Page 1

Rot 01:Rot 01.qxd

3/2/2018

5:18 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MAR T/APRIL 2018. • GODINA VIII (LæææV) BROJ 85 i 86 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

SVI MIRISI BELOG GRADA


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:24 PM

Page 1

LEKCIJA IZ VULKANIZERSKE RADWE VREDNA OSKARA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Rom Uro{ je jedva hodao dok je radio, a jedno pitawe mu je promenilo `ivot! Branislav Bane Ran|elovi}

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Pavle Bani} ISSN 2217-723æ

BROJ 85 i 86 MART / APRIL 2018. GODINA VIII (LæææV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Haxi Du{an Glu{ac Distrikt 2483 guverner 2017–2018. Branislav Bane Ran|elovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Trivko Ti}a Savi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski i prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Naslovna strana: Haxi Du{an Glu{ac, kola` „Tvorac u svom Haosu”

2

Nikola Mandi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

edan korisnik Fejsbuka podelio je sa svojim prijateqima JVo`dovcu. susret koji je do`iveo u jednoj radwi na beogradskom Prenosimo ga u celosti: „Vulkanizer negde na Vo`dovcu. Do{ao da zamenim letwe gume zimskim. Dva radnika uporedo rade na dva automobila. Jedan je {ef, rekao bih mojih godina, a drugi je Rom koji deluje ne{to mla|e od mog }aleta. Rom {epa, jedva hoda. Ali radi iste stvari kao {ef. U jednom trenutku pored wih pro|e automehani~ar iz susedne radionice. Kada vidi Roma kako se gega, pita ga: „Uro{e, ni{ta nije boqe?” „Ubi{e me manekenske piste, kolega” a onda se uozbiqi: „Ma sve u tri lepe... Ne pitaj me ni{ta.” [ef se bavio mojim autom, dok je Uro{ mewao gume na nekom razdrndanom „puntu”. Vlasnik „punta” je stajao i pu{io. Kada je Uro{ zavr{io, taj ~ovek ga je pitao u ~emu je problem sa hodawem, dodav{i „ako smem da pitam”. Uro{ je uzdahnuo, rekao kratko „ma...” i delovalo je kao da razmi{qa da li da mu to bude ceo odgovor ili da doda jo{ ne{to. Ipak je izabrao ovo drugo. „Je*e me kuk ve} godinama. Dugo nisam imao zdravstveno, pa sam mogao da se slikam. Onda sam dobio kwi`icu, ali se operacija ~ekala godinu i po dana. I kada je letos do{ao moj red, rekli su da ne mo`e sad, da su ostali bez nekoliko lekara u bolnici. \avola su ostali bez lekara – upao neko preko veze, sigurno. I zakazali su mi za kraj marta slede}e godine. Ko zna, mo`da bude i avgust ako opet upadne neko preko veze. U septembru sam hteo da umrem od bolova. Nisam radio dve nedeqe. A ne mogu da ne radim. @ena umrla uo~i Bo`i}a, troje dece, najstarije 12 godina. I ~im je popustilo, eto me nazad. I stvarno je bilo podno{qivo do pro{log petka. Ali me onda preseklo i od tad sam opet Spajdermen.” ^ovek ga je pitao u kojoj je bolnici bio i do kad mu traje zdravstveno. Onda se odmakao i telefonirao. U istom trenutku je Uro{u zazvonio telefon. „Evo radim. Za jedno dva sata. Ima{ paprika{ od sino} u fri`ideru. Pojeo ti je? Sve? Pa idi kupi ne{to. Zna{ gde su pare? I ja tebe, miko.” Onda se obratio {efu: „Je*ote, ono moje dete samo jede. Jednom }e nas sve pojesti.” Voza~ „punta” je zavr{io telefonski razgovor, a Uro{ mu je rukom pokazao na auto i rekao da je gotov. ^ovek ga je pitao da li ima papir i hemijsku. Uro{ je u{ao u radwu i doneo mu blok~i}. ^ovek je stavio blok~i} na haubu, napisao ne{to na wemu i pru`io Uro{u. „Ovde ti je telefon mog kolege, doktora sa ortopedije. Javi mu se u ponedeqak posle 9 ujutru. Rekao mi je da }e{ biti operisan u prvoj polovini decembra. Mora{ samo pre toga da izvadi{ neke nalaze, ali re}i }e ti on to ve}. A mo`da i zna{ ve} sve {ta treba...” Uro{ je pogledao u papir, pa u wega. Pa opet u papir. Pa opet u voza~a „punta”. „I to samo tako? Jedan telefonski poziv?” „Ja sam isto doktor, samo nemam veze sa kukovima. Bavim se ovim poslom skoro 30 godina i svakojakih gluposti sam


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

7:12 PM

Page 2

se nagledao. Nepravda je svuda oko nas, a u ovom mom poslu, u ovoj zemqi Spajdermena i Betmena, nekako najo~iglednija. Pun mi je vi{e ku*ac fla{a viskija, bombowera i lagawa qudi. Idem u prevremenu penziju krajem godine, ne mogu vi{e. I meni je umrla `ena pro{le godine, ali nemam decu, tako da mi ne}e biti frka za lovu.” Uro{ ga je gledao netremice. O~i su mu bile kao lubenice. Dr`ao je onaj blok~i} i poku{avao ne{to da ka`e. Onda je samo pri{ao doktoru i zagrlio ga. Nije ga pu{tao dobrih minut. Ovaj se nasmejao i rekao: „’Ajde bre {ta ti je, svako bi to uradio da mo`e. A meni se mo`e.” „Ne bi svako, i znam da to znate. I ja sad ne znam {ta da vam ka`em, kako da se odu`im. Sa „hvala” mo`ete da se slikate, a ja nemam mnogo vi{e od toga.” „Ovo je {amarawe nepravde, Uro{e. Nemam priliku to da joj radim ~esto. Ali kad imam, ne}u proma{iti. Jeb’o „hvala”. Da si ti `iv i zdrav. I da te oprave, pa da `eni{ tu decu.” [ef je zavrtao {rafove na to~kovima mog auta a i gledao u ovu dvojicu. Kad mu je doktor pri{ao i pitao koliko je du`an, ovaj je rekao „ni{ta, ku}a ~asti”. ^ovek nije hteo da ~uje, ali je {ef bio uporan. Jedva ga je nekako ubedio. Doktor se zahvalio obojici, a {ef je rekao: „Je*emo nepravdu doktore, kad god nam se mo`e. Je*e{ hvala. Da si nam `iv i zdrav!” „Nije potrebno da izmi{qam pri~e. Nije potrebno da ma{tam. Dovoqno je da odem kod vulkanizera i izvadim slu{alice iz u{iju. Nekad je `ivot stra{niji od najjezivijeg horor filma, ali je nekad lep{i i od najlep{e melodije, pa makar tu melodiju napisao Leonard Koen, a `ivot joj produ`io Xef Bakli. ^ovek uvek ima priliku da se poka`e, nema opravdawa za bilo {ta drugo” í

LEKCIJA PROFESORA edeli smo u restoranu i ru~ali kada nam je pri{ao S kelner i rekao da mladi}i za drugim stolom `ele da nam plate pi}e ili neki kola~. Profesor Vladeta Jeroti} je qubazno, od srca odbio, izme|u ostalog i zato {to je skroman ~ovek, i re~e: „Mi smo ve} naru~ili pi}e, a jedno smo ve} popili!” Smatrao je da je to dosta, preko toga bilo bi nalivawe. Kasnije nam je jedan od mladi}a, ~ija je ideja bila da nas ~asti, pri{ao, predstavio se i rekao profesoru da je `eleo da mu plati pi}e zato {to je on toliko toga za wega u~inio, kako je rekao, wemu su Jeroti}eve kwige i emisije mnogo pomogle u `ivotu. Jeroti} se ponovo qubazno zahvalio a onda mu je rekao ono {to `elim da podelim sa vama: „Nemojte da uvek ~inite po sistemu – ja tebi, ti meni! Ja sam ne{to, kako vi ka`ete, vama u~inio i vi sada ho}ete meni da vratite. Kada vama neko u~ini ne{to, vi u~inite nekom drugom, on nekome tre}em i tako se pravi krug dobrih dela. Ina~e to – ja tebi, ti meni – je odraz plemenske svesti i osnov korupcije. Zato ja ka`em da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija ne{to prirodno. Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hri{}ani, a to zna~i da se izdi`emo iznad svoje prirode” í

MESECOSLOV

MART 2018. MART nije samo mesec posve}en Rotaraktovcima, ve} i re{avawu problema nepismenosti u svetu. U nedeqi svetskog Rotarakta je 13. mart, datum kada se Rotari klubovi i Distrikti pridru`uju aktivnostima Rotarakt klubova.

2

SVETSKI DAN KWIGE

3

ROTARI KLUB NI[ MEDIJANA osnovan 2010. godine

1831. Ro|en je na{ dobrotvor i zadu`binar \oka Vlajkovi}.

12

Obele`avawe svetske Rotarakt nedeqe i 50 godina osnivawa prvog Rotarakt kluba

14

ROTARI KLUB [ABAC osnovan 2008. godine

7

321. Konstantin I, rimski car, ukazom progla{ava nedequ danom odmora u carstvu.

15

SVETSKI DAN PROTIV POLICIJSKE BRUTALNOSTI

8

ME\UNARODNI DAN @ENA

20

SVETSKI DAN BEZ MESA (MEATOUT DAÙ)

10

ROTARI KLUB NI[ CENTAR, 10. godina od osnivawa

ME\UNARODNI DAN SRE]E (priznat od OUN 2005. godine, na predlog dr`ave Butan)

22 2011. IZA[AO IZ [TAMPE PRVI BROJ ^ASOPISA

11

SVETSKI DAN PANTOMIME (dan ro|ewa Marsela Marsoa, najve}eg umetnika pantomime)

25

ROTARI KLUB STARA PAZOVA osnovan 2010. godine

PRVIH OSAM GODINA

Brojeva: 86 Strana: 2420 Kolora: 11.141

3


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:25 PM

Page 3

[TAMPATI [TAMPU, ILI... @ivimo u vremenu tehnolo{ke euforije koja poprima razmere sne`ne oluje. Preplavqeni smo „pametnim ure|ajima” i ponekad se zapitamo kako smo nekada `iveli bez wih. Kwige, novine ili stripovi koje su moji vr{waci osamdesetih godina ~itali, skoro i ne postoje. Za stripove oni nikad nisu ni ~uli... Sve je vi{e dru{tvenih mre`a, a sve je mawe dru{tava: sportskih, kulturnih, peva~kih... dru{tava gde qudi, sede}i jedan naspram drugog i gledaju}i se u o~i, provode vreme zajedno. Da li pla}amo danak tehnologiji? Da li se mo`e izgubiti bitka sa savremenim svetom? Da li }e pisana re~ pokleknuti u trci sa tehnolo{kim dostignu}ima? Formati medija se ne mewaju prvi put. Mewali su se i mewa}e se. Prema G. Godmanu (2009), prve novine pojavile su se pre 1.200 godina. Istorija srpske {tampe po~iwe ~asopisom „Slaveno – serbskij magazin” ~iji je osniva~ Zaharije Orfelin, a {tampao ga je u Veneciji prvi put 1768. godine. Istori~ari smatraju da je „Slaveno – serbskij magazin” za~etnik srpske publicistike. Zatim imamo „Serbskija novini” koje su se pojavile 1834. godine itd. Prvi ameri~ki {tampani list objavqen je u Bostonu 1690. godine. Kasnije, radio i TV produkcija postepeno stavqaju novine u nezavidan polo`aj i {tampa znatno opada. Radio i TV stanice postale su efikasnije i hitrije u objavqivawu vesti. Me|utim, televizija kao i radio-stanice, uslovno re~eno, gube „bitku” s novinama, jer su novine pru`ale detaqnije informacije. Ista situacija je bila i devedesetih godina, a posle pojave interneta. Proto|akon dr Damjan S. Bo`i}

DRAGI PRIJATELJU U ROTARIJU Sa `eqom da jo{ boqe slu`imo i da svima nama bude lak{i i efikasniji pristup informacjama molim te da pa`qivo pro~ita{ smernice koje {aqemo i da ih, koliko je to mogu}e, uva`i{ i po{tuje{: – Ýeb adresa sajta Rotari kluba Beograd je: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org – E-mail adresa Rotari kluba Beograd je: office¿rotarÚbeograd.org – E-mail adresa Haxi Du{ana Glu{ca, urednika ~asopisa je: hadzidusan¿gmail.com – Molimo Rotari klubove da se aktivnije ukqu~e u promociju svojih aktivnosti, tako {to }e nam dostavqati tekstualne, foto i video materijale sa svojih dru`ewa i slu`ewa. – Molimo Rotari klubove da {aqu sugestije i ideje vezane za ~asopis SRPSKI ROTAR. – Sugestije, ideje, kritike molimo te da {aqe{ Sekretaru Rotari kluba Beograd. Pohvale, ako ih bude bilo, bi}e prosle|ene Redakciji. Molimo Rotari klubove da se pridr`avaju dogovorenih procedura za dostavu materijala, a pre svega osnovnih: – Tekstualni materijal dostavqati kao TEKST a ne kao sliku ili PDF. Slike (fotografije u velikoj rezoluciji) slati odvojeno. – U tekstu koristiti slova ^]@[\ ~}`{|. – Voditi ra~una o gramatici i pravopisu. Redakcija

4

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:25 PM

Page 4

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MART 2018. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

5


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

6

3/2/2018

5:26 PM

Page 5


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:26 PM

Page 6

ROTARI KLUB

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 11. 1. 2018.

VESELO U KALENDARSKU NOVU U ~etvrtak, 11. januara ove godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd odr`ali si u hotelu „HÚatt” svoj prvi sastanak u ovoj kalendarskoj godini. Predsednik Kluba Pavle Bani}, pozdravqaju}i prisutne i po`elev{i sre}an rad u Novoj Godini, obavestio je ~lanove o predstoje}im pripremama oko obele`avawa Dana Rotarija u februaru, kao i o drugim zanimqivim temama iz rotarijanskog delovawa u na{em Distriktu. Ve~e je proteklo u razmeni utisaka sa minulog praznovawa, oboga}enim {alama i dosetkama, kako i dolikuje, da bi ve~era bila prijatnija, a samo ve~e veselije i sadr`ajnije í

7


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

8

3/2/2018

5:28 PM

Page 7


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:28 PM

Page 8

ROTARI KLUB

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 18. 1. 2018.

