__MAIN_TEXT__

Page 1


www.fakenews.rs

FakeNewsTragac

Novosadska novinarska škola Daničićeva 3, Novi Sad 021/424246 office@novinarska-skola.org.rs Za izdavača Milan Nedeljković

FNTragac

Urednica Jelena Jovović Autori Stefan Janjić Marina Grnja Klaić Dizajn Stefan Janjić / M-TEC

Recenzentkinja prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

Januar 2018.

Izdavanje publikacije podržalo je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Češke. Stavovi izneti u publikaciji nisu nužno stavovi donatora.


03

Sadržaj Lažne vesti [4]

Verifikacija video-sadržaja [18]

Kadriranje pomoću laži [9]

Verifikacija sajtova [21]

Provera sadržaja sa društvenih mreža [10]

Pravila Kodeksa Asocijacije onlajn medija [23]

Šest koraka verifikacije [12]

Logičke greške [25]

Verifikacija fotografija [15]

Test [31]


04

Lažne vesti

U

OKTOBRU 2011. GODINE SRPSKI MEDIJI PREneli su da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ipak, ako pogledamo zvaničan spisak dobitnika, videćemo da je te godine literarni Nobel pripao švedskom pesniku Tomasu Transtremeru, a ne autoru Deoba, Korena i Vremena smrti. Ka-

ko to? Grupa entuzijasta klonirala je sajt Nobelovog komiteta, do u najsitniji detalj, a potom je na kopiju sa neznatno izmenjenim domenom unela obaveštenje o Ćosiću kao novom laureatu. Ista grupa je na adrese velikog broja medija poslala lažna saopštenja Srpske akademije nauka i umetnosti, kojim se čestita


05 Ćosiću najznačajnija književna nagrada na svetu. Sve je bilo gotovo savršeno isplanirano, sa perfektnim tajmingom (baš tada se čekala odluka Nobelovog komiteta), pa ne čudi što su na ovu šalu – ako je šalom možemo zvati – naseli mnogi mediji, u prvom redu B92 i RTS. Ovaj primer pokazao je da je pri detektovanju lažnih vesti neophodno biti veoma pronicljiv, jer dezinformacije usled tehnološkog napretka deluju sve uverljivije. Savršene fotomontaže, neverovatni gifovi, izmišljeni intervjui, klonirani sajtovi, manipulacije zvukom i animacijom, satirični sadržaji u formi mejnstrim vesti, agresivni klikbejtovi... Okruženi smo lažnim vestima, ali – na svu sreću – i alatima pomoću kojih možemo da ih prepoznamo i dekonstruišemo. U tom pogledu internet se može smatrati plastenikom „fejk njuza“, ali i saveznikom u borbi protiv prevara. Na ovom mestu predstavićemo vam skup alata i saveta koji će vam pomoći da se suočite sa lažnim vestima i da makar, ako i ne otkrijete šta je istina, saznate šta je laž. Da je opreznost u domaćim medijima nadjačala želju za ekskluzivom, (dez)informacija o Ćosiću kao dobitniku Nobelove nagrade verovatno bi ostala tamo gde je i začeta: na kloniranom sajtu, a ne na portalima medija koje smatramo koliko-toliko respektabilnim.

N

A POČETKU, ŠTA SU TO LAŽNE VESTI? „ZAVISI

od toga koga pitate“, navode autori priručnika Vodič kroz lažne vesti (A field guide to fake news): „Lažne vesti se doživljavaju kao napredni korak u informacionom ratu; kao pojavni oblik ciničnog profitiranja; kao sredstvo za političku mobilizaciju širom sveta; kao borbu za novo liberalno ministarstvo istine, kao neželjeni proizvod on-

lajn platformi; kao poziv upomoć koji predočava kolaps konsenzusa oko utvrđenih institucija i procesa proizvodnje znanja; kao istina u postčinjeničnoj politici i društvu“. Termin postčinjenično društvo, koji je prema Oksfordskom rečniku prvi upotrebio srpsko-američki scenarista Stojan Tešić, sve je zastupljeniji među savremenim teoretičarima, i njime se na pesimističan način opisuje sistem komunikacije u kojem činjenice više nemaju nikakvu vrednost, a diskurs se oblikuje na paušalnim ocenama, emotivnim izlivima reči, na predrasudama i neznanju, a ponekad i na otvorenom prkošenju onome što se doživljava kao zdravorazumsko. Jedan negativan trend je na taj način uočen i imenovan, a na nama je da se protiv njega borimo. Upravo na tom polju bitka protiv lažnih vesti ima veoma važnu ulogu.

O

no što danas nazivamo „fejk njuzom“ (fake news) nekad je, jednostavno, bila dezinformacija (fr. des-, lat. informatio-). Nju Rečnik Matice srpske (2007) tumači kao „lažno, netačno (obično zlonamerno) prikazivanje činjenica; lažno, netačno obaveštavanje; lažno obaveštenje“, za Vujakliju (1997) je ona „zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje“, dok je prema Velikom rečniku stranih reči i izraza (šipka i Klajn, 2007) reč o pogrešnom obaveštavanju, netačnom podatku, namerno ili usled greške. U specijalizovanim priručnicima za novinarstvo nalazimo manje-više slično tumačenje: Leksikon novinarstva (1979) navodi da je dezinformacija „informacija sa potpuno lažnim ili krajnje deformisanim sadržajem, lišena stvarne, činjeničke podloge, a to može biti samo namerno krivotvoren sadržaj“, a Dušan Đurić u svojoj Novinarskoj enciklopediji (1997) isti


06 termin opisuje rečima „netačna informacija i po pravilu namerno montirana“. Stoga definicije poput one koju nudi V. Volkov u studiji „Dezinformacija“, da je „dezinformacija manipulisanje javnog mnjenja, u političke svrhe, putem informacije obrađene zaobilaznim

sredstvima“ možemo smatrati previše uskim, jer se dezinformacija ne javlja samo iz političkih i ideoloških pobuda, već i iz marketinških, pa i čisto dokoličarskih. U tabeli koja sledi možete se upoznati sa čitavim spektrom motiva koji stoje iza dezinformacija.

MATRICA DEZINFORMACIJA

DA ISPROVOCIRA NEKOGA ILI DA SE NAŠALI NA NJEGOV RAČUN

 

OSTRAŠĆENOST SLEDBENIK PARTIJE ILI OSOBE PROFIT

FABRIKOVAN SADRŽAJ

MANIPULISANI SADRŽAJ

LAŽNI KONTEKST

PODMETNUTI SADRŽAJ

OBMANJUJUĆI SADRŽAJ

DA PARODIRA

LAŽNA POVEZANOST

SATIRA ILI PARODIJA

LOŠE NOVINARSTVO

POLITIČKI UTICAJ

PROPAGANDA

 

Claire Wardle, Fake news. It’s complicated. Preuzeto sa https://firstdraftnews.com/fake-news-complicated/


napisala Claire Wardle

Ne postoji namera da se izazove šteta, ali ima obmanjujući potencijal

Obmanjujuća upotreba informacija kako bi se potkrepila neka ideja ili imidž osobe

Kada naslovi, vizuelni sadržaji i antrfilei nisu u skladu sa sadžajem

U

SVOJOJ STUDIJI IZMANIPULISANA REČ

Kada se neko drugi predstavlja kao stvarni izvor

Kada se istinit sadržaj deli sa lažnim kontekstualnim informacijama

(2000) Filip Breton navodi: „Kako sama informacija bude postajala značajnija za naše društvo, dezinformacija, koja se uz pomoć laži i manipulacija poigrava informacijom, igraće sve važniju ulogu. To je jedna od suštinskih slabosti tzv. informacionog društva, za koje se mnogi gorljivo zalažu. Skoro monopolski položaj koji danas imaju mediji u pogledu protoka informacija, samo pojačava tu slabost. Novi oblici komunikacije, kao što je ona putem interneta, predstavljaju savršen oslonac za ovu vrstu manipulacije. Nažalost, treba imati na umu da se nijedna informacija koja se pojavi na svetskoj informativnoj mreži ne može smatrati verodostojnom i tačnom. I zaista, ako uprkos svim mogućim proverama i budnosti raznih posrednika u tradicionalnim

