Srpski Rotar 67 i 68

rot 01:rot 01.qxd

25.8.2016

19:39

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2016. • GODINA VI BROJ 67 i 68 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org 25 24 23 22 21

26

20 19

PRVIH 25

18

PREDSEDNIKA ROTARI KLUBA BEOGRAD

17

16

2 3

1 15

4 14

5 13

6 12

11 10

7 9

8

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

25.8.2016

19:42

Page 1

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2016.

Ovo je mesec omladinskih aktivnosti. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

DAN EVROPSKE BA[TINE (klizni datum) NEDEQA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I OSTALIH PLU]NIH BOLESTI (tre}a nedeqa u septembru) SVETSKI DAN POMORSTVA (posledwa nedeqa u septembru)

1

REPUBLIKA SLOVA^KA – DAN USTAVNOSTI, 1992. godine

ME\UNARODNI DAN GLUVIH OSOBA

2

1192.

Posle propalih poku{aja zauzimawa Jerusalima, Ri~ard Prvi dogovara primirje sa Saladinom.

3 4 5

NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO – OSNIVAWE REPUBLIKE, 301. godine DAN ZA[TITE PTICA LE[INARA

1600.

Engleska kraqica Elizabeta I izdala je povequ kojom je „Britanska isto~noindijska kompanija” dobila neograni~eno pravo na trgovinu sa svim zemqama isto~no od Rta Dobre Nade i zapadno od Magelanovog prolaza.

6

394.

Rimski car Teodosije I porazio je zapadnog uzurpatora Eugenija, {to je ozna~ilo kona~nu pobedu hri{}anstva nad rimskim religijama.

2

7

SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL – DAN NEZAVISNOSTI, 1822. godine

8

ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI

SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA BJR MAKEDONIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1991. godine

9 10

SVETSKI DAN HITNE POMO]I

ME\UNARODNI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA

11

DAN EVROPSKE BA[TINE

12

14 15

DAN PRA[UMA SVETSKA AKCIJA „O^ISTIMO SVET”

ME\UNARODNI DAN DEMOKRATIJE

16

EVROPSKI DAN HITNE POMO]I

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A REPUBLIKA MEKSIKO – DAN NEZAVISNOSTI, 1810. godine

17

1832.

U mestu De~inu u dana{woj ^e{koj Republici ro|en je Miroslav Tir{, posve}enik sporta i telesnih ve`bi, filozof, istori~ar umetnosti.

1888.

Na dana{wi dan odr`ano je prvo svetsko takmi~ewe za izbor „najlep{e devojke na planeti”.

1945.

Sveindijski kongres i wegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatra`ili punu nezavisnost Indije.

20

21

DAN ZASTAVE EVROPE

13

18

SVETSKI DAN GEOLOGA

26

SVETSKI DAN ^ISTIH PLANINA

EVROPSKI DAN JEZIKA SVETSKI DAN KONTRACEPCIJE

27

SVETSKI DAN TURIZMA

28

1955.

Ro|en je ameri~ki osniva~ i vlasnik firme „Majkrosoft” Bil Gejts.

ME\UNARODNI DAN MIRA SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI REPUBLIKA JERMENIJA – DAN NEZAVISNOSTI, 1991. godine REPUBLIKA MALTA – DAN NEZAVISNOSTI, 1964. godine

22

SVETSKI DAN MORA

SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA

ROTARI KLUB VRAWE ~arterovan 2009. godine

1928.

U poznatom beogradskom hotelu „Srpski kraq” formiran je Organizacioni odbor za osnivawe Rotari kluba Beograd na ~elu sa dr Vojislavom Kujunyi}em.

19

23

DAN PO[TANSKE MARKE

24 25

SVETSKI DAN SRCA

1396.

Na dana{wi dan odigrala se velika i va`na bitka – kod Nikopoqa. [arena krsta{ka vojska (vlastelini Ugarske, Bugarske, Hrvati, Vlasi, vitezovi Orleana, Burgundije, Rajnske oblasti, Bavarske, Saksonije, vitezovi jovanovci s Rodosa, knezovi Poqske, ^e{ke, Navare) protiv turskog sultana Bajazita.

29 ROTARI KLUB LESKOVAC ~arterovan 1997. godine

30

1955.

U svom „por{eu 550 spajders” poginuo je

Yejms Bajron Din, ameri~ki glumac.

Do danas je ostao jedini glumac koji je dva puta posle smrti predlo`en za Oskara.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

25.8.2016

19:42

Page 2

1929 • 1992 • 2016 87 godina od osnivawa RK Beograd i 25 godina kontinuriranog rada Kluba Rotari klub Beograd je prvi osnovani Klub u našem regionu, nekadašwoj Jugoslaviji. Osnovan je 1929. godine u vreme sna`nog širewa Rotari pokreta u Evropi i svetu, iste godine kada su osnovani RC Atina, RC Jerusalim, RC Bukurešt, samo par godina posle osnivawa RC Be~, RC Prag, RC Lisabon i RC Budimpešta, a pre RC Luksemburg, RC Hong Kong i RC Varšava.

Rad Kluba je prekinut 1941. godine zbog okupacije, ali se nije nastavio posle završetka Drugog svetskog rata, zbog komunisti~ke vlasti koja nije prihvatala ideju Rotarijanstva, jer je u woj videla prozapadnu organizaciju i opasnost. Istu sudbinu naš Klub je podelio sa Klubovima iz zemaqa isto~nog bloka, Rotari klubovima Prag, Budimpešta i Bukurešt, iako je Jugoslavija zvani~no sve vreme bila nesvrstana i neutralna zemqa. Rad našeg Kluba je obnovqen 1992. godine, iste godine kada i RC Bukurešt, a dve, odnosno tri godine posle obnavqawa rada RC Prag i RC Budimpešta.

Svi koji pamtimo devedesete znamo koliko je to bio te`ak period. Ratovi, sankcije, hiperinflacija, pqa~kawe dr`ave, kolone izbeglica, masovne grobnice, brojni nestali i stradali, bombardovawe - bio je ambijent u kome su ~lanovi Kluba pomagali zajednici, podizali Klub i širili Rotari. ^inili su to sa velikim `arom, i sa puno uspeha sprovodili akcije vakcinacije dece od poliomelitisa po najzaba~enijim krajevima zemqe, i bili most za pomo} koju su Rotarijanci iz Evrope upu}ivali. Pomagali su i jedni drugima da se i sami sa~uvaju i opstanu u teškom vremenu. Ve}ina nas koji smo došli u Klub u posledwih desetak godina, ponosni smo što u svojim redovima imamo i danas trojicu Rotarijanaca - Dragana Brajera, Qubu Hayi Ðorðevi}a i Nikolu Mandi}a, koji su u Klubu od prvog dana, i tako punih 25 godina.

Wihov entuzijazam nas i danas nadahwuje a iskustvo poma`e, tako da lako prihvatamo i opaske „E, to je bio Rotari!”.

Zaista, re~i koje se danas ~esto upu}uju na ra~un Rotarija je da je „u krizi”, da „broj ~lanova opada“, da „nije više to - to” itd. U prilog takvim tvrdwama idu i podaci da se broj ~lanova ve} više godina vrti oko 1.200.000 i da ne mo`e više da raste.

Tu su i podaci iz našeg Distrikta koji ~ine Srbija i Crna Gora, koji ka`u da nas nikada nije bilo mawe, tek nešto više od 1000, i na kraju podaci iz našeg Kluba u kojem danas imamo 14 ~lanova, upola mawe nego 1992. godine.

Naj~eš}e pridike i „ocene”, meðutim, ne dolaze iznutra ve} spoqa, uglavnom od onih koji misle da je Rotari tajna organizacija ili „produ`ena ruka” nekih tajnih organizacija, koja krije svoje delovawe i ~lanove, a kad se nešto krije tu „mora da nešto ima”; od prolaznih ~lanova koji protr~e kroz Rotari za godinu - dve dana, razo~arani zbog neostvarenih motiva za ulazak - da na brzinu upoznaju neke va`ne qude i da sklope neke velike poslove; od politi~ara kojima ne gode misle}i, nezavisni qudi sa integritetom, koje ne mogu da kontrolišu i wima da manipulišu, od autokratskih lidera kojima su strane demokratske, participativne metode liderstva i upravqawa „jednakih meðu jednakima”; od onih koji ne podnose promene i

ne umeju da razmišqaju „out of the boÚ” - kosmopolitski, i ne umeju da šire mir i toleranciju meðu qudima u svetu, bez obzira na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost; ili od onih koji `ive u prošlosti, u nekim nestalim dr`avama, sistemima i ureðewima, sa velikim voðama kojih više nema, i kojima je po pravilu sve što je bilo nekad boqe nego danas, a sve što }e do}i mo`e da bude samo još lošije. ^ini se da i danas, kao i u vreme hladnog rata, Rotari i Rotarijanci predstavqaju prozapadnu opasnost i smetwu?! Takve ideje se šire iz neznawa, namere ili zato što treba prikriti doprinos, uticaj i kapacitet koji ovaj pokret ima. Pomagawe i slu`ewe, koji su u osnovi našeg delovawa danas je naizgled opšte prisutno i mnogo raširenije nego nekada. Ako je tako, to je dobro, i ja u tome vidim uspeh Rotarija, jer to zna~i da su i druge organizacije, institucije, firme i pojedinci podr`ale ideju koja nas Rotarijance objediwuje i razlikuje ve} 111. godina. Ono po ~emu se razlikujemo od onih organizacija, i pojedinaca, koje u pomagawu vide još jedan mo}an kanal za lobirawe, promociju i ostvarewe sopstvenih interesa, popularnosti ili više glasova je da mi poma`emo uvek, bez o~ekivawa da nam se to ikad vrati ili da ostvarimo neku korist, benefit ili privilegiju. Naš benefit je spoznaja da smo pomogli, da smo privukli pa`wu i pomo} prijateqa iz drugih krajeva sveta, da smo ukazali na neki problem koji onda druge organizacije mogu boqe da reše i da smo u svemu tome osna`ili postoje}a prijateqstva i stekli nove prijateqe.

Promocija naših akcija nam je potrebna samo da bismo objasnili ko smo i šta radimo i da bismo tako privukli nove ~lanove, koji }e podeliti vrednosti koje gajimo i sa kojima }emo graditi nove akcije. U prethodnim godinama pokazali smo da umemo da organizujemo i sprovodimo akcije, da gradimo ku}e, da opremamo sirotišta i dr`imo obuku deci bez roditeqa, na ra~unarima koje smo obezbedili na global grantovima Rotari fondacije, koja bezrezervno podr`ava našu zemqu i svaku našu inicijativu.

Naša najva`nija akcija za ovu godinu - godinu jubileja, ali i misija za naredne godine, jeste da poka`emo da umemo da se prilagoðavamo, da se mewamo naboqe i da mislimo na nasleðe koje baštinimo; da gledamo kakvo }emo nasleðe predati budu}im ~lanovima, i kako }e na{ Klub izgledati u narednih 25 godina. Jubilej }emo obele`iti pove}awem broja ~lanova i tako poja~ati kapacitet za jo{ ve}e akcije i delovawe. Red je da kao najstariji Klub sa 25 godina kontinuiranog rada, imamo najmawe 25 ~lanova! U tom ciqu }emo prilagoditi na{u politiku prijema novih ~lanova i omogu}iti da i mla|i ~lanovi sa mawe od 40 godina vide sebe u na{em Klubu, koji }e im pomo}i da ispoqe sebe na poqu pomagawa drugima i istovremeno na sopstvenom napretku i stabilnosti i razvoju svojih porodica, u vremenu koje nije ni{ta mawe izazovno nego vreme kada je na{ Klub osnovan - pre 87, ili pre 25 godina í Va{ u Rotariju, Nenad Sakovi}, 37. predsednik RK Beograd

3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

25.8.2016

19:44

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 67 i 68 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2016.

GODINA VI (LæææIII)

Velibor Zolak

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2016–2017.

Velibor Zolak Osniva~: Rotari klub Beograd

Nenad Sakovi}

Za osniva~a: Nenad Sakovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija Zorica Milo{evi}

4

NENAD SAKOVI] PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2016 – 2017.

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

25.8.2016

19:44

Page 2

VELIBOR ZOLAK GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2016 – 2017.

(Rotari klub Budva)

JOHN F. GERM a member of the RotarÚ Club of Chattanooga, Tennessee, USA, and chair of the International PolioPlus Committee, is the selection of the Nominating Committee for Presidentof RI in 2016-2017.

5

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

6

25.8.2016

19:45

Page 3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

25.8.2016

19:46

Page 4

SA NASLOVNE STRANE

ARHIMEDOVA SPIRALA ROTARI KLUBA BEOGRAD

PRVIH 25 PREDSEDNIKA ^VRSTO JEZGRO 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

DRAGAN BRAJER ~arter Predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) GORAN ALIKAFI] + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) NIKOLA TASI] (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) PETAR RAKIN + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) DIMITRIJE MEJO TOMOVI] (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) VOJIN STAR^EVI] (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) MIODRAG ZAGORAC (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) VLADIMIR MLA\AN (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) MIROSLAV [OVRAN (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) PREDRAG \OR\EVI] (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) BRANKO KRASOJEVI] (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) MIROQUB STANOJKOVI] (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) QUBOMIR HAYI \OR\EVI] (Rotarijanska 2004 – 2005. godina) MILAN KNE@EVI] (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) DUKA SAMARYI] (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) RADOSAV MITROVI] (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) NIKOLA MANDI] (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) SR\AN SRETENOVI] (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) SR\AN MILINKOVI] (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) VESELIN KOVA^EVI] (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) ZORAN ZDRAVKOVI] (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) ^EDOMIR PETRIWAC (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) HAYI DU[AN GLU[AC (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) TRIVKO TI]A SAVI] (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) NENAD SAKOVI] (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) PAVLE BANI] (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) Nastavi}e se

U matematici spirala je kriva koja se kru`no udaqava (i pribli`ava) od svog centra.

Arhimedova spirala, transcedentna kriva koja nastaje kada ta~ka, polaze}i iz ishodi{ta, jednoli~no obilazi ishodi{te i jednoli~no se udaqava od wega.

Udaqenost neke ta~ke Arhimedove spirale od ishodi{ta razmerna je pripadnom uglu zaokreta! ................................................

U jednom zadatku napisanom savr{enim epskim jezikom, Arhimed (287.p.n.e. – 212. p.n.e. gr~ki matemati~ar, fizi~ar, astronom, iz Sirakuze na Siciliji, sin astronoma) je postavio problem vezan uz broj bikova na ispa{i, koji je za onda{we doba bio gotovo nere{iv, jer upu}uje na ogromne brojeve.

Arhimed pi{e: „Koliko u Sunca krava i bikova ima, izra~unaj stran~e, napregnuv{i um, ako ti je zaista svojstvena mudrost... Ako izra~una{ koliko je tamo svega bilo stoke, koliko je na livadama paslo mesnatih bikova, koliko krava muzara i koliko od svake boje, niko te vi{e ne}e nazvati neznalicom, ali i u mudrace te ne}e ubrojiti, ako uz to ne izra~una{ i razli~ite navike bikova: ako se pome{aju crni bikovi s belim stadom, oni }e u poqu zauzeti pravi kvadrat, {irine jednake du`ini, i ova bezbrojna masa popuni}e ~itavo poqe Trinakije. Ako se pak pokupe zajedno svi mrki i {areni (a ostali }e zasebno pasti, ili je isto ako im do|u i svi ostali), tako da u predwem redu stane jedan, a zatim u svakom daqem redu sve vi{e, ima}e figura, koju svi oni popuwuju, tri strane: ume{ li sve to na}i i duhovnim pogledom obuhvatiti veli~inu stada i drugima preneti, gordo kora~aj napred, kite}i se velikom pobedom: znaj da si, nadi{av{i druge, po mudrosti prvi ti.”

Naravno, problem je slo`en, i izra`en u savremenim oznakama izgleda: t2 - 4.729.494 u2 = 1, a re{ewe daje broj od 206 545 decimala, za ~ije bi zapisivawe bilo potrebno 60 stranica petita.

IZ MONOGRAFIJE ROTARI KLUBA BEOGRAD Va`an datum u istoriji Rotari kluba Beograd je 15. oktobar 1928. godine, kada je, u prisustvu 19 ~lanova budu}eg Kluba odr`an Osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd. Tada je, posle {iroke debate o svim aspektima Rotarija, aklamacijom doneta odluka o osnivawu, izabran Upravni odbor i usvojen klupski Statut.

Ovaj datum se u svim internim Klupskim dokumentima smatra danom osnivawa Kluba, mada se u arhivskoj gra|i Rotari Internacionala kao datum osnivawa pomiwe 4. mart 1929. godine, dan kada je centrali RI u ^ikagu podneta prijava za ~lanstvo (Application form Club for membership), zajedno sa listom ~lanova osniva~a (Roster List of Charter Members).

Izabrani Upravni odbor je za prvog predsednika izabrao doktora pravnih nauka Ferdinanda Gramberga, za potpredsednika dr Vojislava Kujunyi}a, sekretara arhitektu Jozefa Hrn~ira, blagajnika Gojka \ermanovi}a i ceremonijare Stevana Koena i upravnika hotela „Srpski kraq” Eduarda Frankla í …I kona~no 8. maja 1992. godine Bord direktora Rotari Internacionala, pod brojem 28737, donosi odluku o prijemu Rotari kluba Beograd u ~lanstvo. Predsednik RI Rayendra Sabu, dopisom od 15. maja 1992. godine upu}enom predsedniku Kluba, Draganu Brajeru, obave{tava Klub o prijemu u ~lanstvo i ~estita ~lanovima prijem u veliku Rotari porodicu... ...Na prvom slede}em sastanku, 15. maja 1992. godine, ~lanovi Kluba veselo i uz zdravicu proslavili su dodelu poveqe Rotari Internacionala. Nekako se poklopilo da je datum kada je Klub faksom dobio prvo obave{tewe o pozitivnoj odluci Borda direktora RI, 15. maj, padao u ~etvrtak, upravo na dan kada se Klub redovno sastaje, pa se vest brzo pro{irila me|u ~lanovima i prisustvo na sastanku je bilo skoro 100 odsto. Veliki trud i entuzijazam koji su ulo`ili ~lanovi Kluba bili su nagra|eni i sastanak je bio pravi trenutak, makar nakratko, za slavqe i opu{tawe. Sastanak je otvorio predsednik Brajer, a... ...posle se to~ak Rotarija zakotrqao i sve je ve} istorija...

Dejan ^ikara

7

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

25.8.2016

19:49

Page 1

PISMO GUVERNERA D 2483 • Broj 1 - jul 2016. godine DG Velibor Zolak Dragi predsjednici i sekretari, Dragi Rotarijanci, Nikad mawi, nikad slabiji,

ALI NIJE SNAGA U BROJU! Nismo sjajno u{li u novu Rotarijansku godinu. Ve}ina Klubova je izgubila~lanove i u novu godinu smo u{li sa 1.194 ~lanova i 62 Kluba (61 ~lan i 1 Klub mawe), nikad mawi, nikad slabiji.

Ali snaga nije u broju! Snaga je prije svega u na{oj ~vrstini i rije{enosti da gradimo boqu organizaciju i zajednicu od one koja sad jeste, u vjeri da to mo`emo uprkos svim preprekama, u `eqi i voqi da ~inimo dobra djela, da budemo lideri u promicawu dobrog u na{oj lokalnoj zajednici, u ~vrstoj vezi sa na{om zajednicom. Ponosno nosimo zna~ku organizacije koja ve} 100 godina ~ini dobro u svakoj zajednici u svijetu u kojoj postoji. I moramo svaki dan da je opravdavamo. ^iwewe dobrog, visoki eti~ki i profesionalni standardi koje wegujemo i liderstvo u profesijama su ono {to nas razlikuje od svih drugih!

Ovakve organizacije, kao {to je na{a, ne zavise od nepromjenqivih kosmi~kih pravila, ekonomskih trendova ili dr`avnih zakona, ve} ISKQU^IVO OD NAS, od na{e voqe i na{e vjere, od na{e anga`ovanosti. Ko nema tu voqu, nek odstupi sa liderske pozicije; ko nema vjeru, nek napusti organizaciju.

Malodu{nim i uskogrudim nije mjesto u ovoj organizaciji! Ovo je organizacija za one koji imaju vi{ak dobre voqe da pomognu zajednici i u~ine dobro.

Ako ho}emo dan preokrenemo trendove mi to i mo`emo!

Ako ho}emo ve}i broj ~lanova, privu}i }emo ih lijepim i uspje{nim akcijama I pozitivnim imiyom koji iz akcija proizilazi. Akcijama, a ne pri~ama, suvim predavawima, samohvalama ili samim isticawem zna~ke.

Ako ho}emo ve}e i uspje{nije akcije, moramo ih osmisliti, isplanirati i pokrenuti!

MO@EMO – I USPJE[NE AKCIJE I NOVE ^LANOVE! To pokazuju i dokazuju klubovi: Budva, Zemun, [abac, Beograd Metropolitan, Beograd Skadarlija, Beograd Dunav, Novi Sad Alma Mons, Novi Sad Dunav, Sremska Mitrovica...!

Prva stvar

KOJI SU NAM CIQEVI? Zato podsje}am sve predsjednike i sekretare Klubova, da je 1. septembar krajwi rok za postavqawe ciqeva Klubova i wihova uno{ewa u RotarÚ Club Central! Bez pa`qivo postavqenih ciqeva, nema ni smislenih i uspje{nih akcija.

