Monografija 20 godina reosnivanja RC Beograd

rotari monografija | 1

rotari monografija | 3

Sadržaj 03. V ažni datumi od 1868-1994.

04. k oreni Početak

rotarijanstva u Jugoslaviji

08. Miroljub

Stanojković prof. dr sc. med.

Predsednik Rotari kluba Beograd 2003/04

10. Ljubomir

Hadži-Đorđević Predsednik Rotari kluba Beograd 2004/05

12. i storijat

Rotarija svet ČIKARA

16. J ugoslavija pre

2. svetskog rata 3a prestanak rada posle 2. svetskog rata

46. indeks

Rotarijanaca najznačajniji Rotarijanci (Stojadinović, Andrić)

4 | rotari monografija

52. drugo

Poglavlje Rotari Beograd reosnivanje 90-ih godina

64. Rotari Beograd – ko su bili predsednici

70. O svakom

predsedniku Rotari kluba Beograd

76. treće Poglavlje klubovi u Srbiji

80. Rotarakt

Aleksandar Gligorijević

84. interakt

Branislav Ranđelović

88. Žene

Rotarijanci Baltezarević i Brajer, Kaća Lazarević i

92. Služenje

Zajedničke akcije Rotari klubova

impresum Flamingo Company Fernreisen GmbH Mariendorfer Damm 26, D-12109 Berlin Telephone: +49 - (0)30 - 707 93 40 Telefax: +49 - (0)30 - 705 01 74 E-Mail: info@ flamingocompany.de Managing Directors: Herr Frank Zahn & Herr Jens-Uwe Zahn Entered in the Commercial Registry of the Amtsgericht Berlin, Charlottenburg HRB 48199 Sales Tax (Umsatzsteuer) ID: DE160926293 Bank Information for Customer Payment: Acceptor: Flamingo Company Fernreisen GmbH Bank: Berliner Sparkasse Routing Number: 100 500 00 Account Number: 144 001 8827 IBAN: DE25 1005 0000 1440 0188 27 BIC: BE LA DE BE General Terms and Conditions bestimmungen

Od osnivanja aktivni: Ljubomir Hadži Đorđević, Dragan Brajer i Nikola Mandić

rotari monografija | 5

Važni datumi od 1868 do 2012.

1868. 19. aprila rođen je Pol Haris u Rasinu, država Vinskonsin, kao dete Džordža i Kornelije Haris.

1905.

rvo okupljanje se dogodilo u četvrtak uveče, 23 februara 1905 u Čikagu, P država Ilinois, U.S.A u organizaciji advokata Pola P. Harisa. Nekoliko nedelja kasnije Polov prijatelj Silvester Sil je izabran za prvog Rotary predsednika i sastanci su se održavali u njegovoj kancelariji. Haris je za organizaciju predložio nekoliko imena. Jedan od predloga je bio "Rotary".

1906. Prihvatajući predlog koji je dao Hari L. Rugles, obeležje Rotarija postaje TOČAK, koji se u različitim varijantama upotrebljavao u klubovima, do 1912. kada je zupčanik postao zvanični amblem, a 1924. zupčanik je definisan kao točak sa 6 paoka, 24 zupca i jednim žljebom za osovinu.

1915.

Ustanovljava se naziv Guverner za rukovođenje distriktom.

USA čarteruje dvestoti klub.

1921. Internacionalna asocijacija Rotari klubova dobija novo ime - ROTARY INTERNATIONAL. 1928. Osniva se Rotari klub Beograd, prvi u Kraljevini Jugoslaviji na čelu sa prvim predsednikom doktorom pravnih nauka Ferdinandom Granbergom.

1932.

ormuliše se Test četiri pitanja. Rotarijanac iz Čikaga Herbert Tajlor je F u leto imao ozbiljan poslovni problem. Način na koji ga je rešio postao je Rotari legenda. 1968. Tejlor je napisao: "Sedeo sam za svojim stolom, držao glavu obema rukama i gledao sam praznu poštansku kartu. Uzeo sam je i na njoj sam napisao dvadeset četiri reči koje su mi odnekud došle: Da li je istina? Da li je pošteno prema svima? Da li će dovesti do dobre volje i prijateljstava? Da li će biti korisno za sve?”

1945. Grupa od 49 rotarijanaca pomaže u pisanju Povelje Ujedinjenih nacija.

Rotari Internacional dobija status savetnika na Osnivačkoj konferenciji Ujedinjenih nacija 1947.

6 | rotari monografija

27. januara umire Pol Haris.

1955.

Rotari proslavlja 50 godina postojanja sa 8.500 klubova

1962.

Formira se prvi Interakt klub u Melburnu, Florida, U.S.A.

1985. Rotari pokreće Polio Plus kako bi finansirao rad na terenu, društvenu mobilizaciju i trenng osoblja za iskorenjivanje polija 1988. Rotarijanci sakupljaju 247 miliona dolara u Polio Plus kampanji. Ovo je inspirisalo Svetski zdravstveni savet, u okviru Svetske zdravstvene organizacije da usvoji rezoluciju o iskorenjivanju polija 1989.

Menjaju se akti Rotari Internacional, da bi se prilagodili odluci suda o pristupanju žena u ravnopravno članstvo.

1991. Klub počinje redovno da se sastaje, četvrtkom u 20 časova u hotelu "Hajat", a guverner Hubert Papušek, 20. juna 1991. godine dodeljuje Klubu status PROVISIONAL ROTARY CLUB OF BELGRADE. 1992. 7. maja Rotari klub Beograd registrovan je kao udruženje građana rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a prihvaćen od Rotari Internationala odlukom Borda direktora od 8. maja iste godine.

1994.

Rotari klub Beograd osniva Rotarakt klub Beograd.

1995. 25. februar ceremonija uručivanja čarter povelje Rotari klubu Beograd, Rotari klubu Novi Sad i Rotari klubu Zemun u hotelu "Hajat" 2002.

8. maja desetogodišnjica reosnivanja Rotari kluba Beograd

2002. U Evropi iskorenjen polio. Do kraja te godine samo sedam zemalja ostaje ugroženo poliom. Rotari pokreće kampanju prikupljanja 80 miliona dolara, ali rotarijanci doniraju preko 129 miliona dolara 2005.

Stogodišnjica osnivanja prvog Rotari kluba u Čikagu

2007.

Rotari Fondacija obeležila je milionitog dobitnika priznanja Paul Harris Fellow

rotari monografija | 7

8 | rotari monografija

Podsticaj da

činimo dobro

K

oliko juče znali smo što je i kakav nam je društveni i pojedinačni vrednosni sistem koji smo poštovali i primenjivali.

Preobražaji koji su nastali u poslednjim, prelaznim vremenima doneli su velike protivurečnosti koje su ugrozile, a u velikoj meri i urušile taj vrednosni sistem. Mi rotarijanci nismo mimo tih procesa, mada smo uspeli da sačuvamo naše postulate. Valja, međutim, uložiti dodatni napor kako bismo negovali, razvijali i širili naše vrednosti, zahvaljujući kojima smo stekli afirmaciju i ugled, pre svega kao dobri ljudi i dobročinitelji.

Težnja da se služi dobru mora da postane društvena potreba i uslov za ličnu sreću – reči su velikog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova, koje su i danas važeće. Ta potreba je tim veća što je odnos između bogatih i siromašnih, između dobrostojećih i slabih, u srazmeri koja utiče na povećanje onih koji ne mogu da reše svoje probleme. Obaveza nas rotarijanaca uz ostalo je da podstičemo i druge da čine dobro, što je počesto veće dobro nego kada bismo ga mi sami činili. Činiti dobro ravno je čvrstoj odluci da se sprečavaju nevolje, suzbije zlo. Na taj način ćemo ujedno obradovati nekog, što i naše živote kao dobročinitelja čini smislenijim. Španski pisac Garsija Lorka smatrao je dobrotu najvećom mudrošću, naglašavajući: „Ljudi nisu dobri zato što su mudri, nego su i mudri zato što su dobri; ta je mudrost vrh čovekove potrebe za savršenstvom, onda je za to dovoljna dobrota.“

Bez obzira na to što mi rotarijanci postojimo dovoljno dugo i uspešno javno delujemo, o nama se nedoviljno zna. Skromnost jeste vrlina, ali valja da se primeni u meri koja ne obezvređuje naš doprinos društvu i pojedincu. SAMO ONO ŠTO JE ZAPISANO, DOGODILO SE - stari je aksiom. Uostalom, i istorija čovečanstva zasniva se pretežno na pisanim dokumentima.

Analogno tome i mi, o svemu što učinimo ili bar iza jednog dela naših radnji i akcija, valja da iza sebe ostavimo pisani trag. Ne samo radi dokumentacije, nego i kao inspiraciju našem podmlatku po onoj narodnoj GDE JA STADOH, TI PRODUŽI. Ova monografija je jedan od tih zaveta, kao dokaz da imamo razloga da se ponosimo urađenim.

Veselin Kovačević

rotari monografija | 9

ROTARI KLUB BEOGRAD

Osnovni podaci Osnovan je 1928. godine u Distriktu 77.

Reosnovan 8. maja 1992. godine u Distriktu 1910.

Od 2000. godine bio je u Distriktu 2480.

Od godine 2007. naš Rotari distrikt je 2481.

Nosioci PAUL HARRIS FELLOWSHIP AWARD u Klubu su: Dragan Brajer (dva puta), Ljubomir HadžiĐorđević, Dr Miroljub Stanojković, Duka Samardžić, Čedomir Petrinjac, Hadži Dušan Glušac

Od rotarijanske 2011 – 2012. Distrikt 2483 čine Srbija i Crna Gora.

Adresa RK Beograd: 11000 Beograd, ul. Kursulina br. 14 Tel. + 381 11 2440 440 E – mail: rotarybg@rotary.org.rs Sastanci: Hotel Hyatt Regency četvrtak 20 časova Inicijativni odbor za osnivanje Kluba osnovan je 25. novembra 1989. godine, a činili su ga: 1. Dragan BRAJER, predsednik 2. Branko DANILOVIĆ 3. Sava ANĐELKOVIĆ 4. Petro POP – STEFANIJA 5. Jovan ZDRAVKOVIĆ 6. Dimitrije DŽAMBAZOVIĆ

10 | rotari monografija

Rotari klubovi s kojima imamo prijateljske odnose: ROTARY CLUB ALEKSANDRIJA, Egipat / Afrika ROTARY CLUB TEMIŠVAR, Rumunija / Evropa ROTARY CLUB COLOMBO, Srilanka / Azija ROTARY CLUB MORRISTOWN, / SAD Rotari klubovi kojima smo kumovali: Zemun 1995, Novi Sad 1995, Singidunum 1996, Kragujevac 1997, Kraljevo 2002, Kruševac 2002, Pančevo 2004, Beograd - Internacional 2004, Beograd - Dedinje 2009.

ROTARI KLUB BEOGRAD je osnivač ROTARAKT kluba Beograd 1994. godine

ROTARI KLUB BEOGRAD

Osnivači

(1992)

rotari monografija | 11

ROTARI KLUB BEOGRAD

Upravni odbor

ZA 2011/2012.

KOVAČEVIĆ Veselin, predsednik / President

ILIĆ Vladimir, ceremonijar / Sergent at Arms

MIRKULOVSKI Stojadin, potpredsednik / Vicepresident

GLUŠAC Hadži Dušan, direktor Komisije za klupske odnose /Chair Club Service

ZDRAVKOVIĆ Zoran, budući predsednik i predsednik Fondacije / President Elect

NIKOLIĆ Miroslav, direktor Komisije za delatnosti u zajednici / Chair Community Service

MILINKOVIĆ Srđan, neposredno prošli predsednik / Immediate Past President

RADOIČIĆ Zoran, direktor Komisije za međunarodne delatnosti / Chair International Service

PETRINJAC Čedomir, sekretar / Secretary RADIVOJEVIĆ Miloš, rizničar / Treasurer

12 | rotari monografija

SAKOVIĆ Nenad, direktor Komisije za profesionalne delatnosti / Chair Vocational Service SAVIĆ Trivko – TIĆA, član Upravnog odbora

ROTARI KLUB BEOGRAD

Aktivni članovi Blagojević Nebojša

Brajer I. Dragan

Gligorijević Milomir

Glušac Hadži Dušan

Danilović Branko

Hadži Đorđević Ljubomir

Ilić Vladimir

Jovanović Branko

Joksimović Dušan

Kovačević Veselin

Mandić Nikola

Milinković Srđan

Mirkulovski Stojadin

Mitrović Radosav

Nijemčević Srećko

Nikolić Minja Miroslav

Pavićević Uglješa

Pavlović Aleksandar

Petrinjac Čedomir

Radivojević Miloš

Radoičić Zoran

Savić Tića Trivko

Saković Nenad

Stanojković Miroljub

Sretenović Srđan

Stefanović Petar

Trpković Miodrag

Vugdragović Petar

Zagorac Miodrag

Zdravković Zoran

teh. sekretar Milivojević Mirjana

Kalendar

ROTARI

Januar

je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za proširenje znanja o Rotariju i njegovoj aktivnosti među članovima Rotarija u zajednici.

Februar

je mesec RAZUMEVANJA i mira u svetu.

Ovaj mesec je izabran zato što je 23. februara i ROĐENDAN ROTARI INTERNACIONALA. Tokom ovog meseca, Rotari klubovima se preporučuje da prezentiraju programe koji promovišu razumevanje i mir u svetu, kao i da započnu projekte Služenja međunarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

Mart

je mesec posvećen problemu NEPISMENOSTI u svetu.

Nedelja u kojoj pada 13. mart posvećena je ROTARAKT klubovima i njihovim aktivnostima.

April

je mesec posvećen ČASOPISIMA Rotarija.

Tokom celog meseca klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovišu čitanje i korišćenje časopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvaničnih regionalnih časopisa Rotarija. Ovaj mesec posvećen je i zaštiti čovekove sredine širom planete Zemlje.

Maj Jun

je mesec PRIJATELJSTVA.

je mesec posvećen PROSLAVAMA i DRUŽENJU.

Jul Avgust

je mesec posvećen PISMENOSTI i HUMANOSTI.

je mesec ČLANSTVA i ŠIRENJA ROTARIJA. To je vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za nalaženjem novih članova i osnivanjem novih klubova.

Septembar

je mesec OMLADINSKIH AKTIVNOSTI. Rotari klubovi širom sveta obraćaju posebnu pažnju na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom ovog meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

Oktobar

je mesec SLUŽENJA U PROFESIJI. U ovom periodu klubovi ističu važnost poslovnog i profesionalnog života svakog rotarijanca.

Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisanja profesionalne AVENIJE SLUŽENJA.

Novembar

je izabran za mesec ROTARI FONDACIJE. Klubovi i distrikti obraćaju posebnu pažnju na programe Rotari Fondacije i često prikupljaju dodatna sredstva za Fondaciju, promovisanjem davanja priloga za PAUL HARRIS FELLOW’S.

Decembar

je mesec posvećen PORODICI.

16 | rotari monografija

rotari monografija | 17

18 | rotari monografija

Točak koji je

zavrteo svet “Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu.”

- Definicija Rotarija (“ABC`s Rotary”- Clifford L. Dochterman)

rotari monografija | 19

P

očetak priče o najvećoj svetskoj servisnoj organizaciji koja okuplja više od 1,2 miliona lidera u svojim profesijama širom sveta vraća nas u Čikago na početak 20. veka.

Začetak ideje o stvaranju kluba prijatelja nastao je 1900. godine kada je tridesetdvogodišnji advokat Pol Haris nakon večere kod prijatelja Boba Frenka (Bob Frank), takođe advokata, krenuo sa njim u šetnju. Njegov prijatelj se pozdravljao i razgovarao sa komšijama, trgovcima, zanatlijama. U to vreme Harisu je strašno teško padalo to što nije imao prijatelje u nepoznatom gradu, koji je bio u haosu i finansijskoj depresiji. Polovina radnji i stanova u nekim delovima grada bili su prazni, a korupcija je vladala gradom.

20 | rotari monografija

“Tada mi je iskrsla misao: zašto ne bi u velikom Čikagu postojala družina sastavljena od po jednog čoveka iz svake profesije, bez ograničenja u vezi s njihovim političkim ili religioznim opredeljenjem, sa velikom tolerancijom za međusobna mišljenja. Zar u takvom društvu ne bi mogli pomagati jedni drugima?”

(Paul Harris, My Road to Rotary str. 230)

“Ako svi budemo imali snage da ispratimo ovaj napor do kraja, onda ćemo i iskoreniti polio” - Bil Gejts

Prvi

rotarijanci

H

aris nije odmah stupio u akciju, već su prolazile godine dok je ideja sazrevala.

Konačno, u februaru 1905. godine pozvao je tri mlada poslovna čoveka, Silvestera Šila (Silvester Schiele) trgovca ugljem, Gustava Lera (Gustavus Loehr) inženjera rudarstva i Hirama Šorija (Hiram Shorey), krojača. Tog 23. februara prvi sastanak se odigrao u kancelariji Gustava Loera u sobi 711 “Unity” zgrade, na kome je Haris izložio svoj plan da formiraju klub u kom će se družiti i pomagati jedni drugima.

Prvi predsednik novoosnovanog kluba sa malim brojem članova postao je Silvester Šil.

Ostala dva člana prvog sastanka, Gustav Ler i Hiram Šori, nisu nastavila sa okupljanjem. Međutim, drugi su se brzo priključili grupi i započeli sa razvijanjem projekata.

“Rasli smo brojčano, kao družina, u duhu pomaganja jedan drugom i pomaganja gradu. Bankar i pekar, sveštenik i vodoinstalater, advokat i perač veša otkrili su sličnosti koje je svako od njih imao u ambicijama, problemima, uspesima i porazima.

Spoznavali smo koliko toga imamo zajedničkog. Našli smo zadovoljstvo u pomaganju jedni drugima. Činilo mi se da sam ponovo u mojoj dolini u Novoj Engleskoj”, zapisao je Haris (Paul Harris, My Road to Rotary).

Soba711

Soba 711 u “Unity” zgradi u Čikagu, u kojoj je održan prvi sa-

stanak Rotari kluba Čikago, decenijama je bila svetilište za sve rotarijance i ona je očuvana i izgledala je kao tog dana kada je sastanak održan. Kada je 1989. godine ova zgrada morala biti srušena, rotarijanci su ceo enterijer ove sobe preselili na 16. sprat zgrade u kojoj je sedište Rotari Internacionala u Evanstonu.

rotari monografija | 21

Na trećem sastanku javilo se nekoliko pitanja, poput imena kluba. Predlog je bio Rotari i to ime je i izabrano, jer su se mesta održavanja sastanaka rotirala između kancelarija članova, a predviđeno je i da se rukovođenje klubom takođe godišnje rotira. Kasnije su se, i dalje se rotirajući, sastanci preselili u hotele i restorane.

