušvica varvarski čin“ (tvrdnju je jedini mogu imati nadu u budućnost. kasnije povukao), jer, jasno je, ne treba pevušiti dok je svet u plamenu, ali to je, ironično, upravo ono što bi okupator Roman Vladislava Radaka Noć mrtvih ljudske svesti, koji dolazi u najrazličiti- snova je dostupan u novom izdanju Sujim oblicima, od diktatorskih režima do matra izdavaštva. softverskih algoritama, najviše voleo. 176 decembar 2025

177

Arhitektura

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Jovana Rakezić @jovanarakezicphotography Šminka: Nemanja Radočaj @mr_nele Lokacija: KDA Apartment

Ksenija Đorđević duboko verujem da postoje vrednosti koje nadilaze klanove, politike države i upravo tim vrednostima i toj vrsti slobode i nezavisnosti treba težiti

Krajem decembra ove burne 2025. godine okupili smo se u studiju arhitekte Ksenije Đorđević, u raskošnoj zgradi koju je projektovao Miloš Savčić, u stanu koji gleda na spomenik Ivi Andriću, zgradu Predsedništva ali i nehigijensko, šatorsko naselje koje ga okružuje – kako bismo razgovarale o aktuelnoj godini, aktivizmu, borbi za struku u društvu u kome je sistem vrednosti naglo devalviran i u kome se briše kulturni identitet, menjaju obrisi glavnog grada i bivaju ugrožena zajednička kulturna dobra. Njeno profesionalno i lično iskustvo oblikovano je umetnošću, disciplinom i dubokim poštovanjem prema kontekstu - kulturnom, društvenom i ljudskom. U razgovoru koji sledi, dotakle smo se mnogih tema, ali kao suštinsku bih izdvojila pitanje koje bi svaki arhitekta koji danas stvara trebao da postavi sebi, a to je: da li će ovo, što sad stvaramo, biti dostojno da ostane i kad nas više ne bude?

179

Počela bih ovaj razgovor na način kako to obično biva u bajkama, a obzirom na to da se mnogi elementi istih kroz tvoj život i rad neminovno prepliću, uz želju i veru u to da će dobro (u ovom slučaju struka i integritet) na kraju pobediti. Godina je osamdeset i neka, mala Ksenija tada odrasta u Aranđelovcu u jednom veoma uzbudljivom i interesantnom okruženju, među plesačima i umetnicima. Da li je baš u detinjstvu posađena klica ideje da stvaraš prostore u kojima se i drugi osećaju lepo, slobodno i nadahnuto? Odrasla sam okružena arhitekturom, Maksimović koje su najbolje prijateljice umetnošću, modom. Kada sam imala mog tate. Igrala sam balet, slikala, svipet godina moji roditelji su otvorili prvu rala klavir, išla na tenis, jahanje, uživala privatnu baletsku školu pod supervizi- u boemskoj atmosferi i zaista bajkovijom Lidije Pilipenko, koja je u tom tre- tom detinjstvu. Arhitektura, moda, munutku bila direktor Nacionalnog baleta. zika, pozorište su od najranijeg detinjGlumci, igrači, koreografi, kostimografi, stva sastavni deo mog života. Pored male balerine u dvorištu naše porodič- biblioteke sa gomilom knjiga o istoriji, ne kuće, to je scenografija mog detinj- filozofiji i umetnosti, bila sam oduvek stva. U tom periodu moji uzori su bile okružena časopisima poput Architejake, talentovane žene poput mojih ctural Digest-a i listala sam ih pre nego profesorki baleta Marije Janković, Je- što sam krenula u školu i otvorila Buklene Šantić ili Tanje Bošković i Danice var. Sve to je napravilo specifičnu bazu, 180 decembar 2025

platformu sa koje govorim i danas kao je izgube ime. U njemu, dugo nakon što čovek i kao arhitekta.

se sve završi, ostaje zapis o tome kakvi smo bili - i prema sebi i prema drugima,

Baletska škola koju su osnovali tvoji i prema mestu. Zato svaki projekat na roditelji, pored toga što je imala izu- kome odlučim da radim mora u sebi zetan uticaj na tebe u smislu sveopšte da nosi osećanje odgovornosti prema izloženosti lepom i plemenitom, tako- životu. Prema svakodnevici, svetlosti, đe je bila od velikog značaja i za zajed- prolazniku. Taj prostor, koliko god prinicu. Kako iz ove perspektive gledaš vatan bio u funkciji, ne može biti lišen na takve poduhvate pojedinaca, a u osećanja zajedničkog, jer ako u njemu kontekstu tvoje profesije?

nema mesta za drugog, za nežnost, za tišinu - to više nije arhitektura, to je za-

Talentovana deca iz čitave Srbije koja tvorena ambicija. Moja profesija nije ni nisu imala priliku da u Beogradu po- scena ni nadmetanje. Ona je razgovor hađaju školu Lujo Davičo, učila su ba- sa prostorom. Zato ne biram projekte let u našoj baletskoj školi. Nekolicina koji bi trebalo da napumpaju moj prote talentovane dece završila je u baletu fesionalni portfolio, nego one koji odraNarodnog pozorišta. Ivana Glišić, Du- žavaju vrednosti koje zajedno zastupašan Mihajlović i mnogi drugi. Sredinom mo klijenti i ja. Ne želim da budem deo osamdesetih, napustiti dobru poziciju krugova koji se zatvaraju u sebe. Ja priu državnoj službi, tačnije u Jugobanci u padam prostoru koji ostaje otvoren i kojoj je radio moj tata, i započeti priva- vrednostima koje ne traže potvrdu, jer tan biznis je bilo veoma čudno. Ako je su univerzalne ljudske vrednosti i kao taj biznis baletska škola, to je bilo skoro takve same su sebi dovoljna istina. nezamislivo. Raditi nešto što je kreativno, nešto što voliš, je lepo ali izvor neke Obzirom da si se i sama bavila baletom suštinske povratne satisfakcije dolazi iz i plesom, a uzimajući u obzir opšterada koji ima pozitivan uticaj na društvo. poznat pristup, naročito ruske škole baleta, koja insistira na gotovo vojničProstor koji oblikujemo ostaje kada ljudi koj disciplini i posvećenosti - kako se odu, kada rešenja zastare, kada ambici- te stečene veštine i vrednosti danas 181

ogledaju u tvom pristupu arhitekturi, did treba da odgovori na pitanje kako je ali i poslu generalno?

ona tako uspešna žena u muškoj profesiji i da li je zbog toga što je talentovani-

Kada uđem u prostor na kome treba ja od drugih kolega uspela da postane da radim, ja zatvorim oči i pokušam da jedno od najznačajnijih imena u savrezamislim šta u tom prostoru treba da menoj arhitekturi. Njen odgovor je bio se desi, ne kako on treba da izgleda. da se talenat podrazumeva ukoliko se To je direktan uticaj baleta i scene na nalaziš među najboljim arhitektama na moj rad. Razmišljam o prostoru kao o svetu, ali da njena moć lezi u nepogrespecifičnoj koreografiji. Arhitektura je šivom balansu između fokusa i okvira događaj. Dizajn je događaj. Sa druge u kom deluje. Ona bolje od drugih zna strane, disciplina i istrajnost su uslov kada treba da stane i koliko je dovoljno za realizaciju velikih projekata kakvi da bi projekat bio završen, i tu je tajna su na primer hotelski kompleksi. Faze njenog uspeha. Nedavno, pokušavajuprojektovanja, a zatim i faze izvođenja ći da organizujem preko deset velikih traju i po nekoliko godina. Ovi procesi projekata koji su u različitim fazama resu kompleksni i traže od vas kontinui- alizacije, shvatila sam značaj ovih reči. ran fokus i stalno donošenje odluka iza Morala sam da odustanem od jurenja kojih morate da stanete, bez obzira da za savršenim rešenjem i da postavim li su dobre ili loše.

okvir, sopstvenu granicu i odlučim da je projekat dovoljno dobar i gotov, bez

Težnja ka perfekcionizmu je nešto što obzira na eksterne uticaje i očekivanja. je takođe sastavni deo života plesača, Kakvo oslobađajuće iskustvo! To je jedstoga, koliko te je balet naučio odno- no od najznačajnijih saznanja do kosu prema pogreškama, odnosno usta- jih sam došla baveći se ovim poslom, janju nakon padova?

a veoma dobro funkcioniše u životu i van okvira profesije. Jednom prilikom

I balet i moja priroda teže perfekcioniz- sam od Ser Ričarda Brensona čula da mu, ali sam shvatila da to zapravo ne je suštinska razlika između ekstremno postoji u arhitekturi. Pre nekoliko godi- uspešnih ljudi i onih koji to nisu zaprana sam slušala intervju u kom Zaha Ha- vo otpornost na frustraciju kada napra182 decembar 2025

viš grešku. On je tom prilikom objasnio da je svaka uspešna karijera zapravo niz dobrih odluka i još više pogrešnih. Ukoliko uspeš da te posledice loših odluka ne preplave, ne obore i smatraš ih samo preprekama na putu, to je uslov da ostvariš značajan uspeh. Vratimo se na temu nasleđa. Porodica iz koje potičeš kao i vrednosti koje su ti utkane tokom odrastanja, poštovanje predaka i prethodnika, usudiću se da primetim, neminovno su značajno doprinele tvojoj posvećenosti da sačuvaš upravo sve te „slojeve nasleđa“ kada radiš na projektima renoviranja i restauracije istorijski, za neki grad i zajednicu, važnih objekata. Kakav je bio osećaj renovirati hotele poput Hotela Moskva u Beogradu i Hotela Slon u Ljubljani, i kakav je bio tvoj pristup u hvatanju u koštac sa tim izazovima? Potičem iz stare građanske porodice u kojoj su se oduvek gajile vrednosti one Srbije između dva rata. Sinovi mog brata su sedma generacija koja živi na našem porodičnom imanju u Aranđelovcu, u srcu Šumadije. To porodično nasleđe, taj snažan kontekst ti daje neko suštinsko utemeljenje, da znaš 183

ko si, odakle si i kuda ideš, daje ti so- ja trebali da definišemo koncept i pralidnu platformu sa koje govoriš, ali te vac delovanja, suočili smo sa velikim i i obavezuje da imaš stav. Ako nemaš kompleksnim pitanjem autentičnosti. stav, nemaš integritet. S tim u vezi, Šta je autentično? Hotel Moskva iz 1906. kada se u našem društvu dešava suno- godine kada je sagrađena? Moskva povrat svih vrednosti, ja znam da moram sle Drugog svetskog rata, kada je njen da reagujem, ne samo zato što je to enterijer značajno izmenjen? Moskva moja potreba, već zato što je to moja posle rekonstrukcije iz sedamdeseobaveza prema mojim precima i prema tih godina? Da li sačuvati autentičnost potomcima. Raditi na objektima koji su ovog spomenika kulture znači konzerdeo kulturnog nasleđa jednog naroda virati specifičan izgled koji je proizvod je velika čast, ali i velika odgovornost. različitih političkih, ekonomskih, drušRadeći na projektu enterijera Hotela tvenih uticaja i promena koje su se deMoskva u trenutku kada smo moj tim i šavale od početka 20. veka do danas, ili se odlučiti za rekonstrukciju i skinuti slojeve vremena dok ne dođemo do prvobitnog izgleda? U trenutku kada smo razmatrali moguće opcije, pojavljuje se investitor sa primerima enterijera koje je video u Las Vegasu i predlaže da ih uvrstimo u projekat. Šta raditi u takvoj situaciji? Konzervacija, restauracija ili možda Las Vegas? S tim u vezi, koja su to znanja, veštine i osobine, a koje nisu striktno stručne prirode a koje su neophodne za rad na obnovi ovako značajnih objekata, te shodno tome, u čemu se po tvom mišljenju ogleda uspešna rekonstrukcija? 184 decembar 2025

U procesima rekonstrukcije shvatite S druge strane, uzimajući u obzir odda je vaš zadatak kao arhitekte i autora nos prema nasleđu koji ima trenutna da imate jasan stav i da ga uz pomoć vlast a posledično uz nju i institucije nadležnih institucija (koje su sada pot- nadležne za očuvanje kulturnih dobapuno ukinute) branite. Morate da otvo- ra, stiče se utisak da se čini sve da se rite dijalog koji ima za cilj da objasni da gotovo u potpunosti izbriše (nama) postoji referentna stilska karakteristika poznato lice Beograda, te da se grad objekta, da je on neraskidivo vezan za prenameni za neke ljude koji ovde i kontekst u kome je nastao, i da posto- ne žive. Kome je to u interesu, i kako ji zakon koji štiti graditeljsko nasleđe i sačuvati identitet u društvu u kom se koji se mora poštovati. Ukoliko nemate čini da sve može biti na prodaju? energije za tu vrstu „spektakla”, stvari će izmaći kontroli i evoluirati u nešto Postoje projekti koji ne nastaju iz potrešto niste mogli ni da zamislite. To, bu- be prostora, već iz potrebe moći. Gradite sigurni, ne želite. Sa druge strane, đenje koje ne proizlazi iz plana, nego iz rekonstrukcije su jako uzbudljive. Nika- pogodbe. Arhitektura koja ne poznaje da ne znaš sa čime ćeš da se susretneš mesto, ne poznaje ljude, ne poznaje kada kreneš da skidaš slojeve vremena! meru, ali zna cenu. Zna dogovor, zna Uspešna rekonstrukcija podrazumeva prečicu, i zna ko šta potpisuje. To više da se sačuva ta anvelopa koja ima sve nije stvar ukusa ili pravca, to je nasilje elemente stila i govori o kontekstu u nad gradom. Nad ljudima koji u njemu kome je objekat nastao, a zatim da se žive. Kada se građevinski projekti koripažljivo odaberu elementi enterijera, ste kao paravan za mešetarenje, kada nameštaj, rasveta, umetnička dela koja zaobilaze urbanističke planove, zakone dobro korespondiraju sa tim istorijskim i propise, kada im je svrha da se novac okvirom. Finalno, kad je rekonstrukci- okrene, a ne da se prostor oplemeni ja ikoničnih hotela u pitanju, uspeh se tada više ne govorimo o arhitekturi. ogleda u tome da čitav spektar različi- Govorimo o rastakanju zajedničkog tih ljudi može da se identifikuje sa pro- dobra. Objekti kakav je Generalštab, storom koji ste stvorili i da se u istom SIV, BIGZ, Geneks kula, Sava Centar, dobro oseća.

Ušće, Hale Beogradskog sajma, Muzej 185

savremene umetnosti i mnogi drugi koji se bavi sunovratom svih vrednosti. su dokaz da smo nekada bili solidno Mi koji stvaramo moramo da budemo društvo, da smo znali da mislimo, da donosioci vrednosti. Od ideje nastane projektujemo da gradimo. I sada sve skica, od skice projekat, od projekta to treba da nestane po talasom neke nastane prostor. Znati stvoriti je ključ nekontrolisane izgradnje kvadrata. To svega. su kvadrati bez smisla. Vertikale bez korena. To nisu naselja. To su kulise. U Ja apsolutno nisam protiv velikih pronjima nema života, samo kalkulacija. I, jekata i stranih investicija. Smatram da tu mora da postoji granica. Prevashod- su veoma značajni pokretači ekonomno moralna, a potom i profesionalna.

skog rasta i razvoja. Na žalost, kada na čelu države nemate stvaraoce, već pro-

Hundertvaser je smatrao da su zgra- fesionalne političare ili menadžere koji de naša treća koža, druga je odeća nikada nisu ništa stvorili, oni ne znakoju nosimo; Čerčil je govorio o tome ju da je moguća pogodba, da je moda prvo mi oblikujemo naše zgrade, a guće velike igrače i investitore pozvati potom one oblikuju nas, a o tom meda budu partneri u vrednosnom činu, đuodnosu arhitekture i čovekovog već misle da moraju da budu podanici ponašanja i dobrobiti govore i brojni i zato jedino znaju da manipulišu, propsiholozi u okviru ekološke psiholo- daju resurse, ne znajući da imaju opgije. Nastavljajući se na temu iz pret- ciju da stvaraju vrednost na dobrobit hodnog pitanja, za koga se prave ove svih, i građana i velikih igrača, stranih kulise i šta one govore o nama kao investitora. Ako projektujemo i gradigrađanima ali i stručnoj javnosti?

mo samo ono što je određenom krugu isplativo, izgubićemo ono što je nepro-

Naša struka, inženjeri, urbani planeri, cenjivo. Ako radimo samo ono što tržiarhitekte, dizajneri, mi svi moramo da šte traži, ostavićemo za sobom objekte budemo taj odbrambeni zid koji će svo- bez duše, bez konteksta, ništa za depo jim profesionalnim stavovima i delova- kolektivnog sećanja i identiteta. njem da zaštiti naše graditeljsko nasleđe. Mi ne smemo biti podanici sistema Pre nekoliko meseci, upravo o stam186 decembar 2025

benoj arhitekturi i tome šta znači gradu na svet. I, ako taj pogled nije čist ili diti za čoveka, razgovarala sam sa nije dovoljno važan, neću trošiti svoje Milenijom Marušić koja je jedna od resurse. Ne prihvatam svaki posao za tvoraca „Beogradskog stana“. Ti si pre koji dobijem poziv. Čak i kad brojke zvupar godina imala priliku da radiš na če primamljivo, ako projekat ne rezonuprojektu u okviru kog si projektovala je sa mojim osnovnim uverenjima - ne stanove različitih tipova i veličina. Sa ulazim u njega. Dostojanstvo je ono što kakvim si se sve izazovima susretala se ne vidi odmah. Ono se oseti kasnije, u u nastojanju da to budu funkcionalni ritmu kretanja, u shemama, u hladovini prostori, prilagođeni modernom sta- koja postoji i kada niko ne gleda. Zato novanju i iako privatni, ne budu lišeni mi je važno da i onaj ko mi projekat poosećaja zajedničkog?

verava ne traži samo oblik, već smisao. Da želi da učestvuje u stvaranju nečega

Arhitektura nije proizvodnja i prodaja što pripada i onome ko prolazi pored, kvadrata. Arhitektura je davanje forme ne samo onome ko plaća. jednom načinu mišljenja, jednom pogle187

Mene kroz svaki projekat vodi ista ide- tu. Ova kontradiktornost je u direktnoj ja. Svaki projekat u koji ulazim mora da vezi sa društvenim antagonizmom - žiima jednu vrstu unutrašnje osovine - ne vimo u pseudo horizontali, formalnoj pojavne, nego moralne. Mora da bude jednakosti koju sugerišu institucije libepostavljen kao odgovor na pitanje: da li ral demokratske države, a dobro znaće ovo, što sad zajedno stvaramo, biti domo da se radi o vertikali, hijerarhijski stojno da ostane i kad nas više ne bude? uređenom i ekstremno kontrolisanom društvu sa ozbiljnim klasnim razlikama Vratimo se na trenutak na tvoje isku- koje stvara ekonomski sistem. Ako ovostvo odrastanja uz balet i klasičnu me dodamo činjenicu da arhitektura muziku, a s tim u vezi i tvoju speci- uvek jeste materijalizacija određene jalizaciju i temu master i doktorskog ideologije, postavlja se pitanje – šta trerada – objekti spektakla. Šta odlikuje ba da pročitamo kada se nađemo ispred rad na ovakvim projektima?

savremenog objekta spektakla?