Novi sadržaj koji je 100% lažan, kreiran tako da obmane i nanese štetu

Kada se manipuliše istinitom informacijom ili vizuelnim sadržajem u cilju obmane

medijima, dezinformacija može biti delotvorna, šta tek može da se kaže za mrežu kojoj se pristupa direktno, bez ikakvog posredovanja i kontrole?“ „Lažne vesti“ postale su reč godine rečnika Kolins (Collins), nakon što je ovaj termin u toku svoje predizborne kampanje, a potom i po stupanju na dužnost, naširoko promovisao američki predsednik Donald Tramp. Utvrđeno je da je upotreba ovog termina procvetala u 2017. kroz porast od 365% u odnosu na 2016. godinu. Iako se Tramp u jednom intervjuu pohvalio kako je baš on skovao slavni termin, istina je da je on nastao u prvoj deceniji 21. veka, nekoliko godina pre no što se Tramp upustio u politiku. Postoji, takođe, i stav da „lažne vesti“ nisu valjan termin. Predsednik


08 Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard, u intervjuu za NIN (25. januar 2018) kaže: „Mislim da lažne vesti treba nazvati pravim imenom – to su dezinformacije, propaganda, obmanjivanje. Ako nešto nazovete vešću, pa makar i lažnom, ostaje prostor da se o istinitim informacijama debatuje kao o verodostojnim, stvara se konfuzija koju je teško raščistiti“. Bjeregard smatra da je neophodno napraviti plan medijskog opismenjavanja celokupnog stanovništva, ne samo mlađih generacija: „Naposletku je i ono najvažnije – ništa ne može da uspešno skrajne neproverljivu propagandu, koja zaista nije nikakva istorijska novina i oduvek je postojala, kao proverljiv, potkovan novinarski rad koji prkosi vremenu“. U januaru 2018. godine obznanjeno je da i Evropska unija pokreće borbu protiv lažnih vesti, i to formiranjem radne grupe od 39 struč-

njaka koja treba da predloži načine rešavanja tog problema. Evropska komesarka zadužena za digitalnu politiku Marija Gabrijel rekla je da se „lažne vesti šire zabrinjavajućom brzinom“ i dodala da to „ugrožava reputaciju medija i napredak demokratije“. Rat lažnim vestima objavio je i Fejsbuk, koji je najavio da će ubuduće prednost na njuzfidu biti data medijima sa istaknutim kredibilitetom.

*** Ovaj vodič posvećen je, pre svega, alatima za otkrivanje dezinformacija na interentu, ali pruža i osnov-na znanja koja će vam takođe pomoći i u analizi štampanih medija, radija i televizije. Ukoliko sumnjate u istinitost neke vesti, a že-lite da je proveri redakcija sajta Fakenews.rs, popunite kratak formular sa naslovne strane i dobićete odgovor u roku od 48 sati. 


09

Kadriranje pomoću laži FILIP BRETON, IZMANIPULISANA REČ, CLIO (2000).

L

AGANJE O ČINJENICAMA PREDSTAVLJA ISTIN-

sko oružje. Dezinformacija, kao najbolji primer manipulatorskog „kadriranja“, predstavlja intelektualno oružje, čije korišćenje može imati izuzetno opasne posledice. Sa tog stanovišta, operacija Mince-meat, čije samo ime budi jezu (mincemeat – mleveno meso), predstavlja skoro savršen primer dezinformacije. Godine 1943, španske vlasti iz Uelve pronalaze na plaži telo jednog engleskog oficira, izvesnog „kapetana Martina“, izbačeno na obalu posle, kako je izgledalo, nekog brodoloma. Kod njega pronalaze jedan od najvažnijih dokumenata tog doba: detaljna uputstva o kretanju saveznika, koji su se, po učvršćivanju položaja u severnoj Africi, navodno spremali za iskrcavanje na evropsku obalu, tačnije u Sardiniju i Grčku. Ta dragocena informacija je na diskretan način, budući da je Španija imala status neutralne zemlje, preneta nemačkoj obaveštajnoj službi. Telo sa uredno vraćenim dokumentima je poslato Englezima.

Ova informacija je skratila muke nemačkom generalštabu, koji je želeo da grupiše svoje snage kako bi sprečio iskrcavanje, a ne da ih rasprši po svim mogućim obalama, kako je to do tada bio slučaj. U dokumentu je takođe stajalo da će Nemcima biti poslata lažna obaveštenja o navodnom iskrcavanju na Siciliju, jer je, sa vojne tačke gledišta, bila tehnički najpogodnije mesto za to. Tako se desilo da što su Nemci češće primećivali stvarne znake da saveznici pripremaju iskrcavanje na Siciliju, to su bili ubeđeniji da se ono nikada neće tu desiti. Godine 1943. saveznici su se iskrcali na Siciliju, baš kao što su i nameravali, a Nemci su ostali zatečeni, do kraja verujući „slučajno pronađenom dokumentu“ sa španske plaže. Drugi svetski rat pružio je i mnoge druge primere za manipulaciju istinitim i lažnim informacijama. Pri nekim operacijama, saveznici su, u nameri da lažne informacije učine verodostojnim, bez oklevanja žrtvovali, na primer, mnoge obaveštajce ili pripadnike pokreta otpora. 


10

Provera sadržaja sa društvenih mreža


11

P

ROCES PROVERE SADRŽAJA SA DRUŠTVENIH

mreža izuzetno je kompleksan, jer se odvija na području gde ste stapaju privatna i javna sfera, fakti i manipulacije, intimno, društveno i političko. Stručnjaci za dekonstrukciju lažnih vesti, angažovani na projektu First draft (firstdraftnews.com) smatraju da se ovaj proces sastoji iz šest elemenata, među kojima najviše truda iziskuju prva tri: monitoring, istraživanje i verifikacija.

Monitoring Podrazumeva podelu poslova unutar redakcije, kao i postojanje seta alata za internu komunikaciju. Ovakvim sistemom trebalo bi da budu obuhvaćene sve relevantne društvene mreže u državi u kojoj je medij registrovan, ali potencijalno i one mreže koje izlaze iz tog okvira, poput ruskog VK ili kineskog Weibo. Vesti u trendu najlakše je pratiti na Tviteru, koji omogućava korisnu selekciju na osnovu heštagova (#), a dodatnu preglednost pri monitoringu omogućiće alati poput Twitter Advanced Search, Twitter lists, Tweetdeck, Trendsmap, Nuzzel, Trends24 i Reddit.

▲Gore Fotomontaža na kojoj je kolona autobusa koja odlazi na miting SNS-a prikazuje kao vest sa CNN-a o talasu migranata u Subotici. ► Desno Ček-lista koju za verifikaciju sadržaja sa društvenih mreža koriste novinari Dojče velea.

Istraživanje Potrebno je uspostaviti brz sitem slanja otkrivenog sadržaja odgovarajućem uredniku, kako bi se preduzele dalje aktivnosti. Ovaj segment se može odvijati i pasivno, ukoliko postoji opcija na osnovu koje čitaoci / posetioci šalju mediju sopstvene snimke i tekstove od javnog interesa.