Tako su postali rotarijanci.

U trećoj godini postojanja Rotari kluba Čikago, predsednik je postao sam Pol Haris. Njegove ambicije su bile ogromne i pre svega su se odnosile na to da ubrza rast kluba u Čikagu, zatim da pokret proširi na druge gradove i, na kraju, da intenzivira služenje zajednici kao jedan od ciljeva kluba, iz čega su nastala prve tri sfere delovanja Rotarija.

“Za članove male grupe koja se sastajala u velikom Čikagu, Rotari klub je bio kao oaza u pustinji. Naši sastanci bili su drugačiji od sastanaka u drugim klubovima tog vremena. Bili su daleko intimniji, daleko prijateljskiji. Sve ustručavanje i besmislene ograde su odbačeni, dostojanstvena rezervisanost ostavljena na ulazu, članovi su opet bili dečaci. Za mene, prisustvovanje sastanku kluba bilo je kao da sam ponovo kod kuće u mojoj dolini”, zabeležio je Haris.

Točak

Originalna zamisao Rotarija je proširena, ideje formulisane, a ciljevi postavljeni. Ipak neformalno druženje je ostalo najznačajniji deo kluba.

Većina članova u početku odrasla je na farmama i u malim gradovima iz kojih su došli u veliki grad. Neki su imali fakultetsko obrazovanje, ali većina nije. Oni su pomagali jedni

- amblem rotarija

Prvo grafičko rešenje zupčanika delo je Montaga Bera, rotarijanca iz Čikaga, koji je po

profesiji bio graver. On je nacrtao jednostavan točak seoskih kola sa nekoliko linija koje su označavale prašinu i to da je točak u pokretu. Ovo je bio početni simbol Rotarija koji je predstavljao civilizaciju i pokret, kao i osvajanje novih teritorija od strane američkih pionira.

Većina prvih klubova imala je neku varijantu točka odštampanu na svojim memorandumima ili publikacijama.

Konačno, 1922. godine, odlučeno je da svi Rotari klubovi treba da imaju jedinstveno rešenje simbola Rotarija. Tako je 1923. godine, Rotari Internacional prihvatio jedinstveno rešenje za amblem - zupčanik sa 24 zupca i šest paoka. Nakon što je grupa inženjera prokomentarisala ovo rešenje tvrdeći da zupčanik bez žleba za osovinu ne može da funkcioniše, 1923. godine amblemu je dodat i žleb za osovinu i od tada imamo amblem koji je zvanično prihvaćen kao amblem Rotari Internacionala.

22 | rotari monografija

Čezli Peri

Artur Frederik Šeldon

drugima na koji god način su mogli, ali uglavnom u vezi s poslom. U januaru 1908. godine već je bilo stotinak članova kluba, a došla su i dva nova koja će ostaviti dubok trag u Rotariju.

Artur Frederik Šeldon (Arthur Frederick Sheldon), prodavac knjiga i kasnije osnovač škole za trgovce i Čezli Peri (Chesley H. Perry) zaposlen u Javnoj biblioteci Čikaga. Šeldon je izabran da na konvenciji u Edinburgu 1921. godine britanskim rotarijancima predstavi ideje služenja američkih rotarijanaca i autor je slogana “Najviše profitira onaj koji najbolje služi” (He profits most who serves best). Ovo je jedan od dva osnovna mota Rotarija. Ovaj prodavac, jedan od osnivača marketinga, u karijeri se vodio idejom da svaka trgovina mora biti od koristi i kupcu i prodavcu. On je takođe i tvorac sistema klasifikacije članova u Rotariju prema zanimanju. Čezli Peri je 1910. godine izabran od strane tek formirane Nacionalne asocijacije Rotari klubova za generalnog sekretara na poziciju na kojoj je ostao do 1941/1942. godine. Tako je Peri postao prvi generalni sekretar i ujedno čovek koji je najduže ostao na toj poziciji u istoriji Rotarija. Takođe, od 1911. do 1928. godine bio je

urednik i menadžer časopisa “Rotarijanac”, a i otvorio je prvu međunarodnu kancelariju Rotarija u Cirihu 1925. godine. “Čezli Peri je prihvatio Rotari intelektualno isto kao i sentimentalno. Nikada više nije bilo neophodno voditi bitku sam. Čez je uvek bio pored ili ispred mene. On je definitivno bio u bici”, zapisao je Haris. (My Road to Rotary, str.

244, Paul Harris).

"Malo je onih koji ne prepoznaju odličan posao koji obavljaju rotari klubovi širom slobodnog sveta” Vinston Čerčil, premijer Velike Britanije

rotari monografija | 23

Rotari

D

se širi

rugi Rotari klub ubrzo je osnovan, i to u San Francisku. Čarter povelju ovaj klub je dobio 12. novembra 1908. godine, a osnivač kluba Homer Vud (Homer Wood) ostaje zapamćen kao otac Rotarija na pacifičkoj obali SAD. Već 1910. godine postoji 14 Rotari klubova, koji prihvataju predlog da se ujedine u zajedničku organizaciju koja bi ih umrežila.

Prva konvencija Rotari klubova održana je 15. avgusta 1910. godine u Čikagu i trajala je tri dana i dve noći, da bi na kraju Pol Haris bio izabran za predsednika nove organizacije, kao i bord direktora sa devet članova.

Na drugoj konvenciji, održanoj u Portlandu naredne godine, Haris je reizabran na mesto predsednika. Osnovač Rotarija nastavio je sa radom na širenju organizacije, ali sada i van granica SAD. Tako je 13. aprila 1912. godine čarterovan prvi klub van SAD, u Kanadi u gradu Vinipegu, dve godine nakon prvog sastanka. Iste godine Rotari prelazi Atlantski okean i biva čarterovan Rotari klub London. U skladu sa promenama, Rotari menja ime u Internacionalna asocijacija Rotari klubova (International Association of Rotary Clubs).

Rotari stiče jako uporište na britanskim ostrvima i nakon samo dve godine od osniva-

24 | rotari monografija

nja prvog kluba, 1914. godine Rotari klubovi Velike Britanije i Irske formiraju Britansku asocijaciju Rotari klubova, a R.W. Pentland postaje predsednik ove organizacije sa 1.128 članova.

Nakon sedam godina rada na osnivanju, širenju i kreiranju infrastrukture Rotari organizacije Pol Haris na konvenciji u Duluthu 1912. godine odlučuje da se povuče. Ipak, on će i dalje pratiti dešavanja u Rotariju, proučavati načine za njegovo unapređenje i pisati tekstove o Rotariju.

Prvi klub van engleskog govornog područja osnovan je u Havani na Kubi 1916. godine, sa 22 člana.

Rotari 1922. godine preuzima i zvanično ime Rotary International, a 1924. godine usvaja i modifikovani i stilizovani amblem koji predstavlja točak sa zupčanicima.

U to vreme ustanovljen je i moto Rotarija “Nesebično služenje” (Service above Self) koji predstavlja ono što rotari zaista i jeste i koji je usvojen kao osnovni moto Rotarija 1989. godine.

Do jula 1925. godine Rotari je prevazišao broj od 2.000 klubova širom sveta sa preko 108.000 članova. Besprekorna reputacija Rotarija u klubove privlači predsednike, premijere, naučnike, umetnike.

Smrt

Pola Harisa

K

reator ideje Rotarija, osnivač prvog Rotari kluba, prvi predsednik Rotari Internacionala i motor razvoja ove organizacije umro je 27. januara 1947. godine.

Više od 300.000 rotarijanaca žalilo je za odlaskom Harisa. Te godine donacije rotarijanaca širom sveta slile su se u Rotari fondaciju koja je osnovala Pol Haris memorijalni fond. It tog fonda je podeljeno 18 stipendija za napredne studije u inostranstvu 1947/1948. godine.

Ova institucija kasnije je prerasla u program Ambasadorske stipendije (Ambassadorial Scholarships).

Pol Haris je 1955. godine u Taskagiju u Alabami, gde je provodio zime, dao svoj poslednji intervju radio-komentatoru Lilandu Čajldsu.

“Uprkos konfliktima, gladi i teškoćama sa kojima se mnoge zemlje danas suočavaju, ja sam i dalje nepopravljivi optimist kada razmišljam o ovom našem svetu. Moja nada za budućnost je da će rotarijanci nastaviti da budu ambasadori dobre volje svim rasama, osobama svih religija i članovima svih političkih partija. Da će rotarijanci nastaviti da šire toleranciju, da će nastaviti da pružaju pomoć, dobrotu i prijateljstvo i da ćemo kroz naše svetsko Rotari uduženje konačno dostići naš cilj međunarodnog razumevanja, dobre volje i mira.” Ovako je Pol Haris video budućnost Rotarija u svetu i budućnost sveta sa Rotarijem.

Haris je sahranjen na groblju “Mount hope” u Čikagu, pored svog dugogodišnjeg prijatelja i prvog predsednika Rotari kluba Čikago Silvestera Šila, sa jednostavnim nadgrobnim spomenikom u obliku rotarijanskog točka.

"Moja nada za budućnost je da će rotarijanci nastaviti da budu ambasadori dobre volje svim rasama, osobama svih religija i članovima svih političkih partija” Pol Haris

rotari monografija | 25

Test

četiri pitanja

Da li je istinito?

Da li je pošteno prema svima?

Da li će izgraditi dobru volju i bolje prijateljstvo?

Da li će biti od koristi svima?

T

est četiri pitanja koje je Herbert Tejlor 1932. godine postavio sebi i zaposlenima u svojoj kompaniji, 11 godina kasnije postao je i zvanični kodeks ponašanja rotarijanaca preveden i odštampan na preko 100 jezika.

Preuzevši kompaniju Klub aluminijum, Tejlor je imao velikih problema, jer je kompanija bila u dugovima i na rubu bankrotstva.

“Da bi pobednički izašli iz ove situacije, rezonovao sam da moramo biti etički i moralno jaki. Znao sam da to možemo. Osećao sam, ako bismo mogli da navedemo zaposlene da razmišljaju ispravno, da će onda i raditi ispravno. Bio nam je potreban neki etički aršin koji

26 | rotari monografija

bi svi u kompaniji mogli da zapamte i primene na sve što pomisle, kažu i urade u odnosima sa drugima. Tako sam jednog jutra bio nagnut nad stolom naslonivši glavu rukama. Uzeo sam belu papirnu kartu i zapisao sam ono što mi je došlo - u 24 reči”, opisao je kasnije Tejlor trenutak inspiracije koji mu je pružio smernice za ponašanje zaposlenih u kompaniji, ali i mnogo više od toga.

U skladu sa ovim principima Tejlor je uskoro promenio reklamu kompanije koja nije prikazivala istinu o njihovom proizvodu.

Drugi princip “Da li je pošteno prema svima?” Tejlor je takođe primenio u praksi u kompaniji kojom je upravljao. Lokalna štamparija ponudila je najbolje uslove za narudžbinu od Klub aluminijuma, ali je štampar potcenio troškove za 500 dolara. Tejlor je mogao da zahteva ispunjenje ugovora, ali pozivajući se na drugi princip ipak je isplatio štamparu 500 dolara.

Kompanija Klub aluminijum je pod vođstvom Tejlora od broda koji tone postala uspešna kompanija.

Rotari Internacional je zvanično usvojio Test četiri pitanja 1943. godine, a Herbert Tejlor je obavljao i dužnost predsednika RI 1954/1955. godine.

Avenije

N

služenja

ačela Rotarija ili Četiri avenije služenja podrazumevaju “podsticanje i gajenje ideala služenja kao osnove za korisno delovanje”. Načela su podeljena na četiri oblasti putem kojih se “ideal služenja” gaji: kroz sklapanje novih poznanstava kao mogućnost za služenje; promovisanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji; putem služenja u ličnom poslu, profesiji i u zajednici; kao i kroz unapređenje međunarodnog razumevanja, dobre volje i mira u svetu (ABC`s of Rotary, K. Dockterman).

U početku, prema originalnom Statutu iz 1906. godine, Rotari je imao tri cilja: promociju poslovnih interesa, promociju prijateljstava i unapređenje zajedničkih interesa zajednice.

Do 1910. godine, Rotari je imao pet načela, pošto je poseban značaj pripisivan proširivanju Rotarija. Nakon 1918. godine načela su ponovo svedena na četiri. Četiri godine kasnije ponovo ih je bilo šest, da bi 1927. ponovo bili revidirani.

Na konferenciji u Meksiko Sitiju 1935. godine, šest načela je ponovo preformulisano u četiri. Sledeća velika promena došla je 1951. godine kada su načela u suštini postala jedno načelo koje se manifestuje u četiri različita oblika. Na toj konvenciji u Atlantik Sitiju kao ciljevi Rotarija formulisani su: - Negovanje prijateljstva kao otvaranja mogućnosti da budemo drugima od koristi - Priznavanje visokih etičkih načela u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednosti

rotari monografija | 27

Danas, više od 1,2 miliona rotarijanaca se nalazi u preko 32.000 rotari klubova u 200 zemalja širom sveta

svake delatnosti korisne za zajednicu - Pružanje odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca - Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i u službi mira među svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u idealu služenja drugima “Ideal služenja” je ključni izraz u načelima Rotarija. Ovaj ideal predstavlja način života svakog pojedinca koji vodi računa o drugima, pružajući pomoć gde god je to moguće. Ovo je pravo značenje načela” (ABC`s of Rotary, C. Dochterman).

Savet koji se bavi legislativom Rotarija odlučio je 28. aprila 2010. godine da dodaju petu aveniju služenja: Nove generacije (New Generations).

Originalni predlog Služenje mladih (Youth Service) je promenjen u Nove generacije, a proširenje Standardnog statuta Rotari kluba je usvojeno “tesno” sa 263 glasa za i 250 glasova protiv.

Avenije služenja su osnov delovanja svakog Rotari kluba i manifestacija osnovnog načela “Nesebično služenje”.

Prva avenija služenja je Služenje klubu.

Ono se fokusira na jačanje prijateljskih veza i funkcionisanje kluba.

28 | rotari monografija

Služenje profesiji je druga avenija kojom se rotarijanci podstiču da služe drugima kroz njihovo profesionalno delovanje i poštovanje visokih etičkih standarda.

Treća avenija je Služenje zajednici u okviru koje rotarijanci realizuju projekte kojima se poboljšava život u njihovom okruženju i društvenoj zajednici. Četvrta avenija služenja je Međunarodno služenje. Cilj ovog načela je širenje humanitarnih akcija rotarijanaca na celu planetu i promocija razumevanja i mira u svetu.

Rotarijanci mogu da sponzorišu projekte u drugim zemljama, da traže međunarodne partnere kako bi realizovali projekte u sopstvenoj zajednici ili ličnim volontiranjem u nekom projektu.

Poslednji princip Rotarija, Služenje nove generacije (New Generations Service), prepoznaje pozitivne promene koje donose mladi kroz razvijanje lideršipa. Te aktivnosti su pre svega Rotarakt, Interakt, nagrade za mlade lidere (RYLA - Rotary Youth Leadership Awards) i međunarodna razmena omladine.

Rotari

T

okom Drugog svetskog rata veliki broj Rotari klubova širom sveta morao je biti raspušten zbog nemogućnosti obavljanja osnovnih zadataka i ciljeva Rotarija. Ipak u tom vremenu stradanja potreba za služenjem i pomaganjem bila je veća nego ikada, pa Rotari osniva fond za pomoć žrtvama rata. Iz vremena Drugog svetskog rata potiče i saradnja Rotarija i Ujedinjenih nacija.

Rotari i Ujedinjene nacije imaju dugu istoriju saradnje i zajedničkih vizija sveta u kom vlada mir. Rotari klubovi iz 21 zemlje organizovali su 1942. godine konferenciju u Londonu kako bi razgovarali o obrazovanju, nauci i kulturi posle Drugog svetskog rata. To je bila prethodnica osnovanju UNESCO-a. Posle rata, 1945. godine 49 rotarijanaca je otišlo u San Francisko da pomogne u pisanju Povenje Ujedinjenih nacija.

i UN

Od tada UN i Rotari su bliski partneri, što se najbolje videlo u akciji iskorenjivanja dečje paralize u kojoj su zajedno učestvovali uz Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Rotari trenutno ima stolicu u UN i najviši konsultativni status u Socio-ekonomskom Savetu UN. Rotari ima svoje predstavnike i u Savetu Evrope, Afričkoj uniji, Ekonomsko-socijalnoj komisiji za Aziju i Pacifik, Ekonomsko-socijalnoj komisiji za zapadnu Aziju, Ekonomskoj komisiji za Afriku, kao i za Evropu, Latinsku Ameriku i Karibe. Rotari sarađuje i sa UN Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESCO, u Programu za zaštitu životne sredine UN, a ima svoje kancelarije i u sedištu UN u Njujorku, kao i u Ženevi i Beču. Od 1997. godine Rotari je postavio i svog predstavnika u Svetskoj banci.

“Malo stvari koje vrede dolazi bez truda. One ne bi mogle biti cenjene ako bi tako dolazile. Rotari nije bio potez genija, u stvari u njemu ima veoma malo, ako uopšte i ima, originalnosti.

Ima mudrosti u izreci ’Nema ničeg novog pod suncem’“ Paul Harris, This Rotarian age, str. 73.

rotari monografija | 29

Rotari

fondacija

Programi

Rotari fondacije

O

snovni način služenja Rotarija je kroz akcije Rotari klubova u lokalnim zajednicama. Ipak od osnivanja Rotari fondacije 1917. godine ova organizacija postaje sve značajniji partner međunarodnih organizacija i svetskih vlada u rešavanju velikih globalnih problema. Od prve donacije od 26,5 dolara 1917. godine Fondaciji je donirano više od milijardu dolara. Više od milion pojedinaca je dobilo priznanje “Pol Haris Fellows”, jer je doniralo 1.000 ili više dolara godišnjim programima Fonda. Stotine hiljada rotarijanaca je svojim donacijama, volontiranjem i svakom drugom vrstom pomoći doprinelo globalnoj borbi protiv virusa dečje paralize, ali i opismenjavanju, školovanju i rešavanju brojnih problema lokalnih zajednica širom sveta.

30 | rotari monografija

T

okom 1917. godine dešava se jedna od stvari koja će umnogome odrediti kako Rotari Internacional danas izgleda. Tadašnji predsednik RI Arč C. Klamp (Arch C. Klumph) predlaže uvođenje novčanih donacija “za činjenje dobra u svetu”. Kada je fond u kome su skupljane donacije 1928. godine dostigao 5.000 dolara preimenovan je u Rotari fondaciju i postao posebna celina u okviru Rotari Internacionala.