Savremena, vizuelna, pozorišna umet- Istorija je svedok različitih načina funknost dobija nov dom u okviru komplek- cionisanja ovog mehanizma. Oskar Nisnih, multifunkcionalnih sistema, cen- majer je sasvim sigurno znao da je Bratara kulture i umetnosti. Mogućnost zil daleko od uređenog društva kada je stvaranja ovih prostora je sveti gral za projektovao objekte za plan Brazilije. arhitekte. Za razliku od konvencional- Upravo zbog toga, ovi objekti predstavnih tipova objekata, ovi objekti mogu ljaju materijalizaciju sna o horizontalsebi da dozvole da budu drugačiji. Arhi- nom, funkcionalnom društvu - svesno tekti se na globalnom nivou utrkuju da projektovanu utopiju. rade na ovakvim projektima, investitori zadovoljno čekaju „Bilbao“ efekat. Ana- Još jedan oblik demonstracije ideologiliza dobrih i ne tako dobrih primera do- je u najčistijem obliku je New Urbanism, vodi do zaključka da savremeni centri stvoren 80-ih godina u okviru Američkulture, objekti spektakla predstavljaju kih predgrađa. Povratak malim poroočajnički pokušaj da se dva kontradik- dičnim kućama, sa obaveznim tremom, torna principa pomire u jednom objek- uređenim baštama, sve to predstavlja 188 decembar 2025

imaginarno rešenje (iako je realno, materijalizovano) za socijalni procep, ćorsokak u kome se društvo našlo, a koji nema nikakve veze sa arhitekturom, već je posledica nefunkcionalnih postavki kapitalizma. Arhitektura je materijalizacija utopije, manifestacija skrivenih intencija režima, demonstracija imaginarnih rešenja za socijalni haos. O čemu govore savremeni objekti spektakla? O tome da društvo ne teži horizontali (pravdi, istini, jednakosti) već samo korektnoj društveno-prihvatljivoj pojavnosti. Kad pričamo o spektaklu, moramo se sada razgovarale, kao i pristup kognidotaći i tvog rada na rekonstrukciji i tivnog zoniranja – kakav je to prostor dizajnu brojnih Hotela. Hoteli su na koji podstiče zajedništvo, inspiraciju, neki način simbol za beg od svakod- promišljanje i hedonizam? nevnog, mesta gde važe drugačija pravila, zato i ne čudi što su mnogi veliki Hoteli su na neki način oaze u koje moumetnici i stvaraoci u nekom periodu žemo nakratko da pobegnemo. Mesta života odabrali hotel kao mesto za ži- gde smo zbrinuti. Sećam se da je Milovot, mesto susreta i stvaranja, pa uzi- rad Pavić u jednom od svojih intervjua majući u obzir sve ono o čemu smo do rekao da je šest meseci živeo u Hote189

lu Moskva dok je pisao Hazarski reč- operateri, svi će imati zahtev da dizajnik. Hoteli su zaista mesta u koja mo- nom stvorite jedan specifičan vizuelni žemo da se izmestimo i distanciramo identitet i iskustvo koje će korisnici tih od izazova svakodnevnog života. Meni prostora pamtiti. su jako zanimljivi kao tipologija, obzirom da imaju kompleksan program. Neretko na putovanjima odsedaš U okviru jednog hotela imate desetak na mestima koja su svojevrsni čuvamanjih projekata od recepcije, lobby ri priča, u kućama slavnih umetnika bara, restorana, konferencijskih sala, poput Patrika i Džoan Li Fermor, vilaspa zona sa bazenima, executive club ma i hotelima koji su bili poprište inlounge zona, sve do soba i apartmana. teresantnih događaja i susreta. Kako Svi ovi prostori podrazumevaju različit te boravak na takvim mestima hrani tretman u smislu pojavnosti. Recepcije i nadahnjuje u privatnom i profesioi restorani mogu da imaju više kontra- nalnom pogledu? stnih materijala i tekstura i moraju da imaju neki „woow” efekat, i nešto po Bitno mi je da redovno odlazim na mečemu ćete pamtiti baš taj hotel. Sa dru- sta gde su odsedali ili živeli ljudi koji su ge strane spa zone kao i sobe moraju stvaraoci, oni koji su svojim delovanjem da budu oaze mira i udobnosti. Finalno, artikulisali vrednosti u društvu. Ko dasvi ovi prostori moraju da imaju jednu nas artikuliše vrednosti? Pojam luksudoslednost na nivou stila i materijaliza- za je užasno problematičan. Mesta pocije. Kada prolazite kroz sve prostore put kuće Patrika i Joan Leigh Fermor na jednog hotela mora da vam bude ja- Peloponezu su podsetnici da postoje sno da su oni urađeni iz jednog poteza, vrednosti koje nadilaze države, klanove, da u svima vlada jedna jasna ideja. To politike, interesne grupe. Tim vrednostinije lako postići, ali baš to istraživanje ma treba težiti. Da li mislite da bi jednoj i pokušaj da se pomire različitosti ono Marti Argerić imponovalo da je neki mosu što čini ovaj proces projektovanja ćan političar ili moćan svetski biznismen uzbudljivim. Vreme generičnih hotela pozove na prijem? Sasvim sigurno ne. je prošlo. Bez obzira da li radite manje Ona je nad kategorija te ekipe, oni njoj boutique hotele ili vas angažuju veliki nemaju šta da kažu ili ponude. 190 decembar 2025

Kako vidiš svoju, odnosno ulogu arhitekte kada je u pitanju podučavanje klijenata estetici i vrednostima koje ne dolaze u paketu uz novac i privilegije? Biti nezavisan ne znači imati više novca. To znači imati pravo da odbiješ posao koji te ponižava, saradnju koja briše tvoje ime iz onoga što radiš ili ukida tvoje pravo na profesionalni stav i mišljenje. To znači da ne moraš da pristaješ da budeš podanik. Da znaš granicu. Da ne trguješ sobom da bi bio prisutan. Ljudi koji deluju sigurni i snažno pozicionirani često su deo sistema koji im sve to obezbeđuje. Mreže koje ih guraju, štite, uvezuju i zauzvrat kontrolišu. To nije sloboda, to je uloga. Ja tu mrežu nemam, i ne pokušavam da je steknem. Imam znanje, iskustvo i rezultate. To je ono na čemu stojim. Imam klijente koji su ozbiljni biznismeni, visoki državni zvaničnici u čitavom regionu koji tačno znaju zašto su došli kod mene. Ne zato što sam bila na naslovnoj strani. Ne zato što me je neko preporučio u kuloarima, već zato što im je potreban neko ko ume da misli i da projektuje s integritetom. Zato ne gledam klijenta kao nalogodavca nego kao partnera 191

u vrednosnom činu. Meni je blagoslov što me biraju klijenti koji to razumeju. Oni koji u meni ne traže izvođača svojih zamisli nego saradnika na jednom višem, kulturnom zadatku. Kad klijent zna da ne podnosi zahtev, nego vas poziva na saradnju tada stvaranje počinje. Tada arhitektura prestaje da bude puka usluga i postaje čin zajedničke odgovornosti prema prostoru, vremenu i ljudima. Moji najbolji projekti su upravo oni gde smo zajedno, klijent i ja, pokušavali da napravimo nešto što govori o duhu mesta. Nešto što ne ističe ni mene, niti klijenta, već govori u ime prostora koji je tražio izraz. To su projekti koji nadživljavaju dizajn enterijera. Kako su koncipirana sve nas. Projekti koji ostavljaju trag, i, predavanja i kome su ona namenjeto je jedini trag koji mi je važno da osta- na? vim. Ako je projekat nedostojan preživljavanja, ne treba da postoji.

Posle pet godina na Molen Akademiji, ovo je bio sledeći logičan korak. KDA

Nakon Molen Akademije u kojoj si bila Akademija se dešava u prostoru KDA jedan od predavača, u oktobru ove go- Apartmana na Andrićevom Vencu koji dine si pokrenula i KDA Akademiju za sam dizajnirala od nule kao jedan spe192 decembar 2025

cifičan mock up, laboratoriju za dizajn Takođe, veoma si aktivna i angažovau kojoj možete da vidite sve materija- na i kada je ružno u pitanju, a tu pre le, sve detalje ugradnje, dinamiku iz- svega mislim na nehigijensko šatorsko među funkcionalnog, ambijentalnog i naselje u Pionirskom parku koje modekorativnog osvetljenja, sve principe žeš videti iz svog studija, pokrenula si kojima se rukovodim dok projektujem seriju objava na društvenim mrežama enterijere. U prvom semestru koji je po- „Dobro jutro, Srbijo!“. Šta je bio okičeo u oktobru ove godine, upisali smo dač u tvom slučaju da započneš ovu dve grupe talentovanih polaznika. Od seriju obraćanja svojim pratiocima? februara kreće nov semestar na KDA Akademiji i to na već poznatoj lokaciji Pred petnaestomartovsko zagrevanje u Beogradu, ali i u Crnoj Gori u inspira- za ono što će se u mesecima koji dolativnom kompleksu hotela i marine „La- ze pokazati kao vašar besmisla, taštine zure“ u Meljinama. Predavanja u Crnoj i sanitarnih problema, postavljena je ta Gori će se održavati poslednjeg viken- čelična ograda oko Pionirskog parka, da u mesecu, u periodu od februara do postavljeni su šatori, i zatvoren je javni juna. Uskoro ćemo objaviti detalje za prostor ispred moje kancelarije. Sve ovo oba programa.

mi je delovalo kao prizor iz nekog paralelnog univerzuma. Kao arhitektkinja i

Koji su to elementi dizajna koje sma- građanka, nisam mogla da ćutim pred traš svojim autorskim pečatom?

time. Dobar dan, Srbijo nije nastalo iz potrebe za polemikom, već kao vrsta ar-

Pravac u kome dizajniram bi mogao da hive i lični dosije jednog vremena koje će se zove Tender minimalism. Trudim se da sutra, bojim se, mnogima izgledati neu svakom projektu stvorim tu svedenu zamislivo. Taj prostor je materijalizovaanvelopu od visoko-kvalitetnih materija- na ideologija ovog autoritarnog režima. la, a zatim uvođenjem specifičnih deta- Najtačniji prikaz sunovrata svih vrednolja nameštaja, lustera, umetničkih dela sti kome svakodnevno svedočimo. - stvorim jak vizuelni identitet. Moj cilj je da stvaram prostore koji će biti svevre- Nažalost, očekivano, nakon tvog javmeni i koji će izdržati test vremena.

nog iskoraka usledili su i pritisci. Ka193

kav je tvoj odgovor na iste, a ujedno i poruka kolegama i svima onima koji se suočavaju sa pritiscima, ucenama i odmazdom zbog podizanja glasa protiv nepravdi, nepočinstava i nestručnosti? Vreme u kom živimo ne toleriše ljude, a naročito žene koje ne pristaju da igraju po tuđim pravilima. Ako ne ćutiš i nisi deo kruga - bićeš targetirana. Ako ne mogu da te uvuku u sistem, pokušaće da te diskredituju. Ne mora to uvek biti javno, nekad će to biti propušten poziv, prećutani tekst, preskočeno priznanje. Ali logika je uvek ista: ono što se ne može kontrolisati - mora se umanjiti. I to je cena. Ne visoka, ali kontinuirana i traži od tebe da hrabro izdržiš tu distancu. Da uspeš da ostaneš prisutna i kad ti ne daju prostor, osvojiš neki veći i novi. Naučila sam da to ne doživljavam kao udarac, već kao signal. Ako me ne mogu uokviriti znači da sam ostala izvan igre u koju nisam želela da uđem. To je najbolji kompliment koji sam mogla da dobijem. Biti jaka žena znači imati sposobnost da ostaneš autentična, šta god da se događa, da i u najgorim momentima donosiš odluke kojima potvrđuješ svoj integritet i ostaneš dosledna sebi. 194 decembar 2025

Mi arhitekti nismo i ne smemo da bude- rimo protivtežu mraku koji nas okrumo podanici naših klijenata ili režima. žuje inače postoji mogućnost da nas Mi moramo da imamo jasan profesio- isti proguta. S tim u vezi ja se veoma nalni stav. Ako nemaš stav nemaš in- trudim da održim svoje rutine u smislu tegritet. Ja duboko verujem da postoje zdravih životnih navika, ali još bitnije vrednosti koje nadilaze klanove, politi- da se izmestim u neke meta prostore ke države i upravo tim vrednostima i toj života gde vlada duhovnost i neke finije vrsti slobode i nezavisnosti treba težiti. vrednosti. To uspevam da sprovedem tako što se okružujem ljudima kojima Bliži nam se kraj godine, i ma kako su vrednosti na istoj strani i redovno ponekad poželeli da se povremeno idem na koncerte velikih umetnika poisključimo iz svakodnevice, mnogi sa put već pomenute Marte Argerić, čije kojima sam razgovarala osećaju kri- svako izvođenje jeste potvrda da povicu jer je ostalo nezavršenog posla. stoje apsolutni kvalitet i vrednosti koje Osim toga, dovoljno je da izađemo na su protivteža banalnosti savremenog ulicu: vazduh doslovno možemo da vi- života. dimo i omirišemo, na svakom koraku su vidljive posledice nestručnosti i lo- Kada govorimo o lepom i skladnom, šeg vođenja grada, a kao šlag na torti moram spomenuti i prostor u kome tu nam je i praznična dekoracija koja se upravo nalazimo, KDA Apartment izgleda kao da nam se gradska upra- u kome možemo videti vrhunsku seva ruga. Kako ti hraniš svoj duh i um lekciju nameštaja, umetnine i dekolepim, gde pronalaziš resurse za mala raciju koji su u prirodnom okruženju zadovoljstva i hedonizam?

dostupni kupcima. On je ujedno i mesto susreta i društveni klub u kome se

Praznična dekoracija je samo još jedan organizuju mnogi lepi događaji. Koliko element u ovom teatru apsurda koji go- često menjaš postavke, kako izgleda vori o sunovratu svih vrednosti, i etike proces selekcije komada nameštaja i estetike. Smatram da baš u ovim iza- i umetničkih predmeta, koliko ti je zovnim vremenima moramo da stvo- važno da u ponudu i svoje projekte

195

uključiš i lokalne dizajnere i umetni- zatim i kupe sve elemente enterijera za ke, i kada možemo očekivati neke uz- svoje prostore. Trudim se da na svaka budljive kolekcije s tvojim potpisom? tri do četiri meseca promenim postavku. U prostoru dominiraju komadi naMi upravo sedimo u zgradi koju je 1926. ših talentovanih umetnika i dizajnera. godine sagradio Miloš Savčić. Svaki dan Uskoro sa našim partnerima planiram kada uđem u ovu zgradu pomislim na da stvorim liniju nameštaja sa KDA potSrbiju. Pomislim na Srbiju između dva pisom. rata i na srpske zadužbinare kakvi su bili Miloš Savčić, Luka Ćelović, Kolarac, Na čemu trenutno radiš, i kakve proKalenić, Miša Anastasijević, Tesla, Pu- jekte priželjkuješ u narednoj godini? pin, Milanković i mnogi drugi. To je jedini trenutak u našoj istoriji kada je in- U novoj godini planiram da osvojim za telektualna, ekonomska i politička elita mene nov prostor i sa našim internabila jedno. Najpametniji, najsposobniji, cionalnim partnerima napravim jedan najobrazovaniji ljudi su artikulisali vred- kompleks koji će u regionu promovisati nosti koje su se dalje prelile na čitavo veoma specifičan koncept stanovanja. društvo. Taj snažan kontekst me inspi- Veoma se radujem tom iskoraku. Nauriše da baš na kontrastu između po- čila sam da svaki put kada stojite ispred menute epohe i Mid Century Modern nečega što je veće od vas i kada treba estetike stvaram identitet ovog prosto- da skočite u nešto što nije sasvim sigurra. KDA apartman je prostor gde naši no, to zapravo jeste prilika za rast, na klijenti mogu da dođu da se inspirišu, a ličnom i profesionalnom nivou.

196 decembar 2025

197

198 decembar 2025

Gia design je održivi modni brend, postoji od 2022. godine. Nastao je iz želje da kroz delovanje brenda širimo svest o ekološkoj odnosno etičkoj modi i njenim vrednostima i ukažemo na neophodnost odgovornog konzumerizma. Brend smo od temelja postavile na stubovima održivosti, a to su: etička proizvodnja, ekološki prihvatljivi materijali, cirkularna ekonomija, minimalan otpad i svesni konzumerizam.

199

U Gia design-u koristimo isključivo, prirodne otpada, zato kolekcije izrađujemo odgobiorazgradive materijale. Organski pamuk vorno u malim serijama.. Takođe praktikusa sertifikatom GOTS (Global Organic Textile jemo zero waste koncept. Papir koji koristiStandard) je naš primarni materijal. Proizve- mo u Gia design-u je sa FSC sertifikatom den je u strogo kontrolisanim uslovima, čist koji garantuje odgovorno šumarstvo. je od toksičnih hemikalija i kao takav zdraviji je izbor za životnu sredinu i krajnjeg potroša- Fokusirane smo na saradnju sa lokalnim ča. Lan je jedan od najboljih biorazgradivih firmama i negovanje zdravog radnog odmaterijala, a Tencel je vlakno napravljeno nosa. Bitno nam je da međusobno podrod 100% celuloze dobijene iz drvene pulpe. žavamo jedni druge, jedino tako možemo zajedno da rastemo i jačamo. Inspiraciju Minimalistički pristup dizajnu i ovakav iz- pronalazimo u ljudima, prirodi i svakodbor materijala je ono što nas definiše. Ve- nevnom život, zato je naš stil jednostaoma nam je važno da smanjimo količinu van i promišljen.

200 decembar 2025

Kolekcije karakterišu čiste i jasne linije i znost izrade. Nema starosne granice, to neutralne boje koje nepretenciozno pra- su mladi ljudi, ali i naši stariji sugrađani te trendove. Kvalitet materijala i dizajn koji vode računa o svom stilu. Za sve one donose sa sobom dugovečnost i ono još koji još nisu upoznati sa terminom održibitnije nežnost i udobnost. Svojim krea- ve mode na našem sajtu postoji rubrika cijama spajamo sportsko, ležerno i ele- „Blog“ i pozivamo ih da je posete. gantno u jedno. Stvaramo odeću koja je funkcionalna, lako nosiva i uklopiva u Drago nam je što vidimo da se trend odrrazličite stilove. Naša publika to prepo- žive mode širi i u našoj zemlji, ponosne znaje. Sa njima imamo otvoren i iskren smo što smo deo jedne tako važne priče. odnos. To su ljudi koji vole domaću proizvodnju, cene domaći dizajn i podržavaju ga. Razumeju se u materijale i čitaju deklaracije, bitan im je kvalitet i preci-

MAD House, Sava Centar, Milentija Popovića 9

201

Životni stil

Mote Design Studio

DUTCH DESIGN NASLOV TEKSTA WEEK 2025 AJNDHOVEN IZMEĐU INOVATIVNIH IDEJA, INDUSTRIJE I SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Tekst i fotografije: Aleksandra Nikolić i Ana Nikolić @mote.dsgn_ 203

Ajndhoven je grad koji vas po-

su nudili vizije arhitekture i dizajna pri-

ziva da ga otkrivate postepeno,

lagođenih klimatskim promenama i ur-

u šetnji između bivših fabrič-

banim izazovima.

kih hala, kao i kroz razgovore o uzbudljivim novitetima iz

Centar festivala je bio u Strijp-S distrik-

sveta dizajna i arhitekture,

tu. Nekada zatvoreni industrijski kom-

naročito ako se u njemu zate-

pleks Philips-a, danas je jedan od naj-

knete tokom Dutch Design Week-a

življih kreativnih kvartova u Holandiji.

kada ovaj holandski grad po-

Tokom Dutch Design Week-a, Strijp-S

kazuje svoje najautentičnije

postaje mesto gde se granice između

lice.

profesionalne publike i lokalne zajednice gotovo brišu.

Dok se dizajnerski svet krajem godine okreće Majamiju i njegovom sjaju, mi Između Klokgebouw-a i Veemgebosmo se ovom prilikom vratile nekoliko uw-a, dani protiču u neformalnom ritmeseci unazad, u Ajndhoven, kada je mu. Izložbe se smenjuju sa pauzama sredinom oktobra to bio grad u kome za hranu, a razgovori o biomaterijalije dizajn tema u fokusu. U periodu od ma sa muzikom koja dopire sa brojnih 18. do 26. oktobra posetili smo Dutch otvorenih štandova. Sedi se na improDesign Week koji je tom prilikom oku- vizovanim klupama, a tu možete ispropio stotine dizajnerskih studija, arhi- bati i različitu, lokalnu hranu. Mi smo tekata, istraživača i umetnika iz celog probale sočne bitterballen, holandske sveta. Sa više od 400 000 posetilaca koji mesne kuglice uz lokalno pivo i pomfrit su predstavljali više od 800 studija, ga- sa topljenim gauda sirom. lerija i instalacija na preko 100 lokacija, Ajndhoven je tih dana funkcionisao kao Zanimljivo je i da Strijp-S ne deluje kao otvorena platforma između izložbe, ur- scenografija za pomenuti festival, već banog festivala i svakodnevnog života. kao njegov prirodni produžetak i mesto Tom prilikom u fokusu su bili održivost, gde dizajn nastavlja da postoji i onda adaptivne strukture i biomaterijali koji kada izađete iz izložbene hale.

204 decembar 2025

205

Među projektima koje bismo ovom prilikom izdvojile je instalacija FIBRAS, arhitektkinje i inženjerke specijalizovane za održivi strukturni dizajn i digitalne tehnologije u gradnji, Marte Gil Pérez, koja je predstavljena od strane TU EIND-

HOVEN. Projekat je testirao konstrukcije od biljnih vlakana koje su zahvaljujući robotskim rukama pretvorene u lake arhitektonske strukture, a koje imaju tendenciju da beton i čelik zamene prirodnim materijalima. Ova instalacija nam je pokazala kako prirodni materijali i digitalna proizvodnja tehnikom 3D štampanja, mogu na održiv način unaprediti građevinsku praksu. Vrlo interesantan je bio i projekat THE

VAULT koji je istraživao mogućnost upotrebe gline koja je štampana uz pomoć 3D printera i korišćena za rekonstrukciju izgubljenog svoda Bazilike Maksencija na Rimskom forumu. Ovaj prototip ilustruje upotrebu gline kao materijala na raskrsnici zanata, tradicije, inovacije i održivosti, nudeći arhitektama, inženjerima, stručnjacima za materijale i proizvođačima platformu za dalje razvijanje i usavršavanje strategija, od računarskog dizajna do robotske proizvodnje. 206 decembar 2025

U okviru programa GRAND PROJE- U kontekstu festivala prepunog digital-

CTS prikazana je instalacija FACTORY nih eksperimenata, ovaj rad je delovao 5.0 studija Aditya Mandlik koja donosi smirujuće i gotovo meditativno i podradikalno drugačiji pogled na arhitektu- setio nas da održivost ne podrazumeva ru. Njihova instalacija je koristila 10 000 samo upotrebu inovativnih materijala, crva koji razgrađuju polistirenske ploče, već i negovanje dobrih praksi od ranije. promovišući na taj način post-antro- S druge strane, posebnu pažnju je izapocentričnu arhitekturu u kojoj biološ- zvao Merlet, interaktivni artefakt nastao ki procesi rastvaraju i oblikuju budući transformacijom ventilacionih cevi u crizgled građevina. Ovaj projekat je deo voliko stvorenje koje kroz pokret, zvuk i teme PAST. PRESENT. POSSI- dodir istražuje emocionalne veze između

BLE. koja se fokusira na to da arhitek- čoveka, materijala i mašine. Posetioci su

tura evoluira kroz ciklus rasta, propada- imali priliku da ga „aktiviraju“ dodirom, nja i ponovne upotrebe.

pipkanjem ili čupanjem i izazivaju vizuelne i auditivne reakcije. On reaguje na

Našu pažnju je privukla i instalacija dodir, proizvodi zvuk, pokreće se i time Back to the Flax, koja vraća fokus na lan izaziva emocionalnu reakciju posetilaca. kao lokalni, obnovljivi resurs i oživljava Iako sastavljen od aluminijumskih žica i zaboravljenu tradiciju obrade od polja plastičnih cevi, Merlet na trenutak brido gotovog proizvoda. Rad naglašava še granicu između mašine i organizma, otpornost lana kao održivog, lokalnog objekta i performansa. resursa koji povezuje zemlju, vodu i industriju, pozivajući na preispitivanje upotrebe savremenih materijala i njihove održivosti.

207

U moru kompleksnih, teških tema, pro- com Ajano Kodom i uzgajivačicom pilića. jekti poput EGGLAMP i radova studi- Lampa izgleda baš kao prava kutija za

ja BAGET doneli su element zabave i jaja, ali je postolje napravljeno od 1kg

iznenađenja.

cementa. Dostupna je u dve varijante, od belih i smeđih jaja. Egglamp koristi

Egglamp je zabavna sijalica od pravih jaja, prirodne materijale i skreće pažnju na ručno napravljena u amsterdamskom važnost upotrebe obnovljivih resursa uz studiju u saradnji sa japanskom umetni- neophodnu dozu suptilnog humora.