SRE]AN RO\ENDAN I JO[ PONE[TO Sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 18. januara ove godine bio je sve~arski od po~etka. Predsednik Kluba Pavle Bani} se kratko obratio prisutnima, ~lanovi su imali mogu}nost da ukratko predlo`e, objasne, pozdrave, a onda je do{ao najlep{i i najveseliji deo ve~eri – svi su ~estitali ro|endan svom prijatequ i drugu Draganu Mil~i}u sa ~a{om {ampawca, a slavqenik je simboli~no dunuo i jedna sve}a koja se na{la na stolu bila je uga{ena! Slavqe se ubrzo, po zavr{enom fotografisawu za uspomenu i dokmentaciju i zavr{enom sastanku nastavilo u kafi}u „Familija” na po~etku beogradske Skadarlije, ~iji je vlasnik slavqenik. Pi}e, muzika, karaoke... i tako sve do zore novog dana... Bogojavqewa... í

9


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

10

3/2/2018

5:30 PM

Page 9


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:30 PM

Page 10

11


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

12

3/2/2018

5:30 PM

Page 11


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:31 PM

Page 12

ROTARI KLUB ROTARAKT KLUB

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 23. 1. 2018.

MALI VRABAC, TESNA SOBA TRI SA TRI, KARAOKE FAMILIJARNO I GLASNO U utorak, 23. januara ove godine, uve~e, od 20,30 ~asova bilo je tesno u maloj sali skadarlijskog hotela „Le Petit Piaf” (sa ~etiri zvezdice). Razlog: odr`an je dogovoreni zajedni~ki sastanak ~lanova Rotarakt kluba Beograd koji tu odr`avaju svoje sastanke utorkom, a do{li su u goste stari(ji) prijateqi iz Rotari kluba Beograd da zajedno odr`e sastanak koji }e biti redovni, kako je to ve} ranije dogovoreno. Uz pi}e, upoznali smo se sa akcijama mladih prijateqa, wihovim planovima, `eqama, molbama za pomo}, budu}im dru`ewima, nije bilo ve~ere, a onda smo se zajedno preselili nekoliko desetina metara, uz staru Skadarliju, do kafi}a „Familija” kod doma}ina, na{eg ~lana Dragana Mil~i}a na nastavak dru`ewa uz pi}e i karaoke... í

13


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

14

3/2/2018

5:32 PM

Page 13


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:32 PM

Page 14

ROTARI KLUB

BEOGRAD 15. 2. 2018.

BEOGRAD 22. 2. 2018.

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

ROTARI KLUB

DRU@EWE NA SRETEWE U ~etvrtak, 15. februara ove godine odr`an je sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. Sastanak koji je vodio PPr Nenad Sakovi} bio je redovan, dru{tvo malo, znano, atmosfera hotelska. Pi}e i ve~era na nivou Ă­

PREDAVAWE PREDAVA^A PRAVNIKA Na sastanku na{eg Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak 22. 2. ove godine imali smo gosta i predava~a gospodina Slavi{u Vukosavqevi}a, pravnika i advokata iz Beograda, vi{egodi{weg predsednika zavi~ajnog Udru`ewa Pe}anaca u Beogradu, licenciranog predava~a za za{titu maloletnika u o oblasti krivi~nog prava i predava~a iz oblasti pravnog re`ima javno privatnog partnerstva (JPP). Slavi{a nam ovom prilikom nije dr`ao stru~no predavawe, ve} nam je govorio o temi iz liderstva, o onome {to nas pokre}e i gura napred, o entuzijazmu, u poslu i u `ivotu. Svojom biografijom Slavi{a je pokazao da mu entuzijazma ne nedostaje, da je imao {ta da nam ka`e i ~emu da nas nau~i. Ovoj zanimqivoj ve~eri prisustvovali su i na{i mladi prijateqi iz Rotarakt kluba Beograd Ă­

15


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

16

3/2/2018

5:33 PM

Page 15


3/2/2018

5:34 PM

Page 16

D 2483 Srbija i Crna Gora 23. 2. 2018.

AKTUELNOSTI

Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

113. GODINA ROTARIJA

BEOGRAD, NARODNO POZORI[TE, „IZBIRA^ICA” Definitivno najva`niji doga|aj u Distriktu 2483 Srbija i Crna Gora, u ovom mesecu je 23. februar - godi{wica Rotarija, a kod nas tradicionalno i Nacionalni Rotari dan u Srbiji. Na taj dan svake godine poku{avamo da podignemo svest o na{oj organizaciji, ali i da odradimo ne{to korisno – da podr`imo Fondaciju ili pomognemo nekome kome je pomo} potrebna. Ovogodi{wi sve~ani doga|aj odigrao se u jednom od na{ih najzna~ajnijih i najlep{ih hramova kulture, u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Razloga je bilo vi{e – `elimo da Rotari, gostovawem u jednoj ovakvoj instituciji od velikog kulturnog i nacionalnog zna~aja pove`emo sa kulturom i duhovnom nadogradwom, da celokupni iznos sakupqenih sredstava ode u humanitarne svrhe. U petak 23. februara od 19:00h sa svojim partnerima, prijateqima, bili smo tamo, gde smo obele`ili godi{wicu, podelili nove ~lanske zna~ke i PHF i zajedno pogledali predstavu ,,Izbira~ica” a zatim se dru`ili. Dobro, i fotografisali! To je bio pravi trenutak kad smo pozvali ugledne osobe iz dru{tva Srbije i Crne Gore, kad smo doveli svoje prijateqe, da im prika`emo Rotari u najlep{em svetlu. Ovakvom namenom prikupqenih sredstava, spojili smo mlade, obrazovawe i kulturu – sav prihod sakupqen te ve~eri upu}en je Filharmoniji mladih „Borislav Pa{}an”, za organizaciju wihovog letweg muzi~kog kampa. Ove ve~eri promovisani su slede}i novi ~lanovi velike Rotari porodice: 1. Martin [a{, IT in`ewer, RK Stara Pazova 2. Bojan Jovi}, direktor KUHNE & NAGEL, RK Zemun 3. Nevena Ru`i}, pomo}nik generalnog sekretara u Slu`bi poverenika za informacije od javnog zna~aja, RK E-klub 4. Dr Mirjana Krawac, vanredni profesor na Fakultetu za in`. menaxment, RK Beograd Skadarlija 5. Vuk Radovi}, informati~ar, RK Beograd Skadarlija 6. Nenad Stankovi}, profesionalni bokser, RK Beograd Kraq Petar Prvi 7. Miroslav Krmpoti}, RK Beograd Dunav 8. Aqo{a Romilov, ekonomista, RK Bor 9. Hristos Aleksopolos, profesor strukovnih studija, RK ]uprija Morava 10. Sr|an Pavlovi}, direktor Vojvo|anske banke u Para}inu, RK ]uprija Morava 11. Dejan Vu~kovi}, privatnik, RK ]uprija Morava Ovo su nosioci zna~ajnog Pol Haris priznawa kojima je ono sve~ano dodeqeno ove ve~eri: 1. Sa{a Bo{wak - RK Sombor 2. Svetolik Busarac - RK Beograd Sava 3. Radovan Cveji} - RK Subotica 4. Zoran ]irovi} - RK Beograd Singidunum

17


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

18

3/2/2018

5:34 PM

Page 17


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:35 PM

Page 18

5. Predrag ]ur~i} - RK Zemun 6. Darko \ori} - RK Kragujevac 7. Branislav \urkovi} - RK Beograd Singidunum 8. Neboj{a Kavari} - RK Podgorica 9. Goran Mihajlovi} - RK ]uprija Morava 10. Svetislav Milovanovi} - RK Beograd Stari Grad 11. Krsto Niklanovi} - RK Budva 12. Branislava Radovi} - RK Beograd Centar 13. Slobodan Simi} - RK Sremska Mitrovica 14. Miodrag Tomi} - RK Ni{ Konstantin Veliki 15. Vladica To{i} - RK Pirot 16. Velibor Zolak - RK Budva 17. Qiqana Zumbulovi} - RK Novi Sad Dunav 18. Vladimir Bulatovi} - RK Budva 19. Vesna Latinovi} - RK Novi Sad Dunav 20. Olivera Lola Stani} - RK Beograd Metropolitan 21. Nikola Miti} - RK Beograd Metropolitan 22. Spomenka Kova~evi} - RK Ni{ 23. Dragoslava Spasi} - RK Leskovac – vredna saradnica ~asopisa „Srpski Rotar” s juga Srbije 24. Zorica Jestrovi} - RK Kragujevac 25. Sa{a Petrovi} - RK Ni{ Medijana 26. Radmila Luki} - RK Ni{ 27. Bratislav Urakovi} - RK Kragujevac 28. Nikola Bo`i} - RK E-klub 29. Sa{a Milutinovi} - RK Ni{ Konstantin Veliki Neka nam oproste svi prijateqi koji se nisu prepoznali u ovim spiskovima, a novi su ~lanovi i nosioci priznawa, ali smo morali da zakqu~imo broj, i... na{a mala Redakcija ~estita svima! Sutradan, u subotu, 24. februara u beogradskom hotelu „M” odr`ana je vanredna Skup{tina na{eg D 2483. Na dnevnom redu bila je i zna~ajna ta~ka – rebalans buxeta! í

19


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

20

3/2/2018

5:35 PM

Page 19


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:36 PM

Page 20

RE^ENICA MESECA 113. GODINA ROTARIJA Rotari nam se vratio kao nebeska spirala ~ije je prethodno kolo bilo Svetosavqe, a prvobitno sve ono zapo~eto u Viru i Vin~i. (Ivica S.)

21


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

22

3/2/2018

5:37 PM

Page 21


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:37 PM

Page 22

Distrikt: RotarĂš AssemblĂš 2018 Tradicionalno tokom januara meseca se u San Dijegu odr`ava zavr{ni seminar za obuku dolaze}ih guvernera za narednu rotarijansku godinu. DGE Vladimir Mati} je sa svojom suprugom Jadrankom proveo sedam dana na ovom treningu, i pro{ao detaqnu administrativnu obuku za poziciju koju }e od 1. jula obavqati. Pored edukacije ovo okupqawe ima za ciq i me|usobno upoznavawe svih dolaze}ih guvernera iz preko 500 distrikata na svetu me|usobno, ali i sa dolaze}im predsednikom RI i ostalim funkcionerima Ă­

23


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

24

3/2/2018

5:37 PM

Page 23


Rot 02-25:Rot 02-25.qxd

3/2/2018

5:38 PM

Page 24

OVO TREBA DA ZNATE ZBOG VA[EG ZDRAVQA

DETAQNO ZNA^EWE OZNAKA NA AMBALA@AMA I PROIZVODIMA a po~etku odmah da pojasnimo {ta je to otrov. Otrov N mo`e biti skoro bilo koja supstanca koja se na|e na nedozvoqenom mestu u nedozvoqeno vreme i u nedozvoqenoj koli~ini. Pa ~ak i kuhiwska so, koju svi svakodnevno koristimo, mo`e biti otrov, ako se koristi u velikoj koli~ini. Ako neka ambala`a ili proizvod sadr`i {tetne supstance, to ne zna~i da }e one do}i do nas i izazvati {tetno dejstvo. Put dospevawa otrova u qudski organizam nije jednostavan i zavisi od mnogo faktora (fizi~ko -hemijskih osobina, koncentracije, doze, vremena ekspozicije, itd.). Ovde }e biti obja{wena ve}ina oznaka koje mo`ete na}i na ambala`i proizvoda i proizvodima koje svakodnevno koristite. Oznake mogu biti predstavqene brojevima i simbolima. Oznake sa brojevima (naj~e{}e u trouglu sa strelicama i skra}enica, ali mo`e se na}i i oznaka bez strelica, ili samo broj bez skra}enice). Broj~ana oznaka i skra}enica na plasti~noj ambala`i 1. PET (~esto i PETE - skra}enica od polÚethÚlene terephthalate) – polietilen tereftalat. Ne morate znati {ta je polietilen, ni {ta je ftalat, ali trebalo bi da znate da su boce izra|ene od ove plastike namewene jednokratnoj upotrebi. Naravno, to ne zna~i da }e biti smrtno opasno ako je upotrebite nekoliko puta, ali svakako treba izbe}i dugoro~no kori{}ewe ovih boca, pre svega, iz higijenskih razloga. Neka istra`ivawa su pokazala da postoji mogu}nost da ispu{taju antimon i toksi~ne supstance koje remete rad hormona. 2. HDPE (nekad i HDP - skra}enica od high densitÚ polÚethÚlene) – polietilen visoke gustine. Ovde je re~ o tzv. „dobroj” plastici, za koju postoji najmawa verovatno}a ispu{tawa {tetnih supstanci. 3. PVC (nekad i 3V - skra}enica od polÚvinÚlchloride) – polivinil hlorid. Ovu vrstu plastike trebalo bi izbegavati, kada se radi o pakovawu proizvoda za li~nu upotrebu. Da bi se poboq{ala mehani~ka svojstva ove vrste plastike, proizvo|a~i ~esto prilikom proizvodwe dodaju tzv. plastifikatore, naj~e{}e ftalate, koji remete rad hormona ako se na|u u qudskom organizmu. Me|utim, ~esto mo`ete nai}i da na nalepnici PET ambala`e stoji i broj 3, pored broja 1. Molim bez panike, jer to samo zna~i da je upravo ta nalepnica izra|ena od PVC materijala, koji prakti~no ne uti~e na vas, dok pijete te~nost iz boce. 4. LDPE (skra}enica od loÞ densitÚ polÚethÚlene) – polietilen male gustine. Kao i vrsta plastike pod brojem 2, spada u bezopasnu kategoriju. Ne koristi se za izradu plasti~nih boca, ve} uglavnom za izradu plasti~nih kesica za namirnice, kao i kesa koje nalazimo u marketima na kasi. 5. PP (skra}enica od polÚpropÚlene) – polipropilen. Jo{ jedna od „dobrih” plastika. Obi~no je bele boje ili je poluprozirna. U svakodnevnom `ivotu, naj~e{}e je mo`emo videti kao vrstu plastike koja se koristi za izradu ~a{a za jogurt i kiselo mleko. 6. PS (skra}enica od polÚstirene) – polistiren. Plastika koju naj~e{}e sre}emo kod jednokratnih ~a{ica za kafu, ili u ambala`i brze hrane. Ova plastika mo`e ispustiti stiren,