Od 5. septembra ja, asistenti, distriktni treneri i predsjednici komiteta kre}emo u oficijelni obilazak Klubova i sagledavawe i ocjenu realnosti postavqenih Klupskih ciqeva i pra}ewe wihove realizacije.

Klupske ciqeve ne}emo izmi{qati, na{i najvi{i organi su ih postavili, a na{ je zadatak da ih prilagodimo konkretnoj zajednici i pojedina~nim uslovima u kojim

8

djeluje svaki Klub.

Svaki Klub nosilac ovog velikog znaka obavezan je da postavi ciqeve u slijede}im oblastima: 1. Privla~ewe i anga`ovawe ~lanstva 2. Doprinos Fondaciji 3. Usvajawe online alata 4. Humanitarno slu`ewe 5. Nove generacije 6. Imiy Povratak u regularno stawe

PLAN OPORAVKA Od svih ciqeva koje je postavio Rotari Internacional za na{ Distrikt ne va`e stope rasta ~lanstva koje su postavqene, jer se odnose na regularne klubove (preko 20 ~lanova). Na{ je zadatak daleko ve}i svaki Klub vratiti na minimalni broj od 20 ~lanova koliko je potrebno za registraciju Kluba!

U tom ciqu, na{a, Rotari Zona 20B i novi direktor Zone Corneliu Dinca kreirali su Plan razvoja ~lanstva i oporavka klubova (Regional Membership Plan & Remedial plan), koji podrazumjeva specijalne timove koji }e raditi sa Klubovima ispod 15 ~lanova kako bi se isti oporavili.

Klubovi kojima }e se pru`iti pomo} iz Distrikta i Zone selektovani su na osnovu kriterijuma: broj ~lanova Kluba, prisustvo sastancima, promjena u brojnom stawu, stopa retencije (zadr`avawa) ~lanstva u trogodi{wem periodu, problemi u pla}awu obaveza RI i Distriktu, doprinos Fondaciji i u~e{}e u projektima pomo}i zajednici.

Akcijom neposredno rukovodi District Membership Committee Chair Vesna Latinovi}, uz moju i neposrednu saradwu koordinatora zone Malik Avirala.

SEMINARI ROTARI FONDACIJE 17. i 18. septembar 2016. godine Jesen }e biti radno intenzivna i o~ekuje nas niz sastanaka i seminara. U septembru }emo 17. i 18. septembra (subota i nedjeqa) - odr`ati 2 seminara: The RotarÚ Fundation (TRF) seminar i Grant Management (GM) seminar.

Sa~uvajte ove datume i upoznajte Klub sa wima! U toku je izrada programa seminara i odabir lokacije.

Svrha ovih seminara je upoznavawe sa Rotari Fondacijom i wenim programima i osposobqavawe Klupskih lidera da konkuri{u, prate i kontroli{u projekte za koje koriste sredstva drugih klubova, Rotari Fondacije i Distriktnog fonda (Global i District Grants).

Seminar je obavezan za sve predsjednike Klubova i predsjednike Klupskih RF komiteta. Samo Klubovi ~iji su predsjednici komiteta poha|ali ove seminare mogu se kvalifikovati za Global i Distrikt Grantove.

Najva`niji skup u Zoni 20

ROTARI INSTITUT SOLUN 6 - 9. oktobar 2016. godine Ono {to je kod drugih kongres, to je u na{oj organizaciji Institut.

Najve}i, najva`niji i najzanimqiviji skup u Zoni koji pohode svi koji vole Rotari. Prisustvova}e mu naj-

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

25.8.2016

19:49

Page 2

AKTIVNOSTI

zna~ajniji Rotarijanci, guverneri, koordinatori, direktori, sada{wi i biv{i, ali i na{ predsjednik John F. Germ.

Oktobar je mjesec niskih cijena na moru, smje{taja u Solunu po izboru, od 15 do 120 evra, restorana i drugih izazova u izobiqu...

Obzirom da nam je Institut tu ,,pod nosom”, 5-6 sati vo`we autoputem, tro{kovi prevoza minimalni kada se podijele na tri-~etiri osobe, stvoreni su uslovi, iznenadimo na{u Zonu i Rotari Internacional i pojavimo se u neo~ekivano velikom broju. Bi}e to DOGA\AJ KOJI SE PAMTI cijeli rotarijanski `ivot! Klasi~na ÞinÞin situacija - najve}i doga|aj, najve}e zadovoqstvo, uz najmawi tro{ak. Kotizacija je 125 evra i ukqu~uje Þelcome koktel u ~etvrtak popodne, dva ru~ka (petak i subota) i sve kafe pauze.

Ste}i }ete nove prijateqe, upoznati koordinatore, direktore i Predsjednika i, ako budete pripremqeni i

uporni, dogovoriti nove projekte i akcije za svoj Klub.

Povrh svega - lijepo }ete se provesti!

Da zakqu~im: ako `elite dobro va{em Klubu - prijavite se!

Nove snage

NOVI KLUB Rotari Klub Beograd Kalemegdan Posqedweg dana stare Rotarijanske godine, Rotari Distrikt 2483 je dobio novi Klub - RK Beograd Kalemegdan.

Klub broji 23 ~lana, 12 iskusnih i 11 novoprimqenih Rotarijanaca, petnaesti je Klub na teritoriji glavnog grada Srbije i 62. Klub u Distriktu.

Predsjednik novoformiranog Kluba je dr Aleksandar Luj Todorovi}, a sekretar akademik dr Branislav Jelenkovi}.

Klub se sastaje srijedom u 20.00 u hotelu EnvoÚ, ^ika Qubina 13 í

Na sastanku su dodeqene poveqe Pol Haris zaslu`nim prijateqima Pavlu Bani}u i Trivku Ti}i Savi}u.

Prisutni su bili: Nenad Sakovi}, Pavle Bani}, Jovan Ili}, Dragan Brajer, ^eda Petriwac, Nikola Mandi}, Quba Hayi \or|evi}, Hayi Du{an Glu{ac, Tawa Oluji}, Sr|an Milinkovi} i Trivko Ti}a Savi} í

BEOGRAD

JULSKO DRU@EWE U ~etvrtak, 7. jula 2016. godine, na Ivawdan, odr`an je prvi sastanak Rotari kluba Beograd u novoj Rotarijanskoj godini. No, pre wega, odr`an je i prvi sastanak Upravnog odbora Kluba, na kome je novi Predsednik Nenad Sakovi} predlo`io, a prisutni izabrali, novi sa-

stav Odbora i Komiteta Kluba. Tako|e, Nenad je izneo svoje vi|ewe rada Kluba u novoj godini, a u svetlu smernica i odluka koje su dogovorene na sastancima PETS i Skup{tine Distrikta novog saziva, pa su i oba sastanka protekla u razmeni predloga i ideja.

9

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

10

25.8.2016

19:50

Page 3

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

25.8.2016

19:50

Page 4

AKTIVNOSTI

ni bakqama koje su upaqene zaista impresivno izgledale u smiraj dana, pa komarci nisu pravili probleme.

Sve je tu bilo po Rotarijanski, Rotarijansko zvono, ~eki}, zastave Kluba i minule Regate o kojoj je Kapetan Dragan (Brajer) ne{to kasnije ukratko izvestio prisutne.

Iz ugla dvori{ta promatrao nas je (i ~uvao) jedan gumeni Patuqkovi}, a uz izbor pi}a za svakoga, poslu`en je „{vedski sto” sa odli~nim raznovrsnim |akonijama, sve izvanredno i ukusno, kako i dolikuje pravim, iskrenim doma}inima Joci i Vesni Kreki} Ili} í

BEOGRAD

DOMA]INSKI SUSRET U ~etvrtak, 28. jula 2016. godine u 19 ~asova u Lipovici, u ku}i na{eg Sekretara Kluba Jovana Ili}a, odr`an je ~etvrti sastanak Rotari kluba Beograd u ovoj Rotarijanskoj godini. Prisutni su bili ~lanovi Kluba: Predsednik Kluba Nenad Sakovi} sa suprugom Lelom, Dragan Brajer sa suprugom Vesnom, ^edomir Petriwac sa suprugom Draganom, Nikola Mandi}, Sr|an Milinkovi}, Hayi Du{an Glu{ac, prijateqi prof. Kosta i Dragana Krsmanovi}, prijateqica Biqana iz novog Rotari kluba Beograd Kalemegdan, prijateq Dragan koga `ivot i dru`ewe u Rotariju ba{ interesuje, tako da je sastanak mogao da po~ne, posle pi}a koje je bilo ba{ dobrodo{lo.

Jer, iz sparnog i zagu{qivog grada, boravak na ovom imawu podignutom na izvanrednom mestu gde se doga|a „ru`a vetrova” i gde je uve~e trebao yemper, bilo je u`ivawe slu{ati predsednika Kluba Nenada, koji je otvorio sastanak i doma}ina, na otvorenom, u zelenilu, okru`e-

11

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

12

25.8.2016

19:50

Page 5

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

25.8.2016

19:51

Page 6

13

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

14

25.8.2016

19:51

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 08-15:Rot 08-15.qxd

25.8.2016

19:52

Page 8

BUDVA ROTARI KLUB LESKOVAC

PLAVA ZVEZDA BUDVANSKA (I ROTARSKA) Crnogorski grad Budva se smatra jednim od najstarijih naseqa na Balkanu. @ivopisna panorama budvanske rivijere sadr`i impresivno kulturno i istorijsko nasle|e sa brojnim spomenicima, manastirima, crkvama i utvr|ewima.

Neverovatne su i zabavne letwe no}i na ulicama i trgovima Budve. Ekskluzivni restoran hotela „Blue Star” prima do 68 gostiju i slu`i jela nacionalne i internacionalne kuhiwe, pra}ena velikim izborom vina. Ovo je jedan od najtra`enijih objekata na destinaciji Budva. Hotel „Blue Star”, sme{ten u teatarskom, muzi~kom i festivalskom gradu Budvi, je {armantni hotel za odr`avawe seminara i provo|ewe vikenda, sa visokim nivoom udobnosti i gurmanskom kuhiwom koja slu`i najfinija lokalna i francuska peciva.

U ovom presti`nom hotelu u centru grada Budve, blizu Doma zdravqa, odr`avaju svoje sastanke i dru`ewa prijateqi iz Rotari kluba Budva.

Na ulazu vas do~ekuju prelepe bele orhideje, a u restoranu na spratu se odr`avaju sastanci Kluba, no, da ne bi bilo zabune, obave{tava lepo dizajnirana tabla na postoqu.

U Klubu je za ve~eru organizovan „{vedski sto”.

U ~etvrtak 28. jula 2016. godine sa po~etkom u 21 h sam prisustvovala redovnom sastanku Rotari kluba Budva.

Predsednik Rotari kluba Budva Zoran Lazovi} je obavestio prisutne o odlukama i zakqu~cima sa prvog sastanka Upravnog odbora Rotari kluba Budva u ovoj Rotarijanskoj godini, koji je odr`an neposredno pre redovnog sastanka Kluba.

Gosti na sastanku bili smo: Dragoslava Spasi} predsednica Rotari kluba Leskovac, Rudolf Fogel ~lan Rotari kluba Reinfelden Fricktal iz [vajcarske i Slobodan Stevanovi} ~lan Rotari kluba Oberhausen iz Nema~ke.

Gosti su sa doma}inima, Zoranom Lazovi}em predsednikom Rotari kluba Budva i Miodragom ^u~kom sekretarom Kluba razmenili zastavice Klubova.

Gost predava~ je bio Vladimir Deli} direktor de~ijeg doma „Mladost” u Bijeloj, u pratwi supruge. Govorio je o sedamdesetogodi{wem radu i postojawu ove ustanove. Posebno se osvrnuo na dugogodi{wu saradwu sa Rotari klubom Budva, na spremnost budvanskih Rotarijanaca da samoinicijativno poma`u rad ustanove. U toku sastanka je prikazan film u trajawu od 30 minuta o {ti}enicima i uposlenicima de~jeg doma „Mladost” u Bjeloj snimqen povodom jubileja í Dragoslava Spasi}, Predsednica Rotari kluba Leskovac, (u pauzi godi{weg odmora u Kotoru)

15

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

16

25.8.2016

20:02

Page 1

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

19:57

Page 2

ZAVR[ENA TRADICIONALNA 5 REGATA ODMORA I ZABAVE ROTARIJANACA SRBIJE

DUNAVOM I TISOM OD BEOGRADA DO BA^KE PALANKE Od 9. do 23. jula 2016. godine z novobeogradske marine „Vidra” u suboI tu, 9. jula 2016. godine sve~ano je krenula Peta jubilarna Regata u organizaciji Rotarijanaca Srbije. U nedequ, 10. jula 2016. godine u Surduku su regata{i uredno usidrili i vezali svoja mala i velika plovila, jer su pozvani na dru`ewe u vikendici Predsednika Rotari kluba Beograd Nenada Sakovi}a. Ve} oko 17 ~asova pristizali su u~esnici Regate, prijateqi, ~lanovi Kluba, Rotarijanci i ovaj vanredni sastanak Rotari kluba Beograd po~eo je na najlep{i na~in, uz pi}e, i}e, slu`ewe, dru`ewe.

Rotarijanska Regata zabave i razonode, koja je ove godine plovila Dunavom i Tisom od Beograda do Ba~ke Palanke, ali delimi~no i rekama Savom i Tisom, sa mnogim opravdanim stajawima u Belegi{u, sa posetom Surduku, Titelu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Bano{toru, i naravno Ba~koj Palanci, a pri povratku i Starom Slankamenu, zavr{ila se uspe{no u subotu, 23. jula.

Ovogodi{wa Regata imala je preko 50 u~esnika, posada Rotarijanaca na 14 brodova i prijateqima koji su se pridru`ili u plovidbi kao i dru`ewu na kopnu!

Regatu je pratilo lepo vreme i jo{ lep{e raspolo`ewe, uz sjajnu gastronomiju i gostoprimstvo predsednika

Pet amblema dosada{wih Regata

RK Beograd u Surduku, preko ribqe ~orbe i ribe pe~ene na talandari Milana Dimitri}a P.Pr. Rotari kluba Novi Sad Dunav u Sremskim Karlovcima, ro{iqa koji su nauti~ari Slavi{a i Srki sa marine „Vidra” organizovali na Belegi{kim adama, june}eg paprika{a u Novom Sadu, pa sve do paprika{a od divqe sviwe i vru}eg prase}eg pe~ewa koje nam je priredio Rotarijanac Zoran Obradovi} (RK Sremska Mitrovica) na obali jezera Tikvara kod Ba~ke Palanke, koji su upotpunili muzi~ari Maja na klavijaturama i Sa{a sa saksofonom, na ~emu bi pozavideo i Federiko Felini.

Naravno, plivawa i drugih sportova na vodi bilo je na pretek. U~vr{}ena su stara i stvorena nova prijateqstva, {to je neprocewivo bogatstvo koje sti~emo svi koji u~estvujemo na na{im Regatama.

Po lepom vremenu i po mirnoj dunavskoj vodi, posle 15 dana aktivnog odmora i razonode, svi u~esnici Regate su sre}no uplovili u svoje marine.

A sad ADIO do slede}e Regate, dragi prijateqi! @IVELI! Kapetan la|e „SOFIA” Dragan Brajer Fotografije koje gledate su snimili kapetani Dragan Brajer, Ivica Savi} i prijateqi.

Sastanak Rotari kluba Beograd u vikendici Ne{e Sakovi}a - do~ek i ispra}aj Regate u Surduku

17

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

18

25.8.2016

19:58

Page 3

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

19:58

Page 4

Kod „Gusana” Mike Anti}a

„Festina lente” – enterijer

Novi prijateq

Pogled na Surduk sa Dunava

Sremski Karlovci – vitaminsko osve`ewe

19

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

20

25.8.2016

19:59

Page 5

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

19:59

Page 6

^LANOVI PETE ROTARI REGATE ZADR@ALI SE ^ETIRI DANA U BA^KOJ PALANCI

TIKVARA BISER NA DUNAVU a jezeru Tikvara po~etkom jula ove godine, od subote N do srede, boravili su ~lanovi Rotari regate, ~iji je organizator beogradski Rotari klub. Tokom boravka ~la-

Doktorski pozdrav iz Dunava

Zapadna obala Tikvare

nova ove ugledne regate u Ba~koj Palanci, razgovarali smo sa Draganom Brajerom, direktorom Komiteta za Rotari fondaciju D 2483 i Kapetanom Regate.

Za{to ste se odlu~ili da regata krene od Beograda ka Ba~koj Palanci i da se u gradu koji je bio najzapadnija ta~ka va{eg putovawa, zadr`ite nekoliko dana? – Mi svake godine mewamo mar{rutu, tako da smo ove godine odlu~ili da krenemo u pravcu Ba~ke Palanke.

Imaju}i u vidu da u Srbiji nemamo more, ali imamo predivne reke Dunav, Tisu, Savu, mi kru`imo ovim rekama.

Drugi put smo na Dunavu, ali smo pre nekoliko godina i{li nizvodno prema \erdapu, a ovaj put smo krenuli uzvodno. Mogu da ka`em da se nismo ni malo pokajali, jer ovde je zaista izvanredno posebno na Tikvari.

Koliko qudi i plovila je ukqu~eno u Petu Rotari regatu? – U regatu je ukqu~eno osam plovila i negde oko 30 u~esnika Regate. Me|utim, dolaze nam prijateqi sa kopna, tako da }e na ovom na{em pute{estviju u~estvovati 16 brodova. Neki }e nam se prikqu~iti kasnije. Mi nismo zatvoreni, nama se mo`e pri}i, nama se mo`e prikqu~iti, me|utim mi se ne ogla{avamo i ne insistiramo na nekoj masovnosti. Mi smo pre svega za jedan kvalitet, koji je dobra osnova za lepo dru`ewe, {to je na{a osnovna misija. Na{ Klub je pre svega servisna organizacija, koja se bavi re{avawem problema u dru{tvu, koji se ne mogu re{iti na institucionalan na~in a mogu }e ih je re{iti uz na{e uticaje, na{e prijateqstvo, jer mi Rotarijanci smo svi lideri u svojim poslovima. Udru`eni ~esto mo`emo re{iti neki problem na br`i i lak{i na~in, nego {to to mogu institucije sistema. Kada ka`em problem onda pre svega mislim, da u zajednici ima razli~itih problema, po~ev od toga da je neko bolestan pa mu treba lekarska pomo} i da mu treba finansijska pomo} ili da mu je neophodna stipendija. Rotari internacionala ima i Rotari fondaciju koja se ve} 15 godina bori, `ele}i da iskoreni de~ju paralizu u svetu i u tome je gotovo uspela.

To su ogromna sredstva i ogromni napori i mi Rotarijanci }emo biti presre}ni ako podarimo svetu ~iwenicu, da na kugli zemaqskoj ove bolesti vi{e ne}e biti. [ta je bitno, odnosno {ta treba da znaju oni koji `ele da se ukqu~e u rad jednog Rotari kluba? – Osnovni uslov da biste postali Rotarijanac je da budete lider u svojoj profesiji. [ta to zna~i? To zna~i da mo`ete da budete pekar, mo`ete biti {uster, ali morate biti lider. Dakle, morate biti dobar pekar, dobar {uster, naravno profesor univerziteta, ili bankar, advokat, sudija. Ta~nije morate biti na samom vrhu i ne mo`ete imati nekog iznad sebe u svom poslu. Naravno sa izuzetkom predstavnika religija, recimo. Op{te je dakle pravilo da morate biti lider, a morate biti i dobar ~ovek. [ta to zna~i biti dobar ~ovek. To je svakako relativno, ali o tome odlu~uju oni koji vas primaju u Klub.

Oni }e proceniti, da li ste vi dobar ~ovek ili niste. Mi po pravilu odlu~ujemo ve}inom. Nepisano je pravilo da ako se jedan ili dva ~lana usprotive, mi u tom slu~aju predlo`enog ne primamo u ~lanstvo. Prema tome, da li }e jedan Klub biti popustqiv prema nekom i oprostiti mu neku gre{ku u `ivotu ili }e gledati rigorozno ili rigidno na to, i ne}e ga primiti u svoje ~lanstvo o tome odlu~uju ~lanovi Kluba. Jednostavno Klub ne mo`e druga~ije da funkcioni{e, nego na prijateqskoj osnovi kao i

21

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

22

25.8.2016

19:59

Page 7

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

20:00

Page 8

na oslawawu ~oveka na ~oveka. Rotari klub ne mo`e da funkcioni{e ako vas ja, kao wegov ~lan ne prihvatam jer smatram da vi niste dobar ~ovek ili vi smatrate da ja nisam dobar ~ovek. To je dakle, drugi uslov, a tre}i je da ispuwavate svoje obaveze. [ta su obaveze? Morate biti prisutni na najmawe 60 odsto sastanaka, koji se naj~e{}e odr`avaju jednom nedeqno. Obi~no se na|emo uve~e i ve~eramo. Ve~era je veoma bitna, jer doprinosi stvarawu dobre atmosfere me|u nama. Pre ve~ere govori se o tome {ta je ura|eno u prethodnoj nedeqi, {ta }emo uraditi u narednih sedam dana, da li imamo neki projekat, da li neki od Klubova ima projekat gde mu je potrebna na{a pomo} i asistencija. Dakle, pre svega razgovaramo, dogovaramo se, ali pre svega dru`imo se. Ponavqam da biste bili ~lan Kluba morate biti prisutni na najmawe 60 odsto sastanaka koji se ~esto odr`avaju.