Originalni fond poveren je petorici poverenika, uključujući Klampa, da investiraju, upravljaju i administriraju svom imovinom fonda koja će biti korišćena za potrebe Rotari Internacionala. Dve godine nakon osnivanja Fond je dao svoj prvi grant od 500 dolara Međunarodnom društvu za decu invalide.

Velika depresija, a nakon toga i Drugi svetski rat osujetili su rast Fonda, ali nakon rata potreba za pomoći bila je ogromna.

Polio

M

oto Rotarija “Nesebično služenje” najbolje se ogleda u najambicioznijem projektu u istoriji Rotarija - Inicijativi za globalno iskorenjivanje polija. Više od 25 godina Rotari predstavlja motor akcije čiji je cilj potpuno iskorenjivanje opakog virusa koji izaziva dečju paralizu. Danas je akcija „Polio Plus“ primer saradnje između privatnog i javnog sektora u ispunjavanju humanitarnih ciljeva.

U godini kada se slavi 107 godina postojanja Rotarija u Indiji, jednom od najvećih žarišta ove bolesti, godinu dana nije zabeležen novi slučaj dece obolele od polija.

Prema podacima Rotari fondacije, finansijski doprinosi Rotarija u iskorenjivanju polija će dostići 1,2 milijarde dolara dok se svet ne oslobodi ove bolesti. Od 1985. godine Rotari se bori protiv polio virusa, ali i inspiriše sve oko sebe, pa je tako na njihovu inicijativu doneta rezolucija na osnovu koje je formirana globalna inicijati-

Plus

Od 1985. godine više od dve milijarde dece je dobilo oralnu polio vakcinu va za eradikaciju polija 1988. godine. Do 2002. godine procenat obolelih od dečje paralize smanjen je za 99 odsto u odnosu na 1985. godinu kada je projekat započeo i kada je godišnje obolevalo oko 350.000 dece širom sveta.

Rotari je u saradnji sa UN i Svetskom zdravstvenom organizacijom organizovao Nacionalne dane imunizacije kada je hiljade rotarijanaca volonterski učestvovalo u imunizaciji dece i kada je skoro dve milijarde dece imunizovano. Tu su značajnu ulogu igrali i srpski rotarijanci predvođeni RK Beograd prilikom imunizovanja dece na Kosovu.

rotari monografija | 31

Od 2010. do kraja 2012. godine potrebno je 850 miliona dolara godišnje donacija iz svih izvora kako bi se finansirala poslednja faza eradikacije.

“Kako se iskorenjivanje polija bliži kraju posao postaje sve teži. Žarišta virusa ostaju u najsiromašnijim zemljama, a mnoge od njih zahtevaju veću podršku kako bi se postigao cilj.

Pomoć na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou je od kritične važnosti. Mala, ali posvećena grupa rotarijanaca pokušava da vlade i multinacionalne organizacije podrži u naporima da obezbede političku i finansijsku podršku neophodnu za iskorenjivanje polija.

Do trenutka kada svet i zvanično bude oslobođen od polija, donacije Rotarija globalnoj inicijativi za iskorenjivanje virusa dečje paralize preći će 1,2 milijarde dolara, što predstavlja 66 odsto svih donacija privatnog sektora inicijativi. U poslednje vreme, Rotari radi uz pomoć Fonda Bila i Melinde Gejts na prikupljanju neophodnih sredstava za iskorenjivanje polija” (Rotary International News-17 January 2012.)

Fond Bila i Melinde Gejts je donirao 355 miliona dolara za konačni obračun sa poliom, a cilj Rotari fondacije je da na ovu pomoć odgovori sa dodatnih 200 miliona dolara.

Humanitarni

grant projekti

H

umanitarni grant projekti omogućavaju rotarijancima da podrže projekte koji obezbeđuju pijaću vodu, zdravstvenu brigu, časove opismenjavanja i sve druge osnovne potrebe neophodne svakom čoveku. Kroz humanitarne grant programe od 1947. godine rotarijanci širom sveta primili su 1,6 milijardi dolara. Distrikt grantovi omogućavaju

32 | rotari monografija

distriktima da podrže aktivnosti koje su od pomoći lokalnoj ili međunarodnoj zajednici.

“Matching” grantovi pomažu rotari klubovima da sprovedu humanitarne projekte u saradnji sa klubovima ili distriktima u drugim zemljama.

Rotari fondacija obezbeđuje jedan dolar na svaki dolar koji je obezbeđen iz fonda distrikta i još pola dolara na svaki dolar nove donacije.

Obrazovni

R

programi

otari ima dugu tradiciju širenja mira i razumevanja kroz obrazovanje. Koreni ovog programa sežu u 1947. godinu kada je u čast osnivača Rotarija Pola Harisa dodeljeno 18 stipendija za edukaciju u inostranstvu. Iz ovoga je nastao program Ambasadorskih stipendija za koji je od 1947. godine izdvojeno 532 miliona dolara za 41.000 muškaraca i žena. Ovaj program šalje studente i postdiplomce na studije, ali i profesionalce na usavršavanje u inostranstvu gde šire misiju Rotarija o miru i razumevanju.

Rotari organizuje i grupne razmene mladih između 25 i 40 godina i to nerotarijanaca različitih profesija. Toko se od četiri do šest nedelja oni upoznaju sa novim kulturama i običajima, uspostavljaju prijateljstva i razmenjuju ideje.

U 2010. godini usvojen je i Plan vizije budućnosti koji je definisao šest oblasti fokusa u kojima će Rotari pokušati da učini što veći uticaj u unapređenju života ljudi. Od 2013. godine će se i način odobravanja grantova distriktima i klubovima prilagoditi novom planu.

Mir i sprečavanje i rešavanje konflikta je prva oblast u okviru nove strategije Rotarija koja će se postići jačanjem lokalnih mirovnih akcija, treningom lokalnih lidera u sprečavanju konflikta, podrškom izgradnji mira u konfliktnim područjima, pomoći ranjivim delovima populacije u konfliktnim područjima i podrškom studijama koje se bave mirom i rešenjem sukoba.

Druga oblast na koju će se Rotari fokusirati je prevencija i tretman bolesti kroz unapređenje lokalnih zdravstvenih ustanova, borbom protiv svih većih bolesti poput AIDS-a ili malarije, kao i mobilizacijom zajednica u sprečavanju širenja bolesti.

Pristup vodi je jedno od značajnijih ciljeva Rotarija, a uz to će biti okrenut i obezbeđivanju osnovnih sanitarnih uslova gde god je to potrebno.

Zdravlje majki i dece je četvrta oblast na koju će Rotari obratiti pažnju pre svega akcijama u cilju smanjenja mortaliteta dece mlađe od pet godina, smanjenja mortaliteta majki i pobojšanjem medicinskih usluga za majke i decu. Četvrta oblast je osnovno obrazovanje i pismenost. Rotari će pokušati da obezbedi deci kvalitetno osnovno obrazovanje, da smanji disparitet između polova kada se radi o edukaciji i ojača lokalne kapacitete da obezbede pismenost i obrazovanje.

Na kraju, šesta oblast fokusa je ekonomski razvoj i razvoj zajednice. Rotari investira u ljude koji će stvoriti ekonomski napredak u svojim životima, ali i u svojim zajednicama. Jačanje lokalnog preduzetništva, posebno ženskog, i stvaranje kapaciteta na lokalnom nivou za podršku ekonomskom razvoju biće fokus pomoći rotarijanaca.

“Kolika je samo privilegija biti povezan sa 150.000 ljudi iz više od osamdeset nacija, različitih po jeziku, običajima i istorijskom poreklu; a ipak sličnih u jednom pogledu - svi poslovni ljudi, povezani zajedničkim idealom primenjivim na sve faze života, idealom koji je poznat i kao ideal služenja” Pol Haris, Rotarijansko doba, str. 80

rotari monografija | 33

34 | rotari monografija

rotari monografija | 35

36 | rotari monografija

ROTARI KLUB BEOGRAD

Istorijat

(1928 – 1941)

Beograd, 2012.

KORENI

P

očetak rotarijanstva u Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Beogradu, vezuje se za aktivnosti dr Vojislava Kujundžića i njegove kontakte sa čehoslovačkim rotarijancima. Međutim, treba istaći da je prodor i prihvatanje rotarijanskih ideja od strane srpskih intelektualaca i privrednika nešto starijeg datuma. Do prvih saznanja o Rotari organizaciji moglo je da dođe u vreme Prvog svetskog rata, kroz kontakte srpskih i savezničkih vojnika i oficira na Solunskom frontu ili nešto kasnije, u vreme školovanja mlade srpske inteligencije po evropskim kulturnim,

prosvetnim i naučnim centrima. Kulturne i političke veze, u to vreme, bile su naročito dobre sa Francuskom i Čehoslovačkom. Sa druge strane, dobri privredni odnosi i kulturna saradnja sa Čehoslovačkom, u vreme predsednika Tomaša Masarika, ubrzo su doveli do širenja ideja Rotarija na naše prostore. Naime, Rotari klub Prag osnovan je 1925. godine, a dve godine kasnije klubovi su postojali u svim većim češkim i slovačkim gradovima. Rotarijanstvo se ne samo brzo širilo već je i njegova popularnost bila velika, a o Rotariju se dosta pričalo i pisalo.

rotari monografija | 37

Dr Vojislav Kujundžić, osnivač Rotari kluba Beograd

Krajem avgusta 1927. godine, rotarijanac M. Svoboda, član RK Plzen, dolazi u posetu Beogradu i pred brojnom publikom govori o Rotari pokretu, principima rotarijanstva i daljem razvoju Rotari Internacionala. Nešto kasnije, oktobra 1927. dr Voja Kujundžić boravi poslovno u Pragu, upravo u vreme nacionalne Rotari konferencije kojoj prisustvuju predsednik RI1 za 1927/1928. godinu Arhtur Sapp i generalni sekretar Chelsey Perry. Veliki članak u listu Prager Presse i prigodni govor legendarnog sekretara RI Chesley Perry-ja privukli su njegovu pažnju i od tada, po sopstvenim rečima, doktor Kujundžić počinje da prati ideje rotarijanstva sa namerom da u svom gradu osnuje prvi klub.

Ubrzo po povratku u Beograd obratio se centrali Rotari Internacionala za Evropu u Cirihu i zatražio da mu dostave “Standardni statut Rotari kluba” i druge materijale kako bi započeo akciju osnivanja prvog kluba u

1 Uobičajena skraćenica za Rotari Internacional

38 | rotari monografija

Jugoslaviji. Nekoliko meseci kasnije, 8. novembra 1927. godine, pomoćnik sekretara RI za Evropu E. R. Kide, odgovara mu na dopis i kaže: Mi smo vam najlepše zahvalni za vaše pismo od 5 o. m. iz koga smo razumeli da vi, sa velikim interesovanjem i entuzijazmom nastojite da se u Beogradu osnuje Rotari klub.

Kako je svaki Rotari klub pod nadzorom borda direktora Rotari Internacionala i kako je u podsekretarijatu za Evropu imenovan predstavnik za poslove širenja organizacije, on će se obratiti vama za potrebne podatke o socijalnom stanju i privrednoj situaciji u Beogradu, a ovi podaci biće prosleđeni Rotari Internacionalu. U svakom slučaju, sa velikim zadovoljstvom odobravam vašu nameru i danas vam šaljem nekoliko primeraka naših brošura, traženi Statut i druga obaveštenja o Rotari pokretu.

Pozitivan stav i podrška podsekretara Kidea, podstakli su dr Kujundžića da početkom 1928. godine, sa malom grupom prijatelja počne redovno da se sastaje, poštujući pravi-

Kuća Vojislava Kujundžića

la RI koja su važila za klupska okupljanja. Ovi sastanci držani su ponedeljkom u 8 časova uveče u hotelu "Srpski kralj", a prvo jezgro budućeg Rotari kluba činili su: Dr Vojislav Kujundžić, lekar Dragomir Pavlović, bankar Đura Kiš, apotekar Periša Stefanović, trgovac kožom i Josif Hrnčir, arhitekta.

Razmatranje inicijative dr Vojislava Kujundžića Rotari Internacional je poverio specijalnom zastupniku za Evropu, T. C. Tomsenu, čije je sedište bilo u Cirihu. Tomsen, koji je bio član RK Kopenhagen, želeo je da se upozna sa situacijom u Jugoslaviji, njenom nacionalnom istorijom, kulturom i civilizacijom, etnogeografskim karakteristikama stanovništva, poljoprivredom, industrijom, javnim institucijama i mnogim drugim podacima. Izveštaj koji je dobio sredinom 1928. godine, pored traženih podataka, sadržao je i neke slobodne procene vezane za poreklo jugoslovenskih naroda, položaj, ulogu i namere srpskog naroda u višenacionalnoj zajednici kao i viziju

budućnosti Jugoslavije. Interesantan je deo koji se odnosi na socijalno i kulturno nasleđe stanovništva.2 U pogledu kulture i civilizacije, Jugoslavija je podeljena na dve velike teritorije: istočnu i zapadnu, koje se, uprkos blizini u kulturološkom smislu nikada nisu spojile i ujedinile i u kojima su etno-geografske razlike između naroda očigledne. Zapadna civilizacija je ostavila trag na Hrvatima, Slovencima i neslovenskim manjinama, Nemcima i Mađarima. Sa druge strane, Srbi, koji čine većinu stanovništva, prihvatili su civilizaciju Vizantije, čiji je uticaj ostao prisutan do današnjih dana. Razvoj ovih civilizacija tekao je paralelno, a razlike su i danas prisutne i lako uočljive.

2 Arhiva RI office Zurich. Izveštaj upućen T. C. Tomsenu pod naslovom “JUGO-SLAVIA” bez potpisa (kopija u posedu autora)

rotari monografija | 39

Hotel Srpski kralj, mesto sastanaka Rotari kluba Beograd

Pored ovog zvaničnog izveštaja T.C. Tomsen je dobio privatno pismo od ambasadora Prinsa (datirano 21. januara 1928. godine) u kome on komentariše mogućnost osnivanja Rotari klubova u Jugoslaviji:3 Dragi gospodine Tomsen U odgovoru na vaše pismo koje sam sa zadovoljstvom primio i u kome iznosite stavove komplementarne mojim, sa žaljenjem želim da konstatujem da Jugoslavija nije pogodna za Rotari. Ako ipak uspete da ovde osnujete klub, ciljevi i svrha ove organizacije biće nerazumljiva većini naroda, čak i u velikim gradovima. Verujem da je Rotari pogodan isključivo za zapad, a ovde je istok, pun starih tradicija koje teško nestaju, ako uopšte ikada nestanu. U tom smislu ne želim da učestvujem u neuspešnom pokušaju, a siguran sam da bi to ovde bio slučaj.

Zastupnik Tomsen kao i članovi Borda direktora RI prihvatili su ocene iz izveštaja i

3 Arhiva RI office Zurich. Pismo ambasadora Prinsa, upućeno T. C. Tomsenu (kopija u posedu autora)

40 | rotari monografija

stavove ambasadora Prinsa i doneli zaključak da se zemlje Balkana u bliskoj budućnosti ne otvaraju za širenje Rotari organizacije. Ta odluka je zakočila sve inicijative dr Kujundžića i praktično odložila osnivanje kluba na neodređeno vreme.

U nameri da se problem pomeri sa mrtve tačke dr Kujundžić se ponovo obratio svojim prijateljima – rotarijancima Čehoslovačke.

Guverner čehoslovačkog distrikta 1927/28. godine, Jozef Šulc, rado je prihvatio da pomogne i ponovo pokrene proces. Šulc je bio jedan od osnivača Rotarija u svojoj zemlji, imao je već pet godina iskustva u rotarijanstvu i što je najvažnije, bio je izabran za člana borda direktora RI, a njegov mandat počinjao je 1. jula 1928. godine. Sa druge strane, Šulc je odlično poznavao mentalitet ljudi koji žive u etnički mešovitim sredinama i probleme manjina, posebno one koji su tangirali Rotari organizaciju. Recimo, RK Strazbur (Francuska) u to vreme nije imao nijednog Nemca za člana, a u klubovima na jugu Mađarske nisu primali članove poreklom Slovene. Obrnuto, kao do-

bar primer uzimao je klubove u Bohemiji (Čehoslovačka) sa mešovitim češko-nemačkim sastavom i isticao da je predsednik RK Prag, A. Urman, etnički Nemac. Različitost u kulturnom nasleđu, jeziku, religiji i obrazovanju, po njegovom mišljenju, nije bio problem za organizovanje Rotari kluba. Štaviše, uz rotarijansku toleranciju, prijateljstvo i dobru volju svaki ovakav klub mogao je uspešno da funkcioniše, a navedene razlike su obogaćivale sadržaj sastanaka i klupsku atmosferu. Drugi dobar primer bili su klubovi u Švajcarskoj, u kojima se ovakva pitanja nisu ni postavljala.

Inicijative za osnivanje Rotari klubova u Beogradu i Zagrebu, koje su se nekako u isto vreme pojavile, Šulc je pozdravio i podržao.

Pripremajući se za novu dužnost direktora u Bordu direktora Rotari Internacionala, boravio je u Čikagu i Mineapolisu gde je imao prilike da o problemu širenja rotarijanstva razgovara sa predsednikom RI, gospodinom Tomom B. Satonom. Šulc se zdušno založio da se Rotari organizacija proširi na zemlje Balkana, a komentarišući u pismu upućenom

23. avgusta 1928. godine T.C. Tomsonu svoj razgovor sa predsednikom RI, on kaže:4 Razgovarao sam u Mineapolisu i Čikagu sa predsednikom Satonom i gospodinom Kingom. Obojica su vrlo zainteresovani da se Rotari proširi na Balkan, posebno u Jugoslaviju, Bugarsku i Rumuniju, a takođe i u Poljsku, pa su od mene tražili da se lično angažujem u ovim zemljama. Iako nemam suviše slobodnog vremena, sa zadovoljstvom ću to uraditi, jer osećam da je apsolutno neophodno da se ove zemlje, sa kojima imamo brojne veze i poslovne interese, uključe u Rotari organizaciju.

Već sam ti rekao da sam razgovarao sa puno ljudi u Jugoslaviji i da već izvesno vreme neki naši članovi komuniciraju sa nekoliko istaknutih Beograđana. Princ Pavle se interesovao za Rotari, a saznao sam, što me je iznenadilo, da je čak i kralj Aleksandar pokazao interes za naš pokret.