jediwewe koje po nekim istra`ivawima mo`e uticati na pojavu raka i drugih oboqewa. Zbog toga, kao i kod PET ambala`e, treba izbe}i weno vi{ekratno kori{}ewe. 7. PC (ili bez oznake) – To je najlo{ija vrsta plastike za prehrambene proizvode, jer mo`e ispustiti hemikaliju BPA (bisphenol A). Stoga, skoro da je i ne mo`emo sresti kod ambala`e proizvoda koji se koriste za li~nu upotrebu. Tako|e, mnoge fla{ice za bebe, kao i druga oprema, imaju nagla{eno da ne sadr`e BPA (BPA free). Broj~ana oznaka i skra}enica na papirnoj i kartonskoj ambala`i 20 – Kartonska ambala`a – uglavnom se koristi za kartonske kutije namewene transportu (talasasti karton) 21 – Razne vrste papira – novine, ~asopisi, katalozi (ravan karton) 22 – Kancelarijski papir, kwige 23 – Karton (ambala`a za nesmrznutu hranu, ~estitke, korice kwiga) Broj~ana oznaka i skra}enica za metale 40 – ^elik (FE) 41– Aluminijum (ALU) Broj~ana oznaka i skra}enica za drvene materijale 50 – Drvo (FOR) 51 – Pluta (FOR) Broj~ana oznaka i skra}enica za tekstilne materijale 60 – Pamuk (TEæ) 61 – Juta (TEæ) Broj~ana oznaka i skra}enica za staklo 70 – Bezbojno staklo (GL) 71 – Zeleno staklo (GL) 72 – Sme|e staklo (GL) Broj~ane oznake na vi{eslojnoj ambala`i – ambala`a koja se dominantno sastoji od papira i kartona, ali se ne mo`e ru~no rastaviti na sastavne materijale 80 – Papir i karton u kombinaciji sa metalima 81 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom – kartonski tawiri, ambala`a za sladoled 82 – Papir i karton u kombinaciji sa aluminijumom 83 – Papir i karton u kombinaciji sa belim limom 84 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom i aluminijumom – tetrapak, mleko, sokovi 85 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom, belim limom i aluminijumom Broj~ane oznake na vi{eslojnoj ambala`i – ambala`a koja se dominantno sastoji od plastike i stakla, ali se ne mo`e ru~no rastaviti na sastavne materijale 90 – Plastika/aluminijum 91 – Plastika/beli lim 92 – Plastika/raznovrsni metali 95 – Staklo/plastika 96 – Staklo/aluminijum 97 – Staklo/beli lim 98 – Staklo/raznovrsni metali Ivana Kosti}

25


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

3/2/2018

6:10 PM

Page 1

NEKAKO S PROLE]A... JO[ MALO LEPOTE NOVOGODI[WEG BALA U ORGANIZACIJI ROTARI I ROTARAKT KLUBA BEOGRAD

26


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

3/2/2018

6:10 PM

Page 2

27


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

28

3/2/2018

6:11 PM

Page 3


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

3/2/2018

6:11 PM

Page 4

29


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

30

3/2/2018

6:11 PM

Page 5


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

3/2/2018

6:12 PM

Page 6

31


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

32

3/2/2018

6:13 PM

Page 7


Rot 26-33:Rot 26-33.qxd

3/2/2018

6:13 PM

Page 8

VREMEPLOV ROTARIJA

33


Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

3/2/2018

6:34 PM

Page 1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

NEMA^KI SPOMENIK SRPSKIM JUNACIMA U BEOGRADSKOM KO[UTWAKU Prvom svetskom ratu Srbi i Nemci su bili neprijaU teqi, ali ih to nije spre~ilo da se po{tuju, u ratu, ali i kasnije. Nema~ki vojskovo|a fon Makenzen je nare-

Sahrana nacisti~kih vojnika Prema wegovim re~ima, snage odbrane Beograda uspele su da se izvuku iz grada ka Petlovom brdu i Barajevu i tako daqe nastave borbu protiv nadiru}e nema~ke ofanzive, a na Ko{utwaku su Nemci nai{li na najja~i otpor. Istori~ari su posle Prvog svetskog rata pisali da se srpska vojska na Ko{utwaku borila do posledweg, a kada je nestalo municije branili su se a{ov~i}ima i bajonetima. Od 39 srpskih vojnika, svi su poginuli, a Nemci su imali vi{e od 200 mrtvih. „Taj ~in otpora i te herojske borbe su izuzetno inspirisali nema~kog feldmar{ala Makenzena, da je on neposredno posle borbe do{ao da vidi ovo mesto. Kada je shvatio da je 39 vojnika zadr`alo dva dana ceo wegov puk, naredio je da se ovde izgradi nema~ko vojno grobqe, ali i spomenik srpskim junacima”, obja{wava Gaji}. Nema~ki i srpski vojnici sahraweni su na Ko{utwaku jedni pored drugih. In`ewerija nema~ke carske vojske je osim nadgrobnih plo~a napravila spomenik 208. puku, za-

dio da se 1915. godine na Ko{utwaku podigne spomenik srpskim junacima koji su tu pali u borbi sa nema~kom carskom vojskom. Malo je poznato da je spomenik podignut u okviru kompleksa nema~kog vojnog grobqa, koje je postojalo do 1944. godine. Preko Ko{utwaka su Nemci oktobra 1915. godine poku{ali da opkole snage odbrane Beograda, ali nisu uspeli, a u tome ih je spre~ilo 39 pripadnika srpske vojske. „Na ovom mestu je dva dana i dve no}i trideset {est srpskih vojnika, dva Britanca i jedan Francuz, uspelo da zadr`i jedan ceo puk nema~ke vojske, 208. pruski rezervni pe{adijski puk. Ovo mesto je nekada bilo golet i preglednost je bila odli~na”, obja{wava istra`iva~ Bane Gaji}. Spomenik srpskim junacima

Mermerna piramida

34

tim spomenik srpskim vojnicima sa natpisom na nema~kom i srpskom jeziku, kao i mermernu piramidu za pripadnike 22. rezervnog korpusa vojske Austrougarske. Spomenik posve}en srpskim junacima na Ko{utwaku jedinstven je u svetu, kao po~ast koju je neprijateq odao neprijatequ, i to na najvi{em nivou, jer je inicijator podizawa spomenika, na mestu odakle mo`e da se vidi Srem, feldmar{al August fon Makenzen bio jedan od najvi{ih oficira nema~ke carske vojske. [iroj javnosti je malo poznato da je na Ko{utwaku postojalo nema~ko vojno grobqe, koje je o~uvano i odr`avano posle Prvog svetskog rata – i pored te{kog stradawa, gubitaka i zlo~ina neprijateqa prema lokalnom stanovni{tvu. Izme|u dva svetska rata na grobqu su svake godine odr`avane zvani~ne dr`avne komemoracije kojima su prisu-


Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

3/2/2018

6:34 PM

Page 2

Plo~a stvovale i nema~ka i austrijska diplomatska delegacija, obNema~ki natpis ja{wava Aleksa Ciganovi} iz Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture. „Ovde je nebrojeno puta boravio Kraq Aleksandar Kara|or|evi}. Tako da je ovaj kompleks bez obzira na svoju istorijsku pozadinu i ulogu, pre`iveo”, obja{wava Ciganovi}. Me|utim, problem nastaje u Drugom svetskom ratu kada Nemci na grobqu po~iwu da sahrawuju svoje poginule u borbama sa srpskim ustanicima, tako da je u jednom trenutku bilo mnogo vi{e nacisti~kih grobova, nego grobova pripadnika nema~ke carske vojske. Partizani 1944. godine ulaze u Beograd, a Glavni {tab Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije izdaje instrukciju da se na svim oslobo|enim teritorijama uni{te ostaci okupacione vlasti, pa i vojni~ka grobqa. Ta instrukcija, revolt lokalnog stanovni{tva zbog nema~kih zlo~ina, kao i kukasti krstovi na spomenicima zape~atili su sudbinu grobqa koje je krajem rata gotovo u potpunoSpomenik sti uni{teno. „Najve}i broj spomenika nema~kim vojnicima, kao i spomenici srpskim vojnicima uni{tavani su na Dor}olu u kamenolomu, na lokaciji dana{we Ade Huje, gde su lomqeni na drobilici za kamen”, obja{wava Aleksa Ciganovi}. Na Ko{utwaku je sa~uvana nekolicina nadgrobnih plo~a, ali su one uglavnom razbacane ili iskori{}ene za poplo~avawe dvori{ta okolnih ku}a. Dugi niz godina kompleks nekada{weg grobqa bio je zapu{ten, a sa~uvani su spomenik 208. puku nema~ke vojske, kao i srpski spomenik, dok je mermer skinut sa piramide posve}ene Austrougarskoj vojsci, tako da je od we danas ostala gomila kamewa i betona. Preokret nastaje 1985. godine, kada se kompleks nekada{weg grobqa ra{~i{}ava zbog posete nema~kog kancelara

Helmuta Kola Beogradu i Jugoslaviji. Kancelar Kol je polo`io venac na spomenik koji je feldmar{al Makenzen podigao srpskim vojnicima-junacima. Re~ je o nadgrobnim plo~ama i spomenicima Beogra|ana koji su sahraweni {ezdeset godina posle slavne bitke za prestoni grad, a kojima niko nije deset godina upla}ivao i odr`avao grobno mesto! To~ak istorije nastavio je i daqe ka me|usobnom po{tovawu Srbije i Nema~ke i 2014. i 2015. godine Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture izradio je projekat obnove kompleksa koji je dobio sve potrebne dozvole. Cena obnove je 40 miliona dinara, sa PDV-om! „Ovde ne govorimo samo o kulturnom dobru, ve} i o prirodnom dobru, park-{umi Top~ider-Ko{utwak. Tako da }e posle obnove ovo biti deo prirodne celine park-{ume, a ne grobqe”, obja{wava Aleksa Ciganovi} koji u Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture vodi projekat obnove kompleksa nema~kog vojni~kog grobqa. Ina~e, nema~ko vojno grobqe na Ko{utwaku je neistra`ena istorijska ~iwenica, a postoje i mnoge neproverene informacije. Za sada, istra`iva~ Bane Gaji} na dru{tvenim mre`ama objavquje fotografije grobqa, koje poti~u iz privatnih albuma pripadnika nema~ke vojske iz Prvog i Drugog svetskog rata. Nekada{we grobqe i spomenici nalaze su u ulici Kneza Vi{eslava u Beogradu na po~etku ko{utwa~ke {ume. Nema~ko vojno grobqe (toponim Banovog Brda) locirano je na jednoj od najvi{ih i vrlo istaknutih kota park{ume Ko{utwak sa koje se pru`ao {irok pogled na Savu, Top~ider i Stari Beograd. Po slobodnoj proceni ({to se lako da i detaqnije ustanoviti) sa okolnim veznim prostorima zauzimalo je izme|u 4-6 hektara, a sa okolnim vezno-za{titnim zonama i vi{e. Sa gorwe (ju`ne) strane granica grobqa je bio put kroz Ko{utwak „niz krivine”, danas ulica Pionirska kojom se s Banovog Brda kolima ili pe{ice spu{talo na Top~idersko grobqe, Top~idersku `elezni~ku stanicu i daqe u grad. Na po~etku ove saobra}ajnice iznad grobqa postoji pro{irewe za okretnicu autobusa koji je dotle saobra}ao iz grada do Drugog svetskog rata, a na samom uglu ulice Kneza Vi{eslava i Pionirske stoji ku}a ~uvara grobqa, ali u woj `ive qudi koji sa grobqem nemaju nikakve veze. Banovo Brdo je bilo prepoznatqivo po Nema~kom grobqu. Ne samo da je Nema~ko grobqe bilo i ostalo u najstro`oj zoni prostorne i kulturno-istorijske za{tite, ve} je u tom statusu i cela zona Top~idera i Ko{utwaka kao zaostav{tina porodice Obrenovi} Beogradu i Beogra|anima. U toj zoni nema gradwe od Milo{evog konaka u Top~ideru pa sve do Ulice kneza Vi{eslava na Banovom Brdu, ali za to malo ko mari. Mi vreme ne mo`emo da vratimo, niti da ispravimo {ta je u~iweno. Grobqe je iscepkano, isparcelisano, iznutra uru{eno i razne{eno, zubom vremena i nebrigom pojedeno. Jedini preostali ulaz u Nema~ko grobqe danas je ustvari sporedni odvajak (staza) od novog kolskog prilaza za kafanu i razne druge sadr`aje koji su nikli na