Opravdawe nema potrebe da se donosi, jer ono se podrazumeva. U slu~aju da imate mawu prisutnost, onda to nije ka`wavawe {to niste do{li, nego jednostavno ako vas nema - kako ja sa vama mogu biti prijateq i kako }emo raditi zajedni~ke projekte ako niste prisutni na sastancima koje dr`imo redovno. ^lanarina na nivou Rotari internacionale iznosi 50 dolara godi{we, a klupske ~lanarine se razlikuju i one se kre}u od veoma malih do veoma velikih. Ima Klubova koji napla}uju ~lanarinu po 500 dinara, a ima Klubova koji svojim ~lanovima uzimaju 100 evra mese~no. Neki Klubovi svoje projekte finansiraju iz ~lanarine, a neki ne, ve} ad hok, s vremena na vreme kada imaju projekat onda naprave i program na koji na~in }e do}i do sredstava i urade kalkulaciju koliko im je sredstava neophodno. U ve}ini Klubova razvijen je jedan takmi~arski duh, tako da se wegovi ~lanovi nadme}u ko }e dati vi{e.

S obzirom, da je ve}ina ~lanova Rotari kluba prvi put u Ba~koj Palanci, kakve su impresije?

– Mogu da ka`em da je Tikvara jedno ~udo. Ja sam nauti~ar oko 30 godina i `ao mi je da se veoma slabo zna za ovaj pravi biser na Dunavu. Razmi{qaju}i o mar{ruti kojom }emo i}i ove godine, ja sam preko satelita gledao i video sam da je mesto gde se sada nalazimo jako lepo i da sjajno izgleda. Nakon toga zvao sam i svoje prijateqe koji su dobro poznavali ovo mesto i oni su potvrdili da ovde zaista vredi do}i. Ja sam ovde na Tikvari bio pre dva – tri meseca, da vidim kako to izgleda i da se li~no uverim u lepotu ovog mesta. Ovo je zaista predivno. ^udi me da Ba~ka Palanka nije iskoristila ovo prirodno bogatstvo na boqi na~in. Nadam se da }e u perspektivi Tikvara, biti mnogo vi{e popularisana i eksploatisana nego do sada. Na neki na~in sam iznena|en, da je tako jer ovde postoji jako lepa marina, ali bi trebalo da bude i ne{to vezova, kako bi qudi koji putuju Dunavom mogli u}i da se ve`u. Neophodno je ovo mesto obezbediti STARTOVALA ^ETVRTA REGATA NAUTI^KOG KLUBA „TIKVARA” ^lanovi NK „Tikvara” i wihovi gosti iz zemqe i inostranstva krenuli su u subotu, 23. jula na ^etvrtu klupsku regatu. Tokom ove regate kako smo saznali od Jovana Ra~i}a kapetana Regate, dvadesetak plovila krstarilo je Tisom, kanalom Dunav – Tisa – Dunav i Dunavom. Na regati su me|u ostalima u~e{}e uzeli i jedan Srbin koji godinama `ivi u Be~u – Goran Petrovi}. Organizacija je i ovaj put poverena NK „Tikvara” a pomo} realizaciji Regate ba~kopalana~kom klubu pru`ila je Op{tina Ba~ka Palanka, kao i firme „PLASTMA” iz Ba~ke Palanke i „Formeks” iz Belegi{a í

vodom i strujom, jer ~ini mi se da sve ostalo ima. Priroda je izuzetna a {to je najva`nije imate i predivne qude, koji su tihi, mirni, kulturni. Mi smo se prvo ve~e upoznali sa Klubom pecaro{a, pa sa nauti~arima, sve nam je dostupno, sve prostorije su nam na usluzi, tako da se ose}amo svi zaista prijatno i kao da smo u svojoj ku}i.

Po Va{em mi{qewu postoji li mogu}nost osnivawa Rotari kluba u Ba~koj Palanci?

– Rotari je pre svega jedna velika organizacija, koja je imala uspon u proteklih 100 godina koliko postoji. Rotari se trenutno nalazi u jednoj fazi, uslovno re~eno, stag-

nacije. Kada je u pitawu osnivawe ovakvih Klubova, moram da napomenem da se to razlikuje od sredine do sredine. Naime, kod nas je veoma te{ko napraviti Rotari klub u naseqenom mestu koje ima mawe od 50 hiqada stanovnika. U [vajcarskoj ih ima i na 20 hiqada, me|utim, kod nas to ne bi bilo mogu}e. Treba pre svega na}i kvalitetne qude koji }e biti wegovi ~lanovi, a kod nas ih je na`alost veoma malo. U ve}im sredinama zbog kvantiteta to je ipak mogu}e na}i. U Novom Sadu ima dosta Klubova, kao i u celoj Vojvodini. Vi ovde imate sre}u da Zoran Obradovi} koji je ~lan Rotari kluba Sremska Mitrovica najve}i deo godine je u Ba~koj Palanci. Wemu bi bilo zadovoqstvo da se i ovde osnuje jedan Klub. Ko zna mo`da se to jednog dana i dogodi. Va`no je da se okupe kvalitetni qudi! í M. \. Kremenovi}

23

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

20:00

Page 9

Sremski Karlovci – pred ru~ak

Vi{e bi voleli da smo se svi privezali za vrbe, a ne za klinove zabijene u meko tlo.

24

Rot 16-25:Rot 16-25.qxd

25.8.2016

20:00

Page 10

25

AKTIVNOSTI

Rot 26-27:Rot 26-27.qxd

25.8.2016

20:07

Page 1

BEOGRAD SAVA

MU[ I KAKO GA POSTI]I Dragi prijateqi u Rotariju, Rotari Klub Beograd Sava tradicionalno organizuje dru`ewe za svoje ~lanove i prijateqe u Rotariju, jednom godi{we u streqani MU[, na Novom Beogradu, ul. Dr Ivana Ribara br. 170.

Streqa~ki klub MU[ osnovan je 11.

11. 1993. godine. Streli{te danas svojim sadr`ajima, ~iji je prevashodni ciq unapre|ewe streqa{tva u svim kategorijama, privla~i posetioce, pre svih zaqubqenike u precizan hitac - MU[.

Ove godine, u sredu, 3. avgusta od 18,30 ~asova, smo imali zadovoqstvo da nam dru`ewe u~ine jo{ lep{im prijateqi iz beogradskih

26

RK ^ukarice, RK Beograd, RK Skadarlije i iz Rotarakt klubova Beograd i Metropolitan.

Pored `eqe da se vi{e edukujemo u oblasti bezbednog kori{}ewa vatrenog oru`ja, organizovali smo i mini takmi~ewe. U `enskoj kategoriji najboqi rezultat postigla je Violeta Markovi} iz RK Bgd Sava, a u mu{koj kategoriji Pe|a Boji} iz RK Bgd ^ukarica.

Posle adrenalinskog uzbu|ewa smo, uz pi}e i izuzetne lova~ke specijalitete gospodina Petra Panti}a - vlasnika i {armatnog instruktora, proslavili pehare na{ih pobednika.

Po{to nas je ponela lepa atmosfera, nekolicina je do duboko u no} nastavila dru`ewe na splavu „Godo” uz puno lepih utisaka, smeha i novih planova za lepa dru`ewa sa prijateqima iz Rotarija.

U~esnici ovogodi{weg dru`ewa: Violeta Markovi}, Katarina Ili}, Gradimir Trifunovi}, Bojan Pavlovi} iz Rotari kluba Beograd Sava, Milan Dobrosavqevi}, @eqko Aleksi} iz Rotari kluba Beograd Skadarlija, Nikola Mandi}, Tatjana Oluji} i suprug Dragan, Hayi Du{an Glu{ac iz Rotari kluba Beograd, Pe|a Boj~i} i Sa{a Marke{i} iz Rotari kluba Beograd ^ukarica, Luka Mandi} iz Rotarakt kluba Beograd i Milica [oji} iz Rotarakt kluba Beograd Metropolitan í Do novog dru`ewa Daliborka Bradi} Rotari klub Beograd Sava

Rot 26-27:Rot 26-27.qxd

25.8.2016

20:08

Page 2

27

Rot 28-31:Rot 28-31.qxd

26.8.2016

17:57

Page 1

SPECIJALNO ZA tekst pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

NIKOLA SKOBAQI] POSLEDWI VLADAR DUBO^ICE Rodila ga je devojka iz obli`weg sela Vina, a za~ela ga je tako {to je jela `ivu ribu, skobaqa. On je toliko bio mudar i sna`an da Turci nisu mogli da ga poraze.

Stradao je zbog izdaje svoje kume, a nije `iv ni uhva}en, ve} se sa svojim kowem vinuo u nebesa

Ostaci Skobaqi} grada iz perioda s kraja 14. i po~etka 15. veka rpski vlastelin sa juga Srbije Nikola Skobaqi} bio je prvi Srbin koga su Turci natakli na kolac, posle S vi{ednevne opsade wegovog utvr|ewa, Skobaqi} grada, ~iji se ostaci zidana jo{ naziru iznad varo{ice Vu~je.

Od tada ovaj sredwovekovni junak i vitez `ivi paralelno u istoriji i legendi.

Turci su govorili da otkad pamte nisu slu{ali o takvoj bici, da se tako malo qudi borilo protiv tako veliOKLOP I [TIT Nikola Skobaqi} zauzima va`no mesto i u novoj stalnoj postavci leskova~kog Narodnog muzeja. Me|u eksponatima je rekonstrukcija oklopa kakav je ovaj srpski vlastelin mogao da nosi, kao i maketa Skobaqi} grada. Heraldi~ari su izradili i Nikolin {tit na osnovu detaqa sa autenti~nog pe~atnog prstena wegove supruge Mare. Na wemu je }irilicom ispisano: „Ovo je prsten Marin, Nikoline `ene, Bog joj pomogao” í

28

ke sile i isticali da bi car bio do nogu potu~en da su se Srbi „svi zajedno sastali”. Ovako su jedni pora`eni, drugi su potu~eni, a ostali su se razbe`ali, a samo je hrabri gospodin Nikola Skobaqi} sa svojim stricem, kao stra{ilo za druge, nabijen na kolac. @ivot Nikole Skobaqi}a, posledweg vladara Dubo~ice pred kona~ni pad pod tursku vlast, zbog wegove hrabrosti i odlu~nosti da brani despotovinu uprkos nare|ewu despota \ura|a Brankovi}a, prepun je zanimqivih legendi. Me|utim, i realni podaci iz istorije leskova~kog kraja vezani za wegovu li~nost dovoqno su interesantni da privuku pa`wu turista.

Na`alost, takav potencijal ostataka wegovog utvr|ewa na vrhu stenovitog grebena planine Kukavica, 18 kilometara od Leskovca, i daqe je gotovo neiskori{}en. Lepotu i veli~inu Skobaqi} grada, sredwovekovnog utvr|ewa podignutog u 15. veku, zbog rastiwa nije uvek mogu}e najboqe sagledati. Nalazi svedo~e da je grad brawen dobro naoru`anom vojskom, a kameni projektili o kori{}ewu posebnih sprava za wihovo bacawe.

– Oko dva hektara Gorweg i Doweg grada i Podgra|a utvr|ewa Nikole Skobaqi}a bila su opasana bedemima sa svih strana, osim sa ju`ne, koja je prirodno za{ti}ena.

Sakriven susednim kosama i grebenima bio je uo~qiv tek sa male daqine. Gorwi grad je kvadratnog oblika sa o~uvanim dvema kulama. Mawa se nalazi pored kapije koja vodi u Dowi grad, a ve}a, Brani~ ili Don`on kula, u severozapadnom delu i weni zidovi su o~uvani do visine prizemqa. Na ovom lokalitetu su otkriveni ostaci starijih tvr|ava iz predrimskog i ranovizantijskog perioda. Nalazi grn~arije svedo~e da je, zbog strate{ki va`nog polo`aja, kori{}en i u praistoriji tokom bakarnog i bronza-

Rot 28-31:Rot 28-31.qxd

26.8.2016

17:58

Page 2

[ETA(J)MO SRBIJOM! CRKVA SVETI JOVAN Veruje se da je Nikola Skobaqi} u kawonu reke Vu~janke sazidao i crkvu na ~ijim je temeqima tridesetih godina pro{log veka, porodica industrijalica Teokarevi}a, kao svoju zadu`binu, podigla hram posve}en Svetom Jovanu. U neposrednoj blizini nalazi se i jedna od najstarijih hidroelektrana u Srbiji koja, sa istom opremom, bez prekida radi 113 godina. Tu je i nekoliko isto toliko starih vodenica i novoure|eno kupali{te. Planira se i nastavak tih radova.

Jo{ samo da se sva bajkovitost okoline utvr|ewa prvog Srbina koga su Turci nabili na kolac u~ini dostupnijom turistima, jer je Skobaqi} grad prekrilo {ibqe i rastiwe í nog doba odnosno od 2.000 godina pre nove ere, pa sve do vremena Nikole Skobaqi}a kada su utvr|ewe razorili Turci – obja{wava Mira Nino{evi}, istori~ar i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Leskovcu.

Nikola Skobaqi} je svoje ~uvene bitke sa Turcima vodio u septembru i novembru 1454. godine – kod Bawe, brane}i rudnik Novo Brdo, i Trepawe. Kada je do nogu potukao brojniju tursku vojsku neprijateqa je li~no sultan predvodio u kona~ni obra~un, a Skobaqi}u je navodno malo nedostajalo da ponovi podvig Milo{a Obili}a. Zbog wega su Turci promenili i pravilo ratovawa, pa je wihov vojskovo|a u svim budu}im bitkama umesto na ~elu bio na za~equ vojne sile kojom je komandovao.

– Te ~uvene bitke su Nikolu uvele u legendu. On nije ro|en, a nije ni stradao kao drugi, obi~ni qudi. Rodila ga je devojka iz obli`weg sela Vina, a za~ela ga je tako {to je jela `ivu ribu, skobaqa. On je toliko bio mudar i sna`an da Turci nisu mogli da ga poraze. Stradao je zbog izdaje svoje kume, a nije `iv ni uhva}en, ve} se sa svojim kowem vinuo u nebesa – pri~a Mira Nino{evi} í

OYAKLIJA U LESKOVCU tara crkva Ro|ewa Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (crkva Oyaklija) se nalazi u Leskovcu. PoS dignuta je 1803. godine, pod za{titom je dr`ave i ima status spomenika kulture.

Crkva je sagra|ena na temeqima ve} postoje}eg hrama, koji je uni{ten ili o{te}en u vreme Prvog srpskog ustanka. Crkva koju danas poznajemo obnovqena je 1839.

godine. Ova crkva je slu`ila kao gradska crkva sve do izgadwe crkve Svete Trojice, 1931. godine, a zatim je napu{tena i odolevala je zubu vremena.

Pod teretom snega, 1965. godine sru{io se krov crkve.

Stara leskova~ka crkva opravqana je vi{e puta, kao {to se vidi i iz natpisa koji se na woj nalazi. Ali zama{niju opravku do`ivela je jo{ jednom zamenom severnog unutra{weg reda drvenih stubova betonskim, a tako|e su i neki stubovi trema nastavqeni betonskim. Ozbiqna opasnost pretila joj je od ru{ewa prilikom velike poplave u Leskovcu 1948. godine, kada je voda bila u crkvi visoka skoro jedan metar. Op{tinske vlasti su 1967. godine donele nezvani~nu odluku da se ostaci crkve sru{e, i da se na tom mestu po- Oyaklija sa zvonarom, digne betonski 1918. godina krst, kao svedo~anstvo da je nekada postojao hram. Odluka nije ostvarena, pa se krenulo sa obnovom 22. septembra 1992. godine.

Vladika ni{ki Irinej (potowi patrijarh srpski) je na svetoj arhijerejskoj liturgiji osvetio crkvu. U zidove su ugra|eni zemqani lonci ~iji su grli}i bili okrenuti ka unutra{wosti crkve radi boqe akustike. Danas su ovi grli}i zatvoreni!

Pritisnuta te{kim krovom od }eramide, prostrana i {iroka, a niska, stara leskova~ka crkva izgleda kao da je utonula u zemqu. I ne samo da izgleda ve} je i stvarno ukopana za oko 1 m. Oronula je ve} i sasvim je tro{na.

Svojim unutra{wim oblikom crkva pripada tipu trobrodne bazilike, ~iji je sredwi brod zasveden, a nad bo~nim brodovima tavanica je ravna. Sa ju`ne i zapadne strane ima trem.

Ikonostas i neki delovi izra|eni su u vrlo lepom duborezu od {im{irovine. Taj duborez je po predawu radio neki Za{ma doseqen iz Prilepa ili Velesa.

Ispod trema crkve i u wenoj porti ima mno{tva grobova iz pro{log stole}a. Nadgrobne plo~e su ve}inom mermerne i ukra{ene sa bareqefnim ornamentima, naj~e{}e biqnim i geometrijskim prepletima, {to odaje uticaj

29

Rot 28-31:Rot 28-31.qxd

26.8.2016

17:58

Page 3

Osim ovog natpisa postoji jo{ jedan na spoqnoj strani apside. Godina ovog natpisa je vi{estrukim prekre~avawem postala ne~itka, ali izgleda da je to 1830.

Na zvoniku crkve, koji je ispred we sagra|en, postoji tabla sa urezanim natpisom: 1879 go. 6 septem. oslobo|ewem Wegov. Viso~. Kn. Srb. MMM. O. IV sagradi se zvonara ova kod crkve leskova~ke blagoslov. Mitrop. g. Mihaila i arhier. g. Viktora tro{kom naroda stvarawem tutora Todor...

Zvonik crkve je podignut 6. septembra 1879. godine u ~ast oslobo|ewa Leskovca od Turaka, mada je verovatno da i pre wega na tom mestu stajao stariji zvonik.

U zvoniku ima pet zvona: jedno je malo, a ostala su ve}a.

Na najmawem zvonu pi{e: Sie zvono sali Milosav Pekovi~ u Beogradu 1810. qeta.

Na malo ve}em zvonu od ovoga najmaweg postoji natpis: U cerkvu deligradsku hrama svetagi arhistratiga Mihaila g: Georgiju Petrovi~u 1811. qeta.

Najve}e zvono prilo`ili su svi esnafi iz Leskovca, koji su poimeni~no na wemu ispisani. To veliko zvono i

orijenta. Jedna, nadgrobna plo~a je sa natpisom da je tu sahrawen neki Cvetko Ivankovi} iz sela Landovice, 19. oktobra 1856. godine.

Neki istorijski podaci ispisani su na woj samoj, na ju`noj strani zida: U slavu svete i jednobitne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha ova crkva, Hram Ro|ewe Presvete Bogorodice obnovi se po naredbi i blagoslovu arhiepiskopa i mitropolita Svetoni{koga gospodina Grigorija, a prilozima pravoslavnih hri{}ana ktitora i prilo`nika Bogom ~uvanog grada ovog Leskovca, a nastojawem i trudam i brigom Stojana Nikolajevi}a i Hayi Koste Hayi Stojanovi}a.

Prvomajstori behu Slavko Milanovi}, Zdravko Nikolajevi} i zavr{eno be{e obnovqewe godine 1839. meseca juna.

30

druga dva su livana ~rez Stevana Bote 1879. u Vr{cu za vreme Milana M. Obrenovi}a IV. Prva legenda kazuje da, lokalni Turci ne haju}i za carski dopust zaprete, da }e sve hri{}ane ise}i, ako se Leskov~ani usude graditi tu „|aursku bogomoqu”. Leskov~ani se ne prepla{e, ne malak{u. Oni zapovede neimaru (jama~no opet Srbinu iz Stare Srbije) da na crkvenim temeqima zasnuje ogwi{te i dimwak.

Turci se skupe na gra|evinu i upitaju: - A, bre, rajo! [ta to radite?

- Lepi Aga - odgovori stare{ina Leskov~ana: – gradimo ku}u na{emu popu!

- A {ta }e mu, more, tolika?

- Lepi Aga, evo je nas mnogo, u carskome zdravqu; a svi treba da imamo mesta, kad do|emo svome u~itequ, svome popu.

Turci vide da tolika gra|evina nije nalik na popovsku ku}u, ali, s druge strane, ogwi{te i dimwak ne grade se na zgradi crkvenoj. Slegnu ramenima i ostave Leskov~ane na miru.

Oyak je postojao do 1963. godine kada se sam uru{io, kao i krov, dok je u crkvi ostalo samo ogwi{te.

Druga legenda kazuje da su Leskov~ani uspeli da potkupe turske vlasti da sagrade crkvu, ali, opet, lokalni Turci kako bi ih odvratili od podizawa crkve, reko{e da crkva ne sme biti ve}a od jedne bivoqe ko`e. Leskov~ani se dosetili pa su ko`u isekli na trake i wima uokvirili prostor na kome }e podi}i crkvu! í

Rot 28-31:Rot 28-31.qxd

26.8.2016

17:59

Page 4

KAKO JE POSLANIK TO[KA OBMAWIVAO LESKOV^ANE

TATKO NA NAROD BR. 1 - @ene, bre, `ene! No}u k’d legnete s’s mu`evi {’pkajte im na uvo: „Za To{ku da glasa{” - govorio je na mitinzima Todor Toni}. dvokat i narodni poslanik izme|u dva svetska rata Todor -To{ka Toni} davno nije me|u `ivima, ali se A i danas u Leskovcu prepri~avaju wegove predizborne govorancije, koje su zabele`ili savremenici, predstavqaju}i ga kao kozera, demagoga, lakrdija{a i politi~kog prevrtqivca.

Toni} je tri puta bio biran za narodnog poslanika vladaju}e radikalske stranke. Wegovoj slavi doprinelo je i to {to je govorio izvornim, leskova~kim `argonom.