Verifikacija Ukoliko je izvor nekredibilan, proces obrade treba zaustaviti. Sistem verifikacije mora biti jasan i sistematičan, a uz to i lako dostupan svim članovima redakcije. On obuhvata proveru sadržaja, izvora, lokacije, datuma i vremena. Pre objavljivanja uvek treba imati na umu moguće posledice koje će vest / snimak izazvati u javnosti. 


12

Šest koraka verifikacije

P

OGLEDAJTE FOTOGRAFIJE SA DESNE STRANE.

Prva među njima podeljena je bezbroj puta na društvenim mrežama, metaforički ukazujući na svet u kome se sve vrti oko ruskog predsednika Vladimira Putina. Istina je, međutim, nešto drugačija. Originalna fotografija sa Samita G20 iz 2017. pokazuje nam – umesto Putina – praznu stolicu. Autor fotomontaže je pronašao fotografiju ruskog predsednika u sedećem položaju, učinio površinu transparentnom i „zalepio“ sliku na praznu stolicu, zamenivši pritom i naziv zemlje na tablici. Stručnjaci First drafta objašnjavaju nam kako da u šest koraka prepoznamo slične manipulacije. Ono što je u svetu novinarstva pet novinarskih pitanja, odnosno 5W, to je u svetu dekonstrukcije lažnih vesti 6S (six steps): utvrđivanje porekla sadržaja, izvora, datuma i lokacije nastanka, mogućnosti za stupanje u kontakt sa autorom, kao i dozvole za objavljivanje, odnosno obezbeđivanje autorskih prava.


13

Poreklo da li je sadržaj originalan?

N

a servisu tineye.com moguće je proveriti u kojim su sve kontekstima i na kojim sajtovima upotrebljene fotografije čiju autentičnost proveravamo. Slične rezultate možemo dobiti i na osnovu Guglovog sistema pretraživanja pomoću slika, koji se pokreće na stranici Google images izborom opcije „Pretražujte prema slici“ („Search by image“) koja je označena ikonicom fotoaparata u okviru polja za pretragu. Treba imati na umu da je u nizu istih fotografija originalna obično ona koja ima najveću rezoluciju, tj. najviši kvalitet. Za proveru fotografija sa društvenih mreža mogu vam poslužiti Twitter advanced search, Facebook Graph Search, kao i Panoramio.com. Kada proveravate video, potrebno je ustanoviti datum postavljanja prve verzije. To je na Jutjubu lako učiniti, jednostavnim rangiranjem rezultata pretrage prema datumu postavljanja. Detaljnije podatke o video-klipu moguće je dobiti na osnovu servisa Youtube DataViewer, koji je pokrenuo Amnesty international (citizenevidence.amnestyusa.org). Ne treba smetnuti s uma mogućnost da je originalni sadržaj postavljen na video-servis manjeg dometa od Jutjuba, kao što su Vimeo ili Dailymotion.

. Izvor ko je postavio sadržaj na internet?

N

a početku bi trebalo razmisliti o sledećem: da li je osoba koja je objavila snimak određenog događaja mogla da bude na licu mesta u to vreme? Da li ta osoba često objavljuje snimke takve prirode? Možete li pronaći detaljnije podatke o toj osobi, ili makar profile na društvenim mrežama? Postoje li „rupe“ u priči? Na ova pitanja delimično mogu da odgovore onlajn servisi za pretra-

▲ Fotomontaža kao pokušaj diskreditacije kampanje Mita Romnija na predsedničkim izborima u SAD (Romney > Rmoney)

gu ličnosti: whois.com, pipl.com i Linkedin. Nažalost, besplatne verzije ovih servisa omogućavaju samo delimičan uvid u prikupljene podatke, ali mogu biti korisne za početno istraživanje. O istorijatu konkretnog naloga na društvenoj mreži moguće je pronaći određene podatke putem sajta mentionmapp.com.

. Datum

P

kada je sadržaj nastao?

odatak o vremenu nastanka fotografije moguće je izvesti na osnovu servisa fotoforensics.com, koji je besplatan za upotrebu, a omogućava analizu kako fotografija sa interneta, tako i onih sa računara. Za manje od jednog minuta „Foto forenzika“


otkriće vam datum nastanka fotografije, fotoaparat kojim je uslikana, vreme eventualne modifikacije, kao i više od dve stotine drugih detalja u vezi sa snimkom. Dezinformacija se može otkriti poređenjem fotografije koja je nastala u eksterijeru sa vremenskim prilikama koje su u tom trenutku bile uočene na pretpostavljenoj lokaciji, putem sajta wolframalpha.com.

Lokacija

P

gde je sadržaj nastao?

onekad je zaključak lakše doneti na osnovu perifernih elemenata fotografije / snimka nego na osnovu sadržaja koji je u fokusu. Pogledajte fotografiju na vrhu stranice i pokušajte da pretpostavite gde je nastala. Impulsivni odgovor možda bi bio „Bliski istok“ ili „Palestina“, ali ako obratite pažnju na detalje, iza grupe koja protestuje videćete zapadnoevropsku arhitekturu, a na jednom od banera videćete naziv francuskih novina L'Humanité. Naposletku, jasno je: reč je o Francuskoj. Određene premise mogu se izvući i na osnovu dijalekata, ukoliko je snimak praćen tonskim zapisom. Za ovaj stepen verifikacije često će vam biti potrebna pomoć saradnika (internih ili eksternih), pa čak i poznanika van medijske sfere koji su upućeni u kontekst lokacije na kojoj je nastala fotografija ili snimak. Za utvrđivanje lokacije od velike pomoći mogu da budu Google maps, pa-

noramio.com i wikimapia.org, ali i mobilne aplikacije koje sadrže mape terena.

Kontakt

P

kako stupiti u kontakt sa autorom?

rikupite što više podataka o izvoru pre nego što sa njim stupite u kontakt. Izvor može biti očevidac, žrtva ili predstavnik vlasti, pa u skladu s tim treba voditi računa o pristupu, ali i o mogućim motivima zbog kojih je izvor odlučio da objavi snimak. Kako biste testirali izvor, postavite mu pitanje na koje već znate odgovor, a do kojeg ste došli u pripremnom periodu. U vezi sa izvorom moguće je postaviti sledeća pitanja: ko je on(a)?; gde živi, gde radi?; kako je dospela / dospeo na lice mesta?; šta je tamo radila / radio?; šta je mogla / mogao da vidi?.

Dozvola

K

postoje li prepreke za objavljivanje?

ada tražite dozvolu za objavljivanje sadržaja, izvoru je potrebno iskreno izneti svoje namere u vezi sa tim. Objasnite izvoru u koje svrhe i u kom kontekstu će njegova fotografija ili snimak biti objavljeni, a potom se dogovorite oko forme potpisa (puno ime i prezime, inicijali, pseudonim...). Konsultujte se sa pravnikom ukoliko imate nedoumice u vezi sa aspektom autorskih prava. 


