Page 1

Rot 01:Rot 01.qxd

5/10/2018

6:17 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MAJ / JUN 2018. • GODINA VIII (LæææV) BROJ 87 i 88 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

MAJ 1992 - MAJ

2018. ROTARI KLUB BEOGRAD

Rotari klub Beograd osnovan je 8. aprila 1929. godine u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:25 PM

Page 1

LEKCIJA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Budi, pre svega i iznad svega gospodin u pravom smislu te re~i. Jer, toliko se prostakluka nakupilo, toliko prostote razlilo, Da }e svaka lepa re~, xentlmenski gest te uqudno vladawe biti od op{te koristi.

061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Branislav Bane Ran|elovi}

Kada ne zna{ – pitaj, ako ne stigne{ – o}uti. Jer, previ{e je onih koji su svojom naduto{}u krili siroma{tvo duha i prazninu du{e. ]utawe u pravom trenutku je ja~e od svake re~i.

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Ne zaziri od budala – smej im se. Jer, smeh je zdrava stvar, a nema ve}eg ukora ni za jednog prostaka nego mu se u lice smejati. U~tivo }utawe u sukobu sa prostaklukom ne poma`e. \avolska je to sorta. Pavle Bani}

ISSN 2217-723æ

BROJ 87 i 88 MAJ / JUN 2018. GODINA VIII (LæææV)

Proveri da li si obnovio ~lanstvo u biblioteci (~lan biblioteke!). Jer, isuvi{e je bilo onih koji su zaboravili da se upi{u pa su ~itali iskqu~ivo TV dnevnik.

Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2017–2018. Branislav Bane Ran|elovi} Osniva~: Rotari klub Beograd

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Naslovna strana: Snimio Trivko Ti}a Savi}

2

I... Jo{ uvek smo na dnu bunara iz kojeg se vidi samo komad neba, samo krug sunca. Tek kada iza|emo, kada udahnemo punim plu}ima, kada se prvo najedemo, pa uqudimo, pa se upi{emo me|u narode, mo}i }emo DA RASPRAVQAMO, DA DISKUTUJEMO, DA SE PROTERUJEMO I NATERUJEMO, DA BUDEMO SUJETNII USKOGRUDI Pa ~ak i da pomislimo da svega ovoga bez nas li~no ne bi ni bilo.

Nikola Mandi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} i saradnici Zorica Milo{evi}

Ne ponesi se za vla{}u. Jer, nije uzalud re~eno da svaka vlast kvari. Zato za savetnike uzimaj samo one koji te kritikuju. ^uvaj se laskavaca. Jer, laskavci su gmizavci, a gmizavci su i zmije.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Kada govori{, govori kratko. Jer, boqe je ne{to presko~iti i nedore}i, nego gomilom suvi{nih re~i zatrpati osnovnu misao.

Sve do tada na{e je da se po svaku cenu ~upamo na povr{inu: kolenima, laktovima, noktima, zubima, pi{taqkama... Da trpimo i }utke podnosimo i uvredu i izdaju i zlu nameru. Ni{ta od toga ne mo`e biti gore nego ostati na dnu, u memli i pau~ini, u mraku i bezna|u. Dole opstanka nema. Dole smo videli kako je. Zato, glavu gore. Iznad je nebo.

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:21 PM

Page 2

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MAJ 2018. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:25 PM

Page 3

DOLAZE]I GUVERNERI NA[EG DISTRIKTA D 2483 VLADIMIR MATI] 2018 – 2019. godina

Guverner Distrikta 2483 za 2018/19. godinu Vladimir Mati} ro|en je 11. 10. 1957. godine u Beogradu. Zavr{io je O[ „Banovi} Strahiwa” i æIII beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1980. godine. O`ewen je suprugom Jadrankom (profesor engleskog jezika), imaju dvoje dece, Jovanu i Du{ana. U svom radnom i profesionalnom veku uglavnom je bio fokusiran na dve oblasti: gra|ewe i humanitarnu aktivnost. Radio je u GP „Dom”, a veliki deo svog profesionalnog anga`ovawa proveo je kao predsednik Izvr{nog odbora a zatim i predsednik Op{tine ^ukarica od 1989. do 2006. godine. Za vreme wegovog mandata Op{tina ^ukarica je postala najve}e gradili{te u biv{oj Jugoslaviji jer je izgra|eno preko 10.000 stanova i veliki broj poslovnih objekata, a re{eni su i mnogobrojni komunalni problemi od nehigijenskih naseqa do uvo|ewa vode, kanalizacije, struje i telefona. U tom periodu u op{tini ^ukarica je otvoreno preko 10.000 privatnih preduze}a i radwi. Vladimir Mati} je organizovao i veliki broj humanitarnih akcija kao {to su odlazak 1000 dece na letovawe na Halkidiki u saradwi sa bratskom op{tinom Sikes iz Soluna, turnir sredwo{kolaca „Mladi za mir” iz 10 gradova sa Balkana, dolazak 25-oro dece iz Kobea-Japan u Beograd posle katastrofalnog zemqotresa, pomo} bratskim gradovima Novo Sarajevo i Bawa Luka i dr. Osniva~ je De~ije ambasade „Poslovne ^ukarice” koja je organizovala veliki broj humanitarnih projekata za decu po~ev od „Gradi}a Rodi}a” na Beogradskom sajmu, dodele novogodi{wih paketi}a za siroma{nu decu i decu bez roditeqa do organizovawa „Mat ratu” – {ahovske manifestacije za Ginisa na 2000 tabli. Dugo godina predsednik je Sportskog dru{tva „^ukari~ki” koje u svom sastavu ima 12 klubova sa velikim brojem reprezentativaca i osvaja~a medaqa ~ak i na svetskim prvenstvima. Za svoj profesionalni rad i humanitarno anga`ovawe dobio je veliki broj priznawa. Vladimir Mati} je u Rotariju od 2007. godine kao osniva~ i ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ^ukarica. Sa prijateqima iz Kluba organizator je i pokreta~ mnogobrojnih akcija i projekata kao {to su tradicionalne manifestacije Kluba „Dru`ewe i slu`ewe” i „Likovna kolonija” na Adi Ciganliji, stipendirawe najboqih u~enika æIII beogradske gimnazije i Muzi~ke {kole „Vatroslav Lisinski” i najboqeg mladog sportiste sa ^ukarice. Ve} 11 godina organizuje dva puta godi{we dolazak dece iz KUD-a „Kriva Reka” iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije u Beograd tokom raspusta. Posebnu pa`wu sa prijateqima iz Kluba posvetio je pomo}i {kolama za decu sa posebnim potrebama „Miloje Pavlovi}”, „Sveti Sava” i „Anton Skala” kroz rekonstrukciju zgrade na Umci, isporuku opreme (kamere, laptop, ra~unari i dr.) pa do tradicionalne dodele novogodi{wih paketi}a. Inicijator je i mentor kod osnivawa Rotarakt kluba Beograd ^ukarica i Interakt kluba Beograd ^ukarica. Tako|e, inicijator je bratimqewa sa Rotari klubovima

4

Doboj, Bawa Luka, Ni{ Konstantin Veliki, Kumanovo, Bijeqina i Tripolis iz Gr~ke. Sa predsednicima ostalih beogradskih Klubova pre 10 godina zapo~eo je obele`avawe 23. februara-dana Rotarija uz obaveznu realizaciju zajedni~kih humanitarnih projekata od izgradwe dve ku}e za ugro`ene porodice posle zemqotresa u Kraqevu do donirawa medicinske opreme za Institut za majku i dete. Izuzetno je aktivan na me|unarodnom planu. Ostvario je veliki broj poseta Klubovima u drugim Distriktima i prisustvovao me|unarodnim konferencijama – Mirovni forumi u Berlinu i Be~u, Instituti Zone u Solunu i Klu`u, Konferencija ICC u Var{avi i dr. Uspostavio je saradwu sa velikim brojem Klubova u inostranstvu koji su zna~ajno pomogli projekte Kluba kao {to su: Pomo} poplavqenom stanovni{tvu u Obrenovcu, kupovina kombi vozila za Crveni krst ^ukarice i organizovawe ~etiri zajedni~ka koncerta mladih muzi~ara iz Fuku{ime i Beograda tokom gostovawa japanskog orkestra u na{oj zemqi. U~estvovao je u radu Lider{ip timova Guvernera Distrikta 2483 kao predsednik Komiteta za slu`ewe i Nacionalni koordinator ICC za Distrikt 2483 í

RE^ GUVERNERA Kao {to i sam dolaze}i predsednik Rotari Internacionala Bari Rasin ka`e, na{a organizacija se od osnivawa mewala i upravo zbog toga postajala ja~a i boqa. Wegov slogan za narednu 2018/19. godinu „Be the Inspiration” je jasna i direktna poruka da svojim re~ima i delima, otvoreni za promene i nove ideje, treba da budemo inspiracija svom Klubu, lokalnoj zajednici i velikoj Rotari porodici. I na{ mladi Distrikt se svih ovih godina mewa i postaje boqi. Kada ste me izabrali za guvernera, prihvatili ste moj program pod sloganom „Be Active”. Upravo ove dve teme za nastupaju}u Rotarijansku godinu sa`imaju se u sna`nu poruku da kroz li~ni primer svako od nas, uno{ewem nove energije, mo`e da inspiri{e ~lanove svoje porodice, Kluba i lokalne zajednice kako bismo svi zajedno u~inili svet boqim. U na{oj rotarijanskoj godini zajedno }emo raditi na lokalnim projektima podr{ke zajednici, zajedni~kim me|uklupskim i me|udistriktnim globalnim grantovima, sa posebnim fokusom na mlade i obrazovawe. Upravo su mladi i obrazovawe najdugoro~nija investicija u boqe sutra svakog dru{tva. I na{e organizacije.

S


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

3

5/10/2018

6:26 PM

Page 4

SRBIJA I CRNA GORA Istovremeno treba da se trudimo da qudi oko nas koji nisu Rotarijanci razumeju {ta radimo i koliko je to va`no za sve u lokalnoj zajednici. Treba da unapredimo na{ ugled u {iroj javnosti. Pozivam sve vas da ZAJEDNO AKTIVNO SLU@IMO U ROTARIJU I BUDEMO INSPIRACIJA!

LJILJANA LAINOVI] 2019 – 2020. godina Ro|ena 31. 12. 1969. u Vr{cu Obrazovawe: Osnovnu {kolu „Jovan Popovi}” u Novom Sadu zavr{ila 1984. godine Prirodno-matemati~ku gimnaziju „Jovan Jovanovi} Zmaj” zavr{ila 1988. godine. Diplomirala na PMF u Novom Sadu, departmanu za Fiziku 1992. godine Sportska karijera: 1981-1986. godine {ampion SFR Jugoslavije u sportskoj gimnastici 1984. godine priznawe za Fair PlaÚ sportistu SFRJ 1985. godine priznawe za najplemenitiji podvig deteta u SFRJ U~e{}e na OI u Atlanti 1996. godine Osvaja~ vi{e medaqa na Balkanskim i Mediteranskim igrama u sportskoj gimanstici od 1982-1986. godine Me|unarodni sudija u gimnastici 16 godina obavqala funkciju Predsednika OU Sokolskog dru{tva Vojvodina iz Novog Sada Profesionalna karijera: Osniva~ i direktor kompanije za promet medicinskom opremom i sredstvima MIT DOO od 1991. godine do danas Dobitnik nagrade za Lidera konkurentnosti i odr`ivog razvoja 2015. godine na „Danube Business Forum” Majka }erke Jelene (17) Golferka, skija{ica, nauti~arka, qubiteq umetnosti i vina... Rotari karijera: 1996. godine osniva~ i charter predsednik RTC Novi Sad 1996 – 1997. godine Charter predsednik 1999 i 2000. godine u~esnik na svetskim Rotarakt konvencijama 1999 – 2000. godine funkcija DRR (District Rotaract representative) 2005. godine osniva~ i charter predsednik RK Novi Sad Dunav 2007 i 2012. godine u~esnik na svetskim Rotari konvencijama 2005 – 2006 godine Charter predsednik ADG 2014 – 2015. godine ADG 2016 – 2017. godine Poddistriktni sekretar 2007 – 2011. godine Distriktni sekretar 2011 – 2012. godine PHF 2010. godine Distrikt Trener 2017 – 2018. godine DGN 2019 – 2020. godine

5


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:26 PM

Page 5

DANILO QEVNAJI] 2020 – 2021. godina U ~etvrtak 15. marta 2018. godine Izborna komisija D 2483 Srbija i Crna Gora pregledala je glasa~ke materijale koji su pristigli od Klubova. Posle prebrojavawa glasova i sprovo|ewa celokupne procedure predvi|ene sistemom BallotBÚMail, ve}inu glasova Rotari klubova dobio je kandidat Danilo Qevnaji} (RK Sremska Mitrovica). On u`iva ve}insko poverewe Klubova, ima}e ~ast da vodi na{ Distrikt u Rotarijanskoj 2020 -2021. godini. Danilo Qevnai} je ulaskom u RK Sremska Mitrovica doneo nov pristup razvoju delatnosti kluba u lokalnoj sredini. Ve} posle kra}eg vremena provedenog u klubu, koji se smatra jednim od good standing klubova u na{em Distriktu, po~eo je da daje pun doprinos u radu. Li~nim zalagawem je doprineo da se aktivnosti, kao {to su postavqawe memorijalnog miqokaza u centru Sremske Mitrovice, u povodu 1300 godina od Milanskog Edikta, ili na obnovi Doma kulture u selu Jamena, posle katastrofalnih poplava, ostvare na zadovoqstvo celog kluba, kao i lokalne sredine. Kao promoter ukqu~ivawa mladih, obrazovanih i sposobnih qudi u Rotari pokret, Danilo je postao osniva~ Rotarakt kluba Sremska Mitrovica 2013. godine. Danas ovaj Rotarakt klub koji broji 16 mladih qudi, uspe{no `ivi i radi na ponos Rotari klubu Sremska Mitrovica. Danilo je osniva~ i Interakt kluba Sremska Mitrovica koji je ~arterovan 2017. godine. Promoter Rotarija na lokalnom nivou, gde je li~nim doprinosom uve}ao vidqivost kluba u zajednici, kako kroz nastupe u javnosti, tako i preko dru{tvenih mre`a. Facebook stranica RK Sremska Mitrovica ima preko 3200 pratilaca. Na nacionalnom nivou, svojom aktivno{}u uspostavio je odli~nu saradwu RK Sremska Mitrovica sa svim klubovima u Distriktu, a broj poseta drugim klubovima predstavqa svojevrsni rekord. Nosilac je zna~ke Paul Harris. Danilo Qevnai} je od najranije mladosti profesionalno anga`ovan kao preduzetnik. Danas je vlasnik tri privatna preduze}a koja zapo{qavaju oko 130 radnika. Sva preduze}a bele`e dobar poslovni rezultat u du`em vremenskom periodu. Ovo je svojevrsno priznawe wegovih organizacionih sposobnosti. Zbog svojih poslovnih uspeha Danilo je dobio visoko priznawe Privredne komore Srbije. Vizija i strategija razvoja Rotarijanskog pokreta u Srbiji koju Danilo Qevnai} predla`e, po~iva na uverewu da su Rotari klubovi u Srbiji neiscrpan izvor sjajnih qudi i `ena i potencijal koji nije uvek do kraja upotrebqen. Kada razmi{qa o perspektivama razvoja Rotarija on izdvaja slede}e oblasti u kojima vidi prostor za unapre|ewe rada: Saradwa u okviru RK na{eg Distrikta, Saradwa sa Rotari klubovima u regionu, Unapre|ewe saradwe u okviru RotarÚ International, Boqe pozicionirawe u Rotari fondaciji. U okviru na{eg Distrikta Danilo planira da se bavi slede}im temama: pove}awe broja ~lanova RK; pove}awe broja `ena u RK; pove}awe broja Rotari klubova; poboq{awe me|usobne saradwe Rotari klubova, kroz ostvarivawe zajedni~kih projekata koji mogu da budu osnova boqeg me|usobnog upoznavawa i saradwe; fokus na prijem ~lanova u dobi od 30 do 40 godina starosti, ne

6

ograni~avaju}i, naravno prijem svih koji svojim radom i karakterom, zaslu`uju da ponosno nose zna~ku Rotarija, {to bi doprinelo poboq{awu starosne strukture klubova na dugi rok; fokus na formirawe Rotarat klubova i pa`qiv izbor mladih, kao sigurnog oslonca za prijem proverenih i Rotari orijentisanih mladih pojedinaca; planira da kroz dijalog RK u Srbiji odredimo u`e poqe aktivnosti, gde bi ukupan efekat bio ve}i, a prepoznatqivost rotarijanskih aktivnosti u javnosti zna~ajnija; planira da neprestalno radi na prepoznatqivosti Rotarija u javnosti i razbijawu predrasuda i zabluda o Rotariju, pre svega ve}im prisustvom u medijima; predla`e {to ve}i broj akcija koje obuhvataju nadpolovi~an broj RK u Srbiji, vode}i ra~una o finansijskim mogu}nostima klubova; fokus na formirawe Interakt klubova jer je Interakt ponos svih klubova i zalog za na{u svetlu budu}nost í

NA[IM DRAGIM I PO[TOVANIM GUVERNERIMA @ELIMO PUNO SRE]E I POZITIVNE ENERGIJE NA OVOM ODGOVORNOM ZADATKU.


