Page 1

Rot 01:Rot 01.qxd

12/28/2017

7:51 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

JANUAR /FEBRUAR 2018. • GODINA VIII (LæææV) BROJ 83 i 84 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

1918-2018. VREME PATWI I PONOSA


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:57 PM

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

LEKCIJE RE^I DOKTORA VLADIMIRA \URI]A

061.23(497.11)

STATUS KOJI SRBIJA [ERUJE

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Branislav Bane Ran|elovi}

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Pavle Bani} ISSN 2217-723æ

BROJ 83 i 84 JANUAR / FEBRUAR 2018. GODINA VIII (LæææV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Haxi Du{an Glu{ac Distrikt 2483 guverner 2017–2018. Branislav Bane Ran|elovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Trivko Ti}a Savi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}

Naslovna strana: Goran Popovi}, crte` Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

2

Doktor Vladimir \uri} postavio je status na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk i neverovatnom brzinom zapalio internet. Naime, Vladimir je psihoterapeut i specijalizant psihijatrije, a po`eleo je da opi{e scenu iz jedne du{evne bolnice koja je na wega ostavila najja~i utisak od svega {to je do sad video. Wegove re~i prenosimo u celosti: „Za ovih petnaest godina koliko sam u medicini, prisustvovao sam brojnim fascinatnim prizorima. Dodu{e... Fascinantno lepim; I jo{ fascinantnije ru`nim; Uspe{nim i neuspe{nim poro|ajima; Uspe{nim i neuspe{nim reanimacijama; Uspe{nim i neuspe{nim poku{ajima suicida; Uspe{nim i neuspe{nim posledwim udisajima; Me|utim... Ni{ta na mene nije ostavilo toliki utisak kao jedno najobi~nije popodne u vreme posete u ludnici na kraju grada. Malena soba, maksimalno sre|ena za srpske uslove. Uredna po hirur{kim, a kamoli psihijatrijskim standardima. ^iste zavese, jedan bolni~ki krevet, jedna stolica, jedna komoda sa nekoliko prastarih ruskih klasika i pozajmqenim prekju~era{wim „Ve~erwim novostima”, u potpunoj diskrepanciji sa tek done{enim bananama... Doma}in obrijan i uredno pot{i{an, u pixami, nasmejan. Mu{karac i `ena u gospodskoj garderobi, zabrinuti, u poseti. On sre}an {to mu je neko do{ao u posetu „~ak i na ovakvo mesto” i {to je to neko „wegov”. Oni rastu`eni i zabrinuti {to vide samo senku svog druga iz gimnazije. Druga, koji je jednom bio tako lep, tako mlad i zgodan, poletan i nesalomiv. Inteligentan, sa svim peticama. Kapacitet, potencijal. Uvek raspolo`en i nasmejan. Sve do druge godine ETF-a kada je po~eo da tra`i neku ~udnu simboliku i povezanost u brojevima i formulama i da ima utisak da se tu nalazi neka posebna poruka za wega... I kada je paranoidna {shizofrenija po~ela da ostvaruje svoje zloslutne ciqeve zapisane u wegovoj nesre}noj genetici. I kada je prvi put hospitalizovan na psihijatriji, na odeqewu za agitirane pacijente. Pa ubrzo i drugi... Druga, koji je uskoro po~eo da propada sveobuhvatno, telesno i psihi~ki. Druga, koji je za dvadeset godina le~ewa postao samo senka. Samo qu{tura prethodnog sebe. Se}awe na mogu}nost da bude sre}an. I druga koji je bio toliki baksuz da pored sve muke na kraju ostane i bez majke koja se jedina brinula o wemu, hranila ga, kupala, obla~ila i „terala” da pije lekove. Jedine osobe koja ga je jednom re~ju – VOLELA! (Svi su se dodu{e i ~udili kako je toliko izdr`ala sa mukom, najve}om od svih, osu|ena na svakodnevno gledawe bolesnog sina.) I koji je potom vrlo brzo zavr{io na ulici, kao besku}nik, bez hrane i jo{ va`nije, lekova. Ali druga koji je ipak jednog jutra imao taman toli{no sre}e da ga `ena, koja je upravo u poseti, slu~ajno sretne u Ta{majdanskom parku na klupi sa dve kese, tada{wom celokupnom imovinom... Bradom od dve godine i kosom neopranom barem jednu... I da mu ponudi deli} kifle koji joj je bio previ{e, {to i ina~e radi kada vidi nekog mawe blagoslovenog... I da u trenu prepozna wegove o~i... I o`iqak na bradi sa maturske ekskurzije u Budimpe{ti kada ju je branio od onog pijanog slepca iz ~etvrtog tri {to je kasnije postao ministar... I da se {okira, potpuno zamrzne. Dodu{e, na rekordno kratak vremenski period za takvu spoznaju, a da se jo{ br`e motivi{e... Da organizuje odeqewe.


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:57 PM

Page 2

Da telefoni zazvone. Ipak je ona bila predsednik odeqenske zajednice u tom odeqewu, a to odeqewe je bilo ~uveno u celom Beogradu, po svemu dobrom. I pozove blagajnika koji je sada u Kanadi da prikupi novac. Kako zna i ume. Kontaktira sekretaricu odeqenske zajednice, sada vrsnog advokata, da pomogne oko preuzimawa starateqstva nad drugom. I najgoreg |aka iz odeqewa, kako bi ga zamolila da dozvoli drugu da neko vreme provede u jednom od tih silnih stanova po Vra~aru koje izdaje, kako bi se makar malo oporavio, nahranio, okupao i ugrejao. Jer ko zna da li bi sve te stanove i imao da nije zavr{io drugu godinu gimnazije tako {to mu je Drug posle svojih uradio i wegove zadatke i poslao mu ih na pu{kici... Na posledwem kontrolnom te godine... I na kraju i najve}u {treberku odeqewa, sada ve} docentkiwu, uglednu na~elnicu odeqewa u Klini~kom centru Srbije, koja je posle nekoliko nedeqa konsultacija do{la do predloga za dugotrajno re{ewe... „Raspitala sam se. Mi }emo mu pla}ati sme{taj na psihijatriji, postoji to jedno odeqewe na periferiji grada gde je to sve super organizovano. Maltene, kao u Evropi. Ima}e tamo sve {to mu treba, hranu, negu, lekove, lekare. Mo}i }e tamo da se odmori od svega i da spasi svoju du{u, a i mi }emo puno uraditi za na{e”. Odeqenska zajednica je bila jednoglasna kao i uvek. Napravili su `iro ra~un i raspored poseta. Svake nedeqe po dvoje iz odeqewa, uz eventualne nenadane posete drugova koji dole}u iz inostranstva i godi{wice mature, koje su se od tog trenutka nekako slavile ja~e i sre}nije... Se}am se tog naje`a, dok mi je koleginica pri~ala sve ovo. Ose}aja kako propadam u fotequ u lekarskoj sobi i se}am se da sam slede}ih pola sata samo gledao kroz prozor... I razmi{qao... Da li je ovo mogu}e u na{oj zemqi? U 2017-tim? Posle svega {to smo pro{li? Da li ovakvi qudi stvarno postoje jo{ uvek? Qudi sa velikim Q... Ispravni... ^estiti... I dobri... Altruisti~ni i empati~ni... Koji ho}e da pomognu... Qudi zbog kojih vas je sramota, koliko god da ste do tada uradili. I koji pokazuju da je sve mogu}e ukoliko ne{to `elite. I ukoliko tra`ite na~ine, a ne izgovore. Se}am se razmi{qawa kako sam ve} i pre svega ovoga znao da ponekad u ludnici mo`ete videti najnormalnije qudske osobine i najlep{e emocije... qubav... ponos... zahvalnost... iskren osmeh... deqewe... prijateqstvo... odanost... i qudskost... One su i napravqene da bi se za{titili oni koji to ne mogu sami. Oni za koje je pravi `ivot pregrub. I mislio se... Kako porodicu u kojoj se rodimo ne mo`emo da biramo... Kao ni genetiku... Niti bolesti koje ta genetika nosi... Niti te`inu sudbine koja nam je namewena... Ali prijateqe mo`emo. Makar tako {to }emo mi nekome biti prijateq. Nekome ko ne mo`e ni{ta da nam da zauzvrat. Nekome ko ni na jedan jedini na~in ne mo`e da nam se odu`i. Osim o~ima punim zahvalnosti. Ma koliko te o~i bolesne bile. I na posletku... Kako ludnici mnogo boqe pristaje naziv – Du{evna bolnica! Jer, retko gde }ete videti qude sa vi{e Du{e... í

MESECOSLOV

JANUAR 2018. JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU.Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotarijui aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici.

1

NOVA GODINA

6

DAN AUSTRALIJE (1788.)

SVETSKI DAN PORODICE

DAN REPUBLIKE INDIJE (1950.)

ROTARI KLUB NI[ NAISUS osnovan 2009. godine

ME\UNARODNI DAN CARINE

7

1943. U Wujorku je umro jedan od najve}ih nau~nika dana{wice Nikola Tesla.

9

REPUBLIKA SRPSKA – DAN REPUBLIKE

10

SVETSKI DAN SMEHA

11

ME\UNARODNI DAN BEZ PANTALONA U METROU (od 2002. godine)

15

ME\UNARODNI DAN QUBAZNOSTI

19

ROTARI KLUB ZEMUN osnovan 1995. godine

1919. Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene dr`ave ve} bio u upotrebi.

25

26

DAN LISTA POLITIKA (1904.)

1919. Osnovana je Liga naroda, prete~a Ujediwenih nacija. SVETSKI DAN PROTIV LEPRE

DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

27

1947. Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA HOLOKAUST DAN KADA JE OSLOBO\EN KONCENTRACIONI LOGOR AU[VIC (OSVJENCIM)

28

DAN ZA[TITE PODATAKA

31

1969. Na dana{wi dan „Bitlsi” su svirali na krovu petospratnice usred Londona, nastupiv{i zajedno posledwi put u javnosti. NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

3


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

4

12/28/2017

7:57 PM

Page 3


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:58 PM

Page 4

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JANUAR 2018. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

5


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:58 PM

Page 5

NAS JE 10 ODSTO Zoran \or|evi} Ministar za rad, zapo{qavawe, socijalna i bora~ka pitawa Republike Srbije Specijalni gost stotog izdawa emisije NAS JE 10 ODSTO je Ministar za rad, zapo{qavawe, socijalna i bora~ka pitawa Republike Srbije Zoran \or|evi}. I gospodin \or|evi} je bio u Novom Sadu, na proslavi na{ih stonotenisera. Na po~etku, pitali smo ga... [ta mislite o sportistima sa invaliditetom? Zoran \or|evi}: Naravno, to je bila lepa prilika da se dru`imo, ali i, svakako, mogu}nost, da se zahvalim na svemu onome {to rade. Oni su, kao i svi drugi sportisti, najboqi promote-

ri na{e zemqe. Svaki wihov uspeh je ne{to {to se lepo ~uje o Srbiji. Mi `elimo da oni imaju {to vi{e takvih momenata. To zna~i wima, ali zna~i i Srbiji. Naravno, trudi}emo se da im pomognemo da uslovi za to {to se oni bave budu boqi, i da imaju vi{e mesta gde mogu da treniraju. U tom smislu, kada smo pro{li put imali sastanak kod predsednika, kada smo primali paraolimpijce, predsednik je u razgovoru sa wima, nalo`io da dr`ava jo{ vi{e pa`we obrati wima, da probamo da im iza|emo u susret, u smislu da preuredimo neke dvorane i da se wima omogu}i da imaju najboqe mogu}e uslove za trening. Emisija Nas je 10 ODSTO poku{ava da promovi{e osobe sa invaliditetom. ^ini mi se da smo dobrim delom i uspeli u proteklih pet godina. Govorimo o wihovim `ivotima, problemima, uspesima, kao {to ste i Vi sada rekli. A nas zanima Va{e mi{qewe o tome kakav je polo`aj osoba sa invaliditetom u Srbiji, i po{tuje li Srbija wihova prava kako treba? Zoran \or|evi}: Vrati}u se na 29. jun i na onaj trenutak kada sam stupio na ovu du`nost. Naravno, ~ast je i privilegija biti u

6

Vladi Republike Srbije, ali je svakako ~ast i zadovoqstvo raditi i brinuti o gra|anima Srbije, s nekima direktno, s nekima indirektno. Kada su u pitawu osobe sa invaliditetom, `eqa je moja i mog tima, da obratimo posebnu pa`wu i na paraolimpijce i na sve {to oni rade, ali isto tako i na sve ostale osobe sa invaliditetom, da se ose}aju u ovoj dr`avi potpuno ravnopravno, sa svima, jer oni to i jesu! Oni su gra|ani Srbije i mi }emo se truditi da u~inimo sve da oni bukvalno ne osete bilo kakvu razliku. U tom smislu, moj tim i svi koji rade u Ministarstvu su posve}eni tome. Imamo zakonske okvire, imamo me|unarodne konvencije koje Srbija po{tuje, ali to nas ne}e zadovoqiti da i wih mewamo u skladu sa tim da wihov polo`aj bude boqi. Imali smo niz sastanaka, kako od udru`ewa tako do pojedinaca, i upravo u razgovoru sa wima `elimo da steknemo utisak {ta oni o~ekuju od dr`ave. I {ta to mi sve treba da imamo u vidu kada su u pitawu wihova o~ekivawa, wihove te{ko}e i wihove primedbe, sugestije, ali i sve ono dobro {to radimo kao dr`ava, da to unapredimo. Razgovarali smo, i imamo tesnu

saradwu i sa gradom Beogradom i sa gradona~elnikom Sini{om Malim, s kim `elimo da imamo potpunu koordinaciju i da taj na{ odnos i planovi koje `elimo da imamo kada je u pitawu unapre|ewe polo`aja osoba sa invaliditetom i to {to radimo sa Beogradom iskopiramo i na druge delove Srbije, da drugi gradovi to slede, jer u nama treba da imaju partnera. Mi smo otvoreni, kako za grad Beograd, tako i za sve druge. Mislim da neke stvari koje }emo raditi sada i ubudu}e, koje }e biti vidqive, a jesu bile prvenstveno `eqa i sugestija osoba koje imaju te potrebe, jeste da }e i gra|ani to videti, i po prvi put merqivo, {ta to dr`ava ~ini. Mi }emo nastaviti s tim i mislim da svi treba da posvetimo pa`wu, a ne samo da ~ekamo da dr`ava radi na tome, ve} i da pojedinac, koji nije dr`ava, treba da obrati pa`wu i da u~ini sve kako bi tim osobama bilo lak{e, i kako bi i oni radili svoj posao, bez problema. Nikada ne mogu biti svi zadovoqni, niti mo`emo da o~ekujemo da sve osobe sa invaliditetom budu zadovoqne, potpuno. Ali, koji su to problemi s kojima se sada oni susre}u, naj~e{}e, a koji mogu da se re{e relativno brzo, kratko, ili lako?


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:58 PM

Page 6

Zoran \or|evi}: Mi te probleme ne kategorizujemo - lak{e ili te`e. Za nas su svi problemi isti! I, svima wima moramo da pri|emo sa istom merom! Svakako, Srbija je imala jedan period u svojoj istoriji koji je bio vrlo te`ak. Imali smo period kada je bila ekonomska kriza, koja Srbiju, kao deo Evrope, nije zaobi{la, pa polo`aj na{e zemqe nije bio na nivou da smo mogli da mnogo ula`emo. To nije opravdawe! Mislim da je dr`ava do 2012. godine vrlo malo obra}ala pa`wu na to. Da je malo vi{e obra}ala pa`wu, nama bi pru`ila jedan boqi osnov. Ono {to Vlada Republike Srbije ~ini i {to je ~inila, i {to jeste strategija, a znam da i sada, kada smo imali priliku da pri~amo sa predsednikom, koji je bio i predsednik Vlade, i sve {to je on nama pri~ao i tada i sada, jeste da se tim osobama izlazi u susret. Da se razgovara sa qudima, da se vidi {ta to oni trebaju i {ta je to {to mo`emo da im pomognemo. Naravno, mi imamo zakonski okvir, kao {to sam rekao, i imamo sve uslove da to bude na najboqem mogu}em nivou. Naravno, uvek postoje predodre|ewa i mo`da neka druga~ija razmi{qawa. Mislim da mi, kao

gra|ani Srbije, nismo u toj meri neko ko ne voli ~oveka, da to malo banalizujem. Mi smo qudi koji volimo i koji smo vrlo dru{tveni, i kao narod i kao dr`ava. Me|utim, mo`da i li~ni problemi koje smo imali, i ta preokupacija li~nim problemima, nije nam dozvoqavala da se bavimo nekim drugim stvarima, i nekim drugim qudima. U takvom miqeu, mo`da smo i zapostavili da pru`imo ve}u mogu}nost osobama sa invaliditetom da se obrazuju, da se zapo{qavaju, da se kulturno uzdi`u, da imaju fizi~ke mogu}nosti da obavqaju svoj posao. Ali, ka`em, mi smo odlu~ili da radimo na tome, odlu~ili smo da ula`emo, odlu~ili smo da kao dr`ava buxetiramo odre|ena sredstva, i trudimo se da ta sredstva budu ve}a iz godine u godinu, kako bi u raznim projektima poku{ali i mi da pomognemo wima, ali da pru`imo i osobama sa invaliditetom i wihovim udru`ewima mogu}nost da oni koji najboqe prepoznaju te probleme, na tim projektima, uz finansijsku podr{ku dr`ave, upravo to prevazi|u. ^ini se da iz godine u godinu, svi zajedno ru{imo, istina malo po malo, te barijere izme|u osoba sa invaliditetom i osoba koje nemaju invaliditet. Ne ~ini li Vam se da smo krenuli tim evropskim putem, da, kao {to ste upravo rekli, da sve te osobe sa in-

validitetom svi mi zajedno gledamo pravim, lep{im o~ima? Zoran \or|evi}: Ne treba mi da krenemo evropskim putem. Mi smo dovoqno svesni toga i mi smo odgovorna dr`ava. Ka`em vam, mo`da su neke druge okolnosti dovele do toga, ali, u svakom slu~aju, to su gra|ani Srbije! Mi `elimo da radimo na tome. Kada je u pitawu obrazovawe, treba medijskom kampawom upravo da podsti~emo na tu jednakost. Drugo, da podsti~emo i osobe sa invaliditetom da krenu da se obrazuju, da je to dostupno i wima. I da vidimo {ta to oni sve `ele. Kada je u pitawu zapo{qavawe, da vidimo kako, na koji na~in, ne samo da im pru`imo mogu}nost preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, ve} i putem prekvalifikacije, za {ta ve} sada odvajamo novac, da im pomognemo da ih u nekim zanimawima prekvalifikujemo, dokvalifikujemo, obrazujemo, edukujemo, kako bi oni mogli da se zaposle. U tom smislu, `elimo da i kao Ministarstvo budemo neko ko }e da bude primer dobre prakse. I kada je

u pitawu prekvalifikacija, imamo sredstva koja odvajamo, `elimo da prekvalifikujemo, ali `elimo i da ih zaposlimo ovde u Ministarstvu. I da poka`emo qudima da upravo te osobe mogu da rade ne samo isto, nego i neke poslove boqe nego svi drugi! Mi gledamo da zaposlimo IT stru~wake i zaposleni su upravo qudi koji pripadaju kategoriji osoba sa invaliditetom. Kada je u pitawu na{ Sektor za rodnu ravnopravnost, u wemu odskora radi mladi} koji je potpuno slep i koji izvanredno radi svoj posao. Gra|ani Srbije moraju da znaju da je on osoba koja je zavr{ila dr`avni fakultet, Istoriju, sa prosekom 10! On sada potpuno funkcionalno obavqa svoj posao, doprinosi tom Sektoru i wegovom radu, da smo svi zadovoqni s wim i da je svojim radom preporu~io sebe da ide i na diplomatsku akademiju! On }e sada biti polaznik Akademije, i mislim da je re~ o presedanu, ali i o po~etku jednog sasvim druga~ijeg odnosa. O~ekujem od wega, iako je on sam malo boja`qiv na pomiwawe toga, da }e biti najboqi na Diplomatskoj akademiji! í Pripremio Trivko Ti}a Savi} PPr Rotari klub Beograd i produkcijska ku}a ÙU BI NET

7


AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:59 PM

Page 7

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARAKT KLUB BEOGRAD ...MI SMO PRAVO DRU[TVO HAJDE NEK’ SE SPOJE MLADOST I ISKUSTVO...*

Prve nedeqe novembra meseca, u ~etvrtak, 2. 11. 2017. godine od 20:00 ~asova, redovan sastanak na{eg Kluba bio je zajedni~ki koji smo organizovali u hotelu „HÚatt” po dogovoru sa mladim prijateqima iz Rotarakt kluba Beograd. Sastanak je imao i radni deo, gde je na{ kandidat za ~lana Ivan Petrovi} odr`ao vrlo interesantno predavawe i prezentaciju sa temom „Sigurnost na internetu”, a posle je bio sve~ani deo jer smo rotarijansku zna~ku uru~ili na{em novom ~lanu, Zlatku Despotovi}u koga svi od mila zovemo Zlaja. Bilo je zaista divno pogledati salu koja je bila puna dragih lica, gde du`e vreme nije bilo za stolom i na ve~eri trideset ~etiri prijateqa u Rotariju, slu{ati dobro i aktuelno predavawe, ~uti i pogledati {ta su novo i humano radili na{i mladi prijateqi u Rotaraktu i dogovoreno je da su ovi zajedni~ki sastanci stvarno potrebni. Ono {to je najlep{e, stvorena je atmosfera neposrednog dru`ewa, }askawa, ozbiqnih diskusija, {irewe pozitivne energije, sve do zajedni~ke fotografije i snimaka koje, evo, imate prilike da gledate í * Milan Babi} - „Hajde generacijo” (duet Lila)

8


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

7:59 PM

Page 8

9


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

10

12/28/2017

8:00 PM

Page 9


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

8:00 PM

Page 10

11


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12

12/28/2017

8:00 PM

Page 11


12/28/2017

8:01 PM

AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

Page 12

ROTARI KLUB LESKOVAC PROMI[QAWE PODUHVATA!