208 decembar 2025

Baget studio je s druge strane predstavio kolekciju lampi napravljenih od 100% prirodnog voska koji se može beskonačno topiti i oblikovati, a proizvodnja lampi se oslanja na industrijsku tehniku rotacionog oblikovanja. Tokom Dutch Design Week-a, proizvodnja lampi odvijala se na licu mesta omogućavajući po-

MOTE DESIGN STUDIO

setiocima ne samo da prisustvuju pro-

Mote design studio je arhitektonski

cesu već i da sami učestvuju u njemu.

biro, osnovan 2018. godine u Beogradu, a koji se bavi uređenjem

Dutch Design Week 2025 još jednom

enterijera i projektovanjem obje-

je pokazao da budućnost arhitekture i

kata. Uže polje interesovanja fo-

dizajna ne leži u hiperprodukciji već u

kusirano je na primenu prirodnih i

promišljenom izboru materijala, adap-

recikliranih materijala u enterijer-

tivnim sistemima i odgovornom odno-

ske prostore, iz razloga težnje im-

su prema prostoru i resursima.

plementacije koncepata cirkularne ekonomije i održivog razvoja, kroz projektna rešenja. Osnivači biroa su Aleksandra Nikolić - specijalizant energetske efikasnosti i održive arhitekture; i Ana Nikolić - diplomirani inženjer arhitekture.

209

Moda

Pripremila: Andrijana Kovrlija @andrkovr

IMAMO EKSKLUZIVNU PRILIKU DA VAM PRVI PREMIJERNO PREDSTAVIMO NOVU KOLEKCIJU ZA JESEN/ZIMU 2025/2026, HEROJI, ODRŽIVOG MUŠKOG MODNOG BRENDA AROS

211

Tim povodom, razgovarali smo sa osnivačem i dizajnerom ovog slow fashion, premium muškog brenda AROS, Arminom Osmančevićem o tome ko su heroji danas, održivoj modi, novootvorenom ateljeu u Sarajevu i viziji luksuza koji se razvija postepeno u regionu, koji se inače retko povezuje sa luksuzom. On to čini pažljivo, poštujući tradiciju i prošlost ali daleko zagledan u potencijal budućnosti, u nastojanju da ostavi snažan trag i promeni narative koji dominiraju u modnoj industriji na našim Inspirisana uzorima koji nas oblikuju i prostorima. ličnim putovanjima kroz život, ova kolekcija nastavlja da gradi AROS narativ o trajnosti, sofisticiranosti i vanvremenskoj eleganciji. Tradicionalni krojevi su transformisani i prilagođeni životu u pokretu, te su pogodni kako za izlazak, formalni događaj i posao, tako i za ležerne vikend aktivnosti. Komadi iz kolekcije Heroji sačinjeni su od najkvalitetnijih luksuznih prirodnih materijala poput alpake, kašmira, liocela, mohera, merino vune i organskog pamuka. Zimska kolekcija obuhvata kapute, odela, košulje, pantalone, pleteninu i obuću. 212 decembar 2025

AROS je prvi luksuzni brend muške Naš atelje u Štrosmajerovoj br. 6 je zaodeće sa Zapadnog Balkana. Šta za mišljen kao utočište, pauza od bučne vas znači predstavljati ovaj region na svakodnevice. Želeo sam da stvorim međunarodnoj sceni?

mesto gde klijenti mogu da se pozabave odećom na opušten, intiman na-

U ovom regionu se često govori u smi- čin: dodirujući tkanine, razgovarajući slu njegove prošlosti, ali retko u smislu o proporcijama, razumejući zanat koji njegovog potencijala. Pa ipak, to je me- stoji iza svakog komada. Da se osete sto oblikovano tradicijom, kontrastom i dobrodošlo, a ne impresionirano. Na veoma posebnim osećajem lepote, lepo- kraju krajeva, prostor odražava vredte koja je nenametljiva, ljudska i iskrena. nosti samog AROS-a: neponoviljivu preŽeleo sam da AROS otelotvori tu lepo- ciznost, taktilnu lepotu i ljudsku toplinu tu. Biti prva luksuzna kuća muške odeće koja vas poziva da ostanete malo duže. odavde nije simbolično; reč je o stvaranju nove naracije; dizajnirano u Saraje- AROS kombinuje tri linije: „Readyvu a proizvedeno u Italiji. Pokazivanje da -to-Wear“, „Made-to-Order“ i „Mapreciznost, elegancija i promišljena izrade-to-Measure“. Kako se ove tri linije da mogu izrasti iz mesta koje svet obič- međusobno dopunjuju i šta svaku od no ne povezuje sa luksuzom. Za mene je njih čini jedinstvenom? to i odgovornost i privilegija, predstaviti regiju Zapadnog Balkana kroz prefinjeni Tri linije su jednostavno tri različita nakvalitet samog rada.

čina izražavanja iste filozofije, zadovoljavajući potrebe naših klijenata: sva-

Vaš atelje je nedavno otvorio svoja ka postoji da bi služila različitom ritmu vrata u Sarajevu. Kakva je bila vizija ljudskog života, ali sve dele istu osnovu: iza ovog prostora i šta želite da klijenti preciznost dizajna, kvalitet materijala dožive kada ga posete?

i duboko poštovanje prema zanatu.

213

AROS COLLECTION (Ready-to-Wear) je naš pojednostavljeni rečnik - AROS kolekcija, izlazi dva puta godišnje, proleće/ leto i jesen/zima, kako bi se mlađoj publici približila dobrodošlica u svet AROS-a, dostupna u našem ateljeu i putem e-trgovine aroslux.com širom sveta. AROS PREMIUM (Made-to-Order) nudi standardne veličine sa unikatnim tkaninama i detaljima, oblikovanim prema stilskim preferencijama kupaca. To je način da se klijent više angažuje sa kolekcijom, a da i dalje ostane u okviru AROS estetike. AROS LUX (Made-to-Measure) je potpuno personalizovana izrada po meri do najsitnijih detalja, jedinstvena za svakog kupca u našem ateljeu ili putem trunk show prezentacija, odnosno poseta klijentu. To je razgovor koji vodimo sa klijentom, gde se odeća gradi oko pojedinca, a ne obrnuto, opslužujući globalnu klijentelu od Luksemburga do Tokija i od Beča do Sidneja. Zajedno, ove tri linije se dopunjuju nudeći različite dubine angažovanja - od beznapornih do kuriranih ali i duboko ličnih - a sve to zajedno drži kreativni pristup. 214 decembar 2025

215

Kakvu ulogu tkanine igraju u definisanju identiteta AROS-a? Tkanina je početak svega. Pre skica, pre krojeva, postoji tkanina. Biramo fabrike čija se filozofija poklapa sa našom - suptilnost u boji, dubina u teksturi i integritet u proizvodnji. Ove tkanine oblikuju pokret, raspoloženje i dugovečnost svakog komada. One nose emocionalnu težinu koja definiše AROS. Čvrsto verujem da odeća treba da se kreće sa ritmom života. Fino skrojeno odelo treba da se pruža osećaj druge kože. Lanene pantalone, treba da šapuću leto pored Jadranskog mora. Svaki komad je oda lakoći, odraz čoveka koji zna ko je i oblači se u skladu sa tim. U svojoj komunikaciji često govorite o usporavanju mode i stvaranju odeće koja nosi sećanje i značenje. Šta predstavlja „spora moda“ za AROS? Spora moda, ili bolje rečeno večni stil, odnosi se na stvaranje odevnih predmeta koji žive izvan trendova. To je verovanje da odeća treba da signalizira dugovečnost, značenje i odgovornost - kako u načinu na koji je napravljena, tako i u načinu na koji se nosi. Svaki 216 decembar 2025

predmet počinje pažnjom: izbor tkanine, harmonija kroja i teksture, pažnja posvećena detaljima koji transformišu sako ili košulju u lični primerak. Kada neko nosi AROS odevni predmet, to nije samo odeća; to je pratilac kroz trenutke, prilike i iskustva, razvijajući se sa nosiocem dok istovremeno zadržava srž svoje namere. Šta možemo očekivati od AROS-a u narednim godinama? Da bi se uspelo u budućnosti, mora se poznavati prošlost. Inspirisana mojim životnim putovanjem, AROS kolekcija za jesen/zimu 2025/2026 se zove Heroji. Postavio sam sebi fundamentalna pitanja: Ko su moji uzori? Koje vrednosti nose? I kako odeća može ostati značajna u vremenu koje se kreće neverovatnom brzinom? Odgovornost je u srži mog rada, sa ciljem da zaštitim i sačuvam svet za generacije koje dolaze. Stoga se tradicionalno krojenje transformiše, prilagođava i ažurira u odeću koja se koristi za različite sezone, napravljenu za celi život - narativ u razvoju, ukorenjen u večnosti i neograničen vremenom.

217

218 decembar 2025

219

Za AROS LUX, istražujem promišljen rast poslovanja - kroz povremene posete drugim gradovima i zemljama tzv. „trunk shows”, kurirane mini kolekcije i dublju saradnju sa ljudima koji dele naše vrednosti, kao što je moj dragi prijatelj i mentor, gospodin Lale Džonson iz Švedske. Rast, za mene, nije brzina već jasnoća putanje kojom se krećemo.

220 decembar 2025

221

foto: Božović Mihajlo

Moda

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

decembar 2025

Emilija Zdravković AMELIE

Naš MODNI PLEZIR ovog decembra je domaći bred Amelie, odnosno modna dizajnerka Emilija Zdravković. Emilija je u svom radu posvećena cirkularnoj modi kroz dekonstrukciju i apciklažu, i u godini za nama pokazala je kako izgleda sa integritetom, pametno graditi održiv modni brend, i koristiti svoj talenat i znanje ne samo kako bi se stvorilo nešto lepo i dopadljivo, već se pobrinuti da to što smo stvorili nosi univerzalne slojeve značenja. Našu pažnju je privukla modelima koje je radila za grupnu reviju Naše sutra, za prolećnu nedelju mode u Beogradu, na kojoj je neonske prsluke svojih kolega iz studentskog pokreta učinila vanvremenskim i u njih utkala sve one emocije koje su se zahvaljujući njihovom zalaganju probudile u našem društvu, a onda i nedavno, učešćem na jesenjoj nedelji mode u Beogradu, odabrala da na reviji ONA uz pomoć svojih modela ispriča priču o nasilju nad ženama i najdramatičnijem ishodu tog nasilja – femicidu. Modeli haljina prikazani tom prilikom, nastali od zavoja bili su duboko potresni, i simbolično su predstavili vidljive rane žena, ali i način na koji društvo pokušava da ih prikrije, umesto da ih istinski vidi, razume i zaleči, čime je adresirala problem koji se više ne sme prećutkivati. U razgovoru koji sledi, pričale smo o modi iz jedne sasvim lične perspektive, o održivosti i snalažljivosti da iz malo resursa nekad nastaju najvažnija dela.

223

umetnik, ujutru sam jednostavno osoba koja pokušava da ne prospe kafu po laptopu (opet). Nakon toga kreće vrtlog obaveza, planiranja i stvaranja, umetničkog i onog svakodnevnog. Koja su tvoja prva sećanja iz detinjstva koja imaju veze sa modom i odevanjem? Ovo je jedno od onih pitanja koja me uvek razneže. Za mene je moda nekako bila prvi instinkt. Bila sam vrlo nestašno dete, pa možete zaimisliti koliko visoko su makaze morale da se sakriju van mog domašaja. Kada je odeća u pitanju, vrlo jasno pamtim trenutak kada sam Kako započinješ dan?

naglas izgovorila da želim da budem modni dizajner. Bilo je leto, a ja prvi

Volela bih da imam estetičan odgovor razred osnovne škole. Sećam se svog na ovo pitanje, ali istina je da su moja prvog crteža „modela“ i trenutka kada jutra prilično basic. Volim da dan započ- sam dotrčala do bake i mame i rekla nem rano. Disciplina je za mene veoma im to sudbonosno: „Ja želim da budem važna, čak iako moja umetnička duša modni kreator“. Upravo zahvaljujući traži nekad dodatnih 15 min sna. Bez baki sam i zavolela šivenje. Njeno strjake kafe ne funkcionišem. Tih desetak pljivo usmeravanje u tehničke aspekte minuta volim da posmatram kao da su odeće, u porube, vez, šavove, postalo je samo moji, tišina, mir i opijajući miris naša posebna konekcija. Čak i kada nje kafe čine kao da na kratko svet presta- više nije bilo sa nama, ta veza je ostala je da postoji, samo ja i umetnost smo trajno utkana u moje radove. Istovrebudni. Onda, iako sam destruktivni meno, kao dete sam volela da posma224 decembar 2025

tram i analiziram šta žene oko mene cirkularne i održive mode, ili je to imnose, kako se kreću u toj odeći, šta ona puls koji dolazi od tebe? govori o njima, pa zamislite više kul detinjstvo od toga. Mislim da se tu rodila Biti dizajner danas ne nosi samo očekimoja potreba da modu posmatram ne vanja, već i ogromnu odgovornost. Na samo kao estetiku, već kao priču i deo nama je teret posledica koje su se goidentiteta. Nismo bili najimućnija po- milale decenijama. Preterani konzumerodica, bili smo sasvim prosečni, ali se rizam, brza moda i ozbiljno zagađenje nije uvek imalo za nove stvari. Odrasta- koje modna industrija proizvodi. Iako la sam veoma skromno, gledajući ne- postoji mnogo odgovornih i angažošto što bi danas nazvali upcycling-om u vanih dizajnera, realnost je da mnogi malom, gledajući baku kako veze pre- odustanu od održivih praksi jer su reko rupica na stvarima, kako prepravlja zultati spori i često nevidljivi u samom stvari i daje novu svrhu iznošenim stva- početku. Tokom osnovnih studija u Berima. Dosta je bilo snalaženja, ali to tek ogradu imala sam priliku da se ozbiljno shvatam kao odrasla osoba, nekad je bavim temama održivosti i cirkularne to bilo kreativno rešavanje manjih pro- mode. Iskreno, iznenadilo me je koliko blema sa garderobom, kroz oči deteta. je naš obrazovni sistem u tom segmenBiti modni dizajner, naročito mladi modni dizajner u 2025. godini dolazi sa čitavim spektrom očekivanja. Ako znamo kakve ekološke posledice izaziva modna industrija, jasno je da nam je potrebno mnoštvo odgovornih, pametnih i angažovanih ljudi koji će napraviti promenu. Da li si i tokom osnovnih i master studija u Beogradu i Milanu bila usmeravana da istražuješ polje 225

tu napredan, jasno se insistira na tome si osvojila drugo mesto na konkursu da moda nije samo pitanje estetike već Re:Think fashion by Perwoll. Na šta si i etike, procesa i odgovornosti. Studi- želela da se fokusiraš ovom revijom, je u Milanu su mi, iz moje perspektive, a onda i posledično, šta je sve proisdonele dobar teorijski okvir, ali sam pri- teklo iz te kolekcije? metila da održivi razvoj i održivi dizajn u praksi nisu zastupljeni u meri u kojoj Apnea je projekat u kome sam se, na bi trebalo da budu. A mi smo već došli neki način, ponovo rodila. To je trenudo tačke ključanja, više nema vremena tak u kome sam prvi put skinula sve za čekanje, promene moraju da se de- slojeve iza kojih sam do tada skrivala šavaju sada i globalno.

sopstvenu ranjivost. Prestala sam da imam potrebu da javnost vidi figuru

Impuls za održivost je oduvek bio deo koja je stalno snažna, nesalomiva i pod mene. Uvek sam verovala da odevni kontrolom. Za mene je bilo važno da se predmet nema samo jedan oblik ži- dizajn ne samo vidi, već da se oseća, da vota, samo je ljudima falilo malo sna- svaka emocija bude prisutna u materilažljivosti. Živimo nažalost u vremenu jalu, konstrukciji i silueti. kada nam je sve dostupno, sve je previ- Apnea je zapravo trenutak še lako imati, nemamo više potrebu ni kada se proces disanja toelement snalaženja, a iz tog osnovnog kom spavanja kratkotrajno instinkta proilazi kreativa. Najjasnije zaustavi. Upravo taj trenuje moj impuls došao do izražaja kroz tak postaje metafora komentorstvo Ane Trošić Trajković, pio- lekcije: stanje ranjivosti, nirke održivosti, uz koju sam naučila da zastoja, tišine, ali i duboke održivost nije trend, već lična i profesi- introspekcije. onalna pozicija.

Kolekcija govori o tome da mi žene, ne moramo uvek imati svu snagu sveta i

U svom radu si okrenuta održivosti, da ne mora sve stalno biti pod kontroprincipima cirkularnosti i apcikla- lom. U redu je osetiti bol, dozvoliti sebi že, iz čega je proistekla tvoja kolek- slabost, proživeti emocije i biti krhka, cija Apnea, koja je nastala nakon što jer snaga ne nestaje, ona se uvek vraća. 226 decembar 2025

jale iz sopstvenog detinjstva, kablove pronađene na starim kućnim aparatima, starinski vez, kao i prirodne tehnike bojenja. Posebno je zanimjivo što su šare na materijalu dobijene Kao dete, često sam slušala da ne treba organskom obradom tanina iz nara, previše da pokazujem emocije, da ih ne čime je čak i crna boja, inače izuzetmoram glasno izražavati. Vremenom je no problematična u ekološkom smito stvorilo vrlo rigidnu sliku o tome šta slu, postala održiva. Posle Beogradske znači „biti jaka“. Apnea je moj način da nedelje mode, kolekcija je prepoznata svesno srušim te norme i dozvolim sebi širom Evrope, te sam dobila poziv da pun spektar osećanja, bez autocenzure. učestvujem na jednom prestižnom doKolekcija je realizovana u skladu sa gađaju u Rimu. Takođe, koliko je bitna principima održivosti i cirkularnosti. inkluzivnost u modi pokazali smo kroz Pored tekstila, koristila sam i materi- umetnički nastup na Buro događaju, 227

tokom performansa DESERT ROSE, gde ta (ali kada bi sanjali…), u realnosti se je kolekcija zaživela na potpuno nov na- trudim da i takvim materijalima pristučin. To bih čak i rekla da je možda moje pim odgovorno, da se iskoriste do kranajlepše iskustvo u životu. Kolekcija je ja, transformišu i dobiju novu funkciju nastala pod mentorstvom Ane Trošić umesto da postanu otpad. Za mene Trajković, uz veliku i dragocenu podrš- je važno da nijedan komad tekstila ne ku prof. Lidije Jovanović.

ostane bez svrhe.

Sa kakvim sve materijalima si imala Imala sam veliku čast i privilegiju da priliku da radiš, koje su bile njihove učim od izuzetnih ljudi sa domaće modosobenosti i ko su u dosadašnjim pro- ne scene. Sonja Jocić bila je moja mencesima bili tvoji mentori i saradnici?

torka tokom Inkubatora, gde sam bila jedan od pobednika. Ana Trošić Trajko-

Ako imam privilegiju da biram, uvek vić, pored toga što je bila moj mentor, ću izabrati lan. Imam gotovo intuitiv- vremenom je postala i veliki profesionu povezanost sa tim materijalom, sa nalni oslonac i prijatelj. Imala sam prinjegovom teksturom, dugotrajnošću i liku da učim u ateljeu Milene Čvorović, sposobnošću da „diše“ zajedno sa te- kao i da tokom studija budem vođena lom. Svi prirodni materijali su moj prvi od strane profesorki Katarine Samarizbor jer omogućavaju dijalog izme- džić i Lidije Jovanović, kao i profesora đu kože i odeće, i nose etički i ekološ- Aleksandra Protića. Mogu slobodno da ki potencijal koji mi je izuzetno važan. kažem da je moj portfolio bogat ljudiMeđutim, kada je reč o dekonstrukci- ma od kojih sam imala čast da učim, i ji i apciklaži, izbor materijala često ne koji su značajno oblikovali moj profesipostoji. Upravo tada postaje izazovno onalni i lični razvoj. i smisleno dati novi život tekstilu koji je već proizveden, bez obzira na njegovo Šta bi rekla da tvoj rad u oblasti mode poreklo. Iako smatram da bi poliester čini prepoznatljivim, s tim na umu i i najlon idealno trebalo izbaciti iz živo- kakva je okosnica tvog stila?

228 decembar 2025

Moj rad se izdvaja po izraženoj postapokaliptičnoj noti. Intrigira me činjenica da mi već živimo u dobu apokalipse, u svetu u kome je sve manje resursa, ali je sve više potrebe za kreativom, prilagođavanjem i novim načinima razmišljanja. Upravo iz tog osećaja nastaje moj dizajnerski jezik.

U svom radu često polazim od ideje preživljavanja te i odeća izgleda kao da je već imala svoj život, i da nosi tragove prošlosti, transformacije i popravljanja. Ti tragovi nisu greške, već svedočanstva. Kroz dekonstrukciju, rekonstrukciju i apciklažu pokušavam da pokažem da se i u ograničenim uslovima mogu stvoriti novi sistemi vrednosti i lepote, samo je potrebno snaći se, jer opet, snalažljivost je osnovni instinkt koji vodi ka kreativi. Važan element mog stila je spoj sirovosti i krhkosti, industrijski, reciklirani ili grubi elementi ulaze u dijalog sa nežnim tekstilima, ručnim radom i intimnim detaljima. Okosnica mog stila je emotivno ogoljena, postapokaliptična estetika u kojoj se lična ra-

229

njivost, dekonstrukcija i održiva etika lećnu nedelju mode u Beogradu, a tiče stavljaju u centar pažnje.

se studentskih protesta. Kakvu priču su tom prilikom „ispričali“ tvoji modeli?