35


Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

3/2/2018

6:35 PM

Page 3

Projekat obnove kompleksa placu grobqa. Ono {to mo`emo jeste da sa~uvamo ono {to je ostalo, makar kao bledi trag na{e zajedni~ke ~asne pro{losti koje vi{e nismo ni svesni. Na mestu nekada{weg Nema~kog vojnog grobqa na Ko{utwaku, jo{ uvek se nalazi {est spomen-plo~a, od nekada{wih 36, postavqenih u ~ast srpskih vojnika koji su oktobra 1915. godine juna~ki poginuli brane}i prestonicu Kraqevine Srbije. I umesto da im se dr`ava odu`i, u zapu{tenom parku, kamene plo~e sa isklesanim podacima, svedo~anstvo su na{eg nemara. Spomenici su polo`eni, da prolaznici preko wih gaze, da ne bi cipele isprqali u blatu. Feldmar{al Makenzen je svojim vojnicima podigao veliki spomenik od belog mermera. Materijal je na{ao na Terazijama, jer je tim belim kamenom, trebalo da se oblo`i velika fontana u centru grada koju je radio Ivan Me{trovi} - obja{wava Milan Tla~inac, nekada prvi ~ovek „Beogradske tvr|ave” i Op{tine ^ukarica. Tom prilikom, kao osvaja~, uradio je ne{to {to nije zabele`eno u istoriji. Podigao je i spomenik stradalim srpskim vojnicima, odaju}i im po~ast na herojskoj odbrani Beograda. U tada centralnom delu grobqa, oko spomenika srpskim junacima, sahrawena su tela 36 identifikovanih vojnika. Stradali srpski vojnici su sahraweni, svako u svoj grob, koji je obele`en nadgrobnom plo~om, sa }irili~nim natpisom, {to se i vidi na {est jo{ uvek sa~uvanih spomenika, koji su danas razbacani po parku. Kada se rat zavr{io 1918. godine, srpske vlasti se nisu svetile. Grobqe sa 3.000 humki nije ni taknuto. Me|utim, posle Drugog svetskog rata, ru{i se dva hektara grobqa. „Grobqe je bilo izuzetno ~isto, uredno, a do 1944. godine, tu je `iveo ~uvar grobqa, a postojala je i kapela. Prostor je bio ogra|en `ivom ogradom, a delom i od kovanog gvo`|a. Kao {to se mo`e videti na starim razglednicama Beograda, postojala je i velika kapija, od koje su danas ostala vidqiva samo tri stuba” obja{wava sagovornik. Ulaskom jedinica NOB i Crvene armije, ru{i se vojno grobqe, u kome su ~ak i tokom Drugog svetskog rata sahrawivani nema~ki vojnici. @iteqi okolnih naseqa, nadgrobne plo~e koriste kao gra|evinski materijal, a deo plo~a iskori{}en je za izgradwu Top~iderske terase. Nema~ka, povodom sto godina od podizawa grobqa, 2015. godine, planirala je da obnovi spomenik wenim vojnicima. Ura|en je elaborat u ~ijoj izradi je u~estvovao i Tla~inac. U planu je preme{tawe piramide iz dvori{ta privatne gimnazije, ali i ure|ewe velike betonske klupe koja je bila posve}ena nema~kom caru Vilhemu Drugom, koji je Beograd posetio januara 1916. godine.

36

Prilikom izgradwe grobqa, napravqena je i velika piramida, koja je bila oblo`ena belim mermerom. Posle Drugog svetskog rata, mermer je skinut, a ostatak piramide prepu{ten zubu vremena. „Piramida se danas nalazi u dvori{tu privatne gimnazije. Pre nekoliko godina radili smo istra`ivawe i bili smo veoma iznena|eni. Prilikom ru{ewa grobqa posle Drugog svetskog rata, oko piramide je formirana deponija. Nekada{we vlasti, preko slojeva |ubreta nabacali su zemqu, pa tako danas, iz zemqe viri samo vrh nekada velike piramide” obja{wava Milan Tla~inac. Ku}a u kojoj je nekada bila kapela i dom za ~uvara grobqa i danas postoji. Na ulaznim vratima stoji plo~a sa porukom, na starom saksonskom jeziku. U woj `ive dve porodice, koje su je otkupile. Vlasnici planiraju da na ovom mestu, kao suinvestitori podignu stambenu zgradu sa velikim brojem stanova. Prema wihovim re~ima za to imaju i sve neophodne papire! Brojne su pri~e kasnije kolale o sudbini ko{utwa~kog vojni~kog mermera. Tvrdilo se da su pojedina~ni spomenici nema~kih vojnika ugra|ivani u temeq Letwe pozornice na Top~ideru 1947. godine kako bi ugla~ani i pravilno kockasti lepo poslu`ili za nivelaciju bine. Druge glasine govorile su da su razvaqeni mermer iz blata izvla~ili i nosili stanovnici okolnih ulica prilikom gradwi novih ku}a pedesetih godina pro{log veka, dok su neki izvori navodili da su mermerne plo~e novi `ivot dobile kao trotoari nekoliko obli`wih ulica na Banovom brdu. Danas postoji jedan jedini trag – u zemqi livade blizu srpskog spomenika le`e, naopako okrenute da im se ne vidi natpis, ~etiri plo~e sa imenima srpskih heroja, poginulih na tom mestu oktobarskog jutra 1915. godine, slobode radi. Mnoge noge prelaze preko te ~etiri prqave i blatwave betonske plo~e, nesvesne preko ~ega, ustvari, gaze í

MIRIS BELOG GRADA

Beograd je me|u prvima u Evropi dobio telefon, ali je haos nastao kada je trebalo dodeliti broj 13! amo sedam godina po{to je Bel izmislio telefon, „~udesnu spravu koja prenosi glas”, prvo istorijsko S „halo” za~ulo se i u Beogradu. Bilo je to 14. marta 1883. godine. Sa jedne strane je govorio Te{a Nikoli}, srpski ministar vojni, a sa druge kapetan Kosta Radisavqevi}. ^ovek koji je poku{ao da za ovo korisno sredstvo zainteresuje stare Beogra|ane zvao se Panta Mihajlovi}, savetnik i drugar Nikole Tesle. Ro|en je 1854. godine, u srcu Ma~ve, u selu Bogati}, odakle ga je jedan trgovac odveo u Be~ na {kolovawe. Put ga vodi u [vajcarsku, potom u Berlin, gde ve} kao priznati stru~wak radi kod firme „Simens-Halske”. Za {efa firme „Simens-Halske” u Wujorku postavqen je 1873. godine, a onda je re{io da se vrati u Beograd i modernizuje Srbiju. Godine 1882. dobio je od kraqa Milana dozvolu da u prestonici podigne telefonske stanice. Beogra|ani nisu imali razumevawa za „novotariju” pa je Mihajlovi} sam, od svojih para povezao kafanu „Tri lista duvana”, u kojoj je bilo sme{teno in`ewersko odeqewe vojnog Ministarstva, i kasarnu na Paliluli. Na toj relaciji je i obavqen prvi telefonski razgovor u Beogradu na op{te odu{evqewe prisutnih zvani~nika. Ipak, javnost je i daqe bila sumwi~ava, pa je od prvog razgovora do uspostavqawa javnog telefonskog saobra}aja u Srbiji, proteklo vi{e od jedne decenije.


Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

3/2/2018

6:36 PM

Page 4

U maju 1897. godine u Beogradu je proradila prva telefonska centrala sme{tena u Kolar~evoj zadu`bini u kojoj se tada nalazila Glavna beogradska po{ta i Glavni telegraf. I tako je krenula raspodela telefonskih brojeva. Novinar „Novosti” Quba Bojovi} bio je prvi civil koji se prijavio, pa je wegov telefon dobio broj 1. Me|utim, kada se do{lo do broja 13, nastao je zastoj jer niko nije `eleo „maleroznu cifru”. Zabele`eno je da je ~ak jedan poznati beogradski advokat poru~io da ne samo da mu ne pada na pamet da uzme broj 13, ve} da ne}e ni bilo koji broj ~iji zbir iznosi 13! Na kraju, sve se lepo zavr{ilo: baksuzni broj 13 za telefon dobio je Quba Sre}kovi} za beogradsku klanicu! í

Pet odsto leksi~kog fonda srpskog jezika je turskog porekla (Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, „Svijetlost”, Sarajevo, 1966. godina) Re~i koje nemaju pravu zamenu: bakar, boja, bubreg, ~arapa, ~eki}, ~elik, ~esma, ~izma, duvan xep, jastuk, jorgan, kula, katran, kutija, lala, limun, le{, majmun, pamuk, papu~e, rakija, sapun, sat, {ator, {e}er, tambura, top, zanat, }orav, }elav, pita, alva, baklava, burek, kafa, jogurt, nanule, xezva. Slede}e re~i imaju zamenu ali... alat, ba{ta, ~obanin, ergela, juri{, kajmak, ka{ika, kusur, makaze, marama, meze, miraz, sanduk, sir}e, {egrt, torba. Tako|e, odoma}ene re~i: amanet, asura, barjak, be{ika, bunar, but, ~arka, ~erga, ~ardak, }ebe, }umur, du{ek, |ubre, gajtan, hajduk, kapija, kop~a, kur{um, mana, oxak, par~e, pirina~, baksuz, bak{i{, du{manin, xelat, sokak, kom{ija, mu{terija, ortak, inat, kavga, furuna, {e}erlema, tereven~iti, }orsokak, ujdurma, ortakluk, java{luk, argatovati od argat – kulu~iti, ba{ka – svaka va{ka oba{ka (posebno, odvojeno), burma – ven~ani prsten... Me{a Selimovi}*

KAKVI SMO QUDI BOJ SE OVNA, BOJ SE GOVNA I – PRO\E @IVOT! ^udan svijet, ogovara te a voli, qubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, `ivi i nadom i sevapom i ne zna{ {ta nadja~a i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve izme|u toga. A povrh svega moji su i ja wihov, kao rijeka i kapqa, i sve ovo {to govorim kao o sebi da govorim. Pametni su ovo qudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan `ivot od Zapada; nikuda ne `ure, jer sam `ivot `uri, ne zanima ih da vide {ta je iza sutra{weg dana, do}i }e {to je odre|eno, a od wih malo {ta zavisi; zajedno su samo u nevoqama, zato i ne vole da ~esto budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlak{e ih je prevariti lijepom rije~i; ne li~e na junake, a najte`e ih je upla{iti prijetwom; dugo se ne osvr}u ni na {to, svejedno im je {to se oko wih de{ava, a onda odjednom sve po~ne da ih se ti~e, sve isprevr}u i okrenu na glavu, pa opet postanu spava~i, i ne vole da se sje}aju ni~eg {to se desilo; boje se promjena jer su im ~esto donosile zlo, a lako im dosadi jedan ~ovjek makar im ~inio i dobro. Mislio sam nema ko da slu{a!?! Ima kako nema, slu{a moja du{a!

A mi nismo ni~iji, uvijek smo na nekoj me|i, uvijek ne~iji miraz. Zar je onda ~udno {to smo siroma{ni? Stoqe}ima mi se tra`imo i prepoznajemo, uskoro ne}emo znati ni tko smo, zaboravqamo ve} da ne{to i ho}emo, drugi nam ~ine ~ast da idemo pod wihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslu`imo, najtu`niji vilajet na svijetu, najnesretniji qudi na svijetu, gubimo svoje lice a tu|e ne mo`emo da primimo, otkinuti a neprihva}eni, strani svakome i onima ~iji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. @ivimo na razme|i svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevoqe smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa. [ta smo onda mi? Lude? Nesre}nici? Najzamr{eniji qudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu {alu kao s nama. Do ju~er smo bili ono {to `elimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni ne{to drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne mo`emo vi{e nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihva}eni. Kao rukavac {to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema vi{e toka ni u{}a, suvi{e malen da bude jezero, suvi{e velik da ga zemqa upije. S nejasnim osje}awem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadni{tva, ne}emo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadr`avamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rje{ewa. Preziru nas i bra}a i do{qaci, a mi se branimo ponosom i mr`wom. Htjeli smo da se sa~uvamo, a tako smo se izgubili, da vi{e ne znamo ni {ta smo. Nesre}a je {to smo zavoqeli ovu svoju mrtvaju i ne}emo iz we. A sve se pla}a, pa i ova qubav. Zar smo mi slu~ajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, razwe`eni i tvrdi, veseli i tu`ni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slu~ajno zaklawamo za qubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodre|enosti? Zar bez razloga pu{tamo da `ivot prelazi preko nas, zar se bez razloga uni{tavamo, druk~ije nego \email, ali isto tako sigurno. A za{to to ~inimo? Zato {to nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, zna~i da smo po{teni. A kad smo po{teni, svaka nam ~ast na{oj ludosti! í (Preuzeto sa sajta ÞÞÞ.buka.ba.) *Mehmed Me{a Selimovi} (Tuzla, 26. april 1910 – Beograd, 11. jul 1982) je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka. U svojoj kwizi „Prijateqi” Dobrica ]osi}, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testimentarnog pisma Me{e Selimovi}a Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimovi} pi{e: „Poti~em iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwi`evno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwi`evnim centrom, a ne posebnom kwi`evno{}u srpskohrvatskog kwi`evnog jezika. Jednako po{tujem svoje poreklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i ~lanovi ure|iva~kog odbora edicije „Srpska kwi`evnost u sto kwiga”, koji su tako|e ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeqewu jezika i kwi`evnosti: Mladen Leskovac, Du{an Mati}, Vojislav \uri} i Bo{ko Petrovi}. Nije zato slu~ajno {to ovo pismo upu}ujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izri~itim zahtjevom da se ono smatra punova`nim biografskim podatkom.”