4 Arhiva RI office Zurich, Izveštaj J. Šulca upućen T.C. Tomsenu, 23.08.1928.g. (kopija u posedu autora)

rotari monografija | 41

Guverner Šulc je sredinom septembra 1928. godine došao u posetu Beogradu i tom prilikom prisustvovao sastanku organizacionog odbora koji je održan u hotelu Srpski kralj 13. septembra 1928. godine. Prisutni članovi organizacionog odbora budućeg Rotari kluba Beograd bili su: • Dr Vojislav Kujundžić, lekar, • Dragomir Pavlović, bankar, • Đura Kiš. apotekar, • Vojko Đermanović, prokurista banke i • Jozef Hrnčir, arhitekta.

U svom putnom izveštaju gospodin Šulc ovaj sastanak ocenjuje ovako: Sastanak 13. septembra u hotelu "Srpski kralj", bio je polaganje kamena-temeljca Rotari kluba Beograd. Tom prilikom formiran je organizacioni odbor na čijem je čelu dr Kujundžić. Odbor je dobro obavio svoj posao i ja sam spreman da ga sa velikim zadovoljstvom svečano uvedem u Rotari zajednicu. Klub je prihvatio standardni Statut RI za klubove, a overena kopija istog data je u prilogu ovog izveštaja.

42 | rotari monografija

Sledeći važan datum u istoriji Rotari kluba Beograd je 15. oktobar 1928. godine, kada je, u prisustvu 19 članova budućeg kluba, održan osnivački sastanak Rotari kluba Beograd.

Tada je, posle široke debate o svim aspektima Rotarija, aklamacijom doneta odluka o osnivanju, izabran upravni odbor i usvojen klubski statut. Ovaj datum se u svim internim klupskim dokumentima smatra danom osnivanja kluba, mada se u arhivskoj građi Rotari Internacionala kao datum osnivanja pominje 4. mart 1929. godine, dan kada je centrali RI u Čikagu podneta prijava za članstvo (Application form Club for membership), zajedno sa listom članova osnivača (Roster List of Charter Members).

Izabrani upravni odbor je za prvog predsednika imenovao doktora pravnih nauka Ferdinanda Granberga, za potpredsednika dr Vojislava Kujundžića, sekretara arhitektu Jozefa Hrnčira, blagajnika Gojka Đermanovića i ceremonijare Stevana Koena i upravnika hotela “Srpski kralj”, Eduarda Frankla. Sada, kada je odluka o osnivanju kluba bila done-

Ferdinand GraMberg, čarter predsednik RK Beograd

ta, dalji rad se odvijao u dva pravca. Prvi se odnosio na pozivanje i okupljanje novih kandidata, informisanje i edukovanje članstva o ciljevima Rotarija i jačanju unutrašnje organizacije kluba. Kao što je Jozef Šulc predvideo, neki članovi koji su prisustvovali osnivačkom sastanku nisu ostali u klubu, ali su se zato priključili novi.

Druga važna aktivnost članova kluba bio je rad na otvaranju Jugoslavije za Rotari, odnosno na registraciji kluba kod domaćih vlasti, a potom kod Rotari Internacionala. Na tim važnim i vrlo obimnim poslovima najviše su se angažovali predsednik Granberg, dr Kujundžić i advokat Rinald Čulić. Kada se jednom prelomio i konačno podržao osnivanje kluba u Beogradu, ambasador Prins, koji je i sam bio rotarijanac, aktivno se uključio u rad. Njegovo iskustvo i poznavanje Rotari organizacije i njenih procedura bilo je zaista dobrodošlo. On je uspostavio vezu sa svojim matičnim klubom Atlantik Siti (Nju Džersi/SAD) i povezao američke rotarijance sa prvim takvim klubom na Balkanu. Štaviše, njegova poznanstva i uticaj

na članove Borda direktora RI doprineli su da najviši organ Rotari organizacije ubrzo, u decembru 1928. godine donese odluku o svom širenju na teritorije Jugoslavije, Bugarske i Grčke. Ova odluka glasi:5 Komitet za širenje RI preporučio je sledeće navedene zemlje da se stave na listu zemalja ili teritorija u kojima Rotari klubovi mogu da se organizuju: • Holandska Gvajana • Britanska Gvajana • Jugoslavija • Bugarska • Grčka • Sijam (Tajland) • Francuska Indokina • Anglo-Egipatski Sudan i • Sirija Bord direktora RI saglasan je da u zemljama sa gornje liste mogu da organizuju novi Rotari klubovi.

5 Arhiva RI office Zurich (kopija u posedu autora)

rotari monografija | 43

Sastanak RK Beograd, 11. marta 1929, u hotelu Srpski kralj

Ovom odlukom su vrata za ulazak beogradskog kluba u veliku Rotari porodicu postala širom otvorena. Ipak, prijava za članstvo, Application for membership, podneta je tek tri meseca kasnije, 4. marta 1929. godine.

Da li je ovo kašnjenje bilo izazvano političkom nestabilnošću (diktatura od 6. januara 1929. godine), željom da se sinhronizuju aktivnosti osnivanja klubova u Beogradu i Zagrebu, relativno niskim nivoom tadašnjih saobraćajnih, poštanskih i telekomunikacionih veza ili je u pitanju bio neki drugi razlog, teško je reći. U svakom slučaju zna se da je prijava za članstvo podneta Rotari Internacionalu posle svečanog sastanka koji je navedenog dana održan u hotelu “Srpski kralj”. Ovom sastanku prisustvovali su gosti: • • •

Džon D. Prins, ambasador SAD u Beogradu Jozef Šulc, član Borda direktora RI Anton Živna, predstavnik RK Tabor iz Čehoslovačke

44 | rotari monografija

• • • • • • • • • •

dr Jozef Uram, predstavnik RK Košice iz Čehoslovačke inž. Radovan Alaupović, predstavnik RK Zagreb (u osnivanju) i članovi Rotari kluba Beograd: predsednik, dr Ferdinand Granberg potpredsednik, dr Vojislav Kujundžić sekretar, Jozef Hrnčir blagajnik, Gojko Đermanović ceremonijari, Stevan Koen i Eduard Frankl odbornici, dr Janko Šuman i Adolf Minh i članovi, dr Lazar Bugarčić, Sreten Obradović, Đorđe Biba, Đura Kiš, Ljuba Stanojević, Jovan Viktorović, Franja Bajloni, dr Rinald Čulić, Lujo Harazim, Ilija Panić, Dragomir Pavlović, Otmar Hen, Aca Dinić, Milan Nikolić i Radomir Jokić.

Početkom aprila 1929. godine generalni sekretar RI, Čelzi Peri, formira registrator C620-Beograd-Jugoslavija u kojem će se ču-

vati celokupna dokumentacija Rotari kluba Beograd, a nekoliko nedelja kasnije obaveštava predsednika, dr Ferdinanda Granberga, da je klub primljen u Rotari Internacional. Čarter ceremonija održana je od 28. do 30. juna na Plitvičkim jezerima u zajedničkoj organizaciji Rotari klubova Beograd i Zagreb. Jozef Šulc je kao izaslanik predsednika Rotari Internacionala, Toma I. Satona, predao čarter povelje predsednicima Ferdinandu Granbergu i Jozu Mikuličiću. Ovoj svečanosti su, kao gosti prisustvovali: Sigmund Trojer, predsednik RK Grac, Alfred Val, predsednik RK Insbruk, Antun Kalina, predsednik RK Prag, i dr inž. Aleksandar Apold, predsednik RK Beč. Pozdravne telegrame uputili su Rotari klubovi: London, Rim, Bern, Prag, Venecija, Oslo, Bratislava, Bukurešt, Jerusalim, Malaga, Hamburg, Drezden, Plzen, Košice, Moravska Ostrava, Salcburg, Teplic, Sušica, Vag, Bilbao, Češke Buđejovice, Avr, Viši i Utreht.

PRVE GODINE RADA Već u prvoj godini rada Rotari klub Beograd je u proceduralnom, ali i u neformalnom smislu poštovao sve standarde koje je ustanovio Rotari Internacional. Sastanci su se održavali svakog ponedeljka u 8 časova uveče u prostorijama hotela “Srpski kralj”. U to vreme Beograd je imao nekoliko reprezentativnih hotela, “Pariz”, “Kasina” i “Moskva”, koji su se nalazili na Terazijama, i hotel “Bristol” u Karađorđevoj ulici. Ipak, najlepši među njima bio je “Srpski kralj”, koji se nalazio na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice. Sagrađen je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u vreme osnivanja kluba 1928. godine. Bilo je to lepo četvorospratno zdanje sa nekoliko sala i velikom terasom. Skoro sve sobe su imale kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejanje, u toku zimskih meseci, koristili su se radijatori sa modernom centralnom kotlarnicom. “Srpski kralj” je bio elitno mesto na kome su se okupljali ugledni Beograđani, posebno nede-

rotari monografija | 45

ljom na porodičnom ručku. Ovaj objekat je bio pod zaštitom države, a vlasnik hotela je bila Vračarska zadruga. Zadruga je vršila nadzor nad poslovanjem hotela preko komesara koji je bio nadređen upravniku, pa se može reći da je ovaj sistem rukovođenja bio i neobičan i nepraktičan. Rotarijanci su imali tu privilegiju da je dugogodišnji upravnik hotela, Eduard Frankl, bio jedan od osnivača kluba, što je značilo da će rotarijanci uvek biti dobro dočekani i da će se osećati prijatno. Za njih je bila rezervisana jedna od manjih sala, tzv. “sala pored terase”, koju su zvali i Rotari sala. U slučaju okupljanja većeg broja gostiju, organizacije Ladies night-a ili prilikom Rotari konferencija koristile su se veće sale, a u letnjim mesecima i velika terasa.

Sastanci kluba imali su uobičajeni dnevni red, a posebna pažnja obraćala se na predavanja koja su držali i rotarijanci i gosti. Odmah po završetku sezone godišnjih odmora, u septembru 1929. godine, počeli su dogovori

46 | rotari monografija

o širenju rotarijanstva i osnivanju klubova u drugim gradovima. Najagilniji učesnik u ovim dogovorima i akcijama bio je dr Voja Kujundžić. Na njegov predlog usvojeno je da se sledeći Rotari klub osnuje u Novom Sadu, a vođenje daljih aktivnosti povereno je, naravno, doktoru Voji. Realizaciju ove ideje on je započeo na vrlo neuobičajen način, a evo kako te prve korake opisuje dr Branko Petrović, član RK Novi Sad:6 Devetog oktobra 1929. godine dobilo je oko četrdeset uglednih građana Novoga Sada pismo neobičnog spoljašnjeg izgleda. U levom uglu koverte, duguljastog oblika, nalazio se otisak jednog točka, ispod kojeg je stajao natpis “Rotari klub - Beograd”. Rotarstvo i rotarske organizacije bile su u to vreme našoj široj javnosti još nepoznate stvari, pa stoga nije čudo što je svaki od nas s najvećom ljubo-

6 Jugoslovenski rotar br. 5/33, str. 10-12

Dr Gedeon Dunđerski (čarter predsednik)

pitljivošću otvorio priloženo pismo. Velika je bila naša radost kada smo iz sadržaja pisma razabrali da nas poznati i opšte voljeni agilni javni radenik g. Dr Voja Kujundžić, toplim prijateljskim rečima poziva na dogovor u cilju osnivanja Rotari kluba u Novom Sadu. Sastanak je bio utvrđen za 12. oktobar. Toga dana u 20 časova sakupili su se skoro svi pozvani u prostorijama hotela "Bela lađa."

Ovom astanku su prisustvovali delegati beogradskog Rotari kluba, dr Voja Kujundžić, Adolf Minh, Sreten Obradović, Ika Panić i Josif Hrnčir.

Posle iscrpnog objašnjenja od strane delegata beogradskog Rotari kluba, naročito pak izlaganja g. dr Voje Kujundžića i Josifa Hrnčira o ciljevima i zadacima rotarskih organizacija, prisutni Novosađani, s najvećim ushićenjem i oduševljenjem izražavaju želju da se odmah, već na prvom sastanku, postave temelji ovoj korisnoj organizaciji, donoseći jednoglasno odluku da se u Novom Sadu osnuje Rotari

Dr Branko Petrović (sekretar)

Živorad Bogdanović (budući predsednik)

klub. Prijateljski sastanak pretvorio se odmah u skupštinu za konstituisanje na kojoj su izabrani dr Gedeon Dunđerski za predsednika, dr Steva Adamović za potpredsednika, a dr Branko Petrović za prvog sekretara kluba.

Paralelno sa ovim aktivnostima tekao je i proces osnivanja RK Osijek i RK Subotica, a inicijatori su bili RK Zagreb i RK Beograd. Interesantno je da su se već u fazi formiranja klubova u Beogradu i Zagrebu pojavili određeni nesporazumi između članova upravnih odbora. Pitanje koji klub će biti prvi osnovan, kada i gde će se održati Charter ceremonija i drugi manje važni detalji bili su predmet obimnih rasprava. U svim početnim međusobnim dogovorima uspešno je posredovao Jozef Šulc i mnoga sporna pitanja i problemi bili su prevaziđeni.

U jesen 1929. godine klubovi su započeli svoje aktivnosti na širenju rotarijanstva i osnivanju novih klubova. Pri tome Beograd i Zagreb su želeli da u potpunosti kontrolišu

rotari monografija | 47

nove klubove i ojačaju svoj uticaj. To je dovelo do novih nesporazuma između dva kluba.

Tenzije su rasle i oba kluba su se obratila centrali RI za Evropu, koja se nalazila u Cirihu, sa zahtevom da pomogne u razrešavanju nastalih problema. Već početkom decembra 1929. godine, nepunih šest meseci posle čartera na Plitvicama, u posetu Zagrebu i Beogradu dolazi sekretar RI za Evropu, Rasel. V. Vilijams, sa namerom da pomogne u prevazilaženju nastalog stanja. U detaljnom putnom izveštaju upućenom generalnom sekretaru RI, Čelziju Periju, on iznosi mnoštvo interesantnih zapažanja:7 Već neko vreme se zapaža porast tenzija u odnosima Rotari klubova Beograd i Zagreb. U

7 Kopija izveštaja ovog funkcionera, označena kao “poverljivo”, a koja je dobijena iz arhive R.I. office Zurich nije potpisana, ali je sigurno da se radilo o sekretaru za Evropu R.I. u 1929/30, Raselu. V. Vilijamsu

48 | rotari monografija

oba kluba smatraju da se druga strana ne pridržava u potpunosti rotarijanskih pravila i procedura, da pokušava da kontroliše Rotari pokret u zemlji i da istakne sebe potiskujući drugu stranu u pozadinu. Zatim, postalo je očigledno da Rotari klubu Beograd nedostaju informacije i uputstva koja se odnose na širenje Rotarija i osnivanje novih klubova, pa je naša dužnost da pokušamo da im ove podatke dostavimo.

Veoma sam zadovoljan što sam obavio ovu posetu jer verujem da smo prevazišli sva nerazumevanja između Beograda i Zagreba. Sada sam mnogo bolje upućen u njihove različite mentalitete i moći ću efikasnije da pomognem da se uspostavi međusobna saradnja. Najvažniji rezultat moje posete je da sam sa Beogradom i Zagrebom napravio detaljan plan o daljem širenju rotarijanstva, o čemu sam vam već poslao informaciju.

Poseta ovog visokog funkcionera imala je velikog uticaja na dalji rad i međusobne

Prvi guverneri, Edo Marković i Milan Stojadinović

odnose Rotari klubova Beograd i Zagreb.

Globalno se može oceniti da su problemi bili prevaziđeni za duži period mada je izvestan, čak pozitivan, rivalitet postojao sve do gašenja Rotari pokreta u Jugoslaviji, početkom 1941. godine.

Rotarijanstvo se brzo širi. Već 12. oktobra 1929. formira se Rotari klub u Osijeku, 16. novembra 1919. godine u Novom Sadu, 24. maja 1930. godine u Subotici i 7. septembra 1930. godine u Sušaku. Zatim 15. i 16. novembra 1930. godine održavaju se dva čartera u Mariboru i Varaždinu, 14. marta 1931. u Ljubljani, 20. marta 1931. u Sarajevu, 14. maja 1931. godine, u Splitu. 5. juna 1931. godine, u Pančevu i 30. maja 1931. godine u Skoplju. U tom trenutku Jugoslavija je imala 13 Rotari klubova, isto kao Švajcarska, a više nego Danska, iako je Rotari pokret u ovim zemljama bio jači i ranije osnovan. Jugoslovenski rotarijanci su uložili mnogo energije i pokazali mladalački entuzijazam u prve dve godine rada.

Godišnja konvencija RI, koja je održana juna 1931. godine u Beču, istakla je Jugoslaviju kao dobar primer i veliki uspeh. Razvoj se nije odnosio samo na povećanje broja klubova već i na jačanje unutrašnje organizacije, broja članova u klubu i, što je najvažnije, prijateljstva i dobre klupske atmosfere.

U oktobru 1931. godine u Sarajevu je održana Prva generalna konferencija Rotari klubova Jugoslavije na kojoj je doneta odluka da se uputi zahtev Bordu direktora RI za osnivanje posebnog distrikta koji će pokrivati teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Bord direktora RI prihvata zahtev i 9. novembra 1931. godine donosi odluku o osnivanju Distrikta 77 (Jugoslavija), a za guvernera imenuje Eda Markovića iz Rotari kluba Zagreb.

rotari monografija | 49

U periodu od 1932/33. do 1940/41. guverneri Distrikta 77 bili su: • 1932/33. Edo Marković, RK Zagreb, • 1933/34. Milan Stojadinović, RK Beograd, • 1934/35. Viljem Krejči, RK Ljubljana, • 1935/36. Viktor Ružić, RK Sušak, • 1936/37. Vladimir Belajčić, RK Novi Sad, • 1937/38. Stevan Pavlović, RK Beograd, • 1938/39. Ivan Slokar, RK Ljubljana, • 1939/40. Radovan Alaupović, RK Zagreb i • 1940/41. Viktor Ružić, RK Sušak.

KLUPSKI ŽIVOT Beogradski rotarijanci imali su raznovrstan i bogat sadržaj klupskih sastanaka. Posle prvih godina međusobnog upoznavanja i privikavanja na rotarijanska pravila i procedure, članstvo se ustalilo, ojačale su stare i uspostavile se nove prijateljske veze i slobodno se može reći da se formirao specifičan beogradski rotarijanski duh i prijatna, drugarska, klupska atmosfera. Beograd je bio prestonica Kraljevine Jugoslavije i tu su se po prirodi posla okupljali predstavnici različitih stranih firmi,

50 | rotari monografija

diplomatski kor, članovi Vlade i visoki državni činovnici iz drugih delova zemlje, predstavnici međunarodnih humanitarnih i nevladinih organizacija i mnogi, mnogi drugi. Neki od njih bili su rotarijanci koji su se priključili beogradskom klubu donoseći sa sobom ne samo posebnosti sredine iz koje potiču već i rotarijanske navike i običaje iz svog matičnog kluba.