ZA SEBE JE GOVORIO DA JE ,,TATKO ZA NAROD’’ O wegovoj politi~koj nedoslednosti govori i odnos prema `enama, koje u to vreme nisu imale pravo glasa. ,,@ene, bre, `ene! Ru`i~ke i karanfil~iki, lepotiwo na{a, molim vas i prekliwem, pomagajte. No}u, k’d legnete s’s mu`evi, k’d se me{koqite i milujete {’pkajte im na uvo: Za To{ku da glasa{, za To{ku da glasa{. A k’d me izabarev, ja ima da ve uznosim i voznosim k’ko Paraskeva, pa i tam, u Skup{tinu, da se zauzmem za vas, da si i vi dobijete pravo da mo` da glasate!”.

Na drugom skupu To{ka je `enama osporavao prava glasa. „Ete, bra}o, i t’j ne belaj snajde. I `ene tra`iv da gim se dadne nekakav ravnopravnos’ i pravo da glasav. Ej, zalupajke nijedne, zar ne vidiv da i mi ~oveci, s’s musta}i i arslani, nemamo nikakvu fajdu od toj, koj ne pa {to pituje, koj ne zarezuje! Tej maznoglavke i trepetqike ne znajev toj”.

Radni~ku klasu Todor je ube|ivao da mu ne treba mandat i da Skup{tinu ho}e upravo zbog wih. „Bra}o, ’o}u da me izaberete, pa ja da otidem tamo u Skup{tinu, da po~nem da rovem i cvilim, da vrisnem k’ko Damwanov zelenko, da vikam i da se ~epatim – svi da ~ujev i svi da razberev i da znajev da vi se pomogne”, govorio je To{ka.

JAVQAO MU SE I PA[I] U SNU Znao je da svaku situaciju okrene u svoju korist. Dok je Nikola Pa{i} bio `iv, pozivao se na wega, a kada je umro, glasa~e je ube|ivao da mu se Baja javqa u snu i pozdravqa ba{ wegove glasa~e.

Sebi je pripisivao zaslugu {to je ~uveni voz „Orijent ekspres” jedno vreme stajao na leskova~koj stanici, a kada mu nije polazilo za rukom da spre~i zaposlewe politi~kog rivala u dr`avnu slu`bu, prvi bi mu ~estitao i pri tom smislio la`. „Goleme muke sam imaja dok nesi dobija ovoj mesto”, lagao je To{ke, ube|uju}i zbuwenog slu`benog da je namerno agitovao protiv wega kako bi izazvao suprotan efekat „kude onija gore”.

Sebe je opisivao kao glavatog, zubatog i grlatog, ali se hvalio da ima mozak i za devet banovina i da je uvek uz vlast jer „boqe je s’s bogati i rogati nego li s’s {ugavo zajci”, govorio je pozivaju}i Leskov~ane da glasaju za vladaju}e radikale. „Oni su se, bra}o, zalebili, oni su se nagumali, pune gim kase o yepovi i s’g ako uzimav, po malko uzimav. A ako

Poznati novinar, Leskov~anin Zvonimir [imunec, sa dvoje istori~ara, Mirom Nino{evi} i Veroqubom Trajkovi}em, autor je monografije „Zlatno doba Leskovca 1918. – 1941.” u izdawu Narodnog muzeja iz Leskovca.

Evo kako je, na primer, predstavqen Todor To{a Toni}, advokat, kako se ka`e, najistaknutija figura predratnog Leskovca, narodni poslanik od 1927. do 1938. godine.

Poslanik koji se pamti i ~ije }e ime ostati u pri~ama i {alama. To{ke je stekao popularnost ne samo u Leskovcu i okolini no i u ~itavoj na{oj zemqi. ^ovek koji vara i klijente i glasa~e, Toni} se pro~uo {irom Kraqevine Jugoslavije svojim lakrdijama, {alama, svojim specifi~nim humorom, a ponajvi{e po tome {to je sve to kazivao leskova~kim govorom.

Zvali su ga „Tatko na narod br. 1” kao jednu od najupe~atqivijih li~nosti Leskovca izme|u dva svetska rata. Bio je {kolovan i veoma inteligentan, znao je da se prilagodi svakom sloju stanovni{tva. Poznat je i po tome {to se pre izbora svakome javqao skidawem {e{ira i raspitivawem o familiji. @enama je delio sapune, starcima cigarete, deci bombone, a onima koji su tra`ili – i besplatan savet! Pija~nim danima razmewivao je mudrosti sa seqacima.

Osta}e zapam}eno jedno wegovo obra}awe narodu pred izbore koji se i danas prepri~ava u Leskovcu: Glas iz naroda: „Todore, nemamo {kole.”

Toni}: „[kole }u vi napravim.”

Drugi glas: „[ta }e ni tolke {kole kad nemamo tolko decu?”

Toni}: „Ma, i decu }u vi napravim.”

Objavqene su i dve ispravke Todora Toni}a: „Povodom soka~ko torokawe u vezi sas moju personu, kao da sam ja san}im kazao da J.R.Z zna~i: Jonet radikali zaja{i{e, imam da izjavim da sm ja za disciplinu i za ~ika Acu, a ako sam ne{to zucnuo o ovu na{u stranku, to je moglo da bidne samo: Jonet radikale zaja{i{e – U~tiv Todor Toni}, leskova~ka majka i narodni poslanik.” „U moj Leskovac se prenosi vest da sam ja onaj Stojadin iz „Je`”, {to je oti{ao izme|u crnci u Avisiniju, molim ve demantujte da ja nisam Stojadin, ono jes da sam mnogo putovao po ju`ni krajevi, ali u Avisiniju nisam bio i pravo da vi ka`em ne znam ni gde je ta prokletiwa – Va{ Todor Toni}, narodni poslanik” í izaberete onija goqe i {u{umige – lele, bre, pa oni ima da ni oguliv”, govorio je To{ka, a zabele`io Dobrivoje Kapisazovi}.

BR^KAJ SE, LENKE, U PLI]AK Svojoj `eni Lenki, koja je sa bogatijim leskova~kim damama letovala na Jadranskom moru, To{ka je pisao: „S’lte }i te molim, slatka moja Lenke! K’d se bawa{ u toj na{e slano more, ne idi daleko od obali... Ne idu u duboko, molim te, za{to kude tebe su sve ulo`ene kwi`ice!

Br~kaj se tuj, pod kraj, uz obalu, zna{ da u duboko ima virovi, a ima i gr~ovi” í Milica Ivanovi} Izvor: Blic

–KOE RADI[?

–PAL EVE. –A TI? –PAL EVE I JA. 31

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:02

Page 1

RAZGOVOR SA PRAVIM ^OVEKOM CNBC je napravio jedno~asovni razgovor sa Vorenom Bafetom (Ýarrenom Buffettom), najbogatijim ~ovekom na svetu koji je do sada poklonio 31 milijardu dolara u dobrotvorne svrhe.

C. Ne radi ono {to drugi govore. Saslu{aj ih, ali napravi ono {to ~ini da se boqe ose}a{ D. Ne rukovodi se markama ode}e. Nosi ono u ~emu se udobno ose}a{ E. Ne tro{i novac na nepotrebne stvari. Tro{i na ono {to ti je zaista potrebno F. Najzad, to je tvoj `ivot. Za{to drugima pru`iti priliku da wime upravqaju G. Ako novac ne slu`i da se podeli sa drugima, ~emu onda slu`i?

POMOZI I AKO NE MO@E[, UVEK POSTOJI BLAGOSLOV ZA ONE KOJI ZNAJU DA DELE H. Ne tro{i novac koji nema{. Krediti, zajmovi, itd. su izmi{qeni od strane potro{a~kog dru{tva I. Pre nego {to ne{to kupi{ pomisli: [ta }e mi se desiti ako to ne kupim. Ako je odgovor: ni{ta, ne kupuj, jer ti ne treba.

Ni{ta nismo doneli na svet, niti }emo i{ta odneti.

***

Ovde su neki najinteresantniji detaqi iz wegovog `ivota: 1. Kupio je prvu deonicu sa 11 godina i `alio se da je po~eo previ{e kasno 2. Kupio je malu farmu sa 14 godina od u{te|evine ste~ene razno{ewem novina 3. Jo{ uvek `ivi u istoj maloj ku}i sa tri sobe u Omahi koju je kupio posle ven~awa, pre 50 godina. Ka`e da ima sve {to mu treba u toj ku}i. Wegova ku}a nema ni zid okolo ni re{etke.

4. Vozi sam svoj automobil gde god ide i nema ni {ofera ni telohraniteqe 5. Nikad ne putuje privatnim avionom i ako je vlasnik najve}e svetske kompanije privatnih aviona 6. Wegova firma „Berkshire HathaÞaÚ”, je vlasnik 63 kompanije. On samo jednom godi{we napi{e pismo CEOs (menaymentu) tih kompanija, daju}i im godi{wi plan. Nikad ne saziva sastanke niti ih redovno zove.

Menaymentu je dao 2 pravila: Pravilo broj 1: Nikako ne izgubiti ni{ta od novca deoni~ara Pravilo broj 2: Ne zaboraviti pravilo 1 7. Ne dru`i se sa qudima iz visokog dru{tva. Kada stigne ku}i provodi vreme prave}i kokice i gledaju}i televiziju 8. Bill Gates, najbogatiji ~ovjek na svetu ga je upoznao tek pre pet godina. Bill Gates je mislio da nema ni{ta zajedni~ko sa Ýarrenom Buffettom. Zbog toga je predvideo sastanak u trajawu od samo pola sata. Ali kada su se upoznali, sastanak je trajao 10 sati i Gates je postao obo`avavalac i prijateq Buffeta 9. Ýarren Buffet ne nosi mobilni, niti ima ra~unar na pisa}em stolu 10. Wegov savet za mlade qude je: be`i od kreditnh kartica i ula`i u sebe!

SETI SE: A. Novac ne stvara ~oveka, ve} ~ovek stvara novac B. @ivot je toliko jednostavan koliko ga vi napravite takvim

32

Ýarren EdÞard Buffett (30. 8. 1930.) je ameri~ki poslovni ~ovek, direktor osiguravaju}e firme „Berkshire HathaÞaÚ” u kojoj dr`i preko 38% deonica. Prema Forbsovoj listi, Buffett se s procewenom vredno{}u imovine od 62 milijarde US$ smatra najbogatijim ~ovekom na svetu.

Buffett je poznat kao jedan od najuticajnijih poslovnih qudi u SAD, ~ije mi{qewe o finansijskim pitawima u`iva veliki ugled. Tako|e je poznat po skromnom na~inu `ivota, kao i stavu da se treba ograni~iti nasle|ivawe, jer destimuli{e ekonomski razvoj i gu{i preduzetni{tvo.

A 25. juna 2006. godine se obavezao da }e 85% svoga bogatstva pokloniti Bill & Melinda Gates Foundation, humanitarnoj organizaciji koju vode Bill Gates i wegova supruga Melinda. Ýarren Buffett sa svojom preminulom suprugom Susan ima troje dece.

Za wegovu decu mo`e se re}i da potvr|uju staru izreku da „iver ne pada daleko od klade”.

U okviru svojih humanitarnih fondacija, Suzi, Hauard i Piter Bafet rukovode se filozofijom koja je wihovom ocu omogu}ila da stekne ogromno bogatstvo, vredno preko 60 milijardi dolara.

Kao i wihov otac, oslawaju se na mali broj saradnika i investiraju iskqu~ivo u poslove koje dobro poznaju i razumeju.

Otac ne kontroli{e na~in na koji wegova deca tro{e novac fondacija.

- On ne vr{i nikakav pritisak na nas, samo `eli da bude siguran da }emo mudro potro{iti novac - ka`e Hauard Bafet, dodaju}i da se o~ev uticaj ogleda samo u na~inu rukovo|ewa novcem.

Bafetova deca vode fondacije od kraja 1990. godine. Svako se opredelio za odre|enu oblast, u zavisnosti od poqa interesovawa.

Tako se Hauard Bafet bori za o~uvawe prirode i poma`e farmerima u siroma{nim zemqama da proizvedu vi{e hrane. Wegova sestra Suzi daje stipendije za {kolsko i univerzitetsko obrazovawe siroma{noj deci, dok se Piter Bafet bavi obrazovawem `ena i wihovim ukqu~ewem u ekonomske tokove kao i qudskim pravima.

Svo troje ka`u da im je drago {to ih je otac stalno ohrabrivao da rizikuju u `ivotu kako se ne bi pla{ili da se uhvate u ko{tac sa najte`im problemima.

Kao dokaz da podr`ava i ceni wihov rad, Voren Bafet je vremenom pove}avao novac ulo`en u fondacije svoje dece, koje bi od ukupne wegove imovine trebalo da dobiju 2,7 milijardi dolara.

Bafet daje novac i drugim fondacijama, kao {to je fondacija wegove pokojne supruge Suzan koja se bavi porodi~nim planirawem, porodi~nim pravom i antinuklearnim aktivnostima í

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:02

Page 2

MIRIS BELOG GRADA

ZADU@BINA „VELIMIRIJANUM”

GROBNICA KOJA ^UVA NAJVE]U TAJNU ALI I SRAMOTU DINASTIJE OBRENOVI] Ako bi neko neupu}en video masivnu grobnicu Velimira Mihaila Teodorovi}a na Novom grobqu u Beogradu stekao bi samo delimi~no ta~nu informaciju o ovom ~oveku, wegovom `ivotu i zna~aju koji ima za na{ narod i istoriju.

Velimir Mihailo Teodorovi} jeste bio veliki srpski dobrotvor i ktitor mnogobrojnih udru`ewa koji je sav svoj imetak zave{tao otad`bini, ali i mnogo vi{e od toga! ovo grobqe u Beogradu ve~no je po~ivali{te mnogih N znamenitih Srba i predstavqa pravi prestoni~ki „muzej na otvorenom” sa mnogo velikih i bogato ukra{enih grobnica. Ipak, nijedna nije tako impozantna, ali ni misteriozna kao grobnica jednog ~oveka - Velimira Mihaila Teodorovi}a.

Na grobnici jednostavno pi{e: „Narodni dobrotvor, Velimir Mihailo Teodorovi}” i to jeste istina - re~ je o velikom pomaga~u srpskog naroda i ~oveku koji je sav svoj imetak zave{tao Srbiji. Ali, on je bio i mnogo vi{e od toga! Velimir Mihailo Teodorovi} bio je vanbra~ni i jedini sin kneza Mihaila Obrenovi}a!

^ovek koji je mogao da bude vladar Srbije Knez Mihailo je dva puta dolazio na kne`evsko mesto, prvi put pre neo~ekivane smrti svog starijeg brata Milana, a potom posle upokojewa svog oca kneza Milo{a 1860. godine.

U braku koji je imao sa knegiwom Julijom Huwadi knez nije imao dece, tako da je wihova bra~na pri~a okon~ana 1865. godine, kada se sporazumno odvajaju „od stola i posteqe”, kako su tada nazivali razvod braka.

A wemu se, dok se nalazio u izgnanstvu iz Srbije, u Roga{koj Slatini, u dana{woj Sloveniji, veoma dopala 16godi{wa k}i mesnog marvenog lekara Nemica Marija Berghaus.

Velimir Teodorovi} ro|en je kao Vilhelm Berghaus, jedino dete kneza Mihaila Obrenovi}a iz wegove veze sa Marijom 1849. godine, kr{ten u rimokatoli~koj veri, i nazvan Vilhelm. Iako nije imao nameru da se `eni sa Marijom, Mihailo je od po~etka priznao dete i oboje ih materijalno obezbedio. Ona se potom udala, ali Marijin mu` nije po{tovao obavezu da pare koje je knez slao ostavqa za Vilhelmove potrebe. Kada je Marija umrla, nekoliko godina kasnije, Mihailo je odlu~io da 1857. godine sina dovede u Beograd – po~iwe pri~u o ovom neobi~nom ~oveku, Neda Kova~evi}, dobar poznavalac istorije i prestoni~kih doga|awa.

Smestio ga je u ku}u Ante Radivojevi}a, upravnika svojih imawa. Tajanstveno dete koje govori samo nema~ki jezik, [vap~e, kako su ga u poluglasu nazivali, izazvalo je ogromnu radoznalost male beogradske ~ar{ije.

Isprva se mislilo da je Vilhelm vanbra~ni sin dvorskog upravnika Radivojevi}a, ~ija se `ena Sofija trudila da mali{anu bude druga majka, a wihov sin @ivko mu je bio kao brat. Brzo je prime}eno da je Viqem u izuzetnim odnosima sa knezom, ali se i daqe jo{ neko vreme verovalo da je on, ipak, samo kne`ev {ti}enik iz Be~a.

De~ak je upisan u osnovnu {kolu kod Saborne crkve, i tu je nau~io srpski jezik. Kada je pre{ao u gimnaziju, do-

bio je li~nog sobara Teodora Petkovi}a, koji je uz wega ostao do kraja `ivota.

Petkovi} je bio kne`ev poverenik u vezama sa sinom, {to se tuma~ilo namerom da je Mihailo jo{ tada hteo da svog sina ozakoni, mo`da ga i imenuje za naslednika, kako se tada ve} {u{kalo po Beogradu.

Viqem je bio izuzetno milo i nesebi~no dete. Drugovi su ga zvali Veqa i prihvatili su ga otvorena srca. Kada je pre{ao na {kolovawe u ku}u poznatog profesora Milutina Stojanovi}a, razvio je qubav prema umetnostima, naro~ito prema kwi`evnosti i pozori{tu.

Vilhelm u prvo vreme nije znao srpski, ali ga je vremenom nau~io. Kada je napunio 17 godina, knez Mihailo je nalo`io da Vilhelm pre|e u pravoslavnu veru. Dobio je ime Velimir Mihailo i staro prezime kneza Milo{a – Teodorovi}.

Kako je vreme prolazilo, Velimir je postajao slika i prilika oca.

– Knez Mihailo se svesrdno starao da obezbedi Velimira, ali je sina retko vi|ao. Primao ga je obi~no uve~e u bilijarskoj sali u suterenu starog dvora. Voleo je sina ali se, usled datih okolnosti, ustru~avao da to otvorenije poka`e. Velimir je ostao `eqan o~eve qubavi, {to vidimo iz jedne wegove ispovesti: „On mi da ruku koju ja poqubim, zatim poqubi mene u ~elo, pita me o u~ewu, da mi savet o odevawu, pokloni mi dukat i neku kwigu, a zatim je audijencija gotova! Meni do|e da ga zagrlim i izqubim, ali ne smem!” – pri~a Neda Kova~evi}.

^ovek koji je `ivot posvetio Srbiji O tome da li je knez Mihailo Velimira spremao za svog naslednika i danas se raspravqa. Mladi} je 1867. godine poslat u [vajcarsku na daqe {kolovawe i tada se posledwi put video sa ocem jer je slede}e godine knez Mihailo ubijen u atentatu u Top~ideru. Nije ostavio testament, a ni eksplicitnu odredbu o nasledniku. Odlu~eno je da kneza Mihaila na prestolu zameni sinovac Milan Obrenovi}, unuk Milo{evog brata Jevrema, a Velimir je dobio imawe „Negoja” u Rumuniji i 35.000 dukata. Po nalogu namesnika, poslat je u Minhen na daqe studije.

– Velimir je bio u r|avim odnosima sa kraqem Milanom koji ga nije trpeo, verovatno ga uvek do`ivqavaju}i kao pretendenta na srpski presto iako Velimir uop{te nije pokazivao takve ambicije. Ta netrpeqivost i{la je dotle da Velimiru nije bilo dopu{teno da do|e u Srbiju

33

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:11

Page 3

~ak ni kad se prijavio kao dobrovoqac u srpsko-turskom ratu 1876. godine – obja{wava Neda Kova~evi} i dodaje da je, bez obzira na sve, Velimir na{ao na~ina da pomogne Srbiji {aqu}i nov~ane priloge. U Minhenu, Velimir je okupqao i svesrdno pomagao tamo{we srpske studente.

Slao je novac i Narodnom pozori{tu koje je u Beogradu osnovao wegov otac. Budu}i da je bio vanbra~no dete, iako dovoqno imu}an nije mogao da zasnuje brak sa `enom koju je voleo. Velimir Mihailo Teodorovi} iznenada je umro 1898. godine u 48. godini. Sahranili su ga dugogodi{wi sobar Petkovi} i srpski studenti u Minhenu. Od Obrenovi}a sahrani nije prisustvovao - niko! „Moje celo imawe dobio sam poklonom, kao neograni~enu svojinu, i mogu wime neograni~eno da raspola`em.

Ako bih ja, ne ostaviv{i potomka iz zakonitog braka, umro, to }e sve moje pokretno i nepokretno imawe, ma gde se ono nalazilo, pripasti mojoj Otaybini, to jest Kraqevini Srbiji kao mojem jedinom i iskqu~ivom nasledniku. Ovo }e moje imawe biti odvojeno od dr`avnog imawa kao zadu`bina, i ova }e zadu`bina nositi ime Velimirijanum.”

(Izvod iz testamenta Velimira Mihaila Teodorovi}a) Prema testamentu Velimir Mihailo Teodorovi} je svu svoju imovinu zave{tao Srbiji i osnivawu zadu`bine „Velimirijanum” koja bi pomogla razvoju obrazovnih institucija u zemqi i {kolovawu nadarenih pojedinaca.

Obrenovi}ima smetao i posle smrti Zvani~na istorija Velimira Teodorovi}a ne pomiwe mnogo, pa ve}ina Srba danas ne zna da knez Mihailo Obrenovi} zapravo nije umro bez naslednika.