15

Verifikacija fotografija Svaki korak u okviru procesa verifikacije fotografija predstavljen je bojama svetala na semaforu kako bi bilo jasno da je retko moguće 100% potvrditi svaki aspekt fotografije očevidaca. Preuzeto sa projekta First draft (firstdraftnews.com).

s

1. Da li je pred vama ORIGINALNA verzija? NE Pretraga uz pomoć Reverse image search daje identične fotografije indeksirane na internetu pre nego što se odigrao događaj koji je u pitanju

Pretraga uz pomoć Reverse image search daje slične rezultate u koje uključuje identične karakteristike fotografije, nagoveštavajući da se radi o montiranoj fotografiji

Pretraga po datumima na svakoj od društvenih mreža otkriva da je to prva od mnogih podeljenih na internetu, ali za to još niste dobili potvrdu od osobe koja je postavila

Niste pronašli druge verzije na internetu i osnovna provera senki i odraza ukazuje da nije manipulisano fotografijom

DA Dobili ste je direktno od izvora sa kojim ste sami razgovarali


16

2. Da li znate KO je snimio fotorafiju?

NE Dobili ste je mejlom od anonimnog pošiljaoca ili od anonimnog čet korisnika

Postavljena je na društvenu mrežu, ali korisničko ime se ne pojavljuje nigde drugo na internetu. Kreator sadržaja želi da ostane anoniman

Uz pomoć pretrage na osnovu punog imena, fotografije na profilu korisnika i/ili utvrđivanjem ko je vlasnik domena bloga ili sajta, uspeli ste da identifikujete izvor

Uz pomoć društvenih mreža uspeli ste da kontaktirate sa izvorom kako bi potvrdili da je on(ona) autor fotografije

DA Razgovarali ste sa izvorom i njegovi (njeni) odgovori su u skladu sa informacijama koje ste dobili proverom EXIF * informacija, meteorološkim izveštajem i proverom digitalnog traga izvora 1

3. Da li znate GDE je fotografija snimljena? NE Ne postoje dostupni podaci o lokaciji niti sadrži vizuelne tragove na osnovu kojih se može istraživati

1

Poredili ste je sa drugim fotografijama sa iste lokacije, ali ne postoji satelitski ili pregled ulica na osnovu kojeg biste mogli da potvrdite da se radi o istoj lokaciji

Koristili ste vizuelne tragove kao što su natpisi, arhitektura i odevanje kako bi ste ustanovili širi geografski region lokacije

Koristeći alate za mapiranje uporedili ste pejzaž i znamenitosti i potvrdili ste geografsku dužinu i širinu lokacije

DA Izvor je mogao da potvrdi da je u svom vidokrugu imao i druge znamenitosti koje se poklapaju sa onim prikazanim na onlajn mapama

EXIF je skraćenica za Ekchangeable Image File, format koji je standard za čuvanje informacija o razmeni podataka u digitalnim fotografijma pomoću JPEG kompresije. Skoro sve nove digitalne kamere koriste EXIF dodatak, čuvajući informacije o fotografiji kao što su brzina zatvarača, kompenzacija ekspozicije, F broj, koji je sistem merenja korišten, da li se koristio blic, ISO broj, datum i vreme kada je slika snimljena, pomoćna sočiva koja su korišćena, rezoluciju. Neke fotografije mogu čak i da skladište GPS podatke, tako da možete lako da vidite gde su snimljene.


17

4. Da li znate KADA je fotografija 4. Da li znate KADA jesnimljena? fotografija snimljena? NE Dobili ste je od anonimnog pošiljaoca i nemate na raspolaganju EXIF informacije

DA Proverili ste vremenski otisak na društvenoj mreži kako biste utvrdili kada je postavljena na internet, ali ne raspolažete sa EXIF informacijama kako biste potvrdili kada je snimljena

Vremenski otisak na društvenoj mreži pokazuje da je postavljena neposredno nakon što se događaj odigrao i sadrži vizuelne dokaze koji koreliraju sa izjavama očevidaca

Potvrdili ste da vremenske prilike i odrazi vidljivi na fotografiji odgovaraju vremenu, datumu i lokaciji koju izvor navodi

Sadrži EXIF informacije koje u kombinaciji sa drugim proverama, potvrđuju kada je fotografija snimljena

5. Da li znate ZAŠTO je fotografija snimljena? NE Ne znate ko je snimio fotografiju tako da ne možete da procenite njihove motive

Nalog na društvenoj mreži je tek nedavno kreiran i/ili njegova pretraga ukazuje da izvor retko postavlja sadržaje na internet tako da je malo dokaza koji potvrđuju njegovo (njeno) kretanje i motivaciju

Šira pretraga pravog imena izvora otkriva njegovu/njenu povezanost sa aktivističkom ili zagovaračkom organizacijom, ali nema dodatnih informacija koje objašnjavaju motivaciju u konkretnom slučaju

Pretraga aktivnosti izvora na društvenim mrežama pre događaja potvrđuje njegove (njene) razloge zbog kojih je snimio fotografiju, npr. osoba je bila na godišnjem odmoru, novinar je, radi u blizini

DA Fotograf je potvrdio okolnosti u kojima je fotografija snimljena


18

Verifikacija video-sadržaja Svaki korak u okviru procesa verifikacije fotografija predstavljen je bojama svetala na semaforu kako bi bilo jasno da je retko moguće 100% potvrditi svaki aspekt snimka očevidaca. Preuzeto sa projekta First draft (firstdraftnews.com).

s

1. Da li je pred vama ORIGINALNA verzija? NE Pretragom po ključnim rečima svake od društvenih mreža pronašli ste ranije verzije istog video sadržaja

Pretraga sličice video zapisa (video thumbnail) uz pomoć Reverse image search otkriva druge verzije na internetu, ali nije moguće utvrditi koja je originalna

Internet pretraga na osnovu URL adrese ukazuje na to da se radi o prvoj verziji, ali niste uspeli da kontaktirate izvor

Niste pronašli druge verzije na internetu

DA Dobili ste je direktno od izvora sa kojim ste sami razgovarali


19

2. Da li znate KO je autor video sadržaja? NE Dobili ste je mejlom od anonimnog pošiljaoca ili od anonimnog čet korisnika

Postavljen je na društvenu mrežu, ali korisničko ime se ne pojavljuje nigde drugo na internetu. Kreator sadržaja želi da ostane anoniman

Pretragom punog imena, fotografije na profilu korisnika i/ili utvrđivanjem ko je vlasnik domena bloga ili sajta, uspeli ste da identifikujete izvor

Uz pomoć društvenih mreža uspeli ste da kontaktirate sa izvorom kako bi potvrdili da je on(ona) autor fotografije

DA Razgovarali ste sa izvorom i odgovori su u skladu sa meteorološkim izveštajem, korišćenom opremom za snimanje i proverom digitalnog traga izvora

3. Da li znate GDE je video sadržaj snimljen? NE Vizuelni tragovi u video sadržaju su šturi i ne dozvoljavaju vam da potvrdite lokaciju

Prevod pratećeg teksta vam dozvoljava da naslutite gde je snimljen, ali niste u stanju da utvrdite tačnu lokaciju

Koristili ste vizuelne tragove kao što su natpisi, arhitektura i odevanje kako bi ste ustanovili širi geografski region lokacije

Koristeći alate za mapiranje uporedili ste pejzaž i znamenitosti i potvrdili ste geografsku dužinu i širinu lokacije

DA Razgovarali ste sa izvorom i njegovi odgovori o tome gde je video snimljen koreliraju sa vizuelnim markerima lokacije

4. Da li znate KADA je video snimljen? NE Dobili ste ga od anonimnog pošiljaoca i nemate na raspolaganju drugih metapodataka

DA Proverili ste vremenski otisak na društvenoj mreži kako biste utvrdili kada je postavljen na internet, ali ne raspolažete sa podacima o datumu snimanja

Vremenski otisak snimka pokazuje da je postavljen neposredno nakon što se događaj odigrao i sadrži vizuelne dokaze koji koreliraju sa izjavama očevidaca

Razgovarali ste sa izvorom i utvrdili ste da je on/ona bila na toj lokaciji u vreme kada je video zapis snimljen

Potvrdili ste da vremenske prilike i vidljivi odrazi odgovaraju vremenu, datumu i lokaciji koju izvor navodi


20

5. Da li znate ZAŠTO je video snimljen? NE Ne znate ko je snimio video tako da ne možete da procenite njihove motive

Nalog na društvenoj mreži je tek nedavno kreiran i/ili njegova pretraga ukazuje da izvor retko postavlja sadržaje na internet tako da je malo dokaza koji potvrđuju njegovo (njeno) kretanje i motivaciju

Šira pretraga pravog imena izvora otkriva njegovu (njenu) povezanost sa aktivističkom ili zagovaračkom organizacijom, ali nema dodatnih informacija koje objašnjavaju motivaciju u konkretnom slučaju

Aktivnost izvora na društvenim mrežama pre događaja potvrđuje njegove (njene) razloge zbog kojih je snimio video, npr. osoba je bila na godišnjem odmoru, novinar je, radi u blizini

DA Razgovarali ste sa izvorom koji je potvrdio okolnosti oko nastanka videa


21

Verifikacija sajtova

P

re no što prenesemo informaciju sa određenog sajta, potrebno je proveriti njegov kredibilitet. To ćete učiniti proverom web adrese, sa posebnim osvrtom na domen, a pažnju treba obratiti i na naziv sajta.