Zatim, bilo je slučajeva da u okviru jedne porodice bude više rotarijanaca tako da jedan brat bude u jednom, a drugi brat u drugom klubu. Dobar primer za to je poznata porodica Teokarević gde su tri brata bili članovi, pa čak i osnivači, tri različita Rotari kluba. Vlada Teokarević bio je član RK Beograd, njegov brat Lazar član RK Leskovac, a najmlađi Slavko član RK Morava (ĆuprijaParaćin-Jagodina). Slično je bilo sa braćom Granberg; Ferdinand je bio prvi predsednik RK Beograd, a Herman je imao istu ulogu u RK Pančevo. To je na specifičan način bogatilo rotarijanski život i međusobne veze između klubova u 77. distriktu.

Staro sajmiĹĄte i panorama Beograda 1938. godine

Ulica Kralja Milana

DoÄ?ek pravoslavne nove 1934, godine u RK Beograd

rotari monografija | 51

Rotari klub Beograd bio je sredina u koju su se ljudi sa strane, budući članovi, lako uklapali i može se reći da je pored izraženog nacionalnog bića klub usvojio i negovao rotarijanski internacionalizam u pogledu etničke, religiozne ili rasne pripadnosti. Naravno, velika većina članova bili su Beograđani, mnogi kroz više generacija, ljudi iz viših građanskih slojeva, koji su negovali porodičan život, slavili slavu, Božić i Uskrs, pravoslavnu Novu godinu i rođendane svojih najbližih. Često su se takvi praznici poklapali sa terminima redovnih sastanaka pa su organizovane “sestrinske večeri” uz poseban program u kome su učestvovali gosti, ali i sami rotarijanci, odnosno članovi njihovih porodica.

Posle formiranja Distrikta 77, a posebno posle Prve distriktne konferencije, život i rad jugoslovenskih klubova, pa i Rotari kluba Beograd dostigao je vrlo visok nivo, kako u sadržajnom tako i u organizacionom smislu.

Novi guverner, Milan Stojadinović, odmah po preuzimanju dužnosti pokreće mesečni časopis “Jugoslovenski rotar”, čiji je glavni urednik uvek bio guverner. Časopis je izlazio sve do

52 | rotari monografija

marta 1941. godine i u njemu su pored guvernerovog pisma redovne rubrike bile: – Izabrani tekst o nekoj aktuelnoj temi – Istorija rotarijanstva u Jugoslaviji – Život Rotari klubova u Jugoslaviji – Inostrani Rotari klubovi – Pregled rotarijanske štampe itd.

U prvoj godini izlaženja, časopis je štampan u Grafičkom umetničkom zavodu Planeta, koji se nalazio u Uskočkoj ulici broj 8, a čiji je vlasnik bio Sreten Obradović, potpredsednik RK Beograd za 1933/34. godinu. Guverner Stojadinović i njegov saradnik na zajedničkom poslu, Sreta Obradović, uložili su mnogo truda i uspeli da mesečni glasnik jugoslovenskih rotarijanaca bude na visokom nivou, kako u pogledu sadržaja članaka i priloga, tako i u pogledu kvaliteta štampe i opreme. Posebno se isticao izvanrednim fotografijama koje su ilustrovale objavljene tekstove.

U kasnijem periodu do kraja 1940. godine, Rotari pokret u Jugoslaviji ima stabilan razvoj, a statistika beleži da je na početku 1939/40. rotarijanske godine, Distrikt 77 imao 34 kluba sa 834 člana. Poslednji guverner distrikta bio

je doktor pomorskog prava iz Sušaka Viktor Ružić kome je to bio drugi guvernerski mandat (prvi 1935/36. god).

Osnovni kvalitet i snagu beogradskog Rotari kluba činili su njegovi članovi. U osnivanju i radu kluba najveći doprinos dao je dr Vojislav Kujundžić, lekar i načelnik u Ministarstvu narodnog zdravlja Kraljevine Jugoslavije, čiji interes za Rotari pokret datira, kao što je rečeno, od 1927. godine. On je bio čovek koji je preneo Rotari ideju iz Praga u Beograd, započeo aktivnosti na osnivanju kluba i imao ključnu ulogu u unutrašnjoj organizaciji, radu i širenju Rotari pokreta u Beogradu i Srbiji. Skroman, ali uporan i dosledan, doktor Kujundžić nikada nije bio predsednik kluba, niti je zauzimao neku od odgovornih funkcija u Distriktu Jugoslavija, ali je bio snažan oslonac svim predsednicima koji su uvek mogli da računaju na njegov entuzijazam, principijelnost i dobru volju.

Njegovi klupski drugovi su ga zvali VojaOganj i ovaj nadimak mu je odlično pristajao, iako ga nije dobio zbog rada u klubu, već iz sasvim drugih razloga.

Među ličnostima koje su svojim radom, autoritetom i znanjem davali ton Rotari klubu Beograd, nesumnjivo se izdvaja i Milan Stojadinović, dugogodišnji ministar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u periodu od juna 1935. do februara 1939. godine. Doktor Stojadinović je postao član RK Beograd krajem 1929. godine, a već u rotarijanskoj 1930/31. godini izabran je za predsednika kluba. Po osnivanju distrikta, preuzima, 1933. godine, dužnost guvernera od Eda Markovića, a u sledećoj rotarijanskoj godini postaje član Evropskog ekonomskog savetodavnog odbora. Iste godine predstavlja sve jugoslovenske klubove na Kongresu RI u Detroitu. U svojoj autobiografskoj knjizi "Ni rat ni pakt"8, on daje dosta podataka o radu kluba, ali i o svojoj ličnoj ulozi u razvoju rotarijanstva u Srbiji. Njegova međunarodna aktivnost, posebno rad u Evropskom komitetu RI u Londonu, učinili su da u godinama pre Drugog svet-

8 M. Stojadinović, Ni rat ni pakt, Otokar Keršovani, Rijeka, 1970.

rotari monografija | 53

skog rata bude jedna od najcenjenijih ličnosti evropskog rotarijanstva.

Kada je krajem 1935. godine dobio mandat za sastav vlade, nekoliko članova njegovog kabineta i visokih funkcionera bili su rotarijanci. Često je isticao da se u svom radu pridržava rotarijanskog principa, a mnogi funkcioneri RI su ga uzimali za primer u smislu šta Rotari duh može da ostvari kada se čovek nađe na visokoj vladinoj funkciji. Štaviše, posle ostavke Stojadinovića, neki rotarijanci su ušli i u novu vladu Cvetković-Maček, a bivši guverner Viktor Ružić, ban Savske banovine do 1939. godine, u novoj vladi je jedno kraće vreme bio ministar pravde.

Kada se pogleda lista svih članova Rotari kluba Beograd u periodu 1928-1941, koja sadrži 83 imena, može se zaključiti da se oko Rotari ideje okupio veliki broj značajnih ličnosti iz svih oblasti političkog, privrednog, kulturnog, naučnog i umetničkog života predratnog Beograda. Njegovi članovi su bili Franjo Bajloni, vlasnik pivare, Vlada Teokarević, vlasnik tekstilne industrije, Ferdinand Granberg,

54 | rotari monografija

suvlasnik rudnika Bor i željezare SARTID, Ivo Andrić, književnik, Mihajlo Petrović Alas, matematičari književnik, dr Stevan Ćirić, predsednik Narodne skupštine Jugoslavije, Branislav Vojinović, upravnik Narodnog pozorišta, Ljuba Stanojević, glumac, Dragutin Prica, admiral i komandant mornarice, Milan Radosavljević, guverner Narodne banke, Dobrivoje Stošević, ministar prosvete i mnogi, mnogi drugi.

Iako je vek Rotari kluba Beograd bio kratak, ukupno 12 godina, on je ostavio dubok trag u društvenom, privrednom i kulturnom životu Beograda i Srbije. Pored mnogih humanitarnih projekata, učešća u različitim društvenim akcijama, predavanja, raznih obrazovnih aktivnosti, izdavanja publikacija i razmene poseta, klub je veoma mnogo uradio na međunarodnom planu. Pošto su beogradski Rotari klub sačinjavali uspešni poslovni ljudi koji su često putovali po svetu i po logici rotarijanskih ideja i pravila posećivali tamošnje klubove, oni su bili jedan od važnih i stalnih vidova međunarodne afirmacije Beograda i Srbije.

Kako se približavao Drugi svetski rat rotarijanci su delovali u sve nepovoljnijim, a ponekad i teškim okolnostima. Klub nije imao snage da u širu zajednicu implementira rotarijanske ideje, uveri javnost u humanost svojih principa i potrebu njihove šire primene. U godinama neposredno pred rat, sa prodorom fašizma, u nekim delovima Evrope, posebno u Nemačkoj, Austriji i Italiji, oseća se odbojnost prema Rotari pokretu. Članci u štampi dovode u vezu rotarijanstvo sa masonskom organizacijom protiv koje su bile sile osovine, a implicitno i Katolička crkva. U našoj zemlji Rotari klubovi su napadani kao javna ispostava ”slobodnih zidara”, anacionalni i društveno destruktivni elementi.

U ovakvim uslovima rotarijanstvo u Kraljevini Jugoslaviji i Rotari klub Beograd dočekali su 1939. godinu i početak svetskog sukoba.

Osećaj nemoći da se bilo šta promeni i da se zaustavi rat koji se neumitno širio, učinio je da klub počne da stagnira i da se polako gasi. Početkom aprila 1941. godine, Drugi svetski rat prelio se i u našu zemlju i sve zvanične aktivnosti Rotari kluba Beograd potpuno su zamrle.

Zvanični sastanci više nisu držani, ali su članovi kluba nastavili da se druže, međusobno pomažu i hrabre. Vodili su brigu o članovima porodica umrlih i u ratu stradalih rotarijanaca.

Ostali su prijatelji zauvek.

Krajem 1941. godine Bord direktora RI i formalno je doneo odluku o prestanku rada Rotari klubova u Jugoslaviji, u kojoj se kaže: Sa 31. decembrom 1941. godine na snagu stupa Odluka o prestanku članstva u Rotari Internacionalu, Rotari klubova u Belgiji, Jugoslaviji, Rumuniji i Grčkoj i zahteva se od generalnog sekretara RI da poništi čarter povelje koje je RI izdao klubovima u navedenim zemljama.

Treba naglasiti da su svojim humanitarnim akcijama i projektima, blagim i uvek prijateljskim odnosom prema okruženju, doprinosom progresu svoje zemlje i svojim hrabrim odnosom prema događajima iz vremena u kome su živeli, posebno prema fašizmu, beogradski rotarijanci zaslužili da ih ne zaboravimo. Biti član Rotari kluba Beograd, u periodu između dva svetska rata, značilo je biti u dobrom društvu, biti među prijateljima.

rotari monografija | 55

Znameniti

ROTARIjanci

Ferdinand Gramberg, čarter predsednik Rotari kluba Beograd 1929/30. godine

Milan Stojadinović, predsednik Rotari kluba Beograd 1930/31. i guverner Distrikta 77 1933/34

Ferdinand Gramberg je rođen 1878. godine u Pančevu. U Budimpešti je diplomirao pravo i doktorirao. Gramberg je bio sestrić jednog od najvećeg industrijalaca u Kraljevini Jugoslaviji i guvernera Narodne banke Srbije Đorđa Vajferta, što je umnogome odredilo njegovu karijeru. Prešao je 1905. godine u Beograd i pomagao ujaku u svim poslovima. Bio je uspešan industrijalac i bankar. Bio je i suvlasnik rudnika u Boru, Kostolcu i Aleksincu i železare Sartid. Upravljao je i poslovanjem pivnice Vajfert u Beogradu, a učestvovao je i formiranju pivare danas poznate kao BIP. Njegovi savremenici pisali su da se isticao humanitarnim poduhvatima. Osnovao je 1912. godine i izdržavao bolnicu za lečenje ranjenika, koja je radila u oba balkanska rata, kao i u Prvom svetskom ratu. Đorđe Vajfert je poklonioTodićeva crkva posvećena svetom velikomučeniku Georgiju.

Umro je 1950. godine u Beogradu, a sahranjen je na Rimokatoličkom groblju u Pančevu.

Stojadinović je rođen 1888. godine u Čačku gde je završio i osnovnu školu i gimnaziju.

Budući da mu je otac bio sudija i Stojadinović je završio prava, ali dobija stipendiju da 1910. i 1911. godine provodi u Minhenu i Berlinu gde proučava računovodstvo i nemački budžet na kome doktorira. Političku karijeru počinje 1924. godine kada ga Nikola Pašić imenuje za ministra finansija sa zadatkom da stabilizuje dinar.

Stojadinović je istupio iz vlade 1928. godine i za vreme kraljeve diktature nije bio politički aktivan već je predavao na fakultetu.

U decembru 1934, posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju, knez namesnik Pavle i Namesničko veće Jugoslavije pozivaju Stojadinovića da dođe na čelo Vlade 24. juna 1935. godine.

U to vreme 1934/35. godine Stojadinović je postao član Borda direktora Rotari Internacionala i do danas ostao jedini sa ovih prostora na tako visokoj funkciji u Rotariju.

Krunski savet 18. marta 1941. godine odlučuje da progna Stojadinovića na grčku teritoriju, a zatim preda Britancima. On je 1948. godine došao u Argentinu, a 26. oktobra 1961. godine umire u svojoj kući u Buenos Ajresu.

56 | rotari monografija

Mihailo Petrović Alas, član Rotari kluba Beograd

IVo Andrić, član Rotari kluba Beograd 2. januar - 12. april 1939.

Mihailo Petrović je rođen 6. maja 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice. Otac mu je bio Nikodim Petrović, profesor Bogoslovije, a majka Milica Lazarević.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878. do 1885. godine, u čuvenoj generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem. Nakon gimnazije upisao je prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu, a na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine i doktorirao 21. juna 1894. godine sa temom iz oblasti diferencijalnih jednačina.

Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim ukazom od 22. oktobra 1894. postavio za profesora matematike na Velikoj školi. Jedan od najvećih stručnjaka na svetu za diferencijalne jednačine predavao je beogradskim studentima sve do 1938. godine i odlaska u penziju. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1899. godine sa samo 31 godinom.

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Predavao je na Filozofskom fakultetu gde je 1908/09. bio dekan.

Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. u Travniku gde je njegova majka bila u poseti rodbini, dok je porodica njegovog oca generacijama živela u Sarajevu. Sa dve godine ostaje bez oca, a majka ga vodi u Višegrad gde odrasta pored Drine.

U Sarajevu završava Veliku gimnaziju, gde se uključuje u rad “Mlade Bosne”. Andrić kasnije odlazi na studije u Beču, a zatim u Krakov, ali čim saznaje da je u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand vraća se u Hrvatsku gde ga austrougarske vlasti hapse. Godine 1918. iz štampe izlazi Andrićeva prva knjiga "Ex Ponto".

Diplomatska karijera Andrića započinje 1920. godine nameštenjem u poslanstvu u Vatikanu.

Između Prvog i Drugog svetskog rata obavljao je funkciju izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade u Berlinu. Po izbijanju Drugog svetskog rata daje ostavku na mesto ambasadora i vraća se u Beograd.

Prvi put posle Drugog svetkog rata dolazi u Višegrad 1953. godine. List “Borba” 19. oktobra 1961. godine objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Sedam dana kasnije Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za književnost za roman "Na Drini ćuprija" koju je napisao 1945. godine. Andrić umire 13. marta 1975.

rotari monografija | 57

ROTARI KLUB BEOGRAD

Reosnivanje

(1989 – 1995)

Beograd, 1992.

POČINJE PRIČA

U

gledni inženjer elektrotehnike iz Beograda, Petro Pop-Stefanija, vraća se, juna 1989. godine, iz SAD sa jednom novom idejom. Naime, u gradu Amherstu, država Masačusets, posetio je sina koji tamo živi i koji je već duže vreme bio član Rotari kluba Amherst. U jednom razgovoru o Rotariju, iznoseći osnovne ideje i ciljeve rotarijanstva, sin je predložio ocu da se u Beogradu pristupi osnivanju, odnosno reosnivanju kluba koji je postojao do početka Drugog svetskog rata. Obećao je i svesrdnu ličnu pomoć, kao i pomoć njegovog kluba u procesu reosnivanja.

Slično predratnom rotarijancu, dr Vojislavu Kujundžiću, gospodin Petro Pop-Stefanija, 21.06.1989. godine, piše pismo Evropskoj centrali Rotari Internacionala u Cirihu ističući da je situacija u zemlji takva da postoje realne osnove da se i u Beogradu pristupi ponovnom osnivanju Rotari kluba. U pismu

58 | rotari monografija

je pomenuo da bi u realizaciji ove ideje imao podršku Rotari kluba Amhrest iz SAD. U odgovoru na ovo pismo, 11. jula 1989, gospodin Per Brener, direktor Kancelarije za Evropu i Afriku RI, sa simpatijama prihvata inicijativu Pop-Stefanije, a pritom ga obaveštava da su slični predlozi došli i iz drugih republika SFR Jugoslavije. Kao i drugima, gospodin Brener je Pop-Stefaniji obećao da će mu poslati odgovarajuće materijale, koje bi trebalo proučiti pre nego što se pristupi bilo kakvim daljim aktivnostima na ovom poslu. Pored toga, Brener je istakao da Kancelarija u Cirihu zahteva od Borda direktora RI da imenuje sponzorske Rotari distrikte ili klubove kao i specijalne zastupnike, koji bi bili locirani u zemljama centralne Evrope, a koji bi vodili proces osnivanja novih klubova u zemljama istočne Evrope. Na kraju pisma obećao je da će se posle perioda godišnjih odmora, gospodinu Pop-Stefaniji javiti

Petro Pop-Stefanija sa zastavicom RK Amherst, Masačusets

merodavno lice, a u međuvremenu, on s njim može slobodno da kontaktira po svakoj novoj stvari vezanoj za osnivanje Rotari kluba. U prilogu pisma dostavio je posebno štampano uputstvo Borda direktora RI koje se odnosilo na kriterijume za osnivanje Rotari klubova u nerotarijanskim zemljama.