37


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:42 PM

Page 1

MIRIS BELOG GRADA

TOPONIMI OD A DO... Tekst koji sledi objavqen je u „Godi{wici Nikole ^upi}a”, kwiga ææII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom „Crtice za raniju sliku srpske prestonice”, zapisao M. \. Mili}evi}, i s godinom na naslovnoj strani – 1902. MANOJLOVA BA[TA Onde gde je danas pijaca Zeleni venac, bila je nekad Manojlova ba{ta, prvo mesto za {etwu van varo{i. U toj ba{ti se prvi put po~elo to~iti pivo (1834. i 1835. godine), koje je preno{eno iz Zemuna. U tu ba{tu, radi teferi~a, nekad su se s konaka kod Velike crkve izvozile u kanatama na volujskim kolima jetrve knegiwa Qubica i gospo|a Tomanija.Tu se pedesetih godina otpo~elo zidati pozori{te, izidano je bilo do cokla, pa se posle odustalo jedno s podvodnog mesta, a drugo s nedostatka novca. Sad je tu pijaca Zeleni venac. Mesto je to nekad pripadalo knezu Maksi Rankovi}u iz Ostru`nice. MOKRI LUG Tako se zove potok koji, proti~u}i izme|u Doktorove kule i Vajfertove pivare, ispod monopola sta~e se u Savu. Tako se zove i dolina toga potoka onde gde je preseca kragujeva~ki drum. Iznad vrela ovoga mokrolu{kog potoka ima dva sela koja se zovu: Mali mokri lug i Veliki mokri lug. Seqaci u ova dva sela doseqeni su iz Svrqiga jo{ za Kara|or|eva ratovawa i tu nastaweni. Wihove `ene ve}inom jo{ nose odelo svrqi`anskoga kroja i boja. NEDEQKOVA BA[TA Dole ispod Vidin kapije imao je veliku ba{tu s lepim vo}em neki ba{tovan Nedeqko, koji je u toj ba{ti dr`ao i mehanicu s jelom i pi}em. Tu su Beogra|ani, naro~ito oni iz isto~ne pole varo{i, izlazili na teferi~e i veseqa.Tu su prire|ivane i gozbe za vi{e zvanica. U ,,Srpskim novinama’’ od 1843. godine, pod 9. majem zapisano je da je u Nedeqkovoj ba{ti mehanxijski esnaf dr`ao svoj pir, a Vu~i} je, s drugom gospodom, bio oti{ao u Vi{wicu crkvi na slavu. Mehanxije iza{qu deputaciju kod Vu~i}a i umole ga da, u povratku, do|e u Nedeqkovu ba{tu wima na veseqe. On im u~ini po voqi, i bude sve~ano do~ekan. OROSPI ]UPRIJA Iza Karaburme na mirijevskom potoku ima kamenita }uprija, koja se zove Orospi }uprija. Tu ima i mala vodenica koju je bio kupio Milosav Zdravkovi}, savetnik. PROPLANAK U parku na Kalemegdanu, prema gostionici ,,Kruni’’, ima pove}i proplanak, zasejan detelinom, a u jednom wegovom kraju zasa|en je i omawi jeqak. Tu su, na kraju novembra 1830. godine, bili name{teni {atori, te su se, 29. novembra 1830. godine, beogradski vezir Husein-pa{a i knez Milo{ prvi put videli, i dogovorili o sve~anosti koja se imala izvr{iti sutradan, 30. novembra 1830. godine. RUPA VRA^ARSKA ^e{}e se pomiwala i pisala Vra~arska rupa, kao ka{tiga iz doba Vu~i}eve vlasti. Postawe je toj rupi ovako:Godine 1842. Vu~i} je s vojskom pao na Vra~ar onde gde je sada vra~arska sreska kancelarija i gde su sve one okolne ulice – kojih onda nije bilo, samo je Isidor Stojanovi} bio na~inio ku}u od naboja, i do te ku}e nalazila se gotova rupa iz koje je va|ena zemqa za naboj. U tu rupu zatvarani su protivnici Vu~i}eve bune, jer drugog zatvora onde na opnom poqu nije bilo. Prvi je stavqen u tu rupu neki Trki} iz [apca. Zato se nekad re~e i Trki}eva rupa.

38

SEWAK Tramvaj, idu}i iz Beograda ka Top~ideru, kada mine monopol i Jak{i}evo imawe, ustavqa se kod Sewaka. Te onde izlaze oni koji idu u vinograde na Dedini. Tu je veliki op{tinski plac me|u dva puta. Na tom placu do pre nekoliko godina dr`ali su Beogra|ani svoja sena, po{to im ona na Kalemegdanu na kraju septembra 1857. godine izgore{e. Sada tu nema sena, ali je ime Sewak ostalo onom placu i okolini. Beogra|anska sena pak danas su onde gde je sewak vojni~ki, a to je, na poqani izme|u Ludnice, Spomenika, izme|u potoka Mokrog luga i Laudonova {anca. TEKIJA Ona zgrada na Velikoj pijaci, na rogqu Vi{wi~eve ulice, ba{ spro}u Velike policije, zove se tekija, jer su u woj, za turske vlasti, dervi{i dr`ali svoje bogomoqe i sastanke. Za srpskoga doba ta je zgrada pripadala Srbima, i u woj je ispustio svoju du{u prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradovi}, 1811. godine. TERAZIJE Uvode}i vodu u varo{ Beograd, Turci su du` onoga |eriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokrolu{kih izvora, na izvesnim daqinama, zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila vi{i skok za svoj daqi tok. Takve kule bile su: jedna onde gde je danas terazijska ~esma, druga gotovo onde gde je sada kavana „Ruski car”, a tre}a je bila onde gde je sada kavana „Gr~ka kraqica”. Od te tri kule najve}a je bila ona na Terazijama. Ta je kula, pored svoje ve}e visine, stajala na prostranoj ~istini, daleko od okolnih ku}a, a bila je i vi{a od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali: Terazije za vodu. Od toga se ceo onaj kraj nove beogradske varo{i naro~ito od Dvora do blizu Stambol kapije, i danas zove Terazije. A Terazijski kvart, za upravu varo{i, obuhvata jednu {estinu Beograda. FI]IR-BAIR Turci, dok su `iveli u Beogradu, Kalemegdan je bio pravi Kalemegdan, to jest, ~isto gradsko poqe: ovoga dana{wega parka nije bilo! Onda su Turci onu ivicu Kalemegdana koja je okrenuta k Savi, i kojom se sada pru`a {iroka staza od Grada pravo ka seminariji i k Velikoj crkvi, zvali fi}ir-bair, a to vele zna~i: breg za razmi{qawe. CRKVA SVETOG NIKOLE Ovu crkvu na~inila je o svom tro{ku gospo|a Draga, biv{a supruga pokojnog Stanojla Petrovi}a, dr`avnoga savetnika, i poklonila je beogradskoj op{tini. Ta bogomoqa dovr{ena je i osve}ena na letwega Svetog Nikolu 1893. godine. Sveti Nikola je bio krsno ime pokojnog Stanojla. Crkva je u sredini Novoga grobqa. ^UKUR ^ESMA Ispod placa dana{weg Crvenoga krsta, do godine 1862, bila je u sokaku jedna ~esma, duboko u zemqi, da se k woj moralo slaziti niz nekoliko kamenih stepena. To se zvala ^ukur ~esma. To je re~ turska, i zna~i: to~ak u rupi. Ta ~esma radi i danas, samo je, po regulaciji varo{i, wen to~ak izveden malo u stranu, na drugo mesto. Na toj ^ukur ~esmi, 3. juna 1862. godine, oko vode sukobili su se turski nizami i srpski {egrti. Odatle se izrodilo ~ak bombardovawe Beograda... U tom sudaru me|u prvima pali su Sima Ne{i}, terxuman, i \or|e N. Ni{lija, juna~ki momak policijski. ^UBURA Na jugoistok od Svetosavske crkvice i Englezovca, a isto~no od onoga Spomenika borcima od 1806. godine, u dolini, na imawu pokojnog Stevana Miqkovi}a, savetnika, bila je stublina iz koje je tekla lepa izvorska voda. Ispod te stubline bila je bara, gde su lovci lovili patke. Ta stublina zvala se ^ubura. Sad je mesto stubline usa|eno bure, pa se opet izvor zove ^ubura. Od te ^ubure ceo onaj kraj ku}a, du}ana i mehana zove se ^ubura í


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:42 PM

Page 2

[ETA(J)MO SRBIJOM!

LEPOTE ZA KOJE NI SAMI NE ZNAMO ILI KAKO DA OSTANETE DUGO MLADI BEZ HIRUR[KIH ZAHVATA Istinita je misao onog starog pisca, koji je rekao da je „prosto neverovatno koliko brzo qudi postaju tu|ini u svojoj domovini, ~im zavr{imo {kolu zaboravimo gde najbli`a varo{ le`i”. godinama kao da izgubimo onu de~ju radoznalost i istra`iva~ki duh koji smo kao deca imali, kada nam je radost predS stavqalo otkri}e nekog lepog mesta ili ru{evina, za koje se vezuje neka pri~a, u okolini rodnog grada. Ja se, recimo, se}am koliko sam puta sa drugarima tra`ila grob Kraqevi}a Marka u okolini moje varo{i i koliko smo prekrasnih poto~i}a pri tom istra`ivawu na{li. Ali sada smo odrasli i pravdamo se godinama, umorom i besparicom. Ipak putujemo u inostranstvo i prepri~avamo lepote i ~udesa koja smo tamo videli, ne razmi{qaju}i kako ni svoju domovinu nismo potpuno upoznali i da ru{evina mo`da ima i kod nas. u Srbiji lepota, nestvarnih prizora i ~udesa ima koliko A volite i to tu, pored nas. I nije {to su na{e, ali nekako su lep{e. E sad, ima tu jo{ ne~eg osim lewosti, besparice, briga i umora, a to je neznawe. Za krstarewa po Mediteranu, gr~ka ostrva, turska i egipatska letovali{ta, piramide i hramove znaju svi, ali za kawon Vratne, klisuru Jerme, vrela Grze i Crnice i manastire Vitovnicu i Pustiwu samo malobrojni i odabrani. Turisti~ke i izletni~ke destinacije u na{oj zemqi predstavqaju neke bawe, malobrojne planine, nekoliko jezera i poznati sredwovekovni manastiri poput Studenice, @i~e, Ravanice i Manasije. A toliko toga jo{ ima, a da mi i ne znamo. Da razjasnimo odmah, besparica mu~i i mene, ali ja sam se ipak pre desetak godina izborila da mojoj porodici izlet vikendom postane obavezna aktivnost. Moje geslo je bilo: ako nemamo novca da otputujemo u Ju`nu Ameriku i istra`ujemo Kordiqere mo`emo da vidimo {ta ima na Beqanici, Ku~aju i Fru{koj gori. I ne}ete verovati {ta smo sve na tim izletima otkrili. Ne}u sada pisati o problemati~noj Turisti~koj organizaciji Srbije, koja, kao vojnu tajnu, od turista ~uva kako da do|u do lepih mesta u Srbiji, ni o lo{im putevima bez oznaka, jer svaki izlet za mene predstavqa izazov, a za razliku od Roraime u Venecueli, ovde znamo bar jezik. I verujte posle svakog putovawa, bez obzira na neprijatna iznena|ewa, ose}ali smo se boqe, potpunije, zadovoqnije i mla|e. Jedan od najzagonetnijih sakralnih objekata na tim na{im izletima bio je i manastir Vitovnica.

MANASTIR VITOVNICA Nalazi se 13 km severoisto~no od Petrovca, u ataru istoimenog sela. Le`i na reci Vitovnici, po kojoj je svakako i ime dobio, ispod samih Homoqskih planina. Okru`uje ga lep i `ivopisan kraj, bogat {umom i izvorskom vodom. Sazdan je pod samom stenom brda Vraw, a samo petnaestak metara ju`no od crkve te~e Vitovnica, koja upravo tu izlazi iz klisure. I ne samo {to je zagonetan s istorijske strane nego je bilo i veoma te{ko na}i put do wega, a nalazi se na putu za @agubicu, oko 150 kilometara od Beograda. Kao i svi srpski manastiri i Vitovnica je sklowena s glavnih puteva i sme{tena u prelepoj okolini, koja omogu}ava duhovni mir. Nalazi se na malom uzvi{enom platou na obali istoimene

reke, koja ba{ kod manastira izlazi iz klisure. Iz stene na drugoj obali izbija lekovita voda. To je izvor svetog Jovana Prete~e, ~iji je lik predstavqen u mozaiku iznad izvora. Manastir se nalazi izme|u dva brda, ispod vrha Sumorovac. Mo`da nepun metar od crkve di`e se okomita stena koja je nadvisuje i ujutru dugo pravi senku. Na toj steni, koja po Joakimu Vuji}u, „manastiru za obgradu slu`i” ima mnogo poru{enih zidina, ka`u i kapelica. Na vrhu se nalazi jedna mala pe}ina, koju qudska ruka nije doterivala i ukra{avala, a u woj su se po predawu podvizavali monasi. Danas veliki krst obele`ava to mesto. Vitovnica je bila i ostala jedan od najzna~ajnijih hramova u ovom delu Srbije, iako se nalazi na veoma ste{wenom prostoru. Sigurnih podataka o vremenu izgradwe nema, jer nedostaju ktitorski natpis, poveqa ili ktitorska kompozicija, ali se pretpostavqa da je ovo posle Tr{ke crkve

39


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:43 PM

Page 3

Za vas pripremila Du{anka Savi} najstariji hram u Brani~evu. Dvojezi~ni: starosrpsko jermenski natpis na kamenu uzidanom u severni zid dozidanog dela crkve govori o crkvi svetih apostola Petra i Jakova, koju je 1218. godine podigao Vlado sin Babutov. Ovaj zapis name}e brojna pitawa na koja postoje razli~iti odgovori, a prvo je odakle poti~e kamen? Kasnija tradicija u okolnim selima i samom manastiru, vezuje Vitovnicu za srpskog kraqa Milutina, koji je ove prostore kona~no pripojio Srbiji, pobediv{i bugarske odmetnike Drmana i Kudelina oko 1290. godine. U jednom zapisu iz 19. veka stoji da je manastir „sazdan poveqom blago~astivog kraqa srpskog Milutina”, pa je sasvim mogu}e da je taj veliki zadu`binar obnovio staru crkvu ili dao povequ da se gradi nova, s obzirom na to da i osnova crkve u obliku krsta upu}uje na wegovo vreme. Manastirska crkva, posve}ena Uspewu presvete Bogorodice, nosi na sebi trag bar tri obnove, {to je najvidqivije na fasadama. Originalnost crkve sa~uvana je samo u temequ i oltaru, koji je svakako originalan. Spoqa petostrana oltarska i prostrane pevni~ke apside koje su iznutra polukru`ne, tako|e pokazuju srodnost s nekim crkvama iz Milutinovog vremena. Crkva je zidana od tesanog kamena, koji je re|an naizmeni~no sa redovima cigle. Isto je zidan i dozidani deo, ali bez reda u upotrebi materijala u osnovi crkve. Najzna~ajnije restauracije dogodile su se u 19. veku, a tada su bra}a Ivan i Milija Markovi} uradili `ivopis i slikanu dekoraciju ikonostasne pregrade. U sredi{wem delu hrama nalazi se grob nepoznatog monaha sinaita, jednog od mnogih koji su u doba kneza Lazara i despota Stefana Lazarevi}a, do{li u Srbiju pred najezdom Turaka. Za ovaj manastir neraskidivo je vezano ime i delo arhimandrita Tadeja. U osnovi crkve je krst, sa izra`enom oltarskom i pevni~kim aspidama. Na dozidanoj priprati uzdi`e se ~etvorostrani zvonik sa limenim krovom. U wemu su zvona. Spoqa{nost crkve je jednostavna. Sa ravnih povr{ina zidova, ve}im delom, sada je skinut malter, te se jasno ocrtava, ne samo kvalitet i vrsta gra|evinskog materijala od koga je crkva zidana, ve} su postala jasna i o~evidna i dva posledwa dozi|ivawa priprata na prvobitnu crkvu. Sa severne i ju`ne strane su po tri jednostavna prozora. Do nedavno krov crkve je bio pokriven crepom, ali je zauzimawem Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Smedereva, pokriven olovom, a zvonara plehom. Nad sredwim delom, brodom crkve, uzdi`e se osmostrano kube koje se oslawa na stubove, sa osam uzanih visokih prozora. Unutra{wost crkve deli se na oltar, naos, brod crkve i dve priprate, od kojih je jedna prvobitna, a druga dozidana 1856. godine i dve pevni~ke apside. Oltar je mali, bogato ukra{en `ivopisom, sa neznatnim tragovima starog `ivopisa, mo`da iz doba podizawa manastira. Kamena plo~a, koja stoji na stubu, u sredini oltara, skromno presvu~ena, predstavqa ~asnu trpezu, sveti presto. Bezimeni prepodobni sinait sahrawen je na severnoj strani sredweg dela crkve. Danas je taj grob prazan. Me{tani mu pribegavaju kao lekovitom í

