Medijska slika osetljivih grupa

Page 1

1


2


JUN MMXVIII 3


4


UVOD/////////////////// //

N

5


ANALIZA/////////// A MONITORING U BROJEVIMA

28

analiziranih dana

1144

jedinice analize

16000 unetih podataka

6


April

Mart

Februar

Analizirani dani u tromesečnom periodu (februar – april 2018): PON

UTO

SRE

ČET

PET

SUB

NED

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

1.

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

7


Štampa TV Online

Politika

Blic

Informer

RTS

Prva

Pink

Tanjug

Vice

Telegraf

8


Broj jedinica analize po mediju

311

228 200

94

93

70

60 45

Blic

Politika

Informer

RTS

Prva

9

Pink

43 Tanjug

Telegraf

Vice


P

10


Teme sa zastupljenošću većom od 3%

20,7%

12,3%

6,3%

6,0%

5,6%

5,1%

4,9%

3,3%

A 11

3,2%


A Odnos udela informativnih i analitičkih žanrova 120,0%

100,0%

80,0%

60,0%

40,0%

20,0%

0,0% Blic

Politika Informer

RTS

Prva

Informativni

12

Pink

Analitički

Tanjug

Telegraf

Vice


K

13


Grafička oprema 33,3%

17,3%

14,6%

9,9%

9,0%

Bez slike

15,8%

Slika - portret

Slika - mrtva priroda

Slika - događaj Audiovizuelni snimak

A

14

Ilustracija događaja


Prikaz najčešćih lokacija u jedinicama analize

(obim kruga odgovara učestalosti)

Z

15


A

Subjekti kao pripadnici osetljviih grupa 54,1%

6,8%

9,6% 3,7% 4,1%

4,9% 5,6% 2,2% 1,5% 0,8% 3,2% 3,2% 0,2%

16


A

Objekti kao pripadnici osetljivih grupa 26,60% 24,61%

11,72% 8,77% 5,53%

4,57%

5,60% 2,80% 2,14% 1,47% 1,11%

17

4,35% 0,74%


N

18


OSETLJIVE

GRUPE /////////////// U Objavljivanje fotografija žrtava, pogotovo dece, i ožalošćenih članova porodice sa etičkog je stanovišta gotovo uvek neprihvatljivo 19


O

Diskurs o mlaÄ‘oj populaciji Ä?esto se zasniva na mitu o dekadenciji: mediji mlade predstavljaju kao lenje, glupe, nemoralne...

20


S

Umesto da o starima implicitno izveštavaju kao o teretu društva, mediji treba da posvete pažnju međugeneracijskoj solidarnosti i poboljšanju životnog standarda starih 21


Ž

Mediji zanemaruju žene i podstiču rodne stereotipe. Tema se uglavnom sagledava iz muške perspektive, dok ženu kvalifikuje njena reproduktivna i bračna uloga 22


PREDLOG UPUTSTVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG JEZIKA 

Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu. Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za imenovanje zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće. Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. Primeniti pravilo rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog jezika na srpski jezik. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom statusu.

Izvor: Rod i jezik (2009) Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni.

23


Medijska slika žene nije se popravila čak ni onda kada je novinarstvo postala dominantno ženska profesija, jer su postojeći stereotipi opstali uprkos temeljnoj promeni strukture zaposlenih

24


14 principa za zaustavljanje mizoginije u medijskoj industriji

25


26


â–

Link ka peticiji: www.change.or g/p/journalistsend-misogynyin-the-newsindustry-acall-to-realaction-fororganizationsworldwide

27


M

Osobe sa invaliditetom u medijima se najčešće sažaljevaju, a predstavljaju se ili kao superheroji ili kao bespomoćni 28


L

ProblematiÄ?no

PreporuÄ?ljivo

Homoseksualac / homoseksualka / homoseksualna osoba

gej / gejevi / gej osobe / lezbejke

'seksualna opredeljenost' ili 'seksualno opredeljenje'

'istopolna orijentacija'

'priznati homoseksualnost'

'reći da je gej / lezbejka' ili 'deklaristi se kao gej / lezbejka' ili 'napraviti kaming-aut'

'gej lobi' ili 'gej agenda' ili 'gej mafija'

'lezbejski i gej pokret'

'specijalna prava'

'jednaka prava' ili 'ravnopravan tretman'

29


Mediji često na uvredljiv i nepošten način dovode u vezu istopolnu seksualnu orijentaciju sa pedofilijom i bestijalnošću

P 30


Praksa nacionalistiÄ?kog etiketiranja, koja postaje svakodnevica u domaćim medijima, predstavlja najprizemniji oblik javne komunikcije 31


32


Pominjanje nacionalne, verske, ideološke ili političke pripadnosti osumnjičenog dozvoljeno je samo u slučaju da je počinjeno krivično delo u vezi sa tom pripadnošću

33


I

U 34


Medijska slika siromaĹĄtva je mahom banalna, hladna, oblikovana birokratskim jezikom, a pojednostavljena slika Ĺživota siromaĹĄnih izaziva nizak stepen empatije i solidarnosti

A 35


Izveťtavanje o farmakoloťkim otkrićima moralo bi biti zasnovano na proverenim informacijama. Neophodno je objasniti sprovedene eksperimente, njihov potencijalni pozitivan uticaj, ali i eventualne nuspojave...

36


ZAKLJUČAK //////////////

P 

 

37


ï‚·

CITIRANA LITERATURA

38


TABELE ///////////////////// DNEVNE NOVINE

39


40


41


42


CENTRALNE INFORMATIVNE EMISIJE

43


44


45


46


47


PORTALI

48


49


50


51


52


SADRŽAJ ////////////////// 5 6 19 19 20 21 22 28 29 30 34 34 35 37 39

53


NNŠ Biblioteka

Vodič za borbu protiv lažnih vesti FakeNews Tragač predstavlja vam elektronski Vodič za borbu protiv lažnih vesti, koji će vam pružiti mnogo korisnih saveta u oblasti verifikacije sadržaja sa društvenih mreža i rizičnih sajtova. Kako utvrditi originalnu verziju fotografije? Kako prepoznati fotomontažu, a kako snimak izvučen iz konteksta? Koje su odlike kloniranih sajtova? Kakva je struktura prototipičnih jezičkih manipulacija? Sve ovo, ali i mnogo više saznaćete u našem elektronskom vodiču. On je namenjen novinarima i studentima novinarstva, ali i svima koji žele da se u javnom interesu upuste u borbu protiv lažnih vesti i manipulativnih sadržaja.

54


Nova izdanja

Digitalni pogon u školskoj klupi „Digitalni pogon u školskoj klupi“ predstavlja sažet i zanimljiv vodič kroz svet medijske pismenosti. Kakva je budućnost medija koji nas okružuju? Sa kakvim se manipulacijama možemo susresti i kako im doskočiti? Kako nove generacije razumeju medijske sadržaje i kako nastavu učiniti savremenijom, kreativnijom i zanimljivijom? Ovaj vodič nudi odgovore, ali poziva i na zajedničko promišljanje o navedenim temama. Nastao je na osnovu bogatog iskustva NNŠ, koja od 2006. realizuje seminare stručnog usavršavanja nastavnika i profesora u oblasti medijske pismenosti, koje je akreditovao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

55


56