Obrenovi}i su nastojali da Velimira na svaki na~in dr`e podaqe od Srbije, a posle wegove smrti nastojali su da zatru svako pomiwawe ovog ~oveka. „Velimirijanum” je osnovan tek u vreme Kara|or|evi}a, a tokom vladavine ove dinastije Velimiru je podignuta i grobnica na Novom grobqu. Ironi~no, ispalo je da mu se „suparni~ka” dinastija odu`ila mnogo vi{e nego vlastita.

Sa druge strane, Velimir Mihailo Teodorovi} je uspeo da pomogne Srbiji i posle smrti. Wegova zadu`bina neometano je radila sve do 1945. godine kada je nacionalizovana. Me|utim, ~ak i posle toga sredstva iz we kori{}ena su za pomagawe kulture i umetnosti u Srbiji i tako je bilo sve do sedamdesetih godina pro{log veka. Zbog svega {to je u~inio, kao i zbog nas samih i istorije, Neda Kova~evi} nagla{ava da jo{ uvek nije kasno da se odu`imo Velimiru Mihailu Teodorovi}u.

– Velimir Mihailo Teodorovi} danas po~iva upravo tamo gde zaslu`uje - u Aleji velikana na Novom grobqu.

Unutar grobnice se nalazi bista ovog srpskog zadu`binara, koju je jo{ za wegova `ivota, 1885. godine uradio nema~ki vajar J. H. Krane. Mo`da bi jedino tu jo{ trebalo u~initi ne{to – postaviti bistu na neko javnije mesto, na primer u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta, ili neke druge od ustanova koje je „Velimirijanum” decenijama pomagao – zakqu~uje Neda Kova~evi}.

Ve~no po~ivali{te dostojno princa Zadu`bina „Velimirijanum” po~ela je sa radom 1905. godine i jedna od prvih wenih odluka je bila da se zemni ostaci Velimira Teodorovi}a iz Minhena prenesu na Novo grobqe u Beogradu. Kapela-grobnica zavr{ena je 1926. godine po projektu arhitekte Vasilija Mihailovi~a Androsova, i u wu su naredne godine preneti ostaci Velimira Teodorovi}a gde i danas po~ivaju í

ALEJA VELIKANA NA NOVOM GROBQU Kad ~ujete da je neko dobio mesto u Aleji velikana, znajte da to nije ba{ tako, jer tu postoje samo 22 porodi~ne grobnice, me|u kojima su i tri kapele. Ona ne mo-

34

`e da bude pro{irena i tu se danas mogu sahrawivati samo ~lanovi porodice onih qudi koji ve} po~ivaju na tom mestu.

Aleja velikana nastala je prenosom srpskih velikana iz 19. veka sa Ta{majdanskog na Novo grobqe. Formirana je 1927. godine u blizini Francuskog vojnog grobqa, a tada su preneti i posmrtni ostaci Nikole Pa{i}a, ~iji spomenik danas stoji u Arkadama na Novom grobqu.

Neki od sahrawenih u Aleji velikana: Ilija Milosavqevi} Kolarac (1789-1878), srpski dobrotvor Nikola Pa{i} (1845-1926), politi~ar Draga Qo~i} (1855-1926), prva srpska lekarka Milenko Vesni} (1863-1921), politi~ar \ura Jak{i} (1832-1878), slikar Stevan Vladislav Ka}anski (1829-1890), pesnik Kornelije Stankovi} (1831-1865), kompozitor Milan Kujunyi} Aberdar (1842-1893), filozof i politi~ar

Velimir Mihailo Teodorovi} (1849-1898), srpski dobrotvor, vanbra~ni sin Mihaila Obrenovi}a Kosta Hristi} (1852-1927), pravnik i diplomata @ivojin Mi{i} (1855-1921), vojskovo|a Milo{ Vasi} (1859-1935), divizijski |eneral Jovan Cviji} (1865-1927), nau~nik Petar Ko~i} (1877-1916), kwi`evnik Stevan Hristi} (1885-1958), kompozitor Milunka Savi} (1890-1973), u~esnica Balkanskih i Prvog svetskog rata (izvor: 24 sata)

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:03

Page 4

MIRIS BELOG GRADA

KULTURA MIRKO MAGARA[EVI], kwi`evnik

GUBITAK GOSPODSTVENOG BEOGRADA JE BESPOVRATAN U Srbiji, elita se nije spasavala razvijala i odr`avala, nego je decenijama bila potiskivana, poricana i brisana kratkom vremenskom razmaku, „Akademska kwiga” iz Novog Sada, objavila je dve izuzetno zanimqive stuU dije Mirka Magara{evi}a (1946), pesnika, prevodioca, kwi`evnog kriti~ara, autora petnaestak pesni~kih zbirki i kwiga eseja. U studiji „Srpska kriti~ka poezija”, Magara{evi} zahvata vremenski period od pet decenija (1962–2013), a u kwizi „Tragom Crwanskog”, autor otkriva svoj li~ni odnos prema velikom piscu, s kojim je wegova porodica u rodbinskoj vezi. Vida i Milo{ Crwanski u{li su u porodi~ni krug Magara{evi}a 1927. godine, i od tada su delili toplotu rodbinskih veza.

Kriti~ka svest, ka`ete, potreba je za modernim. A moderni mogu biti pesnici razli~itih generacija?

Potreba za modernim prevazilazi prostore puke lirske ispovesti i privatnosti koliko i sve vidove pateti~ne „epike”. Kriti~ka svest u srpskoj poeziji je vrh modernosti i pokazuje koliko je „anga`ovanost” mnogih pesnika posle 1945. godine bila slep rukavac poezije u ideolo{koj slu`bi. Kriti~ka svest veoma zra~i kroz delo nekoliko pesni~kih generacija – od Miodraga Pavlovi}a, Srbe Mitrovi}a, Qube Simovi}a, Miodraga Stanisavqevi}a, Milovana Danojli}a, Gojka \oga, do Ra{e Livade, Ibrahima Hayi}a, Predraga ^udi}a, Neboj{e Vasovi}a, Milana \or|evi}a, Milo{a Komadine, Nemawe Mitrovi}a, Marije Kne`evi}, Nenada Milo{evi}a, a nema je kod mnogih drugih pesnika koji sada misle da „imaju” takvu svest.

Kada ste upoznali Milo{a Crwanskog?

Zahvaquju}i rodbinskim i prijateqskim vezama mojih roditeqa sa parom Crwanski, stao sam pred Milo{a ve} u maju 1966. godine. Kwiga „Tragom Crwanskog” osvetqava to uzbudqivo iskustvo.

U kojoj meri vas je on podstakao da se bavite kwi`evno{}u?

Podsticala me je vrhunska imaginacija, lepota re~enice, jedinstven stil Milo{a Crwanskog.

Od Crwanskog ste jo{ 1966. godine dobili „potvrdu” da ste pesnik?

Da, o tom nesvakida{wem iskustvu `ivopisno svedo~e uvodni eseji u kwizi „Tragom Crwanskog”. Ubrzo su to „overili” i na{i vode}i pesnici: Vasko Popa, Miodrag Pavlovi}, Jovan Hristi} i Ivan V. Lali}! Potom i vode}i kriti~ari epohe.

Na prijemu u Udru`ewu kwi`evnika Srbije, Crwanski je mladim piscima poru~io: „Ne}ete boqe pisati kada budete imali stan.” Dobar savet?

Taj Milo{ev savet je iskren i ta~an. Zastupa ideju stvarala~ke i moralne nepotkupqivosti. Pori~e na{u dugu ideolo{ku „praksu”: „Postani anga`ovan, pa }e{ od partije dobiti stan!” Takva „usluga” nikada ne}e pesnika u~initi ni boqim, ni „zna~ajnim”, ni „velikim”.

^esto pomiwete „gospodski Beograd”. [ta je od tog Beograda ostalo?

Zanimqivo pitawe! Crwanski je bio deo i svedok me|uratnog elitnog Beograda! Od tog, zaista gospodskog Beograda, danas je ostalo samo nebo „na kom sve po~iva i nestaje, kao na snu”, o ~emu Crwanski ubedqivo svedo~i. Danas, na svakom koraku se vidi da je gubitak gospodstvenog Beograda bespovratan. I zadugo nenadoknadiv. Sve je to posledica gre{aka i ogromnih zabluda. U Srbiji, elita se nije spasavala, razvijala i odr`avala, nego je decenijama bila potiskivana, poricana i brisana. To je na{a op{ta nesre}a koja je razorno pogodila sve oblasti javnog delovawa, a ne samo obi~ajnu i vi{u kulturu.

Crwanski kriti~ki govori o delovawu Ko~e Popovi}a, Marka Risti}a i Kriste \or|evi}, u srpskoj kulturi. [ta im zamera?

Milo{ na{im me|uratnim levi~arima „sa desnice” – kako to sjajno zapa`a profesor Lompar – otvoreno zamera ono {to se vidi ve} 1935. godine u wegovom tekstu „Na{i salonski komunisti”, zamera im na ideolo{kom slepilu renegatskog duha! Imoralizam razara, a nove seobe nastavqaju „stare” i dovr{avaju ono {to rat, kao najstra{niji fenomen, nije „dovr{io”. Crwanski je to ose}ao i znao boqe od Andri}a.

Da li je Crwanski dobio mesto koje mu pripada u na{oj kwi`evnosti?

Crwanski jo{ nije dobio, kako ka`ete, „mesto koje mu pripada”. To poti~e otuda {to Crwanski – ba{ kao i Isidora Sekuli} – nije pripadao jatu povla{}enih pisaca! Zato se zna~aj wegovog dela jo{ istra`uje i otkriva, na op{te zadovoqstvo! Za to najve}e zasluge imaju profesori Nikola Milo{evi}, Milo Lompar, Gorana Rai~evi}, Milivoj Nenin, Novica Petkovi}, i kriti~ari Predrag Palavestra, Zoran Avramovi}, Vitomir Teofilovi}, Milan Radulovi}, Sla|ana Ja}imovi}, Novica Mili}, Aleksandar Petrov...

Kwigu „Tragom Crwanskog” ozna~avate kao esej, iako u woj ima mnogo romanesknih elemenata?

Kwiga „Tragom Crwanskog” sastoji se iz dva dela. Prvi sadr`i dokumentarne i portretne eseje u kojima zavodqiv, multi`anrovski stil, na trenutke, stvara i „romaneskni” utisak koji ~itaoce, ve} ~ujem, privla~i i o~arava. Drugi deo kwige ~ine analiti~ki eseji o „Stra`ilovu”, o starom Beogradu, 1930–1936, kako ga je video sam Crwanski. Tu je i tuma~ewe pogleda Isidore Sekuli} na pojavu putopisa „Qubav u Toskani”, analiza tonova i poetike „Lamenta nad Beogradom”, uvodno rasvetqavawe diplomatske uloge i doprinosa Crwanskog u prva tri toma wegovih „Embahada”, a tu je i moj osvrt na lo{u i dobru poziciju na{e kritike („Crwanski, danas”) prema pi-

35

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:04

Page 5

{~evom nezaboravnom delu. Zaslugom „Akademske kwige” pred ~itaocima je skroz nesvakida{wi izazov! Srpska kriti~ka poezija je novost i slast za qubiteqe poezije, a eseji o Crwanskom, pisani iz portretnog, i do sada, nepoznatog porodi~nog ugla, mislim da su potpuna kwi`evna novost. Ostaje da ~itala~ka publika proveri ove ponu|ene izazove í Razgovor vodio Zoran Radisavqevi} Izvor: „POLITIKA”

Mirko Magara{evi}, pesnik, esejista, kwi`evni kriti~ar, putopisac, pokreta~ kwi`evnih inicijativa, prevodilac, klini~ki oftalmolog. Ro|en je 1946. godine u Beogradu.

Dela: (Znaci duha podnebqa, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Glasovi Kosova (1990.); Svetlosti kwi`evnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesni~ko pam}ewe, 1993; Evropski pesnici, poema Molbenik Svetog Save, (2001.); 2010. biografska studija u formi portretnih eseja o Jovanu Hristi}u Jovan Hristi}, izbliza, 2010).

Pokrenuo je 1995. godine Udru`ewe „Isidora Sekuli}” i u skladu s tom delatno{}u ure|uje kwi`evni ~aso-

pis Isidorijana. Stalnu rubriku dru{tveno-moralisti~kih eseja pod naslovom „Vru}e teme” pi{e po pozivu za beogradski Kwi`evni list.

Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Pri~e i novele A. P. ^ehova u vi{e izdawa 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimovi}, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Du~i}a Sa Mediterana, 2009.

Prevodio i/ili tuma~io poeziju Homera, Dantea, [ekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Yon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbigweva Herberta, ^eslava Milo{a, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena.

Bave}i se srpskom poezijom, do sada je detaqnije pisao o Dositeju Obradovi}u, Steriji, Branku Radi~evi}u, Lazi Kosti}u, Mom~ilu Nastasijevi}u, Tinu Ujevi}u, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimovi}, M. Pavlovi}u, J. Hristi}u, Qubomiru Simovi}u, Milovanu Danojli}u… í

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

SME[NA RAPSODIJA NA RECI 1 5 „Ona nije zidana za pustiwa~ewe i ispa{tawe, nego za slave i sve~anosti, za krunisawe Kraqeva srpskih i za saborisawe vlastele i naroda srpskog”. Manastir koji nije podignut u „gudurama” je: A) manastir Ravanica B) manastir Kaona V) manastir @i~a

2

Samo kroz dva glavna grada u Evropi teku dve reke. Jedan je na{ Beograd, a drugi je: A) Berlin B) Helsinki V) Madrid

„Ma|arsku rapsodiju” komponovao je Franc List, a „Ma|arske igre”?

A) Johanes Brams B) Modest Musorgski V) Ludvig van Betoven

36

3

Sardonski smeh je:

4

Najve}i nivo znawa u yudou nagra|uje se i obele`ava pojasom:

A) veseo B) podrugqiv V) glasan

A) bele boje B) crne boje V) crvene boje

RE[EWA NA STRANI 36

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:04

Page 6

NA[ TELESNI ^ASOVNIK

PSIHI^KA I FIZI^KA SAVR[ENOST NOVAKA \OKOVI]A Jedno od stanovi{ta kineske medicine kojim se vodim jeste ideja telesnog ~asovnika - shvatawa da telo ima dnevni raspored i da svaki unutra{wi organ ima vreme u kome se iscequje, ka`e teniser. revna kineska medicina D ima stanovi{te po kom se qudski organi obnavqaju u strogo odre|eno vreme tokom 24 sata.

Telesni ~asovnik kog se pridr`ava Novak \okovi}, uz vredni rad i rigoroznu ishranu, saveznik mu je u postizawu vrhunskih rezultata. O telesnom ~asovniku svetski reket broj 1 pisao je u svojoj kwizi „Serviraj za pobedu�.

- Kad sam bio mlad, nisu me u~ili da se u drugim kulturama razli~ito gleda na hranu. Nisam znao za su{i, za kinesku hranu, za to kako isto~waci planiraju obroke - ni{ta od onog {to je danas od presudnog zna~aja za moj plan ishrane. Za sve ove godine putovawa, u~ewa, istra`ivawa i prihvatawa, nau~io sam slede}e: kulture se me|usobno razlikuju, a ~ovek mo`e iz svake da uzme najboqe ideje i primeni ih u svom `ivotu. Na primer, jedno od stanovi{ta kineske medicine kojim se vodim jeste ideja telesnog ~asovnika - shvatawa da telo ima dnevni raspored i da svaki unutra{wi organ ima vreme u kome se iscequje. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, svi organi obnavqaju se otprilike ovim redosledom u ovo doba dana: Plu}a: 3-5h ujutro Neki qudi veruju da je razlog tome {to se mnogi od nas bude ka{qu}i, ~ak i ako ne pu{imo i vodimo ra~una o telu, taj {to nam se plu}a ~iste dok spavamo i izbacuju {tetni otpad. Ako se lo{e hranimo, posao plu}a je daleko te`i.

Debelo crevo: 5-7h ujutro Od presudne je va`nosti popiti vodu ~im se probudimo, jer je to doba dana kad debelo crevo radi na tome da izbaci toksine iz tela. Voda poma`e tom procesu.

@eludac: 7-9h pre podne Ovo je savr{eno vreme za doru~ak jer vam je `eludac tad najefikasniji.

Slezina: 9-11h pre podne Srce: 11-13h podne Tanko crevo: 13-15h posle podne Ako u telo unosite neodgovaraju}u hranu, telo vam u ovo doba dana {aqe najja~e signale.

Ako vas u rano popodne mu~e lo{a probava, bolovi u stomaku ili nadimawe, to je o~it znak da vam je telo preosetqivo na jednu ili vi{e vrsta hrane koju uzimate, pa morate pa`qivo da preispitate svoju ishranu.

Bubrezi i be{ika: 15-19h posle podne Ustaqeno je verovawe da je, ako se u ovo doba dana ose}ate umorno i tromo, to jo{ jedan jasan pokazateq da jedete previ{e neke hrane na koju vam je telo preosetqivo. Trebalo bi da ste posle podne puni energije, a ne `eqni da odremate.

Pankreas: 19-21h ve~e Pankreas lu~i insulin, koji reguli{e nivo {e}era u krvi.

Lo{a ishrana mo`e da vam izazove glad za slatki{ima, naro~ito u ovo doba dana.

Krvni sudovi i arterije: 21-23h ve~e Jetra i `u~na kesa: 23-3h no} Lo{ san mo`e biti jo{ jedan znak preosetqivosti na hranu.

Ako vam je u ovom periodu te{ko da zaspite, to je mo`da zato {to se jetra mu~i da o~isti telo od toksina. Sama ideja da organi rade po nekom strogo odre|enom rasporedu ~ini se apsurdna, kao i ideja da testiramo hranu tako {to }emo je prisloniti uz stomak. Me|utim, nije va`no da li vi verujete u takav pristup i dr`ite li ga se ili ne. Va`no je da budete otvorenog uma. Ja vam samo preporu~ujem da otvorite um i isprobate ove raznovrsne ideje, i da oslu{kujete signale koje vam telo {aqe. Poku{ajte da se odmaknete i sa distance analizirate {ta vam se doga|a u telu. Budite objektivni. Samo vi mo`ete znati koja vam hrana odgovara; samo vi mo`ete protuma~iti {ta telo poku{ava da vam ka`e, - istakao je teniser u kwizi Ă­ (jul 2016.)

37

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:06

Page 7

RE[EWA KVIZA: 1V @i~a je srpski sredwovekovni manastir iz prve polovine 13. veka, koji se nalazi u blizini Kraqeva i pripada Eparhiji `i~koj Srpske pravoslavne crkva.

Podigao ju je prvi kraq Srbije, Stefan Nemawi} (veliki `upan 1196-1217, kraq 1217-1228), od 1206. do 1221. godine, a zna~ajnu ulogu u wenom podizawu imao je i wegov brat, Sveti Sava (1219-1233). Posle sticawa crkvene samostalnosti 1219. godine, u @i~i je sme{teno sedi{te autokefalne srpske arhiepiskopije. Po~etkom posledwe decenije 13. veka, manastir je stradao u napadu Tatara, posle ~ega je sedi{te arhiepiskopije preneto u Svete Apostole kod Pe}i, a sam manastir je po~etkom 14. veka obnovio kraq Milutin (1282-1321). Tokom sredweg veka, u @i~i su ustoli~avani episkopi i oven~avani kraqevi iz dinastije Nemawi}a, zbog ~ega je u narodu poznat kao Sedmovrata @i~a, jer su se u manastiru krunisali i ustoli~ili kraqevi: Stefan Prvoven~ani, Radoslav, Vladislav, Uro{, Dragutin, Milutin i Stefan De~anski. A po predawu, prilikom svakog krunisawa probijana su nova vrata kroz koja je prolazio samo budu}i vladar, pa su potom bila sazidana. @i~a spada u malobrojne omalterisane manastire, a wena tamnocrvena boja je simbol kraqevstva. Smatra se da je ime dobila od re~i `it~a - `ito, jer je kraj u kome se nalazi veoma `itorodan.

2A

orkestar je aran`irao igre br. 1, br. 3 i br. 10. Ostali kompozitori, ukqu~uju}i Antowina Dvor`aka su orkestrirali ostale igre. Najpoznatija je „Ma|arska igra” je br. 5. Bramsove „Ma|arske igre” su imale uticaja na sli~ne „Slovenske igre” Antowina Dvor`aka.

3B Sardonski smeh, ~ije ime poti~e iz gr~kog jezika, je tzv. usiqeni odnosno gorki smeh. Javqa se usled gr~evitog razvla~ewa lica. Nazvan je po otrovnoj biqci iz Sardinije (Sardonia herba), zbog ~ijeg se gorkog ukusa razvla~e usta. Figurativno, sardonski smeh ozna~ava podrugqiv ili pakostan smeh.

4V Godine 1907. pretstavqen je pojas koji poznajemo danas te su se po~eli upotrebqavati pojasevi, za po~etak samo beli i crni. Pojasevi drugih boja su do{li u upotrebu tek kad se yudo po~eo koristiti izvan Japana. Mikonosuke Kavai{i je po~eo podu~avati yudo u Parizu i uvideo da u~enici sa zapada br`e napreduju kada imaju razne boje pojaseva kao vizuelni dokaz svoga znawa. Yudoke su rangirani u skladu sa svojim znawem i rezultatima postignutim u borbama. Postoji {est u~eni~kih („kju”) i 10 majstorskih („dan”) sa pripadaju}im obojenim pojasevima.

Najve}i domet je crveni pojas deseti dan.