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

VELIKO PRIZNAWE NA[EM PRIJATEQU NIKOLI BO@I]U

6:26 PM

Page 6

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

7


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

8

5/10/2018

6:27 PM

Page 7


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:28 PM

Page 8

MESECOSLOV

MAJ 2018. MAJ je mesec prijateqstva (Counsil of Legislation 2007). SVETSKI DAN BORBE PROTIV ASTME (prvi utorak u maju)

9

SVETSKI DAN SAJMA (druga subota u maju)

OSNOVAN ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV 1995. godine

20

DAN EVROPE

21

ME\UNARODNI DAN VO@WE BICIKLOM NA POSAO (tre}eg petka u maju) NEDEQA CRVENOG KRSTA (druga nedeqa u maju) MESEC MATEMATIKE SVETSKI MAR[ KONOPQE - GANXA MAR[ (svake prve subote)

1

ME\UNARODNI PRAZNIK RADA DAN EVROPE

10

DAN KRETAWA SVETSKI DAN PTICA, DRVE]A I ODR@IVOG RAZVOJA

ME\UNARODNI DAN TELESNE AKTIVNOSTI

11

SVETSKI DAN PISAWA PISAMA ME\UNARODNI DAN HORSKOG PEVAWA

SVETSKI DAN ZA[TITE NOSOROGA

2 3 4 5 6

22 23

1533. Tomas Kranmer, kenterberijski nadbiskup, poni{tio je brak Henrija VIII i Katarine Aragonske, {to je dovelo do raskida Anglikanske crkve i Vatikana.

SVETSKI DAN SLOBODE [TAMPE (ustanovqen 1993. godine)

13

SVETSKI DAN PRAVEDNE TRGOVINE

24

SVETSKI DAN SUNCA DAN SVIH SESTRI

14

SVETSKI DAN PTICA SELICA

25

ME\UNARODNI DAN VATROGASACA

15

ME\UNARODNI DAN PORODICA

DAN EKOLOGA SRBIJE ME\UNARODNI DAN BEZ DIJETE

7

ME\UNARODNI DAN CRVENOG KRSTA I CRVENOG POLUMESECA REOSNOVAN ROTARI KLUB BEOGRAD 1992. godine

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA – ZA[TITE PRIRODE

DAN BORBE PROTIV NE@EQENE PO[TE (na predlog kompanije ÙAHOO)

ME\UNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA

ME\UNARODNI DAN BABICA

DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE (2006. godine)

SVETSKI DAN KULTURNIH RAZLI^ITOSTI, DIJALOGA I RAZVOJA

12

SVETSKI DAN ZA[TITE DELFINA

1997. Vlada SAD osudila [vajcarsku zbog prihvatawa zlata i dragocenosti od `rtava holokausta za vreme Drugog svetskog rata.

8

325. Po~eo je Nikejski sabor, prvi hri{}anski ekumenski sabor.

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

ME\UNARODNI DAN PE[KIRA (u ~ast Daglasu Adamsu, piscu kwige „Autostoperski vodi~ kroz galaksiju”)

1998. Na dana{wi dan vlada Australije izvinila se starosedeocima Aborixinima zbog asimilacije.

27

DAN MIROVNIH SNAGA UJEDIWENIH NACIJA

28

SVETSKI DAN LEPTIRA

29

SVETSKI DAN MIROVNIH SNAGA OUN

30

1249. Zapo~eo je Sedmi krsta{ki rat.

31

ME\UNARODNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA SVETSKI DAN PAPAGAJA OSNOVANI ROTARI KLUBOVI BUDVA, CRNA GORA 2002. godine

ME\UNARODNI DAN SPORTA ME\UNARODNI DAN AKCIJE ZA KLIMU

DAN AFRIKE

DAN PROTIV MALIGNIH MELANOMA KO@E

NEDEQA SOLIDARNOSTI SA NARODIMA BEZ SAMOUPRAVE I TERITORIJE

16 17

26

ME\UNARODNI DAN S. O. S. TELEFONA SVETSKI DAN TELEKOMUNIKACIJA OSNOVAN ROTARI KLUB KULA 2005. godine

18 19

ME\UNARODNI DAN MUZEJA 1935. Na dana{wi dan umro je Tomas Edvard Lorens - Lorens od Arabije (ro|en 1888. godine.)

9


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:28 PM

Page 9

Konvencija u Istanbulu 2012. godine...

VESNA BRAJER

UNUTRA[WI TO^AK ROTARIJA Svaka me|unarodna organizacija koja do|e u Srbiju, ima}e neki svoj (srpski) oblik! rva predsednica prvog Inner Ýheel kluba u Beogradu u tada{woj Jugoslaviji, bila je gospo|a Vesna Brajer, supruga uglednog beogradskog advokata Dragana Brajera. „Inner Ýheel klub predstavqa udru`ewe gra|ana u koje se po pozivu, slobodno i dobrovoqno udru`uju supruge, udovice, partnerke, majke, sestre i }erke starije od 18 godina, sada{wih i biv{ih ~lanova Rotari kluba Beograd, s tim da se radi o ~lanicama i gra|ankama dobrog karaktera, na dobrom glasu u porodi~nom, li~nom i profesionalnom `ivotu, radi {irewa humanizma i ideje dobre voqe, spremnosti da se bude na usluzi u svakodnevnom `ivotu osobama kojima je takva vrsta pomo}i potrebna. U Klubu se neguju iskrena prijateqstva, unapre|ewe internacionalnog razumevawa, poslovna prijateqstva, bez obzira na rasnu, versku i ideolo{ku pripadnost, kao i podsticawe ideala li~nog doprinosa radom” – obja{wava u razgovoru za „Srpski Rotar” Vesna Brajer.

P

[ta je Internacionalni Inner Ýheel i kada je osnovan u Srbiji? International Inner Ýheel je jedna od najve}ih internacionalnih organizacija `ena u svetu sa preko 100.000 ~lanica udru`enih u oko 4.000 Klubova u preko 100 zemaqa i geografskih regiona u svetu. U Man~esteru, Engleska, je 10. januara 1924. godine, osnovan prvi Inner Ýheel Club (IÝC). Prva predsednica Kluba bila je gospo|a Oliver Golding. Godine 1967. osnovan je Intenational Inner Ýheel (IIÝ) sa devet zemaqa ~lanica. IIÝ, kao nevladina organizacija i ima savetodavni status pri Ujediwenim nacijama. [ta je Inner Ýheel ideja, na ~emu se zasniva i koje principe sledi? Klub predstavqa udru`ewe gra|ana u koje se po pozivu, slobodno i dobrovoqno udru`uju supruge, udovice, partnerke, majke, sestre i }erke starije od 18 godina, sada{wih i biv{ih ~lanova Rotari kluba Beograd, s tim da se radi o ~lanicama i gra|ankama dobrog karaktera, na dobrom glasu u porodi~nom, li~nom i profesionalnom `i-

10

votu, radi {irewa humanizma i ideje dobre voqe, spremnosti da se bude na usluzi u svakodnevnom `ivotu osobama kojima je takva vrsta pomo}i potrebna. U Klubu se neguju iskrena prijateqstva, unapre|ewe internacionalnog razumevawa, poslovna prijateqstva, bez obzira na rasnu, versku i ideolo{ku pripadnost, kao i podsticawe ideala li~nog doprinosa radom. Generalno, u Rotariju ali i u IÝ na svetskom nivou dolazi do opadawa ~lanstva. Nikada ne bi trebalo da kvantitet uti~e na kvalitet, boqe je imati mawe Klubova koji imaju kvalitetno ~lanstvo, nego masu sli~nih i mawe kvalitetnih. Bord RI je vi{e puta, zbog toga, predlagao Bordu IÝ da se cela organizacija prikqu~i RI, me|utim, Inner Ýheel dame su na taj poziv negativno reagovale, `ele}i tako da sa~uvaju specifi~nost ove me|unarodne organizacije `ena. Razume se, da su mu{karci i `ene, ravnopravni, ali nisu jednaki. Na najvi{em nivou, dame imaju Predsednicu IÝI, Bord direktorki i `ele da sa~uvaju osobenost Inner Ýheel Internationala. Tre}eg februara 1998. godine osnovan je prvi Inner Ýheel klub u Srbiji - IÝC Zrewanin. ^arter predsednica bila je gospo|a Beatrisa Dragi}. ^etvrtog aprila 2002. godine osnovan je Inner Ýheel klub Beograd. Dvadeset drugog januara 2003. godine IÝC Beograd primqen je u IIÝ, a 20. februara 2004. godine odr`ana je ~arter proslava. Prva predsednica prvog IÝC kluba u Beogradu u tada{woj Jugoslaviji, bila je na{a sagovornica gospo|a Vesna Brajer. Mo`ete li uporediti Internacionalni Inner Ýheel uop{te i Inner Ýheel u Srbiji? U Srbiji danas postoje tri Inner Ýheel kluba: IÝC Zrewanin, IÝC Beograd i IÝC Beograd: „Singidunum”. Objektivno radi se o mawem broju Klubova, najmawem u okru`ewu biv{e Jugoslavije. IÝC klubovi u Srbiji. Jo{ uvek nemaju svoj Distrikt, pa su samim tim umawene mogu}nosti da udru`enim sredstvima u~estvuju u radu IIÝ. Humanitarne akcije ograni~ene su kako finansijskom mo}i Klubova i nemogu}no{}u da vi{e pomognu globalnu akciju Rotari Internacionala „End POLIO noÞ”, sredstva za obnovu manastira Hilandar, nastradalima u naletu cunamija na Haitiju i drugo. IIÝ je, svakako finansijski neuporedivo mo}niji i izvanredno umre`en {irom sveta. Ko su ~lanovi Inner kluba Beograd i kako se postaje Inner? ^lanice IÝC Beograd su supruge i udovice sada{wih i biv{ih ~lanova RK Beograd. Kada ste Vi postali ~lan Inner Ýheel kluba Beograd? Postala san ~lan IÝC jula meseca 1999. godine. Sada ve} pokojni gospodin Du{ko Milovi}, biv{i ~lan RK Beograd, na{ kum, upoznaje me sa Draganom Brajerom, mojim budu}im suprugom. Ideja Rotarijanstva koju su oni ve} `iveli i {irili odmah mi je prirasla za srce... Iste godine postala sam ~lanica IÝC Zrewanin, a ubrzo nadahnuta idejom Inner Ýheel osnovala sam IÝC Beograd. Moja ideja bila je da okupim dame, supruge iz svih tada{wih Klubova u Beogradu, a to se i ostvarilo. Ra|awe prvog IÝC u Beogradu podr`ala su tada ~etiri Rotari kluba: RK Beograd, RK Beograd Stari grad, RK Zemun i RK Beograd Singidunum. Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot i kako? ^lanstvo u IÝC Beograd kao i ideja Rotarijanstva obogatilo je, oplemenilo moj `ivot i `ivot moje porodice u


Rot 02-11:Rot 02-11.qxd

5/10/2018

6:29 PM

Page 10

na pravi na~in. Jo{ uvek ima mnogo neznawa, predrasuda, zabluda i predube|ewa o ovim organizacijama. Sa jedne strane, mislim da mi ~lanovi, tih organizacija moramo u~initi mnogo vi{e na vidqivosti i prepoznatqivosti u javnosti, u medijima, mada je situacija sigurno mnogo boqa u odnosu na onu od pre 27. godina kada se kod nas po~iwalo sa Rotarijem. Jednom je jedan pametan Srbin rekao: „Svaka me|unarodna organizacija koja do|e u Srbiju, ima}e neki svoj (srpski) oblik!” Ipak, smatram da je danas dosta pomaka napravqeno da ove organizacije budu vidqivije i vi{e uva`avane od strane svih va`nih faktora na{eg dru{tva u ostvarivawu zadatih ciqeva i zapo~etih akcija í

... Monte Karlo aprila 2018. godine

Razgovarala: Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

svakom pogledu. Ideali „dru`ewa i slu`ewa”, kumstva i sticawe prijateqa i prijateqica u celom svetu, predstavqaju nemerqivo bogatsvo. Na{a }erka Sofia je od samog ro|ewa uz svoje roditeqe postala beba sa najve}om Rotarijanskom kilometra`om, jer smo je svuda vodili na Rotarijanska putovawa. Imala je tek nekoliko meseci, kada joj je, na portikli, dodeqena zna~ka po~asne ~lanice RC Bansko „Razlog” u Bugarskoj. Recite nam ne{to o humanitarnim akcijama koje organizujete i kakvi su Vam planovi u narednom periodu? Ve} je re~eno da humanitarne akcije IÝC Beograd nisu {irih razmera zbog nedostatka finansija, ali smo ipak sprovele brojne humanitarne akcije kao {to su: Pomo} za nezbrinutu decu op{tine Vra~ar „Jusa”, likovne radionice za decu sa Daunovim sindromom „Pohvala ruci”, deci sa posebnim potrebama op{tine ^ukarica, Gerijatrijskom odeqewu KBC Zemun, prikupqawe igra~aka za decu iz Velike Ho~e (Kosovo i Metohija) i Ba~kog Petrovca, stalna akcija prikupqawa polovne ode}e za prihvatili{te za odrasle na Vo`dovcu, pomo} za nevladinu organizaciju „Atina” za borbu protiv trgovine qudima i svakog nasiqa nad `enama. Posledwa u nizu bila je humanitarna modna revija odr`ana u saradwi sa RC klubovima, Inner Ýheel klubovima i Rotarakt klubovima iz Beograda. U tom duhu nastavqamo na{u misiju daqe… IÝC Beograd osniva~ je IÝ u Makedoniji, a ponu|eno nam je i kumstvo za osnivawe IÝC Bijeqina. Mo`ete li da ocenite odnos na{e sredine prema Rotarijanstvu, koliko zablude i predube|ewa uti~u na pozicije pripadnika Kluba i mogu}nosti ostvarewa ciqeva zapo~etih akcija? Doslovni prevod engleske re~i Inner Ýheel je „unutra{wi krug”. ^lanstvo u Rotariju i Inner Ýheelu je apsolutno neodvojivo, jer da nije bilo Rotarija ne bi bilo ni Inner Ýheela. Rotari je porodi~na organizacija koja okupqa sve ~lanove Rotarijanskih porodica, a bez posve}ene i privr`ene supruge, dece, Rotarijanska porodica ne bi mogla da opstaje i daje svoj doprinos zajednici u kojoj `ivi. Iako, mnogi smatraju da ~lanstvo u Rotariju, ima mnogo ve}u specifi~nu te`inu, smatram da ~lanstvo u Inner Ýheelu ili Rotaraktu, Interaktu, Bebiaktu i Priaktu ima ni{ta mawu specifi~nu te`inu, naprotiv `ena ~lanica Inner Ýheela radi vi{e u Rotarijanskoj porodici, jer prati svog supruga ili dete koje je u Rotaraktu ili Interaktu! Iako su danas sve informacije o Rotariju i Inner Ýheelu dostupne na internetu, na{a zemqa Srbija, nije u potpunosti zrela za prihvatawe ovih organizacija

11


Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

5/10/2018

6:35 PM

Page 1

AKTIVNOSTI

Pojedincima i firmama koji su podr`ali akciju uru~ene su zahvalnice. Proslava je ukra{ena izvo|ewem de~jeg hora „^arobne note”. Orkestar je svirao popularnu muziku uz koju su gosti igrali i dru`ili se do kasno u no} í Pripremila Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

NI[ MEDIJANA ROTARAKT KLUB NI[ MEDIJANA

ZAVRTI TO^AK Proslava osam godina Rotari kluba Ni{ Medijana i ~etiri godine Rotarakt kluba Ni{ Medijana odr`ana je u subotu 24. marta 2018. godine u restoranu „Svrqi`anka”. Prisustvovali su gosti iz sedam Rotari klubova Ni{a, Vrawa, Leskovca, Zaje~ara i Bora. Na proslavi su uru~ene nagrade autorima prvoplasirane tri pri~e na konkursu koji Rotari klub Ni{ Medijana u saradwi sa piscem Branislavom Jankovi}em organizuje ve} drugu godinu. Veliko interesovawe aktuelnih i budu}ih kwi`evnih stvaralaca je motivisalo ~lanove Rotari kluba Ni{ Medijana da obaveste medije, da prona|u sponzore me|u Rotarijancima i da zavrte to~ak i ove godine. @eqa im je da sovaj konkurs postane tradicionalan. Od preko 200 pri~a prispelih na konkurs odabrano je 20 najboqih i od{tampano u zbirci „Zavrti to~ak II”.