Iz priloženog uputstva9 moglo se videti da: Bord direktora RI podržava brojne inicijative rotarijanaca, Rotari klubova i Rotari fondacije koje su usmerene ka osnivanju klubova u nerotarijanskim zemljama. Cilj ovog uputstva je da se vladama i narodima tih zemalja prezentuje globalni doprinos Rotarija na planu druženja, služenja zajednici, obrazovanja, promovisanja međunarodnog razumevanja i opšteg mira u svetu. Međutim, s obzirom na kompleksnost i osetljivost situacije, Bord direktora ne dozvoljava osnivanje klubova u zemljama istočne Evrope bez eksplicitnog odobrenja vlasti, za svaki slučaj ponaosob. Pre

9 Uputstvo Extension of Rotary iz 1987/88. godine

Petro Pop-Stefanija u trenucima odmora

traženja takvog odobrenja, treba ustanoviti da u dotičnoj zemlji postoji dovoljan broj poslovnih ljudi i drugih afirmisanih profesionalaca, koji mogu biti inspirisani ciljevima Rotarija i prihvaćeni od postojećeg članstva Rotarija.

Bord direktora takođe mora dobiti čvrsta uveravanja da će Rotari klubovi u tim zemljama imati slobodu: • da se sastaju u skladu sa pravilima Rotari Intrnacionala, bez bilo kakvih ograničenja, • da održavaju i podržavaju kontakte sa Rotari klubovima i rotarijancima u svim drugim zemljama, • da prihvate finansijske obaveze prema Rotari Internacionalu i da daju doprinose za Rotari fondaciju, • da planiraju i realizuju projekte služenja u svim pravcima služenja Rotarija, uključujući učešće u programima Rotari fondacije.

Početkom septembra 1989. Petro je ideju o osnivanju kluba izneo svom prijatelju Jovanu Zdravkoviću, a njima su se ubrzo priključili

rotari monografija | 59

Branko Danilović i Dimitrije Džambazović. Svi oni su, po prirodi svoga posla, često boravili u inostranstvu i imali priliku da se upoznaju sa ulogom i značajem Rotari klubova. Procenili su da je za dalji rad na osnivanju kluba potrebno uključiti nekoga ko poznaje propise i procedure koje se odnose na osnivanje udruženja građana, pa je Branko predložio da razgovaraju sa advokatom Draganom Brajerom.

Sastanak je održan u poslednjoj nedelji septembra, u Brajerovoj kancelariji, u Kursulinoj ulici broj 14. Od tada, advokatska kancelarija Brajer, u dugom periodu, postaje mesto okupljanja beogradskih rotarijanaca i u njoj će biti donet niz odluka vezanih za reosnivanje i rad Rotari kluba Beograd. Brajer je prihvatio da se priključi grupi, ali je pokazao određenu opreznost i, prema rečima Jovana Zdravkovića, odmah na početku sastanka postavio je pitanje: da li smo mi zaista prvi koji pokreću ovu inicijativu? Sa pravnog stanovišta to je veoma važno, jer onaj koji je prvi pokrenuo akciju ima pravo da je dovede do kraja.

60 | rotari monografija

Kroz prijateljsku raspravu dogovoreno je da se rad na osnivanju kluba nastavi i da se dalje postupa u skladu sa dobijenim uputstvom.

U cilju da se rad na ispunjavanju uslova koje je propisao Rotari Internacional ubrza, Petro Pop-Stefanija i ostali članovi tima odlučuju da formiraju Inicijativni odbor za osnivanje Rotari kluba Beograd. Na sastanku, održanom 25. novembra 1989. godine, ovaj odbor je konstituisan, a činili su ga: • • • • • •

Petro Pop-Stefanija, iz Beograda, ul. II bulevar br. 125 Dimitrije Džambazović, iz Beograda, ul. Kablarska br. 26 Jovan Zdravković, iz Beograda, ul. Trnska br. 15, Branko Danilović, iz Beograda, ul. Save Kovačevića br. 62 Sava Anđelković, iz Beograda, ul. Nušićeva br. 10 i Dragan Brajer, iz Beograda, ul. Kursulina br. 14.

Dragan Brajer, predsednik Inicijativnog odbora, 1989. godine

Za predsednika odbora izabran je gospodin Dragan Brajer, ugledni advokata iz Beograda. Dogovor članova odbora je bio da se odmah pristupi aktivnostima na registraciji kluba, kao i da se klub ojača novim članovima.

Ubrzo potom, 28. novembra, predsednik odbora Brajer obavestio je Kancelariju u Cirihu o osnivanju Inicijativnog odbora i najavio preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju registracije kluba kod domaćih vlasti i nominacije kod Rotari Internacionala.

PROBLEMI SE MNOŽE Posle konstituisanja Inicijativnog odbora počinje intenzivan rad svih članova Inicijativnog odbora10 na ispunjavanju normi i uslova koje Rotari Internacional zahteva od novih klubova. Posao nije bio nimalo lak i problemi su počeli da se množe. Već krajem decembra 1989. godine, iz pisma gospodina Brenera upućenog Brajeru, vidi se da reosnivanje beogradskog kluba neće ići predviđenom brzinom. Sticajem okolnosti, Kancelarija u Cirihu nije dobila zapisnik sa osnivačkog sastanka zajedno sa odlukom o osnivanju kluba, koji je trebalo da bude priložen uz Brajerov dopis. Kada je prevod zapisnika konačno stigao u Cirih, Kancelarija RI stavila je primedbu da se još nisu stekli uslovi da se formirani odbor

10 Ubrzo posle osnivačkog sastanka Sava Anđelković se povukao i zbog zauzetosti više nije učestvovao u radu inicijativnog odbora.

rotari monografija | 61

nazove Inicijativni odbor za osnivanje Rotari kluba Beograd.

Naime, predsednik RI, Hju Arčer, od savezne vlade SFRJ, nije dobio saglasnost da se u bilo kojoj republici mogu osnivati Rotari klubovi koji bi imali slobodu da se sastaju i biraju svoje članove bez ograničenja. Stoga se u nazivu Inicijativnog odbora ne sme pominjati "Rotari klub Beograd", pa čak ni kao "Provisional Rotary Club".

Istim pismom se stavlja do znanja da je Bord direktora RI imenovao past - guvernera Distrikta 1910, Gintera Pernera, člana RK Grac, za zvaničnog posmatrača Rotari Internacionala, sa zadatkom da, sa aspekta razvoja rotarijanstva, prati situaciju u Jugoslaviji.

Na kraju pisma ponovo se insistira na dostavljanju saglasnosti Vlade da se u svim republikama mogu osnivati Rotari klubovi. Time započinje jedan dugi period definisanja šta je starije „kokoška ili jaje”. Naime, predsednik Inicijativnog odbora, Dragan Brajer, tvrdio je da ne može početi sa traženjem saglasnosti Savezne vlade, dok nisu učinjeni prethodni koraci, i to:

62 | rotari monografija

• • •

sastanak osnivačke skupštine kluba, usvajanje statuta kluba i registracija kluba kod republičkih organa Srbije.

Tek ako bi se dobio negativan stav, mogao bi da se traži stav više instance (saveznih organa), pa na kraju i suda, ako to bude potrebno. Po tumačenju Brajera, nije postojala nikakva bojazan da će doći do neprihvatanja osnivanja kluba i on je bio siguran da će nadležni republički organ registrovati klub. Ne shvatajući jasno stavove Rotari Internacionala, Inicijativni odbor je prekinuo svoje aktivnosti i tražio da se cela situacija što pre razjasni.

U daljoj korespondenciji sa predsednikom Brajerom, u pismu od februara 1990. godine, gospodin Brener jasno podvlači da: Bord direktora Rotari Internacionala nije „otvorio dosije“ Jugoslavije, odnosno nije odobrio osnivanje Rotari klubova na teritoriji SFR Jugoslavije, i da to neće učiniti sve dok se od saveznih merodavnih instanci ne dobije potvrdni stav da su Rotari klubovi dobrodošli u svakoj od šest republika i dve autonomne pokrajine.

Međutim, Brener misli da se u Jugoslaviji slobodno mogu preduzimati koraci na dobijanju odgovarajućih saglasnosti. On smatra da se može formirati udruženje građana sa ciljem stvaranja uslova da isti, kada se steknu uslovi, bude imenovan kao novi Rotari klub.

Pri tome, treba strogo voditi računa da se ne učine neki propusti, odnosno ne preduzme nešto što bi bilo suprotno pravilima Rotari Internacionala. Zatim, on upućuje Brajera na tešnju saradnju sa Ginterom Pernerom i ponovo podvlači da za Jugoslaviju još nije definisan RI distrikt, imenovan specijalni zastupnik i određen sponzor klub.

Past-guverner Perner je sve vreme aktivan. Sredinom marta 1990. godine upućuje pismo predstavniku Rotari Internacionala Ajhenbergeru u kome ga obaveštava da on i njegov klub, RK Grac, rade na osnivanju Rotari kluba u Ljubljani i da veruje ...da će se njihova Charter proslava desiti već ove jeseni. Istovremeno obaveštava o inicijativi u Beogradu i moli gospodina Ajhenbergera da kontaktira sa Draganom Brajerom u Beogradu i pruži mu odgovarajuću pomoć.

Tokom proleća Brajer, Perner i Ajhenberger se intenzivno dopisuju, a 5. jula 1990.

Dragan Brajer dolazi u posetu Rotari klubu Grac. Tokom susreta sa Pernerom saznaje da su već dva kluba u Jugoslaviji primljena u RI, i to RK Zagreb i RK Ljubljana. Posle ove posete Perner prosleđuje Beogradu kopiju dokumentacije vezane za osnivanje kluba u Ljubljani, iz koje se vidi da oni nisu obezbedili saglasnost Savezne vlade, već su iz Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove Slovenije samo dobili i prosledili Rotari Internacionalu akt koji pobrojava pravne izvore kojima se u republici Sloveniji reguliše osnivanje udruženja građana.

Brajer je ponovo inicirao potrebu imenovanja sponzor - kluba i to svojim pismom od 9. jula 1990. godine. Pored toga, u pismu koje je uputio Breneru, on podseća na nekonsekventnost stava u slučaju osnivanja kluba u Beogradu sa faktičkim stanjem, i na činjenicu da je praktično slučajno, u razgovoru sa Pernerom, shvatio da su u Ljubljani i Zagrebu već osnovani Rotari klubovi. Od gospodina Brenera je zatraženo razjašnjenje ove si-

rotari monografija | 63

tuacije i podrška u daljim aktivnostima. Bez ikakvih razjašnjavanja i odgovora na postavljena pitanja, već 10. jula 1990. godine, Brener obaveštava g. Brajera o tome da u Beogradu postoji i druga inicijativa za formiranje Rotari kluba koju vodi dr Momir Nikić, a da i jedan švajcarski klub ima neke kontakte sa jednom grupom u Beogradu koja ima iste namere. Po propisima RI, ove inicijative bi morale da se ujedine. Šaljući kopije pisama upućenih dr Nikiću, on obaveštava Brajera da je austrijski Distrikt 191 zadužen za Jugoslaviju i da je u 1990/1991. rotarijanskoj godini za nas merodavan guverner navedenog distrikta, Hubert Papoušek. Ginter Perner i dalje ostaje specijalni zastupnik RI za širenje rotarijanstva u Jugoslaviji.

Ubrzo, već 19. jula 1990, Per Brener upućuje Brajeru novo pismo kojim on odgovara na ranije postavljena pitanja i daje razjašnjenja. Objašnjava da je lično, svojom inicijati-

64 | rotari monografija

vom, ubrzao prijem Provisional Rotari kluba Ljubljana11 u članstvo Rotari Internacionala.

Prilikom čarter proslave Rotari kluba Moskva, juna 1990. godine, Brener se sreo sa predsednikom RI, Hjuom Arčerom, koji je, na njegov predlog, prihvatio prijavu kluba12 i 29. juna 1990. dodelio klubu povelju (Charter) RI. Time je RK Ljubljana primljen u Rotari Internacional. Međutim, to nije učinjeno sa Rotari klubom Zagreb, a Brener objašnjava da će formiranje klubova u Hrvatskoj i Srbiji ići paralelno i da do tada još nisu imenovani ni provizorni klubovi. U daljem tekstu Brener

11 Status Provisional Rotari kluba je faza koja može, ali ne mora predhoditi prijemu kluba u Rotari Internacional.

12 Prijavu – Aplication for Membership in Rotari Internacional, Provisional Rotari klub Ljubljana je nešto ranije uputio RI-u, posredstvom guvernera distrikta 1910, Paula Malata-Pokornog.

navodi da je došlo do promene stava Rotari Internacionala kada je u pitanju osnivanje klubova u pojedinim republikama saveznih država i daje sled aktivnosti koje budući klubovi treba da preduzmu. Prihvata se formiranje Rotari klubova na bazi republičkih saglasnosti uz istovremeno dodeljivanje statusa Provisional Rotari klub. Kada se steknu svi ostali uslovi i Provisional klub bude živeo i radio po pravilima RI, podnosi se prijava za članstvo Kancelariji Rotari Intrnacionala u Cirihu. Prijavu mora da potpiše i guverner Distrikta 191, a specijalni zastupnik, Ginter Perner, mora da priloži svoju saglasnost u pisanoj formi. Per Brener, udaljem tekstu, upoznaje Brajera sa cirkularnim pismom generalnog sekretara RI odgovarajućim guvernerima distrikata zaduženih za bivše socijalističke zemlje. Iz istog se vidi da je politka Rotari Internacionala da se u tim zemljama ne pristupa kampanjski formiranju velikog broja klubova, već da se stvara-

ju jaki i stabilni klubovi, koji će u kasnijoj fazi moći da budu generatori daljeg procesa širenja rotarijanstva u svojim zemljama.

Sa druge strane, Inicijativni odbor je radio na stvaranju pozitivnog imidža o Rotariju kod srpske javnosti. Tako u nepunih mesec dana, poznati novinar Toma Džadžić objavljuje u NIN-u dva napisa o rotarijanstvu i pozitivnim implikacijama njegovog reosnivanja u Srbiji. U drugom članku, objavljenom 29. jula 1991. godine, detaljno su opisani napori Inicijativnog odbora da se prevaziđu neke specifičnosti jugoslovenske društvene i političke situacije i da se proces osnivanja kluba što pre završi. Može se reći da je domaća štampa sve vreme podržavala napora Inicijativnog Odbora i uglavnom vrlo pozitivno pisala o rotarijanstvu. Time je doprinosila stvaranju pozitivnog imidža o klubu i Rotariju uopšte. Ali bez obzira na to što je izgledalo da se sve brže stiču uslovi za nominaciju, polovinom 1990.

rotari monografija | 65

Inicijativni odbor, RK Beograd sa PDG Hubertom Paponšekom, 20. jun 1991.

godine osnivači su još uvek bili daleko od završetka posla. Krajem septembra 1990. godine u proces reosnivanja beogradskog Kluba uključuje se Paul Malat-Pokorni, dotadašnji guverner Distrikta 191 koji je u novoj rotarijanskoj 1990/1991. godini dobio zadatak da se, kao zastupnik predsenika RI, brine o širenju rotarijanstva u Jugoslaviji, Mađarskoj i Čehoslovačkoj. Pošto je u međuvremenu RK GracŠlosberg odbio predlog Gintera Pernera da se prihvati sponzorstva za beogradski klub, novi zastupnik, Paul Mailat-Pokorni, predlaže da ovu ulogu preuzme neki od bečkih klubova.

Ali se ovo pitanje ipak odlaže za kasnije. Članovi Inicijativnog odbora aktivni su i na drugim planovima. Polovinom 1990. godine Inicijativnom odboru pristupa ugledni beogradski privrednik, inž. Goran Alikalfić, zamenik direktora u beogradskom predstavništvu japanske kompanije Mitsubishy. Goran, u novembru 1990. godine, službeno boravi u Japanu i u japanskoj centrali Rotari Interna-

cionala13 govori o beogradskoj inicijativi i dobija punu podršku za osnivanje kluba. Pored toga on se uključuje u aktivnosti Inicijativnog odbora i kontaktira sa saveznim i republičkim organima po pitanju očekivanog pozitivnog stava o ponovnom osnivanju Rotarija u svim delovima Jugoslavije.

Formalni stav republičkih organa, koji je kao takav bio merodavan u slučaju osnivanja kluba u Ljubljani, Alikalfić, u ime kluba, dobija od Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove, januara 1991. godine. Sada, kada je odbor imao u pisanoj formi pozitivan stav merodavne instance u Republici, jedina preostala prepreka registraciji kluba je nepostojanje sponzor-kluba. Sticajem okolnosti, baš tada se prvi put Odboru javlja i naš ugledni zemljak iz Švedske, Miomir (Zdravković) Serbinson. Serbinson, čiji je deda pre Drugog svetskog rata bio član Rotari kluba Niš, nudi pomoć Inicijativnom odboru u procesu

13 Japan Branch Office of Rotary International

66 | rotari monografija

reosnivanja Rotari kluba Beograd. Samoinicijativno se dopisivao sa Perom Brenerom još početkom 1990. godine, podržavajući ideju da se reosnuje klub u Beogradu. Interesantno je pismo koje je dobio od Brenera početkom februara 1991. godine. U tom pismu Brener kategorički tvrdi da se sa osnivanjem Rotari klubova u Jugoslaviji ne može početi sve dok se politička situacija ne stabilizuje.

Ipak, podržao je nastojanja Serbinsona i zamolio ga da Kancelariji u Cirihu šalje informacije o ličnostima sa kojima je kontaktirao, a koje bi mogle biti članovi Rotari klubova, kada se oni organizuju u Jugoslaviji. U odgovoru na ovo pismo, kao predsednik Rotari kluba Karlstad City gospodin Serbinson je ponudio da sponzor bude njegov klub, ili neki drugi švedski klub, podvlačeći da će samo formalno biti potrebno imenovanje drugog sponzor-kluba iz Distrikta 191. Zatim, Serbinson navodi novinara i kasnije ambasadora Aleksandra Prlju i mladog beogradskog hirurga Nenada Stankovića, kao potencijane kandidate za članstvo u klubu. Nenad Stan-

ković je polovinom 1990. godine postao član Inicijativnog odbora za osnivanje kluba.

Avgusta 1990. godine, u posetu Inicijativnom odboru dolazi Slobodan Mirković, violinista iz Beograda, koji živi u Cirihu i član je RK Zurich-Nord. On preuzima obavezu da obavesti svog predsednika Hainca Bahmana o aktivnostima i nastojanjima beogradskih aktivista da reosnuju klub, verujući da će on moći da animira i pokrene RI administraciju u Cirihu. Mirkovićevo angažovanje nije dalo konkretan rezultat, iako je on od Brajera dobio kopiju kompletne dokumentacije koju je Inicijativni odbor uputio Kancelariji RI u Cirihu.