U utorak 7. novembra 2017. godine na redovnom sastanku Rotari kluba Leskovac gosti su bili: RDT Zoran Martinovi} kao predava~ RK Ni{, Asistent Guvernera Sowa Deni} RK Ni{ i Distriktni blagajnik Radmila Luki} RK Ni{. Prisutni su ~uli od RTD Zorana Martinovi}a zanimqivo predavawe „Novi Klubovi i satelitski klubovi”. Pismom Predsednika Rotari Internacionala za 2017-2018. godinu Iana H. S. RiseleÚa i osvrtom na smernice ove Rotarijanske godine kao i po~etkom predavawa u{li smo u su{tinu za{to je ovo predavawe va`no. Klubovi koji su jaki i koji stvaraju pozitivnu energiju u dru{tvenim zajednicama posti`u ciqeve koji su direktno povezani sa tri strate{ka prioriteta Rotarija: podr{ka i ja~awe Klubova, {iri humanitarni servis i jo{ boqa slika u javnosti uz pove}awe dru{tvene svesti (o ovome). Budimo sponzor ili ko-sponzor novog Rotari kluba ili RotarÚ CommunitÚ Corps (RCC) u ciqu pro{irivawa uticaja Rotarija u svojoj zajednici. Budimo sponzor ili ko-sponzor Interakt ili Rotarakt kluba, u ciqu ukqu~ivawa mladih qudi u Rotari. ^uli smo podatke postoje}eg stawa u RD 2483, tendenciju ranijih godina, pitawa i dileme koje nas mu~e i odgovore na wih. Mogu}e re{ewe su satelitski klubovi!Po~eli su sa formirawem 2013. godine. Perspektivno, jedan potpuno nov Rotari klub ~iji su ~lanovi istovremeno i ~lanovi sponzorskog Kluba (do ~arterovawa). Zakqu~ak je: Nije lo{a ideja, vredi razmisliti... Razmi{qajte! Hvala Distriktnom treneru za ovo predavawe! Gostovawe prijateqa iz Ni{a bila je prilika da se podsetimo poduhvata koje smo kao Klub osmislili za 2017- 2018. godinu i da proverimo koliko smo u matici planetarnog Rotarskog toka. Na~elno je dogovorena za prole}e 2018. godine konferencija o razvoju u organizaciji Rotari klubova sa juga Srbije uz u~e{}e i Klubova iz Makedonije, Gr~ke i Bugarske í

Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

13


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

14

12/28/2017

8:01 PM

Page 13


AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

8:02 PM

Page 14

ROTARI KLUB BEOGRAD NOVEMBAR JE ZAPO^EO... VESELO

U ~etvrtak, 9. novembra minule godine, odr`an je zanimqiv i konstruktivan sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd, na kome je predsednik Kluba Pavle Bani} izneo niz ta~aka o doga|ajima koji nas o~ekujuu najskorije vreme. Diskusije Dragana Brajera, ^ede, Nikole, Zlatka, Andree, Nenada, koje su usledile, bile su zanimqive, konstruktivne, u duhu vesele atmosfere koja je trajala tokom ve~eri, kako to i dolikuje, me|u prijateqima Ă­

15


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

16

12/28/2017

8:03 PM

Page 15


12/28/2017

AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

8:03 PM

Page 16

ROTARI KLUB LESKOVAC E, KO BI SADA...

Lep i sun~ani vikend u subotu 11. novembra pro{le godine, sam provela na Vlasinskom jezeru sa prijateqima iz Leskovca u~e}i se na Seminaru kako da poboq{am komunikaciju u pregovorima. Svakoga dana u `ivotu vodimo neke pregovore. Treba se stalno usavr{avati, kako zbog nas tako i zbog osobe sa kojom pregovaramo. Da bih bila boqa moram da imam u vidu slede}e delove pregovarawa: 1. Kako primam povratnu informaciju – feedback? 2. Koji su uzroci nesporazuma u komunikaciji? 3. Kakva mi je neverbalna komunikacija? 4. Kako reagujem kada je sagovornik besan ili neprijatan? 5. Kakve su mi ja – ti poruke za konstruktivan dijalog? Prili~no delova za svakodnevne pregovore. Mislila sam da ih nema, da je prosto. E, ko bi se sada upustio u razgovor sa mnom? Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

17


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

18

12/28/2017

8:04 PM

Page 17


12/28/2017

8:04 PM

AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

Page 18

ROTARI KLUB BEOGRAD ,,FOCACCIA’’ INSPIRACIJA ZA SLU@EWA I DRU@EWA

Redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 16. novembra 2017. godine odr`an je posle du`eg vremena u prelepoj sali hotela HÙATT – FOKA^I (FOCACCIA), a usledilo je i vanredno okupqawe mladih ~lanova Rotarakt kluba Beograd. Ovaj sastanak je u odsustvu Predsednika Pavla Bani}a, vodio (vidno pozitivno uzbu|en) Podpredsednik kluba Jovan Ili}, uz malu pomo} Sekretara kluba Sr|ana Milinkovi}a. Posle kratkog obra}awa prisutnima, dogovoreno je da se za naredni sastanak pripremi Skup{tina. Tawa Oluji} je govorila o Monografiji u kojoj je predstavqena, a Sawa Paweskovi} je predstavila u~e{}e u akciji testirawa na HIV, koji }e se krajem novembra obaviti u tramvaju broj 2, koji }e kru`iti gradom. Redovnom sastanku Kluba su prisustvovali: Tawa Oluji}, Biqana @ivkovi}, Sawa Paweskovi}, Jovan Ili}, Sr|an Milinkovi}, Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Dragan Brajer, Du{an Joksimovi} i Zlatko Despotovi}. Zatim su se obratili Milica i Miqan, ~lanovi Rotarakt kluba Beograd, gde su predstavili ideju o Novogodi{wem balu, koji }e biti zajedni~lki organizovan 23. decembra 2017. godine. Prvi operativni zajedni~ki sastanak oko organizacije Bala odr`an je u advokatskoj kancelariji na{eg Dragana Brajera ve} u nedequ, 19. novembra 2017. godine. Prisustvovali su Nenad Sakovi}, doma}in Dragan Brajer, Zlatko Despotovi} i Andrea Ati}, predsednica Rotarakt kluba Beograd Jelena Simonovi} i petoro mladih ~lanova Rotarakt kluba. Dogovorene su mogu}e lokacije za Novogodi{wi bal, dogovor oko izgleda pozivnica, visina kotizacije za goste i u~esnike i to: 30 evra za ~lanove Rotarakta i 60 evra za ~lanove Rotarija! í Zlatko P. Despotovi} Rotari klub Beograd

19


12/28/2017

8:05 PM

AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

Page 19

ROTARI KLUB LESKOVAC

DRU@EWE I SLU[AWE U HOTELU ,,M’’ U subotu, 18. novembra 2017. godine u beogradskom hotelu „M” je odr`an seminar o na~inu vo|ewa sastanaka u Rotari klubu, na kojima se sporazumevaju lideri. Po principu aktivnog u~e{}a svih prisutnih u prvom delu seminara smo nau~ili kako treba slu{ati, kako treba u~iti i kako odgovarati na pitawa. Nau~ili smo kako da razgovaramo sa svima, kako da postignemo da se svi ose}aju prijatno u razgovoru i tehnike za u~ewe i li~no usavr{avawe. Nau~ili smo razlike u vo|ewu razgovora, aktivnom u~e{}u u diskusiji i predavawima. Kako postavqati pitawa i kako odgovarati na pitawa. Da treba uneti emocije u diskusiju. Kako se nositi sa problemati~nim pona{awima i u~initi da sastanak bude koristan. U drugom delu seminara smo podeqeni po grupama izneli svoja mi{qewa o potrebnim pojedinostima na zadate teme. Budimo pozitivni i sve za~inimo osmehom! Hvala, dragi g. Frank Ýargo!

Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

20


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

12/28/2017

8:06 PM

Page 20

21


Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

22

12/28/2017

8:06 PM

Page 21


12/28/2017

8:07 PM

AKTIVNOSTI

Rot 02-23:Rot 02-23.qxd

Page 22

ROTARI KLUB BEOGRAD JEDAN GUST PROGRAM

U ~etvrtak 23. novembra 2017. godine je odr`an redovni sastanak Rotari kluba Beograd. Predsednik Pavle Bani} je stigao sa puta iz Zanzibara, taman da vodi sastanak. Dobro pose}en, uz goste, Nikolu iz Rotarakt kluba Beograd i Ivana (be{e nam gost predava~ sa temom „Google i savremene tehnologije”). Bila je prisutna i Andreina prijateqica Jovana. Predsednik je predstavio gust program aktivnosti u narednom periodu, koji obuhvata, kako pozive za godi{wice prijateqskih i ~arter Klubova (Zaje~ar, ^a~ak, Kragujevac), tako i mogu}e termine odr`avawa na{e redovne godi{we Skup{tine. Zavr{en je i „robot” za pomo} deci sa invaliditetom te se treba dogovoriti oko primopredaje. Cena „robota” je oko 350.000. dinara. Centralna tema sastanka, bar {to se vremena ti~e, bila je organizacija Novodi{weg bala, 23. decembra minule godine. Jedan od predloga, u `ivoj diskusiji (^eda Petriwac), je da Bal preraste u tradicionalni, da se uve`bavaju koraci be~kog valcera (u organizaciji plesne {kole Andree Anti} – „Fortuna Rota”) í Zlatko P. Despotovi} Rotari klub Beograd

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

23


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

24

12/29/2017

2:19 PM

Page 1


AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:19 PM

Page 2

ROTARI KLUB BEOGRAD HÙATT, ELINGTON’S, AXA, DIPLOMATIJA, A SVE U ^ETVRTAK...

Predsednik Rotari kluba Beograd Pavle Bani} pozvao je sve ~lanove na sastanak Kluba, 30. novembra 2017. godine u redovnom terminu, ovoga puta u klubu „Elington’s” hotela „HÙATT” kao i minulih 26. godina, svakog ~etvrtka... a bilo je zadovoqstvo da je gost Kluba bio potencijalni ~lan, gospodin Radivoj Axi}. On je odr`ao vrlo uspelo predavawe sa temom „EKONOMSKA DIPLOMATIJA”, koje je kasnije nastavqeno u vidu pitawa prisutnih i odgovora predava~a. Odr`an je i sastanak Upravnog odbora Rotari kluba Beograd i Nominacionog komiteta od 19 h, na ~ijem dnevnom redu je bilo nekoliko va`nih tema í Snimio Trivko Ti}a Savi}

25


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

26

12/29/2017

2:20 PM

Page 3


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:20 PM

Page 4

AKTIVNOSTI

ROTARI KLUB BEOGRAD u poseti

ROTARI KLUBU KRAGUJEVAC DVADESETOGODI[WE SLU@EWE I DRU@EWE

U subotu, 2. decembra 2017. godine ~lanovi Rotari kluba Beograd, Pavle Bani}, Predsednik kluba, Nenad Sakovi}, past Predsednik, Dragan Brajer sa suprugom Vesnom i Zlatko P. Despotovi} bili su u poseti kumovskom Rotari klubu Kragujevac, koji je slavio 20. godina od osnivawa i po~etka rada. Centralna proslava ovog velikog jubileja za Rotari klub Kragujevac, kao i za sam grad, odr`ana je u hotelu „Kragujevac” sa oko 200 zvanica i gostiju iz cele Srbije. Interesantno je napomenuti da je dana{wi Rotari klub Kragujevac, nastao spajawem dva ranije postoje}a Kluba u ovom gradu, ~ime je postignut veliki napredak u radu Kluba. U uvodnom izlagawu prilikom obra}awa prisutnima, iskazana je i velika zahvalnost Kragujev~ana u pomo}i i kumovawu Rotari klubu Beograd, koji je svesrdno pomogao u osnivawu Kluba slavqenika. Prisutnima se obratio i Pavle Bani}, Predsednik Rotari kluba Beograd, po`elev{i slavqenicima sre}u u daqem radu, kao i spremnost na{eg Kluba za daqu pomo} i saradwu. Tim povodom poklonili smo prijateqima iznos od 200 evra. Te slavqeni~ke ve~eri su bili prisutni Guverner na{eg Distrikta Branislav Bane Ran|elovi} i budu}i Guverner Vlada Mati} kao i biv{i Predsednici Rotari kluba Kragujevac. Godi{wa nagrada Rotari kluba Kragujevac uru~ena je gospodinu Mici}u, dugogodi{wem generalnom direktoru Zastava automobila. Doma}ini su izrazili veliku zahvalnost na{em Klubu i na{e prisustvo je bilo toplo pozdravqeno. U nastavku programa usledio je nastup lokalnog KUD, operskog peva~a koji je pevao tradicionalne srpske pesme, potom je usledio ples uz muzi~ku pratwu vrlo dobrog sastava. Za ve~eru su, posle predjela, poslu`eni pe~eni prasi}i, `ivopisno istran`irani, ro|endanska torta, a iznena|ewe je bio vatromet u sali! í

Zlatko P. Despotovi} Rotari klub Beograd

27


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:21 PM

Page 5

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

28


12/29/2017

AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

2:21 PM

Page 6

ROTARI KLUB BEOGRAD SLU@EWE JE IZNAD

U ponedeqak, 4. decembra pro{le godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd predvo|eni Predsednikom Kluba Pavlom Bani}em, Trivko Ti}a Savi} i Nenad Sakovi}, posetili su u 11 ~asova Sredwu zanatsku {kolu „Petar Lekovi}” u Rakovici – Kanarevo brdo, gde su |acima {kole poklonili guseni~ar transporter italijanske firme „ANTANO Group” za prevoz invalidnih |aka u kolicima, uz i niz stepeni{te kako bi se prevezla izme|u spratova {kole gde se nalaze u~ionice ili kabineti za nastavu í Snimci: Trivko Ti}a Savi} PPr Rotari klub Beograd i produkcijska ku}a ÙU BI NET

29


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

30

12/29/2017

2:22 PM

Page 7


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:22 PM

Page 8

AKTIVNOSTI

[IROM ROTARIJANSKOG SVETA

ROTARI KLUB BEOGRAD GODI[WA SKUP[TINA KLUBA

U ~etvrtak 7. decembra pro{le 2017. godine odr`ana je, po oceni Predsednika Kluba Pavla Bani}a, veoma uspe{na i konstruktivna sednica Skup{tine na{eg Kluba. Glasalo se za Predsednika Rotari kluba Beograd za Rotarijansku 2019 – 2020. godinu gde je jednoglasno izabran ugledni ~lan Sr|an Milinkovi}. Za ~lanove Upravnog odbora na{eg Kluba u Rotarijanskoj 2018 – 2019. godini kada }e biti Predsednik Jovan Ili}, izabrani su: 1. Dragan Brajer 2. ^edomir Petriwac 3. Nenad Sakovi} 4. Du{an Joksimovi} 5. Trivko Ti}a Savi} 6. Biqana @ivkovi} 7. Andrea Anti} 8. Zlatko P. Despotovi} Iskrene ~estitke izabranim ~lanovima i sre}an budu}i rad í

• 68% ~lanova Rotari klubova imaju izme|u 50 i 70 godina. • Skoro 80% postoje}ih ~lanova trenutno radi, a oko 20% je penzionisano. • Glavni razlog zbog kog se qudi pridru`uju Rotari klubu jeste ostvarivawe pozitivnog uticaja na zajednicu dru{tvenim radom. • Prema demografskoj anketi iz 2013. godine, 19 procenata Rotarijanaca {irom sveta su `ene. U mnogim oblastima, taj procenat je mnogo ni`i. Ispitivawe Rotari organizacije pokazuje da se mu{karci i `ene pridru`uju organizaciji iz istih razloga: da naprave promenu u svojim zajednicama i da uspostave li~ne kontakte. • Glavni razlog zbog kog ~lanovi ostaju u Rotariju jesu vredna prijateqstva i veze koje su nastale tokom ~lanstva. • 53% ~lanova koji napu{taju Rotari klub izjavquju da Predsednik i ~lanovi Upravnog odbora Kluba nikad nisu zahtevali mi{qewe ~lanova. • Mnogi ~lanovi koji napuste organizaciju prijavquju da nisu primili dovoqno informacija o svojim Klubovima. Vi{e od polovine biv{ih Rotarijanaca ka`u da su morali da se oslawawu na ~asopis „The Rotarian” ili lokalne ~asopise za informacije o sopstvenom Klubu. • Od ~lanova koji napuste Klub, 48% se nije ose}alo dovoqno komforno da podeli svoje brige sa rukovodiocima Rotari klubova.

ADRESE: ROTARÙ INTERNATIONAL One RotarÚ Center 1560 Sherman Avenue Evanston, Illinois 60201-3698 USA ÞÞÞ.rotarÚ.org Membership Development (MD100) RotarÚ International One RotarÚ Center 1560 Sherman Avenue Evanston, IL 60201-3698 USA membershipdevelopment¿rotarÚ.org

31


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

32

12/29/2017

2:23 PM

Page 9


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:23 PM

Page 10

AKTIVNOSTI

ROTARI KLUB BEOGRAD KRAQ PETAR PRVI PRVI RO\ENDAN

U subotu 9. decembra 2017. godine u lepoj sali restorana „Stadion” u istoimenom sportskom i {oping centru na beogradskom Vo`dovcu obele`ena, odnosno, proslavqena je prva godi{wica najmla|eg Kluba u na{em Distriktu 2483, a Beograd je bogatiji za jo{ jedan Rotari klub - Rotari klub Beograd Kraq Petar Prvi. Na ulazu u restoran goste su ~ekale qubazne devojke koje su brinule o garderobi, rasporedu sedewa za stolovima i bexevima sa znakom Rotari kluba slavqenika.