12


AKTIVNOSTI

Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

5/10/2018

6:36 PM

Page 2

Gradona~elnik predla`e da se svi Leskov~ani koji su bili ili su sada dekani fakulteta nagradi Oktobarskom nagradom grada Leskovca. On je rekao da je gradska samouprava otvorena za saradwu sa inovatorima i mo`e da izdvoji nekoliko miliona dinara godi{we za nauku. Ivica Savi} je rekao da je bitna podr{ka porodice i da je zahvaquju}i porodici uradio sve inovacije i da se nada saradwi Nau~no-tehnolo{kog parka i lokalne samouprave i u budu}nosti Ă­

LESKOVAC

Pripremila Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

Nau~no-tehnolo{ki park u Milanovu kod Leskovca, ~iji je vlasnik Ivica Savi} ~arter predsednik Rotari kluba Leskovac, 27. marta 2018. godine je posetio gradona~elnik Leskovca Goran Cvetanovi}. Poseta je bila `eqa gradona~elnika da li~no vidi {ta se u Nau~no-tehnolo{kom parku radi posle razgovora sa

AKTIVNOSTI

GRADONA^ELNIK U MILANOVU

LESKOVAC

LESKOVA^KI ROTARIJANCI U^ESNICI KONVENCIJE NA PALI]KOM JEZERU U SUBOTICI

predstavnicima Rotari kluba Leskovac u kabinetu gradona~elnika koji su ponudili re{ewe za septi~ke jame. Gospoda Savi} i gradona~elnik su kolege i li~no se poznaju. Gradona~elnik prati rad gospodina Savi}a. Posle li~nog predstavqawa Ivice Savi}a, wegovog rada i dela, odr`ana je konferencija za {tampu. Na konferenciji za {tampu gradona~elnik je predlo`io Ivici Savi}u da se prijavi za Oktobarsku nagradu grada Leskovca.

^lanovi Rotari kluba Leskovac (humanitarno udru`ewe profesionalaca uspe{nih u svojim profesijama), vikenda 14 - 15. aprila 2018. godine, u~estvovali su na regularnoj konvenciji Rotari Distrikta 2483, koji ~ine Srbija i Crna Gora. Na konvenciji je odr`an seminar PETS koji podrazumeva obuku budu}ih predsednika i sekretara Rotari klubova u Distriktu. Predavawa na seminaru su obuhvatila prezentaciju ideja pomagawa stanovni{tvu u {est osnovnih oblasti delovawa Rotarija: 1. Promocija mira i prevencija nasiqa; 2. Le~ewe bolesti; 3. ^iste vode; 4. Majka i dete;

13


Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

5/10/2018

6:36 PM

Page 3

5. Obrazovawe i opismewavawe stanovni{tva; 6. Rast ekonomije u lokalu. Predava~i na seminaru bili su i reprezentativac Republike Srbije u odbojci i osvaja~ olimpijskog zlata Andrija Geri}, vlasnik Ginisovog rekorda u 55 uzastopno istr~anih maratona Goran Nikoli}, diretor UNICEF-a za Srbiju Mi{el Sent-Lot, koji je ovom prilikom potpisao ugovor o saradwi Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i UNICEF kancelarije Srbije í „MOJ GRAD LESKOVAC”

AKTIVNOSTI

Pripremila Dragoslava Spasi}, PPr Rotari klub Leskovac

BEOGRAD

„BAWA” U MIRISU TUJA I najstariji Klub u na{em Distriktu D2483 Srbija i Crna Gora, Rotari klub Beograd je u~estvovao u globalnoj akciji sadwe drve}a. Na terenima Tenis kluba „Bawa” u Beogradu (ul. Vi{wi~ka 113a), u vlasni{tvu dvojice na{ih ~lanova

Zlaje i Gagija, na kojima smo pro{le godine odr`ali prvi teniski turnir RotarÚ Beograd Open, zasadili smo mini park, koji ima pet „klasi~nih” stabala, deset tuja i dvadesetak ukrasnih biqaka raznolikih po visini, obliku, boji i dr. Napravili smo malu oazu za odmor, dru`ewe i rekreaciju u kojoj }emo se dru`iti sa prijateqima iz Rotarija, osta-

14


Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

5/10/2018

6:37 PM

Page 4

lim prijateqima i qudima dobre voqe, i u`ivati u hladovini posa|enog drve}a i sve`em vazduhu í

AKTIVNOSTI

Pripremio Nenad Sakovi} PPr Rotari klub Beograd

Direktorka {kole Radmila Laban i predsednik Rotari kluba Beograd Pavle Bani} ovom prilikom potpisali su Ugovor o poklonu koji se sastoji od 14 kompleta tastatura i mi{eva u ukupnoj vrednosti od 150.000 dinara. Ana Koceva Blagojevi}, marketing menaxer u Filmskoj i video produkciji ÙU-BI-NET D.O.O. i Vladimir U~a Jovanovi}, snimateq u istoj produkciji, medijski su, re~ju i slikama propratili ovo humano dru`ewe dugogodi{wih prijateqa i saradnika í

BEOGRAD

HUMANI SUSRET DRAGIH PRIJATEQA U ponedeqak 23. 4. 2018. godine ~lanovi Rotari kluba Beograd posetili su [kolu za decu o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu i uru~ili im svoj godi{wi poklon za slabovide |ake [kole u vidu specijalnih tastatura sa mi{em za ra~unare. U ime Rotari kluba Beograd bili su Pavle Bani} aktuelni predsednik Kluba, Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac, PPr Kluba.

15


Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

5/10/2018

6:37 PM

Page 5

GODINA 2018... TRAJE... Qudi koji se ove godine upisuju na fakultet ro|eni su 2000. Za wih je Tito samo jo{ jedan lik iz istorije.

Dan Republike – 29. 11.? Koje Republike? Vrlo verovatno ne znaju {to je {tafeta Mladosti. Nisu nikad bili Titovi pioniri.

Ivo Lola Ribar – neki novi peva~?? Ne znaju ko su Tihi i Prle, ili Mirko i Slavko. Za Bo{ka Buhu da i ne pitamo. Zar je mogu}e da je Olimpijada stvarno odr`ana u Sarajevu, a Univerzijada u Zagrebu? Zar su Iran i Irak ratovali?

Se}aju se samo jedne Nema~ke. U wihovom `ivotu AIDS je oduvek postojao.

Izraz: „Zvu~i{ kao pokvarena plo~a” wima ni{ta ne zna~i. „Ratovi zvezda” izgledaju vrlo la`no, a specijalni efekti su komedija.

CD je pu{ten na tr`i{te jedanaest godina pre wihovog ro|ewa. Zar su postojali i crno-beli televizori?

Oduvek je postojao video. Ve}ina ne mo`e ni da zamisli kako je uop{te postojao televizor bez daqinskog upravqa~a.

Ro|eni su kada je ve} oko 13 godina postojao „Þalkman”. „Titanik” je prona|en. Zar je i bio izgubqen?

Majkl Xekson je oduvek bio belac. Ti isti qudi po~etkom ove godine svi imaju pravo glasa! í

16


Rot 12-17:Rot 12-17.qxd

LEGENDARNA FOTOGRAFIJA GODINA 1912.

5/10/2018

6:37 PM

Page 6

SRPSKI VOJNICI PRAVE SNE[KA BELI]A rpske snage pod komandom generala Stepe Stepanovi}a su stigle 6. novembra 1912. u mesto Mustafa Pa{a, na `elezni~ku stanicu isS pred Jedrena. General Stepanovi} se odmah javio vrhovnom komandantu

¡¡¡¡¡¡¡¡¡¡¡¡¡ To je bila vojska! Seqa~ka a gospodska!

PISMO ZA PONOS I SUZE Nekada davno, kada je svet bivao obojen krvqu, kada se vodio Veliki rat, uprkos silnom neprijateqstvu - znalo se da su sa obe strane ratovala gospoda.

ekada davno, kada su preko Ade Ciganlije leteli N meci i bombe, Srbi su u~inili ne{to {to Austrijanci i danas pamte, odaju}i po~ast nejakoj ali gospodskoj srpskoj vojsci. Te davne 1914. godine vodila se borba za Adu Ciganliju. Bila je to borba koja je odbranila Beograd. Poru~nik Petar Kunov~i} komandovao je ~etom koja je imala zadatak da odbrani Adu, ali niko od wih nije ni pomi{qao da }e jedno pismo preokrenuti bitku i u~initi da se osvaja~i povuku. Naime, tokom bitke austrijski potpukovnik August [mit primio je pismo. Srpski vojnici mislili su da je to depe{a kojom se nare|uje napad i zato je kaplar Milutin Jankovi} dobacio bombu koja je pala tik ispred [mita – usmrtiv{i i wega i jo{ dvojicu neprijateqskih vojnika. Posle strahovite bitke, srpski vojnici sahranili su `rtve – oficire obe strane, uz vojne po~asti. Tada su u xepu potpukovnika [mita prona{li pismo za koje su mislili da je naredba za napad. Bilo je to neotvoreno pismo wegove }erke iz Be~a. Pre`iveli srpski oficiri, na ~elu sa majorom Svetomirom \uki}em, napisali su pismo mladoj

opsadnih trupa generalu Nikoli Ivanovu. Srpske trupe su ~inile Timo~ka divizija bez 14. puka, Dunavska divizija drugog poziva, oja~ana 4. prekobrojnim pukom prvog poziva i Drugim drinskim artiqerijskim divizionom. Ukupno je bilo 47.275 srpskih vojnika sa 72 artiqerijska oru`ja, 4.142 kowa i volova i 3.046 kola. Pravqewe Sne{ka Beli}a itekako ume da opusti ~oveka, pa se i srpska vojska na taj na~in zabavqala i prekra}ivala trenutke odmora tokom zime 1912. na 1913. godinu kada je krenula da pripomogne saveznicima Bugarima. Ali, da su „poslu” pri{li vrlo ozbiqno i predano vidi se po tome da ~ak wih devetorica pravi ~ove~uqka od snega. Ta~nije, taj ~ove~uqak je vi{i od prose~nog ~oveka, ima neobi~no dug vrat i klempave u{i. Ko zna, mo`da su srpski vojnici hteli da zavaraju neprijateqa da po mraku i magli pomisle da je u pitawu `iv ~ovek na stra`i... í

Austrijanki. Po se}awu poru~nika Kunov~i}a, ovo su bile zapisane re~i: Po{tovana gospo|ice, sa te{kim srcem i bolom u du{i, iako smo neprijateqi, prinu|eni smo da Vam prvi javimo te{ku vest da je Va{ neumrli tata, heroj oficir i komandant 32. austrijskog puka, danas herojski pao na ~elu svoga puka, brane}i svoga cara, svoju zemqu i svoju zastavu, a u te{koj borbi na srpskom zemqi{tu u Adi Ciganliji. Iako ste izgubili oca, imate wim da se ponosite, jer je herojski i dostojno jednog viteza-heroja, pao na poqu ~asti, brane}i svoju otaxbinu. (...) U isto vreme Vas izve{tavamo da smo dana{wom uputnicom poslali Vam 4.000 kruna, koji smo novac na{li u xepu Va{eg pokojnog oca sa pismom i molimo Vas da nas o prijemu ovog novca izvestite, jer nam je mnogo stalo do toga da primite i novac i pismo. Va{eg oca dostojno smo sahranili sa svim po~astima, obele`avaju}i wegov grob jednom primernom krsta~om, tako da kad se svr{e ratne operacije i zavede mir, Vi mo`ete sa Va{om po{tovanom porodicom do}i u Srbiju i na}i telo Va{eg tate pristojno sahraweno i grob o~uvan. (...) Primite na{e najiskrenije vite{ko sau~e{}e, da Vama i ostalima Va{ima Bog podari dug i sre}an `ivot. Po~etkom 1915. godine stigao je odgovor gospo|ice [mit: Po{tovana gospodo, Va{e pismo primila sam sa najve}om zahvalno{}u, iako je za mene bilo posve kobno, bez obzira na Va{u utehu. Zaista, ovakva pa`wa dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja sam Vam za to ve~no zahvalna. Isto tako, i novac sam tako|e primila na ~emu Vam tako|e hvala. U ovim te{kim momentima za celu na{u porodicu, Va{e pismo je zaista okrepqavaju}e, utoliko pre i vi{e {to je na{ tata zaista zavr{io svoj `ivot na braniku svoje otaxbine, dostojno svakog divqewa. (...) Ja sam ve} sa mnogim mojim drugaricama, uplakanih o~iju, davala Va{e pismo da ga pro~itaju i one su zajedno sa mnom plakale i divile se pa`wi srpskih oficira heroja. Posle ovog pisma naro~ito cenimo podvige malene srbijanske vojske, koja je dostojna svakog divqewa (...) í

17


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:42 PM

Page 1

TERMINI I MAR[RUTA VII ROTARI REGATE

\ERDAP 2018. 12. 7. (~etvrtak) – Beograd – marina „Vidra” – Ceo dan okupqawe na marini „Vidra” – reka Sava, leva obala (Novi Beograd) – 7. kilometar (ispod Ade Me|ice) Obezbe|en vez, voda, struja, restoran. Mogu} izlet na Adu Ciganliju ~amcima koji javno saobra}aju tokom celog dana. 20h - Ve~e dobrodo{lice i ispra}aj Reagate u organizaciji Rotari kluba Beograd 1. dan 13. 7. (petak) – Beograd – Pan~evo 25 km (du`ina puta) 2h plovidbe 14h - Polazak za Pan~evo. Plovidba 7 km nizvodno rekom Savom ispod beogradskih mostova, pored Beogradskog sajma, „Beograda na vodi”, Pristani{ta, Kalemegdana do Velikog ratnog ostrva i u{}a Save u Dunav – a zatim nizvodno Dunavom 16 km, pored SC 25. Maj, Dor}olske marine, Pan~evackog mosta, Luke Beograd, Ade Huje, Vi{wice, vikend naseqa Bela Stena, pa rukavcem Velike Vode do u{}a reke Tami{ u Dunav, a zatim Tami{om jo{ 2 km do pristana u Pan~evu. 17h - Pristan Pan~evo leva obala reke Tami{ (2 km), sa mogu}om kra}om plovidbom Tami{om (vrlo lepa reka, plovna 10 km). Program i dru`ewe sa RK Pan~evo i RK Pan~evo - Mihajlo Pupin 2. dan 14. 7. (subota) – Pan~evo - Smederevo 36 km 3h plovidbe 12h - Polazak za Smederevo. Plovidba 2 km rekom Tami{ do u{}a u reku Dunav, a zatim nizvodno Dunavom od 1154 do 1120 km, pored Vin~e, Ritopeka, Ivanovog ostrva, Grocke, Gro~anske ade, Banatskog Brestovca, Ore{ca do ispod Jugova – mesta gde je bio stari most/skela i gde je Dositej Obradovi} prvi put kro~io u Srbiju. 15h - Pristan Smederevo – ateqe i umetni~ka radionica Zorana Kuzmanovi}a, ~lana RK Smederevo (1120 km) desna obala. Polagawe cve}a ispred spomenika Dositeju Obradovi}u – Program i dru`ewe sa RK Smederevo. 3. dan 15. 07. (nedeqa) – Smederevo – Dubova~ka ada (sa kra}om plovidbom Velikom Moravom) 35 km Dunavom + 10 km Velikom Moravom 4h plovidbe 10h - Polazak za Dubova~ku adu. Plovidba nizvodno Dunavom 15 km od 1120 do 1105 km, pored Kovina i Deliblatske pe{~are do u{}a reke Velike Morave u Dunav. Ulazak u Veliku Moravu pored turske tvr|ave „Kulic” (Margum) i plovidba ovom rekom oko sat vremena (5 km uzvodno i 5 km nizvodno) u znak javne podr{ke izgradwe vi{enamenskog sistema: Dunav, Morava, Vardar, Egejsko more. U ovu reku za sada retko zalaze nauti~ari, iako je pri povoqnom vodostaju to vrlo lepa reka – plovna sve do Qubi~evskog mosta – a zatim nastavak plovidbe Dunavom nizvodno jos 8 km do Dubova~ke Ade (naspram Stojkove Ade) leva obala 1097km – ulazak u Dubova~ki rukavac jo{ 2 km i pristan na pla`i „Milo{ Gaj”.