Odeća je naša druga koža, prijanja nam uz telo i postaje sastavni deo Vrlo sam otvorena kada je u pitanju moja identiteta. Šta želiš da komadi sa tvo- društvena angažovanost. Svesna sam jim potpisom komuniciraju?

da su se mnogi umetnici, upravo zbog odsustva slobode govora suočavali sa

Pre svega želim da moji komadi prene- ozbiljnim posledicama poslednjih godisu emociju na onoga ko ih nosi. Komad nu dana, ali verujem i u rečenicu koja se bez emocije i poruke za mene je komad ovih dana često može čuti „Umetnost ne bez smisla. Upravo to čini posao dizaj- ćuti.“ nera posebnim, mi imamo jedinstvenu Moje kreacije za ovu reviju priliku da stvaramo nešto što komuni- nastale su od prsluka mojih cira sa celim svetom, stvaramo umet- kolega, ili još tačnije, velikih nost koja nosi generacije priča, sećanja prijatelja koje sam upoznala i osećanja. Kroz svoj rad želim da emo- na blokadama. Pre nego što cije poput hrabrosti, snage i upornosti, sam i sama postala aktivan ali podjednako i ranjivosti dobiju svoj deo pokreta, posmatrala glas. Jednako mi je važno da se nosioci sam te ljude u prslucima sa mojih kreacija osećaju fizički i emotiv- dubokim poštovanjem. Njino sigurno. Udobnost i osećaj slobo- hova hrabrost i prisutnost de su ključni, želim da odeća oslobađa promenile su moj pogled na telo od stega, normi i očekivanja koje odgovornost, ali i moj lični društvo nameće, i da postane prostor život. Želela sam da im kroz u kome je dozvoljeno biti svoj.

dizajn napravim mali omaž. Svako od njih je na kreacijama prepo-

Kad govorimo o aktivizmu i adresiranju znao svoj prsluk, i taj trenutak zajedničdruštvenih problema, važno je da se kog prepoznavanja bio je neprocenjiv. osvrnemo i na tvoje učešće na grupnoj Odeća je tog dana postala svedok stvarreviji koja je otvorila ovogodišnju pro- nosti. 230 decembar 2025

231

foto: Božović Mihajlo

Dve kreacije su nosile posebno snažnu jednog trenutka otpora, ali i simboliku. Sivi plaštevi predstavljali su podsetnik da umetnost i anstanje u kome smo se predugo nalazili, gažman ne prestaju kada se stanje sivila, beznađa, tišine i tragedi- svetla ugase. je. Nasuprot tome, fluorescentni prsluci simbolizovali su studente kao sjaj u Veoma značajan i zanimljiv segment mraku, svetlo koje se pojavljuje kada ga tvog modnog delovanja su i radioninajmanje očekujemo i zatim trag koji ce. Jedna od njih je i nedavno održana ostaje u istoriji našeg društva. Važno je „Dekonstrukcija kao oblik stvaranja“ u napomenuti dve hrabre devojke koje okviru jesenjeg izdanja Beogradske nesu nosile kreacije na pisti, a to su Mina delje mode. Kakav je bio odziv i kakve Škulevic i Jelena Ostrolučanin.

utiske nosiš sa redionice? Planiraš li da i samostalno organizuješ nešto slično?

Kako na reviju „Naše sutra“ gledaš sa današnje tačke gledišta, budući da Još od detinjstva u sebi nosim želju da borba i dalje traje?

podučavam. Veliko zadovoljstvo pronalazim u upoznavanju ljudi sa novim

Iz ugla nekoga ko je već dugo u samoj načinima stvaranja, istraživanja i razsrži pokreta, bilo je izuzetno važno videti mišljanja, ali i u tome da budem deo neda jedan događaj od takvog značaja, kao čijeg kreativnog sazrevanja. Taj proces što je Beogradska nedelja mode, pruži razmene mi je podjednako važan kao i vidljivost i prostor studentskom pokretu. sam dizajnerski rad. U okviru BeogradTaj trenutak je potvrdio da moda, kao ske nedelje mode imala sam priliku da javna platforma, ima odgovornost i moć govorim o dekonstrukciji kao metodu da reaguje. Borba i dalje traje, i verujem stvaranja, o tome koliko je ona prisutna da će trajati još dugo. Promene koje su u savremenoj umetnosti i modi, ali i kosuštinske nikada ne dolaze lako. Ipak, liko je neophodna za njen dalji razvoj. ono što smatram ključnim jeste to što Radionica je otvorila mnogo tema i prinada i vera nisu nestale.

jatno me iznenadila želja učesnika da

Za mene, revija „Naše sutra“ budu deo dijaloga, da čuju, da postave pitanja. Jako sam srećna što vidim predstavlja svedočanstvo 232 decembar 2025

foto: Božović Mihajlo

koliko se javnost danas interesuje za kojom je nedelja mode otpočela. Tom održivost u modi. Otvorenost publike prilikom odlučila si da se baviš izuzetje potvrda da postoji realna potreba za no važnom temom, temom rodno zaovakvim vidom razmene znanja. Upra- snovanog nasilja i njegovog najtežeg vo zato bih volela da se ovakvi programi oblika – femicida, koji u našoj zemlji i dalje razvijaju i proširuju, kako u formi dalje nije prepoznat kao posebno krisamostalnih radionica, tako i kroz šire vično delo. Šta te je podstaklo da se edukativne platforme. Dugoročno, je- pozabaviš ovom temom i na koji nadan od mojih ciljeva je i da ovakva pre- čin si je obradila putem svog dizajna? davanja prerastu u veće formate, čak i u okviru TEDx tipa predavanja, ali mo- Tema rodno zasnovanog nasilja, a poramo ovde dati priznanje jednoj ženi sebno femicida, za mene nije apstrakkoja je tvorac ideje Cirkulator progra- tna niti daleka. Nažalost, duboko je ma gde se radionica održala, Ani Trošić prisutna u našem društvu, u svakodneTrajković.

vici, u tišini koja često okružuje nasilje. Činjenica da femicid u Srbiji i dalje nije

Tokom nedavno održanog BFW uče- prepoznat kao posebno krivično delo, stvovala si u tematskoj reviji „ONA” izuzetno je razočaravajuća i tužna, ali je 233

foto: Đorđe Tomić

234 decembar 2025

235

foto: Žaklina Medenica

bila jedan od ključnih razloga zbog kojih lijeg dizajnerskog jezika, a da ostanem sam odlučila da se ovom temom bavim dosledna. Svaka moja kolekcija u sebi kroz svoj rad. Ćutanje i normalizacija su, sadrži mnoštvo simbolike i metafora. po mom mišljenju, jednaki kao i samo Gaze koje se pojavljuju na nasilje. Važno mi je bilo da kolekcija ne kreacijama nose snažnu estetizuje nasilje, već da ga ogoli. Da po- simboliku, one predstavljaju kaže posledice. Ova tema je za mene od- vidljive rane žena, ali i namah otvorila niz pitanja o položaju žene čin na koji društvo pokušadanas i o onome o čemu se u društvu va da ih prikrije, umesto da uporno ćuti. U procesu razmišljanja pred ih istinski vidi, razume i zaočima su mi bile brojne hrabre i snažne leči. Svetla, anđeoska paleta žene, ali figura koja se najjasnije izdvojila namerno je suprotstavljena bila je moja majka.

Kroz ovu kolekciju želela sam da dam glas ženama koje su preživele nasilje, ali i da sačuvam sećanje na one koje više nisu sa nama, na žene koje društvo prečesto prećutkuje i zaboravlja.

težini teme, jer nasilje nad ženama najčešće ne izgleda dramatično spolja, već se dešava tiho, u svakodnevici, dok ga društvo ignoriše. Razgrađeni korseti, trake i slojevi gaze podsećaju na rane koje su privremeno prekrivene, ali nikada stvarno zalečene. Siluete su istovremeno nežne i snažne,

Kreativni proces me je odveo u pra- telo je izloženo, stoji i ide napred. vac koji je za mene bio i nov i izazovan. Tragajući za načinom da prikažem Na koji način bi želela da se tvoj brend anđeosku, gotovo mitsku lepotu žene, Amelie dalje razvija? istovremeno sam pokušavala da materijalizujem tugu, bol i tragediju koje Svoj brend, odnosno sebe, vidim na velije prate. Najveći izazov bio je pronaći kim pistama, u velikim magazinima gde ravnotežu između mog prepoznatljivog ću i dalje pričati na važne teme. Verujem postapokaliptičnog izraza i novog, zre- da mi, dizajneri i umetnici, imamo odgo-

236 decembar 2025

vornost da kroz svoj rad rušimo norme, rova, intenzivna i formativna. Pamtim pokrećemo dijalog i stvaramo prostor za je kao godinu u kojoj sam mnogo izgupromene. U narednom periodu planiram bila a onda i jasno shvatila šta nosim sa da se posvetim jednom većem projektu sobom dalje. Posmatrajmo je kao gokoji bi potencijalno mogao da utiče na dinu zmije, godinu broja 9, završetka, dalji pravac razvoja AMELIE. Još uvek sam šta god mi malo ublažilo traumu ove u fazi istraživanja i promišljanja, jer ne godine, i radujmo se sledećoj VEOMA! volim da planiram previše unapred. Iskustvo me je naučilo da život često ima sopstvenu dinamiku, znate ono, vi planirate jao malo više, one too many times. Ono u čemu ostajem potpuno dosledna jeste misija održivosti, odgovornog stvaranja i emotivne ranjivosti. Bez obzira na formu

foto: Iva Nikolić

a Bog se smeje… e pa meni se nasme-

ili obim, AMELIE će i dalje biti prostor u kome moda ima stav, svrhu i svest. Po čemu ćeš pamtiti 2025. godinu? Po jednom užasnom rollercoaster-u. Ova 2025. je bila godina koja me je nemilosrdno testirala. Davala je i uzimala bez najave. Donela mi je pomake i potvrde, ali i situacije koje lome. Mnogo toga me je nateralo da se saberem, presečem šta ne funkcioniše i nastavim dalje bez ikakvih iluzija. Ovo je bila godina kontrasta. Ne gledam na nju kao najlepšu u životu definitivno, bila je si-

237

Životni stil D unj a Tr ut i n

Vanja N i k olić

Godina k olek t i vnog buđenja Miljana Todorović

Te o d o ra V l a j k o v i ć

N even a Ko va čev ić

Jo va n a S imić

N i k ol a Ačans k i

Pripremila: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion

Godina 2025. nije bila godina blagih Psihološkinja Teodora Vlajković godinu prelaza. Bila je godina potresa, cuna- opisuje kao cunami koji je izneo potimija čak, slepih ulica, unutrašnjih i spo- snuto i otvorio prostor za katarzu, kako ljašnjih zemljotresa. Godina u kojoj se ličnu tako i društvenu. Dramaturškinja i iluzija stabilnosti urušila, a ispod nje mentorka za pisanje Vanja Nikolić razlaisplivala pitanja koja se više nisu mo- že je na dane tišine, pobune, ranjivosti i gla odlagati. Šta znači živeti svesno? stvaranja, pokazujući kako se iz nemira Kako ostati čovek u ubrzanom, nape- rađa potreba za izrazom. Miljana Todotom i često nemilosrdnom svetu? I gde rović, bibliotekarka i autorka podkasta, pronalazimo snagu kada stari obrasci svedoči o istrajnoj izgradnji zajednice prestanu da funkcionišu?

kroz knjige, razgovore i učenje, a Dunja Trutin, asistentkinja na Fakultetu likov-

U razmišljanjima ljudi koji svojim radom nih umetnosti i ko-autorka podkasta, oblikuju javni prostor, kroz psihologiju, beleži kako se kulturna i akademska istoriju, pisanje, filozofiju, umetnost i scena menjala iznutra stvarajući nove dijalog ponavlja se ista nit: 2025. je bila prostore otpora, dijaloga i obrazovagodina buđenja. Ne samo individualnog, nja. Jovana Simić, autorka radionica već duboko kolektivnog. Buđenja koje svesnog pisanja, primećuje emocionalnije bilo nežno, već nužno. Ono koje no buđenje kao kolektivni proces, kao nas je primoralo da prestanemo da pri- povratak sebi u svetu koji nas je godistajemo na polovično, poznato i neau- nama učio da gledamo samo spolja. tentično; da se suočimo sa sopstvenom Nevena Kovačević, master istoričarka, senkom, ali i sa sistemima, odnosima i ovu godinu posmatra i kroz istorijski i ulogama koje smo dugo trpeli.

kroz lični okvir kao vreme studentske hrabrosti, društvenog pomeranja i lič-

239

ne, profesionalne ekspanzije, ali i kao govor, učenje i zajednica njihovi su napodsetnik da naši putevi imaju smisla čini da se haos ne samo izdrži, već ratek kada ih hodamo sa svesnošću, lju- zume, preoblikuje i pretvori u smisao. bavlju i odgovornošću. Nikola Ačanski, U vremenu koje ne prašta inertnost, doktorand filozofije i osnivač centra za upravo su ti mali, svakodnevni činovi edukaciju i filozofsku praksu, u svom stvaranja postali akti otpora i brige za osvrtu podseća da se sve važne, velike sebe i za druge. i razvojno značajne faze u našim životima uglavnom ne odvijaju u trenucima Ovi tekstovi nisu rezime jedne godine, potpunog blagostanja, već upravo u oni su dokument jednog trenutka u onim kriznim, kakva je, između ostalog, kome smo prestali da ćutimo, počeli da i ova kroz koju naše društvo prolazi već osećamo i odlučili da gradimo drugaviše od godinu dana.

čije. Ako je 2025. bila godina buđenja, onda su ovi zapisi njen trag i dokaz da,

Iako dolaze iz različitih disciplina, svi ovi čak i kada se sve ruši iz tog prostora glasovi se susreću u istom uverenju da može nastati nešto novo, autentično i kreativnost nije luksuz, već mehanizam zajedničko. preživljavanja. Pisanje, umetnost, raz-

240 decembar 2025

Teodora Vlajk o v ić

psihološkinja i autorka digitalne platforme „Psihologija stila“

Kada bih 2025. godinu opisala jednom ma služilo da zamažemo oči da je sve rečju, rekla bih da je reč cunami vrlo dobro, iako ništa nije. Prestajemo da prikladna. Čini mi se kao da je jedan ve- pristajemo na polovično, mlako, i naliki talas potopio sve ono što sam znala izgled normalno samo zato što je poi na površinu izneo sve ono što sam znato. Prestajemo da negujemo uverepotiskivala godinama, i dobro i loše. U nja koja nam ne služe, odnose koji nas radu sa svojim klijentkinjama, prime- iscrpljuju, poslove koji nas guše i sistetila sam da i same prolaze kroz jedan me koji nas ubijaju. Ovaj cunami izneo vrlo sličan proces, ali čini mi se da je to je na površinu sav mulj, ali zemljotres i opšte, kolektivno stanje, uzimajući u koji je usledio prodrmao je svakoga. obzir i dešavanja u državi čiji smo svi Čini mi se da je svako koga poznajem učesnici. Ova će godina biti zapamćena doživeo katarzu, uprkos ili zahvaljući kao godina buđenja - na ličnom i kolek- onome kroz šta prolazimo. tivnom nivou. Mnogo nas je menjalo i gubilo posloČini mi se da smo gotovo svi prestali da ve. Mnogo nas je otišlo, ali i ostalo, i pristajemo na ono što nam je godina- svako je imao jedan isti razlog, da se 241

bori za svoju budućnost. Mnogo nas je I ponekad, kada nam se čini da život napustilo neke stare obrasce, nezdra- udara sa svih strana, jer udara i ne števe odnose, ali se i suočilo sa vlastitom di nikoga, najbolja stvar koju možemo senkom koja ume da boli žešće nego uraditi jeste da se strašno dobro - obutuđi udarac.

čemo. Jedan mali, svakodnevni čin koji nije samo odlika formalnost i gotovo

Mnogo nas je bilo dovoljno hrabro da obaveze, već i jasna poruka svetu - još potraži pomoć uprkos strahu i čini mi sam ovde, nastavljam da se borim i to se da tu leži i naš opstanak, u mogućno- ću uraditi sa stilom. sti da pružimo i tražimo podršku onda kada je najteže, znajući da ne moramo Neka 2026. bude godina procvata. sami da plivamo kroz talase koji odno- Neka bude renesansa. se sve ono za šta nema mesta u nared- Zaslužili smo. nom poglavlju ove knjige što se život I uspećemo. zove. Svako od nas postao je za nijansu jači, svesniji i spremniji za ono što tek sledi. Duboko verujem da će naredna godina doneti malo više mira, mnogo više smeha i najviše snage da ovom cunamiju damo smisao. Da ovaj zemljotres konačno stane, kako bismo konačno počeli da gradimo nešto novo - drugačije, svežije i naše.

242 decembar 2025

Svi i svako.

Vanja N ik olić

dramaturškinja i mentorka za pisanje

Dani t išine, pobune i s t varanja

Dani t išine Ako umeš da sediš u neprijatnoj tišini, prijatna će doći brže.

Obično pred kraj godine imamo potrebu da se osvrnemo unazad i da vidimo Postoje različite tišine. Pre svega one šta nam je donela. Da postavimo pita- prijatne, ali tu su i one koje odzvanjaju, nja jesmo li ostvarili ciljeve, stigli tamo koje nose nevericu, tugu i bol. U ovoj gde smo želeli ili uradili šta smo plani- godini je bilo mnogo takvih tišina. Rerali.

kla bih da su preovladale, pa smo često odlazili u one lične, unutrašnje tišine u

Svaka godina, ma koliko je posmatrali kojima smo tražili odgovore, smisao i kao jednu celinu, u stvari je sastavljena radost. od meseci, a onda i od dana. I čini mi se da je ove godine najvažniji cilj bio ostati Za mene je tišina uvek mesto za pisadobro svaki dan, iznova i iznova. Zato nje, i za ljude sa kojima radim. Pisanje će i ovaj moj osvrt biti podeljen na…

donosi najglasniju i najmaštovitiju tiši-

243

nu, onu u koju želimo da se vraćamo. I upravo to sam videla ove godine. Ljudi Tek kada stavimo misli na papir, ume- su u mojim programima i radionicama mo da razumemo šta zaista mislimo, tražili mir, sigurnost i mesto na kojem kako se osećamo i šta želimo.

mogu da se osete zaštićeno, ali i dovoljno sigurno da pokažu svoje emocije

Van svakog plana, kako je ova godina i podele ih sa drugima. Jer pisanje je već od nas tražila, otvorila sam vreme uvek povezano sa emocijama, sa razui prostor za radionice intuitivnog i ek- mevanjem i nas samih i sveta oko nas. spresivnog pisanja, kao i za čitalačke ra- Osetili su i potrebu da nešto promene, dionice na kojima se mnogo pisalo. Već da se pobune. Jer šta je drugo odluka nakon prve postalo je jasno da nam je da se baviš pisanjem svoje knjige ili pribaš to potrebno. Tako su naši zajednič- če u ovakvom periodu, ako nije lična ki dani tišine prerasli u dane stvaranja. pobuna?

Dan i s t varanja

Dani pobune

Ako imaš šta da kreiraš dok ništa

Ako imaš potrebu da se buniš,

ne ide po planu, bićeš dobro.

znači da imaš potrebu da rasteš.

Kad pogledamo istoriju drame, videće- Pobuna podrazumeva akciju, a ona je mo da su najveća dela nastajala nakon važna za svako pisanje. Svaku izazovratova, epidemija i društvenih prevra- nu situaciju koristila sam kao primer, a ta. Umetnost je oduvek bila odgovor žene u mom programu dobile su prona stvarnost, njen način da podne- stor da se otvoreno bune, da viču, budu se ono što je nepodnošljivo. Zato nije ljute, pokažu emocije koje često negde čudno što danas, u vremenu političke i drugde ne bi mogle. društvene napetosti, ponovo osećamo snažnu potrebu da pišemo, stvaramo, Kao da im je vreme pobune dalo proizgovaramo. To je drevni mehanizam stor da stvaraju na nov način, da se preživljavanja.

244 decembar 2025

osmele i konačno sebi dozvole ono o

čemu su dugo samo maštale, jer ako nelo, na neki čudan način i najbolju i ne sada, kada? Mnoge su se odvažile najgoru godinu u mom životu. da pišu knjigu ili makar da počnu da zapisuju svoje reči i tako priznaju nove Ovo je bila godina u kojoj sam najintenemocije, a zaokruže stare priče.

zivnije osećala: tugu, sreću, bes, radost, ogorčenost, radoznalost, strah, strep-

Dani pobune su dani kada više ne pri- nju, razigranost, nadu… I dolazak do staješ da ćutiš. Kada pisanje postaje shvatanja da bez emocija zaista ne žinačin da odbiješ nametnuto, da vratiš vimo, već idemo pored života. Tek kada sebi granice, da kažeš: „Ovako ne ide.“ zaronimo u njih, možemo reći da smo Dani pobune nas podsećaju da krea- nešto proživeli, doživeli i iskusili. tivnost nije samo nežna, već i otporna. Da priča može biti i štit i megafon, i da Ranjivost je uvek temelj stvaranja, i anmože da oblikuje novi prostor slobode, tičkih tragedija i savremenih memoara. onaj koji nastaje iz ranjivosti.

Bez nje nema ni katarze, ni kreativnosti.

Dani ranji vos t i

Dani k reat i vnos t i

Ako umemo da osećamo, umemo

Ako daš sebi trenutke kreativnosti,

i da živimo.

uvek ih daješ još nekome.

Jedno od osnovnih dramaturških pra- Završavam ovu godinu danima kreavila jeste da junak mora da doživi pro- tivnosti, odnosno Mapom kreativnosti menu, inače priče nema. Ta promena koju sam, ponovo potpuno van plana, nikada nije udobna, poznata i laka; naj- kreirala nakon završne radionice pisačešće je izazovna, ali nas vodi u novo.

nja, inspirisana temama koje su se na njoj otvorile sa polaznicama.

Mislim da su nas sva društvena dešavanja ove godine počela da otapaju, Koristim ovu priliku da je podelim i sa da nas vraćaju osećanju. I sad, sa ove vama, da vam bude kreativno sidro za distance, vidim da je to otapanje do- stvaranje u godini koja dolazi.

245

Miljana Todorović

dipl bibliotekarka i autorka podkasta „Biblioperspektiva”

Ne znam da li je ova godina bila dobra kos spoljašnjoj buci, uspela da stvorim ili loša, možda je bila i jedno i drugo, i sačuvam svoju malu zajednicu, Book istovremeno. S jedne strane, počela je Club, prostor u kojem se okupljamo oko nesigurno, kao da sam hodala kroz ma- knjiga, smislenih razgovora, zajedničglu, ne znajući šta će sledeće isplivati kih potreba i želja. To je moj dokaz da pred mene. Na ličnom planu nosila je i u teškim vremenima ljudi traže poveizazove koje nisam očekivala, trenutke zanost, podršku i pripadanje. A meni je koje bih, da mogu, preskočila. A kada čast što sam deo toga. tome dodam i širu sliku, činjenicu da je godina na društvenom i globalnom Tu su i radionice koje vodim, prostori planu bila izuzetno teška, puna nemi- učenja i izražavanja u kojima se glas, ra, brige i neizvesnosti deluje gotovo priča i osećanja spajaju u nešto novo. čudesno da sam uprkos svemu uspela Ove godine sam nastavila i sa svojim da pronađem mesta stvaranja i rasta, podkastom Biblioperspektiva koji mi je ali upravo u takvim godinama nastaju otvorio nova vrata razgovora o književnajčvršći temelji. Ove godine sam, upr- nosti, životu i onom što nas oblikuje.