U novom pismu upućenom, decembra 1990. godine Peru Breneru, Dragan Brajer ponovo pobrojava sve što je do tada urađeno moleći ga da preduzme potrebne korake i obezbedi da neki austrijski klub prihvati sponzorstvo. Pored toga, Brajer upućuje pismo i zastupniku, Paulu Mailatu-Pokornom, obaveštavajući ga o svim preduzetim koracima i o pozitivnim političkim promenama u Srbiji.

Obojica su obavešteni o radu novog parla-

rotari monografija | 67

menta i posebno o pozitivnoj klimi za rotarijanstvo u Srbiji. Brajer je naveo da je određeni broj poslanika pokazao interes za rad Rotari kluba, a da jedan od njih, Srbislav Milovanov, postao član Inicijativnog odbora.

Februara 1991. godine, u svom novom pismu, Per Brener pohvaljuje lične napore predsednika Brajera ističući da će oni ...sigurno

dovesti do konačnog proširenja Rotarija i na republiku Srbiju. Podseća da je jedini

formalni problem odsustvo sponzor-kluba iz distrikta, ali napominje da već postoji određeni broj klubova spremnih da pomognu, mada se nijedan još nije izjasnio da prihvata ulogu sponzor-kluba.

Nastaje period intenzivnih kontakata Brajera i Inicijativnog odbora sa Miomirom Serbinsonom i njegovih direktnih pokušaja da ubrza poteze Ciriha. Obrazlažući Serbinsonu tok stvari oko reosnivanja kluba u Beogradu, Per Brener je u svom pismu od 8. februara 1991, grupu entuzijasta u Beogradu, možda slučajno, možda i ne, nazvao Provisional Rotary Club of Belgrade. Iz direktnih kontaka-

68 | rotari monografija

ta Serbinsona sa Cirihom Brajer saznaje da bi Kancelarija u Cirihu eventualno mogla da prihvati sponzorstvo jednog Rotari kluba iz Istanbula. Tim povodom Serbinson dolazi u Beograd i vodi intenzivne razgovore sa Inicijativnim odborom, ali nažalost ni ova akcija nije dala rezultate. Pored toga, u kontaktu sa gospodinom Mirkovićem iz Ciriha, Brajer saznaje da je propao pokušaj uvođenja Rotari kluba Zurich-Nord u sponzorstvo. Predsednik kluba nije želeo da se meša u poslove drugog distrikta, a zbog političke situacije smatrao je da je bolje da se on i njegov klub ovog puta uzdrže od bilo kakvih aktivnosti. Ipak, izrazio je spremnost da u budućnosti, posle osnivanja kluba u Beogradu, započnu i razviju saradnju sa njim.

IPAK DOLAZIMO DO REŠENJA Kada govorimo o problema iznalaženja sponzor-kluba, interesantno je i prvo pismo koje je guverner Distrikta 191, dr Hubert Papoušeka (Hubert Papousek), 11. marta 1991. godine uputio Brajeru. Na početku pisma, on obrazlaže suštinu uloge sponzor-kluba, koji bar godinu dana mora permanentno da brine o novom klubu i da ga posećuje bar jednom mesečno. Zbog toga ne veruje da bi sa klubom iz Istanbula bilo uspeha, ali ipak očekuje potpunije informacije od njih. Pored toga, brine ga situacija u Jugoslaviji i sve dalje aktivnosti su stoga usporene.

Dragan Brajer je i dalje vrlo angažovan i aktivan. Krajem aprila obaveštava centralu u Cirihu kao i Distrikt 1910, odnosno Pera Brenera i dr Papoušeka, da se već od februara u hotelu "Hajat", svakog četvrtka uveče, u 20 časova, održavaju redovni sastanci članova Inicijativnog odbora, u skladu sa pravilima i ceremonijom koja je obavezna za redovne sastanke Rotari kluba. Brajer smatra da je u sadašnjem

trenutku, jedina prepreka prijemu kluba u RI, iznalaženje odgovarajućeg sponzor-kluba, pa od guvernera Papoušeka posebno traži da o tome povede računa.

Papoušek ima razumevanja za ovaj Brajerov zahtev i krajem maja 1991. godine, javlja mu da će on, zajedno sa predsednikom RK Karlstad City iz Švedske, Miomirom Serbinsonom, doći u Beograd i prisustvovati redovnom sastanku Inicijativnog odbora, u četvrtak 20. juna 1991. god. Za taj sastanak, Serbinson će pripremiti sve materijale u vezi sa prijavom njegovog kluba iz Karlštada kao sponzor kluba, a guverneru Papoušeku će predati odgovarajući formular i posebnu potvrdu guvernera njihovog distrikta, N. A. Berkvista, da je RK Karlstad City ovlašćen da to uradi. U cilju pripreme ovog sastanka, Miomir Serbinson, zajedno sa rotarijancima RK Karlstad City, Albergerom i Ramom, posetiće Beograd u periodu od 2. do 5. juna 1991. godine.

Ipak, nije sve išlo onako kako je bilo zamišljeno. Verovatno je entuzijastima u Beogradu, koji su sa nestrpljenjem očekivali najavlje-

rotari monografija | 69

ni sastanak sa Papoušekom i Serbinsonom, kao hladan tuš delovalo pismo Pera Brenera od 27. maja, koje su oni primili tek 4. juna 1991. godine. U njemu se izražava zabrinutost zvaničnika Kancelarije u Cirihu sa razvojem situacije u našoj zemlji. Potvrđuje se da Rotari Internacional okleva da donese odluku o širenju na teritoriju Jugoslvije, a pritom se zaboravlja da su takve odluke već donete za Ljubljanu i Zagreb. Ipak, Brener, na kraju pisma, izražava nadu da će guverner Hubert Papoušek i njegov naslednik, Artur Štrominger, koji stupa na dužnost 1. jula 1991. godine, ipak razmatrati navedeni predlog.

U odgovoru na ovaj dopis, 10. juna 1990, Brajer dosta zabrinuto komentariše prispelo pismo ističući da ...političke turbulenci-

je u Jugoslaviji danas, nisu mnogo različite od stanja u celoj istočnoj Evropi i proširenje rotarijanstva u tim uslovima može odigrati samo pozitivnu ulogu.

Očigledno neslaganje sa Brajerovom procenom situacije u Jugoslaviji, Per Brener izražava brzim odgovorom na dobijeno pismo, u

70 | rotari monografija

kome upućuje Brajera na realno sagledavanje situacije, šaljući mu u prilogu prigodni letak koji definiše ciljeve Rotarija.14 Pored toga, u pismu se izražava nada da će predstojeći sastanak biti važan u smislu odluke i narednih koraka.

Pismo sa mnogo više optimizma Per Brener je, 7. juna 1991. uputio Miomiru Serbinsonu. U njemu se izražava verovanje da će naredni sastanak u Beogradu značiti i zvanično prihvatanje sponzorstva RK Karlstad City, odnosno važan korak napred u realizaciji celog posla.

Sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje RK Beograd, održan u četvrtak, 20. juna 1991. godine, u hotelu "Hajat", imao je istorijski značaj. Guverner Papoušek došao je u zvaničnu posetu, prisustvovao je sastanku i bio je veoma zadovoljan onim što je video i čuo. Poseban utisak na njega je ostavila do-

14 Document RI (EN-(489)1189-30M), Objects of Rotary

Guverner Hubert Papoušek na sastanku 20. juna 1991. godine

bra organizacija sastanka, poštovanje Rotari procedura i prijatna klupska atmosfera. Kao rezultat posete, guverner Papoušek, 23. juna 1991. godine, potpisuje Extension Survey15, a klubu dodeljuje status Provisional Rotary Club of Belgrade,16 kojim započinje zvanična procedura za osnivanje kluba.

Po povratku u Beč, 24. juna 1991, Papoušek šalje dopis Kancelariji RI u Cirihu, u kome kaže:

Imam zadovoljstvo da vas informišem da će novi Rotari klub u Beogradu biti osnovan.

Posle ozbiljnih konsultacija i sastanka sa inicijativnom grupom, 20. juna 1991. godine u Beogradu, odlučio sam da osnujemo novi

15 Extension Survey (Izveštaj o širenju) – dokumenat kojim budući klub obaveštava Rotari Internacional o formiranju inicijativne grupe i svojoj nameri da se priključi Rotari Internacionalu. Ovaj dokument sadrži preporuku nekog iskusnog rotarijanca i mora biti potpisan od strane guvernera distrikta.

16 Značenje statusa Provisional Rotary Club, objašnjeno je ranije.

klub. Predsednik sponzor-kluba je u periodu od 2. do 5. juna 1991. godine imao nekoliko sastanaka sa inicijativnom grupom i o tome mi je dao pozitivan izveštaj sa predlogom da se klub osnuje.

Sponzor klub biće RK Karlstad City (Distrikt 234, Švedska) pod odgovornošću guvernera našeg Distrikta 191.

Nekoliko dana kasnije, Per Brener upućuje pismo Draganu Brajeru i čestita mu ostvareni napredak:

Primite čestitanja i hvala Vam što ste prihvatili relativno dugo oklevanje. Nadajmo se da će doista naporan protekli organizatorski rad za sve uključene biti krunisan nastajanjem jednog jakog i stabilnog kluba u Beogradu, koji će biti lep primer drugima.

Ipak dalji koraci se neće odvijati željenom brzinom. Politička situacija se nažalost zakomplikovala jer 26. juna republika Slovenija proglašava samostalnost i započinju prva neprijateljstva na teritoriji SFRJ. Nekako u isto vreme pada i početak nove rotarijanske godine (1. juli 1991. godine), kada na čelo Distrikta

rotari monografija | 71

Članovi Inicijativnog odbora, Vasilije Badrljica, Dejan Čikara i Petar Rakin na sastanku, 20. juna 1991. godine

191017 dolazi novi, guverner, Artur Štromenger. Juli i avgust, tzv. letnja šema, prolaze bez važnijih aktivnosti, ali već sredinom septembra guverner Štrominger poziva predsednika, sada već Provisiona Rotari kluba Beograd, Dragana Brajera, u Beč na sastanak. Štrominger se osvrnuo na aktuelnu političku situaciju i saopštio mu da se zbog sukoba u Hrvatskoj nalaže odlaganje prijema R.K. Beograd u Rotari Internacional, ali da sa organizacionim pripremama treba nastaviti. Na insistiranje Brajera, guverner Štromenger prihvata da zamrzavanje važi i za potencijalne Rotari klubove u Hrvatskoj, kao i da će, najmanje jednom u tri meseca, posećivati Beograd. Bilo je jasno da je proces usporen i da se progres može očekivati tek kada prestanu ratna dejstva.

Brajer informiše Upravni odbor kluba o razgovorima sa guvernerom, a zaključak je

17 RI distrikt 191. je po novoj organizaciji Rotari Internacionala, od 1. jula 1991, preimenovan u Distrikt 1910

72 | rotari monografija

da klub nastavi rad i polako ide prema cilju.

Takođe, treba biti prisutan na svim međunarodnim skupovima i konferencijama Rotarija i pokušati da se imidž kluba popravi.

Prva prilika je bio seminar za rukovodstva Rotari klubova zemalja istočne Evrope, koji je održan 2. novembra 1991. godine u Cirihu. Skupu je prisustvovao predsednik Rotari Internacionala, Radžendra Sabu, pa je prvobitna ideja bila da na put idu bar četiri predstavnika kluba, ali je posle konsultacija sa Kancelarijom RI u Cirihu, broj smanjen na dva. Naši predstavnici bili su Dragan Brajer i Goran Alikalfić, a pored učešća na seminaru, oni su posetili klub Zurich-Nord, čiji je član bio naš ranije pomenuti zemljak, violinista Slobodan Mirković.

Na sastanku kluba, 7. novembra 1991.

Brajer i Alikalfić podneli su detaljan izveštaj o svom boravku u Cirihu. Iz njihovog izlaganja stekao se utisak da proces ide dalje, ali da su, zbog ratne situacije, otpori prema prijemu beokradskog kluba u RI i dalje veliki.

Artur Štrominger i Dragan Brajer

Tokom novembra, članovi kluba bili su prisutni na raznim međunarodnim rotarijanskim skupovima. Goran Alikalfić je bio na proslavi godišnjice RK Ljubljana, a na čarter proslavi RK Sofija bili s u Brajer, Džambazović i novi član Slobodan Janković. Pored toga Brajer je bio u Beču i razgovarao sa guvernerom Štromingerom koji mu je preneo lični stav ...da

Rotari klub Beograd neća dobiti Charter dok se politička situacija ne sredi i savezna armija ne napusti teritoriju Hrvatske.

Njegov stav nije obećavao ništa dobro, ali je proces ipak polako išao dalje.

Za pozitivno rešenje svih nastalih problema od velike važnosti bili su stalni kontakti na relaciji Papoušek-Štrominger-Brajer, krajem 1991. i u prvim mesecima 1992. godine.

Značajan doprinos ovim aktivnostima dao je i budući predsednik kluba Goran Alikalfić. Od posebnog značaja bio je boravak guvernera Štromingera u Beogradu, 9. januara 1992. godine.

Tom prilikom on se upoznao sa svim članovima kluba, njegovom strukturom, aktivno-

stima i organizacijom i dao niz laskavih ocena o dosadašnjem radu. Pre dolaska, Štrominger je iskazao veliku opreznost rekavši u pismu da će doći ...pod uslovom da postoje avionske

veze i da se do tog vremena ne zatvori Austrijska ambasada u Beogradu.

Ipak, Štrominger je stigao letom JAT-a i prisustvovao redovnom sastanku kluba, 9. januara 1992. godine. U kraćem izlaganju izneo je okolnosti koje prate formiranje kluba i istakao da je neophodno da dođe bar do prestanka ratnih operacija i trajnijeg primirja, da bi se proces prijema u RI završio. Konstatovao je da je RK Karlstadt City vrlo udaljen i da praktično ne može da vrši svoju funkciju sponzora. Taj posao zahteva stalno prisustvo u Beogradu i učešće u radu kluba i upravnog odbora, pa se založio da sponzorstvo preuzme neki austrijski klub.

Sutradan, u kancelariji Dragana Brajera, sa početkom u 8.30 sati održan je sastanak upravnog odbora, kome je prisustvovao guverner Štrominger. Na početku sastanka guverneru su predati sledeći dokumenti:

rotari monografija | 73

Dragan Brajer i Petar Rakin

• • •

pregled klasifikacija u klubu, spisak članova sa naznkom statusa i odgovarajućom klasifikacijom i kopije svih kartona Membership Information.

Zatim, posle kraćeg pozdravnog izlaganja, predsednik je dao reč Petru Rakinu, koji je podneo iscrpan izveštaj o članstvu. Na spisku članova bila su 33 imena, međutim, gospodinu Štromingeru je rečeno da taj broj treba uslovno prihvatiti, jer je jedan broj članova privremeno ili stalno van zemlje. Pritom, Rakin je dao pojedinačna obrazloženja za sve odsutne članove, sa zaključkom da se oni mogu uzeti u obzir tek kada se vrate i pod uslovom da su u međuvremenu prisustvovali sastancima odgovarajućih klubova u inostranstvu. Posebnu pažnju obratio je na osnivača, Petra Pop-Stefaniju, i rekao ...ne možemo da ga smatramo

članom, ali da naravno, kad god bude u Beogradu može da prisustvuje sastancima i da tada učestvuje u radu.

Na kraju, Rakin je zaključio da je dovoljno da sada odaberemo 25, eventualno 26 članova i da s tim brojem podnesemo prijavu Rotari Internacionalu.

74 | rotari monografija

U daljem toku sastanka, u raspravu se uključio i guverner koji je detaljno objasnio dalju proceduru i način podnošenja prijave Rotari Inte­rnacionalu. Na pitanje šta on misli o tome, kojom brzinom možemo očekivati saglasnost za Charter-celebration, odgovorio je da treba podneti prijavu, pa ćemo tada videti reak­ciju RI. Sticao se utisak da je sve tako jednostavno i da je prosto čudo da do sada to nismo uradili. Nijednom rečju nije izražena njegova rezerva, naprotiv, obećao je da će sve učiniti da nas podrži u formalnoj proceduri koja sledi.

Njegove primedbe su bile opšteg karaktera. Nije dobro da nam je sponzor-klub daleko, jer se njegova uloga ne može adekvatno ostvariti. U tom smislu treba odabrati neki drugi klub i pojačati veze sa distriktom. Prva akcija podrške i pomoći u osnivanju je i naredni dola­zak past-guvernera Papoušeka, koji je sada odgo­vorno lice u Kancelariji RI u Cirihu, a zadužen je za prošire­nje mreže Rotari klubova u istočnoj Evropi.

“Gospodin Papoušek će vas posetiti 13. februara ove godine, ako sve bude u redu, tj. ako JAT radi i ako bude mogao da doleti”, našalio se Štrominger.

Članovi Inicijativnog odbora, Dušan Đorđević, guverner Artur Štrominger, Dragan Brajer, Dimitrije Džambazović i Nikola Tasić, na sastanku, 9. januara 1992. god.

Dogovoreno je da se odmah popune potrebni formulari i da se faksom dos­tave njemu, a on će ih proslediti dalje Rotari Internacionalu.

Zaista, sve je izgledalo drugačije drugog dana njegovog boravka, jer je guverner iskazao svoje vrlo pozitivno mišljenje o klubu i izrazio želju da klub bude primljen u RI u toku njegovog mandata, odnosno do kraja rotarijanske godine. Ovakva ocena dala je nov podstrek radu kluba i proširenju njegovih aktivnosti.

Već sutradan upravni odbor se ponovo sastao, zbog hitne potrebe da se popune odgovarajući formulari koji treba da se pošalju Rotari Internacionalu. Prvo, bilo je potrebno odabrati bar 25 članova osnivača i sastaviti Roster listu18, odnosno imenovati članove upravnog odbora kluba koji će kao takvi biti prijavljeni RI-u. U vezi sa članstvom išlo se od jednog do drugog sa spiska koji je sadržao 33 imena. Odlučeno je da se, za sada, na listu stavi samo 25 članova i to:

18 Roster lista – lista članova osnivača, koja se dostavlja Rotari Internacionalu i koja je sastavni deo Prijave za članstvo (Application from Club for Membership in Rotary Intrnational)

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Alikalfić Goran, Brajer Dragan, Badrljica Vasilije, Volčkov Ilija, Danilović Branko, Dedić Srđan, Đorđević Dušan, Zdravković Jovan, Zarook Razik, Janković Slobodan, Kapisoda Goran, Mandić Nikola, Milovanov Srbislav, Milović Dušan, Ninković Đurđe, Popović Zoran, Petrović Dušan, Rakin Petar, Soretić Smiljka, Sauter Beatrice, Tasić Nikola, Hadžiđorđević Ljubomir, Čikara Dejan, Džambazović Dimitrije i Šanjević Marko

rotari monografija | 75

Konferencija u Budimpešti 1991. godine

U upravni odbor su izabrani sledeći članovi: • • • • • • • • • • •

Dragan Brajer, predsednik Goran Alikalfić, izabrani predsednik,19 Nikola Tasić, potpredsednik Dimitrije Džambazović, potpredsednik Branko Danilović, potpredsednik Petar Rakin, sekretar Nikola Mandić, blagajnik Smiljka Soretić, predsednik komiteta za klupske delatnosti Dušan Petrović, predsednik komiteta za profesionalne delatnosti Ilija Volčkov, predsednik komiteta za komunalne delatnosti i Dušan Đorđević, predsednik komiteta za internacionalne delatnosti

19 Izabrani predsednik (President Elect) stupa na dužnost predsednika kluba po završetku mandata aktuelnog predsednika, tj. u sledećoj rotarijanskoj godini.