18

14h - Pristan Dubova~ka ada izleti{te „Milo{ Gaj”. Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara. Napomena: Izleti{te MILO[ GAJ odlikuje se izuzetnom lokacijom. Nalazi se na pla`i „Raj”, u rukavcu Dunava nedaleko od Kovina. U okviru kampa postoji restoran na samoj pla`i (ribqi specijaliteti, ro{tiq, pe~ewe). Mogu}e je kampovawe u {atorima kao i kampovawe sa kamp prikolicama (vozilima). Na samoj pla`i postoji niz sportsko-rekreativnih sadr`aja. 4. dan 16. 07. (ponedeqak) – Dubova~ka ada – Ram-Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) 37 km 3,5h plovidbe + 2h Ram 10h - Polazak za Srebrno jezero (Veliko Gradi{te); plovidba 2 km Dubova~kim rukavcem do glavnog toka Dunava, a zatim Dunavom nizvodno 35 km, (od 1097 do 1062 km) pored Kostolca, u{}a reke Mlave, Ade Zilovo, Zavojske Ade i Ade ^ibuklija do „Ramske tvr|ave” Ram, (1078 km) 12h - Tvr|ava Ram – obilazak tvr|ave, sa odmorom i osve`ewem u restoranu na obali u prisustvu doma}ina gosp. @ivorada Sekuli}a. 14h - Nastavak plovidbe pored skele koja povezuje Ram na desnoj obali Dunava sa kanalom DTD kod Stare Palanke na levoj obali Dunava i u{}a reke Nere u Dunav, (odakle leva obala pripada Rumuniji, a desna Srbiji), pa pored Bazijasa, Zatowa do Srebrnog jezera kod Velikog Gradi{ta. 15:30h - Pristan Srebrno jezero – mogu}nost vezivawa za obalu, kameni nasip, ili pla}eni privez u ure|enoj marini (sa prikqu~kom na struju i vodu). Dobrodo{lica i dru`ewe sa ~lanovima RK Veliko Gradi{te u obli`wem restoranu „Kod Brke” 5. dan 17. 07. (utorak) – Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) - Dan bez plovidbe - Celodnevni izlet na obli`woj reci Pek (ru~ak gula{; ve~era jagwetina sa ra`wa; hladno pivo i {priceri - sve „na sred zlatonosne reke”) - Program i dru`ewe sa Rotarijancima iz Velikog Gradi{ta, Po`arevca i Rumunije 6. dan 18.07. (sreda) – Srebrno jezero – Golubac – Dobra 41 km 3:5h plovidbe + 2h Goluba~ka tvr|ava 10h - Polazak za Golubac nizvodno Dunavom 23 km (od 1062 do 1039 km) pored Velikog Gradi{ta, u{}a reke Pek, naseqa Po`e`eno, rumunskog grada Stara Moldova,


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:42 PM

Page 2

Goluba~ka tvr|ava

Trajanova tabla

oko ostrva Moldova i na{ih naseqa Vinci, Usje i Rado{evac – do Goluba~ke tvr|ave. 11:30h - Pristan Goluba~ka tvr|ava – obilazak rekonstruisane tvr|ave, sa kra}im odmorom i osve`ewem u restoranu na obali. 13:30h - Nastavak plovidbe nizvodno Dunavom 18 km (od 1039 do 1021 km Goluba~kom klisurom, pored Brwice i Qubkova~ke kotline do Dobre. 15:30h - Pristan Dobra – vez „Apartmani Cvetkovi}” (na raspolagawu nam je travnato dvori{te, kotli}, ro{tiq, teku}a voda, struja, mogu}e preno}i{te u apartmanima po ceni od 10 evra po osobi). - Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara.

14:30h - Tekija – pristan u marini, na pla`i ili na biv{em vojnom vezu. - Program: obilazak Tekije, zajedni~ka ve~era u restoranu na pla`i „Joce Krofne”

7. dan 19.7 (~etvrtak) Dobra – Dowi Milanovac – Pore~ka reka 33 km 3h plovidbe + 2h Dowi Milanovac 10h - Polazak za Dowi Milanovac nizvodno Dunavom 31 km plovidbe (od 1021 do 990 km) pored rumunskih naseqa Berzaska, Drenova i Kozla i na{e Livadice, pa pored arheolo{kog nalazi{ta „Lepenski Vir”, u{}a Boqetinske reke, Karetine, vikend naseqa „Hladne vode”, na{eg Pore~a, rumunske Svinice, Litvice, u{}a reke Zlatice, do Doweg Milanovca. 12:30h - Pristan Dowi Milanovac – obilazak grada, nabavke, snabdevawe gorivom... 14:30h - Nastavak plovidbe svega 2 km sa ulaskom u Pore~ku reku. 15h - Pore~ka reka. Vezivawe na obali kod Zareta, ili sidrewe na sred reke (to je vi{e jezero nego reka, pa je voda gotovo staja}a i nema plovnog puta). - Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara - mogu} odlazak u Dowi Milanovac zbog ve~ere u nekom od restorana).

11. dan 23. 7. (ponedeqak) – Tekija – Pore~ka reka 33 km 4,5h plovidbe (sa zastojem kod Trajanove table) 11h - Polazak za Pore~ku reku, uzvodno Dunavom 35 km. plovidbe (od 955 do 986 km). 16:30h - Dolazak u Pore~ku reku. - Program: Vezivawe svih brodova Regate jedan do drugoga; u toku dana kupawe, a uve~e zajedni~ka ve~era na najve}em brodu, uz prethodni dogovor oko pripreme.

8. dan 20. 7. (petak) – Pore~ka reka – Tekija 35 km 3:5h plovidbe (sa zastojem kod Trajanove table) 11h - polazak za Tekiju nizvodno Dunavom 35 km. plovidbe (od 990 do 955 km). Ovo je najatraktivniji deo plovidbe! Pored Velikog i Malog Golubiwa, kroz Veliki i mali kazan, pored Hajdu~ke vodenice do Trajanove table, (gde sledi kra}i zastoj sa fotografisawem) do Tekije.

9. dan 21. 7. (subota) - Dan bez plovidbe - Fakultativno izlet do Kladova (taksi/javni prevoz)... 10. dan 22. 7. (nedeqa) - Dan bez plovidbe

12. dan 24. 7. (utorak) – Pore~ka reka – Dobra 33 km 4,5h plovidbe 11h - polazak za Dobru, uzvodno Dunavom 31 km plovidbe (od 990 do 1021 km) 15:30h - pristan Dobra vez „Apartmana Cvetkovi}” - Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara. 13. dan 25. 7. (sreda) – Dobra – Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) 41 km 5:5h plovidbe 10h - Polazak za Srebrna jezero uzvodno Dunavom 41km (od 1021 do 1062 km). 15:30h - Srebrno jezero – Program i dru`ewe sa RK Veliko Gradi{te. – Mogu}e organizovati ~i{}ewe obale prikupqawem sme}a uz pomo} lokalnog stanovni{tva i u prisustvu medija.

19


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:43 PM

Page 3

(Sme}e bismo skupqali sat-dva, a jedina investicija bile bi ekolo{ke kese i rukavice koje bi obezbedio Rotari i koje bi bile podeqene skupqa~ima). Projekat bi mogao da se zove „O~istimo na{e reke” ~ime bismo na najboqi na~in promovisali Regatu. 14. dan 26. 7. (~etvrtak) – Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) - Dan bez plovidbe. Mogu} odlazak za „Viminacijum” na rimski ru~ak 15. dan 27. 07 (petak) – Srebrno jezero – Dubova~ka ada „Milo{ Gaj” (alternativa Kostola~ki rukavac) 37 km 5h plovidbe 11h - Povratak za Dubova~ku adu izleti{te „Milo{ Gaj” uzvodno Dunavom (od 1062 do 1097 km + 2 km Dubova~kim rukavcem). Ako se umesto „Milo{ Gaja” ide u Kostola~ki rukavac, du`ina i vreme putovawa su ne{to kra}i. 16h - Pristan na istom mestu kao prilikom odlaska, a ukoliko se ide u Kostola~ki rukavac, pristan je na samom kraju rukavca gde se nalazi ure|ena pla`a i dobar restoran. - Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara. 16. dan 27. 07 (subota) – Dubova~ka ada (ili Kostola~ki rukavac) – Ivanovo 39 km 5h plovidbe 11h - Polazak za Ivanovo uzvodno Dunavom (od 1097 do 1136 km), pored u{}a Velike Morave, Kovina, Smedereva, Jugova, Ore{ca, Gro~anskih ada i Grocke do ulaska u Ivanova~ki rukavac. 16h - Pristan u Ivanova~kom rukavcu, leva obala Dunava 1136. kilometar. - Program i dru`ewe u organizaciji nauti~ara 17. dan 28. 07 (nedeqa) – Ivanovo – Beograd 33 km 4h plovidbe 10h - Polazak za Beograd, uzvodno Dunavom (od 1136 do 1169 km) pored Ritopeka i Vin~e, ovoga puta sa ulaskom na 1149 km u tzv. „Male vode”, zatim Malim vodama pored Dowe ade i Cakqana ({to skra}uje put za nekoliko kilometara), Bele Stene, Vi{wice, Ade Huje, Krwa~e, Luke Beograd i Dor}olske marine do u{}a reke Save u Dunav kod Beogradske Kalemegdanske tvr|ave, pa pored Velikog ratnog ostrva do u{}a Save u Dunav. 14h - Beograd, u{}e Save u Dunav – Zavr{etak regate í Kontakt: River crusing Committe Chair 2018-19 District 2483 Montenegro & Serbia Past District Governor 2009-10 District 2481 Northern Greece, Kosovo, Macedonia, Montenegro & Serbia Adv. Dragan I. Brajer 14 Kursulina st. Belgrade, Rep.of Serbia tel:+381-11-2440-440; tel.faØ:+381-11-2436-522 mob.tel:+381-63-200-444; e-mail: brajer¿brajer.net

20

MIRIS BELOG GRADA

TOPONIMI OD A DO... Tekst koji sledi objavqen je u „Godi{wici Nikole ^upi}a”, kwiga ææII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom „Crtice za raniju sliku srpske prestonice”, zapisao M. \. Mili}evi}, i s godinom na naslovnoj strani – 1902. VRA^AR ZAPADNI Tako se zove onaj deo beogradske varo{i od kragujeva~koga druma do Lude ku}e (Doktorove kule). Na ovom su Vra~aru: Velika kasarna, Vojna akademija, Nova kasarna, Etnografski muzej, Bolnica kraqice Drage, Ku}a za gluvoneme i Opservatorija. VRA^AR ISTO^NI Vra~arom isto~nim zove se onaj deo dana{weg Beograda, koji se od Dvora pru`a navi{e ka selu Mokrom lugu, a {iri se izme|u kragujeva~koga druma i palilulske crkve. Na tom je Vra~aru Velika vojna bolnica, poslanstva: nema~ko i austro-ugarsko, katoli~ka crkva, Englezovac, i crkva Sveti Sava. TRI KQU^A Ona ulica koja vodi od Velike pivare onamo ka monopolima, i koja ide naporedo s ulicom Milo{ Veliki, zove se Tri kqu~a. Najpre je tu bila jedna firma gde su izmolovana bila tri kqu~a i ozgo kruna, pa se posle to izgubilo, a ime ulici ostalo do danas í

OD JU@NU PRUGU Tuj u jedno selo u okolinu do{ja Qubi{a kude Stevu. ^ukne na vrata, i otvori mu Stevin najmalej sin. Qubi{a ga pituje: „Sinko, dom li su ti tatko i majka?” „Nema gi, oto{e u varo{.” „A brat \oka, on ima li ga?” „Ne, i on otide s' wi. A {to ti trebav, a ~i~a Qube?” Qubi{a se uzvrte i po~e ne{to da {'pka. A dete }e: „Abe ~i~a Qube, ako ti treba ne{to od alat, ja znam kude je pa }u ti dam!” „More, ne mi treba toj, nego reko da popri~am sa tatka ti u vezi \oku. Kako da ti ka`em, tvoj brat \oka napravi dete na moju }erku Milevu!” Dete se malo zamisli, pa }e ka`e: „E pa za toj }e mora pri~a{ s' tatka. Znam da za bika uzima pet iqade, za vepra dve, al' za \oku stvarno ne znam kolko.” í


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:44 PM

Page 4

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

Grob vojvode Radomira Putnika

NEDOUMICA BELOG GRADA

AKO IMAMO NOVO GROBQE, GDE JE ONDA STARO? Grobqe koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici verovatno je najlep{e i najure|enije grobqe u Srbiji i svojevrstan beogradski „muzej na otvorenom”. Ovo mesto ve}ina prestoni~ana poznaje pod nazivom „Novo grobqe”. Ali, ako je tako – gde je onda Staro grobqe?! rpska prestonica nekada je izgledala potpuno druga~iS je od grada kakav danas poznajemo. U vreme kada je Beograd bio tek jedna od turskih varo{i, centar grada za srpsko stanovni{tvo nalazio se u Kara|or|evoj ulici, a ne u ulici Kneza Mihaila koja je bila daleka periferija. Srpska kosturnica iz Prvog svetskog rata 1914 – 1918.

Zato i ne ~udi {to se upravo tu, nedaleko od Varo{ kapije, na mestu gde je po~iwala Gospodska, a danas Brankova ulica, nalazilo i najstarije srpsko prestoni~ko grobqe. Ono se jo{ u 17. veku delilo na Veliko grobqe, koje se prostiralo na padinama Zelenog venca, i na Ku`no grobqe gde su se sahrawivali umrli od zaraznih bolesti, naro~ito od kuge, koje se nalazilo du` dana{we Ulice mar{ala Birjuzova. Srpska uprava nad gradom donela je sa sobom i promene {to se ti~e mesta sahrawivawa tada{weg stanovni{tva. Knez Milo{ je uvideo zna~aj starog jezgra grada, pa je 1826. godine naredio preseqewe varo{kog, starog grobqa sa Zelenog venca na tada{wu „daleku periferiju” Beograda – Ta{majdan. Bilo je to prvo „novo” grobqe, ali je rastom prestonice i {irewem Beograda na Vra~ar, Slaviju i Ta{majdan i ono „zastarelo”. Nekih 50 godina posle prvog seqewa, prestoni~ki pokojnici su ponovo bili spremni za pokret. Ta{majdansko grobqe se na{lo u sred naraslog grada i postalo je nedovoqno za wegove potrebe. Ideja o novom izme{tawu i pravqewu „novog, novog grobqa” pojavila se ve} 1871. godine, da bi Ta{majdan kona~no bio „raseqen” 1927. godine. I tako je, kao tre}e organizovano grobqe, Beograd dobio svoj „muzej na otvorenom” – Novo grobqe. OSTAVITE STRAH KOD KU]E

ZA[TO JE NOVO GROBQE JEDNO OD NAJLEP[IH MESTA U BEOGRADU Imena velikih i zna~ajnih li~nosti iz srpske istorije kojima je Novo grobqe ve~no po~ivali{te duga je i stalno se dopuwuje. Ovo mesto u Ruzveltovoj ulici na jedinstven na~in bele`i i pamti sve doga|aje iz burne istorije Beograda, ali i cele Srbije. Ovo je samo jedan od razloga zbog kojeg treba da posetite ovo mesto. Kada je pre nekoliko godina „No} muzeja” u svoj program uvrstila i Novo grobqe ovaj potez se mnogima u~inio ~udan, jer „kako jedno grobqe mo`e da bude muzej”. Ipak, svi oni koji su prevazi{li predrasude i strahove mogli su da se uvere da prestoni~ko Novo grobqe zaista skriva neverovatne lepote i ~udesa.

21


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:45 PM

Page 5

Novo grobqe u Beogradu nije samo „grobqe” – po~ivali{te pokojnika, ve} mesto nadgrobnih spomenika od kojih su mnogi visoke umetni~ke vrednosti. Radili su ih srpski, jugoslovenski i strani zna~ajni vajari – \or|e Jovanovi}, Ivan Me{trovi}, Sreten Stojanovi}, Petar Palavi~ini, Lojze Dolinar, Toma Rosandi}, Neboj{a Mitri}... Sem toga, ono je i svojevrsna u~ionica istorije zbog mno{tva grobova znamenitih istorijskih li~nosti, i memorijalnih celina – grobaqa i kosturnica vezanih za istorijske doga|aje – obja{wava Neda Kova~evi} koja je zbog svog specifi~nog hobija dosta vremena provela na ovom mestu. Naime, ova Beogra|anka posledwih nekoliko godina radi na popisivawu svih prestoni~kih spomenika, a zna~ajan deo te celine predstavqaju i oni koji se nalaze upravo na Novom grobqu u Ruzveltovoj ulici. Grobqe je nastalo 1886. godine kao tre}e prestoni~ko grobqe za sahrane hri{}ana. Prvi put je ubele`eno na planu Beograda iz 1884. godine, na mestu na kome se i danas nalazi.