246 decembar 2025

I, možda najvažniji lični korak: upisala sam edukaciju koja će trajati naredne četiri godine. To je ulaganje u buduću Možda je to najveći poklon svake godiverziju sebe, onu kojoj se tek radujem ne: spoznaja da, uprkos svemu, i dalje i kojoj polako pravim mesto.

rastemo.

U moje dane su ušli i novi ljudi, neki su

„Step by step, I’m coming home

samo prošli, neki su se zadržali, a neki

Piece by piece, I’m not alone

stari odnosi su dobili novu čvrstinu. Pu-

The light I buried starts to show

tovanja, programi, nova iskustva, sve to

I’m ready now, I’m ready to grow”

me je tokom godine pomalo menjalo, otvaralo i vraćalo sebi. Kada sve saberem, ova godina nije bila laka, ali bila je moja. Bila je godina u kojoj sam se, uprkos nesavršenom početku i teškom društvenom kontekstu, uspela kretati napred, pronalaziti smisao i graditi nešto svoje. Ako bih je morala opisati jednom rečju, to bi bila transformacija jer sam se i ja menjala zajedno s njom. Postala sam malo hrabrija, malo jasnija, i mnogo zahvalnija za ljude i prostore koje sam stvorila i negovala.

247

Dunja Trut in

asistentkinja na FLUi i ko-autorka podkasta „Izvolite u salon“

Pogled unazad na jednu kalendarsku su kulturni spomenici, ugrožena autocelinu, donekle zasenjen prazničnom nomija Univerziteta, obrazovne instiatmosferom, najčešće je praćen nekom tucije bačene u nemilost vlasti. Druge vrstom nostalgične naslade. Mislimo o promene su, rekla bih, dobrodošle jer tome kako se mnogo toga promenilo smo postali svesniji trenutka. Počeli i kako smo mnogo toga postigli. A šta smo da branimo integritet - profesiose zapravo promenilo ove ili one godi- nalni, akademski, individualni. ne? Razlike su uglavnom u nijansama, a protekla godina je mnogima ista kao Kao predavač na FLU, prvi put sam razneka druga. Ali godina 2025. nikome nije govarala sa kolegama o nečemu što je ista. Promenilo se lice grada, atmosfera veće od predstojećeg ispitnog roka ili ulice, promenila su se očekivanja. Pro- izložbe. Zajednica Univerziteta umetmenila se akademska zajednica, kultur- nosti prvi put nije besmisleno razdvona zajednica, uloge pojedinaca. Neke jena i oformljen je Forum zaposlenih promene su uznemirujuće, jer prodati Univerziteta umetnosti. Studenti ši-

248 decembar 2025

rom Srbije povezali su se i mnogo pre nas, nastavnika. Po uzoru na njihovo udruživanje, čitave opštine i gradovi su umreženi. Postali smo svesni da mesto obrazovanja mora biti mesto gde može da se govori o svemu. Isto tako, uvideli smo da o kulturi i umetnosti nije dovoljno govoriti samo unutar četiri zida (škole), kao i da obrazovanje kulturne zajednice ne sme biti prepušteno slučaju. Ne smemo poći od pretpostavke da je interesovanje za kulturu malo, već da je tačno onoliko koliko smo mi uspeli da podučimo javnost. U najturbulentnijem periodu za nastav- Prepoznajem u tome nešto što mi je venike Univerziteta, moj briljantni kolega oma blisko, jer se kroz umetničku prakLuka Tripković, docent na Slikarskom su bavim upravo definisanjem prostora odseku, pitao me je da li želim da stvo- razgovora. Da li je moguće stvoriti nove rimo novi kanal za obrazovanje javnosti prostore? Od „salona“ do slušalaca, od i sa tom mišlju je nastao podkast Izvolite klase na fakultetu do umetničke scene, u salon. Uskoro će biti pola godine kako neprestano se grade zajednice poštopripremamo, snimamo i objavljujemo valaca kulture, ali i više od toga – mreže epizode o umetnosti i njenim stvarao- pojedinaca koji žele život SA kulturom. cima kroz istoriju. Sada, kada pravimo U društvenom trenutku koji ne prašta planove za dalji razvoj emisije u godini inertnost, važno je da stvorimo kolektiv koja stiže, shvatam da je to što radimo koji neće dozvoliti da o opstanku kultupostalo način da proširimo sopstvene re odlučuje sticaj okolnosti. uloge u sferi obrazovanja.

249

Jo vana S imić

autorka radionica svesnog pisanja „Wine & Journaling“

Svet se ubrzao. Da li uspevamo da mi- skrenemo u slepu ulicu. Ta ulica nema slimo o sebi dok uspešno obavljamo znakova, nema mesta za parking, nema rutinske obaveze? Ne bih rekla… Ne izlaza. Zašto? Zato što je hiljadu ulica mogu govoriti o 2025. godini, a da se pre ove imalo sve to, ali nama nije bilo ne osvrnem na 2019. (COVID). Te dve dovoljno. Slepa ulica, zvana: „Savremen godine su, na svoj način, iznenađujuće svet 2025“, nema ništa od navedenog, slične. Objasniću.

jer jedino tako možemo svi da zagledamo u sebe, a ne spolja, tragajući za

Znamo šta je 2019/2020. godinu obo- prečicama i lakšim putem. Oni koji to jilo, ali isto tako znamo koliko smo mi ne učine, osećaće se izgubljeno, preljudi adaptabilni i sposobni da potisne- plavljeno, umorno i slabo, kriveći svet mo neprijatne emocije, događaje i si- spolja, okolnosti ili one koji bi trebali da tuacije. Ova godina je kulminirala sve ih vode. Međutim, oni koji se izdignu, prethodne događaje i primorala nas da okrenu sebi, preuzmu odgovornost i

250 decembar 2025

pronađu zajednicu koja čini isto, vide- su da saslušaju bez zauzimanja ličnog će lepotu ulice u kojoj se nalaze i veli- prostora, i ono najvažnije, osetila sam ku mudrost koja u njoj leži. Godine ne više nego ikada pre ljudsku potrebu oblikuju samo događaji, već načini na da budu bolje zbog sebe. Rad na sebi koje se držimo jedni drugih dok prolazi- postaje pitanje nužde, koje, ukoliko se mo kroz njih. Ova ulica nas uči važnosti ne uvrsti u kalendar, nosi sa sobom ozzajednice i njene moći.

biljne posledice kako zdravstvene, tako i one tihe, emocionalne, koje nam ša-

U svom radu sa ljudima (kako decom, puću da smo loše, a mi odlučimo da ih tako i odraslima) primećujem da je ova utišamo. godina donela jednu lepu novost koju nisam osetila ranijih godina, emocional- Kroz svaki razgovor, svaku radionicu i no buđenje na kolektivnom nivou. Ljudi svaki susret, videla sam da ljudi žele da mnogo više pričaju o svojim emocijama, žive bolje, dublje i iskrenije. I zato verubrinu za druge, ali i za sebe. Spremni jem da će sledeća godina biti ona u kojoj ćemo se još jače držati jedni drugih. Možda nam svet neće dati znakove, ali mi jedni drugima možemo biti putokaz.

251

N evena Ko vačev ić

master istoričarka i autorka stranice „Putevima srpske istorije“

Godina 2025. u Srbiji bila je puna pre- je izuzetno. važan, jer je tema „Tajne viranja, i neizvesnosti, mislim da smo srpskih vladarki” nešto od čega je sve svi razvili malo više empatije za svoje počelo kada je reč o mom radu i jako mi sunarodnike. Definitivno će je obeležiti je drago da je konačno ova priča dobila hrabrost studenata i istrajnost. Srbija i svoju knjigu. Otvorila sam sopstveni je počela da se budi.

sajt, moja stranica @putevima_srpske_ istorije je veoma porasla tokom 2025.

Na ličnom planu, 2025. mi je donela sada je prati 106 hiljada ljudi. Veoma mnogo rada, mnogo putovanja i još sam ponosna na svu ljubav, rad i enerviše susreta koji su me oblikovali. Odr- giju koju sam posvetila ovome. Godižala sam niz gostujućih predavanja ši- na 2025. me je naučila da biram mir, rom zemlje i regiona, radila na projek- cenim male pobede i budem zahvalna tima koji su me gurali napred i doneli za ljude koji me okružuju. Ako nešto mi novu vrstu profesionalne sigurno- mogu da ponesem u 2026. onda je to sti. Obišla sam više od 40 destinacija, saznanje da svi naši putevi imaju smisla sa kojih nosim uspomene za ceo život. tek kad im damo hrabrosti i ljubavi. Napisala sam svoj prvi e-book koji mi 252 decembar 2025

N ik ola Ačansk i

doktorand filozofije i osnivač „Filocentra“

O letenju, smislu i jed- nost. Ako ste pri tom i filozof, poput mene, onda vam ne treba mnogo da noj razglednici vreme čekanja popunite egzistencijalNedavno sam se vratio iz Nemačke, nim meditacijama o životu, kako soptačnije iz Berlina i Oldenburga, gde sam stvenom, tako i životu uopšte. Srećom, bio u poseti svojoj sestri i prijateljici. uzbuna nije bila stvarna ili barem nije Putovao sam avionom i budući da ne- bila ozbiljna. Ubrzo smo poleteli i otprimam strah od letenja bio sam, kao i like sat i po kasnije sleteli na aerodrom uvek, poprilično uzbuđen zbog još jed- Vili Brant u Berlinu. ne prilike da se vinem u nebesa. Međutim, dok smo čekali ukrcavanje, stigla je Par dana kasnije, šetajući ulicama Bervest da sa avionom možda nešto nije u lina, ušao sam u jednu knjižaru u kojoj redu i da ćemo možda kasniti. U takvim sam pronašao razglednicu. Na njoj su, situacijama zna da se desi da pozitivno u minimalističkom stilu, nalik na Čiča uzbuđenje brzo splasne i da se gotovo Glišu, bila nacrtana dva antropomorneprimetno preobrazi u svoju suprot- fna zeca koja se raduju jer su otkrila da 253

Kažu da je promena jedina konstanta, ali ona nam ipak otvara smislotvorni prostor za stvaranje nečeg novog, možje život besmislen. Pitanje smisla i be- da boljeg, ako znamo da je iskoristimo. smisla jedno je od omiljenih ili barem Neko, istovremeno, sve to vidi kao sunajčešćih pitanja koje filozofi vole da mornu pozadinu našeg vremena. Dok postavljaju. A u današnjem svetu, čini će neko na to uzviknuti, gotovo ushićemi se, život pre ili kasnije od svakoga no: „Ah, kakvo uzbudljivo vreme! Sada napravi filozofa i onda dođu ta velika valja živeti!” Možda je Mao Cedung, kako pitanja o smislu života.

navodi Slavoj Žižek, bio u pravu kada je rekao: „Veliki je haos pod nebom, situa-

Rečeno je da se život može razumeti cija je odlična.” Dok se na ulicama traže samo unazad, ali da se mora živeti una- odgovornost, pravda i dostojanstvo, a pred. No, može li se živeti u svetu koji odgovori izostaju ili dolaze u formi praje zaboravio šta znači živeti i šta znači znih fraza, stiče se utisak da živimo u zaista razumeti? Ratovi, klimatske pro- stalnom vanrednom stanju koje polako mene, siromaštvo, ekonomske i politič- postaje „nova” normalnost. A možda ke krize, veštačka inteligencija… Otuđenje, usamljenost, nepoverenje, strah i strepnja... Ne moramo ići previše daleko, u veliki beli svet, da pronađemo i osetimo te promene, spoljašnje i unutrašnje. Dešavanja koja su u proteklih godinu i kusur dana proizvela duboke rascepe u društvu Srbije i izvukla na videlo stare i potisnute antagonizme, ogolila perverziju moći i njen trulež, jasno pokazuju koliko je poverenje krhko a osećaj zajedničkog smisla lako lomljiv.

254 decembar 2025

su odgovornost, pravda i dostojanstvo, kao i mir, ideje koje se ne mogu dobro naplatiti, nešto što vladajuće klase, političke kaste, oligarsi i tehno-feudalci ne mogu da prihvate kao realne vrednosti, već samo kao zgodne i izlizane metafore kojima se povremeno služe ne bi li izgledali kao „obični” ljudi. Istina je da se velike i važne stvari, naročito događaji epohalne važnosti, uglavnom ne dešavaju u situacijama opšte Ali, čovek je određen i prokletstvom i sreće i mira. Ono što važi na društve- blagoslovom - samosvešću i znanjem. nom i kolektivnom nivou, verujem da U isto vreme, dok algoritmi i ChatGPT važi i na individualnom i ličnom. Retko danas mogu da pišu tekstove, analizišta zaista veliko i vredno dešava nam raju emocije i nude odgovore na gotose u stanjima potpune sreće i zadovolj- vo svako pitanje, ostaje otvoreno ono stva. Sreća je, par excellence, konformi- najvažnije: može li veštačka inteligencistička kategorija. Ona nam pruža blaže- ja da odgovori na pitanje smisla našeg no zadovoljstvo i jednu vrstu neznanja, života, ili je to teret koji, uprkos svemu, ono koje su, kaže se, Adam i Eva uživali i dalje ostaje isključivo ljudski? Zato čopre nego što su proterani iz raja, i koje vek za sebe može da kaže, kako je to nas na trenutak približava stanju na- lepo izrekao Paskal, da je obična trska, mirene, bezbedne životinje, lišene eg- ali trska koja misli. Krhko, fragilno, lako zistencijalnih problema i pitanja.

lomljivo biće koje se njiše na vetrovima

255

što svakog trenutka prete da ga slome, znači ništa više i ništa manje nego razvoj ali koje ipak opstaje. Taj opstanak pro- sopstvene ličnosti. U tom smislu, moj tiče u stalnom strahu i strepnji pred rad u Filocentru i pokušaj da se filozofija strašnom i nadmoćnom vasionom čije ličnog razvoja izvede izvan akademskih beskonačno i nepoznato prostranstvo zidova u razgovore, susrete i zajednicu, donosi neizvesnost i nesigurnost. Pa za mene predstavlja upravo takav vid ipak, s vremena na vreme, kada pogle- smislenog angažmana kroz povezivadamo u noćno nebo prepuno zvezda, nje ljudi, deljenje pitanja i zajedničko kometa i meteora, ukaže nam se nešto traganje, bez gotovih odgovora i foršto je teško razumeti, ali što bez okle- mula za srećan i uspešan život. Smavanja nazivamo lepim i čudesnim. Pro- tram da je to najveći i najteži zadatak kletstvo, ali i blagoslov.

koji možemo imati dok smo ovde. Ne znam da li je život smislen ili besmislen,

Tako nam je suđeno, kaže se, to je usud niti da li zbog toga treba da se raduječoveka. S druge strane, isto tako se kaže mo ili da patimo. Ono što znam je da da je čovek kovač sopstvene sreće, ali i upravo to neznanje, ako smo dovoljno sopstvene nesreće, dodao bih. Čovek, dakle, kreira i drži sudbinu u svojim rukama. U tome, međutim, nema mnogo mesta ni za pesimizam ni za optimizam. Možda ima mesta za nadu i angažman. Pronaći ćemo neki smisao, nama svojstven, angažovaćemo se i nadati se dobrom, ali nećemo očekivati ništa. Kreiranje sopstvene sudbine, za mene, ne

256 decembar 2025

pošteni da ga priznamo, može da nas poveže sa drugima. Ima nečega u tome da je jedna ličnost čitav Univerzum. Pogled u oči drugog bića može nam otkriti mnogo toga o nama samima, o svetu i o tom drugom, ali samo ako smo zaista spremni da vidimo i slušamo te nečujne reči, ako smo spremni da ne znamo, da učimo i razgovaramo. Možda je zato onaj trenutak neizvesnosti na aerodromu, kao i ona razglednica sa dva zeca u berlinskoj knjižari, više od puke anegdote. Između uzbuđenja i straha, smisla i besmisla, poletanja, čekanja i sletanja, negde se i odvija naš život. I možda nam ne preostaje ništa drugo nego da ga, uprkos svemu, živimo budno i najbolje što umemo i možemo. Da parafraziram Kamija, nekada herojski čin znači samo izdržati u apsurdu i nastaviti dalje.

257

Književnost

Piše: Nevena Pajić @pajicnevena Fotografije: Milica Mihajlović Njistor - studio Milica M. Njistor Photography, privatna arhiva, Festival poezije

Knjiga poezije

Ooko Jane Rastegorac Vukomanović Jesenji noćni povetarac blago ćarlija dok koračam Knez Mihailovom ulicom, koja Ovo mesto kulturnih susreta i očuvanja svojim žamorom i koracima pleše sa vi- umetničkog plamena, pre skoro decenihorom, što se tiho provlači kroz već to- ju konzervisano i uređeno kao spomeple jakne i zgusnute grupice prolaznika. nik kulture grada Beograda, ispunjavao U vazduhu se mirisi parfema mešaju je žamor razgovora razgovora gostiju sa aromama svetskih kuhinja, slatkiša koji su poranili da čuju i podrže Janu. i stranim jezicima koje hvatam ispreki- Sedeći u modernom amfiteatru, hvadano u prolazu. Dok cipele odzvanjaju tala sam odlomke razgovora o poeziji, pločnicima stižem ispred monumen- njenom značaju, ulozi i odgovornosti. talne bele zgrade, mesta okupljanja iz Govorilo se i o slici grada koji je delostudentskih dana. Uske stepenice vode vao daleko izvan ovih zidina, sa žalom do Rimske dvorane u kojoj je promoci- se pričalo o gradu koji čuva vrednosti, ja knjige poezije Ooko (Treći Trg) Jane kulturu, dostojanstvo, zajednicu, inteRastegorac Vukomanović. U razgovoru gritet, solidarnost i empatiju. O gradu koji je moderirao Dejan Matić, učestvo- koji ne ruži i ne razara sopstveni lik i vali su Goran Korunović, Bojan Marko- duh. vić i autorka Jana Rastegorac Vukomanović.

259

Kako je vreme odmicalo, prostor je bi- intrigirale. U tome i leži nit koja povezuje vao sve puniji, ali je žamor utihnuo i celu zbirku kroz učestvovanje, izgovarapažnja se usmerila ka poeziji koja je nje, prisutnost, nepristajanje, nemirenje. svojim stihovima ponovo razbuktavala Svet viđen kroz poeziju, borbu i empatiju plamen. Posmatrajući okupljene, imala Janinog senzibiliteta. sam utisak da kroz prostoriju učestalo lebdi blag osmeh i radost što su deo te Kako je Goran rekao: „Janina knjiga povečeri, tog trenutka, na ovom mestu. ezije svetli postojano, jer njena poezija Takvo raspoloženje se kretalo od publi- priča, obuhvata i zadire u sve slojeve ke ka autorki i njenim sagovornicima, lirskog teksta, jezika, emocionalnosti. Goranu i Bojanu, profesorima i pesni- To nije hermetična poezija, već je treba cima i vraćalo jednako snažno nazad čitati kao tekst koji može da nas obraka publici.

duje i vrati u život.“

Goran Korunović, ujedno i recenzent Kratki zapisi događaja, osećaja i činjeniknjige, koji je rukopis čitao još u pr- ca, vibracije proživljenog i utisnutog u voj fazi, započeo je veče pesmom koja pamćenje, u unutrašnje šavove, ispisani otvara prvi ciklus, govoreći kroz stihove su poetskim jezikom, složenicama i vio poeziji danas i o sadašnjem trenutku, šesmislenošću. To je poezija koja uvlači koristeći slike i poređenja svojstvena u dubinu patnje, poistovećivanja i razulirskom izrazu.

mevanja, ona koja opominje i ukazuje na loše i bezdušno, ali i na ono svetlo

Knjigu sam pročitala gotovo u jednom koje se uporno pokušava ugasiti. Neudahu, vraćajući se pojedinim naslovima i spešno, jer svetleća srca uvek pronađu numeracijama koje su pomerale granicei način da otope hladnoću, zakrpe pu-

260 decembar 2025

kotine i sastave rasute delove, kako bi sa savremenim dešavanjima kod nas i se ponovo disalo. Jedni uz druge, kroz u svetu. Kao ništavilo koje ostaje posle umetnost, vizuru i jezik, vođeni istim požara, gde pepeo i dim zamućuju vid i ciljem slobode, ljubavi i skidanja oko- čula ali umetnošću, toplinom i ljubavlju, va, kreću se ka svetlosti, u istom ritmu. te se čestice razmiču kako bi se sačuPrepoznaju se, pridružuju i nastavljaju vao razum, istrajalo i borilo dostojansigurnije. Napred. U promenu.

stveno. Jezikom, znanjem, činjenicama, obrazovanjem i umetnošću.

Slično tome, Bojan je opisao Janine stihove: „Ples i sedimentacija, građenje i Jer je „savremena poezija živo polje“, na istraživanje jezika, ritam i takt koji Jana koje se nadovezuju reči Uroša Živkovidaje stvaranjem novih reči, dubokog ća koji je pisao kritiku knjige: „Poezija je poniranja, rasta i razvoja. U kojoj čitalac događaj u kojem morate da učestvujetreba da bude otvoren prema tekstu, te i kao takva nije dužna ništa.“ Svojim radoznao. Autorka želi da stvori deljivu delovanjem, ova zbirka donosi smiraj i poeziju sa drugima, služeći da ih i drugi osećaj povezanosti, zatvara krug u kovide i doživljavaju na isti način.“

jem smo zajedno jer ga zajedno i gradimo.