Posle stavqawa bexa poslu`eno je pi}e dobrodo{lice. Predstavqen je Rotari klub Ni{ koji je kumovski Klub. Svi ~lanovi Rotari kluba Beograd Kraq Petar Prvi su dobili Rotari zna~ke. Obratili su se Prethodni Guverner Distrikta 2483 za 2016 – 2017. godinu Velibor Zolak i Guverner Distrikta 2483 za 2017 – 2018. godinu Branislav Bane Ran|elovi}. Proslavi je prisustvovao izabrani Guverner Distrikta 2483 za 2018 – 2019. godinu Vlada Mati}. Predsednik Rotari kluba Beograd Kraq Petar Prvi Petar Pavasovi} i Predsednik Rotari kluba Budva Vladimir Bulatovi} su potpisali Povequ o bratimqewu dva Kluba. Uzgred, ovo je prvo bratimqewe Rotari kluba Budva. ^arter predsednik Kluba Petar Pavasovi} rekao je za vreme ceremonije osnivawa da je tokom ove ve~eri prikupqen zna~ajan novac koji }e biti upotrebqen za kupovinu aparata za skrining sluha i prate}u opremu. Ukusna i velika torta sa znakom Rotari kluba Beograd Kraq Petar Prvi je poslu`ena na kraju svim gostima. Prisutni su u veseloj i prijateqskoj atmosferi u`ivali do kasno u no}... í Tekst i snimci Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

33


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

34

12/29/2017

2:23 PM

Page 11


12/29/2017

AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

2:24 PM

Page 12

ROTARI KLUB BEOGRAD u poseti

Krsna slava Doma je Krstovdan (27. 9.). Danas [kola ima oko 150 u~enika. Radmila Rada Laban, sada{wi direktor [kole i Doma pri [koli sa zavr{enim Defektolo{kim fakultetom, posle dugogodi{weg rada u prosveti dolazi na mesto direktora 2002. godine, i danas je na ovom mestu, u vreme velikog jubileja [kole. Uspostavila je saradwu sa brojnim doma}im i inostranim humanitarnim organizacijama {to je doprinelo brojnim donacijama u ciqu poboq{awa standarda u [koli i domu pri [koli u kom su sme{teni slepi i slabovidi u~enici iz cele Republike Srbije i Republike Srpske.

VEK POSTOJAWA BLAGO ONOM KO JE SLEPOM OKO, GLUVOM UHO, DETETU BEZ RODITEQA RODITEQ! Veqko Ramadanovi} Ka`e se O^I SU OGLEDALO DU[E, prozor u svet, ali u~enici [kole za decu o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu svet gledaju srcem! 100 godina trnovitim stazama detiwstva i mladala{tva sa impulsima `ivota koji budu}nost zna~e. 100 godina borbe da se stigne do plave zvezde negde iznad duge, gde se kuje ma{ta u stvarnost. 100 godina stara dama vaspitava i u~i mlade kroz prostor i vreme pru`a im neograni~enu qubav porodice, qubav grada Beograda i Republike Srbije. [ta zna~i govoriti o {koli „Veqko Ramadanovi}”? Zna~i govoriti o qudima, vaspita~ima, i profesorima koji su utkali svoj deo `ivota u ovu decu. Zna~i bele`iti dodir `ivota i svoju unutra{wu vulkansku lavu, qude u vremenu i prolazu, svoje nesanice i `ivotne sudbine, neke unutra{we svetlosti i brige za ovu decu. [kola je osnovana 13. decembra 1917. godine u dalekoj luci Bizerti, Tunis, Afrika, u kasarni francuskih trupa „Lambert”’, a osniva~, upravnik i prvi nastavnik [kole bio je Veqko Ramadanovi} (1874 + 1943) filantrop, pedagog, jedini ~ovek koji je tada poznavao rad sa slepim i gluvonemim licima. Tada je {kolu poha|alo 14 slepih i ~etiri gluvonema {ti}enika. Od 1919. godine [kola prelazi u Zemun, a od 1920. godine se nalazi na dana{woj lokaciji. Dan [kole i Krsna slava je 13. 12.

U utorak, 12. 12. 2017. godine, [kola za decu o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu proslavila je punih (i prvih) 100 godina postojawa. Tom prilikom, na tradicionalnoj priredbi u Sve~anoj sali [kole, u prisustvu brojnih gostiju i ranijih |aka [kole, roditeqa i prijateqa ovog izuzetno radnog i humanog kolektiva, direktorka Rada Laban podelila je za uspome-

nu na ovaj zna~ajan datum za [kolu, odli~no ura|enu Monografiju i zahvalnice. Dragi gost je bila i princeza Katarina Kara|or|evi} koja se kratko obratila prisutnima i koja se slikala sa u~enicima za uspomenu. Fondacija princeze redovno poma`e ovaj kolektiv. Monografiju i zahvalnicu su dobili i Rotari klubovi Beograd i Beograd Metropolitan koji tako|e godinama

35


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:31 PM

Page 13

KOJE SMO BOJE? Pesma je proglašena za najlepšu pesmu 2008. godine. Napisalo ju je jedno afri~ko dete: Kada se rodim, ja sam crn Ýhen I born, I black Kada porastem, ja sam crn Ýhen I groÞ up, I black Kada sam na suncu, ja sam crn Ýhen I go in Sun, I black Kada se plašim, ja sam crn Ýhen I scared, I black Kada sam bolestan, ja sam crn Ýhen I sick, I black

36

And Þhen I die, I still black

Kada umrem, ja sam crn

And Úou Þhite felloÞ Ýhen Úou born, Úou pink

A ti moj beli prijatequ Kada se rodiš, ti si ru`i~ast

Ýhen Úou groÞ up, Úou Þhite Ýhen Úou go in sun, Úou red Ýhen Úou cold, Úou blue Ýhen Úou scared, Úou ÚelloÞ Ýhen Úou sick, Úou green And Þhen Úou die, Úou graÚ

Kada porasteš, ti si beo Kada si na suncu, ti si crven Kada ti je hladno, ti si plav Kada se uplašiš, ti si `ut Kada si bolestan, ti si zelen Kada umreš, ti si siv

AND ÙOU CALLING ME COLORED?

I TI MENE ZOVE[ OBOJENI?


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:31 PM

Page 14

poma`u da standard u~enika u [koli bude {to boqi i primeren vremenu i uslovima rada. U ime Rotari kluba Beograd Monografiju i zahvalnicu je primio Trivko Ti}a Savi}, PPr Kluba Ă­ Snimio Haxi Du{an Glu{ac, PPr Rotari kluba Beograd

37


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

38

12/29/2017

2:31 PM

Page 15


AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:32 PM

Page 16

ROTARI KLUB BEOGRAD ^ETVRTAK JE BA[ ZA DRU@EWE

U ~etvrtak, 14. 12. 2017. godine u presti`noj sali „Elington’s” hotela „HÙATT” budu}i Predsednik na{eg Kluba Jovan Ili} (u odsustvu Predsednika Kluba Pavla Bani}a), odr`ao je uspe{an sastanak sa dnevnim redom punim informacija potrebnih za rad Kluba u narednom periodu, koji je bio pose}en i protekao u korisnom dru`ewu i uz ve~eru trajali su razgovori na razli~ite teme (o Viberu i dru{tvenim mre`ama, o predstoje}em Balu, o muzici...) í

39


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

40

12/29/2017

2:33 PM

Page 17


AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:33 PM

Page 18

ROTARI KLUB BEOGRAD NIKOQDAN – KRSNA SLAVA KLUBA

Sveti Nikolaj (u prevodu imena – pobednik, pobediteq naroda) ro|en je u gradu Patari, oblast Likija, a `iveo je u gradu Mira Likijska u dana{woj Turskoj. Bio je veliki dobrotvor, ~inio je humana dela i ~uda, pomagao siroma{ne, le~io bolesne, radovao decu, ~uvao putnike na moru i kopnu. Po`ive 73. godine (270 + 343). Mo{ti mu po~ivaju u istoimenoj crkvi u gradu Bariju, Italija. Na ovaj sveti dan, u 4 sata posle podne, sve la|e, brodovi, plovila, bacaju sidro ma gde se na{li, a veliki brodovi uspore plovidbu, dok se svi mornari i posada ne pomole svome svecu za{titniku.

Ina~e, porodi~na slava (sveti, sve~arstvo – u isto~nim i ju`nim krajevima, krsno ime – u zapadnim, posebno primorskim oblastima srpskog naroda su stariji nazivi) je 27. novembra 2014. godine postala deo svetske kulturne ba{tine. Uvr{}ena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a ~ove~anstva. Ovo je prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu. Me|unarodni komitet za za{titu nematerijalnog kulturnog nasle|a, na svom redovnom zasedawu u sedi{tu Uneska u Parizu, jednoglasno je doneo odluku o upisu, a na predlog Etnografskog muzeja u Beogradu. Sveti otac Nikolaj Arhiepiskop Miriklijski ^udotvorac je Krsna slava Rotari kluba Beograd, porodice Brajer, kao i ve}ine ~lanova Kluba. Na{ Nikola Mandi}, jedan od osniva~a Rotari kluba Beograd je ovoga dana

trostruko sre}an – pored Krsne slave, imendana, ovog svetog datuma slavi i svoj ro|endan! U utorak, 19. decembra minule godine, u prostorijama Rotari kluba Beograd i advokatskoj kancelariji Brajer u Kursulinoj ulici broj 14, na drugom spratu, u srcu beogradskog Vra~ara, bilo je tesno, jer su pristizali Rotarijanci i ostali gosti.

U ~etiri sata posle podne uz saslu`ewe sve{tenika protojereja iz parohijske crkve Svetog Save na Vra~aru i predivno pojawe ~lanova hora OKTOIH usledilo je se~ewe slavskog kola~a i molitve svecu, obra}awe prisutnima i pozdrava doma}ina, Dragana, Vesne i Sofie, nastavilo se dru`ewe, uz pi}e i i}e, kako dolikuje ovom sve~anom i posnom danu, ...Pleme na{e malo, srpsko, jedino na ovoj na{oj Zemqi ima Krsnu slavu i neka je slavi na mnogaja leta. Samo pravoslavni Srbi imaju porodi~nu slavu, koja je wihova krsna slava. Slava je sve~anost {ire zajednice, cele porodice, ili vi{e porodica, ~ak celog plemena...

41


12/29/2017

2:34 PM

Page 19

Iz Rotari kluba Beograd na Krsnoj slavi su bili ovogodi{wi doma}in slave predsednik Kluba Pavle Bani}, Trivko Ti}a Savi}, Sr|an Milinkovi}, Nenad Sakovi}, Zlatko Despotovi}, Duka Samarxi}, na{i Rotaraktovci koji su se pred ikonom sveca pomolili i poslu`ili slavskim `itom. Bili su prisutni ugledni beogradski advokati, prijateqi porodice Brajer, Rotarijanci, dragi gosti... Od 17 do 19 ~asova muzicirao je na klasi~noj gitari maestro Zoran Ani} uz pratwu harmonike. Od 20 ~asova do no}i novoga dana, svirao je orkestar pod vo}stvom profesora violine iz [apca, maestra @eqka Kankovi}a. Na mnogaja leta porodici Brajer, ~lanovima Rotari kluba Beograd, svim Rotarijancima, Rotaraktovcima, qudima dobre voqe! í

42

AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

ROTARI KLUB LESKOVAC SPINALNA DASKA ZA TRANSPORT POVRE\ENIH HITNOJ SLU@BI DOMA ZDRAVQA U VLASOTINCU

U ~etvrtak, 14. decembra 2017. godine, predstavnici Rotari kluba Leskovac, poklonili su spinalnu dasku za transport osoba sa povredama ki~me Hitnoj slu`bi Doma zdravqa u Vlasotincu. Sredstva su obezbe|ena zahvaquju}i prof. dr Zoranu Staji}u, ~lanu Rotari kluba Leskovac i vlasniku Istra`iva~ko-razvojnog centra „Alfatek”. ^lanovi Rotari kluba Leskovac ka`u o ovome: „Ovo je divna prilika da podstaknemo i druge da pred Novu godinu sredstva kojima raspola`u usmere tamo gde }e im se vi{e obradovati.” Predstavnici Doma zdravqa u Vlasotincu izrazili su veliku zahvalnost na humanom gestu Rotari kluba Leskovac í


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:34 PM

Page 20

JO[ JEDNO DAROVAWE OPREMA ZA NOVORO\EN^AD ODEQEWU ZA NEONATOLOGIJU U LESKOVA^KOJ BOLNICI Rotari klub Leskovac je u petak, 15. decembra 2017. godine, poklonio neophodnu opremu za novoro|en~ad koje bolnica nije mogla lako da obezbedi. Donaciju je primilo Odeqewe za neonatologiju leskova~ke bolnice. Predsednik Rotari kluba Leskovac Slavi{a To-

dorovi} poklon je predao na~elnici Sla|ani Stojanovi} i {efici Marijani. Od opreme za novoro|en~ad, Rotari klub je obezbedio 80 ~ar{ava za kreveti}e, 60 jorganskih ~ar{ava i 150 flanelskih pelena. Ukupna vrednost donacije je 66.500,00 dinara. Akciji Rotari kluba Leskovac pridru`ilo se preduze}e za promet tekstila „Union komerc”í Tekst i snimci Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

43


12/29/2017

AKTIVNOSTI

Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

2:35 PM

Page 21

ROTARI KLUB BEOGRAD GUVERNER U POSETI LIDERSKOM KLUBU

U ~etvrtak, 21. decembra 2017. godine, redovnom sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd prisustvovao je i na{ guverner Distrikta 2483 Branislav Bane Ran|elovi}. Ovo je bila wegova radna poseta u okviru obilaska svih Klubova u Distriktu za vreme svog mandata. Sastanku su prisustvovali i mladi ~lanovi na{eg Rotarakt kluba Beograd. Guverner se u inspirativnom izlagawu obratio prisutnima gde je objasnio svoj plan rada do kraja ove Rotarijanske godine, poziv za predstoje}a putovawa i dru`ewa, a

izneo je i stav o statusu na{eg klupskog ~asopisa „Srpski Rotar”. Li~no mi{qewe o ~asopisu o~ekujemo od Guvernera posle pola godine guvernerskog mandata! Predsednik Kluba Pavle Bani} poklonio je Guverneru zastavicu i Monografiju na{eg Rotari kluba. Zanimqivo, Guverner je te ve~eri prvi put dobio na{u klupsku zastavicu! Slikali smo se sa Guvernerom, za uspomenu i - klupsku dokumentaciju! Uz ve~eru nastavqeno je dru`ewe i razgovor ugodni izme|u gosta i doma}ina, starijih i mladih! í

44


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:35 PM

Page 22

45


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:35 PM

Page 23

AKTIVNOSTI

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARAKT KLUB BEOGRAD ^AROLIJA JE TRAJALA I (PO)TRAJA]E

Dragi Rotarijanci, Rotaraktovci i prijateqi Rotarija! Podr{kom kraqevske porodice, Wenog kraqevskog viso~anstva princeze Katarine Kara|or|evi} po~astvovani smo da sve~ani doga|aj bude organizovan u istorijskom i velelepnom zdawu Belog dvora na Dediwu. Rotari klub Beograd i Rotarakt klub Beograd su sa velikim entuzijazmom i zadovoqstvom organizovali i odr`ali Prvi rotarijanski novogodi{wi humanitarni bal, u Belom dvoru na Dediwu, u subotu, 23. decembra. 2017. godine, sa sve~anim ulazom od 19:30h. Bal je humanitarnog karaktera i sav prikupqeni prihod je namewen projektu „Belih tabli” za na{e {kole í Snimio Trivko Ti}a Savi}

46


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:36 PM

Page 24

47


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:37 PM

Page 25

... Ono kad predsednik RI IAN H. S. RISELEÙ preporu~i sa|ewe drve}a {irom planete...

48 22. 12. 2017.


Rot 24-49:Rot 24-49.qxd

12/29/2017

2:37 PM

Page 26

49


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:13 PM

Page 1

ROTARI KLUB SOMBOR

50


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:14 PM

Page 2

PROFESOR SA HARVARDA ZATALASAO EVROPSKU JAVNOST

Srbi narod najstariji Anatolij Aleksejevi~ Kqosov, profesor biologije Harvadskog univerziteta u svom nau~nom radu izneo je tvrdwe da je srpski gen star 12.000 godina i da poti~e od Nojevog sina. ko je DNK analiza, A koja ostavqa tragove o svakoj individui na planeti i ako je ona otkrila da je Darvin podmetnuo la`ne kosti da bi podupro svoju teoriju evolucije, onda nema nijednog razloga da se sumwa u nau~ni rad Anatolija Aleksejevi~a Kqosova, profesora biologije Harvadskog univerziteta koji tvrdi da je upravo ovom analizom dokazano da su Srbi pranarod dana{wim Slovenima i mnogim drugim narodima Evrope ~iji je gen star 12.000 godina! Ameri~ki nau~nik sa Harvarda, ruskog porekla Anatolij Kqosov koji je i predsednik nau~ne konsultativne uprave Me|unarodnog genealo{kog biroa u svom nau~nom radu ka`e da su u stvari i Rusi potomci onih kojima je prapostojbina bila na teritoriji Balkana, to jest dana{we Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije. – Srpski geni (R1A1) su stari 12.000 godina naspram drugih koji su od 4 – 7 hiqada godina. Svi narodi (osim dva) u Evropi imaju preko 40% srpskog ili prasrpskog gena – tvrdi ovaj nau~nik. Ako je sude}i po mapi Srpskog gena koja je ura|ena po studiji ovog nau~nika ovaj gen – preko 60 odsto imaju stanovnici dana{we Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Danske, Severnog dela dana{we Nema~ke, kao i ju`nog dela Skandinavije, ali i dobrog dela Velike Britanije. Prema ovim nalazima nosioci R1a1-genetske oznake, na Balkanu su `iveli jo{ pre nekih 12.000 godina. Posle ne{to vi{e od dve stotine pokolewa oni odatle izbijaju na isto~noevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1. Prema tvrdwama Dr Kqosova mo`e se zakqu~iti i da danas „srbuju” oni koji u svojim genima ni nemaju srpsko poreklo {to se DNK analizom mo`e lako otkriti. Kqosov u svom nau~nom delu daje istoriju ruskog naroda od biblijskog Jafeta, sina Nojevog, do wegovih dana. Na jednom mestu, me|utim, autor pi{e kako su se Jafetovi potomci naselili prvo u dowem toku Dunava, dana{woj Srbiji, da bi zatim neki od wih oti{li na sever. Ruska istoriografija je ove podatke oduvek uzimala za ozbiqno, pa se u ruskim {kolama u~ilo kako su oni do{li „sa one strane Karpata”. Za wih su „one strane Karpata” ovaj deo gde danas `ive Srbi, koji su, u eri qubavi sa Sovjetima, ovu lekciju iz istorije doslovno prepisali i preneli u svoje uxbenike. Za Srbe, me|utim, Nestorove

„sa one strane Karpata” treba da glase „sa ove strane Karpata”. Taj deo ovde nikada nije shva}en. Profesor sa Harvarda i osniva~ Ruske akademije DNK – genealogije ka`e da je u dinarskim predelima biv{e Jugoslavije prime}ena velika u~estalost gena koji je, zbog svog nalazi{ta, me|u laicima poneo ime „ilirski”. Stru~waci su mu, me|utim, dali dosta suvoparan naziv I2a2-dinarik (ovo se zove haplo grupa, skra}eno hpg). Prof. dr Anatolij Aleksejevi~ Kqosov je predsednik nau~ne konsultativne uprave Me|unarodnog genealo{kog biroa, profesor je biologije Harvardskog univerziteta. U SSSR je kao doktor hemijskih nauka, dugo godina bio profesor Moskovskog dr`avnog univerziteta. Za istra`ivawa u oblasti biolo{ke katalize dodeqena mu je nagrada Lewinskog komsomola (1978) i Dr`avna nagrada SSSR (1984)… Osniva~ je Ruske akademije DNK-genealogije. @ivi u Wutonu, u Masa~usetsu, SAD. Najve}i je `ivi stru~wak za hpg R1a1 koja je tipi~na za sve Slovene. Ova haplo grupa je u ve}oj ili mawoj meri zastupqena me|u svim slovenskim narodima, ali u zna~ajnoj meri i me|u najvi{im kastama u Indiji. Na osnovu postoje}ih mutacija, koje je veoma studiozno prou~avao, Kqosov je do{ao do zakqu~ka da svi Sloveni poti~u sa Balkana. I to ne bilo gde sa Balkana, ve} iz dana{we Srbije i Bosne. Starost na{ih primeraka R1a1 je – 12.000 godina. Od tada smo, zna~i, mi na ovim prostorima. Starost primeraka R1a1 kod najvi{ih indijskih kasta je daleko mla|a – negde oko 3.850 godina, {to odgovara vremenu dolaska arijevaca na te prostore. Kqosov daqe zakqu~uje da su Arijevci, u stvari, Sloveni koji su sa podru~ja Srbije stigli do Indije. Koriste}i najnovija nau~na saznawa iz genetike, profesor Kqosov zakqu~uje da su se pre oko 4.800 godina Praevropqani iz Podunavqa podelili. Oni koji su po{li na istok postali su kasnije Sloveni, oni koji su krenuli na zapad postali su govornici takozvanog Kentum jezika, nekada zajedni~kog indoevropskog govornog podru~ja. – „Indoevropski jezici” – taj eufemizam je svojevremeno nastao usled neshvatawa {ta to povezuje sanskrit i wegove varijante, s jedne strane, i evropske jezike, s druge. Sada je to postalo sasvim jasno. Arijevski jezici predstavqaju osnov i evropskih jezika, i sanskrita, i „indoevropskih” iranskih jezika. Na Dwepru, Donu i reci Ural nisu `iveli „narodi koji su govorili na iranskim jezicima”. Sloveni su tamo `iveli, prasloveni, arijevci, i to je bio wihov jezik. To su oni svoj jezik doneli u Indiju, Iran, Avganistan – tvrdi profesor. Po Kqosovqevim zakqu~cima nosioci R1a1 na Balkanu su `iveli jo{ pre nekih 12.000 godina. Posle ne{to vi{e od dve stotine pokolewa oni odatle izbijaju na isto~noevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1. Pola milenijuma kasnije ovi prasloveni sti`u do ju`nog Urala, a 400 godina kasnije kre}u na Indiju, gde danas `ivi oko 100 miliona wihovih potomaka. Jedna grupa tih balkanskih Praslovena uputila se na Bliski istok, gde se tako|e i danas nalaze nosioci hpg R1a1. Starost wihovih gena Kqosov datira na 4.000 godina í