Međutim, ilustracija ispod ovog teksta ukazuje na to da ne smemo imati stopostotno poverenje čak ni u sajtove medija koji važe za profesionalne. Politika je sa jednog sajta za onlajn kasting preuzela sliku nemačkog glumca


22 Andreasa Kaufmana i predstavila ga kao doktora Petra Veličkovića u sklopu grafičke opreme mizogine kolumne iz rubrike Pogledi. Nakon što je prevara otkrivena, tekst je uklonjen sa sajta, ali je štampana verzija ostala da svedoči o ovom pokušaju prevare. Svaki kredibilan informativni sajt ima stranicu „O nama“, preko koje je – po potrebi – moguće stupiti u kontakt sa uredništvom. Pojedine segmente sajta moguće je (pr)oceniti na osnovu alata koje smo naveli u okviru koraka verifikacije. 1) Budite skeptični prema naslovima. Lažne vesti često imaju dopadljive naslove, ispisane velikim slovima, uz znakove uzvika. Ako šokantne tvrdnje iz naslova zvuče neverovatno, onda verovatno i jesu neverovatne. 2) Pažljivo osmotrite URL. Lažne vesti često se objavljuju na sajtovima koji imaju domene veoma slične nekim kredibilnim domenima. Tako je, jedva primetnom manipulacijom, objavljena lažna vest o Dobrici Ćosiću kao dobitniku Nobelove nagrade za književnost, a sličnim trikom poslužio se i lažni sajt abcnews.com.co koji je imitirao sličan domen velike američke televizijske mreže ABC - abcnews.go.com. 3) Istražite redakciju. Proverite kakve podatke Gugl nudi o sajtu koji istražujete. Obavezno pogledajte i sekciju „O nama“, koja bi kod kredibilnih izvora morala da ima kontakmejl ili telefon, putem kojih je moguće stupiti u kontakt sa redakcijom. 4) Obratite pažnju na neuobičajeno formatiranje. Mnogi rizični sajtovi traljavo uređuju svoje sadržaje, a tekstovi su prepuni slovnih, pravopisnih i stilskih grešaka. Ponekad je čak moguće uočiti neizmenjen, neprilagođen prevod sa servisa Google translate.

5) Razmotrite fotografije. Rizični sajtovi često sadrže manipulativne fotografije i videosnimke. Katkad je reč o fotomontažama, a katkad o snimcima izvučenim iz konteksta. Poslužite se alatima za verifikaciju kako biste utvrdili poreklo takvih sadržaja. 6) Proverite datume. Na rizičnim sajtovima neretko se može uočiti nesistematičan sled objavljivanja sadržaja, koji se protivi hronološkoj logici, ili čak smešta određene sadržaje „u budućnost“, tj. pripisuje im datum objavljivanja koji još nije aktuelan. 7) Proverite dokaze. Sačinite listu dokaza, izvora i argumenata na koje se oslanja autor teksta. Svaki od tih elemenata moguće je proveriti na osnovu alata za verifikaciju, ili na osnovu konsultacija sa internim i eksternim saradnicima. Oslanjanje na anonimne izvore ili neimenovane eksperte može biti indikator lažne vesti. 8) Potražite druge objave. Potrebno je proveriti da li je sumnjivi medijski sadržaj objavljen na još nekom portalu. Ukoliko je istu priču preneo i sajt kojem verujete, to može biti pozitivan signal. Međutim, ponekad se dešava da istu lažnu vest prenese mnogo opskurnih sajtova, pa takav kvantitet ne treba nužno tumačiti kao potvrdu verodostojnosti prenetog sadržaja. 9) Da li je ovo šala? Ponekad je lažne vesti teško razlikovati od humorističkih tekstova ili satire. Proverite da li je autor već poznat po sličnim sadržajima, kao i da li se na osnovu pojedinih detalja ili stilskih obeležja može utvrditi da je tekst šaljivog karaktera. 10) Neke priče su svrhovito lažne. Kritički razmišljajte o sadržaju koji ste uočili i delite dalje samo one vesti za koje znate da su kredibilne. 


23 s

Pravila Kodeksa Asocijacije onlajn medija

U

Nišu je 2017. usvojen Kodeks Asocijacije onlajn medija, čiji je zadatak da pokuša da doprinese regulaciji rada onlajn medija, a reč je o sferi za koju katkad deluje kao da je potpuno deregulisana i van domašaja zakona. Kodeks je veoma koristan svima koji žele da se bave dekonstrukcijom lažnih vesti, pa na ovom mestu prenosimo odeljak iz priručnika koji se odnosi upravo na ovu temu. „Količina informacija koje svakodnevno kruže društvenim mrežama, od kojih je veliki broj sumnjive verodostojnosti (naročito zbog ekspanzije tzv. fake news), zahteva poseban oprez, pa Kodeks asocijacije onlajn medija preporučuje primenu dodatnih pravila kod tretiranja informacija koje članice AOM-a prikupljaju sa ovakvih mreža:


24

kada je reč o „živim izvorima“, trebalo bi širiti mrežu sagovornika, komentatora i drugih „živih izvora“; kada je reč o informacijama koje potiču od drugih medija/agencija trebalo bi ustanoviti procedure u postupanju sa takvim informacijama, a preporučuje se i formiranje evidencije dokumenata koji se koriste kao izvori informacija; preporučuje se kreiranje procedura za utvrđivanje autentičnosti i verodostojnosti izvora, posebno u slučajevima „živog izvora“, a naročito ako je reč o nepoznatim izvorima, izvorima sa društvenih mreža i drugim nepouzdanim izvorima; kad god je moguće, umesto izjava treba koristiti dokumente poput fotografija, audio i video snimaka, pisanih dokumenata i sl; izjavama „živog izvora“ ne sme se slepo verovati, jer one mogu da budu netačne, manipulativne ili „emotivno“ obojene, i to bez obzira da li su to izjave očevidaca nekog događaja, žrtava prirodne katastrofe ili predstavnika vlasti i, kad god je to moguće, neophodno je kombinovati takve izvore sa drugim pouzdanim izvorima, a ako ih nema, neophodno je postavljati i potpitanja kako bi se stekla jasnija slika o pouzdanosti konkretnog (ljudskog) izvora − na primer, navodnom očevicu požara u stambenoj zgradi koji je „video“ pad jednog stanara treba postaviti pitanja poput: „Koliko ste bili udaljeni od mesta požara?“, „Da li ste možda svojim telefonom

snimili taj pad?“, „Da li je na licu mesta bilo nadležnih službi?“ i druga (pot)pitanja značajna za sticanje kompletne slike o događaju; novinar, urednik i medij uvek treba da pođu od pretpostavke da je sadržaj sa društvenih mreža (video, fotografija, tekstualna informacija itd.) netačan, nepotpun, kropovan, montiran, izvučen iz konteksta itd.; kod verifikacije ovakvog sadržaja, koji je postavljen na društvene mreže ili ga je poslao korisnik, trebalo bi utvrditi da li je isti ili sličan sadržaj dostupan na nekoj drugoj lokaciji na internetu i kada je objavljen, te da li je moguće utvrditi kada je određeni sadržaj nastao (na primer, da li fotografija sadrži metapodatke poput datuma); kod verifikovanja samog profila na društvenoj mreži treba pribeći različitim metodama, poput provere sadržaja ranijih objava te njihove verodostojnosti, uz pokušaj kontaktiranja osobe koja je postavila ili poslala sadržaj; kada je reč o profilima javnih ličnosti, o kojima javnost ima opravdani interes da zna (poput predsednika republike, predsednika vlade, ministara, poslanika, zaštitnika građana i sl.), neophodno je potvrditi da je profil verodostojan; ako nije moguće utvrditi autentičnost, istinitost i potpunost informacije primenom opštih i posebnih pravila verifikacije, preporuka je da se članice AOM-a uzdrže od objavljivanja takvih informacija.“ 