Kroz svoje stihove, Jana podseća na krize, ratove, sankcije, na kratere i crne U nastavku pročitajte razgovor sa Jarupe gareži, na fizičku, materijalnu i nom Rastegorac Vukomanović. emotivnu osiromašenost povezujući ih

261

Književnost

Intervju: Nevena Pajić @pajicnevena

Pesničke metafore u metafizičkom svetu

Nova knjiga Jane Rastegorac Vukomanović, Ooko, donosi pesničke tekstove visoke suptilnosti i višeslojnog odnosa prema jeziku i empirijskoj stvarnosti. Reč je o poeOoko Jane Rastegorac Vukomanović ziji koja odražava imaginativno investirazbirka je poezije koja istražuje granice nje i oblikotvorno intervenisanje i u ravni jezika i moć njegovih neologizama. Pet materijalnosti sveta, i u polju korelacija ciklusa pesama vodi čitaoca kroz ritam, jezičkih znakova. Kada je posredi prva zvuk i vizuelnu igru reči, istovremeno sfera realizacije pesničkih tekstova zbirke otvarajući prostor za refleksiju o sve- Ooko, na delu je – u zgusnutom poetskom tu, društvu i unutrašnjim iskustvima. prostoru – kumulacija predmetnosti, geSa autorkom razgovaram o slojevima stova, organskih sadržaja, odnosno vrlo značenja, unutrašnjim svetovima i pro- sugestivno oživljavanje opipljive stvarcesu pisanja.

nosti. Paralelno sa tim odigravaju se pomeranja i preuređenja konvencionalnih i podrazumevanih kopči između pojmova, fenomena, jezičkih znakova, do transformacije očekivanog smisla, čak njegovog povlačenja radi afirmacije pesničke evokacije. Sledstveno svemu tome, pred sobom imamo složenu pesničku knjigu visokog estetskog kvaliteta i istančane upotrebe pesničkog jezika. (Goran Korunović)

263

Kako je došlo do naziva za knjigu po- vanje delova u celinu. U njoj je narativezije Ooko? Da li je poteklo kao inspi- nost izraženija, a na formalnom planu racija iz neke pesme, jednog od 5 ci- ova knjiga ispituje odnos proze i stiha. klusa koliko sadrži knjiga?

Ima i znatno izraženije književnoistorijske reference. Ooko je fokusirano na

Gotovo svi naslovi u ovoj zbirci su neo- granična područja jezika i kompaktnije logizmi, dakle reči koje su kreirane isto- je na planu korišćenih postupaka nego vremeno da ukažu na onu uvek prisutna tematskom planu. Svaka pesma iz nu nemoć ili nedostatnost jezika, ali i na Ooka može se čitati zasebno ili drunjegovu veliku moć kreacije. Tako je i gačijim redosledom, dok je u Isečku 8 sama zbirka dobila naslov Ooko, koji se to moguće, ali bi značajno poremetimože shvatiti na više načina – kao deo lo čitalački doživljaj. Osim toga, Ooko neke duže reči ili kao reč koja upućuje nije knjiga građenja značenja, ona je tu na kružno kretanje i oko istovremeno. da podseti da je značenje reči u poeziji samo jedan segment. U tom smiJedna od pesama u centralnom ciklu- slu njen postupak blizak je postupku su „Apstrakdno” nosi naslov „Visooko”, automatskog pisanja koji je intencioodnosno u sebi sadrži i naslov zbirke. nalno korišćen i kao takav definisan u Međutim, ne čini mi se da je ova pesma nadrealističkoj poeziji, ali se ne može u bilo kom smislu indikativnija od osta- na njega svesti. Pristup jeziku takođe je lih ili da bi preko nje nužno trebalo ući blizak poeziji zauma. Ako bismo želeli u čitanje.

da pojednostavimo ili postavimo u književnoistorijske okvire, mogli bismo reći

Tvoja prva knjiga je poetska proza, da je Isečak bliži postmodernističkim, dok je knjiga Ooko prva knjiga poezi- a Ooko avangardističkim postupcima. je. U čemu se ogleda razlika? U načinu pisanja, sadržini?

Imaju li povezanosti?

Prva knjiga (Isečak 8, Prva knjiga Mati- Isečak 8 je jedna nadrealna priča o drce srpske, 2010) ima potpuno drugačiji vetu koje je postalo nešto nalik grotekoncept, simetriju i naglašenije povezi- sknom ljudskom biću. Proza i stih su 264 decembar 2025

Jezik poezije Moglo bi se reći da se Isečak 8 u osnomora biti sočan, vi bavi beskonačnim procesom stvrdnjavanja i otapanja binarnih opozicija zasićen, uzbudljiv, (nebo/zemlja, duh/telo, muško/ženuvek nov, ali da sko, proza/stih itd.). Ooko je tematski više okrenuto neposrednoj stvarnosti. li autor mora Međutim, ono nema čvrsto tematsko jezgro. Ooko pre ima okvirnu ideju vosugerisati i dilju nego temu u klasičnom smislu. To svesno graditi je zapravo pitanje u kojoj meri se jezik poezije može apstrahovati od značeznačenja? nja, a da ne izgubi svoju estetsku vredmetaforično dati kao govor korena i

stabla, čiji su glasovi rodno obeleženi.

nost. 265

Na promociji si rekla da su se pesme njih i da li su tom metodom proistekli nizale jedna po jedna i nastajale spon- i nazivi ciklusa koji čitaocu otkrivaju tano. Kako je došlo do podele po ci- šta ga čeka u narednom poglavlju, kao klusima?

što su: „Iza metaka“ i „Koncentarciono-crno-crvenog (dva X)?

Da, pesme se jesu nizale, ali i tokom pisanja sam znala kada je gotov jedan Odmalena sam pisala stihove. To što ciklus, a kada počinje novi. Oni su na- sam pre ove zbirke objavljivala pretežstajali nezavisno i upravo onim redo- no prozne tekstove odraz je upravo slosledom kojim su i dati u zbirci.

žene akumulacije. Poezija je za mene intimno najvažnija i smatram je nekom

Da li si sa namerom razdvojila prva vrstom sublimacije različitih umetničkih dva ciklusa, označavajući svaku pe- medija. U periodu pisanja zbirke bila smu rednim brojem, dok si u preosta- sam na studijama likovnih umetnosti, la 3 ciklusa pesme označila naslovima što je učinilo da intenzivno razmišljam koji su samostojeći, višeznačni i više- o odnosu teksta i slike, o istoriji umetslojni?

nosti, o apstraktnom slikarstvu, dvade-

To se samo nametnulo. U prva dva ci- setom veku i društvenim procesima u klusa ideja zbirke je počela da se rađa, njemu, o istorijskoj avangardi (pre svedok je u ostalima bila potpuno osvešće- ga u Rusiji, što mi je i tema istraživanja na. Prvi i drugi ciklus mogli bi da funkci- na doktorskim studijama na Filološonišu i kao manje poeme jer su tekstovi kom fakultetu). Sva ova razmišljanja i unutar njih čvršće tematski povezani, istraživanja duboko su uticala na mene nego u naredna tri ciklusa. Brojevi uka- i to se verovatno može osetiti u prva zuju na ovu povezanost, kao i na nešto dva ciklusa, iako oni ne tematizuju neki viši stepen sukcesivnosti nego u nared- konkretan istorijski događaj, već se zanim ciklusima.

državaju na aluzijama.

Kada se osvrneš, možeš li da osvestiš Dok sam čitala prvu celinu, na pesmu da li su prve dve celine nastajale u pe- pod rednim brojem 7. sam u više nariodu promena, spoljašnjih i unutraš- vrata sam se vraćala, jer nisam mogla 266 decembar 2025

da dokučim njenu višeznačnost i na predela koji promiču, menjaju se, daju neki način kriptovanost.

vam beskrajan materijal za imaginaciju. Sa druge strane, ono što sam videla

Nezahvalno je objašnjavati pesme (pa napolju bilo je, najblaže rečeno, ambijoš i sopstvene) u zbirci koja ne teži pro- valentno. Bujanje avgustovske prirode, dukciji konkretnih značenja. Mogu reći rast vegetacije, u kombinaciji sa teškim da prvi ciklus nastaje tokom putovanja i neizbrisivim balastom rata. Ciklus se kroz Bosnu i Hercegovinu, od Trebinja zove „Iza metaka”, a završava stihovima (gde mi je rođen deda s očeve strane) „gusta reka/iz semena metaka”, što je do Beograda, gde sam rođena i gde ži- jedna od jasnijih referenci na društvenu vim. Momenat tranzitivnosti je ono što stvarnost u čitavoj zbirci. U tom ključu mi je bilo glavni utisak tokom tog puto- se može (a ne mora) čitati i navedena vanja. S jedne strane, već kao dete sam pesma. uživala u vožnji, u razgledanju letnjih

267

Da li je iz pesme pod rednim brojem 10. je to poruka ostavljena u amanet? Zaproizašao naslov za prvu celinu zbirke? pisana, kao svedočanstvo. Svakako. Mislim da je u prethodnom Ne smemo zaboraviti i prestati da ispiodgovoru sadržan veliki deo odgovo- tujemo ono što se desilo. Književni tekst ra i na ovo pitanje. Ono što je bitno za ima mogućnost da preskače vremenske zbirku je da metaforičnost koja postoji distance, da stvara likove od istorijskih u prvoj celini slabi ka centru zbirke, a ličnosti, čak i da anticipira budućnost. zatim se ponovo, na nešto drugačiji na- Međutim, on uvek ostaje unutar svojih čin vraća u ciklusu „Meta for_”. Upotre- granica i, koliko god bio performativan, ba metafore, ili, da to drugačije kažem, ne može se meriti sa konkretnim činom pokušaj nulte metaforičnosti u ciklusu u burnim vremenima, sa istorijskim do„Apstrakdno” jeste nešto što mi je bilo gađajima kao što su revolucija ili rat. izazov. Da pojednostavim, u prvom i S druge strane, u svakom istorijskom drugom ciklusu određeni spojevi reči momentu samo kroz individualnost i mogu se u kontekstu čitati kao meta- neponovljivost singularnog mogu se fore i kao takvi su čitljivi. U centralnom prelomiti kako krupna kretanja tako i ciklusu takav kontekst je izmaknut i određene sudbine. Ne postoji „sveznaostavljeni smo samo sa „golim” spoje- jući pripovedač” u ovom slučaju. Kada iz vima reči, koji mogu funkcionisati kao jednog vremena pišemo o nekom druRoršahove mrlje ili pre kapljice.

gom istorijskom trenutku to uvek znači da je taj trenutak i danas relevantan, da

U poetskoj celini drugog dela, koji go- postoji nešto sa čime se nismo izborili, vori o društvenim zbivanjima, borbi da ta priča nije završena, da se, nažanaroda na različitim delovima plane- lost, možda nikad ne može završiti. te, pesme pod rednim brojevima 5. i 7. su na mene ostavile utisak onoga Kao i tvoji stihovi, tako je i celokupno što možemo da promenimo, onoga predstavljanje tvoje zbirke išlo u pravšto predstavljamo, za šta se zalažemo cu praćenja duha borbe, solidarnosti, i čemu učimo mlađe generacije. Da li osluškivanja, empatije i pružanja po-

268 decembar 2025

iz mnogo uglova, što bi se moglo nazvati empatijom. Iako je ova zbirka prvenstveno orijentisana ka metapoetičkim pitanjima procesualnosti u nastanku teksta, mogućnostima asocijativnih veza na planu zvuka i ritma, vizuelnim mogućnostima prelamanja teksta, ona zadržava jaku vezu sa svetom u kojem nastaje i nastavlja da živi sada kada je objavljena. U trećoj celini „Apstrakdno”, redne brojeve pesama zamedrške. Da objedini u zbir sva osećanja, njuju neobični nazivi. Na šta jedna od zbivanja i da svojim pesničkim glasom njih misli, a nosi naziv Erozè¬? učestvuje. Najprecizniji odgovor bio bi – ona misli Mislim da poezija uvek jeste neka unu- na ono na šta vi mislite dok je čitate. trašnja borba, koja nekad manje nekad To važi i za samo autorsko čitanje, tako više korespondira sa društvenim bor- da je svaka od asocijacija koje ja imam bama. Bliske su mi mnoštvenost glaso- podjednako relevantna kao asocijacije va i mogućnost da se stvari sagledaju vas čitalaca.

269

Mislim da postoji ga frustrirati jer mu ne daje velika potreba jasne poruke i za tim da se današnji čitalac oblikovane istine onako kako to oslobodi za jedan hrabriji vid čine marketinški učešća u tekstu. obojeni tekstovi. Inicijativa koja Međutim, ukoliko se čitalac ipak upusti ovu avanturu i odluči da transformiše nam je potrebna usvoju nelagodu u inventivniji čitalački proces, on će doći do neizmerno većeg u društvu, uživanja od onog koje mu nude tekstovi potrebna nam je sa jasnim formulama. i u čitanju. Svaka Da li naslovi pesama i treće celine sminešto radikalnija sleno razdvojeni, pokidani, iako mogu činiti celovitu reč, na taj način ukazutekstualna praksa ju na slojevitost i poruku, kao što su: „Mo ja“, Lut ka ili nastale neobičnim stavlja čitaoca slaganjem poput Koshtatura¬? u naizgled Da, to je vrsta vizuelne intervencije koju neprijatniju je nešto teže preneti u usmenom izgovaranju. Ona pre svega upućuje na vipoziciju i može zuelni aspekt pesme, na njenu prostor270 decembar 2025

nost i materijalnost. Kao neko ko se bavi Kako je nastala ideja za naziv četvrte i vizuelnim umetnostima, ne mogu da celine i pesama u njoj? zaboravim na to da se reči pišu slovima, da su slova simboli koji imaju određeni „Ritam polupuha” može se čitati kao oblik i da taj oblik može biti jedan od nastavak ciklusa „Apstrakdno”. Kao što signala u procesu čitanja. Ukazivanjem naslov „Apstrakdno” ukazuje na ključna to da se u jednoj reči mogu naći nu ideju da se dođe do granice („dna”) druge reči i da više reči može formirati oslobađanja jezika od referencijalnosjednu, kao i da se reči koje zvuče kao ti, tako naslov četvrte celine upućuje „naše”, mogu transkribovati kao „strana ritam kao jednu od ključnih karakne”, ukazuje se na plastičnost jezika, na teristika poetskog jezika, dok je neolonjegovu materijalnost i kao glasovne i gizam „polupuh” pokušaj poigravanja kao vizuelne tvorevine. Avangarda se sa konotacijama polovično građenog već bavila različitim postupcima one- značenja, vazdušnosti odnosno eteričobičavanja koji imaju za cilj da razbi- nosti, izmicanja, lakoće, ali i praznine, ju pravolinijsko čitanje orijentisano na nedostatnosti, konačnog neuspeha prenošenje poruke i da čitaoca stalno svakog pokušaja jezika da se oslobodi vraćaju na pitanja „kako?” se poruka već pomenute referencijalnosti. Hteli prenosi, kako funkcioniše tekst, kakva mi to ili ne, reči imaju svoje značenje, je njegova „samosvest”. U tom smislu, a onda kada ga nemaju golicaju i pozidanas tu malo šta novo možemo ot- vaju na njegovo stvaranje i iščitavanje. kriti, ali možemo ići dalje u razvijanju i preispitivanju već osvojenih područja. Da li pesme „Kliz kvrge” i „Puk tina” Naslovi pesama nude mogućnost da vezuju sve nas, čitav svet koji je u straneologizam iskoristimo kao mogući re- danju, u bespuću kojem se ne nazire zime jednog ritmičnog i estetizovanog kraj, jer na kraju svi pripadamo istom spoja reči koje međusobno nemaju ja- univerzumu? sne značenjske veze, a koji pretenduje na to da bude pesma.

Svakako da nam prognoze nisu optimistične. S druge strane, ne možemo

271

znati. Iako to nije autorska intencija, mi- čovek odbacuje kao nepotrebni višak, slim da su pesme dobile u ishodu neki a upravo tu leži čudo. Mislim pre svega ambivalentan ton u smislu apokaliptič- na ono što je izvan logike, izvan raciono-humornog poigravanja sa svetom u nalnog, izvan pojmljivog, na ono što je kome su se našle.

možda tek dotaknuto psihoanalitičkim konceptom „nesvesnog”, a može se i

Završna celina knjige „Meta for_” nosi mora dalje istraživati. u svojim redovima podsetnik da nismo sami, da dišemo, da se osvrne- Osnivačica si udruženja Kreatopolis mo i ne izgubimo iz vida lepe stvari, koje se bavi likovnim radionicama i slobodu, zajednicu, borbu svih nas, za interaktivnim učenjem dece služeći se jedan san, za pravdu. Kako su ti dola- predmetima, bojama.. od tri do osazili naslovi i vezali stihovi, da bi se na mnaest godina. Kada i kako si došla kraju razvezali u jasnu poruku?

na ideju da otvoriš jedno takvo udruženje? Koje radionice i projekti su se

„Meta for_” je, budući autoironijski krah pokazali kao najzanimljiviji i najpropokušaja poezije bez metafore, nagla- duktivniji? šeno patetičan i pomalo gorak. Eksperiment se završio kako je počeo, vratili To je drugi aspekt mog rada. U likovnu smo se iz podzemnog sveta „Apstrakd- pedagogiju sam se zaljubila na Fakultena” u ono što zovemo stvarnim i gde tu likovnih umetnosti i kada sam završinam je metafora jedan od načina da la master odmah sam pokrenula radiopstanemo i svarimo ono teško shvat- onice. I dalje uživam u radu sa decom, ljivo. Celina počinje pesmom „Šah Rṏr” prija mi njihova svežina u sagledavanju koja sažima u sebi sve opsesivne teme sveta, kreativnost, velika sposobnost zbirke – potrebu za nametanjem moći brzog napredovanja i razvoja. Uživam kroz nametanje značenja i smisla, po- u tome da im prenosim iskustvo, a da trebu ljudskog bića za kreiranjem smi- oni mene stalno podsećaju na to kako sla i osuđenost na nepotpunost u tom je igrati se i biti u trenutku. Oni su neka pokušaju, na neverovatan kreativni po- vrsta kontrapunkta za moj umetnički tencijal i emancipatornu moć onoga što rad, koji nije tako svetao, lagan i prozra272 decembar 2025

čan. Dobro su se pokazali projekti kao Jana Rastegorac Vukomanošto su: dve strane moje ličnosti, planete vić rođena je 1987. godine u

i svemir, crteži životinja, ali i mnogi dru- Beogradu. Završila je osnovne gi. Sarađujemo na jednom divnom hu- i master studije opšte književ-

manitarnom projektu „Žizuko” sa udru- nosti na Filološkom fakultetu i

ženjem „Uvek sa decom” za pomoć deci slikarstva na Fakultetu likovnih

umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama. Kakvi su tvoji planovi za nastavak pi- Sarađivala je u svojstvu demonsanja i da li možda, upravo sada, na- stratora na katedri za Opštu staju novi redovi stihova? književnost i teoriju književnosti. Piše poeziju, prozu i teorijImam jednu neobjavljenu dužu poemu, ske radove. Objavila je tri knjige: neobjavljenu zbirku priča, a pri kraju Isečak 8 (nagrada Prva knjiga je još jedna zbirka pesama. Za početak Matice srpske, 2010), -pust bih volela da objavim te rukopise, što (nagrada za prozu Trećeg Trga, kod nas ne ide lako. Trenutno sam ori- 2018) i Ooko (Treći Trg, 2025). jentisana na istraživački rad u okviru Za prvu knjigu dobila je nagradoktorskih studija. du Matićev šal (2011), za kratku priču Atrocité nagradu časopisa Ulaznica (2017), a za master rad o snovima u romanu Iščekujući varvare Dž. M. Kucija nagradu Danilo Kiš (2013). Zastupljena je u nekoliko izbora savremene srpske poezije i proze. Osnovala je udruženje za umetničku edukaciju Kreatopolis, gde radi kao likovni pedagog i redovno organizuje izložbe radova svojih učenika. koja se leče od raka.

273

Književnost

Intervju: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografije: Privatna arhiva, Unsplash

IVANA HADŽI-POPOVIĆ Čovek se nije mnogo promenio - duša i dalje ište toplinu, iskrenost, ljubav i odanost U vremenu ubrzanih promena i globalnih previranja, spisateljica i urednica Ivana Hadži Popović vraća nas onome što jedino traje - duši, znanju i stvaralaštvu. U novom romanu „Parižanke” ona oživljava ikone koje su oblikovale epohe, istražujući tajnu ravnoteže između slave i sreće, genija i tame, mita i žene od krvi i mesa. Govori o kulturi kao identitetu, o knjizi kao svetlosti, o društvu na prekretnici i o čoveku koji, uprkos svemu, ostaje biće koje traga za smislom, ljubavlju i unutrašnjom istinom. Ivana nas poziva da, kao i njene junakinje, pomerimo granice najpre u sebi a onda i u svetu. Njeni romani inspirisani su francuskom kulturom, neretko i autentičnim ličnostima koje su ostavile značajan istorijski trag kao što su Leonardo da Vinči, Karl Gustav Jung, Fridrih Niče, Spinoza. Novi roman je dostupan preko njene Instagram stranice, a mi smo razgovarale o Parižankama, stvaralaštvu, čovečanstvu nekada, danas i onome kako ga vidimo u budućnosti, ali i najvećoj ljudskoj potrebi za viđenošću i ljubavlju.

275

Ove godine izašao je vaš novi roman me ona opčini, da me inspiriše, da u „Parižanke“. Šta je bila inspiracija za njoj pronalazim uzore. Naročito me je ovu priču i zašto baš Marija Kiri, Koko zanimao Beograd koji svoju inspiraciju Šanel, Brižit Bardo, Marija Antoaneta, neprestano traži i pronalazi u Parizu. Fransoaz Sagan i Niki de Sen Fal?

Mnogi moji romani imaju tu literarnu nit. U Ljubičicama Leonarda da Vinčija

Zato što su postale mitovi, zato što su Beograd i Pariz postoje kroz naše velike čitave epohe ponele njihova imena, pisce Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, zato što, dok sam živela u Francuskoj, Danila Kiša... one su neprestano bile u vazduhu. Kao i danas. I, naročito zato što me zanima U svojim delima često se vraćate Niodnos između slave i sreće: da li im je čeu i Jungu, šta je ono što vas intrigira tako velika slava donela i tako veliku sre- kod ova dva mislioca i na koji način ću, odnosno, šta se krilo iza glamura oni mogu pomoći savremenom čitadok su pomerale granice sveta. Pričalo ocu? se o skandalima, o pokušajima samoubistva, pa i o smrti.