51


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:15 PM

Page 3

Razgovor je vodila Biqana @ivkovi}, ~lanica Rotari kluba Beograd

U svetu ovaj posao postoji u nekoliko evropskih zemaqa kao {to su Italija, Francuska, Belgija i vrlo malo je razvijen. Neverovatna je ~iwenica da magare}e mleko skoro potpuno isto kao i qudsko, zainteresovala je i nau~nu javnost, a rezultati u le~ewu respiratornih oboqePreuzeto wa, kao i wegov blagotvorni uticaj na ko`u doprineli su sa portala razvoju nekoliko proizvoda na bazi ovog mleka. „Ekonomski online” Magare}e mleko su stari Grci smatrali odli~nim lekom, a Rimqani luksuznim pi}em. U ~emu je wegova tajna? SLOBODAN SIMI]* Tajna mleka je da je potpuno isto kao qudsko, da je to jeupravnik Specijalnog rezervata prirode dino mleko, koje ne smeta ni jednoj osobi i da su wegova svojstva lekovita i blagotvorna, a da su koli~ine ovog „Zasavica” mleka izuzetno male, jer jedna magarica u proseku u jednoj laktaciji daje 35-40 litara mleka. Za{to je sir od magare}eg mleka toliko skup? (Kilogram ko{ta hiqadu evra). Prvo, sir niko u svetu nije napravio, jer mleko ima samo 0,5 odsto mle~ne masti, izuzetno malo kazeina, koji slu`i za zgru{wavawe mleka u sir. Mleko je izuzetno skupo i u Evropi i kod nas, a za proizvodwu jednog kiloImamo veliku potra`wu za grama potrebno je ~ak do 25 litara mleka. To je uslovilo magare}im proizvodima iz ino- da je ovaj sir najre|i i najskupqi na svetu, a kada bi se stranstva, ali ih ne mo`emo pro- proizvodio u nekoj od evropskih zemaqa bio bi znatno davati, jer magare}e mleko jo{ skupqi od 1.000 evra za kilogram. nije uvedeno u Pravilnik o mleGde plasirate proizvode? ku, {to bi trebalo da se uskoro Da li mo`ete da nam ka`ete u kojim svetskim restodogodi, izjavio je upravnik Spe- ranima se slu`e magare}i gastronomski delikatesi iz cijalnog rezervata prirode „Za- „Zasavice”? savica” Slobodan Simi}. Imamo veliku potra`wu za na{im proizvodima iz inoPrirodni rezervat „Zasavi- stranstva, ali ih ne mo`emo prodavati, jer magare}e mleko ca” je spojio turizam i proiz- jo{ nije uvedeno u Pravilnik o mleku (uskoro o~ekujemo vodwu poqoprivrednih proiz- izmenu tog pravilnika). Uvo|ewe u Pravilnik o mleku voda. Da li je to prava formula za uspe{no poslovawe omogu}i}e legalnu proizvodwu i izvoz mleka, sira i kozmeza za{ti}ena prirodna podru~ja? ti~kih proizvoda, koji su sada objektivno nepostoje}i na Specijalni rezervat prirode „Zasavica” se bavi, pre sve- tr`i{tu. Kad je re~ o svetskim restoranima, na{i proizga, za{titom i upravqawem rezervatom, a onda je razvio i vodi su se sporadi~no pojavqivali kada su neki strani kupci direktno kupovali sir kod nas u rezervatu. niz aktivnosti, koje poma`u kako za{titi prirode, tako i razvoju Zapo~eli ste proizvodwu kozmetike od odr`ivog turizma. Razvoj odr`ivog magare}eg mleka. Da li planirate saradwu sa turizma je kqu~na potreba svih renekom od renomiranih svetskih kozmeti~zervata i parkova prirode, jer se takih ku}a? ko privla~e u za{ti}ena dobra Legalizacijom magare}eg mleka zavr{i}eobi~ni qudi, a preko prodaje razlimo mnogo zapo~etih razgovora o prodaji i ~itih proizvoda ostvaruju se sredproizvodwi ovih proizvoda sa raznim svetstva za finansirawe svih aktivnoskim ku}ama i lancima. sti u za{titi, tako da je razvoj ovih [ta bi ste savetovali onima, koji `ele aktivnosti neophodan za dobro i da zapo~nu biznis sa magare}im proizvodima? uspe{no upravqawe rezervatom. Do zna~ajnijeg prodora na evropsko tr`iKako ste do{li na ideju da se {te, sva prodaja na doma}em tr`i{tu, shodno bavite proizvodwom magare}ih kupovnoj mo}i je minimalna. Ve}ina malih proizvoda? proizvo|a~a obra}a nam se sa molbom da im Do ideje o magare}im proizvodima pomognemo u distribuciji mleka. je do{lo slu~ajno u kontekstu obeleKakvi su planovi za budu}nost? `avawa 2000 godina hri{}anstva i Da li mo`emo o~ekivati nove magare}e predstave da je Isus u Jerusalim ujaproizvode? hao na magarcu. Narodna predawa i u na{oj zemqi imaju predstavu o le~eSlobodan Simi} Planovi za budu}nost su veliki. Legalizawu magare}im mlekom respiratorRotari klub Sremska Mitrovica cijom mleka stvorili bi se uslovi da se objenih i ko`nih oboqewa, naro~ito dine svi proizvo|a~i mleka u Srbiji i prokod dece, U Ministarstvu poqoprivrede, a ni u veterini, ni- {iri broj grla, {to bi pomoglo odr`awu ove krajne ugroje postojao nijedan rad o ovoj `ivotiwi, pa su to bili glav- `ene vrste í ni razlozi za razvijawe ovog interesantnog programa, koji niko nije razvijao u ~itavoj jugoisto~noj Evropi u celoj po* Slobodan znatoj istoriji. Simi} je ugledni ~lan Napravili ste prvu farmu magaraca u jugoisto~noj Rotari kluba Evropi, a druga u svetu je u Italiji, koja ima 700 magaSremska Mitrovica raca. Koliko je ta vrsta biznisa rasprostrawena u svetu i koliko se razlikuje od onog {to vi radite?

PROIZVODWA MAGARE]EG MLEKA IDEJA ZA DOBAR BIZNIS

52


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:15 PM

Page 4

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

BEO GRAD Gradovi sa belim u sebi razbacani po svetu. I qudi. I sudbine. I doga|aji. Posve}eno vama koji ste se prepoznali u Belom gradu, u hodu, na ulici, trgu, obali, kafani, zastanku... Mihovil Logar HIMNA BEOGRADU Slobodom drevni grade budi gord, digni zvezdu na svoj steg. Da svetom tvoje slave pro|e glas da odjekne dol i breg. Jedinstvu i bratstvu sad pesmu zapoj nek tiranin svaki tu na|e grob svoj. Beograde, Beograde, k'o sunce sja{ gordi grade na{, gordi grade na{, ve~no na{. ............................... Singidun Singidunum Alba Graeca Alba Bulgarica Ýeißenburg Fehervar Castelbianco Nandoralba Veligradon Belgrat ................................... Ku}a ratova Ku}a slobode Breg borbe i slave Breg za razmi{qawe ......................................

Biograd na moru (Hrvatska) , Stoni Beograd (Seke{fehervar – Ma|arska), Berat (Beograd – Grad Hiqadu prozora, Albanija), Belgorod (Rusija), Belgrat (Turska), Belgrad (Belgija), Belgrejd (Mejn, SAD), Belgrejd (Montana, SAD), Belgrejd (Minesota, SAD), Belgrejd (Misuri, SAD), Belgrejd (Nebraska, SAD), Belgrejd (Severna Karolina, SAD), Belgrejd (Teksas, SAD). Beograd – asteroid 1517 koji se nalazi u asteroidnom pojasu Sun~evog sistema, negde izme|u orbita Marsa i Jupitera, koji je 1938. godine otkrio srpski astronom Milorad B. Proti}. Beograd - glavni grad Kne`evine Srbije, Kraqevine Jugoslavije, Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Demokratske Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije, Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, Beograd – dr`ava Srbija! Boja ili ne, qudsko oko je vidi kao prijatan prizor. Belo je neodre|eno, ~istota, nevinost, duhovni autoritet, samoobasjawe. Simbolizuje umirawe starog `ivota i ra|awe novog, na kr{tewu, ven~awu, samrti. Bogiwe u belim haqinama – Afrodita i Freja, simboli su qubavi, zanosa, razarawa i `alosti. BEO, BELA, BELO* – lepa i tajanstvena re~ sa vi{e zna~ewa. Pun je narodni govor te re~i u raznim zna~ewima kao i mitologija, poezija, geografija, i botanika i zoologija. Beli svet, beli dan, beli car, bele p~ele, bela zastava, bela magija, na belom hlebu, beli udovac, „beloruka Junona”, Bela Tara (najvi{i duhovni preobra`aj posredstvom `enske prirode u budizmu), bela vrana, belou{ka, beli bor, beli slez, Beli}, Beqanski, Belogrli}, Belobrk, Belostenec, Bjelopavli}, Beli Nil, Bela Crkva, Bela Palanka, Bijelo Poqe, i mo`da stotine takvih mesta u svetu, sve do ovog na{eg Beograda koji je na{ao mesta i u Pre{ernovoj poeziji: (...Ni blizu, ni blizu do bele Tur~ije kjer v Donavo Sava se bistra izlije...) * Ivo Andri}, na{ pisac, diplomata, nobelovac (1892 + 1975), ZNAKOVI PORED PUTA – VE^ITI KALENDAR MATERWEG JEZIKA (1973.)

53


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:15 PM

Page 5

MIRIS BELOG GRADA

TOPONIMI OD A DO... Tekst koji sledi objavqen je u „Godi{wici Nikole ^upi}a”, kwiga ææII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom „Crtice za raniju sliku srpske prestonice”, zapisao M. \. Mili}evi}, i s godinom na naslovnoj strani – 1902. ALIJINA BA[TA Malko na sever idu}i od biv{e Vidin kapije, onamo ka parnom kupatilu, bila je ba{ta s vinovom lozom i drugim vo}em nekoga Tur~ina Alije. Tu je bilo gro`|a neobi~no krupnog i slatkog. U sredini ba{te bio je jedan mali ku}erak, koliko da se ~ovek od zla vremena skloni. Alija je tu leti i no}ivao i dawivao. Kad gro`|e dospe, Alija je imao mu{terija dosta. Ko mu do|e da jede gro`|a, plati na vratima gro{, pa jede bez mere koliko god mo`e. A koji ho}e da ponese, tome Alija izmeri i naplati gro{ od oke. Posle bombardovawa Beograda 1862. godine Alije je nestalo, a ba{ta je razvaqena, i loza pokopana i raznesena. BULBULDER Bulbulderom zove se onaj potok koji te~e ozgo od Laudanova {anca dole ka Dunavu, prolaze}i isto~no od Trkali{ta. Preko doline toga potoka preveden je nasip na Novo grobqe. Bulbul je slavuj, a dere je dolina ili potok. Dakle, bilo bi: Slavujev do, Slavujev potok ili Slavujevac. Za austrijske okupacije 1718 – 1739. godine, Bulbulder je bio Beogra|anima to {to je danas Top~ider. Jedan stariji Beogra|anin ka`e da je tu bilo „s mora smokava i od Mostara gro`|a”. VENECIJA Tako se zove ona ravnica du` desnog brega savskog od u{}a Top~iderske reke dole do Beograda. U tu ravan prelazi Save `eleznica, tu je glavna `elezni~ka stanica, tu je `itni trg, monopol duvana, i malo pomalo otima se, nasipawem, od vode i ostala ravan. Ta se Venecija nekad nazivala i Ciganska bara. GOSPODARSKA MEHANA Na tramvajskoj pruzi iz Beograda u Top~ider, blizu u{}a Top~iderske reke u Savu, na levoj strani puta, ima jedna starinska ku}a, koja se zove Gospodarska mehana. Tridesetih i ~etrdesetih godina tu je bila skela za prevoz sviwa preko Save, a tu je bila i carinarnica. Gospodar Jovan naredio je te je ta carinarnica i ova mehana za marvene trgovce kulukom na~iwena. Carinarnica je odatle dignuta, a ostala je mehana, koja se i danas zove Gospodarska, a imawe je dr`avno. Prema toj mehani, na savskoj obali, jo{ stoji magacin gde se nekad istovarala so. Ispod toga magacina pristao je 25. januara 1859. godine parobrod, koji je dovezao knezove Milo{a i Mihaila. Odatle su oni na kolima kroz guste mase sveta, ulicama Milo{evom i Abaxijskom, oti{li u Veliku crkvu, a odande kroz Stambol kapiju Terazijama u Dvor. DOKTOROVA KULA Glavna zgrada dana{we ku}e za sumanute bila je imawe Doktora Kuniberta, koji je kao lekar slu`io kneza Milo{a skoro dve desetine godina. On je na ~istom poqu vra~arskom, na desnom bregu mokrolu{kog potoka, daleko od onda{we varo{i beogradske, na~inio ku}u, koju su Beogra|ani prozvali Doktorova kula, koje joj je ime ostalo i do danas.

54

Tu je on bio nasadio cve}a i plodna vo}a, a kad su ga Beogra|ani pitali {to je oti{ao tako daleko od varo{i, on je odgovarao – Bi}e ovo nekad sredina Beograda! ENGLEZOVAC Onaj deo nove beogradske varo{i od Slavije do crkve Svetog Save, i od kragujeva~koga druma do onoga {irokoga poqa na istoku, zove se Englezovac po [kotu Makenziju, koji je to mesto kupio od \oke Simi}a, i naselio ga. Narod je za Makenzija mislio da je Englez te su ~itav kraj koji je on kupio nazvali Englezovac. A neki to zovu i Savinac, po crkvici, koja je dignuta u slavu Svetom Savi. Pre pak dok je to imawe pripadalo starom gazdi, zvalo se je Simi}ev majur. ZEREK Ono mesto Dubrova~ke ulice, gde wu preseca ulica, koja od Velike pijace i policije vodi onamo ka Gradu, zove se Zerek. Sa Zereka se ulica Dubrova~ka dosta strmo spu{ta ka Dor}olu i ide daqe ka Dunavu. Zerek ka`u da zna~i pogled, vidik, a odande i jeste lep i {irok vidik dole niz Dunav, na Banat a i na brda Mirijevsko i Vi{wi~ko. JALIJA Jalija se zove ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varo{i Beograda. Tako se zove i zaseqen deo te ravni, upravo dowi deo Dor}ola, onaj {to je bli`i k Dunavu. Na Jaliji je jevrejska mala. I jevrejska osnovna {kola i u toj mali zove se i pi{e: [kola na Jaliji. KASINA Tre}a ku}a od levoga rogqa Skopqanske ulice, gde ova izbija na Terazije, gostionica je Kasina. To je ime do{lo ovako: pre godine 1858. ta je ku}a pripadala bra}i Luki}ima iz Velika sela. Oko godine 1858. u toj se ku}i uredi neka Kasina za odabrane ~lanove; ali se dru{tvo te Kasine naskoro rasturi, i kasinski name{taj kupi za svoj stan oficir Marko Katani}. Od toga vremena ku}a je ta izmewala vi{e gazda, a sve se zvala Kasina. Posledwi wen gazda bio je Vasa Mijatovi}, koji ju je ostavio Domu siro{ne dece. Danas ta ku}a ima ime Hotel Kasina, a istorija joj ovo {to je ispri~ano. KOVA^I NA TERAZIJE Knez Milo{ je sve kova~e iselio iz beogradske varo{i (u {ancu) na prazno poqe od Stambol kapije gore ka ~esmi Terazijskoj. Hteo je da te majstore izvu~e iz turskih ku}a i du}ana, i da im da ~isto poqe za ku}e i za wihove radwe, a govorio je da ih kre}e zato {to se boji da oni svojim vigwevima ne zapale varo{ i Turke o{tete. Mnogi su bili i zatvarani i bijeni zato {to nisu pristali samo da zagrade darovan im besplatno plac na Terazijama, a danaske?! LAUDONOV [ANAC To je onaj veliki {anac koji je od Dunava u naokolo preko Vra~ara do u Savu, iskopao princ Jev|enije protiv velikog vezira, koji je dolazio u pomo} opsa|enu Beogradu. Docnije je taj {anac obnavqao |eneral Laudon, kad je on opsa|ivao Beograd. Po ovom docnijem obnovqa~u, {anac se sad zove Laudonov a princa Jev|enija malo ko i zna. [anac je ovaj na mnogo mesta uravqem sa zemqom, a mestimice je ostao gotovo ceo í Nastavi}e se


Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

12/29/2017

3:16 PM

Page 6

MILO[ SAV^I]