Pari`ani imaju Per La{ez, a Beogra|ani Novo grobqe Imena velikih i zna~ajnih li~nosti iz srpske istorije kojima je Novo grobqe ve~no po~ivali{te duga je i stalno se dopuwuje. Tu su glumci Mija Aleksi} i Pavle Vuisi}, kwi`evnici Ivo Andri} i Milo{ Crwanski, vojvode @ivojin Mi{i} i Radomir Putnik, politi~ari Nikola Pa{i} i Zoran \in|i}... Tamara @ur`ul (Beograd, 19271944), u~enica [este `enske gimnazije u Beogradu, skojevka i u~esnica NOB. Borac [este srpske NOU brigade na Jastrepcu. Prema novinskom izve{taju iz „Politike” od 17. novembra 1944. godine, posle borbe s Keserovi}evim ~etnicima, rawena i uhva}ena u jednoj pe}ini. Wu i jo{ osam rawenih drugova sprovodili su ~etnici po Blacu, Aleksincu i Kru{evcu, vre|aju}i ih i tuku}i. Potom je bila zato~ena i mu~ena u zatvoru u Kru{evcu, a na kraju, 1. avgusta 1944. godine, u selu Jasika je streqana. Pred samo pogubqewe, iako krajwe iznemogla, Tamara je skupila snage i uzviknula: „@ivela revolucija! Smrt izdajicama i slugama okupatora! @ivela sloboda!”

Grob vojvode @ivojina Mi{i}a

Grob Serdar Janka Vukoti}a

Prvi memorijalni spomenik na Novom grobqu je bio Srpska kosturnica izgra|ena 1907. godine u kojoj su sa Starog ta{majdanskog grobqa, kod crkve Svetog Marka, preneti posmrtni ostaci ratnika iz srpsko-turskih i srpsko-bugarskog rata. Ipak, svakako jedan od najupe~atqivijih spomenika je Spomen kosturnica srpskih ratnika od 1912. do 1918. godine. Ovaj spomenik-kosturnica podignut je na prostoru ranijeg Srpskog vojni~kog grobqa. U kosturnicu su preneti i zemni ostaci izginulih ratnika u vreme Balkanskih ratova. Monumentalni monolit spomenika nad kosturnicom simbolizuje snagu naroda koja je istaknuta u vidu dvoglavog kamenog belog orla. Pod wegovim nogama le`i orao na polo`enim zastavama, izliven u crnoj bronzi. Na vrhu stene je vojnik, pobednik, spreman da pu{kom u ruci brani svoju Otaxbinu, koju simboli{e

22

visoko podignuta zastava – pri~a Neda Kova~evi} i dodaje da kwiga sa imenima sahrawenih u Kosturnici bele`i 3529 identifikovanih i 1074 neindentifikovanih ratnika. Posebnu znamenitost Novog grobqa ~ine vojni~ka grobqa gde su sahraweni kako pripadnici srpske i savezni~kih armija tako i italijanskih, austrougarskih i bugarskih snaga. Na{a sagovornica naro~ito isti~e spomenik „Ruska slava”: Spomenik „Ruska slava” predstavqa kriptu-postament na kojem stoji figura an|elapobednika s ma~em. U kriptu su preba~eni ostaci 387 oficira i vojnika ruskog ekspedicionog korpusa, koji su poginuli 1916 – 1918. godine na Solunskom frontu, gde se ruska vojska borila rame uz rame sa srpskim i francuskim vojnicima. Tako|e, tu je sahraweno 136 oficira i vojnika dve ruske artiqerijske brigade, koji


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:45 PM

Page 6

Grob Branislava Nu{i}a

Grob Zorana \in|i}a lih” Beogra|ana koji su u proteklim decenijama `iveli na ovim prostorima. A oni nisu zaslu`ili zaborav. Zato, ostavite strah kod ku}e i krenite u obilazak beogradskog „muzeja na otvorenom”. Neka to bude prva strana va{e li~ne velike enciklopedije srpske istorije i kulture í Ra{a Petrovi}

@IVOT PRO\E A DA GA NISMO NI (PRO)@IVELI Bla`enopo~iv{em patrijarhu Pavlu azmi{qam da povu~em ru~nu ko~nicu, zaustavim i iza|em iz voza, da pro{etam poqem, polomim po koR ji kukuruz, nadi{em se sve`eg vazduha i usput pozdraGrob Ive Andri}a su branili Beograd tokom opsade austro-ugarske i nema~ke vojske. Ovde je pohrawen i prah ~etiri ruska vojna zatvorenika, koje su streqali Austrijanci u Gora`du zato {to su odbili da utovare municiju za front, kao i dva mornara s broda „Tiraspoq”, poginulih u luci kod Kladova, i jo{ oko sto ruskih vojnika preminulih u bolnicama okupirane Srbije 1915 –1918 – isti~e Neda Kova~evi}. Dve zasebne celine na Novom grobqu predstavqaju grobqe boraca NOR-a i Aleja zaslu`nih gra|ana. Ipak, mo`da jo{ i vi{e od ovih „zvani~nih” delova grobqa, Novo grobqe ve} 130 godina predstavqa jedan ogroman, jedinstveni spomenik svih onih obi~nih, „ma-

vim i pitam neznanca: „Dobar dan, kako ste, da li vam ne{to treba?” Pro|e mi `ivot u potrazi za boqim, za egzistencijom i mirnim snom. Za `ivotom koji nije od danas do sutra, od meseca do meseca, od plate do plate. U toj jurwavi i beskona~noj borbi za mestom pod suncem vreme leti jo{ br`e. Doga|aji se re|aju ko na traci, kao brzi voz koji juri kroz poqa, a ja gledaju}i kroz prozor tog voza ne mogu da doku~im {ta ta~no vidim. Brzina ne diktira samo tempo, ve} i moj do`ivqaj vi|ewa stvari. U toj vizuelnoj magli izgubi se ono {to u krajwem slu~aju ~ini `ivot - male stvari. Kako i kada zaustaviti taj voz i u`ivati u magiji zvanoj `ivot. Na}i na~in i to sve uskladiti, a pri tom ne izgubiti iz vida sve te male stvari, alhemi~arski je posao. U tu|ini su mi posebno osetqivi periodi pred neke na{e praznike. Ne samo zbog ~iwenice da `ivim u ino-

23


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:45 PM

Page 7

stranstvu ve} da nisam blizu qudi koji mi mnogo zna~e, kojima bih voleo da pomognem, a ne mogu, nisam pri ruci. Ni da podelim radost s wima, ni tugu, ni da im skuvam kafu, ni da im spremim ogrev, odem u kupovinu, izvedem na ru~ak ili jednostavno sednem s wima i podelim koju toplu re~. To se posebno odnosi na na{e starije, bake i deke sa sela koji se svakodnevno bore sa nema{tinom. Koji, iako nisu u ratu, vode neprekidnu borbu za `ivot. Osvr}em se oko sebe, vidim i ovde u tom istom inostranstvu starije qude, onako bespomo}ne, same, i {to je najgore, u nema{tini. Pa ja sam mislio da ovde toga nema. Kad sam kr~io put sebi iz Srbije, mislio sam da ovde svi `ive dobro, i mladi i stari. Da je penzija velika i dovoqna, da qudima ne mawka. edim i pri~am sa Dominikom, mojim najboqim i S dugogodi{wim prijateqem ovde, koji je iz Poqske i saznajem jednu tu`nu ali istovremeno i nadahnutu pri~u. Po prirodi je sportista i rekreativac i ~esto tr~i u obli`woj {umi. Na putu do staze zastane i poigra se sa kom{ijskim psom onako preko ograde, pa onda vremenom u dvori{tu. Zatim krene da {eta tog psa, pa da ga hrani, pa preko psa upozna i vlasnicu, baku koja sama `ivi u ku}i, preciznije vikendici. Wena deca su poput Dominika i mene, negde u emigraciji u potrazi za boqim `ivotom. Ima li ve}e ironije? Dominik i wegova verenica produbquju to poznanstvo sa bakom, jednom nedeqno joj nose namirnice, poma`u oko te`ih poslova u dvori{tu. Sada joj gradi potporni zid du`ine nekih 16 metara, i dva metra visine. Pa je l’ zna{ ti to da radi{, pitam ga ja? Dobijam odgovor da danas ima svega na mre`i jutjub i da on ne `uri nigde. Ina~e, to wegovo poznanstvo sa bakom traje vi{e od godinu dana. Nije to pomo} kratkog daha. Nije bazirana na nekoj materijalnoj koristi s wegove ili wene strane. To je jedna pre svega ~ista qudskost. Iako smatram da smo prijateqi, da dosta toga delimo, prvih godinu dana nisam ni sam znao za taj wegov poduhvat. Heroj bez re~i. Osvrnem se malo oko sebe i vidim da ve} tradicionalno jedna grupa qudi organizuju kupovinu skromnih poklona za Bo`i} starijim qudima bez igde ikoga. Oni imaju skromnu listu `eqa, poput zimske kape, {ala, ~okolade, pribora za li~nu higijenu i sli~no. Upi{e{ svoje ime pored imena osobe i u~ini{ malu radost nekome kome to verovatno mnogo zna~i. Male stvari, mali qudi a velika dela. Koleginica s posla, izvrsna kuvarica, ve} sedmu godinu redovno sprema i pe~e kola~e i prodaje kako u firmi tako i na trgu. Sav prilog od toga ide onom kome je ta pomo} u trenutku potrebna. edavno sam na toj pomenutoj mre`i jutjub pogledao prilog televizije Pirot o grupi studenata Fakulteta N za bezbednost u Beogradu koja je jednog vikenda pritekla u pomo} starima u selu Studena, op{tina Babu{nica. Spremili su im ogrev i dali nadu. Heroji bez re~i. [ta je zajedni~ko starima iz Babu{nice, baki iz ^e{ke, studentima bezbednosti i Dominiku? Brzi voz juri ka stanici Evropa. Juri misle}i da svi problemi nestaju onog trenutka kad se u|e u stanicu. Ali `ivot ne ~eka. @ivot se de{ava oko nas. Kad malo boqe razmislim, `ivot u Srbiji i nije toliko druga~iji od mog inostranstva. Ili je tako ili sam ja re{io da iza|em iz voza? í Marko Stojiqkovi}, ^e{ka Republika

24

GR^KI PRAVOSLAVNI HRAM NA MESTU SRU[ENIH „BLIZNAKIWA” Proslavqeni {panski arhitekta Santiago Calatrava potpisuje projekat nove crkve koja }e se graditi u okviru Ýorld Trade Centra u Wujorku. memorijalnom parku posve}enom tragi~nom doga|aju iz 2001. godine kada su sru{ene kule bliU zakiwe, po~ela je izgradwa Crkve Sveti Nikola ~iji dizajn je inspirisan ~uvenom Ajom Sofijom i crkvom Hora u Istanbulu. Crkva }e biti sagra|ena na mestu nekada{weg objekta iz 19. veka a kojeg su sru{ile krhotine koje su padale sa ÝTC-a. Konstuktivni deo crkve bi}e poplo~an mermerom dok }e kupola i ostatak zidova biti napravqeni od transparetnog materijala koji }e dozvoqavati prolaz svetlosti stvaraju}i efekat iluminacije. Gr~ka pravoslavna crkva tra`i donaciju od 20 miliona dolara za ostvarewe ovog projekta í Igor Coni}


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:46 PM

Page 8

SRBIJA U VREME OBRENOVI]A Ovo je 47 stvari koje je Srbija dobila za vreme dinastije, ali se ovoj listi mo`e dodati i stipendirawe 1000 studenata svojim novcem od strane Kraqa Milana, mimo onih 1000 koje je Srbija slala po svetu.

O

sim himne „Bo`e pravde” koja je nastala za vreme vladavine dinastije Obrenovi}a, ova dinastija je jo{ mnogo toga darivala Srbiji i srpskom narodu. Evo {ta je sve ura|eno za vreme wihove vladavine:

4. Kraqica Natalija je osnovala fond „Natalijanum” i poklonila je Univerzitetu u Beogradu Kraqevski domen u Majdanpeku od oko 8.000 hektara, a rudnik zlata, koji se na wemu nalazi, srpskoj siro~adi. Tim gestom Kraqica Natalija je ubedqivo najve}i dobrotvor Beogradskog Univerziteta. 5. Kraq Milan je poklonio imawe Jevremovac u Beogradu za Botani~ku ba{tu. 6. Knez Mihailo je dao plac za srpsku Akademiju.

1. Za vladavine Obrenovi}a Srbija je postala dr`ava: vazalna (1830), nezavisna (1878), Kraqevina (1882), uz ne mala teritorijalna pro{irewa. Bila je pravna i ustavno ure|ena dr`ava. Ako izuzmemo ustavna akta iz Prvog ustanka, svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine Obrenovi}a (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903. vra}en sa malim izmenama – i 1901.)

7. Kwaz Milo{ je 1859. godine uveo op{tinske ko{eve u koje su seqaci bili obavezni da daju odre|ene koli~ine `ita, koje se potom delilo narodu u slu~aju gladi ili nekih drugih neprilika, kao {to su su{ne godine, poplave ili kasnije, posle Milo{eve smrti u ratnim uslovima. Ovo je trajalo do 1915. godine.

Milo{ Obrenovi}

Qubica Milo{a Obrenovi}, 1851. rad Anastasa Jovanovi}a

2. Ustavom iz 1888. godine, koji je bio jedan od najnaprednijih ustava u Evropi, uvedena je parlamentarna vladavina u Srbiji. Ovim Ustavom je garantovana za{tita slobode od samovoqe dr`avne vlasti, zabrawen progon srpskih gra|ana, zajam~ena prava i li~ne slobode gra|ana i sloboda govora, misli, {tampe i udru`ivawa, izvr{ena decentralizacija dr`ave (uvedena okru`na, sreska i op{tinska samouprava), obezbe|ena sudska nezavisnost, itd. 3. Kwaz Milo{ je tako|e uveo jedno od kapitalnih obele`ja dr`avnosti u Srbiji, a to je takozvana „staja}a vojska” ili dr`avne oru`ane snage.

8. Obrenovi}i su posebno vodili ra~una o za{titi prava mawinskih zajednica u Srbiji. Vrhunac te brige je dono{ewe ustava iz 1888. godine u kome se garantuju sva prava svim gra|anima Srbije. 9. Kwaz Milo{ je osnovao tajnu srpsku slu`bu i to za vreme Drugog srpskog ustanka, a prvi veliki tajni agent je bio narodni knez Vasilije Vasa Popovi} iz Ber{i}a kod Gorweg Milanovca. 10. Kwaz Milo{ je za vreme posete sultanu Mahmutu u Carigradu otplatio dugove Vaseqenske Patrijar{ije. Iz zahvalnosti prema ovom lepom i plemenitom gestu

25


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:46 PM

Page 9

srpskog vladara, Patrijarh i Sveti Sinod sporazumeju se, da se na liturgijama spomiwe vladarski srpski dom i srpski narod. 11. Te, za Srbiju, a posebno za Srbe, va`ne 1896. godine, Kraq Aleksandar je prisustvovao prvim obnovqenim Olimpijskim igrama u Atini i to kao jedini strani dr`avnik. O tome svedo~i filmski zapis. 12. Li~nim novcem Obrenovi}a ili wihovim zalagawima je sagra|eno ili, u najmawu ruku obnovqeno, preko 400 crkava i manastira. 13. Glavni ktitori manastira Vujan, gde je kao isku{enik boravio i blagopo~iv{i Patrijarh Pavle i gde se na ~udesan na~in izle~io od tuberkoloze, su bili Knez Nikola Mili}evi} Luwevica, deda Kraqice Drage, Vojvoda Milan Obrenovi} i Gospodar Jakov Obrenovi}. 14. Sedmog juna 1840. godine u Srbiji je po~ela sa radom prva Po{ta na Kalemegdanu u Beogradu. 15. Godine 1866. je donet prvi Zakon o po{tama i izdate prve po{tanske marke koje su bile sa likom Kneza

Milo{ Obrenovi}, sin Jevrema Obrenovi}a

19. Prvi Licej-Velika {kola otvorena je 1838. godine u Beogradu. 20. Prva kwi`ara otvorena je 1827. godine kod Saborne crkve (kwi`ar Gligorije Vozarevi} - Le`imir, Srem, 1. avgust /12. avgust 1790 – Beograd, 10. januar /22. januar 1848.) 21. Prva {tamparija je po~ela sa radom 21. maja 1831. godine (doneli je iz Sankt Peterburga Cvetko Rajovi} i Avram Petronijevi}). 22. Sa radom je po~elo 1859. godine Narodno pozori{te koje je izgra|eno pre svega li~nim sredstvima kneza Mihaila uz u~e{}e Kraqa Milana i Kapetana Mi{e Anastasijevi}a. 23. Prva biblioteka osnovana je 1815. godine pri Kwa`evskoj kancelariji, a biblioteka u Beogradu je osnovana 1838. godine kao za~etak Narodne biblioteke. Za narodnu biblioteku na Kosan~i}evom vencu Knez Mihailo je dao na raspolagawe svoj plac.