25

Logičke greške

D

a li vam se nekad desilo da čujete ili pročitate izjavu za koju instinktivno osetite da nije sasvim istinita ili da je upotrebljena kao neki oblik manipulacije, a da ne možete sasvim jasno da odredite šta sa tom izjavom nije u redu? Ovde ćemo vam predstaviti način za dekonstrukciju upravo takvih izjava, kako biste lakše odredili zašto neka izjava „nije na mestu”. Naime, reč je o prikazu logičkih geršaka ilustrovanih primerima iz savremenog političkog diskursa. Ovakve greške nisu uvek namerno počinjene i mogu da se potkradu svakom od nas, međutim njihove posledice nisu zanemarljive i upravo zbog toga treba da preuzmemo odgovornost za njihovu dekonstrukciju. Logičke greške predstavljaju veoma čestu podlogu lažnih vesti. Fusnota: Prikaz je napravljen na osnovu knjige Srđana Damnjanovića Mali rečnik grešaka (ne samo) za novinare. Primeri izjava su preuzeti sa sajtova izjave.net i istinomer.rs.

Pretpostavka koja se ne može samostalno proveriti, testirati ili opovrgnuti, a koristimo je da bismo dokazali naše teze ili osporili sagovornikove. Navedena teza može biti istinita, ali ukoliko nismo u stanju da je ozbiljno proverimo, može nam se pripisati ova greška. „Od Ozne, preko Udbe, DB-a, pa sve do BIA, oni gospodare našim sudbinama i mešaju se u svaki trenutak naših života. Trude se da ne budemo slobodni, da nas kontrolišu i usmeravaju ka trenutnom, nominalnom vladaru. Znaju da će on kad-tad pasti, a da će oni ostati jedina sila koja u svojim rukama drži pravu vlast. Nije se uzalud Vučić dograbio svih tajnih službi čim je dobio izbore. Znao je koliko će mu one pomoći u onom što namerava da sa nama učini.” GORAN MARKOVIĆ, filmski režiser i pozorišni reditelj, u intervjuu za „Nedeljnik“.


26 Necelishodno pozivanje na autoritet. Pozivanjem na autoritet možemo vlastite stavove učvrstiti i podupreti, ali sam poziv još ne predstavlja čvrst dokaz. „Nekada mi se ne sviđa kada neki ljudi iz SNS zaboravljaju da je Predsedništvo partije ovlastilo [presednika] Vučića da predloži Anu Brnabić za mandatara. Najveći deo partije, 95 odsto, razume da je ta odluka dobra i podržava je, dok ima nekih koji su možda videli neke druge kombinatorike. Pustite vi Vučića da radi svoj posao. Ako smo mu verovali u teškim vremenima i pokazalo se da je to bilo uspešno, verovaćemo i dalje.“ NEBOJŠA STEFANOVIĆ, član Predsedništva SNS-a, TV „Pink“ „Ona je predlog predsednika Republike i SNSa, i shodno tome ima našu potpunu podršku. Pokret socijalista je tražio samo jednu garanciju - a to je da Ana Brnabić nastavi da vodi politiku Aleksandra Vučića. Dobili smo tu garanciju i za nas nema nikakve dileme. Ko god ima dilemu, ima mesta u opoziciji.“ ALEKSANDAR VULIN, predsednik Pokreta socijalista i ministar rada u tehničkom mandatu, RTS

Doslovno argument batine. Svako pozivanje na silu pa i onda kada „skrećemo pažnju” na neprijatne posledice koje mogu nastati usled neprihvatanja određenih ideja, jeste argument batine. „Severnokorejski lider Kim Džong Un upravo je izjavio da je ’njegovo nuklearno dugme u svakom trenutku na stolu’. Hoće li ga, molim vas, neko iz njegovog istrošenog i neuhranjenog režima obavestiti da i ja imam nuklearno dugme, samo što je ono mnogo veće i mnogo moćnije od njegovog, i moje dugme radi.“ DONALD TRAMP, predsednik SAD, „Tviter“/„Tanjug“

„Nemojte [Majk Pens] to da pričate, ne pozivajte druge da izađu, jer ako Evropska unija propadne, imaćete novi rat na Zapadnom Balkanu. Ako ih ostavimo same, Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku, Makedoniju, Albaniju, sve te zemlje, imaćemo opet rat.“ ŽAN-KLOD JUNKER, predsednik Evropske komisije, tokom susreta sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom, B92/„Insajder“

Argument usmeren na čoveka. Greška se sastoji u osporavanju ličnosti umesto ideja. „Zaštitnik sopstvene fotelje i istaknuti član dinastije Minhauzen, baron Saša Janković, posetio je danas Novi Pazar zajedno sa malom, ali narodu po svemu najgorem poznatom svitom istrošenih žutih lezilebovića, sa namerom da u ovoj mešovitoj sredini, na posebno osetljivom mestu za Srbe i Bošnjake, laže, svađa i deli narod.” MARKO ĐURIĆ, potpredsednik GO SNS-a, o poseti predsedničkog kandidata Saše Jankovića Novom Pazaru, „Blic“. „Mišković, Đilas i Šapić imaju pravo da se kandiduju na izborima i da pokušaju opet da opljačkaju Beograđane, ali moraju da znaju da ćemo im mi biti ozbiljna prepreka na tom putu i da im nećemo dopustiti da tek tako lako ulete u gradsku kasu i opljačkaju ono što su Beograđani u protekle četiri godine zaradili i uštedeli.“ SINIŠA MALI, gradonačelnik Beograda, Fonet/Danas. „Dačić je patuljak, patrljak vladajuće koalicije.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, zamenik predsednika SNS-a, TV B92.

Politikantsko ulagivanje masama radi ostvarivanja ciljeva koji su obično daleko od onoga što se javno obećava i govori. Demagog se prepoznaje po tome što su mu usta puna naroda.