IZVOR REKE GRZE Grza je reka u isto~noj Srbiji. Duga je 23 km. Nastaje od reka Ivan{tice (Gorwe Grze) i Velike ^estobrodice, izme|u turisti~kog naseqa Grza i sela Izvor. Reka Grza je leva pritoka reke Crnice, koja proti~e kroz Para}in i zapadno od grada se uliva u Veliku Moravu. Gorwa Grza i wene pritoke (Vrelska Padina, Velika ^estobrodica, Crvena reka, Suva reka, Begrovac, Svinarski potok) usekle su kra}e klisure u kojima je prisutna reliktna vegetacija. Du`ina doline Ivan{tice je 11 km, a dubina klisure preko 300 m, dok je du`ina meandarske klisure oko 2 km, a dubina preko 250 m.

40

Rastojawe izme|u Beograda i Grze iznosi 173 km i prelazi se za oko 2,5 sata vo`we. Putuje se autoputem Beograd-Ni{, gde se kod Para}ina iskqu~uje na put za Zaje~ar. Od Para}ina do Grze ima oko 17 km, usput se prolazi kroz mesto Izvor. Odmah nakon Izvora je skretawe za Grzu. Od skretawa, pa do planinarskog doma, ima oko 4,5 km. Usput se prolazi pored prvog jezera. Du` Grze i ^estobrodice vodi magistralni put Para}in - Zaje~ar koji spaja doline Velike Morave i Timoka. Blizu turisti~kog naseqa Grze nalazi se selo Sisevac i manastir Svete Petke. Vrelo reke Grze, koja proti~e kroz istoimeno mesto, wena kristalno ~ista voda, zelene kaskade, okolne {ume i pa{waci predstavqaju svojevrstan zeleni raj. Kao i druga vrela u isto~noj Srbiji i ove vode imaju plavo-zelenu boju. Odblesak sunca u woj stvara iluziju da je voda zlatno-zelena, jer kada se zagledate u wu ~ini se kao da po povr{ini svetlucaju mali zlatnici. Put je mestimi~no lo{ i odrowen, ali Grza nas mami svojim zlatno-zelenim tajnama, koje moramo da otkrijemo. Pred lepotom vrela i dva ve{ta~ka jezera niko ne ostaje ravnodu{an, pogotovu ribolovci. Nigde takvu prirodu i ti{inu ne}ete na}i kao u podno`ju Ju`nog Ku~aja, pored re~ice Grze. Ovaj kraj je ina~e poznat po izuzetno o~uvanoj prirodi i ~istom vazduhu. S desne i leve strane ugwezile su se vikendice sa malim bajkovitim prozorima. Nedaleko je i vrelo Grze. Voda izvire u velikim mlazevima, penu{a kao na slapovima. Veli~anstvena Grza u zelenom ramu! Praznik za o~i i du{u. Jo{ jednom nas je iznenadila i o~arala priroda isto~ne Srbije. Ako ovamo do|ete, obavezno treba da probate sve`u grzansku pastrmku. Ako ne volite ribu, na}i }e se ve} ne{to i za vas, makar sir i vino. Ovde na obroncima Ju`nog Ku~aja, na 450 metara nadmorske visine u`iva}ete u zlatno-zelenim tajnama prirode koje }ete na}i samo ovde. Otkri}ete ih lako, treba samo pratiti tok reke… Za ovakve izlete ne treba mnogo novca, za benzin i skromniji ru~ak. A mo`ete i poneti sendvi~e od ku}e, kao kad ste bili mladi. I nemojte da zaboravite ni ovu pametnu misao: „Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim, da bi se pamtili, naro~ito po dobru”. Ako se svega pridr`avate, du`e }ete ostati mladi, zaboravi}ete na neda}e koje vas prate i, ko zna mo`da probudite dete u sebi! í


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:43 PM

Page 4

RUDNIK SOLI ILI‌ Duboko pod zemqom u Poqskoj nalazi se ne{to zna~ajno, ali malo poznato van isto~ne Evrope. ekovima su rudari vadili so ovde, ali su tako|e iza VPogledajte sebe ostavili i zaista jo{ ne{to jedinstveno. najneobi~niji rudnik soli u svetu:

raz ponese neku dragocenost, i tako je od svog oca zatra`ila da joj da rudnik soli, i on je to u~inio. Legenda ka`e da je princeza bacila svoje prstewe u rudnik soli svoga oca i oti{la u Poqsku. Naredila je svojim qudima da iskopaju duboku jamu, i rudari su upravo na tom mestu prona{li so, a u prvom iskopanom grumenu nalazio se upravo prsten princeze Kinge. Danas u rudniku u prostoriji Janovice nalaze se skulpure od soli koje predstavqaju rudara koji u grumenu soli vra}a prsten kraqici Kingi. Sveta Kinga je postala za{titnica rudara u rudniku soli. ruga legenda spomiwe patuqke koji su pomagali rudaD rima i ~uvali ih od poplava i klizi{ta, {to obja{wava brojne skulpture patuqaka od soli.

Spoqa gledaju}i, Vjeli~ka (Ă?ieliczka) rudnik soli ne izgleda ni{ta posebno, ali je to izuzetno dobro odr`avano mesto budu}i da se ovde so ne vadi ve} vi{e od 15 godina. Izuzev te ~iwenice, zaista deluje sasvim obi~no. Me|utim, ispod zemqe to mesto krije jednu zapawuju}u tajnu. jeli~ka (Ă?ieliczka) se nalazi na dubini od 327 m, i V prostire se na preko 300 km. Nalazi se nedaleko od grada Krakova i ~itav taj lavirint se prostire ispod

Ovaj rudnik imao je svoje zlatno doba u 16. i 17. veku, kada je u wemu radilo oko 2.000 rudara. I bilo je to tako sve do 1996. godine. Ali generacije rudara nisu samo vadile so, nego su iza sebe ostavile neverovatne tragove svog `ivota i rada pod zemqom u obliku statua i mitskih, istorijskih i religioznih skulptura. Napravili su i svoju kapelu gde su se molili. Mo`da je wihovo najzna~ajnije delo ogromna podzemna katedrala koju su ostavili iza sebe radi se}awa na wih od strane dolaze}ih generacija. Kada zarone u dubinu tog sveta posle laganog silaska uzanim drvenim stepenicama na dubinu od oko 135 metara posetioci rudnika }e ugledati neverovatne prizore. ajve}i utisak u smislu veli~ine umetni~kog dometa N }e ostaviti Kapela Svetog Kraqa. Poqaci su vekovima bili veoma verni katolici i poseta ovom mestu nije bila samo turisti~ka, nego i izraz pobo`nosti. Neverovatno je i to da su ~ak i lusteri u katedrali napravqeni od kristala soli. Oni nisu samo prosto pokupqeni sa zemqe i sastavqeni, nego je to bio dug proces odabirawa i pripremawa specijalno za svrhe osvetqewa. Posle iskopa grumeni soli su prvo topqeni, o~i{}eni od ne~isto}a, a zatim rekonstruisani i bru{eni tako da su dobili izgled providnog kristalnog stakla. Ti komadi soli ni najmawe ne li~e na ono {to posetioci imaju na umu kada se pomiwe so - kao so u slanicima kod ku}e!

istoimenog grada Vjeli~kakoji ima oko dvadeset hiqada stanovnika. Sastoji se od devet nivoa, od kojih je prvi, otvoren za posetioce na 64 m ispod zemqe, a deveti, gde se nalazi i najdubqa ta~ka rudnika na 327 m. Rudnik soli postao je jedinstvena umetni~ka galerija, katedrala i podzemno jezero. Aktivan je bio preko 700 godina i bio je Poqskoj jedan od osnovnih izvora prihoda. Nekada se na tim prostorima nalazilo more, koje je posle godina su{e nestalo, ali za sobom je ostavilo ogroman broj minerala, me|u kojima i natrijum hlorid. Osnovan je u 13. veku od strane lokalnog vojvode radi otvarawa rudnika i eksploatacije bogatih naslaga soli koje su se nalazile ispod wega. Zanimqiva je legenda prema kojoj je ovaj rudnik otvoren u Poqskoj. raqica Kinga, k}i hrvatsko-ugarskog kraqa Bele IV, K trebalo je da se uda za poqskog kraqa Boleslava Skromnog i vladara Krakova. Wena `eqa je bila da u mi-

41


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:44 PM

Page 5

Ruda soli je ina~e sivkaste boje, pa ~ak na neki na~in li~i kao da je od granita. Preko milion posetilaca godi{we (mahom Poqaka i turista iz susednih zemaqa) dolazi da vidi ovaj neverovatan rudnik soli. Iz razloga bezbednosti mawe od jednog procenta rudnika je otvoreno za posetioce, ali i to je skoro ~etiri kilometra dugih hodnika – vi{e nego dovoqno da turisti provedu sat-dva u obilasku ovih ~udesnih prostorija. Va|ewe soli iz rudnika je prekinuto iz dva razloga – niska cena soli na svetskom tr`i{tu koja nije pokrivala tro{kove proizvodwe, a do{lo je i do plavqewa rudnika podzemnim vodama. To je i glavni razlog {to ceo rudnik nije otvoren za posetioce. Otvorena su samo dva nivoa, jedan na 64 m ispod zemqe, drugi na 135 m dubine. Svoj obilazak zapo~iwete spu{tawem niz male drvene stepenice. U~ini}e vam se da im nema kraja. Kada se kona~no spustite, specifi~nost rudnika }e vas zasigurno ostaviti bez daha, lavirint uskih puteva koji vas vode kroz rudnik Veli~ka sa sobom nose mnoge lepote i uzbu|ewa za one sa pravim avanturisti~kim duhom. Zanimqiva pri~a vodi~a }e vas sve vreme voditi hodnicima rudnika. ^esto }e vas podse}ati da ukoliko `elite da se uverite da je sve napravqeno od soli i prekriveno wom, slobodno mo`ete da liznete bilo koji zid i to osetite, i ne mali broj turista se na to upravo i odlu~i. osebna atrakcija jesu restorani, dvorane koji se nalaze u sastavu rudnika. Zamislite kakav je do`ivqaj poP piti kafu ili ru~ati na stotinu metara ispod zemqe. Oni malo ekstremniji su u prilici da ~ak organizuju i ven~awe

42

u sredi{tu Vjeli~ke. Do`ivqaj za ceo `ivot svakako. U sastavu rudnika je i najstariji muzej rudarstva na svetu. U sklopu rudnika, zahvaquju}i lekovitim svojstvima soli nalazi se privatni rehabilitacioni centar, kao i Þellness kompleks. rudniku se nalaze i tri ve{ta~ka podzemna jezera, U dva dubine oko metar i po, i jedan s najdubqom ta~kom od ~ak 9 metara. Ovo jezero se ranije moglo razgledati i tokom vo`we ~amcem, ali s obzirom na veliku koli~inu turista (u jednom trenutku u rudniku mo`e biti i preko 1000 osoba), kapaciteti infrastrukture to jednostavno vi{e ne dozvoqavaju. Upravo zbog velike koli~ine posetilaca, u rudniku je instalirana i najmodernija ventilacijai klima ure|aji koji omogu}avaju da temperatura i vlaga budu pod kontrolom. Posle obilaska, lift sa dve drvene ograde sa obe strane vozi na povr{inu direktno kroz rudnik. Religiozni isklesani reqefi, kojih ima mno{tvo, delo su pobo`nih hri{}ana. rema predawu, trebalo je ukupno 70 godina trojici P rudara da zavr{e ovo impozantno ~udo, a posledwa skulptura isklesana je pre ne{to vi{e od 15 godina – skulptura poqskog pape Ivana Pavla II. Izvanredna je slika reqefa koja predstavqa pojavu Hrista pred apostolima posle raspe}a. On pokazuje sumwi~avom Svetom Tomi rane na svojim ru~nim zglobovima. Drugi zna~ajan reqef je Tajna ve~era. Ovo je delo istinske vere i strpqewa i rezultiralo je jednim izvanrednim, nenadma{nim reqefom.