Mihailo Obrenovi}, kraq Srba i Bugara

Milan Obrenovi}

Mihaila (u svetu je prva marka izdata u Engleskoj 1840. godine).

24. Prvo u~eno dru{tvo – Dru{tvo srpske slovesnosti, osnovano je 1841. godine.

16. Godine 1874. Srbija je sa jo{ 21 zemqom iz sveta postala osniva~ Svetskog po{tanskog saveza.

25. Prvi bal u Srbiji je prire|en 1827. godine.

17. Petnaestog septembra 1884. godine je pu{tena u saobra}aj prva pruga izgra|ena u Srbiji izme|u Beograda i Ni{a. 18. Prvi gradski prevoz u Beogradu je krenuo 1892. godine kada su tramvaji sa kowskom zapregom prevozili putnike po Beogradu.

26

Godinu dana kasnije je proradio tramvaj na elektri~ni pogon.

26. Prvu apoteku i bolnicu je 1826. godine otvorio gospodar Jevrem Obrenovi} u [apcu. 27. Prva apoteka u Beogradu je otvorena 1830. godine kod Saborne crkve (vlasnik Mateja Ivanovi}). 28. Prva bolnica u Beogradu osnovana je 1832. godine.


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:48 PM

Page 10

29. Prvi put `ene su sele za trpezu zajedno sa mu`evima i ostalom gospodom januara 1838. godine na sve~anoj ve~eri na Milo{evom dvoru. 30. Prvi bilijar je stigao u Srbiju 1822. godine. 31. Prvi klavir 1824. godine dobila je Savka, mla|a k}i Kwaza Milo{a. 32. Prvi srpski i beogradski sajxija je bio g. Piler od 1835. godine. 33. Prva polisa osigurawa izdata je 1839. godine (osigurana ku}a Lazara Zubana). 34. Prvi telefon, samo sedam godina kasnije od prvog Belovog telefona, uveden je u Beogradu 14. marta 1883. godine. 35. Prvi me|ugradski razgovor obavili su Kraq Milan i Milutin Gara{anin, napredwa~ki prvak, izme|u Beograda i Ni{a 1886. godine. 36. Javni telefonski saobra}aj u Beogradu po~eo je 1898.

41. Srpska crta~ka i slikarska {kola osnovana je 1895. godine. 42. Mokraw~eva Srpska muzi~ka {kola osnovana je 1899. godine. 43. [estog maja 1830. godine je u Po`arevcu postrojena prva ~eta Kwa`evske garde – Gvardije koja je prete~a elitne jedinice vojske Srbije – Garde. 44. Knez Mihailo 1868. godine donosi re{ewe o kovawu srpskog novca – pare, a dinar je iskovan prvi put 1875. godine odlukom Kneza Milana. 45. Dvadeset tre}eg septembra 1893. godine u Beogradu je upaqena prva sijalica (ugao Kolar~eve i Makedonske ulice). 46. Na Dor}olu je 1893. godine izra|ena prva elektri~na centrala koja je snabdevala tramvaj i javno osvetqewe u Beogradu, koji je tada imao 55.000 stanovnika. Elektrika je u Beogradu uvedena osam godina posle Pariza i pet posle Berlina, a pre mnogih evropskih metropola.

Natalija Obrenovi} godine kada je u Kolar~evoj zadu`bini postavqena telefonska centrala sa 50 brojeva. Draga i Aleksandar Obrenovi} 37. Prvi putuju}i bioskop se pojavio 1900. godine. 38. Godine 1895. je osnovano Dru{tvo za podizawe Hrama Svetog Save. 39. Srpska Kraqevska Akademija je ustanovqena zakonom 1. novembra 1886. godine. 40. Godine 1823. Kwaz Milo{ je naredio da se Dan Svetog Save obele`ava kao {kolska slava u Srbiji.

47. Prva industrijska hidrocentrala u Srbiji je pu{tena u pogon na Ilindan 1900. godine na \etiwi kod U`ica. To je prva hidrocentrala na Balkanu i prva u Evropi po Teslinom principu. Sa slobodom je Srbija tog vremena i{la u korak sa Evropom í Neboj{a Dovezenski

27


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:48 PM

Page 11

BEOGRADSKA AJA SOFIJA Bila je `rtva mnogih bitaka, a na kraju je sru{ena po naredbi kneza Milo{a za vre}u dukata Me|utim, ~im su Turci potukli austrijsku vojsku kod Grocke 1739. godine i vratili se u Beograd, zapo~eli su sa obnovom zdawa. Radovi su zavr{eni tek 1766. godine, a u ovu svrhu potro{eno je 7.000 gro{a.

Svoj sjaj xamija nije dugo zadr`ala U borbama za Beograd, 1789. godine, ponovo je o{te}ena. Turci su je koristili za odbranu, a glavnokomanduju}i austrijskih trupa, mar{al Laudon, je prema wenom minaretu usmeravao i odre|ivao pravce napada na grad. Austrijanci su tada po tre}i put od Turaka preuzeli Beograd, ali su se u wemu zadr`ali samo dve godine. Zla kob Batal-xamije jo{ nije bila zavr{ena. Tokom borbi za oslobo|ewe Beograda u Prvom srpskom ustanku 1806. godine, Turci su iz we pru`ali sna`an otpor ustaerovali ili ne, na mestu dana{we Skup{tine u BeoV gradu nekada se nalazila Batal-xamija, najlep{a i najve}a gra|evina u Srbiji, kako su je opisivali putopisci tog doba. Batal xamiju izgradio je imu}ni beogradski nazor Ejnehan-beg 1585. godine i nazvao je svojim imenom pod kojim je bila poznata sve do 1789. godine. Lokacija je pa`qivo izabrana na periferiji kao, kako }e kasniji ratovi pokazati, strate{kom mestu za o~uvawe grada. Ovo potvr|uje i jedan austrijski izve{taj s kraja 18. veka u kome se precizno navodi da je xamija „1000 koraka daleko od onog gradskog bedema koji je opasivao varo{”. Svojim izgledom Batal-xamija je mamila uzdahe. Bila je izgra|ena od tesanog kamena pe{~ara koji je vremenom dobio crvenkasto-sivu boju. Bila je visine 18 metara, dok su bo~ni zidovi imali 15 metara. Unutra{wost je osvetqavalo 20 prozora koji su se zavr{avali za{iqenim lukovima. Ulazna vrata bila su postavqena na severnoj strani, dok je minaret izgra|en na pijedastalu koji je imao osam strana. Iznutra, zidovi su bili bogate dekoracije, a ni{e ispod svoda imale su ukras u obliku stalaktita. Iznad mihraba, isticali su se povijeni dekorativni lukovi, izra|eni od naizmeni~no nanizanih kamenih blokova, tamnih i svetlih. Pored xamije nalazilo se grobqe na kome su sahrawivani vi|eniji Turci. Sa wenog minareta mujezin je pozivao vernike na molitvu, a sam objekat predstavqao je glavnu tursku bogomoqu od 11 xamija u Beogradu. Na po~etku, Turci su, sa leve strane xamije, izgradili {upe salane (klanice) u kojima su sekli ovnove, drali ko`u i topili loj. To je u~iweno jer se xamija nalazila na periferiji grada tako da stanovni{tvu nisu smetali te{ki mirisi. U brojnim prevratima, ova bogomoqa je ru{ena i obnavqana u vi{e navrata. Tek 1766. godine je prvi put popravqena, a ve} 1789. godine je te{ko o{te}ena. Tada je i zaradila svoj naziv Batal-xamija, {to na turskom zna~i zapu{tena. Prvi put Batal-xamija bila je o{te}ena u napadu Austrijanaca na Beograd 1717. godine pod vo|stvom Eugena Savojskog. Tokom druge austrijske okupacije Beograda (1717–1739.) bila je pretvorena u skladi{te uniformi regimente princa Aleksandra Virtember{kog.

28

nicima u{an~enim na podru~ju Ta{majdana. U ovim borbama xamija je katastrofalno o{te}ena kada su je Kara|or|evi artiqerci pogodili iz tre{wevog topa i raspolutili minaret. U vreme Drugog srpskog ustanka, ustanici su u xamiji postavili stra`u i odatle kontrolisali dunavsku stranu Beograda i Vidin kapiju.

Zaludna carigradska molba Beogradski vezir, Jusuf-pa{a, po okon~awu borbi, imao je nameru da popravi Batal-xamiju, o ~emu je obavestio kneza Milo{a, 20. juna 1836. godine. Tada mu je pisao da je „...in`ewer Ethem-bej, video kako stoka ulazi u ovu xamiju, zbog ~ega su joj zazidana vrata...” Uzalud je pa{a obja{wavao da mu je poslato 50.000 gro{a, dva zlatna polumeseca alema i feman kojim mu se nare|uje da opravi Batal-xamiju, da „...na{ Car... ima veliku `equ za popravqawem zadu`bina” i isticao da bi „popravku trebalo izvr{iti kako bi nizami, koji }e ve`bati na Vra~aru, mogli kad do|e vreme i namaz da klawaju u xamiji”. Knez Milo{ be{e tvrda srca. Odbio je renovirawe xamije uz obja{wewe da je taj deo u srpskim rukama i u blizini palilulske crkve. Uzalud su bile i urgencije iz Carigrada. Knez je smatrao da popravak Batal-xamije zna~i {irewe turske vlasti van granica beogradske varo{i, {to hati{erifom, kojim je re~eno da je sva zemqa van varo{i u srpskim rukama, nije bilo dozvoqeno.


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:49 PM

Page 12

Milo{ je ~ak naredio da se zemqi{te prekopa i preore, a „da se oko Batal xamije vi{e pandura na|u”. Da bi bio siguran da se turska vojska ne}e vratiti, Milo{ je naredio da se spali Savamala, a neposlu{ni Savamalci nasele oko Batal-xamije, a tu je bila postavqena i sto~na pijaca.

Sru{ena za {aku dukata Kad je Kara|or|e osvojio Beograd, {erefe i vrh minareta bili su ve} sru{eni, ali je centralni deo xamije jo{ prkosio zubu vremena. Tada{wi upravnik Biblioteke Janko [afarik je imao ideju da se Batal-xamija pretvori u Srpski narodni muzej, a knez Mihailo zagovarao je wenu popravku i sme{tawe Dr`avne arhive u wu. K.N. Hristi} zapisuje: „Unutra{wost xamije bila je smetli{te, za ~itavu okolinu, puno svakojake ne~isti. Glavni joj je ulaz bio sa severne strane prema varo{i, ali su joj svi prozori unaokolo bili razvaqeni, gotovo do zemqe, te je izgledala kao da stoji na svodovima. Vrh u minareta bio je podrubqen... Po dupqama na xamiji legli su se, na hiqade, vrapci i ~avke, a uve~e su je obletala ~itava jata slepih mi{eva. Krov, godinama zasipan zemqom i pra{inom, bio je pokriven trwem i travuqinom. ^ak je iz onih pukotina nikao jedan mali dud crnoga roda, oko koga su vrapci xaveqali, da vam ~ak dole u{i zaglu{nu”. Na kraju, ubrzo posle odlaska Turaka Osmanlija 1867. godine, stara Batal-xamija je 1869. (ili 1878) godine, po nare|ewu namesnika Blaznavca, sravwena sa zemqom. Ru{ewe su obavili Cincari za 230 dukata koje je isplatio kafexija Pan|alo. To je bio kraj beogradske Aja Sofije í Izvor: 011 Info

JUGOSLOVENSKI @ELEZNI^KI RADIO U Austriji su, u toku 1927. godine, putnicima na `eleznici omogu}avali da u specijalnim „radio vagonima” slu{aju radio program dok putuju, nalik na dana{wu mogu}nost putnika u avionu da preko specijalnih slu{alica slu{aju muziku ili gledaju filmove. o je bilo relativno jednostavno. Na krovu vagona postavili bi, celom du`inom vagona, dva ili tri T reda nosa~a sa porcelanskim izolatorima, i instalirali antenu.

Zatim bi antenu sproveli u posebnu kabinu na kraju vagona, gde bi smestili radio prijemnik, mikrofone i ure|aje za filtrirawe i poja~avawe signala.

Pripremio Trivko Ti}a Savi} PPr Rotari klub Beograd

Od te kabine bi sproveli kablove do svakog kupea i sedi{ta u vagonu, gde bi instalirali prikqu~ke za slu{alice. Putnik bi kupio kartu za radio vagon, seo na svoje mesto, a ubrzo bi do{ao operater sa slu{alicama koje bi prikqu~io na kabl i ustupio ih putniku. Na samo nekoliko relacija u Austriji na kraju kompozicija su prikqu~ivali jedan ili dva radio vagona, zavisno od broja prodatih karata. I na Jugoslovenskoj `eleznici se razmi{qalo o uvo|ewu ove novine (me|u prvima u svetu). Me|utim, taj pro-

29


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:49 PM

Page 13

kleti novac! Nije pro{la ni decenija od Svetskog rata, pa je trebalo sve obnoviti... Izgleda da je najboqa varijanta bila koncesija. Prvi se, 1930. godine, pojavio Beogra|anin Milorad Risti}, sa svojom kompanijom „Jugoslovenski `elezni~ki radio”. Sa Ministarstvom saobra}aja se dogovorio i dobio koncesiju da radio vagone mo`e prikqu~ivati na relaciji Beograd – Zagreb – Qubqana, te je po~etkom aprila 1930. godine otpo~eo sa radom.

To se slede}e godine i dogodilo, te je u toku 1932. godine ugovor raskinut. Interesantno je da postoje podaci da su u isto vreme funkcionisali radio vagoni na `elezni~koj pruzi uskog koloseka: Beograd – Obrenovac – Vaqevo – ^a~ak – [argan – Vi{egrad – Sarajevo.

Ovako je izgledao radio vagon za uske koloseke

Me|utim, kao i danas, sre}u je pokvarila svetska ekonomska kriza. Ve} po~etkom slede}e godine Risti} moli Ministarstvo da mu se periodi~na naknada za kori{}ewe koncesije smawi za 50%, jer }e ina~e morati da prekine ugovor.

30

Zna se, tako|e, da je u isto vreme (1930) englesko predstavni{tvo firme „His Masters Voice – Victor” imalo predstavni{tvo u Beogradu i da je tako|e konkurisalo za koncesiju na relaciji Beograd – Ni{. O tome pi{e neposredni izvo|a~ radova Paul Ajzler: - Desilo se da sam slu~ajno ~uo da jedna Engleska kompanija poznata po svojim plo~ama, HMV (His Masters Voice), tra`i mladog elektro-in`ewera za nekakav specijalan posao u Beogradu. U to vreme HMV je jo{ uvek imala filijalu u Be~u, koja se bavila trgovinom sa zemqama starog Austro-Ugarskog carstva i Balkana. Wihov agent za Kraqevinu Srbiju imao je radwu u centru Beograda u kojoj su se prodavale wihove plo~e, radiogrami i ostali proizvodi koji su bili uvo`eni direktno iz Hejsa u Engleskoj; on ih tako|e zastupao i u ostalim poslovima s tim u vezi. Re~eno mi je da, ukoliko prihvatim posao u HMV-u, da }e me on primiti, uputiti u pojedinisti u vezi mojih obaveza, i uop{te biti za mene odgovoran. Sa svoje 23 godine, i u politi~ki nezavidnoj situaciji, ova ponuda mi se u~inila kao sre}an preokret: bila je to jedna avantura, a u isto vreme i dobitak u vidu zaposlewa. Istog trenutka sam ponudu prihvatio i nedugo zatim, ve} sam se nalazio u vozu za Beograd. Tamo sam, kao jedan od wenih mla|ih ~inovnika, stekao svoja prva saznawa o poslovawu kompanije. Moj posao podrazumevao je anga`ovawe na razvoju opreme za otklawawe velikih ometawa radio prijema i prenosa zvuka u vozovima. Emitovawe muzike sa radioprijemnika iz jednog vagona ka svim ostalim delovima voza, mo`e biti veoma isplativo ukoliko bi postojala mogu}nost da se svakom putniku naplati iznajmqivawe slu{alica – rana verzija dana{weg „SonÚ” vokmena. Mnogi putnici bili su nepismeni, ali ~ak i oni koji su umeli da ~itaju, nalazili su da je ta radwa jako naporna, u uslovima konstantno lo{eg osvetqewa. Usled svega toga, pru`ila se o~igledna prilika za otvarawe novih mogu}nosti koje bi putnicima skrenule pa`wu sa monotonije putovawa. Ali bilo koji zvu~ni sistem da je bio u pitawu, morao je biti oslobo|en od bilo koje vrste ometawa ili me{awa, koliko god je to bilo mogu}e. Glavni konkurent HMV-a u ovom poslu bila je Nema~ka firma Koerting, a ona kompanija koja bi na{la najekonomi~nije re{ewe, znatno bi profitirala od ovog posla. HMV kompanija je za taj zadatak odabrala mene. Znali smo da jedan prihvatqiv sistem funkcioni{e na provincijskoj `elezni~koj liniji od Beograda do Sarajeva u Bosni, ali vozovi koji su tom linijom saobra}ali bili su primitivni i bez elektri~nog osvetqe-


Rot 18-31:Rot 18-31.qxd

5/10/2018

6:49 PM

Page 14

wa, pa stoga i nisu imali dinamo koji bi izazivao ometawa. Ipred mene su bila znatno ve}a isku{ewa. U prvo vreme radio sam na vozovima koji su saobra}ali od Beograda ka Ni{u, u kojima bi se, zbog otklawawa smetwi izazvanih dinamom u modernijim vagonima na glavnoj liniji, ovaj posao mogao raditi u znatno ozbiqnijem obimu.