5A Pored dve reke [preje i Hafel, na kojima Berlin (glavni grad Nema~ke) po~iva, na podru~ju grada se nalaze i brojni drugi, mawi, vodeni tokovi, kao i brojna jezera i {ume. Helsinki, glavni grad Finske je primorski grad, sme{ten na naju`em delu Finskog zaliva Balti~kog mora. Grad je sme{ten na poluostrvu, okru`enom morem sa tri strane (sa zapada, istoka i juga). Madrid, glavni grad [panije nalazi se u srcu zemqe na 665 m nadmorske visine (glavni grad sa najve}om nadmorskom visinom u Evropi), sme{ten je na obali male reke Manzanares.

KO BI REKAO •U Bibliji se psi pomiwu 14 puta, lavovi 55 puta, a doma}e ma~ke – nijednom!

•Maslinovo uqe se u Svetom Pismu pomiwe 183 puta.

•Himna Gr~ke ima 158 strofa. Ne postoji Grk koji zna napamet sve strofe.

•Kanada je jedina dr`ava koja je organizovala Olimpijadu, a da nije osvojila ni jednu medaqu.

Klasi~no delo „Ma|arske igre” (nem. Ungarische Tänze) Johanesa Bramsa je set od 21 „`ive” kompozicije za igru inspirisane ma|arskom folklornom muzikom. Trajawe numera je od oko jedne do ~etiri minute. To su neke od najpopularnijih Bramsovih dela koja su mu donela najvi{e dobiti. Igre su aran`irane za mnoge instrumente i ansamble. Brams je originalno napisao verzije za klavir za 4 ruke, da bi kasnije prvih 10 igara aran`irao za solo klavir. Za

38

•Za jedan kilogram meda p~ele moraju da obi|u ~etiri miliona cvetova i prelete put ~etiri puta du`i od obima Zemqe.

•Kamiqe mleko ne mo`e da se usiri.

•Koze i hobotnice imaju pravougaone zenice.

•Komarac ima zube.

•Morske zvezde nemaju mozak.

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:07

Page 8

PE]INA KRUBERA RAVEN – NAJDUBQA PE]INA NA SVETU!

DA U WU UPADNE[, DOK JOJ NE TAKNE[ DNO – NA@IVEO BI SE! Ovaj planinski masiv sadr`i nekoliko stotina pe}ina. Pet pe}ina su dubqe od 1.000 metara.

Krubera pe}ina sa dubinom od 2.197 metara najpoznatija je i najdubqa pe}ina na planeti Zemqi avne 1864. goD dine @il Vern (Jules Verne) je

Ovaj neverovatan poduhvat je obavila ekipa od 50 speleologa iz 11 zemaqa.

Samo ispitivawe pe}ine je bilo prepuno opasnosti od dubokih vertikalnih tunela, uzanih prolaza, do brzih podzemnih poplava koje su speleologe izolovale i usporile na punih 30 ~asova.

Spasavawe iz ovakve pe}ine je nemogu}e sa dubina ve}ih od 700 metara… í

napisao fantasti~nu kwigu „Put u sredi{te Zemqe” koja je ubrzo prevedena na sve evropske jezike.

Malo kome je poznato da je Vern inspiraciju za fantasti~nu avanturu dobio zahvaquju}i objavqenim radovima ruskog kartografa i za~etnika moderne speleologije Aleksandera Krubera koji je istra`ivao prvih nekoliko kilometara pe}ine koja je wemu li~ila na duboki ambis ~iji se kraj ne mo`e nazreti.

Trebalo je pro}i vi{e od jednog veka (pe}ina je otkrivena 1960. godine) da nau~nici ponovo otkriju ovaj specifi~ni podzemni svet koji svakom mo`e zagolicati ma{tu, jer su 2001. godine ukrajinski speleolozi do{li do 1710. metara dubine pe}ine, ~ime je Krubera Vorowa ili Kravqa pe}ina, postala najdubqa pe}ina na svetu pretekav{i dubinu alpske pe}ine Lamprechtsoften za punih 80 metara.

Isti tim je tri godine kasnije prvi put oti{ao ispod 2.000 metara da bi 2007. godine bio postavqen dana{wi rekord. e}ina Krubera nalazi se u Abhaziji, u okviru plaP nine Arabika, na granici Gruzije i Ukrajine i ona je lavirint prolaza koji idu nani`e.

Dubina pe}ine je 2.197 metara (7.208 fites), a du`ina je neverovatnih – 13. 432 kilometra (8.346 miles), koji se najve}im delom sastoji od dubokih vertikalnih bunara, koji su me|usobno povezani sa prolazima.

Na dubini od 1.300 metara, pe}ina se deli u dve glavne „grane”: Ne-Kuibishevskaia (istra`ene do dubine od 1.293 metara 2008. godine) i glavna pe}ina (sa rekordnom dubinom od 2.197 metara). e}ina po~iwe visoko u planinama, na nadmorskoj P visini od 2.256 metara, sa uskim ulazima kojih ima vi{e. Ulaz u Krubera pe}inu ponegde je veoma uzak i morao je da bude urezan da bi omogu}io bezbedan prolaz dok je na drugim mestima prolaz veliki kao tunel metroa.

Na nekim mestima istra`iva~i su morali skinuti gotovo svu ode}u kako bi se provukli do novog dela pe}ine, dok su se u nekim delovima Krubere-Vorowe otkrivale fenomenalne dvorane s podzemnim vodopadima i jezerima povr{ine fudbalskih igrali{ta.

Naknadnim istra`ivawima otkrivali su se dodatni prolazi, pe}inske dvorane, sifoni i vertikalni tuneli, s kojima se du`ina pe}ine produ`ila na neverovatnih 13.432 metra spu{taju}i se na 2197. metara dubine.

39

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

40

26.8.2016

18:07

Page 9

Rot 32-41:Rot 32-41.qxd

26.8.2016

18:08

Page 10

41

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:20

Page 1

SCELETUS, OSSA...

KOSTUR, KOSTI...

Kostur odraslog ~oveka sastoji se od 206 kostiju, 32 zuba i mre`e drugih struktura koje spajaju kosti. Taj sastav vr{i brojne kqu~ne funkcije u telu,kao {to su oblikovawe tela, sudelovawe u kretawu i proizvo|ewe novih krvnih stanica.

1. Bebe imaju vi{e kostiju od odraslih qudi Odrasli u telu imaju 206 kostiju, ali to nije slu~aj kod beba. Kostur tek ro|ene bebe ima pribli`no 300 razli~itih delova koji su me{avine kostiju i hrskavice. Hrskavica s vremenom postane kost zahvaquju}i postupku oko{tavawa; na primer, patela (~a{ica) kolena najpre je hrskavica a posle nekoliko godina postaje kost. Kako vreme prolazi, „dodatne” se kosti dece spajaju kako bi stvorile ve}e kosti, a time se sveukupni broj kostiju smawi na 206 kada odrastu.

2. U {akama i stopalima nalazi se vi{e od pola svih kostiju u telu Kosti dolaze u svim oblicima i veli~inama i nisu ravnomerno raspore|ene u telu, tojest, neki delovi tela imaju znatno vi{e kostiju od drugih.

Najvi{e ih ima u {akama i stopalima. Svaka {aka ima 27, a svako stopalo 26 kostiju. To zna~i da u obe {ake i oba stopala ukupno imamo 106 kostiju. Dakle, {ake i stopala imaju vi{e od pola svih kostiju u celom telu.

3. Neki qudi imaju dodatno rebro, {to mo`e napraviti zdravstvene probleme Ve}ina odraslih qudi ima 24 rebra, odnosno, 2 para po 12 rebara.

Me|utim, jedan od 500 qudi ima dodatno rebro koje se zove cervikalno rebro. To rebro, koje raste iz sedmog vratnog pr{qena, malo iznad kqu~ne kosti, nije uvek sasvim formirano. Ponekad je to samo tanka nit vlaknastog tkiva.

Bez obzira na oblik, dodatno rebro mo`e napraviti zdravstvene probleme ako pritisne obli`we krvne sudove ili nerve. Posledica toga je stawe poznato kao sindrom gorweg torokalnog otvora, a prate ga bol u ramenu ili vratu, gubitak ose}aja za ud, krvni ugru{ci i drugi problemi.

4. Svaka je kost vezana za neku drugu kost, osim jedne Podjezi~na se kost nalazi u grlu a u obliku je potkovice. Sme{tena je izme|u brade i hrskavice {titne `lezde.

Ona je jedina kost u telu koja nije vezana ni za jednu drugu kost. Podjezi~na kost se ~esto smatra anatomskim po~etkom govora i zbog mesta na kojem se nalazi mo`e sara|ivati s grkqanom i jezikom kako bi se proizveli razni glasovi. Neandertalci su jedini imali podjezi~nu kost kao {to je imaju qudi danas, i wena je prisutnost kod wih, nau~nike dovela do pretpostavke da su neandertalci imali slo`eni sastav govora sli~an sastavu dana{wih qudi.

5. Stari su Egip}ani razvili prvu protetsku kost Proteze su dodatni ure|aji koji mogu zameniti deo tela koji je ozle|en ili ga nema. Neki protetski delovi tela imaju tek kozmeti~ku svrhu, ali proteze koje zamene kosti, kao {to su protetski udovi ili zglobovi, imaju korisnu svrhu. Pre oko 3 000. godina su stari Egip}ani razvili prvu protezu: ve{ta~ki palac na nozi. Godine 2011. istra`iva~i su pokazali da su Egip}ani s ve{ta~kim palcem lak{e hodali u sandalama nego qudi koji nisu imali palac, a ni protezu umesto wega.

6. Qudi se ve} 120 000 godina bore protiv raka kostiju Kosti su sa~iwene od aktivnih, `ivih stanica. Poput ostalih stanica u na{em telu, stanice kostiju su podlo-

42

`ne dobro}udnim ali i zlo}udnim tumorima. To nije ni{ta novo: qudi modernog doba i wihovi preci bore se protiv karcinoma hiqadama godina. 2013. godine nau~nici su prona{li tumor u kosti rebra neandertalca staroj 120 000 do 130 000. godina. To je najstariji qudski tumor ikada otkriven.

7. @ivotiwe s unutra{wim kosturom su retke Kostur qudi je skriven ispod slojeva ko`e i mi{i}a.

Isto va`i i za ostale, ili `ivotiwe s ki~mom, ukqu~uju}i vodozemce, ptice, gmizavce i ribe. Ali, ki~mewaci sa~iwavaju tek dva odsto svih `ivotiwskih vrsta na Zemqi, a ostalih 98 odsto su beski~mewaci, ukqu~uju}i insekte, pauke i meku{ce. To zna~i da ve}ina `ivotiwskih vrsta na planeti nema unutra{wi ili spoqni kostur sa~iwen ba{ od kostiju. Neki beski~mewaci imaju spoqnu strukturu sa~iwenu od vlaknastog dela poznatog pod imenom hitin, dok ostali imaju strukturu popuwenu te~no{}u, poput meduza i crva.

8. Morski psi promene hiqade zuba za vreme svog `ivota Zubi se ne smatraju kostima, ali deo su sastava kostura. Ve}ina qudi za vreme svog `ivota ima 52 zuba, od toga 20 mle~nih zuba koji ispadnu u detiwstvu i 32 trajna zuba koja rastu kasnije. S druge strane, morski psi imaju nazup~ane predwe zube i mno{tvo redova rezervnih zuba, koji se pomeraju napred dok predwi zubi ispadaju.

Zube nekad mewaju i jednom svakih 8 do 10 dana, kako tvrde u „Marine Education SocietÚ of Australasia”, organizaciji koja te`i boqem razumevawu pomorskog okru`ewa.

Tako ~esto mewawe zuba zna~i da neki morski psi imaju i do 300 000 zubi za `ivota.

9. Kosti nisu naj~vr{}i deo u telu Kosti su sna`ne, ~vrste i gra|ene da mogu podneti jaku silu.

Sna`ne su poput ~elika. Ali, mo`da }e vas iznenaditi da znate da one nisu najja~e u na{em telu. Ta titula pripada drugom delu sastava kostura, a radi se o zubnoj gle|i. Ovaj deo {titi krunu zuba, a svoju snagu duguje visokoj zastupqenosti minerala (posebno solima kalcijuma), kako tvrde u „National Institutes of Health”.

10. Qudi svojim kostima ne upravqaju sami Jedan od glavnih kostima za „No} ve{tica” i u horor filmovima jeste kostur koji hoda. Naravno, takvo bi}e je ~ista fikcija jer nema mozak niti nervni sastav kojim bi upravqalo pokretima. Ali, ~ak i kada bi imalo ove osnovne delove, ~udovi{te koje nije `ivo ipak ne bi moglo hodati. Kada qudi pokre}u ruke, noge ili neki drugi deo svog tela, razlog tome nije to {to „narede” kostima da se pokrenu, nego „narede” mi{i}ima koji su povezani s kostima da se pokrenu.

11. Qudi ve} hiqadama godina le~e lomove kostiju Qudi su bez sumwe suo~eni s problemom lomqewa kostiju od kad qudska vrsta postoji. Ali, ve} dugo vremena znaju i kako le~iti takve prelome, kako se tvrdi u ~lanku iz `urnala „Clinical Orthopaedics and Related Research” iz 2009. godine. Na primer, jo{ je u staroegipatskom medicinskom tekstu „EdÞin Smith PapÚrus” (oko 1600. godina p.n.e) opisano kako qudi le~e prelome kostiju, ukqu~uju}i slomqenu nadlakticu. Tada{wa je preporuka bila poravnati sve delove kosti i ranu omotati platnom. U medicinskom dokumentu iz Gr~ke (oko 440-340 godina p.n.e) zvanom „Hippocratic Collection” autori detaqno opisuju svoju tehniku le~ewa, a ona je ukqu~ivala i namakawe komada platna u uqe i vosak í

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:27

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

NA SUNCU Ibica, jul 1932. a`u da na ostrvu ima sedamK naest vrsta smokava. Trebalo bi – ka`e ~ovek sebi, dok ide svo-

Ýalter Bendiks [onflis Bewamin (Berlin, 15. jul 1892.

- Port Bou, [panija, 26. septembar 1940.) nema~ki filozof, kwi`evnik, prevodilac.

Bio je marksist, aktivan u intelektualnim krugovima evropske levice. Od 1933. godine `iveo je u Parizu, a be`e}i pred Gestapoom iz okupirane Francuske u [paniju, izvr{io je samoubistvo. Bio je nemilosrdan i o{trouman kriti~ar gra|anskog dru{tva i wegove kulture.

jim putem, pod suncem – znati kako se zovu. Zaista, ne treba samo videti trave i `ivotiwe, kojima ostrvo duguje svoje lice, zvuke i mirise; ne treba samo videti geolo{ke slojeve planina i razli~itih vrsta tla, u rasponu od pra{wavo `ute do qubi~asto sme|e, sa {irokom trakom cinabarita u sredini – treba, iznad svega, nau~iti wihova imena.

Zar svakim kutkom zemqe ne vlada neki neponovqiv spoj biqaka i `ivotiwa i nije li svako lokalno ime {ifra iza koje se flora i fauna sre}u po prvi i posledwi put? Seqak, me|utim, dr`i kqu~ te {ifre. On zna wihova imena. A opet, nije u wegovoj mo}i da ka`e ne{to o svom svetu. Da li ga imena obavezuju na zavet }utawa? Da li to zna~i da obiqe re~i pripada samo onima sa znawem, ali koji ne znaju imena; i da obiqe }utawa sleduje onima koji nemaju ni{ta osim imena?

poprima sme|u boju i kada je nije tako lako ukloniti. Sada ima boju slonova~e, kao kozji sir ili svileni `enski steznik. A ima i ukus slonova~e. Svako ko ga oseti me|u zubima, mo}i }e da mirno oslu{kuje potok koji `ubori izme|u smokava.

Ali, smokve su bile zelene i tvrde, ugne`dene, jedva vidqive, u korenima listova. Nastupa ~as kada se ~ini da je samo drve}e `ivo. Iz borove {ume dopire pesma zrikavaca; wihova larma odjekuje iznad pra{wavih poqa. Wive su ostale bez letine i sada le`e puste; li~e na ~oveka koji se odrekao svega.

Wihov posledwi imetak, wihove senke, stiskaju se u podno`jima visokih stogova sena. To je vreme `etve. umarci se prostiru oko vrhova bre`uqka, kao da su ih tamo nanele grabuqe leta. Samo vrbe stoje ra{trkane po strwi{ti[ ma, a wihovo li{}e, crno, s belim prugama, svetluca kao nijelo.

Kro{we im vi{e nisu oki}ene `utim resama, sada su suvqe i lak{e se wi{u – {to prolazi skoro neprime}eno. Ipak, jednoj uspeva da privu~e pa`wu prolaznika. Prisetio se dana kada je bio jedno s drvetom. Tada su za to bili potrebni samo prisustvo voqene `ene – stajala je na travwaku, uop{te ne obra}aju}i pa`wu na wega – i wegova tuga ili umor. I onda se naslonio le|ima na stablo, a ono je primilo na sebe wegova ose}awa. Nau~io je da udahne kada bi se stablo povilo pod wim i da izdahne, kada bi se vra}alo nazad. To je, naravno, bilo samo negovano stablo nekog ukrasnog drveta; bilo je nemogu}e zamisliti {ta bi ~ovek mogao da nau~i od ovog ~vornovatog stabla vrbe, duboko rascepqenog na tri kraka, ispru`ena na tri razli~ite strane, ka nekom neistra`enom svetu koji se prostirao iznad tla. Nijedna staza se nije otvarala pred wim. Ali, dok je stajao, dvoume}i se da li da po|e jednim puteqkom, koji ga je mogao izneveriti svakog ~asa – ~as je izgledalo da se {iri u poqski put, ~as da se zavr{ava trnovitom `ivicom – osetio je kako opet ovladava situacijom: kameni blokovi su se uzdizali stepenasto da formiraju terase, a na stazi se pojavi{e tragovi kola, koji su govorili da se u blizini nalazi neko imawe.

ilo je o~igledno da ~ovek koji je kora~ao zadubqen u misli B ijedan zvuk iz okru`ewa ne odaje prisustvo takvih imanije odatle; izgledao je kao neko Nwa. Podnevna nepomi~nost oko wih kao da se udvokome misli, kada ga zateknu negde na otvorenom, tamo kod stru~ava. Ali, poqa sada po~e{e da se ras~i{}avaju i otkrivaku}e, dolaze samo no}u. Zaprepa{}eno se prise}a da su celi narodi – Jevreji, Indusi, Arapi – izgradili svoja u~ewa pod suncem, za koje se wemu ~ini da ometa svako razmi{qawe.

To sunce koje mu sada pr`i le|a. Miris smole i timijana natapa vazduh, u kojem kao da ostaje bez daha. Bumbar mu se o~e{a o uho. Samo {to je primetio wegovo prisustvo, ovaj nestade u vrtlogu ti{ine. Glas mnogih leta, na koji se nije osvrtao, da bi mu u{i sada po prvi put bile prijem~ive za wega, ali on se prekinuo. Jedna staza, skoro zarasla, po~e da se pro{iruje; trag je vodio do pe}i za }umur. Iza we, u izmaglici, planine, ka kojima se pogled izvijao kao puzavica. setio je ne{to hladno na obrazu. Pomislio je da je muva i udario se po licu. Ali, bila je to prva gra{ka znoO ja. Uskoro je osetio `e|. Ose}aj `e|i mu nije dolazio iz nepca ve} iz stomaka. Odatle se {irio i govorio celom wegovom telu, ina~e krupnom, da svakom svojom porom upije i najmawi da{ak vazduha. Ko{uqa mu je odavno spala s ramena, a kada ju je podigao, da ne izgori, bilo je to kao da se ogrnuo mokrim {alom. U jednoj udolini, bademi su bacali senke pravo u osnovice svojih stabala. Bademi su blago ove zemqe. Nijedna druga vo}ka ne donosi seqaku ve}u zaradu. U to doba godine samo on sazreva i pravo je u`ivawe brati u prolazu wegove plodove s grana. Ruka okleva da se razdvoji od wihove quske, kada izvu~e jezgro. Prebira je jo{ malo me|u prstima, a onda je pu{ta da odlepr{a u potok, koji je odnosi sa sobom. Jezgro je zrelo, ali ne sasvim; sok je sve`iji od onog poznijeg, kada quska

ju poteze s drugom, a zatim i tre}om stazom; i dok su zidovi i ambari ostajali skriveni iza rastiwa i bre`uqaka, na pustoj poqani odjednom se ukazalo raskr{}e, kao sredi{wa ta~ka.

U tom kraju nije bilo kolskih puteva i po{tanskih ruta, ali to opet nisu bili samo prolazi ili divqe staze; na toj ~istini, ukr{tali su se puteqci kojima su seqaci i wihove `ene i deca i stada vekovima i{li od poqa do poqa, od ku}e do ku}e, od pa{waka do pa{waka, retko kada tako da se ne bi iste ve~eri vratili da spavaju pod svojim krovom. Tlo ovde odjekuje nekako {upqe; taj zvuk kojim uzvra}a na svaki korak deluje blagotvorno na svakog ko tuda ide. S tim zvukom, prolaznikova usamqenost pola`e zemqu pod wegova stopala.

Ako je do{ao do mesta na kojem se ose}ao dobro, znao je da ga je tamo dovela usamqenost; ona mu je dala ovaj kamen da sedne, ovu {upqinu da u woj ugnezdi svoje udove.