27 „Smatram da sam značajno političko nasleđe ostvario u Srbiji. Sve bitke sam dobio najubedljivije i mislim da se to skoro neće ponoviti.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije, RTS. „Ponavljam vam, neće oni [opozicija] da vladaju, neće narod nikada imati poverenje u njih. Ja ću sâm kada odem ostaviti i predložiti drugog ko će ih pobediti i nastaviti da vlada u interesu građana.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije, „Tanjug“ „Srbija će poslati ne samo vojsku, svi će ići. Prvi ću ja da idem, ne bi mi bilo prvi put.” TOMISLAV NIKOLIĆ, predsednik Srbije, na pitanje „šta znači to da će Srbija braniti svoju teritoriju i Srbe na Kosovu i Metohiju i da li to znači da je Srbija spremna da pošalje i vojsku na Kosovo“, „Insajder“/N1

Neopravdano verovanje da je opovrgavanje nečijih ideja moguće pripisivanjem određenog naziva. Pri tome, naziv ne mora nužno biti pogrdan ili neistinit, iako se takvi najčešće koriste. „Polovina pristalica Donalda Trampa su šaka jada (basket of deplorables). Oni su rasisti, seksisti, ksenofobi i islamofobi. Druga polovina Trampovih sledbenika samo očajnički želi promene.“ HILARI KLINTON, kao kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD, BBC/Tanjug „Kusturica je običan pervarant, šibicar, on je fikcija, lažov. Nije popularan, kao što želi da se dokaže. On hoće i da bude Srbin, ali nije. On je jedna mora od lika, sve je kod njega lažno.“ ŽERAR DEPARDJE, francuski glumac, u izjavi za italijansku „La Republiku“ „Zamislite kada bih ja rekao za Depardjea da je raspadnuti alkoholičar, prevarant koji je zbog poreskih olaškica, a ne iz ljubavi prema ruskoj kulturi, uzeo ruski pasoš, da je nemoralna drtina koja ne može da izdrži istinu kako Rusi vole moje filmove i muziku koju sviram, kao ostalom i Francuzi.“ EMIR KUSTURICA,

filmski režiser, o Žeraru Depardjeu koji ga ja nazvao prevarantom i lažovom, „Iskra“/„Blic“

Sklonost da se sve svodi na moralni sud u cilju opravdanja vlastite nemoći. Što je davnije to je moralnije, a najmoralnije je i najdavnije, i to ono koje po prilici nikad nije ni bilo. (Svi političari lažu i kradu. U politici nema poštenja.) „Čitati danas neke novine ili gledati televizije isto je i što i tuširati se ispod kanalizacionih cevi. Mediji postaju informativni ’černobili’. Postaju – kurtizane vlasti. Postaju – samousluge u kojima se kupuje sve upakovano u celofan, a ponekad i sa crvenom mašnicom.” MANOJLO VUKOTIĆ, nekadašnji glavni urednik „Borbe“, „Večernjih novosti“, „Blica“ i „Glasa javnosti“, „Nedeljnik“ „Pojam kulture se toliko proširio da se prvobitno značenje izgubilo. Tako je, recimo, najpopularniji oblik kulture – sport. Telo je pobedilo duh. Najslavnija pozornica je teretana. Vrhunac lepote – silikoni. Iskušenica novokomponovana celiva ikonu nadutih usana. Najpoštovanija ikona našeg vremena je ogledalo. Pred ogledalom se današnji čovek moli Bogu.” MATIJA BEĆKOVIĆ, pesnik, „Blic“

Misaoni postupak koji se iscrpljuje u stalnom procesu verifikacije neke omiljene teorije. Nekritični ljudi pridržavaju se svojih ideja i kada one eksperimentalno, praktično ili putem testa, zataje. „Ana Brnabić će biti dobar premijer, a kako i ne bi kada joj je predsednik Aleksandar Vučić ostavio sređenu Srbiju i punu kasu para.“ BOGOLJUB KARIĆ, kao predsednik PSS-a, „Alo“ „Vučić je najbolji premijer kojeg smo ikad imali. On je nešto što je dragoceno za bilo koju državu ako je takav čovek na njenom čelu.“


28 SLOBODAN VUKSANOVIĆ, bivši ministar prosvete i sporta u vladi Vojislava Koštunice, „Danas“ „Arapi su vrlo osetljivi na kritike i napade i samo su zbog ličnog prijateljstva ostali ovde. A onda su počele kritike – zašto smo njima dali 68 odsto, a nama 32 odsto? Pa, tamo su 75 godina bili pacovi i zarđali kontejneri, i niko tu nije hteo da dođe.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, B92

Kada kontroverznost neke pozicije branimo tako što definišemo suprotnu na nama odgovarajući način. „Kabinet smatra da Politika treba da nastavi sa objavljivanjem Petričićevih karikatura, jer one nikome ne smetaju, već premijeru samo donose poene. One su dokaz demokratskog poretka i za premijera je važno da karikature opstanu. One pokazuju da ljudi koji ne prate promene i koji imaju najoštriji antivladin stav i ličnu mržnju prema predsedniku vlade, treba da imaju svoj prostor da nesmetano rade ubuduće, kao što su do sada radili“, KABINET ALEKSANDRA VUČIĆA, o prekidu saradnje lista „Politika“ i karikaturiste Dušana Petričića, „Blic“

Doslovno, ne sledi. izvođenje zaključka iz nebitnih razloga ili na osnovu nedovoljnih argumenata. „Kako ću ja pred bilo koga u Brisel, kako ću ja pred Putina i da mu kažem – u redu je, hvala ti, ali narod u Mionici nas neće. Nemam posle toga obraza da bilo šta tražim i kažem.” ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije i predsednik SNS-a, u Mionici na skupu uoči lokalnih izbora, „Istinomer“ „Kada se završe predsednički izbori bez bilo kakvih neregularnosti, i kada jedan predsednički kandidat, u ovoj situaciji Aleksandar Vučić, osvoji skoro 56 odsto glasova, odnosno, u apsolutnim brojevima preko dva

miliona, onda nemate ozbiljnih argumenata da kažete da nešto nije u redu sa demokratijom. Sa demokratijom u Srbiji je sve u redu.” ALEKSANDAR MARTINOVIĆ, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, RTV/Istinomer „Napad na Aleksandra Vučića je napad na modernu Srbiju i napad na ono sa čim se moderna Srbija ponosi, a to je ekonomski prosperitet.” MILOSAV MILIČKOVIĆ, državni sekretar u MUP-u i funkcioner SNS, povodom pronalaženja „arsenala oružja” blizu kuće premijera Aleksandra Vučića, Tanjug

Interpretiranja gesta površnog poštovanja kao adekvatne zamene za realnu stvar. „Bivši ministar Norveške bio je toliko oduševljen prijemom i programom u Beogradu, pa je pokušao da mi se revanšira. Kad sam stigao u njihov MSP priredili su mi nastup pevačice ozbiljne muzike. Šta ću, široko sam se nasmejao i rekao da mi je to jedan od boljih provoda u životu.” IVICA DAČIĆ, ministar spoljnih poslova, „Večernje novosti“ „Naši domaćini su pokazali izuzetno gostoprimstvo, videli ste da su čitave ulice u centru grada čistili kada mi prolazimo, prosto da se osećate neprijatno od načina koliko su želeli da ukažu poštovanje Srbiji.” ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije, po dolasku u zvaničnu posetu Moskvi, RTS

U većini evropskih jezika osnovno značenje termina ukazuje na sloj misli koje nastaju pre svesnog rasuđivanja. Na logičke greške se nakaleme različtit socijalni i psihološi mehanizmi, pa predrasuda često krijumčari prikrivenu ili otvorenu mržnju i agresiju. „Greška je u pristupu. Političar je lider i ne sme otkrivati svoje slabosti poput depresije.


29 To vidim kao prevelik i opasan uticaj ’ženskog pisma’ u PR. Previše ženskih hormona u politici vodi u poraz.” BRANKO RADUN, analitičar i član UO RTS-a, o tvitu Saše Jankovića (PSG) o „grčenju u Beču“, „Tviter“/„Istinomer“ „Ne može neko, iako je reč o događajima koji su decenijama iza nas, pobiti na milione Jevreja, a onda na njihovo mesto dovesti na milione njihovih zakletih neprijatelja.“ KARL LAGERFELD, kreator modne kuće „Šanel“, o migrantima, N1. „Znate kako, kada pogledate ovog krupnog momka i ovog sitnog momka, otprilike ovom na čelu piše – ’muči me’“ MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, u „Upitniku“ RTS-a na snimak vršnjačkog nasilja, da bi nakon intervencije voditeljke sa osmehom istakao da se šali, „Blic“. „Predlog da Ana Brnabić bude premijerka je bruka za Srbiju i sve nas pravoslavce. Gde nam predsednik [Vučić] priredi ovo u Čistoj nedelji posta?” Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, prema NIN-u.