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

Radio vagon za {iroke koloseke, na kakvom je radio Paul Ajzler

RU@ICA SI BILA...

1 2

Pas je: A) bitl B) bigl V) smigl Jedna lepa turska re~ u jo{ lep{em na{em jeziku – {ta zna~i re~ jaran? A) brat B) kum V) drug

3

4

Koji je najja~i mi{i} u qudskom telu? A) srce B) jezik V) stomak

5

Trnova Ru`ica je: A) Pepequga B) Uspavana lepotica V) Pal~ica

Pi}e koje se u svetu najvi{e pije posle vode je: A) kafa B) koka kola V) ~aj

RE[EWA KVIZA: 5B 4B 3V 2 V Jaran (turski yaran, od persijskog yaran), drug, prijateq, pobratim, dragan, qubavnik. 1B Bitl (eng: beatle) je buba; bigl (eng: beagle) je mali kratkonogi lova~ki pas, goni~; cmigl (engl: smeagle) je izmi{qeno bi}e i lik iz fima „Gospodar prstenova III”.

Nosilac posla je trebalo da bude Jugoslovenska dr`avna `eleznica, a HMV je trebalo da iznajmquje opremu i osobqe. Posle probnog perioda, nastao je problem sa na~inom pla}awa: u robi (na{a varijanta pla}awa zakupa je bila u p{enici) ili novcu (HMV). Ugovor nije sklopqen. Onda se Paul Ajzler na{ao u politi~ki nezavidnoj situaciji (~itaj: bio je Jevrejin, a Nema~ka se spremala da anektira Austriju). Emigrirao je u Britaniju, gde je u svojoj kuhiwi u Londonu sklepao prvi radio aparat koji je umesto `ica imao {tampana kola. Rat je ve} po~eo, vojska ga je preuzela i on je u engleske i ameri~ke avione ugra|ivao {tampana kola. Zatim je oti{ao u Ameriku, i od svog patenta je pristojno zara|ivao. Me|utim, nikad nije zaboravio svoj sklepani radio aparat: Tako je, od 1930. do 1932. godine, J@ sa Jugoslovenskim `elezni~kim radiom Milorada Risti}a imala svoj blistavi period, jer je bila jedna od samo nekoliko `eleznica u svetu koja je nudila takvu uslugu. To {to nas je napustio takav genije, kao {to je Paul Ajzler, mo`da je i dobro. Jer bi se on ovde zasigurno prizetio, postao bi Paja, Paj~e, a `enica i ta{ta bi ga kqukale sarmicama, pe~ewcem, salaticama od pe~ene paprike, kajsijeva~om, `upskim i kwa`eva~kim vinom... Ko bi se onda baktao kojekakvim `icama i lampama, da ih |avo nosi! í

31


Rot 32-35:Rot 32-35.qxd

5/10/2018

7:00 PM

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

MOLITVA ZA INTELEKTUALCE MIRKO KOVA^ (1938 – 2013) „Uvod u drugi `ivot”, 1983. godina

@ao mi je svih onih intelektualaca koji gledaju na jedno oko, koji primaju po~asti a prave se da im nije do wih. @ao mi je svih onih neslobodnih qudi koji strahujunad svojom egzistencijom, koji su postali robovi sopstvene sudbine. @ao mi je svih onih nesre}nika koji cijeloga `ivota pribavqaju sebi alibi. @ao mi je svih onih koji se slijepo dr`e jednog mjesta, jer nijesu za neko drugo. @ao mi je intelektualaca koji vjeruju da su miqenici vlasti. @ao mi je svih poltrona, svih onih koji primaju mito laskavaca. Molim se za one nesre}ne dostavqa~e da se {to prije vrate svome Ja. @ao mi je svih onih nesre}nika koji tu|e mi{qewe saop{tavaju kao svoje. @ao mi je qudi pohlepnih na vlast, `ao mi je svih karijerista, svih materijalista. @ao mi je svih onih koji vjeruju da zna~e ne{to u o~ima onih koji ne zna~e ni{ta. @ao mi je onih koji nemaju snage re}i: Ne, kada se ne mo`e kazati: Da! @ao mi je onih nesretnika koji za slobodoumnost odmah tra`e nagradu. @ao mi je svih onih koji ni{ta ne znaju o istini, i onih koji nikad ne}e otvoriti o~i, nikada iza}i iz svog lunarnog vrta. @ao mi je onih za koje je efemerna slava – vje~nost. @ao mi je onih skorojevi}a koji sebi pribavqaju maske snobova. @ao mi je svih onih koji idu na premijere, koji za trpezom `ude za prvim mjestima. @ao mi je svih onih koji zavide drugima, koji su ta{ti i koji se ne mogu izlije~iti od oholosti. @ao mi je i onih qudi koji misle da je wihova {utwa principijelnost. @ao mi je svih onih nesre}nika koji cijelog svog `ivota ne mogu rizikovati, svih onih slabi}a koji drhte nad sobom, koji weguju svoj strah, svih onih intelektualaca koji se lako odri~u svog mi{qewa. @ao mi je svih onih koji `ele uspjeti na tu|u {tetu. @ao mi je onih qudi koji bi htjeli biti slobodoumni, a po prirodi su svojoj kukavice. @ao mi je svih onih koji mrze qude sposobnije od sebe. Molim te, Gospodine, za sve nesretnike koji su sami uzrokom svoje nesre}e.

POEZIJA NA KRAJU KRAJEVA

O DECI

Kao dete sam mislio: Svaki leptir kojeg spasim Svaki pu` i svaki pauk I svaka muva, svaka uhola`a I svaka ki{na glista Do}i }e i zaplakati Kad me budu pokopali. Jedanput sam ih spasio Nijedno vi{e ne mora umreti Svi }e do}i Na moj pogreb.

A `ena koja staja{e sa ~edom na prsima re~e: Govori nam o deci.

A kada sam odrastao Shvatio sam: To je besmisao Nijedno ne}e do}i Sve }u ih naxiveti. Sad u starosti Pitam se: Ali ako ih Spasavam sve do kraja Mo`da }e ipak do}i dvoje ili troje? Erih Frid (1921 – 1988) austrijski pesnik

32

I on re~e: Va{a deca nisu va{a deca. Ona su sinovi i k}eri ~e`we `ivota za samim sobom. Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas, I premda su s vama, ne pripadaju vama. Halil Xubran Mo`ete im dati svoju qubav, ali ne i svoje misli, (1883 – 1931) Jer, ona imaju vlastite misli. Mo`ete oku}iti wihova tela, ali ne wihove du{e, Jer, wihove du{e borave u ku}i od sutra, koju vi ne mo`ete posetiti, ~ak ni u svojim mislima. Mo`ete se upiwati da budete kao oni, ali ne tra`ite od wih da budu poput vas. Jer, `ivot ne ide unatrag niti ostaje na prekju~e. Vi ste lukovi sa kojih su va{a deca odapeta kao `ive strele. Strelac vidi metu na putu beskona~nosti, i On vas napiwe svojom snagom da bi wegove strele poletele brzo i daleko. Neka va{a napetost u Strel~evoj ruci bude za sre}u; Jer, kao {to On qubi strelu koja leti, isto tako qubi i luk koji miruje. Remek-delo Halila Xubrana, „Prorok”, va`i za jednu od naj~itanijih kwiga dvadesetog veka. Objavqeno 1923. godine, prevedeno je na preko dvadeset jezika, a ameri~ka izdawa ove kwige prodata su u vi{e od devet miliona primeraka.


Rot 32-35:Rot 32-35.qxd

5/10/2018

7:00 PM

Page 2

[ETA(J)MO SRBIJOM! CARI^IN GRAD

BISER ISTORIJE U Srbiji je u 6. veku postojao veli~anstveni grad sa vodovodnom mre`om i podnim grejawem

a svega 28 km od Leskovca i 7 km N od Lebana, na jugu Srbije, u{u{kani izme|u Lebana i planine Radan, ponosno stoje ostaci ~uvenog Cari~inog grada, koji je podigao posledwi rimski i prvi vizantijski car Justinijan Prvi (Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus – Flavije Petar SaCar Justinijan Prvi vatije Justinijan, oko 483 – 565), isti onaj koji je svetu u nasle|e ostavio legendarnu Crkvu Svete mudrosti – Aja Sofiju u Istanbulu. Ro|en je u Taurezumu i iz qubavi prema rodnom kraju i `eni Teodori, podi`e veli~anstveni grad po imenu Justinijana Prima, koji je u narodu postao poznat kao Cari~in grad, koji se nalazi na na u{}u reke Cari~ine u Sviwaricu. Ovo je jedini grad iz rimsko – vizantijskog perioda koji je ostao isti kao pre 15. vekova. Podignut na blagim padinama koje se spu{taju od planine Radan ka leskova~koj kotlini, Cari~in grad se prostire na platou od 42.000 kvadratnih metara. Cari~in grad je podignut na mestu autohtone gradine Bederijane, a ovo potkrepquju ostaci monumentalne bazilike sa autenti~nim Justinijanovim monogramom i velika episkopska bazilika na akropoli. U gradu je, pored profanih objekata, otkriveno i deset bazilika.

Grad je bio va`an crkveni, administrativni i vojni centar, sedi{te novoosnovane arhiepiskopije – Justiniana Prima. Bio je okru`en bedemima, a pored spoqnih utvr|ewa otkriveni su i unutra{wi bedemi koji grad dele na tri dela: Akropoq, Gorwi i Dowi. Na najuzvi{enijem mestu u gradu sagra|en je Akropoq – sedi{te crkvene uprave, a tu je otkrivena velika katedralna crkva sa tri apside, atrijumom i krstionicom, koja spada u red najmonumentalnijih spomenika vizantijske arhitekture na Balkanu. Episkopska palata unutar grada imala je sistem podnog grejawa. Grad je jo{ tada bio opremqen vodovodnom i kanalizacionom mre`om i bio je u svoje vreme jedan od najnaprednijih. Otkri}a poput carskih pe~ata i staklare jedinstvena su otkri}a na ovim prostorima. U sredi{wem delu isti~e se centralni kru`ni trg gde se odvijao javni `ivot grada, ~ije su ulice bile poplo~ane pravougaonim kre~wa~kim plo~ama i okru`ene radwama sa pokrivenim tremovima i lu~nim arkadama, gde su zanatlije nudile svoju robu. Ostaci fortifikacija, ulica, bazilika, javnih i privatnih gra|evina, bedema, sistema Carica Teodora

33


Rot 32-35:Rot 32-35.qxd

5/10/2018

7:01 PM

Page 3

vodosnabdevawa sa akvaduktom i velikom cisternom, ali i podni mozaici u luksuznim objektima ~ine ovaj lokalitet jednim od najzna~ajnijih spomenika anti~ke arhitekture i urbanizma. Blizu trga otkopana je trobrodna bazilika sa kriptom, a prona|eni su fragmenti podnog mo-

34

zaika i fresaka. Jugoisto~no od foruma bila je tre}a crkva, krstoobrazna bazilika sa atrijumom. Spomenici crkvene i svetovne arhitekture po svojoj urbanisti~koj postavci, mozai~kim podovima i dekorativnoj plastici, u potpunosti odgovaraju Prokopijevom opisu Justiniane Prime. Grad je na vrhuncu bio osam decenija, od 535. do 615. godine. Posle ~estih upada Avara i naseqavawa Slovena, oko 615. godine, grad napu{ta doma}e stanovni{tvo. @ivot u gradu se gasi i stanovnici su ga napustili u 6. veku, a postoji nekoliko teorija:


Rot 32-35:Rot 32-35.qxd

5/10/2018

7:01 PM

Page 4

– jedna je da su Sloveni prekinuli vijadukt koji je u grad dovodio vodu sa obli`we Radan planine; – druga je da su uporni i svakodnevni napadi Avara slomili odbranu grada; – tre}a, zasnovana na prou~avawu ekolo{kih ostataka, navodi da je u gradu zavladala lepra, koja je naterala stanovnike na preseqewe. Justinijanu Primu godi{we obi|e oko 10.000 turista, a broj raste iz godine u godinu. [to uz sa~uvane ostatke grada, {to uz detaqe koje pri~aju turisti~ki vodi~i, kao i uz zrno ma{te, stvara se uvid u drevna vremena rimskih imperatora. Srpska pravoslavna crkva proslavqa Svetog Justinijana, cara vizantijskog, 14. novembra po Julijanskom kalendaru, odnosno 27. novembra po Gregorijanskom kalendaru, zajedno sa wegovom `enom, caricom Teodorom í Vladan Zdravkovi} Pripremila Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

35


Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

5/10/2018

7:06 PM

Page 1

U SREDI[TU SREDE Povodom samostalne izlo`be kola`a Haxi Du{ana M. Glu{ca u Galeriji STEPENI[TE Centra za likovno obrazovawe – [umatova~ka br. 122 u Beogradu

H

Haxi Du{an M. Glu{ac ceo svoj radni vek proveo je, kako sam voli da ka`e, zabavqaju}i se na mestu dizajnera grafike, a kasnije i likovnog-grafi~kog urednika, u jednom od najpoznatijih i najvoqenijih Politikinih izdawa – „Politikinom Zabavniku”. Qubav prema kola`u, formi kojoj su ~ak i veliki Pikaso, Brak, Kle a kod nas Ivan Tabakovi} bili skloni, rodila se spontano i vremenom joj se posvetio u potpunosti. Prijem~ivost kola`a le`i u ideji da se celina sklapa od mno{tva deli}a koji pripadaju razli~itim kontekstima. „Collage” je francuska re~ i vodi poreklo od glagola „coller” {to zna~i „zalepiti” ili „prilepiti”. Re~ je o lepqewu deli}a papira i drugih materijala na podlogu (platno, karton, papir, drvo...) kako bi se ostvarila odre|ena umetni~ka vizija i na taj na~in nastalo novo delo. Svoju popularnost me|u umetnicima do`ivqava po~etkom 20. veka. Sloboda koju ovaj umetni~ki izraz pru`a, beskona~na je. Ne postoji {ablon, dobro utabana staza koja se mora pratiti ili kanon koji se mora ispo{tovati. Mnogi poznati slikari su u kola`u tra`ili mogu}nost da se „razma{u” i prepuste se kreativnim impulsima bez osvrtawa na kruta pravila. Samim tim, ne ~udi da se ~esto svi oni, navikli da slede sopstveni unutra{wi glas, odlu~e ba{ za ovu formu. Haxi Du{an Glu{ac jedan je od wih. Ro|eni Beogra|anin, od oca iz Stare Hercegovine i majke Crnogorke, proveo je detiwstvo na „{trafti” i letovawa na ostrvu Jakqan kod Dubrovnika. Kao deli}i kola`a, u celinu koja se zove `ivot, sklapaju se najranije uspomene. Jo{ kao dete, po~iwe da se zanima za umetnost, pa poha|a Likovnu sekciju pri Domu pionira Beograda. Posledwu samostalnu izlo`bu imao je 2009. godine. Posle raspisanog konkursa dobija priliku da aprila ove godine u galeriji STEPENI[TE Centra za likovno obrazovawe u [umatova~koj ulici izlo`i radove na kojima je vredno radio posledwih pet godina. Nema poseban pristup ve} je svaki wegov kola` spoj jedinstvenog, originalnog, autenti~nog i, samim tim, neponovqivog. Ne radi sa unapred zadatom temom ve} pu{ta da sve ono ba~eno, a {to nije zaista ba~eno, kako ka`e, u wemu probudi inspiraciju. Iz istog razloga zbog koga su mnogi veliki umetnici tra`ili beg, i wemu rad na kola`u prija jer se oslawa na stari model rada, ba{ kako pam„Politika” dan pre