Ali, ve} je bio suvi{e umoran da bi zastao. Po{to je izgubio kontrolu nad svojim stopalima, koja su ga nekako prebrzo nosila daqe, postao je svestan da se wegova ma{ta odvojila od wega, kao {iroka padina koja su u daqini pru`ala uporedo s wegovom stazom, i po~ela da se igra s wim po sopstvenom naho|ewu. Da li ma{ta pomera kamewe i vrhove brda? Ili ih samo okrzne svojim dahom? Da li prevr}e svaki kamen ili sve ostavqa kako jeste? asidi imaju predawe o onom svetu, koje ka`e: tamo }e H sve biti name{teno kao i ovde. Tamo gde nam je soba, i tamo }e biti soba; tamo gde spava na{e dete, i tamo }e spavati dete. Ode}u koja sada nosimo na sebi, nosi}emo i tamo. Sve

43

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:21

Page 3

}e biti isto – samo malo druga~ije. Tako je i sa ma{tom. Ona samo prebacuje veo preko daqine. Sve ostaje isto, ali veo podrhtava i pod wim sve neosetno postaje druga~ije. ve se mewa i zamewuje mesta; ni{ta ne ostaje i ni{ta ne S nestaje. Iz celog tog tkawa, me|utim, odjednom izrawaju imena; bez re~i ulaze u misli prolaznika i dok ih oblikuje usnama, on ih prepoznaje. Izlaze na povr{inu. [ta bi jo{ mogao o~ekivati od tog predela? Ona prolaze pokraj wega na dalekom, bezimenom horizontu, ne ostavqaju}i za sobom ni traga. Imena ostrva, koja izrawaju iz mora kao mermerni kipovi, okomite stene, ~iji vrhovi krune horizont, zvezde koja ga iznenade u ~amcu, kada s prvim mrakom iza|u na stra`u. Pesma zrikavaca je utihnula, `e| je

pro{la, dan se gasio. Iz dubine poqa se podi`e neka larma.

Lave`, odron kamewa, dozivawe iz daqine? Dok oslu{kuje, poku{avaju}i da odgonetne taj zvuk, u wega po~iwe da se uvla~i brujawe zvona, notu po notu. Onda ga obuzima i {iri se u wegovoj krvi. Qiqani koji cvetaju u uglu `ivice od kaktusa. U daqini, be{umno truckawe neke zaprege, koja ide poqem izme|u stabala maslina i badema; a kada to~kovi nestanu iza li{}a, `ene, ve}e od `ivota, lica okrenutih ka wemu, kao da lebde, nepomi~ne, u nepomi~nom predelu. Ýalter Bewamin, „In der Sonne”, Kölnische Zeitung, 27. æII 1932; Gesammelte Schriften, IV, str. 417–420. „In the Sun”, Selected Ýritings, vol. 2, part 2, 1931–1934, str. 663–665.

Preveo AG, 2016.

O @ENI I MU[KARCU Zlato proveravamo vatrom, `enu zlatom, a mu{karca `enom.

Pitagora sa Samosa gr~ki filozof i matemati~ar (571. g. p. n. e. - oko 497. g. p. n. e.)

Hteli biste znati jesu li inteligentni mu{karci dobri mu`evi?

Ali, draga gospo|o, inteligentni mu{karci se uop{te ne `ene.

Yerom Yerom engleski pisac i humorista (1859 – 1927)

Ako `ena stupi u brak sa vrlinama, tada je donela dosta miraza.

Tit Makcije Plaut najve}i rimski komediograf (254 p.n.e. – 184. p.n.e.)

Kada prestanem biti mu{karac, presta}u i `iveti.

Aleksandar III Veliki Makedonski kraq i vojskovo|a (356. p.n.e.- 323.p.n.e.)

Ko je izmamio poqupce, a dragoj ostalo nije uzeo, zaslu`uje da izgubi ono {to mu je sre}a dala.

Publije Ovidije Nazon rimski pesnik (43 p.n.e. – 17.p.n.e.)

Dve glavne `enske osobine su: lakomislenost i strpqivost.

Mikelan|elo Antonioni italijanski filmski rediteq (1912 – 2007)

Flertovi su nalik na filmove: smeju se razviti samo u mraku.

Mar~elo Mastrojani italijanski glumac (1924 – 1996)

Ja smatram da dobra `ena nadahwuje ~oveka, da ga sjajna `ena interesuje, lepa `ena ga o~arava, a ose}ajna `ena ga zadobije.

Anatol Frans francuski pisac (1844 – 1924)

44

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:22

Page 4

BEG U TIHOVAWE

SAMOTRAKA POSREDI NAS SAMOTRAKA ili SAMOTRAKI (gr~. E":@2DV60, trakijski Samos, turski Semaderik) je brdovito i vodom bogato gr~ko ostrvo u severnom Egejskom moru. Ostrvo je sme{teno severoisto~no od ostrva Limnos, a udaqeno je oko 40 km od trakijske obale. Samotraka je duga 17 i {iroka oko 10 kilometara sa povr{inom od 178 km2.

Stalnih stanovnika na ostrvu ima oko 3.000.

Glavno naseqe na ostrvu je tako|e Samotraka (lokalno Hora) a mawa naseqa na ostrvu su: Kamariotisa (Kamariotissa) sa glavnom ostrvskom lukom Ksiropotamos (æiropótamos), Lutra (Loutra) (poznata i kao Terma (Therma), Profitis Ilijas (Profitis Ilias), Lakoma (Lakoma), Kariotes (Kariótes), Alonija (Alónia) i Ano Merija (Ano Meriá).

Prema Herodotu, Samotraku su naselili jo{ Pelazgi, dok neki izvori tvrde da je ostrvo naselilo tra~ansko pleme Kabiri pro{av{i kroz Dardanos.

SAMOTRAKA je ina~e postala poznato ostrvo zahvaquju}i izgra|enom misti~nom kultu i misti~nom Svetili{tu Velikih Bogova tra~anskih plemena Kabiraca (Kabeiroi), koji su u staro vreNika me izazivali po{tovawe. Na sa Samotrake, ostrvu je bio izgra|en ~itav komkoju je Luvr pleks hramova i svetili{ta, koji sre}an da ima su bili po{tovani i u helenisti~koj, kao i u prehelenisti~koj kulturi. U Svetili{tu Velikih Bogova (Svetili{te Kabira), pored Kabiraca, po{tovana je bo`anstvo majka Aksiros, kao gospodarica prirode, bo`anstva podzemnog sveta, Aksirsos, Aksirsa, kao i bog vegetacije Kadmilos. Poznate li~nosti toga vremena su pristupile kultu koji je bio izgra|en na ovom ostrvu: Kraq Sparte Lisandar, Filip II Makedonski, Kornelijus Pizo, tast Julija Cezara...

U predelu Svetili{ta Kabiraca izme|u ostalih objekata od zna~aja za arheologiju, prona|eni su: Anaktoron (Anaktoron), Arsinoion (Arsinoeion), Temenos (Temenos), Novi Hram, Hala posvetnih darova, Ptolemejev propilon (slavoluk), Stoa (Stoa), kao i pozori{te i zna~ajna nekropola.

Svi objekti i nalazi iz iskopina polo`eni su i nalaze se u muzeju Paleopolis koji je sagra|en blizu svetili{ta na severnoj strani ostrva. Arheolo{ki lokalitet Paleopolis je zanimqivo i veoma va`no arheolo{ko nalazi{te, gde su se odvijale ~uvene misterije Kabiraca. Verske i javne zgrade su one koje su uglavnom, sa~uvane u ru{evinama do danas. Najzna~ajnija i prva iskopavawa poti~u iz 1863. godine kada su na|ena najzna~ajnija arheolo{ka nalazi{ta: Nike, palata s Svetom ku}om Arsinoio u obliku Rotonde - Temenos, Hram, Pozori{te, oltar, Ku}a priznawa, Stoe, fontana Nike, grobqe, zgrada kraqeva Filipa II i Aleksandra, Propilon Ptolomeja II. Ulazak u prostor Svete ku}e koja ispuwava palatu, pravougaonu zgradu u kojoj se odigravala prva faza inicijacije u misterije. Odmah iza, nalazi se prostor gde je bila priprema onih koji su u~estvovali u ceremoniji, a najva`nija ta~ka za inicirawe vernika odvijala se u drugom nivou, koja se zove Nadzor. Izgradwa je po~ela u 325 . godini p. n. e i bila je zavr{ena 150 . godine p. n. e.

PORED VAZA, zapisa i skulptura, u muzeju se nalazi i imitacija statue Nike sa Samotrake. Iste, 1863. godine, francuski arheolog amater [arl [ampozo (Charles Champoiseau) iskopao je statuu NIKE SA SAMOTRAKE (Krilate Pobede) visoku 2,5m koja poti~e iz vremena oko 190. g. p. n. e.

Podignuta je slavu zajedni~ke pomorske pobede Pergama, Rimqana i Rodosa nad sirijskim vladarom Antiohom III (189 – 182. g. p. n. e.). Nika sa Samotrake je delo nepoznatog autora (verovatno je to bio Pitokritos s Rodosa,

Veliko svetili{te bogova

45

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:22

Page 5

a mogu}e da je bio u~enik Praksitelove ili Lisipove {kole, Eutihid) najve}e i najuspe{nije delo helenisti~kog razdobqa. Nika, ili Nike (gr~. ;\60) u gr~koj mitologiji je bogiwa pobede. Ona je k}i Titana Palanta i bogiwe Stiks. Wen pandan u rimskoj mitologiji je Viktorija. Kao bogiwa ratne pobede, prikazivana je uz Zevsa, Atinu i Aresa, a kao bogiwa pobede u takmi~ewu, prikazivana je kako oven~ava pobednika muzi~kog ili atletskog takmi~ewa. Bila je na Zevsovoj strani u Titanomahiji, zajedno sa svojim ocem Palantom i dedom Okeanom, a tako|e je podr`avala Zevsa kad je svrgnuo svoga oca Hrona. I ona je sama mogla vrlo brzo tr~ati i leteti, zato je prikazivana s krilima kao predivna devojka, a glavu joj je ~esto ukra{avao pobedni~ki venac ili palmino li{}e. Spartanci su je prikazivali u lancima kako ih ne bi nikad, kao bogiwa pobede, napustila.

Ovaj mramorni kip je prvobitno stajao na ostrvu na postoqu izvedenom u obliku brodskog pramca. Bogiwa je prikazana s krilima koje dr`i potpuno ra{irenima iza wenog tela tako da izgleda kao da u wih pu{e vetar. Ima i izrazito slo`eno gra|enu draperiju koja izgleda tako tanka da otkiva delove tela ispod we. „Nike sa Samotrake, koju je Luvr sre}an da ima, vele da je izvajana kako svira u trubu na kqunu jedne galere, da o~uva spomen na pomorsku pobedu koju je zadobio u 308. godini u kiparskim vodama Demetrije Poliorket nad Ptolomejevom flotom. Ovaj ta~ni datum se danas osporava; ali on izgleda ta~an uzimaju}i u ra~un razliku od blizu 50 godina.

Dva su uticaja tada preovla|ivala u gr~koj skulpturi, uticaj Lisipov i uticaj Skopasove {kole; Nike zavisi od Skopasove {kole. Nesavladqivim naletom i osvaja~kom energijom, strujawem `ivota udahnutog u mermer, sre}nom suprotno{}u izme|u {umnog lepr{awa ogrta~a i pripijawa hitona na trbuhu i na butinama, ova statua je najlep{i izraz pokreta koji nam je ostao od anti~ke umetnosti. Vajar u wu nije uneo samo mi{i}nu snagu, trijumfalnu eleganciju, nego i ja~inu onog o{trog morskog vetra, onog daha koji je Sili Pridom uneo u jedan stih krilat kao taj dah: ... Un, peu du grand zephir Üui soufflé a Salamine…( ...Mal~ice, od onog velikog zefira koji pu{e kod Salamine...)”.

(Salomon Renak: APOLO, op{ta istorija likovnih umetnosti, peto izdawe, Beograd, 1967. godine.)

Visoka 2,5 metra, krilata, bezglava i bezruka, statua je vrhunsko delo helenske skulpture, uspeva da iska`e sve gr~ke potrebe tog va`nog istorijskog trenutka nestajawa wihove mo}i. Iako joj nedostaju ruke i glava, figura je zadr`ala svoj o~aravaju}i do`ivqaj.

Statua je bila iskopana u komadima, a danas se nalazi na po~asnom mestu glavnog stubi{ta muzeja Luvr u Parizu, a jedno stopalo se nalazi u Be~u, dok se originalni otisak statue nalazi u glavnoj zgradi tehni~kog univerziteta u Berlinu. Po gr~kom mitu, Argonauti su plovili pored Samotrake na svome putovawu prema Kavkazu u potrazi za Zlatnim runom.

46

A po Homeru, sa Fengarija (gr~ki: Mese~ev vrh - 1.611 m), najvi{eg vrha Samotrake, {to je nesrazmerna visina za tako malo ostrvo, bog mora Posejdon je posmatrao bitku za Troju. Sa tog vrha se za vedra vremena pogled pru`a sve do Male Azije. Turisti i planinari se na vrh pewu u organizovanim dnevnim izletima. Uspon po~iwe u Termi, na nivou mora, a zavr{ava se na visini od 1.611 m.

Samotraka u gr~koj pro{losti nije imala prevelik zna~aj, pre svega jer nema prirodnu luku, a teren je gotovo sasvim neobradiv, tako da nikada nije postojala razvijena zemqoradwa.

POSTOJI ra{irena teorija po kojoj ime Samotraka poti~e od ostrva Samos, ~iji su stanovnici u 8. veku stare ere kolonizovali Samotrakiu (Samos od Trakije).

Ostrvo je regularno bilo pod stranom vla{}u tokom slede}ih vekova, a od polovine 15. veka do Gr~kog rata za nezavisnost (19. vek), Samotraka je bilo ostrvo pod vla{}u Otomanske imperije, i tada se zvalo Semaderik.

Samotraka, to malo ostrvo u severnom delu Egejskog mora blizu Turske, dalo je veliki doprinos svetskoj kulturi – predivnu skulpturu Nike koja je svoj izgled dala „Rols Rojs”, a ime najve}em svetskom proizvo|a~u patika.

Ono {to nas privla~i Samotraki je mogu}nost da vidimo mawe komercijalizovano gr~ko ostrvo koje je ostalo bogato prirodnim lepotama. I mada originalna Nike mo`e biti odsutna, wen duh se prote`e po prekrasnim mestima svetili{ta velikih gr~kih bogova gde je ona i otkrivena - gledaju}i daleko iznad okeana.

KAKO STI]I DO SAMOTRAKE? Do Samotrake postoje redovne linije feribota i glisera sa obli`wim gradovima Aleksandrupoli i Kavala na obali kopnene Gr~ke. Kavala je bli`a turistima iz Srbije od Aleksandrupolija, ali su feriboti iz Aleksandrupolija ~e{}i i pouzdaniji, pa se preporu~uje ta varijanta. Ostrvo nema aerodrom, a pristajawe feribota koji povezuje susedna ostrva Limnos i Lezbos zavisi od sezone. Najsigurnija veza je sa kopnom: nekoliko feribota nedeqno polazi iz Kavale, ~etiri ~amca dnevno polaze iz Aleksandropula i brzi gliser „Lete}i delfin” u punoj letwoj sezoni. Kao kod svih gr~kih ostrva, raspored polazaka je neizvestan. Najboqe je zvati i pitati turisti~ku agenciju ili vodi~a, ili se jednostavno osloniti na bogove, veru i sre}u da }emo nekako uspeti da stignemo do Samotrake!

Postoje redovne autobuske linije sa glavne autobuske stanice u

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:23

Page 6

Kamariotisi do ostalih mesta na ostrvu, a busevi kre}u na svaka dva do tri sata. Cene karata se, u zavisnosti od destinacije, kre}u od 1€ do 4€. No}ni autobusi ne postoje – jutarwi kre}u oko 7h, a posledwe vo`we su oko 23h. Red vo`we se mewa, tako da je preporu~qivo informisati se na licu mesta. Na Samotraki ne postoji no}ni `ivot, a turisti~ka infrastruktura je vrlo oskudna, {to ga sve ~ini idealnim za one koji `ele da pobegnu u od haosa urbanog `ivota. Ke{ je i daqe glavni na~in pla}awa na Samotraki, jer kartice i traveller’s ~ekovi se primaju samo na nekoliko mesta.

Osim toga, u bankama je ~esto te{ko podi}i pare sa stranog ra~una, pa se potrudimo da imamo dovoqno gotovine.

ORIJENTACIJA Prvo upoznavawe sa ostrvom po~iwe lukom KAMARIOTISA, koja se nalazi na zapadnoj strani ostrva – malim u`urbanim selom s uskom, duga~kom glavnom ulicom koja se prote`e du` ivice luke. Tu sti`u svi ferboti i gliseri sa kopna.

Tu }emo nai}i na red kafi}a, restorana i no}nih klubova, izdvojenih povremenim radwicama sa suvenirima i najpotrebnijim stvarima za pla`u, nekoliko banaka sa automatima i jedinim ostrvskim internet – kafeom i ve}inu radwi za iznajmqivawe motorcikala i automobila.

U ovom divnom mestu je preko leta neprestana saobra}ajna gu`va, naro~ito bu~na u vreme dolaska feribota, a naro~ito umeju da budu glasne gomile uglavnom gr~kih turista koji tako|e tra`e iznajmqivawe.

U selu su hoteli i sobe za izdavawe, uglavnom na desnoj strani glavne ulice, ali ako nismo mnogo vezani za no}ni `ivot naseqa, potra`imo sme{taj bilo gde du` severne obale – gde le`i lepota Samotrake.

Glavni grad ostrva, HORA, sme{ten je u prirodnom amfiteatru u planini, {est kilometara od luke Kamariotise, skriven od o~iju gusara koji su harali u sredwem veku ovim morem. Ovo najlep{e selo na Samotraci je ustvari malo, {armantno mesto sa uskim ulicama koje zaokre}u, spu{taju ili uspiwu po ivicama brda, okru`ene borovom {umom. Centralni deo nudi narodne restorane, gr~ke kafeterije sa sto~i}ima napoqu i neke od modernih zapadwa~kih kafeterija uz predivan pogled na pu~inu.

Tu je i mala bolnica, lepo ure|en Narodni muzej i ru{evine stare |enovqanske tvr|ave sa koje se pru`a izvanredan pogled na more i luku Kamariotisu.

Glavnim putem, oko 14 km van Kamariotise, nalazi se TERMA (LUTRA), kqu~na turisti~ka atrakcija, bawa sa mineralnim izvorima tople vode (35o do 39oS), koji se nalaze iznad {qunkovite pla`e blizu male luke gde se sidre ~amci. Nalazi se na severnoj obali Samotrake. Uprkos grupaciji hotela i stanova za izdavawe, radwi i restorana za turiste, lepota Terme je u parku u sredini mesta i senovitoj stazi oko tih gra|evina. Po{to se nalazi na pe{a~koj udaqenosti od kampova koji vode u mesto, ovde se mo`e do`iveti drugi no}ni `ivot, gde dolaze stariji, mladi, slabi, kao i razne generacije novog doba (oni koji `ive zdravim `ivotom), posebno u julu i avgustu.

PLA@E SAMOTRAKE Na ostrvu postoje samo dve pla`e: PAHIA AMOS, pla`a na ju`noj strani ostrva, oko 15 km od Kamariotise, duga oko 800 metara, ina~e divan motiv za razglednice. Sme-

{tena je izme|u dve duga~ke stene koje se prote`u do mora, sa dramati~nim klifovima koji se izdi`u, duga oko 800 metara o~i{}enog peska. Od lepo sre|enog ju`nog kraja (sa barom, tavernom s morskom hranom, tu{evima i suncobranima) do mirnog neure|enog kraja na severu koji nudi ti{inu i samo}u. Do we se sti`e autobusom iz Kamariotise.

Druga po popularnosti je KIPOS, nekoliko kilometara duga {qunkovita pla`a koja zaokre}e oko isto~nog kraja ostrva. Mada nedostaje pesak prethodne pla`e, nudi veoma prijatno sun~awe, kristalno – providnu vodu za rowewe i veliku koli~inu mira i samo}e. Tamo se nalazi i mali kiosk s hranom.

Kipos se nalazi 18 km isto~no od Terme i do we se isto sti`e autobusom.

Do predivne peskovite VATOS pla`e sa lepim okru`ewem, koja je omiqena me|u naturistima, sti`e se ~amcem ili pe{a~ewem preko brda nekoliko sati. Cela severna strana ostrva je ustvari duga~ka pla`a s putem uz more, tako da se mo`e usput zastati, spustiti u neku od {qunkovitih uvala i provesti divno vreme u u`ivawu borave}i na „privatnoj” pla`i.

HRANA I ZABAVA NA SAMOTRAKI Za ve~erwi `ivot u Kamariotisi ima nekoliko mesta koje ne treba propustiti. Na obronku planine je selo PROFITASLIAS sa tavernama koje nude jare}e meso, me|u wima taverna „Vrahos” je najpoznatija. U mawem mestu ANO MERIES u blizini Kiposa je taverna „Karide” sa nacionalnom kuhiwom i stolovima u ba{ti. Riba je naro~ito dobra u „Aholiadi” na severnoj obali, a poslasti~arnica za sladokusce „Stenaki” u Hori poznata je po pala~inkama uz lokalno vo}e, koje ina~e nudi ve}ina taverni.

Razgledawe treba da po~ne obilaskom ostrva. Brodi} „Samotraki” pravi jednodnevnu turu svaki dan koja ukqu~uje kratku istoriju sa zaustavqawem na va`nim mestima koje mo`emo videti samo sa broda, kao i na nekoliko pla`a i restorana.