Spinoza, Niče, Jung, su mislioci na tragu kvantne stvarnosti, dalekoistočnih du-

Izuzetan ste poznavalac francuske hovnosti, onoga što se ne vidi a što čini kulture i književnosti. Koliko je fran- život, univerzum, čoveka. Ono unutra, cuska književnost uticala na vaše stva- ono beskrajno malo, manje od atoma ralaštvo, ali i lični razvoj, inspiraciju? ali veliko kao misterija koja određuje sve. Ono duboko kao podsvest, ono neNemci kažu: „Biti srećan kao Bog u Fran- objašnjivo kao intuicija. Zapravo, sve to cuskoj.” Svi smo mi ovde pomalo zalju- ali samo donekle sada objašnjava kvanbljeni u Zapad, naročito u Francusku. Ja tna fizika. Tek kad uđete u to, shvatite sam iz porodice koja je čitav vek okre- da, ono što smo skloni da nazivamo čunuta francuskom jeziku, kulturi, na- dom nije nikakvo čudo, već suština pričinu života. Francuska književnost je rode koju su veliki umovi slutili oduvek. velika književnost. Bilo je prirodno da 276 decembar 2025

Kao urednica sa dugogodišnjim iskustvom, kako vidite izazove izdavaštva danas, i šta je ono što vam se čini najlepšim u ovom pozivu? Uz medicinu, diplomatiju i atomsku fiziku, izdavaštvo je za mene najlepši poziv. U njemu je i sve to što sam upravo navela, i još mnogo toga. Sve one knjige koje volimo da čitamo, koje nam otvaraju nove horizonte, koje nas menjaju, ushićuju. U njima je zapisano sve, i ono što je bilo i ono što će doći. Naravno, izvrsnih knjiga nema mnogo, kao ni izvrsnih filmova, slika, muzike, ali živeti u tom svetu, to je i pomalo sanjati. Ili mnogo... Knjige, one su veliko otkrivanje, velika filozofija, politika, istorija. One su, iznad svega, duše i duh onih koji su ih pisali. Uz nagli razvoj veštačke inteligencije i digitalnih alata, kako predviđate budućnost knjige i uredničkog rada? Da li će, po vašem mišljenju, čitalačke navike bitno promeniti forma i tehnologija, ili će „klasične” knjige ostati dominantne? Na Zapadu su digitalne knjige uveliko osvojile čitaoce, ovde to tek nastu277

278 decembar 2025

pa mada, moramo biti svesni da je je- li dobija novo značenje i na naše oči zik mnogo više od reči. Zato knjiga nije postaje nešto drugo. Teško je snaći se samo tekst, ona je donekle i umetnički u tome, ali u tome je i draž, u novim predmet, ukras, tajna, i svaka stranica izazovima, u novim uvidima. I Parižanje priča za sebe. Papir, slog, razmak, sve ke su živele u burnim vekovima punim čini ugođaj. Mislim da će zauvek to biti izazova kada su naučnici, umetnici, filodva sveta, knjiga na ekranu i knjiga u zofi otvarali nove vidike, ali one su se, ruci, ta knjiga kao poklon dragom biću... uprkos nerazumevanju okoline, uprkos potpuno „muškim vremenima” nametKako danas vidite društvenu klimu nule svojim epohama i pomerile grau Srbiji? Šta je, po vašem mišljenju, nice. Svaka „društvena klima”, kako vi najvažnije sačuvati u vreme podela i kažete, pre svega u sebi nosi pojedinca, intenzivnih društvenih tenzija?

ono njegovo „lično”, i samo od tog ličnog zavisi da li može i kako će se uskla-

Ceo svet je u velikom previranju, ne diti sa onim što nastupa velikim ubrsamo Srbija. Menja se potpuno para- zanjem. Politika je svuda velika tema, digma postojanja, sve ono što smo zna- jer od nje zavise ljudski životi. Sada je u Srbiji očito vreme nove svesti, novih uvida, nove mladosti, i to će, nadam se, doneti neku „renesansu”, ali to mora ostati daleko od svakog nasilja, koje je

279

u vazduhu uvek na istorijskim prekret- va”. U ovakvoj kulturnoj pustinji i intenicama. Najviše se treba čuvati spirale lektualci kao da su se utopili u sopstvenasilja, ona je crna rupa u kojoj nesta- nu narcisoidnost. Ipak, ovaj moderni je sve. Svet koji je nastao 1945. godine poraz kulture ne može da traje večno, odlazi u nepovrat i rađa se nova epoha ima izuzetnih, mislećih ljudi koji to rai ti mladi ljudi su oni koji je donose i koji zotkrivaju, koji su, čak, u tome veoma će je nositi. I oni su svesni toga.

uporni, bez obzira na posledice. Oni se, možda, još mnogo ne čuju, jer ih zataš-

Da li verujete da kultura i dalje ima kavaju svim mogućim sredstvima, iako snagu da spaja ili je danas njen do- njihovo vreme dolazi, u to sam sigurna. met značajno manji? I koja je uloga intelektualaca i kulturnih radnika u Bavili ste se mnogim epohama i znaovakvom trenutku?

čajnim ličnostima poput Virdžinije Vulf, Leonarda da Vinčija, Isidore Se-

Kultura, to je identitet jednog čoveka, jed- kulić… Šta vas danas najviše inspiriše, nog naroda. Oduzeti kulturu, to je odu- da li su to ljudi, mesta ili neka unuzeti identitet a čitavog života se trudimo trašnja pitanja? da dokažemo ko smo. U tome je puno psihologije, emocija, težnji, ambicija, sen- Inspiriše me more, daljine, brodovi, blazibiliteta, kreativnosti. I susretanja. Bez gonakloni ljudi, filozofije stare hiljadama svega toga čovek je kao bez duše.

godina, one koje su znale ono što nauka tek danas otkriva. Čovek se, u suštini, nije

Samo, čini mi se kao da se nalazimo mnogo promenio, promenile su se okolu nekakvoj đavoljoj zamci, u tkanju od nosti, epohe, tehnologije, ali duša i dalje laži, u organizovanoj amneziji. Banke ište toplinu, iskrenost, ljubav, odanost... stvaraju lažnu kulturu zaduživanja, po- Uprkos sve većim pokušajima svođenja litičari su pravi profesionalci obmane, ljudi na potrošnju bez granica, na zabavu a obmana nema temelje. Nažalost, nju bez smisla, na čisto materijalističke simčesto prikriva nešto jezivo: žrtvovanje bole. Sve je to, na kraju krajeva, samo ljudi kao u paganskim kultovima. Ovog da bi se stiglo do nečega što se ne može puta se ono događa u ime „ljudskih pra- kupiti novcem. I, u tome je drama. 280 decembar 2025

281

Književnost

Piše Nevena Pajić @pajicnevena Fotografije: Antonio Stipinović, Pexels, Unsplash

„Sve dobre barbike“

Katarina Mitrovic

Hladan jesenji vetrom obavijeni dan, nost opsesivnim crnim mislima, o smrti, na koji se već spustio indigo plavi pre- osećaju promašenosti, neispunjavanju krivač. Tražeći staru salu gde se knji- očekivanja društva, porodice, okoline. ževno veče održavalo, uputili su me u Gde je, ko je, šta radi, šta je želela, šta prostoriju Studentskog grada sa retro je očekivala, šta je snivala, čemu se nastolicama i malim, diskretnim svetlima dala, a gde je sada? Zašto nije ispunila koja su visila sa plafona. Vetar je ostao sve ono o čemu je maštala? U glavi je ispred vrata, a enterijer je u meni pro- milion zašto, a nijednog odgovora. budio osećaj boravka u poznatoj dnevnoj sobi. Dok su Zvonko Karanović i Ka- To je stanje obamrlosti i pukog postotarina govorili o knjizi Sve dobre barbike janja, gledanja u ekran, u prazan dokui njenim junacima, imala sam utisak da ment, prozor. Njene misli su opterećene sam na čajanki književnog kluba i su- strahovima od neuspeha, promašenosreta dragih ljudi koji se nisu dugo vi- sti i neispunjenih očekivanja porodice i deli.

društva. Pisanje postaje ciklus brisanja i ponovnog započinjanja, kao da je ži-

Tema knjige je bliska, lična i univerzal- vot fikcija, a ne stvarnost koja se odvija na. U središtu priče je Vanja, mlada žena u sadašnjem trenutku. koja na pragu tridesete shvata da nije tamo gde je zamišljala da će biti. Lični i Kroz precizne opise osećanja, misli i profesionalni planovi ostali su neostva- telesnih stanja, čitalac ulazi u Vanjin reni, a osećaj zastoja sveprisutan. Iako unutrašnji svet. Njeno stanje je čitaoje centralna figura priče, Vanja sebe ne cu gotovo opipljivo, može da oseti ridoživljava kao glavnu junakinju. Više tam njenog disanja, napetost i nemir. luta, lebdi između jave i sna, sadašnjo- Dani se smenjuju, a ona iako svesna sti i prošlosti kojoj se stalno vraća. Ona sopstvenog pada nije u mogućnosti putuje kroz sećanja, postavlja pitanja i da se uhvati za nešto stabilno. Pritisak iznova se suočava sa neizvesnom sa- društvenih normi i očekivanja dodatno dašnjošću, sa apatijom, anksioznošću, otežava njeno stanje gurajući je u stalni osećajem otuđenosti i depresije. Opije- sukob sa sobom.

283

Trideseti rođendan postaje simbol tran- sa, za postepeno ponovno povezivanje zicije. U kulturi kojoj pripadamo, ta br- i drugačiji pogled na sopstveni život. ojka nosi očekivanje stabilnosti, ostvarenosti i jasno definisanih životnih ulo- Progres, pomak, promena. Sve to je nega. Vanja se tim očekivanjima opire, ali odustajanje od sebe, od snova, od borih istovremeno duboko internalizuje. U be. Sposobnost da se pokrenemo, da tom raskoraku između onoga što jeste se nešto pomeri, kako ne bi ostale zai onoga što se od nje očekuje, nastaje ključane u trenutku, da imamo empaunutrašnji konflikt koji prožima čitavu tiju i solidarnost za druge koji prolaze priču.

kroz poteškoće, apatiju, depresiju i izgubljenost i da ne osuđujemo, već da

Knjiga osvetljava društvena očekivanja budemo ruka podrške. Da, iako nekada postavljena pred žene jedne generaci- raščupane, nesređene, u rasulu i neje – obrasce ponašanja, norme i izbo- snađene, dovoljne smo. Da se setimo re koji se podrazumevaju. Vanja najpre da je bitna putanja, i to da ne hodamo pokušava da se uklopi kroz skrivanje i svi istim tempom. ulepšavanje stvarnosti, ali postepeno počinje da govori otvoreno, bez zadrš- „Sve dobre barbike“ je priča o stagnake. Prikazuje svoje psihičke, emotivne i ciji, ali i o mogućnosti izlaska iz nje. O telesne padove, rane koje nisu zarasle i pravu na nesigurnost, na lutanje i na koje se iznova otvaraju pri svakom na- tempo koji ne prati rokove koje nam je rušavanju krhke ravnoteže.

društvo nametnulo. Zato je ovo priča i o važnosti zajednice, empatije i podrš-

Odrastanje je obeleženo traumama, ke u trenucima kada pojedinac nema gubicima, porodičnim lomovima, ali i snage da se nosi sa sopstvenim očekratkim, dragocenim trenucima blisko- kivanjima. I o tome da je kretanje, ma sti i sigurnosti. Zato povratak u stari koliko sporo, važnije od zacrtanog cilja. kraj ne donosi utehu, već suočavanje Razgovor o knjizi Sve dobre barbike sa sa mestima, sećanjima i verzijama sebe autorkom, Katarinom Mitrovi' pročitajkoje više ne postoje. Ipak, taj povratak te u nastavku... za nju otvara prostor za obnovu odno284 decembar 2025

285

Katarina Mitrovic Dok sam odrastala, nisam pronalazi- Katarina otvoreno govori o tome da la dovoljno knjiga sa ženskim likovima tokom odrastanja nije pronalazila dosa kojima mogu da se identifikujem

voljno ženskih likova sa kojima je mogla da se identifikuje, zbog čega danas

Katarina Mitrović piše o junakinjama rado piše kako o ženama sa margine, koje nisu celovite, o ženama koje su tako i o onima koje nose lične i poroišle nesigurnim putem, ženama koje su dične rane, strahove i nesigurnosti, ali ostvarene niti lako uklopive. Njene pro- i potrebu za bliskošću, razumevanjem tagonistkinje su neprilagođene autsaj- i prihvatanjem. Njeno pisanje oslanja derke, impulsivne i ranjive, žene koje se se na lično iskustvo, ali se ne zadržava muče da razumeju sebe i svet oko sebe, u autobiografiji, jer emocija je polazna ali su dovoljno samoironične da mogu tačka, a likovi dobijaju slobodu da reada se nasmeju sopstvenoj nesnađeno- guju drugačije, da promene tok sećanja sti. U romanu koji od momenta kada i sopstvene istorije. je izašao ne prestaje da izaziva pažnju, romanu čija se ekranizacija sprema i Razgovaramo o pisanju kao intuitivpo kome se igra pozorišna predstava, nom i terapeutskom procesu, o važromanu „Sve dobre barbike“ fokus je nosti prostora i samoće za nastanak rona psihičkom stanju glavne junakinje, mana, o povratku porodici kao ključnoj na posrnuću i procesu isceljenja, na po- tački isceljenja, ali i o potrebi da se glas vratku u rodni grad kao simboličnom da onima koji su često nevidljivi. povratku sebi.

286 decembar 2025

Intervju: Nevena Pajić @pajicnevena 287

Tvoja prethodna knjiga „Nemaju sve shvataš da si i dalje živ, da i dalje nešto kuće dvorište“ je pisana kao roman u može da te nasmeje, život se nastavlja, stihu, dok je „Sve dobre barbike“ kla- ne staje zato što tebi neko nedostaje. sičan roman. Da li izbor teme diktira To mi je bilo potresno, ali i lepo. stil i formu u kojoj pišeš i obrađuješ temu? I šta se sve promenilo između Knjiga „Sve dobre barbike“ je podeljeove dve knjige?

na u dva dela, u kojem prvi deo obuhvata posrnuće glavne junakinje, dok

Između prve i druge knjige prošlo je je drugi okrenut isceljenju. Unutar nekoliko godina, dovoljno da se pro- romana imamo 22 poglavlja od kojih menim, a samim tim se i moje pisanje svaki nosi jedinstven naslov, predpromenilo. Iako drugačiji, ova dva ro- stavljajući priču u priči. Da li si time mana imaju tačke preklapanja jer po- želela da izdvojiš centralne događaje stoje neke teme koje me opsedaju, ali jedne priče ili da celine oivičiš kao peim ne prilazim uvek iz istog ugla. Od- riode prekretnica? luka da napišem roman u stihu bila je spontana, uradila sam to po osećaju, Ono što mi je bilo bitno jeste da vraa isto se desilo i sa drugim romanom, tim Vanju u rodni grad i da na taj način osetila sam da je priča takva da zahteva priču i geografski podelim na dva dela prozu, kratke rečenice bez puno opisa, - prvi se dešava u Beogradu, a drugi u i fokus na psihičkom stanju glavne ju- Obrenovcu. Mislila sam da je za pronakinje.

ces isceljenja neophodno da se vrati u mesto gde je odrasla i suoči sa svim od

O čemu govori tvoja prva knjiga?

čega je pobegla. Na taj način je povratak u rodno mesto postao put povratka

„Nemaju sve kuće dvorište” govori o gu- sebi. bitku. Nakon što mi je umro otac imala sam potrebu da pišem o životu koji Da li si uhvatila nit koju si tražila dok se dešava nakon što nekoga izgubiš. I si i sama odrastala, da možeš da stvaonda te sa jedne strane opsedaju stra- raš, a samim tim i da čitaš o ženskim hovi, misli o smrti, košmari, a sa druge, likovima koji se bore za svoje mesto 288 decembar 2025

pod suncem uprkos svim brodolomima, nedaćama i praznim emocionalnim rezervoarima od najranijeg detinjstva? Dok sam odrastala, nisam pronalazila dovoljno knjiga sa ženskim likovima koje su takve da mogu da se identifikujem sa njima. Više sam učitavala sebe u muške junake, i to je možda zato što sam u njima nalazila nešto univerzalno, a možda je i do toga kakva sam ja. Uprkos tome, falilo mi je i neko specifično žensko iskustvo. Junakinje o kojima sada pišem su neprilagođene autsajderke, njih poznajem i osećam, one su impulsivne i žestoke, ali su i osetljive i ranjive, mogu da me iznenade i urade nešto što ne očekujem, zato su mi i zanimljive. i počnem da pišem. Imala sam ideju Na koji način je tvoj odlazak na Mljet već neko vreme, ali nisam imala životne bio polazna tačka da se sve kockice okolnosti i finansijsku sigurnost – ipak slože kada je u pitanju nastajanje ro- sam samostalna umetnica koja živi u mana „Sve dobre barbike“?

Srbiji. U tom smislu, bilo mi je potrebno da se izmestim i da znam da taj mesec

Odlazak na književnu rezidenciju na ne moram ništa drugo da radim. TakoMljetu mi je bio značajan zato što sam đe mi je prijala i samoća, ona mi mnogo konačno imala mogućnost da sednem znači kada pišem. 289

Kako je došlo do toga da knjiga ima i pođem od emocije koju sam osećala u svoju pozorišnu verziju? Kako priča za nekom trenutku pa junake dovedem u tebe izgleda u ovakvom formatu? Na situaciju gde će doživeti istu tu emociju, promociji si spomenula da su reditelj ali u drugačijim okolnostima od mojih. i dramaturškinja videli priču na posve Ili ih dovedem u situaciju u kojoj sam njihov način.

se i sama nalazila, ali im dopustim da reaguju na drugačiji način. Zanimljivo

Predstava se takođe zove „Sve dobre mi je da se poigravam sa tim. barbike” i igra se svakog meseca u Hartefakt kući. Bila sam vrlo uzbuđena što Knjiga je živa, sirova, surova, pulsirase postavlja toliko brzo nakon izlaska juća, jer je u svakome od nas u nekom romana, a kako je do toga došlo, ne trenutku Vanja. Da li je činjenica da znam tačno, samo sam dobila poziv niko od junaka u priči nije celovit od koji me je baš obradovao. Nisam žele- početka pisanja bila nit koja će ih pola da se mešam autorima predstave, vezivati i voditi priču? to je njihovo umetničko delo, meni je bilo drago što ih je moj roman inspiri- Želela sam da svi likovi imaju neku svosao i tu se moje učestvovanje završi- ju patnju, nešto što ih opseda ili plaši. lo. Osluškivala sam publiku za vreme Volim da pišem o junacima koji se muče premijere, bili su slobodni da se smeju, da razumeju sebe i svet oko sebe, ali ali i da plaču, čula sam momka u redu koji su dovoljno samoironični da mogu ispred kako kaže: „Čoveče, i ja se ose- da se našale na svoj račun. Svi oni su ćam kao Vanja”. I bilo mi je puno srce. pomalo nesnađeni i uplašeni, i povreMislim da je predstava izuzetna.

meno se osećaju kao da su i dalje deca o kojima neko treba da brine.

Da li u knjizi ima autobiografskih delova koje si crpela iz nekih svojih razmišlja- Na promociji si spomenula da voliš da nja, događaja ili životnog perioda?

istražuješ ljude sa margine, ranjene. Zbog čega baš oni?

Ima, koristim na različite načine svoje životno iskustvo u pisanju. Nekada Ako već imam priliku da nekome dam 290 decembar 2025

jednom trenutku napišem knjigu priča u kojoj će oni biti glavni junaci. U biti svega je porodica, kakva god ona bila. Ona je okosnica i srž, sigurna luka i usled najjače oluje i mesto gde možemo da budemo svoji, gde nema mesta pretvaranju, jer iako pokušamo da glumimo i pretvaramo se ona je naše ogledalo u kojem se sve vidi, koliko god bilo udaljeno. Kako su oni Vanju videli? Vanja na početku ima problem da razgovara sa svojom porodicom. Oni, koji bi trebalo da su joj najbliži, zapravo ne znaju ništa o njoj glas, volim da ga pružim onima koji su i ona se pita šta bi bilo kada bi zaista obespravljeni i skrajnuti, koje niko ne bila iskrena i rekla im kako se oseća – čuje. To je ono što sada uviđam i raci- a oseća se depresivno, anksiozno, neonalizujem kada dobijem ovakvo pita- snađeno i neuspešno. Vremenom, ona nje. Kada sam počela da se bavim pisa- uspeva da se bolje poveže sa njima i da njem, to nije bila stvar odluke, došlo je se oseti mirno i prihvaćeno. intuitivno iz onoga šta sam gledala oko sebe dok sam odrastala. To je ostalo ut- Spomenula si da postoji šansa da se kano u mene, imam saosećanje prema knjiga ekranizuje.. Kako napreduje ljudima sa margine i volim da slušam poglavlje pisanja scenarija i građa lika njihove životne priče. Volela bih da u glavne junakinje?

291

Napreduje lagano, da ne kažem sporo, Isto tako, želela sam da opišem i saali takav je moj proces stvaranja. Tre- dašnji trenutak. Kada su u pitanju sećaba mi više vremena u početnoj fazi dok nja, mislim da kako se menjamo, tako prikupljam emocije i pišem beleške, a nam se menja i odnos prema prošlosti, kada intuitivno osetim da je vreme da a samim tim i ta prošlost više nije ista. zaista krenem da pišem, sve ide mnogo Nešto što ti je u detinjstvu bilo strašno brže. Naravno da nemam uvek takav sada može da bude smešno, ali i obrluksuz jer ja od scenarističkog posla ži- nuto, a to je mnogo teže za prihvatanje. vim i imam rokove, ali kada je to moguće, dopustim sebi dužu pripremu pre Prilikom promocije si ispričala i kratnego što uđem u samo pisanje.

ku anegdotu koju si doživela prilikom gostovanja u jednoj emisiji u vidu ola-

Veći deo knjige je baziran u sećanjima, ko shvaćenog naslova knjige. Hoćeš jer tamo je Vanja bila ušuškana, u svoj li da nam ispričaš šta se dogodilo, ali svet, u svom gradu, u svojoj porodici, i zbog čega si knjizi dala baš ovakav koji u odraslom životu vidi izokrenu- naslov? to. Praviš paralelu između prošlosti i sadašnjosti koristeći jezik datog vre- Glavna junakinja opisuje da je u njemena kroz određeni muzički žanr u nom detinjstvu „dobra barbika” podrapozadini, aktuelne izvođače, dejting zumevala da ima obe ruke, noge, trup platforme. Opisujući jednu eru, pribli- koji nije ižvrljan flomasterima, kosu žavaš čitaocu generaciju koja je sta- koja nije počupana, automobil, Kena, savala uz određene okvire i u odre- lepu odeću… I tu naravno pričamo o đenim kalupima. Da li je to trebao da društvenim pritiscima koji osećaju debude okvir?

vojke i žene, ali i vezujemo naslov za detinjstvo glavne junakinje. Anegdo-

Vanja je milenijalka, odrastala je deve- ta je vezana za jednu urednicu koja je desetih kao i ja, i iz sentimentalnosti imala predrasude zato što u naslovu prema svom detinjstvu imala sam postoji reč „barbika”. Parafraziraću njene trebu za referencama iz tog perioda. reči, ali to je navelo da pretpostavi da je

292 decembar 2025

u pitanju „laka književnost” zbog čega Imaš li ideju za sledeći roman ili proje mislila da ne bi trebalo da budem jekat, o kojim junacima i kakvu priču deo jedne emisije. Nakon što je roman će on pričati? dobio nagradu „Grozdana Olujić” u njenim očima je stekao kredibilitet.