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:44 PM

Page 6

^ovek se zapita da li su rudari u to vreme imali na umu da }e se wihov rad jednog dana na}i na nekom velikom ekranu? U rudniku se nalazi i u potpunosti od soli napravqena kapela bla`ene Kinge, za koju se govori da ima najboqu akustiku od bilo koje gra|evine u Europi. Uz to ova je kapela najve}a podzemna crkva na svetu, sme{tena na dubini od 200 metara. Krem evropskih intelektualaca i dr`avnika posetio je ovaj rudnik – po~ev od Nikole Kopernika, Getea, [opena, pape Jovana Pavla II, Bila Klintona i mnogih drugih – wihova imena mogu se videti u brojnim kwigama utisaka. bilazak rudnika koji traje oko tri sata dozvoqen je O samo uz stru~nog vodi~a. Cena ulaznice ukqu~uje vodi~a. Dozvola za fotografisawe i snimawe dodatno se napla}uje! Ulaznica za turiste iznosi 89 zlota, {to je oko 20 evra (podatak – januar 2017. godine), a rudnik je otvoren svakog dana osim 25 – 26. decembra, 1.j anuara, na Uskrs i 1. novembra. U rudnik se ulazi u grupi od 40 osoba, samostalni obilazak nije dozvoqen zbog sigurnosti svakog posetioca. Razgledawe je organizovano na gotovo svim svetskim jezicima (poqski, engleski, nema~ki, italijanski, {panski i francuski), a gotovo svaka dva minuta po jedna grupa ulazi u rudnik. Va`no je napomenuti kako je rudnik dostupan i za osobe s invaliditetom. Nije bilo nikakvo iznena|ewe kada je ovaj rudnik dospeo na UNESKO-vu listu Svetske ba{tine jo{ davne 1978. godine. Katastrofalna poplava 1996. godine dovela je do kona~nog prekida iskopavawa soli u rudniku i od tada je isti postao samo turisti~ka atrakcija. Iz rudnika se jo{

uvek crpe slana voda, koja se isu{uje i daje neku mawu koli~inu soli – ni blizu onim koli~inama kao nekad u davna vremena. Da se to ne radi, rudnik bi bio ponovo potpuno poplavqen podzemnim vodama. emaju sve skulpture iskqu~ivo religiozni i simboNTuli~ki karakter. Rudari su imali i smisao za humor! se mogu videti i skulpture Sne`ane sa wenih sedam patuqaka. Likovi isklesanih patuqaka su na ironi~an na~in verovatno predstavqali same rudare na radu u rudniku. ^ak su isklesali i jednu a`daju da upotpune ambijent! Na kraju tu je i podzemno jezero, osvetqeno prigu{enim svetlom i sve}ama. Kako je sad to jedan idili~an ambijent za razliku od onog kakav je morao biti dok se u rudniku danono}no vekovima radilo uz buku i znoj í

43


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:45 PM

Page 7

[ETA(J)MO SRBIJOM!

SIJARINSKA BAWA

ijarinska Bawa je gradsko naseqe u Srbiji u op{tini S Medve|a u Jablani~kom okrugu nalazi se na jugu Srbije u op{tini Medve|a na 52 km od Leskovca i 330 od Beograda, na ukr{tawu puteva Leskovac – Pri{tina, na obalama reka Bawska i Jablanice u podno`ju planine Goqak. Bawa je uvu~ena u klisuru, okru`ena bujnom vegetacijom, klima je povoqna subalpska. Poseduje 26 izvora vode, a 18 izvora su mineralne vode razli~itog fizi~ko-hemijskog sastava i temperature od 32-72°C. Posebnu lepotu i atrakciju predstavqaju gejzeri tople vode, jedinstveni u Evropi, ~iji vodeni stub dosti`e visinu od 8 m, pored koga se nalazi novoizgra|eni kompleks mawih bazena i fontana.

Geografski polo`aj i reqef Sijarinska Bawa, turisti~ki biser ju`ne Srbije, udaqena je 52 km od Leskovca i 32 km od Lebana. Put od Lebana vodi dolinom reke Jablanice do sela Makedonci, 8 km iz varo{ice Medve|e, a odatle klisurom Bawske Reke. Od pomenutog sela pa sve do bawe vodi put uz desnu pritoku Jablanice, uz Bawsku Reku, kroz uzanu klisuru sa strmim padinama brda obraslim {umom. Isto~no od bawe nalazi se Pri{tina udaqena 30 kilometara. Bawa se nalazi u podgorini planine Goqaka, ni`e sela Sijarine, u vo}arskom i sto~arskom kraju; naseqe je s obe strane Bawske Reke, koja izvire ispod Veqe Glave. Le`i u kotlini pomenute reke, koja se provla~i izme|u visova Sijarine, Dukata i drugih, izme|u ~etiri brda obraslih hrastovom i bukovom {umom. Okru`ena je visovima Kitke, Orlovog Vrha i Tepea. Za vreme jakih ki{a i topqewa snega reka plavi dolinu, ugro`avaju}i naseqe i pojedine termalne izvore. Nadmorska visina bawe je 440 metara, dok nadmorska visina okolnih sela ide do 1.200 metara. Okolna brda {tite planinu od jakih vetrova, te je u bawi vrlo prijatna klima. [uma {titi bawu od hladnih vazdu{nih struja. Jedini vetar koji ovde duva jeste du` re~ne doline u pravcu jugoistok-severozapad. Zime su bla-

44

ge bez velikih padavina. Stawe vegetacije je povoqno, pod {umom je oko 50 kvadratnih kilometara. Bawa je vezana za glavnu `elezni~ku prugu Beograd – Skopqe, preko Leskovca, stalnim autobuskim saobra}ajem.

Naziv i pro{lost Bawa nosi naziv po planinskom ra{trkanom selu Sijarini. Otkad i otkud poti~e ovo ime nije utvr|eno. Po jednom predawu dolazi od „Sija Irina” (ili Jerina) – koja je, u doba Vizantije, bila velika{ica i gospodarica ovog kraja, sestra Justinijanove `ene, carice Teodore. Ina~e, ima mnogo tragova koji govore da je ovaj kraj u anti~ko doba bio naseqen i imao intenzivan `ivot i to prvo u doba rimske imperije, a kasnije i Vizantije. Postoje iskopine u selima Gegqa, Bu~umet, Sviwarnica, Radinovce i Zlata, pa onda rudnik Lece, Cari~in grad – po nekim istori~arima, prestonica cara Justinijana 527565. godine (Justiniana Prima) sagra|ena je 536. godine, a nedaleko je i Novo Brdo. Vreme kad je bawa prona|ena, odnosno od kada je voda termalnih izvora po~ela da se upotrebqava u le~ewu, ne mo`e ta~no da se utvrdi. Verzija da datira iz doba Rimqana, izgleda, nije opravdana. Ona se zasniva na nazivima „Rimski rov” i „Rimski bunar”, ali na~in zidawa, na primer, „Rimskog rova” nije iz tog perioda, ve} vi{e odgovara dobu Nemawi}a. Ima podataka da se za vreme kraqa Milutina (1282 – 1321) znalo za ovu bawu. U samoj bawi nema tragova razvijenog `ivota u pro{losti. Me|utim, nije sporno da ova bawa predstavqa veliku vrednost i da je davnog porekla. Weno podizawe u novije vreme vezano je za kraqa Milana Obrenovi}a (1854 – 1901), koji je po okolnim selima naselio Crnogorce, da bi branili tada{wu granicu od Turaka i Arnauta, a Arnautima u Sijarini podigao xamiju i otvorio {kolu. U starim uxbenicima mogu se na}i i nazivi Arnautska Bawa, Leskova~ka Bawa, Stara Bawa. Uzvodno, na zapad, nalazi se zaista selo Stara Bawa, grupa mahala, a ju`no, na udaqenosti od


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:46 PM

Page 8

bija na ovom rasedu, a samo nekoliko od kristalastih {kriqaca.

Mineralni izvori

sedam kilometara, Ravna Bawa, ali za{to ova mesta nose ovakve nazive nije poznato, jer u wima nema nikakvih tragova bawa. U pogledu istorijskih zbivawa, neki podaci upu}uju na to da se ovde odigrala bitka izme|u Srba iz Dubo~ice i Turaka, 14. septembra 1854. godine. Drugi opet upu}uju na zakqu~ak da se ova bitka odigrala kod Vrawske Bawe. Za vreme Turaka u bawi je bio samo ~ardak Said-pa{e. Krajem 15. i 18. veka bila su velika iseqavawa `ivqa iz ovog kraja, a wihova sela naselili su Albanci, od kojih se ve}ina posle oslobo|ewa 1877-78 . godine povukla na Kosovo. Godine 1896. po~eli su da se ovde naseqavaju Srbi i Crnogorci.

Geolo{ki sastav Okolina Sijarinske Bawe bogata je rudama. U izvornom predelu Jablanice postoji kr{na kupa vulkana Mrkowa, pod kojim izbijaju najve}i izvori vrele vode u Srbiji. U izvornom predelu Medve|e ima eruptivnih stena, koje se preko Petrove Gore i Sokolske Planine mogu povezati za kopaoni~ku vulkansku oblast. Profesor dr Milan T. Lukovi}, profesor dr Kosta V. Petkovi} i geolog Nikola Milojevi} objavili su 1954. godine istra`ivawe u kome ka`u da je utvr|eno da su najstarije stene, koje zauzimaju i najve}i prostor, kristalasti {kriqci prve grupe. Stene su ispresecane mnogobrojnim naprslinama ispuwene kvarcom, re|e aragonom, zatim mineralnim materijalom (piritom, galenitom i drugim sulfatima). Kroz ove naprsline su isprobijale i eruptivne `ice. Pod dejstvom hladne i tople vode minerali se raspadaju. Takav kristalasti teren, isprobijan ve}im masama eruptivnih stena, ~ini levu obalu Bawske Reke. Du` naprslina se kre}e voda u vidu mineralnih izvora i izbija na povr{inu. Kristalasti {kriqci padaju prema istoku i jugu. Kontakt izme|u {kriqaca predstavqen je jednim rasedom u du`ini od 800 metara. Pravac pru`awa raseda je jugozapad-jugoistok. Najve}i broj mineralnih izvora Bawe iz-

Jablani~ki kraj, kao vulkanski predeo, povezan nizom slojeva zemqe koji nose u sebi raznovrsne rude, ima i mnogobrojne dubinske mineralne vode. Tako, na primer, u selu Tularu postoje izvori hladne kisele i kisele sumporovite vode. U Sijarinskoj Bawi ima mesta kroz koja unutarwa vrelina zemqe, kroz vrelinu mineralnih izvora, napoqe izbija. Takvi izvori, poznato je, izbijaju u blizini vulkanskih stena. Ovde, vreli mineralni izvori izlaze iz andezita, vulkanske stene koja je nastala izbijawem lave iz dubine, pa se po povr{ini slivala i skamewivala. U Sijarinskoj bawi, na du`ini od samo 800 metara ima vi{e od 20 izvora termomineralne vode razli~ite temperature, sastava i terapijske vrednosti. Ovi izvori predstavqaju veliko prirodno bogatstvo. Zona ovih izvora zauzima povr{inu od 3,2 hektara. Pre kapta`nih radova, nagomilavawem naro~ito argona, zapu{avali su se i, uz tutwavu, izbijali na drugim mestima. Izvori izbijaju iz velikih dubina tako da temperatura vode ide i do 70 stepeni. Mogu se podeliti na dve grupe: – alkalno kisele hiperterme sa karakterom gvo`|evitih i slabo murjalnih voda – gotovo svi izvori za le~ewe kupawem* – alkalni kiseqaci – izvori za le~ewe pijewem. Sijarinska Bawa ima 23 do sada utvr|ena, kaptirana, hemijski analizirana i registrovana izvora. Samo dva, „Hisar” i „Raj”, nalaze se na desnoj, dok se svi ostali izvori nalaze na levoj obali reke.*

Le~ewe Le~ewe se obavqa u Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju „Sijarinska Bawa” pri hotelu „Gejzer”. Medicinski blok obuhvata najsavremeniju opremu za: hidroterapiju, elektroterapiju, kineziterapiju, terapiju blatom, tople kure i inhalaciju lekovitom vodom. U Sijarinskoj Bawi se le~e: reumatska oboqewa, oboqewa lokomotornog sistema i posttraumatskih stawa, oboqewa digestivnog trakta, neurolo{ka oboqewa, ginekolo{ka oboqewa, oboqewa bubrega i mokra}nih puteva, oboqewa organa za disawe, oboqewa krvi, oboqewa metabolizma, kardiovaskularna oboqewa i ko`na oboqewa í Pripremila Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

45


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:46 PM

Page 9

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

NAJKRA]A PRI^A Prodajem cipele. De~ije. Nikad no{ene. (Na engleskom pri~a ima {est re~i:

I sell shoes. Kids. Never Þorn.) Prema pri~i prisutnih, ovu pri~u Ernest Hemingvej je napisao u jednoj kafani, posle kla|ewa da mo`e da napi{e pri~u od samo {est re~i. ERNEST MILER HEMINGVEJ 1899–1961. Klasik ameri~ke i svetske literature, avanturista, originalna i zanimqiva li~nost, svetski putnik, qubiteq lova i ribolova, koride, pi}a i `ena, svoja brojna `ivotna iskustva preneo je u kwi`evnost.

POEZIJA NEBA DAR

KONCERT ZA MIRIS I ORKESTAR

Qubim te, il' kap ve~nosti Pijem – tako mi je. Za svaki poqub Vi{we milosti Bivam mla|i, @ivotu vi~niji. Za korak udaqio se rub. U svom poznom dobu Evo me opet na la|i; Gle, vidim i onu zvezdu plavu Il'me to isku{ava i na probu Stavqa sudbina? O, neka je, neka. U tom zaboravu [to nalikuje Da{ku prole}a, Setio sam se: daleka Kroz naslut. Da me pomiluje Do{la sre}a. - Posledwi put.

Moja majka kad nas zove na ru~ak u nedjequ priprema koncert za miris i orkestar sve se pokre}e u wenoj kuhiwi 3 sa 4 metra pjevaju {erpe, padaju poklopci plitki i duboki tawiri lupaju so i {e}er padaju kao ki{a bijeli ~ar{av s bijelim vezom je nedirnuti snijeg ka{ike, viqu{ke i no`evi se {timaju daska za sjeckawe uzdi{e, crni luk suzi avan s karanfili}em i morski ora{~i} `ude za Azijom pjeva i ~esma ringle su timpani rerna je topli stomak kuhiwe rodno mjesto hqeba raste i preliva se supa je puna {argarepa i celera i saksije na prozoru stepuju a u maloj {oqici posqedwoj iz biv{eg servisa wene skromne svadbe blije{ti `ivo `umance i novine na kojima se su{i sjeckani per{un {u{kaju i otac gleda ~as u moju majku – ~as u svoje sje}awe u vrijeme kad se pewala stepenicama pred wim i kad se smijala zadihana a miri{u i tek pe~ene crvene paprike kraj je qeta, 2005. i one se svla~e (izvode striptiz) qu{te se a majka je nekako vedra, nekako spokojna iza we je, na polici aparat za pritisak i kartonska kutija za cipele puna lijekova zapjevala bi, posipaju}i vanilice {e}erom u prahu zapjevala bi a i ja sa wom.