- Bio je vlasnik prvog Osiguravaju}eg dru{tva u Srbiji, a wegova porodica je bila me|u najve}im akcionarima Agrarne, Vra~arske i Izvozne banke. - Stvorili su holding Prometna banka kojim su objedinili sav svoj imetak. Prvih 300 akcija kupio je li~no Bio jedan od najbogatijih Evropqana svog vremena, kraq Petar Prvi Kara|or|evi}; gradona~elnik Beograda i industrijalac. - wegovi radnici imali su besplatno zemqi{te, ku}u, ogrev, struju, {kolovawe za decu; - vlasnik je mnogih nekretnina u Srbiji, Crnoj Gori, o|en je u Svilajncu, 26. jula 1865. godine, od oca Teodora i majke Jelene. Tu je zavr{io osnovnu {kolu i prva ~etiri raz- Makedoniji i okolnim zemqama; - kao direktor Dr`avnih `eleznica pomiwe se reda gimnazije, a u Beogradu 1885. godine je zavr{io Realnu gimnaziju. Zavr{io je Visoku tehni~ku {kolu u Minhenu 1889. godi- 1920–1921. godine. - U to vreme se osnivaju Op{tinska {tedionica i elekne kao izuzetan student. Odmah dobija poziv od francuskog in`ewera i konstruktora Aleksandra Gistava Ajfela (1832 + 1923) da tri~na centrala koje je Milo{ Sav~i} podigao; - kraq Aleksandar Kara|or|evi} ga 1929. godine ukazajedno grade toraw u Parizu. Mladi in`ewer odbija ponudu, jer nije video budu}nost zom postavqa za predsednika Beogradske op{tine (gradou Nema~koj, iako je tu zapo~eo blistavu karijeru i o`e- na~elnika Beograda), a porodica Sav~i} li~nim srednio se. Sa suprugom koja je pre{la u pravoslavqe vratio stvima ispla}uje nepovoqni kredit koji je grad ranije uzeo. se u Srbiju, na odslu`ewe vojnog roka. - U periodu 1905–1911. godine i 1923. godine Milo{ Bio je o`ewen Katinkom (devoja~ko prezime Leve), ro|enom u Minhenu 1874. godine. Milo{ i Katinka imali su Sav~i} je bio narodni poslanik kao ~lan Samostalne desinove: arhitekte Milenka i Svetozara (ro|enog 1903. go- mokratske stranke, a 1908–1909. godine bio je ministar gra|evina. dine), in`ewere Qubi{u i Vladetu - U Beogradu, u Knez Mihailovoj (ro|enog 1899. godine), kao i }erku ulici zgrade sa neparnim brojevima Jelicu, udatu za gra|evinskog in`ebile su u vlasni{tvu Milo{a Sav~iwera Aleksandra (Radisavqeva) }a i porodice; Acovi}a. Svetozar je bio o`ewen - kupili su vinograde u okolini Verom Nu{i}, ro|enom 1920. godine Beograda i zapo~eli izgradwu elitu ]upriji, sa kojom je imao sina Minog naseqa – Dediwe, presti`nu lo{a (ro|enog 1938. godine) i }erku stambenu ~etvrt u Beogradu; Jordanu (ro|enu 1941. godine). - Milo{ Sav~i} bio je 11. na listi Prema podacima iz 1912. godine, najbogatijih Evropqana. U wegovim Milo{ Sav~i} je u Beogradu `ifabrikama je, pre Drugog svetskog veo u Pop Lukinoj ulici broj 1. rata, radilo 50.000 qudi. - Pokrenuo je privatno preduTako je praunuk Vladimir Le{i}, zetni{tvo u Srbiji; ina~e poznati muzi~ar, jedan od na- u Beogradu osniva In`ewersko slednika 14 nacionalizovanih po– arhitektonsku firmu; slovnih zgrada u krugu dvojke, zgrada - projektuje privredne objekte, u Knez Mihailovoj 1 i 3, zgrade „Eustambene i poslovne zgrade i vile; rosalona”, jo{ desetina zgrada u cen- prvi je u Beogradu u gradwi tru Beograda i isto toliko vila na upotrebio armirani beton; Dediwu, kao i fabrike „14. oktobar” - izgradio je beogradski vodovod Milo{ Sav~i} u Kru{evcu, beo~inske cementare, i kanalizaciju; pet rudnika mrkog ugqa u isto~noj Srbiji („Soko”, „Pod- vlasnik je prve strugare u Beogradu; vis”, „Tresibaba”, „^itluk” i „Jela{nica”). Posedovali - vodio je gradwu `eleznice u Srbiji; - izgradio je 90% `elezni~ke pruge Ni{ – Kwa`evac su zemqi{te na Novom Beogradu na kome su podignuti ~iju je gradwu prekinuo po~etak Prvog svetskog rata. blokovi 61, 62, 63, 67 i delovi blokova 40, 45, 70... Wegovi preci, ~lanovi porodica Sav~i}-Acovi}, poTrasa pruge je imala 39 tunela i 20 mostova; - podigao je fabriku vagona u Kru{evcu („14. oktobar”) red ogromne imovine u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji, bili su i vlasnici Rudnika lignita „Kosoi zapo~eo proizvodwu... vo”. On je obuhvatao prostor povr{ine 84 kilometra sa - ... i u fabrici lima u Zemunu; - podigao je i bio vlasnik prve velike klanice u Beo- 14 kilometara. Posle Drugog svetskog rata porodici je oduzeta ~itava gradu i Srbiji (BIM „Slavija”) ~im je Austrougarska imovina. Ku}a u U`i~koj 15, u kojoj je `ivela wegova k}i uvela sankcije (carinski rat); Jelica (udata za arhitektu Aleksandra Acovi}a) bila je - osnovao je i Beo~insku fabriku cementa; („Kada je francuski „La Far`” posle demokratskih kasnije rezidencija Josipa Broza Tita i Slobodana Mipromena u Srbiji, posle 2000. godine, kupio Beo~insku lo{evi}a, kao i plac gde se nalazi Ku}a cve}a. Milo{ Sav~i} umro je 11. marta 1941. godine u Beogradu. fabriku cementa, koju je izgradila moja porodica a koja i Potomci Milo{a Sav~i}a su decenijama istovremeno danas poseduje te akcije, wihov tada{wi direktor Xorx nosili priznawe `rtava fa{isti~kog terora i osudu kao Bobvo{ u ~etiri oka mi je priznao vlasni{tvo” narodni neprijateqi – kolaboracionisti. - ka`e praunuk Vladimir Le{i}.) - Me|u prvih sto talaca koje su Nemci uhapsili u Beo- podigao je Ribarsku bawu; - bio je veliki akcionar fabrike „Sartrid” u Smederevu; gradu i bacili u logor dve tre}ine bili su ~lanovi moje porodice, a ostale su izbacili na ulicu. Iste qude su ko- osnovao je Brodarsko transportno preduze}e; - bio je vlasnik 250 rudnih poqa u Srbiji, me|u kojima munisti 1944. godine osudili, oduzeli im svu imovinu i uselili se u wihove ku}e, umesto nacista – ka`e Vladije najve}e u Trep~i na Kosovu. - Za vreme Prvog svetskog rata je u @enevi, zajedno sa Jo- mir Le{i}. On s ponosom ka`e da je wegova porodica sada kona~no revanom Cviji}em i profesorom \or|evi}em, osnovao Srphabilitovana i nada se ispravqawu istorijske nepravde í ski komitet i u~estovovao u osnivawu Dru{tva naroda.

PRAVDA JE SPORA ALI DOSTI@NA R

55


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:17 PM

Page 1

SRBIJA JE VE^NA DOK SU JOJ DECA VERNA

SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU Ukupno je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, {to vojnika {to gra|ana, 1.247.435 lica, odnosno 28 odsto od celokupnog broja stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. godine. Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela vi{e nego ijedna druga u~esnica tog rata. U Prvom svetskom ratu Srbija je mobilisala 852.000 vojnika, {to je ~inilo 15 odsto od ukupnog broja stanovnika ili 30 odsto svih mu{karaca, a 83 odsto mu{karaca u dobu izme|u 18 i 55 godina. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402. 435 vojnika. Do septembra 1915. godine bilo je poginulo 172.508 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916 – 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobqeni{tvu 81.214, a 34.781 vojnika umrlo od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine. [to se ti~e civilnog stanovni{tva, oni su iznosili 845.000. Od 200.000 gra|ana koji su po{li za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo preko 140.000 qudi. Epidemija pegavog tifusa 1914 – 1915. godine odnela je 360.000 du{a.

OSTRVO KRF I OSTRVO VIDO SIMBOLI GOLGOTE I VASKRSEWA SRPSKOG NARODA I DR@AVE Ostrvo Vido posta}e za budu}e na{e sre}nije nara{taje SRPSKI JERUSALIM, zbori{te zahvalnih potomaka! Mitropolit Dimitrije, 1918. godine a srpski narod, srpski Jerusalim svakako je malo Z ostrvo Vido, nedaleko od glavnog grada Krfa (Kerkire), istoimenog najsevernijeg gr~kog ostrva u Jonskom moru, na kome je 1916. godine, posle albanske golgote, od iznemoglosti i iscrpqenosti umrlo oko 3.000 srpskih vojnika i oficira. Wihove kosti po~ivaju u Mauzoleju koji je podignut 1936. godine, za vreme vlade Milana Stojadinovi}a i koji je projektovao najpoznatiji arhitekta toga vremena, Rus Nikolaj Krasnov. Sve~anostima otvarawa Mauzoleja prisustvovao je kraq Aleksandar Kara|or|evi} Oslobodilac. Srpski Zid pla~a sigurno je Plava grobnica, dubine Jonskog mora u koje su bacani umrli srpski vojnici i oficiri, kada na ostrvu Vidu vi{e nije moglo da se sahrawuje. Stoji zabele`eno da je sa francuskog sanitetskog broda „Sveti Frawo Asi{ki” na 50. metara od obale u morske dubine dnevno bacano i po 100 le{eva. Smatra se, na osnovu svedo~ewa i pisanih podataka, da u Plavoj grobnici po~ivaju kosti preko 5.000 srpskih vojnika i oficira. Veliki srpski pesnik Milutin Boji}, ro|en u Beogradu, 19. maja 1892. godine, potresen svakodnevnim prizorima na ostrvu Vidu, napisao je istoimenu poemu koja je tako postala potresno svedo~anstvo o tragediji srpske mladosti, koja nije zabele`ena jo{ od Kosovskog boja, 1389. godine. ...Stojte, galije carske! Spu{tajte krme mo}ne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne nad ovom svetom vodom...

56

Veliki pesnik, tada dvadeset~etvorogodi{wak, te{ko bolestan od tuberkuloze, u jednoj solunskoj kafani, iznena|eno je slu{ao kako wegovu „Plavu grobnicu” recituje poznati srpski glumac Voja Jovanovi}. Ovi stihovi su iz zbirke „Pesme bola i ponosa” koja je imala 34 pesme i koje su izgorele u velikom po`aru u Solunu, 1917. godine u {tampariji „Akvarione” pred samo {tampawe. Iscrpqen bole{}u umire u bolnici u Solunu, 8. novembra 1917. godine. Uz vojni~ke po~asti sahrawen je na srpskom vojni~kom grobqu na Zejtinliku u Solunu. Potresni govor odr`ao je kwi`evnik Ivo ]ipiko. U jesen 1922. godine, posmrtni ostaci su mu preneti u Beograd, u porodi~nu grobnicu na Novom grobqu. Drugi veliki srpski pesnik, VlaDISlav Petkovi} – DIS pesnik pretpla}en na muke, kataklizmu Srbije do~ekao je na Krfu. Potom je jedno kratko vreme proveo u Francuskoj, da bi se ubrzo potom vra}ao na Krf. Svoje kosti ostavqa u Plavoj grobnici, kada u praskozorje 30 (16). maja 1917. godine austrougarski sumaren (podmornica) izrawa iz mora i sa daqine od 600 metara, torpiqira la|u „Italija” koja plovi za Krf. Brod je potonuo za osam minuta, ta~no u 5,51h ujutro. (podaci iz dnevnika komandanta podmornice) ...^eli~na grdosija staje, nagiwe se na bok i po~iwe da tone. Te stra{ne trenutke DIS provodi neobi~no mirno. Prirodan i ravnodu{an, se}aju se pre`iveli, on samo skida nao~are i stavqa ih u xep. Sa `eqom da spasu {to vi{e o~ajnika, mornari pretovaruju ~amce, jedva se udaqavaju od grdosije koja osam minuta posle nestaje u mra~nim dubinama. Za sobom povla~i i ~amac u kome je brodolomnik Vladislav Petkovi} – DIS. ... Glede}i dugo taj magleni veo, kamo se dani moji razasu{e, {iri se pokrov veliki, prostran, beo, pod kojim le`e utopqene du{e... („Utopqene du{e”, objavqena 1911. godine) Posle vi{e od osamdeset godina na Otoni, jednom od ostrva jonskog arhipelaga, ~etrdeset nauti~kih miqa od grada Krfa, u grani~nim voda-


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:20 PM

Page 2

ma Gr~ke prema Otrantu, otkriveno je do sada na{oj {iroj i stru~noj javnosti potpuno nepoznato srpsko vojni~ko grobqe. U dvori{tu crkve Agia Parakevi (Sveta Petka – Paraskeva), u kome je izuzetno mnogo cve}a, na ranijem, sada izme{tenom, seoskom grobqu, sahraweni su srpski ratnici iz Prvog svetskog rata. O wihovoj veli~ini dovoqno govore re~i uklesane u beloj mermernoj plo~i ispod metalnog krsta: OVDE BORAVE VE^NI SAN DALEKO OD OTAXBINE PET NEZNANIH SRPSKIH HEROJA – 1917! Spomenik je sa istovetnim „rukopisom” srpskog kamenoresca, kao i plo~a na ~esmi u masliwaku iz 1916. godine. Iako je grobqe izme{teno, Grci su ostavili taj spomenik na mestu i odr`avaju ga... Prve Srbe koji su posle toliko decenija stigli na Otoni besprekorno odeven u sve~anu odoru do~ekao je predsednik mesta Anastasios Katehis: - Va{ih pet vojnika more je izbacilo na isto~nu obalu na{eg ostrva. Mislimo da su poginuli na savezni~kom brodu koji je torpedovala neprijateqska podmornica. Jednom od wih u xepu bluze bile su nao~are, sitnina, jedna drahma i pedeset lepti... Do{li su potom va{i sve{tenici i oficiri da bi obavili sahranu. Sahrani su prisustvovali svi stanovnici mesta. Ne znamo da je neko od Srba posetio wihove grobove posle toga. Mi ih ~uvamo kao da su na{i! Mnogi detaqi iz prethodne pri~e podse}aju na sudbinu DISA...

vanovi}, a ispod bareqefa M. Milovanovi} je uklesao stihove poru~nika Vladimira Stanimirovi}a iz [apca, koji se nazivaju i „Krfskim epitafom”. Spomenik je zvani~no otkriven 17. maja 1916. godine uo~i odlaska Drinske divizije na Solunski front. Na osve}ewu spomenika ~inodejstvovalo je 9 srpskih i 4 gr~ka sve{tenika, a zatim su govore ode`ali prota Milutin @ujevi} i tada{wi komandant Drinaca pukovnik Krsta Smiqani}. Vence su polo`ili regent Aleksandar Kara|or|evi}, predstavnici vlade Srbije, predstavnici vojnih misija savezni~kih zemaqa... Ovom ~inu prisustvovali su gr~ki |aci iz Agios Mateosa, masa gr~kog naroda, svi oficiri Drinske divizije, po pola bataqona iz svakog puka, komandant tre}e Armije Pavle Juri{i} [turm. Wivu na kojoj su sahrawivani borci Drinske divizije, zanavek je Srbima poklonio me{tanin Agios Mateosa Janis Janulis. Qubav prema Srbima Janis Janulis usadio je i svojim potomcima, sinu Spirosu Janulisu kao i unuku Hristosu Janulisu. Srbija je deo svojih se}awa poklonila Janisu Janulisu tako {to mu je podigla

* Tokom boravka srpske vojske na Krfu nastala su i ostala samo tri autenti~na spomenika od kojih su dva sagradili srpski vojnici, a jedan Grci na ostrvu Otoni. To su: SPOMENIK DRINSKOJ DIVIZIJI (1916. godine)

Ovo obele`je su sami vojnici Divizije podigli za 520 upokojenih drugova, u masliwacima blizu Agios Mateosa, koji su tu na{li ve~ni pokoj.

Majka i otac nose lobawu sina da polo`e u kosturnicu

Aktivnosti za izgradwu spomenika pokrenu}e sanitetski major Mihailo \uni} {to }e prihvatiti i komandant Drinske divizije Krsta Smiqani}. Osmisli}e ga arhitekta Janko [afarik i akademski slikar Mihajlo Milo-

spomenik na glavnom trgu Agios Mateosa, kod seoske crkve. Tom prilikom unuk Hristos Janulis se obratio prisutnima slede}im re~ima: „Ne postoje re~i kojima bih opisao ono {to je sada u mom srcu, veze sa Srbima su postale toliko jake i tako sna`ne da to neko ko posmatra sa strane ne bi mogao ni da zamisli. Odrastao sam pored dede Janulisa jer su roditeqi bili van Gr~ke kad sam bio mali. Deda nam je ~esto pri~ao o tom vremenu kada su na Krfu i u na{em selu boravili srpski vojnici i oficiri. Kasnije nas je vodio i da posetimo srpsko grobqe. Mi smo kao i sva deca `eleli da se igramo na wemu, ali nam je on to branio govore}i da je to sveta zemqa. Deda je za `ivota zabranio i da se ta wiva bilo kada obra|uje. Deda je bio veliki ~ovek po svojim postupcima i delima i niko od nas to nije zaboravio! Pamtim i pesmu „Tamo daleko” dodu{e samo kao melodiju. Deda je pevao tu pesmu, ali re~i nismo nikada nau~ili jer kad god pesma krene, deka po~ne da pla~e, a za wim i mi deca i odrasli. Nikada tu pesmu nismo zavr{ili do kraja” ka`e Hristos. ^ESMA U MASLIWAKU Putem od Gardiki tvr|ave prema Paramonasu nalazi se ~esma koju su srpski oficiri podigli i posvetili svojim vojnicima, ali vremenom ona je presu{ila. Dugo je bila ruina i malo ko je znao gde se nalazi, da bi je pre petnaest godina obnovio biv{i kustos Srpske Ku}e. Me|utim, to je razlog da ~esmu srpski Zavod za

57


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:20 PM

Page 3

za{titu spomenika ne priznaje za zvani~an spomenik. Na woj stoji originalna spomen plo~a sa srpskim grbom i tekstom na srpskom i gr~kom, da tu ~esmu podi`u svojim vojnicima oficiri jednog puka Drinske divizije. KAMENI KRST NA OSTRVU VIDU (1922. godine) Kada se do|e do Mauzoleja, na ostrvu Vidu, sa leve strane se nalazi beli Kameni krst (tzv. Mornari~ki krst), prvo obele`je preminulim stradalnicima-herojima, posle Prvog svetskog rata. Sve~ano }e ga otkriti kraq Aleksandar Kara|or|evi} 17. maja 1922. godine sa porukom „Besmrtnim junacima – Kraqevska mornarica”. Uz ovo treba ponoviti i zapis M. Materlenka u „Odlomcima rata” ~iji je prevod sa francuskog {tampan u „Krfskom zabavniku” broj 17 od 15. septembra 1918. godine: „Nema `rtve koja bi se mogla uporediti sa onom koju su oni dali; i zbog toga nema slave koja bi se mogla uzvisiti tako visoko kao wihova, niti zahvalnosti koja bi mogla prevazi}i onu koju im dugujemo. Oni ne samo {to imaju pravo na najlep{e mesto u na{im uspomenama, oni imaju pravo na sve na{e uspomene, na sve ono {to smo mi, jer mi postojimo samo zbog wih”. MAUZOLEJ NA OSTRVU VIDU (1938. godine)

Ideju da se dostojnije obele`i stradawe Srba na Vidu, ali i {irom ostrva Krfa `eleo je da ostvari kraq Aleksandar Kara|or|evi} podizawem Mauzoleja. U tome ne}e uspeti jer je ubijen u Marsequ 9. oktobra 1934. godine u atentatu koji su pripremile usta{e i VMRO. Wegovu ideju ostvari}e u~esnik albanske golgote, a tada predsednik vlade Kraqevine Jugoslavije Milan Stojadinovi}. Projekat je delo ruskog arhitekte Nikole Krasnova, a gradwa je trajala od 1936. godine do 1938. godine. Na mermernim zidovima se nalaze 1.232 kasete sa kostima ratnika koji su bili sahraweni na 27 Krfskih grobaqa, ~ija su imena bila poznata. Kosti 1.532 nepoznata

58

ratnika sahrawena su u dva bo~na spoqna kamena bunkera iznad kojih se nalazi lice i nali~je Albanske spomenice, dok je iznad ulaza grb kraqevine Jugoslavije. Nikola Krasnov je projektom predvideo da ulaz u Mauzolej ~uvaju dve bronzane skulpture srpskih ratnika, ali one do danas nisu izlivene. SPOMEN PLO^A U GUVIJI (1975. godine)

Od januara do po~etka aprila 1916. godine trajalo je prebacivawe srpske vojske na Krf. Iskrcavali su se u Guviji i u Mesongiju. Vojnici su zatim upu}ivani u privremene logore Govino, Gorwi Ipsos, Dowi Ipsos, a izbeglice u Galipoli. Zbog velike zagu{enosti brojem jedinica izvr{eno je, krajem februara 1916. godine, novo razme{tawe trupa. U Guviji je ostala Vardarska divizija, koja je bila sastavni deo Prve armije. Na mestu gde je izvr{eno iskrcavawe srpskih jedinica u Guviji, jedan od junaka Albanske golgote, Milan Gvozdenovi} je 4. oktobra 1975. godine, s tada{wim predsednikom Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine, artiqerijskim pukovnikom dr Dimitrijem Pavlovi}em, otkrio spomen plo~u. Tom ~inu je prisustvovao i tada{wi ambasador Jugoslavije u Gr~koj Milivoje Markovi}. SRPSKA KU]A NA KRFU Zgrada Srpske ku}e ustupqena je srpskoj dr`avi 1993. godine i u woj radi muzej sa stalnom postavkom „Srbi na Krfu od 1916. do 1918. godine” i po~asni konzulat Srbije. Konzulat se u vreme Prvog svetskog rata nalazio u ku}i Miltijadisa Margaritisa koji je do~ekivao i pomagao srpski narod, vojsku i vladu 1916. godine, a danas tu misi-


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:21 PM

Page 4

ju nastavqa kao po~asni konzul Wegova Ekselencija Spiros Mastoras. Srpska ku}a se nalazi na adresi ul. Moustohidi br. 19. Stara muzejska postavka ~iji je autor bio general Milorad Prelevi} sadr`ala je mnogobrojne fotografije, dokumenta i eksponate kojim je ilustrovan period Prvog svetskog rata, stradawe srpske vojske tokom povla~ewa preko Albanije i prihvat na ostrvu Krfu pa sve do odlaska vojske sa Krfa 1916. godine. Rekonstrukcija Srpske ku}e i nova postavka realizovana je povodom obele`avawa stogodi{wice evakuacije srpske vojske i izbeglog naroda na Krf, i sve~ano je otvorena 18. aprila 2016. godine. Autori ove multimedijalne izlo`be su Neboj{a Damqanovi} (Istorijski muzej Srbije) i Nemawa Kalezi} (Narodna biblioteka Srbije), a dizajner je Rastko [urdi}. SPOMEN PLO^A NA MESTU GDE JE NEKADA BIO HOTEL „HOTEL D’ ANGLETERRE ET BELLE VENISE” Malo iznad Srpske ku}e nekada se nalazio hotel „Bela Venecija” u kome je bila sme{tena srpska vlada, ministri, deo ~inovnika, a jedno vreme i regent Aleksandar Kara|or|evi}. U wemu su dono{ene va`ne i sudbonosne odluke po budu}nost srpskog naroda i dr`ave. Wega }e sru{iti nema~ki bombarderi za vreme Drugog svetskog rata. Na zgradi koja se danas nalazi na mestu gde je nekada bio hotel, postavqena je tabla, da se}awe na ovo va`no mesto ne proguta vreme. SPOMENIK KRAJPUTA[ U KATO KORAKIJANI (2016 – 2017. godina) Jedno od najve}ih grobaqa sa 560 humki (pored grobqa u Agios Mateosu) na Krfu bilo je u Kato Korakijani u ~ijoj je blizini bila sme{tena Moravska divizija. Ovo sveto mesto je obele`eno (avgust 2017. godine) postavqawem spomenika krajputa{a na mestu gde se nalazilo grobqe, uporno{}u Dimitrija Stiki}a, umetnika Mihajla Gligori}a i dobrih qudi í *Izvor: SRPSKE NOVINE broj 1, 2017. godina PRVOM SVETSKOM RATU NIJE PRETHODILA NEKA EKONOMSKA KRIZA VE], NAPROTIV, PERIOD NEZABELE@ENOG PROSPERITETA U SKORO CELOJ ZAPADNOJ EVROPI!