36

ti svoje prve dane u „Politikinom Zabavniku”, bez ra~unara, po sistemu „seci i lepi”. Naziv U SREDI[TU SREDE pri~a pri~u o jednom par~etu Beograda i otuda i naziv kola`a „Od Terazija do Makedonske sve mi je Politika”, koji sve sublimira jer se upravo na ovom potezu de{avao ~itav `ivot Haxi Du{ana Glu{ca. Voli da se na{ali, pa ka`e da je to wegov bermudski trougao. Pored ovog, tu je i „Skit Svetog Andreja u Kareji” pred kojim }e svaki posetilac zastati opijen upe~atqivo{}u boja. Posle boravka na Svetoj Gori, pod sna`nim utiscima, poku{avaju}i da do~ara no} i deli} atmosfere, bira crvenu i crnu boju. I daqe pun de~ijeg entuzijazma i zapitanosti, pravi „Matovilku u svetu slova,” a ne snova, aludiraju}i na tipografiju i grafi~ki dizajn jer su upravo od toga sazdani kako wegovi svetovi tako i wegov kreativni izraz. Kao {to glasi tekst kritike objavqene u „Politici” sada ve} daleke 2001. godine: ...Sve slike su mu opijene bojama svetlim i jarkim, veselim i radosnim, pa onima kojima su se o~i umorile od sivila svakodnevnice ka`emo – gledajte slike svetla i optimizma... í Iskra Bebler


Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

5/10/2018

7:06 PM

Page 2

„Skit Svetog Andreja u Kareji” „^udno drvo”

„Matovilka u svetu slova”

37


Rot 38-41:Rot 38-41.qxd

5/10/2018

7:18 PM

Page 1

PE]INA OD [KOQKI okrugu Kent u jugoisto~U noj Engleskoj, na obali Severnog mora, nalazi se grad Margejt (Margate), danas sa oko {ezdeset hiqada stanovnika. Krajem 1835. godine ~uvar lokalne {kole Xejms Wulav (James NeÞlove) i wegov sin Xo{ua u dvori{tu ku}e kopali su rupu kako bi napravili jezerce za patke. U jednom trenutku de~ak je propao u rupu, no, zaustavio se na ispustu i otac je si{ao da ga izvu~e pomo}u a{ov~i}a kojim su kopali. Ono {to su ugledali bilo je impresivno – neverovatna gra|evina i hodnik koji je vodio u mra~nu unutra{wost, a ~iji su zidovi i svodovi bili pokriveni - {koqkama! Portret Xo{ue Wulava Xejms je krenuo u ispitivawe pe}ine, i posle dvogodi{weg ure|ewa ulaza i hodnika otvorio je za posetioce – 22. maja 1838. godine. Podzemni prolaz-hodnik je duga~ak 104 metra, visine oko 2,4 metra i vodi do velike pravougaone oltarske sobe veli~ine 5 h 6 metara.

38

Pod mozaikom od raznih vrsta {koqki (dagwe, ostrige) i rakova, pokriveno je oko 2000 metara kvadratnih. Ina~e, pe}ina je od po~etka u privatnom vlasni{tvu, a godine 1932. tada{wi novi vlasnik preuzeo je pe}inu i ubrzo je zamenio elektri~no osvetqewe za gasno koje je tokom decenija zatamnelo nekad {arene sedefne {koqke. ^i{}ewa pokazuju da su u ve}em delu pe}ine {koqke izgubile boju ispod prqav{tine, a bile su bele. Naj~e{}e kori{}ene {koqke {irom ovog velikog mozaika su dagwe, ostrige i druge vrste koje su u velikim koli~inama dono{ene sa obli`we morske obale. Mogle su se na}i u dovoqnom broju iz ~etiri mogu}a obli`wa zaliva. Me|utim, ima delova {koqki koje se retko nalaze samo na lokalnom nivou, tako da su se najverovatnije sakupqale sa obala zapadno od Sautemptona, gde ih ima u obiqu. Iskopavawa su pokazala da je pe}ina potpuno podzemna i da nema drugih hodnika koji vode na povr{inu. Prolaz {irine 1.7 metra, grubo je isklesan i spu{ta se na serpentinski na~in sve dok ne stigne do luka, a zidovi i krov nad kojim se ovde nalaze pokriveni su mozaikom od {koqki. Luk vodi do centralne kru`ne kolone – rotonde, koja se sastaje na daqoj strani kupole – osovina koja se podi`e na povr{inu, ograni~ena da dopusti neku dnevnu svetlost u strukturi. Baza kupole je trougao, jednakostrani~ni i sa lukom u sredini svake strane. Dva luka na stranama su ona koja vode od rotonde, dok luk u bazi vodi u serpentinski prolaz. Ovaj prolaz, sa svojim krivudavim zidovima i nadvi{enim svodovima bogat je mozaikom razli~itog oblika. Na kraju serpentinskog prolaza, daqi luk vodi u pra-


Rot 38-41:Rot 38-41.qxd

5/10/2018

7:16 PM

Page 2

vougaonu prostoriju oltarskog tipa, gde dekoracija dobija formalniji i geometrijski karakter, ali i daqe fino nacrtan i pravilnih linija. Predmeti su uglavnom zvezda i oblici sunca. Fokalna ta~ka – oltar je ni{a koja se suo~ava sa ulaznim lukom. Ve}ina mozaika se formira iz ravnog zgloba, koji se koristi za kreirawe pozadine. Sad dolazimo do pitawa koja i danas tra`e odgovore – ~emu, kome, za{to je podignuto ovo prelepo zdawe?

Svrha ove pe}ine je nepoznata, a razne hipoteze su dobile svoje upori{te u bilo koje vreme u posledwih 3.000 godina, koliko je, pretpostavqa se, stara. Hipoteze daju mogu}nosti: – bio je praistorijski astronomski kalendar; – da je ovo bilo mesto ranih masonskih (slobodnozidarskih) rituala kao i za rituale Vitezova Templara; – o~igledno je da je pe}ina kori{}ena kao mesto bogoslu`ewa. Na kraju hodnika je oltar. Kru`na raskrsnica mo`da je odigrala glavnu ulogu. U nekoliko svetskih religija tr~awe ili hodawe koncentri~no je bilo uobi~ajeno da se stupi u kontakt sa bogovima. Dervi{i ple{u beskrajne krugove dok ne u|u u ekstazu i time pribli`e Bogu. Biblija govori o stanovnicima najstarijeg grada na svetu Jerihona koji su trebali da hodaju sedam puta oko opsednutog grada kako bi uz zvuk truba sru{ili zidove. Muslimani {etaju sedam puta tokom molitve oko svetog kamena ]abe u Meki da bi bili uzdignuti. Da li je kru`na ravan u pe}ini tako|e slu`ila za hodawe kako bi se stupilo u dodir sa ve}om snagom tokom inicijacije? Istra`iva~ Majk Tviman (Mick TÞÚman) iz istorijskog dru{tva grada Margejt smatra da je pe}ina mo`da izgra|ena u 12. veku. On obja{wava vezu izme|u pe}ine i hramova Vitezova Templara. Za vreme svog istra`ivawa, on nije dozvolio da se odvoji i zanemari zna~aj oblikovawa pe}ine {koqkama. Naprotiv, prvo je pogledao veli~inu i izgradwu same pe}ine. Do{ao je do zakqu~ka pa`qivim merewem uglova u pe}ini i posmatraju}i poziciju projektovane sun~eve svetlosti na kupoli, 21. juna u 12:00, svetlost koja prolazi kroz kupolu izgleda kao jaje koje se odra`ava na stomu mozai~ke zmije. Tada se svetlost ogleda kvadratnim otvorom u vrhu pe}ine koja usmerava svetlost na oltar u pravougaonoj oltarskoj prostoriji. Mo`e li postojati veza sa kulturom naroda Maja koja je dozvolila u izgradwi ^i~en Ice, zmiju koja se spu{ta du` zidova hrama istog dana i vremena? Izme|u marta i oktobra (vreme plodnosti prema drevnim Keltima) projekcija sun~eve svetlosti na kupolu mogla se koristiti kao sun~ali{te. Na osnovu ovog fenomena i slo`enih matemati~kih prora~una, uzimaju}i u obzir promenqivi ugao ravnote`e svakih 72 godine, Tviman je izra~unao da se izgradwa pe}ina odvijala oko 1141. godine. Prilikom posete pe}ini posetiteqke su govorile da se ima sna`an ose}aj obo`avawa `enske mo}i. ^iwenica da su {koqke li~ile na matericu oja~ale su to ose}awe. Tokom istra`ivawa Tviman je uo~io sli~nost izme|u

39


Rot 38-41:Rot 38-41.qxd

5/10/2018

7:16 PM

Page 3

osmokrake zvezde (va`nog simbola u nekoliko kultura, povezanih sa stvarawem). Vi{e puta na zidovima pe}ine u Margejtu prikazana je zvezda I{tar (bogiwa I{tar je vrhovno `ensko bo`anstvo drevne Mesopotamije, glavno bo`anstvo Asiraca, bogiwa za{titnica gradova Ninive i Arbele u sredi{wem delu Asirije i posle A{ura glavno je bo`anstvo Asiraca) koja predstavqa plodnost, qubav, polni odnos i rat. I{tar je tako|e povezana sa planetom Venera. Mo`e biti da je otvarawe u kupoli kori{}eno da se posmatra planeta Venera kako bi se utvrdilo ta~no vreme obo`avawa? Ko je ukrasio pe}inu i za koju svrhu, osta}e nepoznato. Bar za sada! Jasno je da je umetnik morao da bude visoko obu~en i morao je da ima znawe o drugim kulturama da ih spaja u obrascima od toliko miliona {koqki. Svaka teorija koja se ti~e pe}ine zasniva se na mudrosti skrivenoj u oblikovawu {koqki. Ostaje zapisano tokom brojnih poseta ovoj izuzetnoj pe}ini da je primetan nedostatak priznawa za {koqke u ovoj lokaciji, jer da je ovaj poseban i divni podzemni hram prona|en na bilo kom drugom mestu a ne u Margejtu, sigurno bi bio prepoznat kao jedno od ~uda sveta! Zapisi, pri~e, da je ovako ukra{ena pe}ina nastala 1141. godine, ili oko 1700 godine postaju mit, legenda. Prvo i najva`nije, bilo bi potrebno mnogo rali~itih {koqki, da bi se osiguralo od kada poti~u sakupqene najranije {koqke, a ne samo one koje su kori{}ene u prethodnim (nepoznatim) restauracijama tokom minulih vekova. Drugo, to je skupo, a novac koji pristi`e se mora br`e i pametnije tro{iti na o~uvawe postoje}eg, kao i nau~no i savremeno osvetqewe pe}ine, a ne na spekulativno istra`ivawe. Tre}e, mnogo bi qudi bilo potrebno za sakupqawe {koqki da bi ih doneli u pe}inu, ako je utvr|eno da su one skoro sve sakupqane sa britanskog dela mora. Ina~e, tridesetih godina pro{log veka, u oltarskoj prostoriji pe}ine, okupqali su se ~lanovi raznih dru{tava kako bi kontaktirali duhove graditeqa! O wihovom boravku, na`alost, svedo~e i brojni zapisi koje su ispisivali po {koqkama! Ovo je sigurno mogu}nost za sada{weg vlasnika da organizuje daqe istra`ivawe. Iako je od pronalaska pe}ina bila u privatnom vlasni{tvu, posledwi radovi na restauraciji ura|eni su tokom 2006. godine u partnerstvu sa humanitarnom organizacijom koja se bavi stvarawem i o~uvawem zbirki engleskog kulturnog nasle|a i sveukupnom nacionalnom ba{tinom zemqe. Zanimqivo, ali do danas nije izvr{eno nikakvo zvani~no nau~no istra`ivawe ove pe}ine i davawe stru~nog mi{qewa.

40


Rot 38-41:Rot 38-41.qxd

5/10/2018

7:20 PM

Page 4

Ponekad je jednostavno najboqe dozvoliti da ma{tar uspe i omogu}i posetiocima da stvore svoju istoriju za ovo neverovatno mesto. Danas se u pe}ini nalazi savremeni muzej, prodavnica poklona i kafi}. A, da, ulaznica za obilazak pe}ine ko{ta ~etiri funte! Ă­

41


Rot 42-43:Rot 42-43.qxd

42

5/10/2018

7:22 PM

Page 1


Rot 42-43:Rot 42-43.qxd

5/10/2018

7:23 PM

Page 2

MESECOSLOV

JUN 2018. JUN je mesec posve}en proslavama i dru`ewu.

1

SVETSKI DAN MLEKA

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE DECE (Odlukom OUN od 1949. godine)

11

2

12

3

13

455. Pleme Vandali su upali u Rim i zapo~eli dvonedeqnu pq~ku koja }e docnije poslu`iti kao osnova termina vandalizam. 1837. Uspostavqeni su diplomatski odnosi izme|u Velike Britanije i Kne`evine Srbije.

1183. Kraqu Ri~ardu Prvom umire stariji brat i Ri~ard postaje naslednik engleske krune i poseda dinastije An`u. SVETSKI DAN PROTIV RADA DECE

1943. U juri{u prilikom probijawa obru~a iznad Tjenti{ta na Sutjesci poginuo je komandant Tre}e divizije NOVJ Sava Kova~evi}.

4

ME\UNARODNI DAN DECE @RTAVA NASIQA

14

SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

5

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE (osnovan od strane Generalne skup{tine OUN 1972. godine)

15

SVETSKI DAN HRANE DAN OSNIVAWA ROTARI KLUBA LESKOVAC 1935. godine

DAN NACIONALNOG PARKA \ERDAP

6

1664. Novi Amsterdam preimenovan je u Wujork.

7

1929. Italijanski parlament ratifikovao je Lateranski sporazum, ~ime je uspostavqen Vatikan u Rimu.

8

SVETSKI DAN OKEANA

9

1357. U Pragu, na Vltavi, po~ela je izgradwa Karlovog mosta.

10

1926. U predve~erje u Barseloni tokom uobi~ajene {etwe od Sagrade ka crkvi San Felipe Neri, gde je po{ao na redovnu ve~erwu molitvu, poginuo je veliki {panski arhitekta Antoni Gaudi i Kornet, kada ga je udario tramvaj. Umro je u bolnici na dana{wi dan, sahrawen u kripti crkve Sagrada familija (Sveta porodica) kojoj je posvetio skoro ceo `ivot.

21

SVETSKI DAN MUZIKE

27

SVETSKI DAN MIRA I MOLITVE

22

1949. Ro|ena je Meril Strip, ameri~ka glumica.

23

DAN JAVNOG SERVISA OUN OLIMPIJSKI DAN TR^AWA

24 25 26

1358. Osnovana je Republika Dubrovnik.

28

1874. Umro je Ilija Gara{anin, srpski politi~ar i dr`avnik.

29

EVROPSKI DAN REKE DUNAV ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA OSNOVAN 2007. godine

SVETSKI DAN RODA 1925. U U`ice je stigao prvi voz, popularno nazvan „}ira”. DAN POVEQE OUN

ME\UNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE DROGE I TRGOVINE QUDIMA ME\UNARODNI DAN ZA PODR[KU @RTVAMA NASIQA

30

1905. Abert Ajn{tajn {aqe „Analima za fiziku” ~lanak u kome iznosi specijalnu teoriju relativiteta.

16

2010. Na dana{wi dan Kraqevina Butan (Druk Jul – Zemqa zmaja) potpuno je zabranila uzgajawe i ograni~ila upotrebu duvana.

17

SVETSKI DAN ZA BORBU PROTIV POPLAVA I SU[E

18

SVETSKI DAN SUNCA

19

1978. Na dana{wi dan ro|en je Garfild, najpoznatiji ma~ak u stripu, koji tamani pice i lazawe u vidokrugu, autora Xejmsa Roberta (Xima) Dejvisa.

19

SVETSKI DAN IZBEGLICA

43


Rot 01:Rot 01.qxd

5/10/2018

6:18 PM

Page 2

Snimio Trivko Ti}a Savi}

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Srpski Rotar 87 i 88  

Srpski Rotar 87 i 88

Srpski Rotar 87 i 88  

Srpski Rotar 87 i 88

Advertisement