DIMITRIJE NIKOLAJEVI] Ro|en 1955. Beograd. Pesnik.

NEKO JE HTEO Neko je hteo ovo a ispalo je drugo a kad je hteo drugo ispalo je ovo Neko je hteo ovo i drugo a ispalo je drugo ovo a kad je hteo drugo i ovo ispalo je ovo drugo Neko je hteo ovo bez drugog ispalo je drugo bez ovog a kad je hteo drugo bez ovog ispalo je ovo bez drugog Neko nije hteo ni ovo ni drugo A ispalo je da je hteo i ovo i drugo neko nije hteo ni drugo ni ovo a ispalo je da je hteo i drugo i ovo A potom je hteo i nije hteo pa se ovo i drugo posva|alo jer je drugo htelo kad i ovo a ovo nije htelo kad i drugo Nastala je zbrka koja jo{ traje PRVOSLAV H. VU^KOVI] 13. 12. 1943. Oreovica

46

QIQANA DIRJAN (1953 – 2017) (Iz zbirke „Privatni svjetovi”, Cetiwe, 2009. godine)


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:47 PM

Page 10

SA MALO RE^I MNOGO RE]I

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

ZA[TO JE DEKLARACIJA O KUPUSU POSTALA HIT

DA LI STE IPAK TA^NO ODGOVORILI?

Znate ko su brbqivci, a ne sawate kako su opasni skribomani!

1

Koliko godina je trajao stogodi{wi rat?

5

Od ~ega je napravqena ~etkica od kamiqe dlake?

6

Po kojoj su `ivotiwi nazvana Kanarska ostrva u Pacifiku?

7 8

Koje je prvo ime kraqa Xorxa VI?

9

Odakle je kineski drozd?

a brbqivce iz kojih teku bujice praznih re~i ka`emo Z da su logoreji~ni, a za one koji se i`ivqavaju na papiru da su skribomani. Za razliku od brbqivaca koji tro{e svoju i tu|u energiju, skribomani su mnogo {tetniji po ovu planetu. Koliko li je samo {uma pose~eno da bi se od{tampala silesija „va`nih� dokumenta ovog sveta? Evropqani bri`no paze na svoju ~iniju kupus salate Ko zna kako bi bili napisani i formulisani va`ni prirodni zakoni i teoreme da su, na primer, Arhimed i Pitagora imali na raspolagawu brda papira. Bili su osu|eni da budu jasni sa malo re~i. Pogledajte sa koliko malo re~i su sro~eni neki va`ni tekstovi, a na {ta ih danas skribomani tro{e: Arhimedov zakon: 16 re~i Na svako telo potopqeno u te~nost deluje sila potiska koja je jednaka te`ini telom istisnute te~nosti. Pitagorina teorema: 17 re~i Povr{ina kvadrata konstruisanog nad hipotenuzom pravouglog trougla jednaka je zbiru povr{ina kvadrata konstruisanih nad katetama tog trougla.

2 3

Koja zemqa proizvodi panamske {e{ire?

Od koje `ivotiwe dobijamo ma~ija creva (strune za teniske rekete i guda~ke instrumente)?

Molitva O~e na{: 54 re~i O~e na{, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da do|e carstvo Tvoje, da bude voqa Tvoja i na zemqi kao na nebu; hleb na{ nasu{ni daj nam danas; i oprosti nam dugove na{e kao {to i mi opra{tamo du`nicima svojim; i ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga. Deset bo`jih zapovesti u pravoslavnoj crkvi: 90 re~i 1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene. 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klawati niti im slu`iti. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog. 4. Se}aj se dana odmora da ga svetkuje{; {est dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome. 5. Po{tuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo po`ivi{ na zemqi. 6. Ne ubij. 7. Ne ~ini preqube. 8. Ne ukradi. 9. Ne svedo~i la`no na bli`wega svoga. 10. Ne po`eli ni{ta {to je tu|e. Ameri~ka Deklaracija o nezavisnosti: 1.337 re~i I, na kraju: Propisi EU o prodaji kupusa: 26.911 re~i!

4

Koje je boje qubi~asta zeba?

U kom mesecu Rusi obele`avaju godi{wicu oktobarske revolucije?

10

Koje je boje crna kutija u putni~kim avionima?

RE[EWA NA STRANI 48

47


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:47 PM

Page 11

RE[EWA KVIZA: 1. Stogodi{wi rat bio je isprekidan ratni sukob izme|u kraqevine Engleske i kraqevine Francuske koji je trajao punih 116 godina i to od 1337. do 1453.godine, a u tom su se vremenu izmewivala razdobqa intenzivnog ratovawa s razdobqima mira. 2. Sigurno ste pomislilii da ~uveni Panama {e{ir sti`e iz Paname, {to je logi~no zbog wegovog imena, ali on se zapravo oduvek proizvodio u Ekvadoru. U Ekvadoru je Panama {e{ir poznatiji kao sombrero de paja toquilla ili jednostavnije re~eno slamnati {e{ir. Najpoznatiji grad Ekvadora Montekristi, mesto je gde se izra|uju najboqi i najpoznatiji panamski {e{iri koji dosti`u cenu i 25.000 ameri~kih dolara. 3. Od ovce i kowa 4. Top of FormOktobarska revolucija, slu`beno Velika oktobarska socijalisti~ka revolucija, tako|e poznata i kao Boq{evi~ka revolucija ili Novembarska revolucija je bila druga faza Ruske revolucije 1917. godine. Po~ela je 7 – 8. novembra 1917. godine. 5. To su ~etke od veveri~ijeg krzna i ~etke koje koriste kozju dlaku. 6. Prema legendi ostrvo su u davnoj pro{losti ~uvali ogromni psi. Upravo od re~i pas, latinski „canis”, poti~e naziv ostrva. 7. Albert. Xorx VI, s punim imenom Albert Frederik Artur Xorx (Norfolk 1895. – Norfolk, 1952.), kraq Ujediwenog Kraqevstva i svih dominiona britanskog Komonvelta od 1936. godine do smrti 1952. godine, Xorx VI je bio posledwi car Indije i prvi kraq Komonvelta. 8. Grimizno crvene Mu`jaci qubi~aste zebe (Carpodacus purpureus) imaju malina crvenu boju glave i stra`wicu. @enke imaju sme|u glavu s belim prugama na o~ima i du` grla i tela. 9. Sa Novog Zelanda 10. Crna kutija je uobi~ajen naziv za ure|aj koji snima tehni~ke informacije o letu aviona kao i glas pilota za vreme leta. Sli~an ure|aj se tako|e koristi i za neke vozove i druga prevozna sredstva. Osnovna svrha ure|aja je da snima informacije kao i konverzacije koje se koriste u slu~aju nesre}e za odre|ivawe uzroka nesre}e. Iako se naziva crnom, u stvarnosti je fluorescentno crvene ili naranxaste boje, kako bi se u slu~aju nesre}e {to pre mogla prona}i. Pridev crna dobila je zbog doga|aja posle kog se tra`i – udesa aviona.

48

KAD JE ^OVEK MATOR? – ^ovek je mator kad po~ne da jede sve vo}e i povr}e. (Mi{a, 4) – Kad po~ne da kupuje ukr{tene re~i. (Zoja, 5) – Kad prestane da spava. (Marko, 6) – Onda kad on to `eli. (Uro{, 8) – Kad on po~ne da se ose}a i misli da je star. Izme|u 80 i 90 godina. A ne mora ni tad ako mene pita{. (Mia, 11) – Mator si kad prestane{ da izlazi{ svakog vikenda. (Sowa, 16) – Sa 55 godina. (Simon, 17) – Moja baba je odlu~ila da skupqa novac za ra~unar i ho}e da upi{e kurs kako bi mogla da u~i nove stvari na internetu. Zna~i ona je ve} 20 godina stara, jer je odlu~ila da se iskqu~i iz tokova `ivota i da se zadovoqi onim {to je do tada usvojila. Me|utim, odlu~ila je da vi{e ne bude stara i mislim da se upravo tu krije odgovor. Stari smo kad sami to prihvatimo kao ~iwenicu i odbijamo sve {to je novo. (Petar, 25) – Ako mene pita{ prvi znaci starewa nemaju veze sa Alchajmerom, prvim znakovima senilnosti. Prvi realan znak da si spreman na penziju kad sve po~ne da te smara da izlazi{, da se socijalizuje{, da doprinosi{ dru{tvu. Trip - ja sam svoje odradio - je put bez povratka. Mislim da nema veze sa godinama. Ali za mene je mator onaj ko ima 80 godina i sre}an je {to je i daqe `iv. (Mi}ko, 30) – Kad sredom posle Lige {ampiona ne ide daqe na pivo nego pali gajbi. Kad ~etvrtkom uop{te ni ne razmi{qa o izlasku, jer je jo{ skewan od Lige {ampiona. Kad petak ve~e jedva do~eka da spava i odmori. A vikendom oba dana ustane u devet ujutru. Subotu bi mo`da negde i izleteo na pi}e, ali ipak }e ostati u krevetu jer ima svadbu kod Mileta i Ice za dve nedeqe. (Du{an, 33) – Mator je kad prestane da `ivi. (Dragan, 37) – Onda kad po~ne da razmi{qa na tu temu. (Marko, 38) – Je l' ba{ u godinama? Meni je mator kad `ivi kao da ~eka da umre, kad odustane od sebe i na svako pitawe odgovara nekom boqkom. (Ivana, 43) – Kad postane umoran za sve. (Marija, 51) – Kad prestane da bude radoznao. Tako se matori te{e – ni{ta im drugo ne fali, samo nisu vi{e radoznali, pa im `ao. (Branko, 65) – ^ovek ne mo`e da bude mator. Pas mo`e da bude mator, ~ovek mo`e da bude samo star! (deda Vita, 80)


Rot 38-49:Rot 38-49.qxd

3/2/2018

6:48 PM

Page 12

MESECOSLOV

APRIL 2018. APRIL je mesec posve}en ~asopisima Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec je posve}en i za{titi ~ovekove sredine, a time i za{titi na{e planete Zemqe.

1 2

DAN ZA EKOLOGIJU DU[E

2004. „Gugl” predstavqa javnosti „Ximejl”, servis za elektronsku po{tu koji sam sebe izdr`ava reklamama umesto da korisnici pla}aju pretplatu. SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

3

SRE]NA NOVA GODINA ponovo, opet... za svaki slu~aj Ve}ina Srba ne zna da im 3. aprila po~iwe Nova godina. I to 7526. godina po redu, koliko je pro{lo vremena od Potopa. NASA je pre nekoliko godina saop{tila da je drevni srpski kalendar najta~niji, da je u potpunosti uskla|en sa prirodom, da se po~etak godi{wih doba prema tom kalendaru poklapa sa elektromagnetnim promenama Sunca, ali osim nekoliko istaknutih nau~nih imena, niko na to ne obra}a pa`wu u srpskoj javnosti. Srpski narodni kalendar je bio zvani~ni kalendar sredwovekovnih srpskih dr`ava od 1119. godine kada ga je u crkveni kodeks uneo Sveti Sava, pa sve do sredine 19. veka. Po wemu su pisane poveqe, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi spomenici, manastiri datirani su po srpskim kalendaru. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste nadgrobni spomenik iz 6. veka. Na spomeniku caru Lazaru, despota Stefana Lazarevi}a, stoji da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine. Pa... da slavimo... opet? Tre}a - sre}a! Mo`da bude ne{to boqa... stvarno!

6 7

11

12

DGE Vladimir Mati} }e organizovati PETS-SETS seminar za dolaze}e predsednike i sekretare Rotari klubova.

16

Slovensko ime Beograd prvi put je pomenuto 16. aprila 878. godine u jednom pisanom dokumentu – pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu, a 19. aprila 1867. godine kona~no je – po{to je posledwi turski komandant Ali Rizapa{a simboli~no predao kqu~eve Knezu Mihailu na Kalemegdanu – prestala gotovo troipovekovna okupacija i Beograd ponovo postao srpski grad. Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Beograda za stvarala{tvo mladih i Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanovi}” se dodequju svake godine u aprilu, povodom sve~anosti „Dani Beograda” od 16. do 19. aprila.

22

SVETSKI DAN ZDRAVQA

1867. Beograd je najdu`e bio pod vla{}u Turaka, od 1521. godine, do ovog datuma.

ROTARI KLUB PIROT osnovan 2005. godine

24

1915. Hap{ewe 250 jermenskih intelektualaca i uglednih qudi u Istanbulu koje ozna~ava po~etak genocida nad Jermenima od strane turskih vlasti. ROTARI KLUB PAN^EVO osnovan 2004. godine

1867. U Beogradu, na Kalemegdanu, posa|eno je prvo drvo.

ROTARI KLUB BOR osnovan 2005. godine

9

1953. U Skopqu je ro|en Branimir Xoni [tuli}, legenda jugoslovenskog roka, osniva~ grupe „Azra”.

27 29

SVETSKI DAN DIZAJNA ME\UNARODNI DAN IGRE

1968. Premijera predstave „Kosa” na Brodveju, ~ije pesme postaju himna protesta protiv rata u Vijetnamu.

49


Rot 01:Rot 01.qxd

3/2/2018

6:48 PM

Page 2

MIRIS BELOG GRADA

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO?

Iz arhiva produkcijske ku}e ÙU BI NET

Da li }e biti KORISNO za sve?

Srpski Rotar 85 i 86  

Srpski Rotar br 85 i 86

Srpski Rotar 85 i 86  

Srpski Rotar br 85 i 86

Advertisement