POSVETA SEBI Negde, mo`da u odajama na{eg uma, nalazi se kristalna kugla. U woj je dvorana, toliko prostrana da se ne prime}uje zakrivqenost zidova. Hiqade polica teku u krug: na wima su poslagani redovi pe{~anika. Usud ih puni i na svaki upisuje ne~ije ime i svoju `equ. Smrt obilazi police i baca iscurele pe{~anike. Na mom, gotovo praznom, stoji zabele{ka: „Ako napi{e jednu kwigu, iskupi}e svoj neopravdani `ivot”. ..........................................................................................................

BUDILNIK ZA MOJE MRTVE ^ini mi se da prili~no kasnim, kao {to to u `ivotu biva. U vremenskom sledu doga|aja, onaj najvi{e va`an, ostavqam za kraj koji je ~esto br`i nego {to o~ekujemo. Mislim pri tom na pisawe ove kwige, ali istovremeno sve ja~e ose}am da moram dug da vratim. Ne zanimaju me drugi jer znam da su izgubqeni za mene: vreme me potvr|uje u mojim razo~arawima. Nije mi uteha {to sam kao ostali, iako ne `elim biti. Zato tugujem pomalo {to predajemo zaboravu deo sebe, ispu{taju}i u imenu svoje pretke. Jedno slovo, sredwe slovo, u kojem je sadr`an i na{ `ivot. Govorim o prohujalom obi~aju da se potpisujemo imenom oca, makar svedenim na slovo. Rusi su bogatiji od nas za tu poverqivu ispovest od koga poti~u. Nama to vi{e nije va`no, stavqamo znak jednakosti izme|u porekla jednog ~oveka i svih qudi; rodoslove danas imaju samo psi. Dugo to nisam shvatao i stidim se. U {ezdesetoj porazio me je jedan zvuk: iz mojih usta, istina kad malo promuknem, ~uje se o~ev glas. Jo{ mnogo ranije, primetio sam da su nam iste {ake i stopala, svih dvadeset prstiju, ko`a na rukama, dla~ice... mo`da jo{ po ne{to {to drugi boqe zapa`aju od mene. Bo`e, pomislio sam, ho}e li se moj sin, kad ostari, se}ati mene i voleti me na isti, zakasneli na~in. Ja nisam Du{an iz ove kwige, iako sam mu pozajmio neke svoje misli i do`ivqaje iz detiwstva. Izmislio sam mu `ivot, porodicu i pretke, ali sam ostavio dovoqno prostora da svoje utkam u wegovo kako bih platio dug pomenut na po~etku. U tom pogledu, jesam deo Du{ana, kao {to je on deo mene. To prepoznavawe ide ponegde daleko, a ponekad je sasvim povr{no.

POZIVAWE RATNIKA Jo{ nisam uzorao najve}u wivu Jo{ nisam okitio bo`ju bradu Jo{ nisam napunio dudovo bure Jo{, bre, nisam spremio ni slavu ni preslavu A glasnik sti`e i pred kapijom vi~e: Ajde, spremi se, SVETOMIRE – zovu te u rat!

Jo{ nisam srezao gusle Jo{ nisam nau~io da pi{em Jo{ nisam prebio kom{iju na me|i Jo{ nisam, bre, ni krqosao k'o ~ovek A glasnik sti`e i pred kapijom vi~e: Ajde, spremi se, SVETOMIRE – zovu te u rat!

Jo{ nisam kupio so i gas Jo{ nisam proredio zabran Jo{ nisam napravio prvog sina Jo{ nisam, bre, promenio stranku A glasnik sti`e i pred kapijom vi~e: Ajde, spremi se, SVETOMIRE – zovu te u rat!

Jo{ nisam izle~io kostoboqu Jo{ nisam razmrsio zavezana creva Jo{ nisam posledwi put obi{ao imawe Jo{ nisam, bre, Bogu du{u A glasnik sti`e i pred kapijom vi~e: Ajde, spremi sina, SVETOMIRE – zovu ga u rat!

Jo{ nisam zaboravio ni prvi barut Jo{ nisam kaplaru opsovao majku Jo{ nisam pripustio mladog pastuva Jo{, bre, nisam ni krajputa{ ocu naru~io A glasnik sti`e i pred kapijom vi~e: Ajde, spremi se, SVETOMIRE – zovu te u rat!

BLAGOJE GLOZI] (Nova Bo`urna kod Prokupqa, 19. avgust 1939 + Ni{, 1. jun 1995.) srpski kwi`evnik i novinar

59


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:21 PM

Page 5

@ivqewe me je koje~ime obdarilo: jednim praznim dvori{tem, travnatim `bunovima sa perunikom du` slepih zidova i visokim drve}em ~ijeg se izgleda ne se}am. Mo`da su to bile jele iza ku}e u Zahumskoj broj 16, smirenoj kaldrmisanoj ulici u Beogradu u kojoj sam prvi put ugledao ludog velosipedistu na jednom to~ku. Se}am se godina prvog mog rata, wih se nerado se}am, pa potowih godina oskudice i najzad jo{ jednog mog rata ~ije u`ase, a jo{ vi{e razo~arawa, te{ko pre`ivqavam. Sad vidim da godine oskudice nisu pro{le i da su sve vi{e zaokupqene mojim duhom, a sve mawe telom. Ravnodu{je je utrlo put novom `ivotu. Osvr}u}i se, sa rado{}u se se}am nekog Makedonca koji je, pred moj prvi rat, nataknute na {tapove po ivici ogromne korpe, prodavao u Zahumskoj ulici kuvane |evreke posute susamom. Voleo sam da ih mati prese~e po sredini na dva koluta pa nama`e maslacem. Sada mi se ~ini da posle toga ni~eg vrednog pam}ewa nije bilo, osim roditeqa i porodice ~ija se}awa, utopqena u moja, odnedavno listam poput kakve kwige predaka. Misle}i na wih i na |evrek sa maslacem iz Zahumske ulice, potpisujem se sredwim slovom u kojem je sadr`ana wihova i moja pro{lost. VELIKA KLETVA Da Bog da, sine, da `iv bude{ i kada umre{, i da ti, i tvoj jedinoro|eni sin, i sin tvojega sina, i sin sina tvojega sina, i sve tako dok traje azbuka, mrtvi hodate zemqom, nesre}nici bez mira i pokoja, i da gledate kako vam se seme zatire, kap po kap, du{a po du{a, seme i du{a vam bili prokleti! I da ne umrete – sve dok se posledwi od vas ne odrekne imena svojega i plemena svojega. Ne pre. Jer Bog je milostiv i velika je pravda wegova. A ja tra`im milost za tebe i tvoje seme, ali pravdu za sebe. Pa {ta pretegne. I zato neka ti milost bude odmerena prema nepravdi koju mi u~ini, ogromnoj kao vaseqena, neka ti milost bude te{ka i gorka kao kada sudi ~ovek a ne Bog, jer je i Bog nekada bio ~ovek. I toj milosti neka do|e kraj sa posledwim slovom azbuke, kad kletva bude ispuwena i kazna dovr{ena. I neka tada, sine, nastupe mir i tama za tebe i tvoje jedinoro|ene. Ali ne pre. Onaj koji sve vidi i sve zna – zna da ne tra`im dovoqno. Tra`im meru za svoj bol, i ako tra`im suvi{e, poseci me, Gospode, rukom svojom! Ali ako ne tra`im mnogo, neka sve tvoje potomke, sine, ne vodi kroz `ivot ni srce ni razum, nego mu{ko seme koje silno udara u glavu, obliva mozak i kapqe u o~i zamu}uju}i vid kao gusta, poro~na suza. Neka tvoje seme zavr{i na |ubri{tu, kad poplavi i podavi sve dobro koje bi poku{ao da u~ini{. I neka presu{i sa posledwim slovom azbuke. Nikako pre. Ali to nije sve, Gospode. Da bog da, sine, da svi tvoji potomci, sve do posledweg, pra – pra – pra praunuka ti, budu po ne~emu krwi, kao {to se takvima tada ka`e. A Gospod }e odrediti po ~emu: na u{trb onih Srba koji }e poku{ati da se izvuku iz |ubri{ta, ako takvih bude bilo. Neka bude voqa Tvoja, Gospode. I jo{ jedna molba: osudi ih, Gospode, sve, do posledweg kolena, na sudbinu koju si namenio ovom plemenu. Da se mu~e i pate i da ne znaju za boqe. Ni vi{e od toga, ali ni mawe. Ako smatra{ da je to stra{na kazna, u~ini bar da izme|u Serba i Srba bude razlika ve}a od jednog koraka, od tog jednog slova.

60

Neka bude tako po Tvom, ali i po mom. I na posletku, obele`i ih, Gospode, na ramenu, mojom kletvom. I neka niko nema prava ni mo}i, ako se sa`ali na wih, da skine ovo prokletstvo. Ni ~ovek, ni Bog. Amin ! @ivorad M. Stojanovi} ([abac 1933. + 2001.) (Delovi iz romana „ANATEMA” poglavqe drugo, „Nijansa”, Zemun 1997. godina)

Prilog o Velikom ratu pripremio Hayi Du{an M. Glu{ac

Ceo svet je ~uo za Nikolu Teslu, ali malo ko zna

KO SU BILE WEGOVE SESTRE Godine 1856, 10. jula u Smiqanu u Lici, u porodici pravoslavnog sve{tenika Milutina, ro|en je Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalaza~a i nau~nika. I dok se o wemu mnogo toga zna, `ivotni putevi ~lanova wegove porodice mnogo su mawe poznati. Teslini roditeqi Milutin i Georgina su, osim wega, imali sina Daneta i k}erke Angelinu i Milicu - Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmla|e dete u porodici. Dane je poginuo pri padu s kowa kad je Nikola imao pet godina, a ovo je pri~a o tri sestre Nikole Tesle – Milici - Milki, Marici i Angelini i wihovim `ivotnim putevima. Sve tri ro|ene sestre Nikole Tesle su bile kasnije udate za lokalne sve{tenike.

Marica, Nikola, Angelina i Milica - Milka Tesla

Milica - Milka Tesla Najstarija sestra Milka se rodila u Sewu neutvr|enog datuma. Najpre se udala za Voju (Vuka{ina) Glumi~i}a koji je umro krajem 1892. godine. Sa wim je imala }erku Ginu, a ostalo je zabele`eno i da im je brak bio veoma lo{. Posle Vuka{inove smrti se preudala, {to u wihovoj patrijarhalnoj porodici nije bilo lepo primqeno.

Porodica Marice Tesla Marica Tesla, udata Kosanovi}, imala je talenat za matematiku, navodno je govorila ~etiri svetska jezika, a znala je desetine hiqada stihova iz svetske kwi`evnosti.


Rot 56-61:Rot 56-61.qxd

12/29/2017

3:22 PM

Page 6

U svojim uspomenama Sava Kosanovi} je zapisao: „Kada sam 7. januara 1943. ujutro u{ao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateqem, Tesla je le`ao mrtav. Jo{ mr{aviji i ble|i malo zgr~en, sa zale|enim sa`aqivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvu~enom slikom, posledwom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine”.

Angelina Tesla i wena porodica Tre}a Nikolina ro|ena sestra Angelina Tesla, udata Trbojevi}, bila je supruga prote Nikole Trbojevi}a. Ven~ali su se u Metku kod Gospi}a. Imali su petoro dece Uro{a, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu. Svi su zavr{ili fakultete, a ~etvoro su postali doktori nauka. Angelina je umrla u Kistawama, u severnoj Dalmaciji, gde je sa suprugom, penzionisanim protom, provela posledwe godine `ivota kod }erke Marice i wenog supruga, bogatog kistawskog trgovca Nike Jankovi}a. Angelinin sin Petar, u mona{tvu Petronije, posle mona{ewa `iveo je u manastiru [i{atovcu na Fru{koj gori, a postao je i arhimandrit tog manastira. Petronije se, {to je tako|e bila porodi~na tradicija, dopisivao s ujakom Nikolom Teslom, ali su pisma koja su bila sa~uvana u manastirskoj biblioteci izgorela u vreme Drugog svetskog rata. Pre toga, ostalo je zabele`eno da je Nikola Tesla od svog brata od tetke, tra`io da molitvom pomogne „wegovom praznom srcu”, a Petronije se sa drugim {i{atova~kim kalu|erima neprestano molio za ozdravqewe Nikoline du{e. Majka Georgina Ðuka Tesla

Bila je dopisnik nekoliko listova – „Srbobrana” u Zagrebu, „Branka”, „Budapester Tagblama”… ~ime je nastavila porodi~nu tradiciju oca Milutina Tesle, koji je tako|e bio honarni dopisnik iz Like nekoliko austrijskih, novosadskih i drugih novina. Sa~uvana su pisma koje je bratu Nikoli slala iz Su{aka i Rijeke, gde joj je suprug Nikola dobio parohiju, a u kojima ga je obave{tavala o uspe{nom {kolovawu svojih ~etvorice sinova. U ime brata Nikole prisustvovala je sve~anoj akademiji, 28. maja 1936. godine na Kolar~evom univerzitetu u Beogradu povodom osamdesetog ro|endana Nikole Tesle. Marica je umrla u osamdesetoj godini i sahrawena u Zagrebu 1938. godine. Wen sin Milutin Kosanovi}, doktor medicine, ubrzo po diplomirawu, 1912. godine, kada su po~eli Balkanski ratovi, postao je srpski dobrovoqac, vojni lekar. Po povratku iz ratova Milutin je bio hirurg u bolnici u Ogulinu. Nesebi~no je pomagao siroma{nima. Najmla|i Mari~in sin Sava Kosanovi} doktorirao je pravo u Budimpe{ti. On je kasnije bio generalni sekretar Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribi}evi}a i u tri navrata poslanik. Oti{ao je sa Pribi}evi}em u emigraciju. Jula 1944. godine postao je ministar u privremenoj vladi Ivana [uba{i}a, a zatim u prvoj vladi mar{ala Tita od 7. marta 1945. godine. Bio je ~lan Predsedni{tva Narodnog fronta Jugoslavije i Prezidijuma Narodne skup{tine. Posle rata, od 1948. do 1950. godine je bio ambasador FNRJ u Va{ingtonu i ministar informisawa. Sava Kosanovi}, kao jedini naslednik Nikole Tesle u SAD, odlu~io je da se zaostav{tina wegovog ujaka prenese u Beograd, posle ~ega je osnovan Muzej Nikole Tesle, ustanove koja sada pripada svetskoj kulturnoj zaostav{tini.

Vilijem Terbo, sin Nikolasa Terboa, Teslinog sestri}a

Foto Printscreen

Petronije je u Prvom svetskom ratu manastir pretvorio u sirotiwski dom, izu~avao je `ivot crkve, tra`io liturgijsku obnovu, a navodno se zalagao da se slu`ba obavqa i na ma|arskom jeziku. Pravo je studirao u Budimpe{ti, 1906. godine je doktorirao teologiju, a tri godine kasnije i pravo. Petrov brat Nikola poznatiji u Americi i literaturi kao Nikolas Terbo pokazao je da, ne samo zbog imena, ima najvi{e talenta za tehniku od svih Teslinih ro|aka. Zavr{io je gimnaziju u Budimpe{ti i 1911. godine u tom gradu diplomirao na Tehni~kom fakultetu. Nikola koji je i likom podse}ao na ujaka, a u SAD je oti{ao tridesetak godina posle Tesle. Matemati~ar i priznati pronalaza~ ostvario je u Americi i u Evropi vi{e od 120 patenata, najve}i broj u automobilskoj industriji. Posle rata bio je profesor prakti~ne nastave na Lorens institutu za tehnologiju u Detroitu. Prema navodima wegovog sina Vilijema Terboa, dvojica Nikola imali su nesporazum, jer je stariji Tesla bio bez finansijskog pokri}a za svoje pronalaske i nekoliko puta je potpuno bankrotirao. Terbo je investirao novac u neke ujakove projekte u vezi sa automobilima, ali je Tesla to potro{io u druge svrhe. Vilijem Terbo je danas po~asni predsednik, a jedno vreme je bio izvr{ni direktor, Teslinog dru{tva u SAD í

61


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:19 PM

Page 1

[ETA(J)MO STAZAMA PRAVOSLAVQA!