Opravdanje koje se navodi u odbranu nekog rdjavog dela. „Račak je bio povod koji je, možda, bio diskutabilan. Ali ako to stavite u kontekst onoga što se pre toga desilo - Srebrenica, Ruanda, strašni zločini – liberalni svet je tražio mehanizme kako da odgovori. NATO nije ekspanzivna organizacija.” JELENA MILIĆ, predsednica Centra za evroatlantske integracije, o bombardovanju SRJ 1999. godine, „Ćirilica“ na TV „Hepi“

Čin prorokovanja nekad sâm po sebi ispunjava ono što je prorečeno. Objavljivanje izbornih prognoza spada u klasičan slučaj ove greške. „Dobili smo istraživanje, kada bih se danas kandidovao [za predsednika Srbije], pobedio bih u prvom krugu. Ko god da

uđe u drugi krug, bilo Šešelj, bilo [Saša] Janković, ili Vuk Jeremić o kome toliko pričate, bilo bi najmanje 2 prema 1, 67 [odsto] prema 33. Nikakav problem. Ali ja to neću da radim, mene to ne interesuje.” ALEKSANDAR VUČIĆ, premijer Srbije i predsednik SNS-a, izjava iz jula 2016. godine prema „Zemlji čuda“ Radio Beograda 1.

Neopravdana pretpostavka da pripadnost metropoli predstavlja vrednost po sebi. Provincijska svest drži da je istina i smisao negde drugde do u njenoj vlastitoj egzistenciji. „Očigledno da mnogi u Nemačkoj bolje razumeju šta smo uradili nego mi u Srbiji.” ALEKSANDAR VUČIĆ, premijer Srbije, posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, za RTS, „Sputnjik“

Ograničenje mišljenja i delovanja tuđom voljom uticajem. Zavisnost od ličnosti javlja se kao potreba da na neku uzornu ličnost prebacimo odgovornost i odluku ili da od nje zatražimo žaštitu. Politička zavisnost predstavlja celovito podređivanje ličnosti političkoj delatnosti. „Ja mislim da nikakve specijalne konsultacije ne moraju i ne treba da budu unutar Srpske napredne stranke. Izbore je pre svega dobio naravno SNS, ali izbore je dobio Aleksandar Vučić i postao predsednik Vlade. Pričam sad o Vladi Srbije. I nekako je potpuno normalno da donese odluku ko će biti predsednik Vlade sad kad je on predsednik države i da nikakvi posebni razgovori unutar naše stranke ne moraju da budu. Ja sam sigurna da će se sa njegovim predlogom svi složiti.“ ZORANA MIHAJLOVIĆ, potpredsednica Vlade o izboru budućeg premijera, Tanjug.


30 Nastaje kada umesto teze koja je u pitanju, dokazujemo ili osporavamo neku sasvim drugu. Za nju je karakteristično pomeranje smisla, ponekad slučajno, a ponekad namerno, ili podmetanje kukavičjeg jajeta – neopažena zamena koja tok rasprave vodi u pravcu koji više odgovara. „Dete je ubijeno u automobilu. Da li to znači, sledeći logiku kojom je smenjena gradska sekretarka, da treba smeniti sve proizvođače automobila? Neki političari ne mogu da se nose sa pritiskom, pa izlaze u susret onima koji traže gluposti. Šta da radi sutrašnji sekretar za socijalni rad, da nosi šmajser i ubija one koji su mu sumnjivi? Sve što neka budala objavi na društvenim mrežama, neko

poleti za tim.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije, o smeni v.d. direktora Gradskog centra za socijalni rad posle dva ubistva u odeljenima te institucije, TV Pink/Novosti „Išao bih pre na svadbu sina Bate Gašića, koji je okupio četiri ili pet puta više svatova nego što je bilo na šetnji. To je moja lična stvar.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, premijer Srbije i predsednik SNS-a, o LGBT paradi „Oko“ RTS-a, B92 „Pa kako ja mogu da znam da li je povezano [nedavno] paljenje automobila i ubistvo [Olivera Ivanovića]? Jeste li završili pitanje? Da ja građanima objasnim - ne pitate vi zbog toga, već zato što biste hteli da kažete kako tu nešto ima, nekoga iz politike oko bilo čega. Nema nikoga iz politike ni za šta. Ako ima, nemojte da brinete, odgovaraće.“ ALEKSANDAR VUČIĆ, predsednik Srbije, novinaru na konferenciji za medije povodom ubistva Olivera Ivanovića, „Presing“ na TV N1. 


31

Test

N

a samom kraju, da li biste voleli da proverite svoju veštinu pretraživanja? Sledi 12 pitanja, a vaš zadatak je da ih uz pomoć Gugla rešite u roku od 30 minuta. Ako budete imali osam tačnih odgovora, na putu ste da postanete pravi detektiv lažnih vesti! Srbija trenutno jedina među zemljama bivše Jugoslavije ima ženu za premijera. □ DA

□ NE

Ovo je autentičan tvit ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića:

□ DA

□ NE

Ratko Mladić je objavio zbirku pesama za decu.

Na grbovima opština Bačka Palanka, Surdulica, Irig i Varvarin nalaze se ptice.

□ DA

□ DA

□ NE

U Srbiji živi više Bugara nego Vlaha. □ DA

□ NE

Grad Šabac je pobratimljen sa Ulan Batorom, glavnim gradom Mongolije. □ DA

□ NE

□ NE

Do danas je objavljeno više od 30.000 brojeva dnevnog lista „Politika“. □ DA

□ NE

Ovo je naslovna strana magazina „Tajm“ iz 2009. godine:


32 Na Palama (BIH) je 2016. godine otvoren Dom učenika srednjih škola «Dr Radovan Karadžić». □ DA

□ NE

Ukupan broj tačnih odgovora:

□ DA

□ NE

Na slici je prikazan segment granice Srbije i Hrvatske.

□ DA

□ NE

Ambasada Srbije u Keniji je četvorospratnica. □ DA

□ NE

Nikola Tesla je svojevremeno bio ličnost godine magazina «Tajm». □ DA

□ NE

1. DA – Odgovor je najlakše pronaći na zvaničnim veb-stranicama vlada bivših jugoslovenskih republika; 2. NE – Radovan Karadžić je objavio zbirku pesama za decu. Pouzdan odgovor je moguće pronaći na servisu COBISS; 3. NE – Pouzdan odgovor je moguće pronaći na sajtu Republičkog zavoda za statistiku; 4. NE – Za proveru je potrebno posetiti zvaničan sajt grada Šapca; 5. DA – Brza provera je moguća na osnovu alata Twitter Advanced; 6. DA – Provera je ostvariva jednostavnim guglanjem; 7. DA – Brza provera je moguća na osnovu uvida u aktuelnu naslovnicu na sajtu Politike; 8. NE – Ovo je lažna naslovna stranica. Provera je moguća guglanjem naslova ili pretrage pomoću Google images; 9. DA – Brza provera moguća je putem Google maps, zumiranjem granice; 10. NE – Slika ambasade nalazi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova; 11. NE – Tesla je bio na naslovnoj strani Tajma, ali nije bio ličnost godine; 12. NE – Reč je o studentskom domu, a ne srednjoškolskom.


Profile for Novosadska novinarska škola

Vodič za borbu protiv lažnih vesti  

Vodič za borbu protiv lažnih vesti  

Advertisement