Imam mnogo ideja. Želja mi je da napišem roman o žudnji. Glavni junaci,

Da li je poruka ili bolje reći pitanje, da li muškarac i žena, biće ljudi koji se teško su danas sve barbike dobre ili pak samo bore sa svojim porocima, strastima i one koji imaju i poseduju sve, potpune? skloni su da povrede sebe i druge. Ali su isto tako nežni i osetljivi i mogli bi Za mene, dobre „barbike”, tačnije do- mnogo toga da daju – samo ne mogu bre žene i devojke su one koje vole i uvek. poštuju sebe. To nije uvek lako, naročito ako nisi to naučio dok si odrastao.

293

Književnost

Ana Atanasković

Ženska strana istorije dugo je ostala u senci, vreme je da se o njoj govori

Intervju: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografije: Đorđe Kovačević

Vaša nova knjiga Prestonice je svojevrsno „putopisno-esejsko” delo koje

Povod za razgovor sa nas vodi kroz istorijske prestonice SrAnom Atanasković bila bije. Šta vas je navelo da pređete iz je objava njene nove fikcije u neku vrstu literarnog dokuknjige Prestonice, koja menta/memorije i kakve su reakcije je neobični žanrovski čitalaca na priče? spoj putopisa, eseja, autofikcije i istorijskih Lepo ste primetili da su Prestonice putocrtica koje nas vode kroz pisno-esejsko delo, mada im je, čini mi nekadašnje prestonice se, još uvek teško odrediti žanr. Prilično Srbije, od Beograda i ste blizu, mada bi se moglo reći i da su Smedereva do Sremskih to priče, roman u pričama, autofikcija, Karlovaca i Kragujevca. iskustveni bedeker i ko zna šta još. Dok Ana je poznata po sam pisala, uopšte nisam razmišljala istorijskim romanima, da pravim pravu malu revoluciju i da će i pažljivo građenim se knjizi teško odrediti žanr, ali i da tako ženskim likovima i ovom niko nije do sada pisao. Prvo zato što prilikom otkriva kako pišem iz srca, vodi me strast, a drugo su nastajale priče, zašto jer sam o Beogradu već napisala jednu je ženska perspektiva takvu knjigu, 2017. godine, Jedan deo ključna za razumevanje tih priča je ušao u „Prestonice“. prošlosti, koliko istraživanje podstiče Slične sam pisala i na svom sajtu, pa ih kreativnost i kako vidi objedinila. Nastanak knjige je iniciradanašnju kulturnu la moja urednica u Laguni, Dubravka klimu u Srbiji. Dragović Šehović. Kako sam priče o beogradskim ulicama pisala tri godine u Kulturnom dodatku Politike, rekla je da bi bilo lepo da se one sakupe i izdaju,

295

ali da razmislim i da proširim temu na Kada pišete istorijske romane (ili romacelu Srbiju. U tom trenutku nisam takvo ne sa snažnim istorijskim kontekstom), što planirala, ali ona me je podstakla na koliko istraživanje i dokumentovanje razmišljanje. I, bila je u pravu. Zaista, o vremena i likova utiče na tok pisanja, drugim gradovima Srbije nema mnogo da li ono ponekad sputava kreativnost knjiga, a tek u objedinjenom izdanju... ili je više osnova i inspiracija? mogu se nabrojati na prste jedne ruke! Počela sam da razmišljam koji bi to još Zavisi od teme. Kada sam pisala „Kraljigradovi bili pored Beograda, setila se cu jorgovana“ o Jeleni Anžujskoj, tekst odmah svog rodnog grada, Kruševca, je bio duhovan i poezija u prozi, tu sam i onda se rodila ideja da pišem o svim dodala čudnu boju kose, na primer, kao gradovima koji su nekada bili presto- poveznicu sa nekim inostranim krajevinice naših krajeva. Kada sam postavila ma. Istraživanje mi je esencijalno, bez stvari, knjiga je izletela iz mene.

njega ni ne krećem da pišem. Istražujem godinama. Ketrin Džonson sam, za

Mogu reći da je sudbinska, jer nisam roman o Tesli, istraživala četiri godine, planirala da se dogodi, a ponajmanje i to dva meseca u SAD-u. Za roman o da ću ponovo pisati o sebi tako detaljno. Jeleni Gatiluzio, ženi despota Stefana Lazarevića, imala sam najmanje poNadam se da će ljudi imati drugu i lep- dataka, zbog čega sam njene stranice šu sliku o navedenim gradovima posle dopisala (njegove ne). Za roman koji čitanja. Ima mnogo toga da se zameri sam upravo završila sam, pak, imala našim krajevima, ali ima i mnogo toga previše podataka, pa sam morala da lepog, naročito u detaljima i osećanji- ih „sečem“. Svaki put je bilo drugačije ma, u istorijskim pričama, u muzejima, ali i isto - podaci mi ne sputavaju kreapredanjima. Nadam se da će moja isku- tivnost, već je podstiču, a trudim se da stva podstaći ljude da i sami odu u ove ispratim svaki koji sam našla, a nađem gradove, da se popnu na tvrđave i sret- sve što je moguće naći, proveravam i nu nove ljude.

296 decembar 2025

inostrane izvore.

297

Ženski likovi su vam izuzetno važni, i pametna žena volela silno celog života sa posebnom pažnjom i posvećeno- nimalo ne umanjuje njegovu ličnost i šću ih gradite. Koliko je za vas značaj- postignuća, naprotiv, uzdiže ga. A mono ne samo da ženske likove imamo žemo ga videti i u situacijama (istinitim) kao protagonistkinje romana i filmo- za koje uopšte nismo znali. Tako ženva, već i postojanje ženske perspekti- ska strana istorije biva veoma važna i ve u jednom književnom delu? Rekla potrebno je osvetljavati je što više. bih da zahvaljujući karakteru Ketrin Džonson upoznajemo jednog sasvim Vaš roman „Zmajeva žena” smešten je drugačijeg Teslu.

u uzburkano istorijsko vreme, kraj XIV i početak XV veka. Koliko je izazovno

Kad bih mogla, napisala bih i neke kla- balansirati između istorijske verodosike iz ženskog ugla! To je sasvim dru- stojnosti i slobode književne fikcije? gačija perspektiva, i vrlo važna. Mislim da muškarac, koliko god bio dobar pi- Taj roman mi je bio najizazovniji jer sac, a volim i cenim mnoge, ne može da sam se osmelila, zbog nedostatka poopiše ženska osećanja kao što to može dataka o Jeleni Gatiluzio, da izmaštam žena. Može da ih opiše dobro, odlično, njen život u Srbiji. Bilo je i teško i lako brilijantno, ali žena je sposobnija za istovremeno, ali sam uspela da kroz još nekoliko nijansi bolje. Takođe, žen- odnos nje i sina Kneza Lazara ispričam ska perspektiva, koja je često iz senki i univerzalnu priču ali i prikažem desgradila društvo i njegove odnose, nije pota onako kako do sada nije bio preddovoljno prikazana. To se najbolje vidi stavljen – kada se kaje, kada voli, kada na primeru Ketrin Džonson, odlično ste je surov, kada je pred iskušenjima. U primetili. Mnogi čitaoci su rekli da su tom romanu sam dala sebi najviše slotek posle mog romana o njoj upoznali bode, ali u plemenitoj nameri u kojoj pravog Teslu. To što ga je jedna lepa i sam, nadam se, uspela.

298 decembar 2025

Pišete eseje i tekstove o Beogradu, ali i o drugim mestima; trenutno pišete kolumnu u Politikinom „Kulturnom dodatku”. Kako ocenjujete današnju društvenu i kulturnu klimu u Srbiji: da li ste optimistični, pesimistični ili ambivalentni? Šta vas motiviše da i dalje pišete o mestima i istoriji, kao i velikim umetničkim delima iz galerija i muzeja koje posećujete? Život me je naučio da se istorija i ljudski karakteri ponavljaju a da se menja samo tehnologija. Stoga, mislim da klima jednog društva može biti bolja samo kada se svi pojedinci osveste, ali to ne mogu preko društva i grupe, nego samostalno, samostalnim radom i uzdizanjem. I U doba kojim dominira digitalizacija, sa Bogom. To mi donosi slobodu, oslo- društvene mreže i „instant kultura”, bođenje, jer shvatam da društvu mogu koliko vidite u društvu interesovanja da doprinesem samo ako sebe unapre- za kulturnu baštinu - knjige, muzeje, đujem svakodnevno i ako se trudim da galerije, istorijske gradove? Smatrate ja budem bolja. Nema tu ni optimizma li da je taj potencijal dovoljno iskorini pesimizma, ima samo pitanja – koliko šćen? je svako od nas pojedinačno uradio i šta, bez praznih reči. Mene motivišu ljubav i Smatram da nije i volela bih da radim lepota. Želim da sam uvek sa njima.

na promociji kulture u svakom pogledu.

299

Odakle najčešće crpite inspiraciju: Kada sumirate godinu za nama, kako iz istorije, iz svakodnevnog života, iz biste je opisali? poseta muzejima, starim gradovima, arhivima? Da li vaše literarno stvara- Najznačajnija do sada. U njoj je „Zmalaštvo zavisi od „povratka korenima”? jeva žena“ doživela najveći uzlet, to je moja najuspešnija knjiga. Nadam se da Ideje za knjige mi dolaze sudbinski, ništa će čitaoci nastaviti da je vole. U njoj su nije slučajno, a inspiracija dođe najviše izašle „Prestonice“; čini mi se, moja žikad sednem da radim. Dakle, rad, rad votna prekretnica, jer sam sada celoj i samo rad. Naravno, ima momenata Srbiji ispričala skoro sve o sebi. U njoj kada doživim lirske uzlete, tu pomažu su se desili i rastanci, ali i mnogo toga posete koje ste naveli, ali prava inspira- lepog. I, što je najvažnije, živela sam je cija dolazi samo prilježnima, onima koji punim plućima. sednu da rade, na nju se ne čeka. Da li trenutno razmišljate o novom delu, možda nastavku serijala istorijskih romana ili nečem potpuno drugačijem? Već sam završila novi roman, čekam da dođe na red da ga urednica pročita a već odavno čitam literaturu za sledeći.

300 decembar 2025

301

Umetnost

Intervju: Nataša Bućić @ava_kiddo Fotografije: Marko Popadić

Marko Popadić

Nosim ti cveće i pregršt emocija

U trenutku kad priroda i njeni darovi Dragi Marko dobro nam došao u prapostanu polazna tačka za promatra- znično izdanje Plezira! Ispričaj nam ko nje svakodnevice i svojevrstan sveti- je „Manastirski mačak” zapravo. onik uperen ka stazama budućnosti, u tom momentu se rađa sasvim novi Bolje vas našao! Hvala što ste poželeli svet izgrađen od izlistalih osećaja, neda razgovaramo i to baš u prazničnom savršenih lepota i autentičnih vizuelnih broju. Manastirski Mačak sam ja. Razlidoživljaja. U jednom takvom, nežnom čite tačke gledišta na život, simbole, rai posebnom svetu, satkanom od plo- zne teme, prirodu.. Manastirski Mačak dova prirode, ravničarske melanholije, je način na koji u svetu tražim lepotu iskričavih stihova ogrnutih u inspirativ- (za sebe i za druge), on je na jednom ne emotivne valere živi i stvara Marko mestu okupio sve ono što jeste moja Popadić, florista, fotograf, poeta i naš tačka gledišta, moj izvor i moje viđenje gost u decembarskom broju magazina. lepote za koju smatram da nam je neophodna. Na kraju, Mačak je momentum, tačka polaska i vraćanja.

303

Sudeći po tvom onlajn prisustvu u fo- mom umu, cveće je počelo da živi sa kusu tvog interesovanja su floristika, mnom sve jasnije i više kako za mene fotografija, pisana reč i kulinarstvo. tako i za druge i tako se nađoh u vodaŠta od navedenog smatraš primarnim ma floristike. i zašto? Moram da primetim da je svaka tvoja Kulinarstvo je od navedenih intereso- fotografija praćena prigodnim umetvanja ranije u mom radu bilo mnogo ničkim tekstom - bilo poezijom, bilo prisutnije, dok sam još vodio svoj blog prozom. Odakle se javila potreba za koji je kao glavnu temu imao hranu, ovakvim načinom izražavanja? I, ko kasnije se kulinarstvo izgubilo sa mre- je misteriozna Franka, kojoj se tako ža ali se moj manir rada iz tog perioda često obraćaš? katkad provuče tu i tamo. Nijedno od navedenih interesovanja ne bih izdvo- Hvala na lepom zapažanju! Potreba da jio kao primarno, jer svako volim jedna- moj rad prati i reč potiče se iz činjeniko snažno i jedno bez drugog, u mom ce da su svi moji radovi, (komercijalni radu, retko kada idu.

ili umetnički) pre nego što nastanu u fizičkom obliku, zapravo tok mojih mi-

Kako si zakoračio u vode floristike i sli o nekoj temi, cvetu, pojavi… Nakon cvetnog dizajna?

što promislim i sam sa sobom odredim pravac kretanja rada, vrlo često se odlu-

Ne postoji tačno određeni trenutak koji čim da upravo te misli i napišem, bila to predstavlja iskorak u te vode. Cveće proza ili poezija. Nekoliko većih radova je sa mnom od kad znam za sebe, od su prvo bili pesma ili priča i tek kasnije naše kućne, do bašta baka iz komšilu- dobili svoju vizuelnu formu. A Franka… ka, rastao sam sa cvećem i prirodom. Franka je svako ko razume ono što se U nekom trenutku, sasvim neopaženo nalazi u pismima koja joj pišem.

304 decembar 2025

305

Fotografija je takođe polje na kome si uspomene, sve vrste uspomena i način aktivan, pa je publika u Novom Sadu na koji sa njima živimo, te načine na jesenas bila u prilici da poseti izložbu koji neki događaji postaju uspomena. tvojih radova pod nazivom „Eterična Mnogo volim što se ta izložba dogodila. potencija uspomene”, zasnovanih na slikama, pričama i uspomenama. Mo- Da moraš da se opredeliš za jedan prižeš li da nam kažeš nešto više o ovoj stup u kreativnom izražavanju, koji bi izložbi?

to bio i zašto?

Izložba „Eterična potencija uspomene” Ne volim da ih razdvajam, svi pristupi nastala je kao izvesna vrsta oživljavanja, koji su u mojoj praksi jednako su moji, okupljanja na jednom mestu, svih us- i jedan bez drugog ne žive baš najlakpomena koje sa sobom nosim a koje su še. a ako bih morao da se odlučim za poslužile kao glavna materija za neke konkretan, izabrao bih cvetni dizajn i od radova koje sam izabrao da pred- uopšte rad sa cvećem i elementima iz stavim. Za svoju glavnu temu imala je prirode. 306 decembar 2025

Zainteresovani za floristiku i rad sa bilj- vanje ljudi koji vole slične teme i uvek nim materijalima imali su priliku da po- ću fokus staviti na kompletno iskustvo sete tvoje radionice pravljenja buketa i događaja, pre nego na praktično znaukrasnih venaca. Koje su to decembar- nje koje sa učesnicima podelim. ske radionice koje su aktuelne? Da li je za njih potrebno neko predznanje?

Po tvom pristupu dizajnu rekla bih da besprekorno rezoniraš sa godiš-

Da, do sada se dogodilo već nekoliko njim dobima. Koje je tvoje omiljeno i radionica koje su mi mnogo drage.

na koje načine pronalaziš ravnotežu

Trenutno je aktuelna sezona praznič- i oslonac za svoj stvaralački senzibilinih venaca, stoga i radionica izrade tet u periodima godine koji i nisu baš prazničnih venaca koju održavam u tako plodni i inspirativni? Novom Sadu 21.12. Nikakvo predznanje nije neophodno, sve radionice koje Mnogo volim svako godišnje doba i sve održavam tumačim i postavljam prven- što nam ona donose, a kao omiljeno stveno kao polje za druženje i upozna- izdvojio bih proleće, zapravo prelazak 307

proleća u leto. Oslonac za stvaranje i ispriča priču, kao i svi moji umetnički kreativni rad je uvek ono što leži u nama radovi u kojima imam svu slobodu izrasamima te tako, ukoliko posmatramo i za. Izdvojio bih „PRŠLJEN LEVE PRETKOgledamo na pravi način i u sred zime, MORE”, u celosti (cveće, reč, fotografija) oko nas je pregršt elemenata i materi- kao jedan od najdražih. jala za korišćenje. Čvrsto verujem (i na tome zasnivam svoj rad) da je ono što Za kraj, da li možeš da nam kažeš koji nas trenutno okružuje uvek i ono čemu su tvoji unutrašnji pokretači i sitna zatreba posvetiti pažnju. Svaka sezona dovoljstva koja te greju i obasjavaju donosi nešto što prethodna ili buduća put, u ovim hladnim i mračnim denema, a ostalo je sve na nama.

cembarskim danima?

Koji su to tvoji dosadašnji radovi i Moji unutrašnji pokretači u ovo doba projekti na koje si naročito ponosan i godine, koje od nas iziskuje tihovanje koji zauzimaju posebno mesto u tvom i odmor, su ljubav koju gajim prema srcu?

nekim ljudima i maštanje o budućem i novom lepom. Od sitnih zadovoljstava

Posebno mesto u mom srcu će uvek (iako nisu sitna) na spisak ide muzika, imati bidermajeri ili buketi koje mi bilo šta slatko i sa puno šećera i mačke poruči neko ko hoće tim buketom da koje i inače mnogo volim.

Nadam se da smo kroz ovaj razgovor uspeli da vam približimo bar delić Markovog stvaralaštva, njegove kreativne poduhvate možete pratiti na Instagram nalogu @manastirskimačak. A kako je vreme darivanja i kako bi u ovim prazničnim danima ukrasili svoje domove prirodom - bajkovito, ali u isto vreme i održivo, naš gost nam donosi i jedan prikladan decembarski poklon - ideju kako da dekorišemo prazničnu trpezu - ekološki osvešćeno, uz malo truda i dosta igre. Hvala Marko!

308 decembar 2025

309

Dekoracija prazničnog stola Sve što će vam za ovaj tip dekoracije na Potrebno: sveže grančice četinara, trake vašoj prazničnoj trpezi biti potrebno već za mašne (po izboru), praznični ukrasi imate kod kuće. U nekoliko lakih i jedno- (kugle, zvezdice, ptice..), vaza/ćup/tegla, stavnih koraka dobićete efektan, svečani tacna ili tanjir koji volite, a do sada je bio detalj za vas i vaše goste!

samo ukras na zidu ili u vitrini čekao svojih pet minuta.

310 decembar 2025

Korak 1 sa grančica četinara odstranite donje iglice i manje grane i oslobodite granu; to možete uraditi i rukom i makazama

Korak 2 deblje grane četinara isecite pod uglom

Korak 4

od 45 stepeni, a zatim ih još malo maka-

trake po izboru isecite na dužinu oko 20cm

zama isecite duž grane, cca 1cm od dna

pa ih provucite kroz kačaljku ukrasne ku-

grane

gle, zatim izaberite grančicu koja vam se

• ukoliko nemate vinogradarske makaze,

čini zgodno i na njoj privežite ukras tra-

grane možete udariti i čekićem kako biste

kom koju ste provukli kroz njega, od ve-

ih omekšali

zane trake dalje vežite mašnu

• ovo se radi kako bismo povećali sposobnost upijanja vode u granama

Korak 5 aranžman u vazi postavite na tacnu ili ta-

Korak 3

njir koji ste izabrali, a grančice koje su

proizvoljno poređajte grane u vazu i ako

vam ostale kao višak kada ste sređivali

želite dodajte im šišarku ili neki veći ukras

grane za aranžman položite na tacnu po-

kao akcenat

red vaze

• savet: birajte da sve grane budu različi-

• dodatni predlog: po granama koje su

te dužine, na taj način će aranžman dobiti

na tacni možete poređati još šišarki ili

više dimenzija i biti bujniji

ukrasa po izboru i time dodatno ispuniti kompoziciju

311

312 decembar 2025

SAVETI I PREDLOZI Ako poznajete nekoga ko u svom dvorištu ima drvo četinara, zamolite ga za par grančica. Ukoliko ćete sami brati grane, moj savet je da uvek birate grane koje su u unutrašnjosti krošnje bliže stablu i one koje su bliže zemlji. Takođe, proverite da li u dnu stabla ima izdanaka koji idu direktno iz zemlje, ukoliko ih ima - najbolje je da uzmete njihove grane. Ako uzimate sa glavnih grana, isecite ih pažljivo na mestu gde se grana račva i kreira vrh koji ćete ubrati. Obavezno se zahvalite drvetu i ako vam je zgodno - zagrlite ga! Aranžmani od grana vrlo brzo popiju svu vodu iz vaze, pa svaki drugi dan proveravajte i ako je potrebno, dodajte još vode. Ovaj tip dekoracije odličan je i za komode i police u prostorima u kojima nema mesta za jelku. Uneće svečanost i radost a sami po sebi su baza na koju vi dodajete sve što je vašem srcu drago! Srećni vam praznici! 🤍

313