JUN PROSTE 2017. GODINE NA SVETOJ GORI ATONSKOJ „Neka ovo mesto bude tvoje nasle|e i tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e spasewe” (NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA)

JO[ MALO O SVETOJ GORI ATO(N)SKOJ - Car Konstantin stoluju}i u Sirmijumu (321-326) planirao je da tu sagradi novi grad, ali ga je mo~varno tle odgovorilo od te namere. Doga|aj koji je usledio, verovatno je jo{ vi{e uticao da odustane. Godine 326. do{lo je do veoma dramati~nih doga|aja okon~anih porodi~nom tragedijom. Iako o wima govori nekoliko izvora, sa~uvani podaci ne dopu{taju da se sasvim pouzdano utvrdi istorijska istina. Osim Konstantina, ume{ani su wegov sin Krisp i careva druga supruga Fausta. Navodno je do{lo do qubavne veze izme|u ma}ehe i pastorka, pa je Konstantin pogubio najpre Krispa, a nedugo zatim i Faustu. Neki izvori nagla{avaju da je Krisp, koji se ve} istakao kao odli~an ratnik, bio zapravo nevin i da je stradao zbog qubavnog ludila koje je obuzelo Faustu. On nije odgovorio na ma}ehine izlive uskome{ane strasti, {to je wenu qubav u tren oka pretvorila u mr`wu, pa je oklevetala pastorka da je u vi{e navrata poku{ao da napastvuje. Razgnevqeni Konstantin, kome su grubo bila povre|ena porodi~na ose}awa, naredio je da wegov sin bude pogubqen, {to je i u~iweno u Puli 326. godine. Fausta, kojoj su u ovoj pri~i pripisani mutni porivi i najni`e strasti, ipak nije pro{la neka`wena. Navodno je bila uhva}ena u prequbi s nekim glasnikom, pa su je po mu`evqevoj zapovesti iste 326. godine weni evnusi udavili u vrelom kupatilu. Posle wihove smrti, odlu~io je da podigne novu prestonicu. Predawa ka`u da je car Konstantin na mestu dana{weg gradi}a Jerisosa u predvorju Svete Gore `eleo da podigne novi grad, ali su ga svetogorski monasi odvratili, govore}i da bi budu}i veliki grad naru{io mona{ki mir i spokoj. Izabrao je mesto Vizantion na Bosforu. Budu}em Konstantinopoqu (Carigradu) postavqen je temeq 4. novembra 326. godine. - Manastir Hilandar jedini od svih dvadeset svetogorskih manastira nikada nije pqa~kan i razru{en, iako je napadan vi{e puta, ali je ostao neosvojiv. Spisa pomiwu uspelu odbranu manastira i okoline u vreme igumana Danila, potoweg arhiepiskopa, koji je znala~ki komandovao, a pirg Svetog Save i pirg kraqa Milutina su bili

62

Manastir Hilandar: pirg kraqa Milutina i...

neosvojivi i tako odbacio pqa~ka{e koji su se povukli i u besu do temeqa razru{ili i opqa~kali stari manastir Rusik. – Od Hilandara do Uranopolisa pe{ice je potrebno oko 14 sati pe{a~ewa. Na rtu, u centru mesta, nalazi se obele`je Uranopolisa – Kula. Visoka, ~etvrtasta, kamena gra|evina iz 14. veka, na vrhu ima krov od crepa i nekoliko „isturenih” i natkrivenih balkona. S obzirom da je relativno skoro pretvorena u muzej, za 2 evra po osobi, u woj mo`ete videti zanimqiv srebrni i zlatni nakit, keramiku, kao model manastira Vatoped (na Atosu), u ~ijem vlasni{tvu je

...pirg Svetog Save


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:20 PM

Page 2

kula nekada bila. Krov i drvene oplate unutar kule, dodate su u 19. veku. – Svakog dana 120 Grka i 10 stranaca dobija dozvolu (diamontirion) za ulazak na Svetu Goru. – Manastiri Svete Gore ~uvaju osam ~udotvornih ikona Bogorodice. – Manastir Hilandar uveo je novo poslu{awe – manastirski fotograf. Ovo zanimawe potrebno je zbog boqeg i sigurnijeg vo|ewa, sre|ivawa i ~uvawa dokumentacije o svakodnevnim doga|awima u manastiru. – Gr~ki manastir Esfigmen nalazi se izme|u obronaka brda Samarija i @ivonosni isto~nik (Zoodohos Pigi). Predawe govori da se jednom davno veliko brdo iznad ma-

oko struka (Hristu). Dana{wu glavnu crkvu je na mestu stare podigao iguman Teodorit 1810. godine, a posve}ena je Vaznesewu Gospodwem. Od 1821. godine do 1832. godine Esfigmen nije postojao kao manastir, jer su otomanske vlasti zauzele manastirske zgrade i koristile ih za svoje potrebe u vreme gr~kog ustanka za nezavisnost. – Godine 1821. svi svetogorski monasi staju uz ustanike predvo|ene Emanuelom Papasom protiv Turaka. Decembra iste godine Turci krvavo gu{e ovaj ustanak, pqa~kaju svetogorske manastire i u svakom od wih postavqaju po jedan garnizon svoje vojske. – Godine 1912. gr~ka mornarica osloba|a Svetu Goru od Turaka. – Kada je Hilandar goreo (marta 2004. godine), monasi ziloti iz susednog manastira Esfigmen su prvi pritekli u pomo}. – Sve{tena epistasija poslala je 26. aprila 1941. godine pismo Adolfu Hitleru u kojem od wega formalno tra`i da mona{ku dr`avu stavi pod svoju li~nu za{titu. Hitler je drage voqe pristao, a Atos je ostao prakti~no netaknut paklom Drugog svetskog rata tokom kojega su mnogi svetogorski kalu|eri nema~kog firera zvali „Visoki za{titnik Svete Gore” (nem. „Hoher Protektor des heiligen Berges”). Jedan broj manastira, te{ko je utvrditi koji, zna se za ruski Pantelejmon i gr~ki Konstamonit, ~uvao

nastira odvojilo i sru~ilo na manastirsku crkvu i portu i sve je bilo zatrpano... Prvi pisani pomen manastira datira iz 998. godine. U tim prvim dokumentima manastir se pomiwe pod imenom Esfigmen ({to zna~i ubijen, iskasapqen, pose~en). Mi{qewe da je ime manastira izvedeno iz polo`aja na kome se nalazi – ste{wen izme|u brda i mora (gr~. esphigmenos) – ne ~ini se osnovanim. Prihvatqivije je ono da se wegov osniva~ mo`da zvao Esfigmen, pod uslovom da je taj monah neko ko ~vrsto zate`e pojas

63


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:20 PM

Page 3

je slike Adolfa Hitlera na istaknutim mestima u svojim odajama. Pantelejmon, ~ak, direktno ispod centralnog portreta ruskog cara Aleksandra II. Celu Svetu Goru ~uvao je odred od deset nema~kih vojnika, naoru`anih samo pi{toqima. Kada su gr~ki partizani po~eli da upadaju na Atos i kradu stoku i hranu, vojnici su dobili i ma{ingevere.

– Zabraweno je pecawe, sun~awe, kupawe u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni telefoni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno, ujutro i uve~e, u ta~no odre|eno vreme. Oba obeda nazivaju se – ru~ak. Ta~no su odre|ena i mesta na kojima je dozvoqeno pu{ewe. Ta mesta, nimalo slu~ajno, naj~e{}e gledaju na manastirsko grobqe.

– Pravilo je da je `enama zabrawen pristup na Svetu Goru. To se ne odnosi samo na `enske pripadnice qudske vrste, ve} na sve `ivotiwske vrste, uz dva izuzetka – to su ma~ke i koko{ke. Ma~ke, jer jure mi{eve koji su {tetni ne samo za hranu ve} pre svega za ono mnogo vrednije a to su drevni rukopisi, i koko{ke, zato {to legu jaja od ~ijih `umanaca vredni monasi prave boje koje se koriste pri `ivopisawu ikona.

– Za manastirsko bratstvo, brojne radnike i goste koji neprestano pristi`u treba pripremiti dovoqan broj obroka. Osnovno je umesiti hleb. Stara hilandarska pekara u kojoj je vekovima hleb pripreman na tradicionalan na~in uni{tena je u po`aru. Izgra|ena je nova, van zidina manastira. Ova pekara savremeno je opremqena i u woj otac Milutin, ve} godinama pekar po poslu{awu, priprema zdrav i ukusan hleb. Otac Milutin zajedno sa manastirskim kuvarima ustaje pre zore kako bi obroci na vreme bili spremni.

– U carskim tipicima, koji su ~inili osnovu pisanog svetogorskog prava, vrlo rano se susre}e izri~ita zabrana ulaska `ena. Od 1953. godine Avato je deo ustava Gr~ke, a pristupawem ove zemqe evropskoj ekonomskoj zajednici, kasnije EU, 28. maja 1979. godine ujediwene ~lanice (devet dr`ava i Gr~ka) zajedni~ki su donele deklaraciju i potvrdile Avato. Tako Gr~ka i svojim zakonodavnim telom {titi Avato, a prekr{aj se sankcioni{e zatvorom. – U 17. veku broj Srba u manastiru Hilandar po~iwe da opada, {to se dodatno ubrzava posle velikog po`ara u Hilandaru 1722. godine i potom pada Pe}ke patrijar{ije. Me|utim, i pre pomenutog pada, ve} 1745. godine jedan ruski hodo~asnik bele`i da Hilandarom rukovode Bugari i da oni ~ine ve}inu kalu|era. Bugari su bili ve}ina u Hilandaru skoro dve stotine godina, {to je bio dug period, ali su Srbi do godine 1902. (dakle, nedavno) povratili ve}inu i preuzeli ponovo kontrolu nad darom romejskog vasilevsa Aleksija III An|ela.

64

– Najvi{a ta~ka Svete Gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavqen na 2033. metra nadmorske visi-


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:22 PM

Page 4

dezertirao, proputovao je Austriju, Nema~ku, Ameriku. Iako je sve vreme bio sve{teno lice, bio je i konobar u kockarnici, radnik na ma{inama, pa ~ak i ameri~ki {erif! Godine 1985. odlazi u Hilandar, u kome je ispovednik ve} 30 godina. Visok svega metar i po, qudima savetuje da ne budu mali.

ne koliko je visoka planina Atos. Dolazak do vrha Svete Gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene o{tre, {ume se prore|uju i na kraju vi{e nema drve}a, pa ni hlada. Neki od podvi`nika se po o{trim stenama pewu bosi. Na samom vrhu Svete Gore je mala crkva posve}ena Svetom Preobra`ewu. Na Preobra`ewe se litija tradicionalno pewe na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pri~e{}uju i zajedno mole. – Prvi ~ovek koji se popeo na vrh Atosa bio je na{ Sveti Sava, {to ga ujedno ~ini prvim srpskim planinarom! Na Svetoj Gori ka`u da bi svaki monah barem jednom u `ivotu trebao da se popne na vrh Atosa. Na ovom mestu vam se ~ini da ste zaista bli`e Bogu! – Obzirom da na Svetoj Gori ne va`e svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti na~in. Iako `ive usred Gr~ke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Me|utim, posebno je ~udno to {to na taj stari na~in mere i sate! U zvani~noj upotrebi je vizantijsko ra~unawe vremena, po kom dan po~iwe zalaskom sunca. Jedino manastiri Vatoped i Iviron vi{e ne ra~unaju vreme na taj na~in. – Jedan od najzanimqivijih qudi koji danas `ive u manastiru Hilandar je monah Kirilo (Ve{kovac). Kao siroma{ni de~ak se zamona{io, zatim je bio u vojsci iz koje je

– Monah Josif Vigliotis (stanovnik Vigle) ro|en je u Korintu u sve{teni~koj porodici. Na kr{tewu je dobio ime Hristo. Kao mladi} odlazi u Veliku Lavru gde se zamona{io 1983. godine. Ubrzo se upokojio starac kelije Sv. Mine na nepristupa~noj Vigli. Iguman Velike Lavre je odlu~io da tamo po{aqe mladog monaha Josifa kako se ne bi ugasilo kandilo na samom rubu svetoimene gore Aton. Ubrzo je otac Josif postao pravi pustiwak. Budu}i da je dobar pojac, povremeno bi odlazio na prazni~na bdenija van Svete Gore, da svojim pojawem uveli~a tor`estvo praznika. Tako je jedne godine pevao u crkvi u Skirosu, gde je povodom praznika organizovan i aero miting na obli`wem aerodromu. Dok je svetogorski monah {etao aerodromom, pri{ao mu je jedan pilot rekav{i mu da ga ~esto posmatra sa neba. Objasnio je zbuwenom ocu Josifu da se wegova kelija na Vigli nalazi na koti koju piloti nazivaju Prekretnica i da on ~esto patrolira iznad te kote. Kad god bi preletao tu ta~ku on bi posmatrao mo-

65


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:23 PM

Page 5

Za vas {etali i snimali Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Milan i Haxi Du{an Glu{ac

KRAJ kog pilota koji leti u blizini Vigle, da je obavezno preleti i uzme blagoslov od monaha. Za{titnik vazduhoplovaca Gr~ke su Sveti Arhangeli, ali ~esto }ete ~uti od pilota da je i otac Josif Vigliotis tako|e wihov za{titnik. Neki od pilota su svog prijateqa i za{titnika i posetili u wegovoj nepristupa~noj naseobini i doneli mu razne pilotske suvenire. Tako je otac Josif dobio i pilotsku uniformu sa natpisom Josif Monah. Ponekad se pilotima pridru`e i moreplovci, pa i oni trube sa pu~ine sve dok monah Josif ne iza|e sa zastavom u ruci, bilo da je ona gr~ka ili svetogorska. Ukoliko u keliji ima poklonika to se i oni pridru`uju monahu sa malim zastavama u svojim rukama. Po pri~i Oca Onufrija Hilandarca

naha koji obavqa neko poslu{awe oko svoje kelije. Kada su se rastajali, pilot je obe}ao monahu da }e mu slede}i put mahnuti krilima aviona da zna da je to on. I zaista, kad god bi monah ~uo zvuk aviona, izlazio bi ispred svoje kelije i ~esto bi video kako ga pilot pozdravqa okretawem aviona. To dru`ewe dvojice prijateqa je trajalo tako sve do jednog dana kada je otac Josif uzeo zastavu Svete Gore i stao na ivicu ponora ma{u}i wome i otpozdravqaju}i svom prijatequ. Ubrzo su to spazili i drugi piloti, koji su sve ~e{}e nadletali keliju kako bi pozdravio i wih. Danas to vi{e nije dru`ewe, ve} nepisano pravilo sva-

66

– Stasidija je visoka stolica za monahe, ima naslone za ruke, na koje mogu da se oslone u toku vi{esatnih bogoslu`ewa i deo na koji mo`e da se sedne u toku pojedinih (sedalnih) delova slu`be, mada se uglavnom stoji, a red stolica uzdignut od kamenog ili mermernog poda da ne „bije” hladno}a na noge i telo mona{ko í


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:23 PM

Page 6

Gorica Ne{ovi}

NEDOSTAJAWE Pitali me nedavno neki stariji omladinci, da li je ta~no da smo u Titovo vreme „sve imali”. Malo sam se i zamislila. Prvo, {ta zna~i to „sve”, da li se misli samo na materijalno? Re~, po re~, da ne smaram decu onom ~uvenom re~enicom „u moje vreme...” a da ipak ne{to konkretno ka`em, pade mi na pamet da nismo ni znali vrednost novca. Jednog leta smo se drugarica i ja vra}ale sa mora, bile umorne i neispavane i trebalo je da od Dubrovnika idemo do Splita pa na voz do Beograda. U tom sedewu i kukawu ko }e sad da se klacka celu no} vozom, ona re~e - ma aj’mo avionom. Imale smo para za avion, oti{le na ]ilipe i ku}i stigle za ~as. Uop{te ne znam kako smo imale, odakle... Vikendicu nije pravio samo onaj koji nije hteo, a moglo se. Nije smelo o Titu lo{e da se misli, a kamoli govori, ali to nam je i danas poznato. Bila sam u osnovnoj {koli kada sam pitala u~iteqicu, koja je ina~e govorila da se Tito voli vi{e od majke, {ta drug Tito radi i kolika mu je plata. Posle je tata i{ao na informativni razgovor i vi{e nikada i ni{ta na tu temu nisam pitala. Ono {to je najneverovatnije, naro~ito danas, je da su qudi dobijali stanove. ne u nagradnoj igri, ne na sre}u, ne pukim slu~ajem... I nije to bilo pre trista godina. Se}am se da se de{avalo da se na istoj adresi prijave i baba, deda, ujak, ro|ak... pa se dobije ve}i stan. Bilo je i fiktivnih razvoda zbog jo{ jednog stana, pa se onda oni ponovo ven~aju. A tek akcija „ima{ ku}u vrati stan”... zajam za preporod... ^ista nau~na fantastika. Ni{ta od svega toga mi ne nedostaje. Roditeqi su dolazili ku}i u 3.15h. Kad iza|u iz firme, nisu mislili na posao do sutra. Izraz „stres” nije postojao, na ekskurzije i rekreativne nastave smo i{li, ali smo bili sme{teni u tzv. de~ija odmarali{ta, {to zna~i da nas je u sobama bilo i po osmoro i svi smo bili ~isti i umiveni. Ne se}am se da sam imala traumu zbog toga. Za vreme velikog odmora ~ekala nas je u`ina - pa{teta, marmelada, krofna... i metalna {oqa ~aja. Nismo jurili u pekaru po lisnato testo od kojeg samo raste dupe. Kad mama napravi kola~e, obavezno se odnese jedan tawir kom{inici. Kad roditeqi moraju negde gde deci nije mesto (sahrana npr.), kom{iluk nas ~uva. Nedostaje mi poverewe, solidarnost, empatija, razumevawe, tolerancija. Nedostaje mi ono da ka`em ne{to a da ne budem pogre{no shva}ena pa da moram i da se pravdam, a ne da o tome razgovaramo. Nedostaje mi pravo da mislim druga~ije i da me niko zbog toga ne hejtuje, naro~ito oni koji me ne poznaju. Nedostaje mi vreme kada re~ „bahato” nije postojala. Nedostaje mi vreme kada nisu carevali pakost, zloba, zavist, egoizam, netolerancija, samo`ivost. Nedostaje mi vreme kada je bilo bitno {ta nosi{ – u sebi, a ne – na sebi. Za{to smo dozvolili da nam ovoliko toga fali? í

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KI]EWE STANOVNIKA U STANI[TU ZA NAGRADU

1

^iji kalendar po~iwe 7. oktobra 3761. godine p. n. e.? A) jevrejski B) rimski V) julijanski

2

Pulicerovu nagradu dobijaju: A) hemi~ari B) novinari V) fizi~ari

3

4

Afrika je prirodno stani{te: A) kolibrija B) tigraste zmije V) gnu

5

Stanovnik Po`ege naziva se: A) Po`e`anin B) Po`e`anac V) Po`ega~

„Ki}ewe neveste” je: A) slika Paje Jovanovi}a B) balet Stevana Hristi}a V) pripovetka Milovana Gli{i}a

RE[EWA NA STRANI 68

Qudi su jedina stvorewa koja iseku drvo, naprave papir od wega i na papiru napi{u:

SPASIMO DRVE]E!

67


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/28/2017

8:30 PM

Page 7

VRAWANSKE RABOTE SVAKE SUBOTE

K'D SE SIROMA' @ENI I OHRID SE CEPI koro sam pravija svadbu sam na sebe. Ta~nije na mene S i na `enu mi. U stvari sami smo si gu pravili ja i `ena mi. Nesu ni gu pravili majke i tatkovci... fino be{e. Svadbu smo platili 'iqadu evra a od gosti smo dobili ukupno 'iqadu i sto. Utepamo se sas pare {to bi rekli. Kako i biva posle svadbu, mora gu `enu odvedem na medeni mesec. Razmi{qa se kude da gu vodim sa sto evra. Povi{e }e mi treba do Beograd da otidnem, da ga jebu. Odlu~i se da gu vodim na Ohrid. Znam da kom{ija mi stalno pravi ture do dole sas kombe pa }e se dogovorim sas wega da mu iscepim drva ovuj godinu a on da ne odveze mufte do dole. ]e gi re{im ja dvanajes' metra za jedno popodne, nema lo{o. I takoj i be{e. Prodado stare }unke, gvo`|e, akumulator i plasti~ne fla{e {to ima{e iza ku}u i po|omo... ukupno sas 162,5 evra i 30 centi. Tija centi gi na|o u staro gvo`|e, sigurno gi frqija neki. Svi mi vikav – „Ne se zajebavaj da ide{ dole, mnogo {iptari ima”. Vikam gi – „A be qudi, pa ja gi znam pola ovej fenserajke iz Vrawe {to svako ve~e idev u Pre{evo kod {iptari, ni{ta gi neje. ^im one stalno idev dole, {to pa ja jenput ne mogu da odem ko ~ovek”. Otidnamo dole. Kad ono nema be i~ {iptari... samo albanci. A dole raj be, k'o na more da si oti{ja. Makedonci su ti isti ko mi, skoro isto zborimo. Prose~an Makedonac pri~a kao Vrawanac koji je ro|en u Pirot a `ivi u Bugarsku. Platimo sme{taj 13 evra za osam dana, i za mene i za wuma. Dogovori se sas bab~e Pavlinku da vu okre~im ku}u a ona da ni smawi cenu i pade dogovor. Dade ni sme{taj za evro i ne{to. Na P~iwu bi mi poskupqe isko~ilo. Prejeba gi ja 100 kvadrata sas poludisperziju za dva sata. Sas jednu ruku, bez slubu... `ena mi je bila sluba. Na grbinu me je nosila po ku}u dok sam prskaja plafon. Onakoj celi u kre~ k'o sne{ko beli} po|omo na pla`u da gu osetimo i mi malka vodu. K'd ono na pla`u se ide samo sas taksi i toj 2 evra u jedan pravac... daleko pla`e. Reko si u sebe – „Treba{e da ga prodam i on'j star bojler, ako mi je kad sam glupan... skaru }e pravim od wega... budala”. Vikam vu na `enu mi – „Imam plan!”. Kod bab~e u podrum sam videja dve bicikle partizanke. ]e idemo sas wi. Tam'n malo sporcki `ivot da vodimo. Jo{ onaj rakija od svadbu neje isko~ila iz mene, }e prija. Molim Boga samo da gi gume nesu ispu{tile. I'cepimo gi mi 15 kilometra k'o ni{ta... sas svem rashladni fri`ider na grbinu. Do|omo na pla`u a ono pobratime kao na more be, abe isto, original. Voda providna k'o brat mi kad me l'`e da neje vr}aja kilometra`u na Trabanta. Pla`e peskovite k'o ka~amak na majku mi a pivo 'ladno k'o