Poseta SVETILI[TU VELIKIH BOGOVA se pla}a.

Najranija nalazi{ta ovde datiraju pre vremena bogova s Olimpa – u doba bogiwe plodnosti poznate na Mediteranu.

I to svetili{te je mesto misterioznog kulta koje je nastavilo da postoji sve do u hri{}ansko vreme (svako ko je `iveo od vremena Odiseja, pa sve do Filipa Makedonskog, morao je da se posveti u ovom hramu). Uz to svetili{te, do koga se sti`e za nekoliko sati pe{a~ewa i dubokog razmi{qawa, nalazi se i mali muzej sa replikom Nike.

Priroda na Samotraki je fascinantna, a vegetacija iznena|uju}e bujna za jedno egejsko ostrvo. Na Samotraki postoji nekoliko vodopada i bazena koje pravi reka FONIAS, zvana „ubica” zbog velikih poplava svakog prole}a koje sve pred sobom odnose. Ipak, ona je leti vrlo prijatna za kupawe. [etwa od pola sata senovitim putem vodi do divnog vo-

47

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:23

Page 7

dopada i prirodnih bazena za kupawe koji se nalaze na vi{im visinama i potrebno je ulo`iti planinarskog napora da bi se do wih do{lo, ali }emo zato biti nagra|eni bajkovitim prirodnim bazenima koje }emo imati samo za sebe.

Malo daqe uz obalu, je novi „EPAVALIS ARCHONDISSA” hotel, rezervat sa apartmanima sa kuhiwama. Sagra|en je u klasi~nom stilu gr~kih ostrva, sa belo okre~enim zidovima i plavim {alonima. U okviru hotela postoje tereni za mini golf i jedan teren za odbojku. Nalazi se oko tri kilometra od Kamariotise.

Skromniji hotel „KAVIROS” i „PARSELIA” apartmani i nalaze se u Termi.

Dobrodo{li na Samotraku! í Pripremio Hayi Du{an Glu{ac

SAMOTRAKA PROLE]A 20..

PUTOPIS 1 deo

NIKE odnevno Sunce u tihoj uvali ne ose}a se ovog prolePKsiropotamos, }a, a ve} nedequ dana boravimo na Samotraki. malo i tiho mesto, najve}e na ovom maDo drugog vodopada treba jo{ pola sata brdskom stazom.

Posve}enim planinarima ostaje da osvoje vrh planine FENGARI (MESE^EV VRH), najvi{i vrh na ostrvu, koji se nalazi na 1611m, sa koga je bog Posejdon, prema legendi, posmatrao Trojanski rat i ovaj put se ne preporu~uje bez profesionalnog vodi~a. Nije ga lako savladati, a pogotovo nemogu}e u sandalama bez udobne ode}e za hajking.

Najboqe pe{a~ke i planinarske staze do Fengarija polaze od Terme (Lutre).

Odmor posle ovih napora o~ekuje vas u izvorima TERME (LUTRE), gde se nalazi bawa za relaksaciju, komercionalnog je tipa, sa samo dva slobodna ulaza u odmarali{te!

Prvi je zatvorenog tipa i pogodniji je za mlade, dok je drugi sa spoqnim bazenima koji gledaju u luku, namewen starijima.

Kraj dnevnih aktivnosti mo`e se provesti na zabavama gde je ulaz slobodan, a de{avaju se svakodnevno u tri sela na ostrvu – od folklornih grupa do muzi~ara moderne muzike Gr~ke i Turske (koja je udaqena samo nekoliko kilometara od ostrva).

Raspored doga|aja se mo`e videti u skoro svakom kafeu ili hotelu, jedino {to su svi na gr~kom, ali uvek se mo`e zamoliti za prevod.

HOTELI NA SAMOTRACI DOMATIA (sobe za izdavawe) i apartmani privatnih vlasnika su glavni oblik sme{taja na Samotraki, s obzirom da do nedavno ovde nije bilo pravih hotela. KAMPOVAWE je omiqeno me|u turistima na Samotraki, a dva organizovana kampa su sme{tena u okolini Terme.

Najboqi hotel u Kamariotisi je hotel „NIKE BEACH” sa dve zvezdice, udoban, sa ~etrdeset soba (sve sobe imaju klima ure|aje, satelitski TV, fri`idere i balkone s pogledom na more) i nalazi se na pla`i, na severnom delu grada, sme{ten na periferiji Kamariotise, 200 metara od luke i centra mesta, prilazom za invalidska kolica i vrlo blizu bilo koje zabave i hotela „AIOLOS”.

Najbli`i hotel Svetili{tu Velikih Bogova je „KASTRO”, sa bazenom, restoranima i turama za planinarewe.

Blizu Terme (Lutre), na severnoj obali, 14km od Kamariotise nalaze se „MARIVA” bungalovi – ku}ice pokrivene bujnom vegetacijom, povezane s morem i gradom stazama du` kojih su vo}ke, a za one koji `ele dru`ewe s drugima, u okviru kompleksa postoji jedan bar sa terasom. Do Terme treba oko pet minuta hoda, pla`a je udaqena 1 kilometar, a do reke Fonias i wenih vodopada i prirodnih bazena ima ~etiri kilometra.

48

lenom ostrvu, nalazi se iza rta, sa leve strane, stvoreno da dolazimo i vra}amo se pe{ice, ali mi plovimo brodi}em ~iji motor bruji toliko da nema nikakve pri~e i svako od desetak putnika, uglavnom turista koji odlaze do ove male uvale prepu{ten je svojim mislima i promatrawu. A uvala je taman tolika da sve primi. Odabrali smo wen krajwi deo i sada le`imo na lakim le`aqkama koje nosimo sa sobom – od belog platna i aluminijuma.

Sami. Suncobran nam ne treba, borovi i kiparisi su okolo, a Mese~ev vrh iznad nas i jo{ malo, pa }e biti prijatnije, jer Sunce zalazi iza Fengarija, kako se na gr~kom naziva ova planina, na kojoj je ~esto umeo Posejdon da boravi i posmatra bitku za Troju.

Nismo se kupali. Sun~awe i razgovor je odneo ovaj dan.

Samo {um mora i udaqeni glasovi izme|u. Ti{ina koja omogu}ava da razmi{qam. Ona drema. Ili mi se to samo ~ini, jer ne vidim zbog velikih tamnih nao~ara koje nosi. ike. Znali smo o woj sve. I{~itali, razgledali. Najuspelija skulptura u vajarstvu. A Atina Partenos? A N Adonis? A Baca~ diska? A na{ Hermes?

Ma, ne, Skopas je uneo strast u weno telo. Ili neko od wegovih u~enika? Pitokrit mo`da? Ona, golema, velika, odavno se smirila, sletela u pariski Luvr koji je sre}an {to je ima. Ovde su je prona{li. Izvu~enu iz mora. Bogiwu pobede. Izvajana u spomen na veliku pomorsku bitku i pobedu Demetrija Poliorketa nad Ptolomejevom flotom, tristotine i neke godine. Ima u toj skulpturi ne{to erotsko `ensko i sna`no mu{ko, ujedno, {to je izdvaja od ostalih.

Nigde u skulpturi `ensko telo nije prikazano kao {to je telo ove strasne bogiwe koja stoji na mermernom postoqu u Luvru i na sebi jo{ nosi trag boje. @ivot koji je udahnut u mermer struji kroz ogrta~ posut sitnim borama, na stomaku i butinama, uz mlado telo pripijeni providni hiton*.

Ona nosi ja~inu zapadnog morskog vetra koji elegancijom pobednika se~e svojim krilima, dok pesnik Sili Pridom** peva: ...MAL^ICE OD ONOG VELIKOG ZEFIRA KOJI DU[E KOD SALAMINE... (...UN PEU DU GRAND ZEPHIR ÛUI SOUFFLE A SALAMINE...)

Na pramcu brodi}a kojim dolazimo svako jutro i vra}amo se u mesto, video sam da stoji Nike.

Bogiwa je upravo sletela na pramac broda; wena ogromna krila su ra{irena i ona jo{ uvek delom lebdi u vazduhu podr`avana sna`nim vetrom s lica, nasuprot kome se kre}e. Ta nevidqiva vazdu{na sila koja nadire postaje opipqiva stvarnost; ona ne samo {to dr`i u ravnote`i pokret figure unapred, ve} i uobi~ajava svaki nabor izvanredno `ive draperije.

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:24

Page 8

I zahvaquju}i tome ra|a se izme|u statue i prostora koji je obavija jedna aktivna povezanost – u stvari me|uzavisnost – kakvu dotle nismo videli niti }emo je videti jo{ dugo.

NIKE SA SAMOTRAKE zaslu`uje svoj glas kao najve}e remek – delo helenisti~ke skulpture!*** Bola i gosa skulptura!

O, ova re~enica je spunerizam (bo i gos - go i bos).

Imao sam viziju da sam tu glavu koje odavno nema, ve} video. Bila je lepa. Neki zaqubqeni veselnik otkinuo je da ne bi odletela s ostrva, 200 ili 190. godine pre na{e ere. Koliko je to dana i letovawa? I wenih uzleta i letewa? Koliko snova? Sawawa?

To je samo jedan san. Stalan. Monolog od sna. Sakrio se iza svesti. nisam je sawao {to sam hteo.

A [to sam `eleo. Dugo ve} mi dolazi u san. I ovu zimzelenu {umu koja je tu odmah iza na{ih le`aqki ve} sam video u snu. Tamna hromoksidna boja. Volim tu boju.

Daje mi sigurnost. Boja koja miri{e. Pun mi je san tih toplih boja. Taj san u kome stanuje Nike ima svoj vlastiti jezik i svoje, sopstvene zakone. Da li je to wena glava, ili to Nike svoj mermerni lik vra}a na mesto?

Zato smo i ovde. Da se uverimo u mesto nastanka. Da upijemo sve te mirise, da posmatramo to more koje ima najlep{u penu koja dugo jo{ ostaje na obali.

Da li je Venera iz sli~ne izronila?

A ovo je moja Nike. Pobedila. Osvojila me jo{ u dalekoj Manitobi. Razlilo se tada zeleno volim te zeleno kao da je polarna svetlost si{la s neba u onu sobu na pod i spustila se na du{ek ba~en preko...

Druga~ija od hromoksidne, sve`a, u nijansama koje migoqe, sa malo sun~ano `utog i rumenog, obe}avaju}a... Ne{to pita... Odgovaram...

IOtkud …Hipatija! ona u ovom snu? Ona je iz Aleksandrije. I `ivela je kasnije. I ona je bila lepa. I imala svoj svet. Matematika i astronomija. I nije htela dodir sa demosom. Mora da je ova lepa `ena nekud ovuda prolazila? Do{la iz onolikog peska u ovu netaknutu prirodu kiparisa i borova. Ili je mo`da do{la sa obala plavog Nila? Bila je kulturni helenist i zato je mo`da u ovom snu. Mnogi su ovde zastali da bi se odmorili i bili s Nikom. Te{ko mo`e da se prepri~a taj san i wen boravak u wemu. Onako mala, sa tr{avom frizurom, superiorna u odnosu na druge, gotovo aristokrata, a ustvari skromni filozof {to mi san ~ini jo{ zamr{enijim i gotovo da sawam paralelni san, ili mo`da razmi{qam, ili… kako joj cepaju togu, guraju je, pada na veliku gomilu polomqene grn~arije, a onda vatra, ili ona masa koju ~esto sawam i koja se {iri negde gore. A ova {uma je svud okolo, kao da {titi da se sve to ne raspline. Ne vidim dobro, ne od dima, u gu`vi mi razbili nao~are, ali vidim wega.

OOntkud dolazi? Eratosten! je iz nekog drugog veka. Isto ogrnut togom. Sav u `utom. I brada mu `uta. Po`eleo sam takvu bradu. Moja je jo{ vrlo kratka. Isto }elav. I bos. I malo poguren. I nosi ogromnu, belu fasciklu. I crta mi Zemqu, tu na obali, na mokrom pesku. I pi{e mi da je ona okrugla. Ne govori. I po~e da mi ra~una koliko stadija ima od Aleksandrije do Samotrake i kad }e Sunce baciti svoju senku i

pod kojim uglom. Du`ine PB i OS su paralelne, ugao BPA je jednak uglu AOS i ugao BPA otprilike iznosi 1/50 kruga, ugao AOS je tako|e iznosio 1/50 kruga.

Je li jasno?

I pi{e, ne govori, upisuje: 5000 stadija h 50 = 250 000 stadija. to li to govori meni koji nikad nisam razumeo matemati[ ku i koji kalkulator nosim u torbi, a tamo negde, iza te hromoksidne {ume stoji Aristotel i kao smejuqi se. I pokazuje mi rukama i gestom da je Zemqa okrugla. I ponovo ona masa, kao vulkanska lava, vra}a se odozgo i pobri{e sve te likove i gr~evito se trudi da zadr`i sve te crte`e na pesku, ali… ve} sam bio budan.

Bilo mi je zima. Stresam se. Ona me posmatra. Ka`e mi da sam ne{to govorio i to je probudilo. Pokriva me pe{kirom. Ponovo sam zatvorio o~i, ali sve je tako crno, mra~no, sa glasovima koji se ~uju.

Java. Opet gledam i osvr}em se.

Ova {uma je, ~ini mi se, jo{ tamnija i nema vi{e one zelene boje zbog koje sam voleo ovo mesto. Sunca odavno nema. Ona me po`uruje da ne zakasnimo na brodi}, ina~e }emo pe{ice kroz uzane staze, a sumrak pada. Da li je sve ovo {to mi se dogodilo ovog kasnog popodneva bilo svesno, ili nesvesno? Ne{to od ovoga ~esto sawam, ali nikad ovako integrisani san nisam sawao. I, da li je to bio san, jer mi se ~ini da sam se budio.

Ona je dremala u brodi}u, ili mi se samo ~inilo. Da li da joj po~nem sa prepri~avawem, za vreme ve~ere, ili posle, dok na terasi budemo sedeli i posmatrali pu~inu i upaqene ferale na ~amcima.

Znamo, sutra }e u mestu biti ribe i oti}i }emo u malenu konobu koju smo jo{ prvog dana primetili. Niske stolice sa naslonom i tri stola sa plavo – belim stolwacima. I gazda koji nas je pozivao da u|emo: 5"80FBgD"! +8"! +8"!

Sutra }emo tu ve~erati, dogovorili smo se. I recina u hladnoj bokaleti. stajem i odlazim u sobu. Ukqu~ujem leptop. Ukucavam UPametna re~: stadija! ma{ina mi otpisuje: stadija je jedinica za du`inu koju su stari Egip}ani koristili za velike udaqenosti!

Ukucao sam: 250 000 stadija. Opet otpisivawe: oko 40 230 km. Be{e to - obim Zemqe! Po`urio sam u krevet.

Po`eleo sam jo{ nesvesnog u novom snu.

Taj splet realnog i izma{tanog kao u slikovitoj halucinaciji daje mi ose}aj koji }e mi pomo}i da oboga}en, novo slikam i jo{ lep{e da volim...

Ona je ~itala. Nekud odozdo ~uli su se zvuci sirtakija.

Ili je to bio buzuki?

Mediteranski zvuk koji nosi uvek u sebi veliku `e| za `ivotom, podstaknutu neminovnom setom.

Ona nikad nije ta~no nau~ila {ta je igra, a {ta instrument. Svejedno, bilo joj je lepo. .......................................................................................................... * Hiton – gr~ka mu{ka duga ode}a koja ide do peta. Isus Hristos nosio je beli hiton koji mu je izatkala Bogorodica. ** Sili Pridom (1839 + 1907), francuski pisac i prvi dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1901. godine. *** H. V. Janson: „Istorija umetnosti”, Prosveta, Beograd.

..........................................................................................................

NASTAVI]E SE Hayi Du{an Glu{ac

49

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:24

Page 9

MESECOSLOV

OKTOBAR 2016.

14

SVETSKI DAN „BELOG [TAPA” – SLEPIH I SLABOVIDIH OSOBA

OKTOBAR je mesec slu`ewa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog Rotarijanca. Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije slu`ewa.

DE^JA NEDEQA (1 – 5. u oktobru) SVETSKI DAN NASEQA (prvi ponedeqak u oktobru) ME\UNARODNI DAN UBLA@AVAWA PRIRODNIH KATASTROFA (druga sreda u oktobru)

4

SVETSKI DAN STANI[TA

5

NEDEQA RAZORU@AWA (posledwa nedeqa u oktobru)

1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA

SVETSKI DAN VEGETARIJANSTVA ME\UNARODNI DAN STARIH OSOBA

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTIWA

10

1892.

U Travniku je ro|en Ivo Andri}, na{ pisac, diplomata, nobelovac, ~lan Rotari kluba Beograd.

ME\UNARODNI DAN @ENA NA SELU

SVETSKI DAN PE[AKA

SVETSKI DAN ^ISTIH RUKU

16

SVETSKI DAN NESIGURNOG POSLA

ROTARI KLUB BE^EJ – OBECSE ~arterovan 2009. godine

1885.

Ro|en je danski atomski fizi~ar

DAN BORBE PROTIV SIROMA[TVA

ME\UNARODNI DAN KAFE

SVETSKI DAN ZDRAVE HRANE

ME\UNARODNI DAN UKIDAWA NUKLEARNOG ORU@JA

ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV, ~arterovan 2006. godine

REPUBLIKA KINA – DAN OSNIVAWA, 1949. godine

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA

REPUBLIKA KIPAR – DAN NEZAVISNOSTI, 16. avgusta 1960. godine

SVETSKI DAN ZAHVALNOSTI ZA PLODOVE ZEMQE

2

ME\UNARODNI DAN NENASIQA (datum ro|ewa Mahatme Gandija – Velike Du{e).

EVROPSKI DAN POSMATRAWA PTICA SVETSKI DAN STANOVAWA

Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, 1922. godine za istra`ivawa strukture atoma, jedan od osniva~a atomske fizike.

8

SVETSKI DAN DOMA]IH @IVOTIWA

3

50

REPUBLIKA NEMA^KA - DAN UJEDIWEWA, 1990. godine

1928.

Odr`an osniva~ki sastanak 19 ~lanova Rotari kluba Beograd.

SVETSKI DAN NASTAVNIKA

ME\UNARODNI DAN PRAVA DETETA

6 7

15

1912.

Objavom rata Turskoj, Crna Gora u{la u Prvi balkanski rat.

9

ME\UNARODNI DAN DECE

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC [UMADIJA ~arterovan 2010. godine

SVETSKI DAN NASEQA

SVETSKI DAN PO[TE

11

SVETSKI DAN DEVOJ^ICA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PRIRODNIH KATASTROFA

12

SVETSKI DAN HLEBA

17 18

ME\UNARODNI DAN PA@WE POSVE]ENE MUCAWU I GOVORNIM MANAMA

22

1912.

Na dana{wi dan po~ela je najva`nija bitka Prvog balkanskog rata – Kumanovska bitka.

Sjediwene snage Srbije, Gr~ke, Crne Gore i Bugarske nanele su te{ke poraze osmanskoj vojsci.

Srbija je povratila Kosovo, a zatim i Skopqe, prestonicu iz 14. veka.

23

24

1961.

U svojoj ku}i u Buenos Ajresu, Argentina, umro je Milan Stojadinovi}, predsednik Rotari kluba Beograd 1930 – 1931. godine i Guverner D 77, 1933 – 1934. godine.

U Argentini je boravio od 1948. godine.

SVETSKI DAN PE[A^EWA SVETSKI DAN MENOPAUZE

1920.

Sa nepune trideset tri godine umro je Yon Rid, ~uveni ameri~ki novinar i reporter. Sahrawen je u zidine moskovskog Kremqa.

19

KRAQEVINA [PANIJA – DAN [PANACA SVETSKI DAN BORBE PROTIV REUMATOIDNOG ARTRITISA

13

SVETSKI DAN BORBE PROTIV PIRATERIJE

SVETSKI DAN PROTIV BOLA

EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA

SVETSKI DAN NO[EWA GRUDWAKA

21

20

SVETSKI DAN JABUKA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV OSTEOPOROZE

DAN OUN (1945. godine) DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA 1647.

Umro je italijanski fizi~ar i matemati~ar Evan|elista Tori~eli, pronalaza~ `ivinog barometra, tzv.

Tori~elijeve cevi.

Utvrdio je i zakon o isticawu te~nosti iz suda, usavr{io teleskop i konstruisao prost mikroskop.

25

26

REPUBLIKA AUSTRIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1955. godine

Rot 42-51:Rot 42-51.qxd

26.8.2016

18:25

Page 10

27

1728.

Ro|en je engleski moreplovac Yejms Kuk, najznamenitiji istra`iva~ Tihog okeana.

Na prvom putovawu od 1768. godine do 1771. godine re{io je tajnu

polo`aja Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo.

Od 1772. godine do 1775. godine istra`ivao je ostrva u Tihom okeanu, a od 1776. do 1779. godine prvi je oplovio obale Aqaske, istra`io Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

Ubijen je 1779. godine na Havajima u okr{aju sa ostrvqanima.

28

REPUBLIKA ^E[KA – DAN OSNIVAWA, 1918. godine

REPUBLIKA TURSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1923. godine

29 30

DAN HRAWEWA PTICA

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM ~arterovan 1995. godine

31

SVETSKI DAN VEGETACIJE

ME\UNARODNI DAN [TEDWE INTERNACIONALNI DAN CRNOG MORA

51

rot 01:rot 01.qxd

26.8.2016

18:26

Page 2

Pred sastanak Rotari kluba Beograd

Snimio: Hayi Du{an Glu{ac

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?