RE[EWA KVIZA: 1A 2B 3V 4A 5A

68

ta{tino srce... jedino sunce pe~e{e ko na tatka mi {amari. Frqimo gi Pils Plus pe{kiri {to gi dobi na nagradnu igru pa kad se protegna. Uff, milinka. Fino pominamo t'j d'n. Dodu{e ukrado{e mi papu~e na pla`u, ali nesu ni bile moje. Kako do{le takoj i oti{le. Malka me bole{e le|a uve~e, ali ne od plivawe nego od ~etku {to sam trqaja plafon kod bab~e. @ena mi vika – „Abe pa ti se uop{te nesi zapalija”. Vikam vu – „Kude da se zapalim mori, normalna li si? Pa celu ku}u sam sam sagradija sa ovija deset prsti na + 40, ko`a mi je bidnala ko na laligatora, sas no` ne mo`' gu probode{”. Cepna gu jednu rakiji~ku {to sam si poneja od doma i legna si gu. Sabajle k'd ustado na telefon 200 poruke – „bra~e, kolko lopate cement da turim?”, kolko me{alice treba za terasu?, Kam gu burgija?, K'd stiza pesak?, Bemo u onuj javnu ku}u {to si ni pri~aja, doma}ica vika da nesi plat.” T'd ga ugasi telefon. Vikam vu na `enu mi – „Iz firmu mi pi{ev...” – i baci ga na krevet... Telefon! Zaja{imo gi partizanke i pravac na pla`u. Sednamo u kafi} be. Pa neli, i ja da potro{im neki dinar da ga jebu. Vikam – „Bra~e, na mene jedno to~eno od kilo a na `enu crn sok sas cevku”. I donese be. Bija sam siguran da me neje razumeja. Ali vikam vi ja, isti smo. Jedino je za `enu mi pogre{ija, doneja vu koka-kolu ali nema veze, je'nput se `ivi. @ena mi izvadi telefon da ne slika, da ovekove~i {to bi rekli. Vika mi – „A be ti se uop{te ne smeje{ ~ove~e, k'o mrgud si neki”. Vikam – „Kako da se smejem mori kad tri zuba u glavu imam samo, jedva `vakam dok jedem. Jedina vilica koja mi se fa}ala je bila na nana Stan~e, ali tatko mi debil zapna da vu gu vrnem i sahranimo gu sas wuma. Odnese gu ona na on'j svet a ja ni{ta potvrdo od kajganu ne}e turim u usta, Bog du{u da vu prosti... Na vilicu”. I'cepi ga pivo na eks i odma uripi u vodu da se bawam. Nesam iza{ja iz vodu od jedanaes' ujtro do sedam uve~e. Ko`a mi se sparu{kala k'o tarana. Vikam vu na `enu mi – „Ajde jani gu partizanku pa da si begamo dok se bab~e neje uspala, ne}e mo` da u|emo u avliju... í


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/29/2017

2:10 PM

Page 8

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

BELOBRADOM S QUBAVQU Patuqci* su dobrodu{ni drugari divqih `ivotiwa, kao i qudskih bi}a (mada ova to retko prime}uju) oj patuqak se zove Belobradi. M Jeste, ima veliku belu bradu. Ne sedu. Belu. Upoznao sam ga, ta~nije, prvi put video po~etkom {ezdesete godine pro{log veka. Januar HAXI DU[AN je te zime bio ba{ hladan i tata je M. GLU[AC kao lo`a~ u zgradi gde smo stanovaPPr Rotari klub li, na Terazijama broj 10, imao doBeograd voqno ugqa za lo`ewe. To popodne sam kao i ranije si{ao u podrum da vidim {ta tata radi i malo da se ugrejem i promuvam po odajama sa ugqem koji je nekako ~udno svetlucao i pucketao {to me je ~inilo da budem oprezan, jer su me te prostorije ~esto najvi{e privla~ile i ako sam se, priznajem, pla{io polutame i pucketawa. Ugaq se su{io, {ta li? I tako jednom, stiglo je neo~ekivano: na vrhu jedne gomile ugqa stajao je on. Belobradi. Mali, sa crvenom kapom i bluzom koju nisam zapamtio kakve je boje. Gledali smo se, kao da se i osmehnuo, ali, avaj, ja sam vrisnuo, ili jako zavapio: - Tataaaaa! Dotr~ao je, no, kada sam mu uz glasno lupawe srca objasnio koga sam i gde video, ni~eg vi{e nije bilo u vidokrugu osim crnog ugqa koji nije vi{e toliko svetlucao. Belobradi je u trenu pre wegovog pogleda skliznuo s druge strane crne gomile. Tata me je odmah poslao u stan, gore, na osmi sprat, verovatno se boje}i da nisam dobio groznicu s temperaturom pa imam privi|ewa... I ne znam tada, a ni sada, da li sam se ba{ upla{io, ili samo iznenadio neo~ekivanim prikazom. Imao sam tada jedanaest i po godina i pored raznih kwiga koje sam donosio iz biblioteke Doma pionira Beograda i ~itao, po~eo sam da donosim i onu sa bajkama nema~kih filologa i basnopisaca bra}e Grim, Jakoba i Vilhelma, gde se nalazila „Sne`ana i sedam patuqaka”. Drugarice Branka i Olivera, bibliotekarke u Domu, mora da su se ~udile {to uzimam da ~itam ba{ tu bajku, ali ja nisam mislio da je to bilo ~esto. Samo kad se po`elim, a mislim da sam svaki put vi{e u`ivao u crte`ima, jer sam bajku znao napamet. Tako sam se, mislim i skrivao iza tog likovnog u kwizi, jer sam crtao i u`ivao u likovnoj sekciji Doma. Sada se, eto, prise}am da sam patuqke do`ivqavao kao `ive, male mo}ne qude. tarost patuqaka je oko trista do ~etiri stotine godina, a najdu`e je `iveo bra~ni par patuqaka na Jadranu – 550 goS dina! @iveli su na jednom od Elafitskih ostrva (Jakqan ili [ipan?) u Dubrova~kom arhipelagu u kro{wi maslinovog drveta i leti su stvarali bo`anstvene akvarele. Ina~e, patuqci umetnika su dugove~ni, dugotrajan je wihov posao kopawa unutra{wih tunela, jer umetnicima treba pomo}!

Patuqci postaju odrasli posle 50 godina. A onda dugo traje wihovo saznavawe, sla`u}i u sebi kamen~i}e mudrosti. @enskom patuqku posle 350 godina ili vi{e, po~iwe da raste retka brada. Kao i `enama u sredwim godinama (ali malo mawa)! Ne smatra se neprivla~nom, naprotiv, znak je sjediwavawa s mu{kom pameti i predstavqa duboku spoznaju. Kad prevali ~etiri stotine godina, mu{ki patuqak postaje uko~en i zaboravan, razvija se sklonost ka skitwi, a odre|enog dana zapo~iwe svoje putovawe prema Planini smrti i na wegovom ro|endanskom drvetu (koje je pose}ivao celog `ivota, jednom godi{we, na Ivawdan uve~e) po~iwu da se javqaju mrtve grane. Patuqci su bi}a sumraka i no}i i sedam puta su sna`niji nego qudska bi}a. Po{tuju qude i gnome, ali ne vole vilewake. Imaju devetnaest puta o{trije ~ulo mirisa, jer patuqak u nosu ima 95 miliona senzorskih mirisnih }elija, dok ~ovek ima 5 miliona. Patuqci trqaju nos u znak pozdrava i pri susretu i pri rastanku. Bra~ni parovi patuqaka uvek dobijaju blizance. Odrasli mu{ki patuqak te`i 300 grama, a odrasli `enski patuqak te`i 250 – 275 grama. Stvarna visina {umskog patuqka (bez kape) je 15 cm. Naj~e{}e ~itaju „Kwigu tajni”. Patuqci u krevetima jedan drugom nazivaju slitzÞeitz - laku no}, zbogom! (Hvala je dieÞs!) ikada vi{e nisam video Belobradog. U isti mah sam `eleo da ga ugledam, ali sam i strepeo N od wegove nepredvidqivosti. [ta ako ga je neko naqutio pa se ja pojavim i on sav svoj gnev malog mo}nog bi}a sru~i na mene? Ali ne mora ba{ tako... Spremio sam pitawa za wega: {ta je hrabrost, kako se postaje heroj, koje uslove za to moram da ispunim, gde je wegova zemqa, da li je tamo uvek veselo, je li ho}e da me upozna s drugovima... nogo kasnije sam se divio slikama i ~iM tao o `ivotu francuskog slikara Anri Mari Rejmon de Tuluz -Lotreka (Riri mu je bio nadimak), koji se hrabro nosio sa svojim telesnim nedostatkom, (bio je ru`ni kepec), ali nije uspevao da svoju borbu protiv duhovnih zala zapadwa~ke civilizacije, kako je ~esto govorio, usmeri u stvarala{tvo, nego je vode}i raspusan `ivot po no}nim lokalima i javnim ku}ama Pariza umro rano, u 37 godini, kao alkoholi~ar, posle sr~anog udara. Na porodi~nom imawu Malrome u @irondu, 9. septembra 1901. godine izgovori}e posledwe re~i: „Vieil imbecile!” („Stara budalo!”), {to se odnosilo na oca koji je bio prisutan. Monfa ili Du{a Pariza, kako su ga zvali, bio je iz aristokratske porodice i wegovi otac i majka bili su bliski ro|aci koji su se uzeli kako bi uve}ali bogatstvo u kome su u`ivali, a tada nisu bile poznate genetske posledice brakova bliskih ro|aka (bio je visok jedva jedan i po metar). Na jednoj samostalnoj izlo`bi u Parizu, poznatu Lotrekovu sliku na platnu „^a – U – Ka - O” (`ena u ode}i klov-

69


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/29/2017

2:10 PM

Page 9

PISMO UREDNIKU na koja zate`e svoj mider) kupio je wegov prijateq i mecena, srpski kraq Milan Obrenovi} koji je posetio izlo`bu borave}i u Parizu posle skorog abdicirawa. Slika je do danas imala nekoliko vlasnika i gubi joj se trag. Najvi{e sam posmatrao razglednice iz Pariza koje nam je u likovnoj sekciji Doma donosila i pokazivala drugarica [ana [otra. Naravno da sam pored razglednica sa slikama Van Goga, Gogena, Dega, ponajvi{e upijao scenu sa slike „Mulen Ru`” koju je naslikao Lotrek. Kasnije sam saznao da je na slici sebe naslikao kako sedi u dnu prostorije, kao mali, sitni, bradati ~ovek sa {e{irom. Dugo sam o~ekivao da }e mi se on okrenuti i dati odgovore koje sam pripremio za Belobradog. Ponekad mi se u~inilo da se naka{qao i da mi je brzo namignuo. I to je bilo ne{to, izdvojio me je, potvrdio time da ih ima jo{, da ~ekam... Pribli`i}e mi se kad – tad tajna malog, mo}nog, mudrog sveta tunela... osle sam negde pro~itao da se patuqak najve}eg slikara holandskeumetnostiRembrantavanRajnazoveOli HaroldP son i da je u~estvovao u stvarawu slike „^eta kapetana Fransa Baninga” – No}ne stra`e, 1642. godine. U ovom poznatom grupnom portretu velikog formata (3,71 h 4,45 m.) bezuspe{no sam tragao za maju{nim likom Olija. Oti{ao je iz gu`ve da se na|e pri ruci nekom drugom umetniku! Kada me put nanese u odaje Dr`avnog muzeja u Amsterdamu, gde se nalazi ova slika, siguran sam, oseti}u, bi}e Oli u blizini. Ka`u da prilazi samo vernicima sveta imaginacije! Oli je jo{ `iv i zdrav, ba{ kao i patuqak Volfganga Amadeusa Mocarta koji se zove Tim Frajdl i ka`u da je jo{ daleko od svoje ~etiristote godine! osle smo se odselili, ulazio sam u druge podrume na Brdu gde P smo dobili stan, no, oni nisu bili ni nalik onom velikom i tajanstvenom podrumu iznad koga je grmeo `ivot Terazija. Veruju}i da patuqci u~estvuju u napornom radu u rudnicima, kopaju ugaq koji i wih greje, silazi}u i zavirivati u mra~ne delove podruma, potajno ~ekaju}i Belobradog, jer ima ne{to tajanstveno {to me goni da u wih zavirujem. Miris memle, drveta i ugqa... A gde i kad }emo se sresti, bar na trenutak, nepoznato je – oni odlu~uju! Znam da vole svetlost i rasprskavaju}e boje vatrometa, radova}u se, jer znam da credo Üuia absurdum ne va`i za mene! A i Belobradi je sada u svojim najboqim godinama i mogao bih od wega ne{to pametno da saznam... DieÞs Belobradi {to sam imao ~ast! í * ku}eupraviteq; ku}ni duh. p. s. Za~udio sam se kad sam ~uo da ima qudi koji nikada nisu videli patuqka. Ne mogu a da ne `alim takve qude. Siguran sam da s wihovim vidom ne{to nije u redu. Aksel Munte {vedski psihijatar i pisac (1857 – 1949)

Patuqkovi} u dvori{tu Jovana Ili}a Rotari klub Beograd

70

FANTASTI^NO Veliko HVALA {to si moju pri~u VINSENT objavio u pro{lom broju! Samo mala dopuna za ~itaoce, da pojasnim vreme i mesto nastanka pri~e. Ta je pri~a nastala u Kanadi, u Novoj [kotskoj, 30 minuta od Univerzitetskog grada Antigonisha u ku}i pored okeana, u borovoj {umi, februara 2000. godine.... Jedne sam no}i videla svetlo na sred okeana... i to je za mene bilo ~udo...to se svetlo dizalo do neba... i oblaka... u tami to je bila fascinacija i inspiracija... Hvala od srca! Dragi uredni~e, `elim da ti ka`em da sam odu{evqena {ta ste vi u Redakciji napravili od Rotari magazina. Svaka vam ~ast! Toliko du{e, toliko zanimqivih stvari. On je upravo onakav, kakav bi jedan dobar magazin trebao da bude. Mislim da je velika {teta {to nema novca za {tampu, jer dr`ati magazin u ruci i ~uvati ga, ne mo`e da se meri sa novom tehnologijom. Samo sam to htela da ka`em, da sam se odu{evila i da sam ponosna na tebe i vas jako! Sre}na sam {to te imam za prijateqa... i ba{ si mi suze naterao na o~i... Toliko je ovo lepo u moru idiotizma i gluposti! Svaka vam ~ast! Volela bih da podelim ovo sa qudima... nekako... í Iskreno Zorica Dora Kqaji}


Rot 62-71:Rot 62-71.qxd

12/29/2017

2:06 PM

Page 10

POEZIJA

NEPOVRATNA PESMA

PROTESTNA PESMA

Nikad nemoj da se vra}a{ kad ve} jednom u svet krene{ Nemoj da mi ne{to petqa{ Nemoj da mi ho}e{-ne}e{. I ja be`im bez povratka. Nikad ne}u unatrag. [ta ti zna~i staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za ~im mo`e da se pati Tu je ono ~emu mo`e{ srce dati. Al’ ako se ikad vrati{ mora{ znati tu }e{ stati I ostati. O~ima se u svet tr~i Glavom rije mlako ve~e Od reke se dete u~i ka morima da pote~e. Od zvezda se dete u~i da zapara nebo sjajem. I od druma da se mu~i i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi ve~no klija i }arlija tvoj po~etak. Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud `uri, stisni srce i za`muri. Al’ kad po|e{ – nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud }e{. Ko zna za{to. Ko zna {ta te tamo ~eka. Ove su `eqe uvek beqe kad namignu iz daleka. Opasno je kao muwa opasno je kao metak da u tebi ve~no kuwa i mu~i se tvoj po~etak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sawaj. Tr~i. Stvaraj zoru kad je ve~e. Nek’ od tebe `ivot u~i da se peni i da te~e. Budi takvo neko ~udo {to ne ume ni{ta malo, pa kad krene{ – kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. Ko zna {ta te tamo ~eka u maglama iz daleka. Al’ ako se i pozlati{, il’ sve te{ko, gorko plati{, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vrati{.

Sva{ta umem, Stvarno umem. Samo - sebe ne razumem. Ja ~uvao, qudi ovce tamo negde nakraj sveta, mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta... Sve im smeta. Ja do {kole pe{a~io i po ki{i i po snegu, moje k}eri ko knegiwe, ko da se u svili legu: jednom {mrknu, dvaput kinu i be`e u limuzinu. Sva{ta umem. Stvarno umem. Samo - sebe ne razumem. Ja kr~io s ocem {umu. Plik do plika dlan mi ospe. Mome sinu - gospodinu te{ko i da |ubre prospe. Kad mu mati ne{to re`i, mislim: `ensko pa nek re`i. A on odmah: kupi stvari i od ku}e u svet be`i. Jo{ mi `vrqa neka pisma opro{tajna, puna bola. Ispadenemo pred wim krivi mi i {kola. Tra`i novac, kuka, moli nema ~ime stan da plati, a ja {a{av, pa ga pustim da se mirno ku}i vrati. I sve divno, divno umem, samo - sebe ne razumem. Sve sam ovo za wih steko. Niko hvala nije reko. Ko da moram da se zboram i da le|a ve~no krivim zbog prin~eva i princeza. Ko da samo zato `ivim. A ja `ivim, jer se nadam da me i sad negde ~eka jedna {uma iz detiwstva i vedrica vru}eg mleka, i ti{ina ispod brega, i plav lepet pti~ijih krila, i ogromne `ute zvezde kao {to je moja bila. Al' putevi zatravqeni. Nad wima se magle tope. Odavno su zatrpane moje bose de~je stope. I{ao sam i ja u svet bez re`awa, bez be`awa. I{ao sam da odrastem. Sad sve mogu. Sad sve umem. Ali {ta mi sve to vredi kad sam sebe ne razumem.

MESECOSLOV

FEBRUAR 2018. FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

1 SEMINAR D 2483

2

16 20

DAN BIOLO[KE KONTROLE

21

Umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar Rotari Internationala od 1910. do 1942. godine

ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA SVETSKI DAN NO[EWA HIXABA

4

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KARCINOMA

ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN osnovan 2004. godine

6

1952. Elizabeta II postaje kraqica Ujediwenog kraqevstva posle smrti svog oca Xorxa VI.

7 11

22

ME\UNARODNI DAN @RTAVA

SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)

23

1905. DAN ROTARÙ INTERNATIONAL

12

1199. Na dana{wi dan umro je monah Simeon, pre toga Stefan Nemawa, rodona~elnik najznamenitije srpske vladarske dinastije.

13

DAN ZAQUBQENIH

DAN O^UVAWA ENERGIJE

15

ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1996. godine)

ME\UNARODNI DAN @IVOTA

ME\UNARODNI DARVINOV DAN (U SPOMEN NA ^ARLSA DARVINA)

14

SVETSKI DAN SOCIJALNE PRAVDE (priznat od OUN)

DAN DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE (1804.) Sretewe

SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD KARCINOMA

1905. Rotari klub, prvi te vrste u svetu, otvoren je u ^ikagu, SAD, zaslugom Pola Harisa. ROTARI KLUB PALI] osnovan 2004. godine DAN ME\UNARODNOG SPORAZUMEVAWA I MIRA

24

NACIONALNI ROTARI DAN U SRBIJI

25

ROTARI KLUB NOVI SAD osnovan 1995. godine

28

1916. Zavr{eno je prebacivawe glavnine srpske vojske na gr~ko ostrvo Krf. 1939. DAN LISTA

Miroslav Mika Anti} srpski pesnik (ro|en 14. marta 1932. godine u Mokrinu + umro 24. juna 1986. godine u Novom Sadu)

71


Rot 01:Rot 01.qxd

12/28/2017

7:53 PM

Page 2

MIRIS BELOG GRADA

Iz arhiva produkcijske ku}e ÙU BI NET

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Srpski rotar 83 i 84  

Srpski Rotar broj 83 i 84

Srpski rotar 83 i 84  

Srpski Rotar broj 83 i 84

Advertisement