76 | rotari monografija

Na licu mesta, imena su rukom uneta u formulare, a Petar Rakin je preuzeo obavezu da iste prekuca i izradi kartone članova. Na kraju je doneta odluka da termin sastanaka upravnog odbora bude svaki prvi utorak u mesecu.

Već sledeće nedelje, 13. januara, budući predsednik Goran Alikalfić, putovao je službeno u Beč pa je poneo sve pripremljene papire, sa namerom da ih preda guverneru Štromingeru. Štrominger je bio van Beča pa ga je primio sekretar distrikta, Kohler. To je bila prilika da malo popričaju o utiscima koje je mu je gospodin Štrominger preneo kada se vratio iz posete Beogradu. Kohler je potvrdio da je ukupan utisak vrlo pozitivan i da je klub ocenjen rečima: great (veliki).

Pismom od 3. februara 1992. Brajer obaveštava Serbinsona o poseti guvernera, razgovorima koji su tom prilikom vođeni i opštoj situaciji u klubu. Na kraju pisma kaže: „Poštovani gospodine Serbinson, kao što vidite, u veoma složenim političkim i ekonomskim uslovima koji ovde kod nas vladaju, naše aktivnosti bile su dosta velike. Tome treba do-

dati da mi sada imamo tridesetak članova, da smo sačinili klasifikaciju, da smo konstituisali upravni odbor, imenovali predsedavajuće komiteta i izabrali predsednike pojedinih odbora. Prošlog četvrtka, 30. januara, izdali smo i prvi broj našeg klupskog biltena. Sve ovo, dabome ne bi bilo moguće da svojevremeno Vašom energičnom akcijom čitava stvar nije pomaknuta sa mrtve tačke.

Nama bi bilo izuzetno drago ukoliko biste Vi, u sklopu Vaših obaveza, mogli da nađete kakvu mogućnost da nas posetite. Dotle, ja ću nastojati da Vas povremeno izveštavam o tome kako napreduje naša stvar, a Vas molim da preduzmete korake za koje smatrate da su potrebni.

Molim Vas da primite najsrdačnije pozdrave svih članova našeg Rotari kluba i moje lične, kao i da te pozdrave prenesete Vašoj porodici i članovima RK Karlstad City”.

Saglasno ranijem dogovoru, past-guverner Papoušek, došao je u Beograd 13. februara i prisustvovao sednici upravnog odbora i redovnom sastanku kluba. Na aerodromu

Beograd, gospodina Papoušeka dočekali su Dragan Brajer i Srba Milovanov. Naš, sada već stari prijatelj, bio je vrlo raspoložen i odmah se videlo da su vesti koje nam donosi povoljne. Sa aerodroma se odmah, oko 15 časova, krenulo na sednicu upravnog odbora koja je bila zakazana u Inđiji. Domaćin upravnom odboru bio je jedan od osnivača kluba, Slobodan - Džoni Janković, koji je dr Papoušeka i članove upravnog odbora dočekao u proizvodnom pogonu svoje firme Christian Hansens Laboratory.

Na početku sednice dr Papoušeku su predstavljeni novi članovi Upravnog odbora, a zatim su podneti iscrpni izveštaji o radu kluba i svih klupskih komiteta. Ostalo vreme iskorišćeno je za razgovore o raznim pitanjima iz rotarijanskog života. Papoušek je obavestio članove upravnog odbora da je konačna odluka o osnivanju našeg kluba doneta i da će Klub biti primljen u Rotari Internacional pre isteka rotarijanske godine, odnosno do 30. juna 1992. godine. Tačan datum proslave uručenja povelje Rotari Internationala i ostali detalji biće

rotari monografija | 77

utvrđeni na konferenciji u Budimpešti koja je planirana za 4.i 5. april 1992. godine. Na kraju sednice poslužena je sveža saher torta, koju je Papoušek doneo iz Beča.

Istoga dana uveče, kao i svakog četvrtka, u hotelu "Hyatt Regency" održan je redovni sastanak kluba. Predsednik Brajer održao je zdravicu, a zatim je dr Papoušek objavio odluku da se klubu dodeli čarter Rotari Internacionala, što je pozdravljeno sa velikim odobravanjem i gromkim aplauzom svih članova.

Ostatak večeri iskorišćen je za upoznavanje sa novim članovima i srdačne rotarijanske razgovore. Posle večere dr Papoušek je sa jednom većom grupom članova posetio i kafe-klub "Bojan Stupica", gde su domaćini bili Marko Šanjević, predsednik klupskog odbora za druženje i Dušan Petrović, predsednik komiteta za društvene delatnosti. U neposrednoj i opuštenoj atmosferi, u društvu glumaca Jugoslovenskog dramskog pozorišta proveden je ostatak večeri.

Sutradan, 14. februara 1992. godine, u 11 časova Papoušeka, Brajera i sekretara kluba, Petra Rakina, primio je u Srpskoj akademiji

78 | rotari monografija

nauka i umetnosti potpredsednik dr Aleksandar Despić. Pored njega domaćin je bio i potpredsednik kluba, akademik Nikola Tasić, direktor Instituta za balkanologiju.

Razgovaralo se vrlo otvoreno o svim aktuelnim pitanjima, a najviše o složenoj političkoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija i mogućoj ulozi Rotarija kao mosta koji bi pomogao da se prevaziđu antagonizmi koji su prisutni na jugoslovenskim prostorima. Potpredsednik kluba, dr Nikola Tasić, poklonio je, ispred svoga Instituta, dr Papoušeku reprezentativno ilustrovanu publikaciju o srpskim crkvama širom sveta, u kojoj je prikazan razvoj naše duhovne kulture od srednjega veka do danas.

Radna poseta past-guvernera Papoušeka završena je ručkom u prijatnoj atmosferi restorana "Kolarac", tradicionalnom sastajalištu beogradskih studenata, koji je za sve priredio Nikola Tasić. Tako je završena ova zavanična, ali veoma prijateljska poseta pastguvernera, kojom je učinjen jedan od završnih koraka za svečani povratak beogradskog kluba u veliku Rotari porodicu.

Ubrzo potom, 27. februara 1992. godine, guverner Štrominger upućuje predsedniku Brajeru dopis u kome kaže: „PDG Papoušek me je izvestio o svojoj nedavnoj poseti Beogradu i on je veoma zadovoljan sadašnjom situacijom.

Vi ste već obavešteni da je vaša Prijava za članstvo potpisana i prosleđena u Cirih, pa se nadam da će se Rotari točak okretati odgovarajućom brzinom i da ćete dobiti čarter u mom mandatu guvernera. Jedini slobodan vikend koji imam na raspolaganju je 26-28. juni pa bi to mogao biti termin za Charter Celebration.

U međuvremenu posetio sam RK Zagreb, preneo sam im vaše pozdrave i obavestio ih o prijemu vašeg kluba u RI, koji će uslediti. Zahvalili su se i poručili da su kontakti sa vama mogući, imajući u vidu da rotarijanci imaju svoja pravila i ubeđenja i da je nacionalna pripadnost pojedinca apsolutno nevažna.

Sa time se složio i predsednik RK Lljubljana, Tone Glavan, koji je bio gost na sastanku.

Stoga, ja sa nadom očekujem predstojeću konferenciju, 3. i 4. aprila, u Budimpešti, na

kojoj će se govoriti o razvoju rotarijanstva u vašim zemljama. Iskreno verujem i mislim da je naša rotarijanska dužnost da doprinesemo ponovnom uspostavljanju mira i dijaloga između ljudi.“ Bilo je jasno da se stvari kreću u dobrom pravcu i da prijem RK Beograd u sastav Rotari Internacionala uskoro sledi. Štrominger je tih dana bio veoma aktivan. U dopisu od 4. marta predlaže da pored njegovog kluba, kosponzor u osnivanju RK Beograd bude i klub budućeg guvernera, RK Wien-Donau, čime bi se održao kontinuitet u podršci aktuelnih guvernera novom klubu. Naravno, predlog je sa zadovoljstvom prihvaćen.

rotari monografija | 79

Prva strana Godišnjaka, Distrikta 1910 za 1992/93. godinu

I KONAČNO CHARTER Nekako u to vreme, administracija Distrikta 1910 uputila je Provisional Rotari klubu Beograd dopis u kome traže da klub izvrši kontrolu i unese eventualne korekcije stranica u distriktnom godišnjaku za 1992/93. godinu.

To je značilo da su guverner i članovi njegovog tima potpuno sigurni da će čarter biti dodeljen u tekućoj rotarijanskoj godini, pa nisu želeli da popis klubova i rotarijanaca za sledeću rotarijansku godinu bude neažuran.

Konferencija u Budimpešti pod nazivom President’s Conference of Cooperation and Development – Rotary in the New Europe, održana je 3. i 4. aprila 1992. godine, u hotelu Thermal Helia. Na konferenciji je bilo prisutno oko 320. rotarijanaca iz 30 zemalja, najviše iz Austrije, Nemačke, Holandije, Italije i Čehoslovačke. Konferencija je imala edukativni

80 | rotari monografija

karakter, a glavna tema bila je: Uloga i odgovornost rotarijanaca u promenama u svetu.

Prvu plenarnu sednicu otvorio je Radžendra Sabu, predsednik Rotari Internacionala, a uvodno predavanje sa temom: Revitalizacija privrede u centralnoj i istočnoj Evropi održao je ministar u vladi Mađarske, Ferenc Madl. U ime domaćina skup su pozdravili: Zoltan Falvi iz RK Budimpešta i Artur Štrominger, guverner Distrikta 1910.

Predstavnici beogradskog kluba na konferenciji bili su Dragan Brajer, Petar Rakin i Dušan Đorđević. U prisustvu Artura Štromingera i Huberta Papoušeka predsednik Radžendra Sabu susreo se sa predsednicima PRK Beograd i RK Zagreb, Draganom Brajerom i Ivanom Husićem, a ovaj sastanak je bio konačni dogovor o prijemu RK Beograd u članstvo Rotari Internacionala.

Na odvojenom sastanku sa guvernerom, gospodin Štrominger je upoznao predsednika Brajera i sekretara Rakina sa nekim greškama u popunjavanju prijave za članstvo i tražio da se one što pre isprave, a korigovana prijava pošalje kancelariji RI u Cirihu. Pored

Budimpešta 1992. godine: Artur Štrominger, Radžendra Sabu, Dragan Brajer i Hubert Papušek,

toga RI je zahtevao da dobijenu saglasnost državnih organa za osnivanje kluba sudski tumač prevede na engleski jezik i da se ovaj dokument pošalje zajedno sa ispravljenom prijavom. Ovaj posao preuzeo je na sebe sekretar i već 6. aprila kompletna dokumantacija je bila uručena guverneru, a potom prosleđena u Cirih.

Pored susreta sa zvaničnicima Rotari Internacionala, delegacija kluba je u Budimpešti imala i niz drugih kontakata i razgovora. Interesantan je bio susret sa predsednikom RK Budapest-Sasad, Helmutom Bilom, od koga su dobili informaciju da je u Budimpešti osnovan i drugi Rotari klub, Budapest-Sasad, i da će se njegova čarter ceremonija održati kroz četiri nedelje. Nekoliko dana kasnije, na adresu sekretara Petra Rakina, stigao je poziv za svečanost uručenja čartera, u kome se kaže: „Dragi predsedniče Brajer, U vezi sa našim susretom i razgovorima na Predsedničkoj konferenciji u Budimpešti, šaljem Vam poziv i program za naš klupski Charter festival. Svečanost će se održati u hotelu Park na ljupkom poluostrvu Tihani jezera Ba-

laton, u periodu od 30. aprila do 3. maja 1992. godine. Moto našeg Charter-a je: ’Na talasima muzike i na talasima Balatona’.

Rotari klub Budapest-Sasad poziva sve vas da sami ili zajedno sa suprugama prisustvujete našoj proslavi za koju verujemo da će biti prijatna i zabavna.“ Po povratku u Beograd pristupilo se pripremama za čarter ceremoniju koja je, po planu, trebalo da se održi na Vidovdan, 28. juna 1992. godine. U tom datumu bilo je mnogo simbolike. Naime, zajednička čarter ceremonija prvoosnovanih Rotari klubova u Kraljevini Jugoslaviji RK Beograd i RK Zagreb, održana je takođe na Vidovdan 1928. godine, pa su članovi kluba smatrali prigodnim da kada, posle 72 godine reosnivaju klub, svečanost prijema povelje Rotari Internacionala bude održana istog dana. Prva aktivnost u pripremi čarter ceremonije bila je štampanje knjige – brošure, „ROTARI KLUB BEOGRAD – prošlost i sadašnjost“, kojom je trebalo da se predstavi klub, ali i rotarijanstvo na našim prostorima.

Za urednika ovog izdanja imenovan je potpredsednik kluba, dr Nikola Tasić, a uređivač-

rotari monografija | 81

Izgled pozivnice za Charter proslavu kluba

ki odbor činili su: Dragan Brajer, Petar Rakin i Goran Alikalfić. Pored njih, angažovan je i gospodin Ljubodrag Ristić, koji je bio zadužen da napiše kratku priču o osnivanju i radu beogradskog Rotari kluba u periodu od 1928. do 1941. godine. Knjiga je sadržala sledeća poglavlja: • Uvodna reč (autor Dragan Brajer); • Rotarijanstvo u Srbiji i Rotari klub Beograd (autor Nikola Tasić); • Rotari klub Beograd, 1928-1941. (autor Ljubodrag Ristić) i • Reosnivanje kluba (autor Petar Rakin).

Pored toga, knjiga je sadržala listu članova osnivača (Roster List of Charter Members) i predratnog i reosnovanog kluba i druge priloge. Evo šta o ideji da se izda ova knjiga, piše sekretar kluba, Petar Rakin: „Poštovana gospodo, Pred nama se nalazi jedan izuzetno značajan trenutak u razvoju rotarijanstva u ovom delu sveta. Predstoji nam ponovno uspostavljanje jednog od bitinih obeležja savremenih demokratskih društava, ponovno osnivanje Rotari kluba Beograd.

82 | rotari monografija

Povodom ovog, svakako istorijskog momenta iz razvoja rotarijanstva u Srbiji, a time i razvoja demokratije kod nas, izdaće se i prigodna brošura čiji je naslov: ’ROTARI KLUB BEOGRAD - prošlost i sadašnjost - 1928-1941 - 1992‘.

Brošura, štampana u visokoj štampi u boji na najkvalitetnijem papiru sadržaće pored prikaza svih članova reosnovanog kluba, uvodni deo koji će napisati predsednik kluba, g. Dragan Brajer. Uvodni deo će govoriti o ideji i ciljevima rotarijanstva, njegovoj organizaciji u svetu i u našem distriktu.

Drugi deo brošure, njen centralni deo, biće posvećen istoriji rotarijanstva u Srbiji. Ovaj deo će prirediti uvaženi član reosnovanog kluba akademik prof. dr. Nikola Tasić sa svojim saradnicima…

U trećem delu brošure biće izloženi svi bitni događaji koji su pratili novi klub na putu do zvanične nominacije, a prirediće ga sekretar kluba dr Petar Rakin.”

Brošura je izašla iz štampe početkom juna 1992. godine.

Tokom aprila 1992. članovi kluba interesovali su se, posredstvom guvernera Štromingera, kako teče postupak prijema, odnosno kada će klub dobiti povelju Rotari Internacionala. U drugoj polovini aprila izgledalo je da se proces suviše odužio pa je ponovo zatražena informacija od guvernera. U dopisu od 28. aprila 1992, Štrominger daje odgovor na ovo ključno pitanje:

Brajer odgovara sutradan, 29. aprila i kaže: „Dragi gosp. Štrominger, Zaista, mnogo hvala za dobre vesti koje ste nam poslali faksom od 28. 04. Ujedno, formulacija u našim čarter dokumentima je apsolutno korektna.

Nadam se da ćemo se uskoro videti.

Pozdrav, Dragan Brajer”

“Dragi gosp. Brajer Posle velikog broja pitanja koja su išla napred i nazad, danas sam dobio fax iz Ciriha u kome se, verovali ili ne, kaže da je formalna procedura vaše aplikacije sada u redu. Mada, su oni još uvek zabrinuti zbog ’političke situacije i građanskog rata.

Na kraju jedno pitanje: da li je formulacija u vašoj čarter dokumentaciji ’Beograd, Srbija, Jugoslavija' ispravna?

Molim vas potvrdite ovo što je pre moguće.

Pozdrav.

A.Štrominger

Stvari se polako pomeraju i konačno 8. maja 1992. godine Bord direktora Rotari Internacionala, pod brojem 28737, donosi odluku o prijemu RK Beograd u članstvo. Predsednik RI, Radžendra Sabu, dopisom od 15. maja 1992. godine upućenim predsedniku kluba, Draganu Brajeru, obaveštava klub o prijemu u članstvo i čestita članovima prijem u veliku Rotari porodicu. Evo šta predsednik Sabu kaže: „Članovima Rotari kluba ’Beograd, Srbija, Jugoslavija' Dragi prijatelji rotarijanci, Čestitam prijem vašeg kluba u članstvo Rotari Internationala! Zadovoljstvo mi je da

rotari monografija | 83

Korice i naslovna strana brošure izdate povodom čartera

vam kao predsednik Rotari Internacionala poželim dobrodošlicu u našu organizaciju, koja okuplja preko 1.100.000 poslovnih i profesionalnih ljudi posvećenih služenju, u više od 25.800 klubova u 180 zemalja.

Kada pogledate dalje ispred sebe, videćete mnoge vredne projekte u koje vaš klub može da bude uključen. Koji god projekat da izaberete on će doprineti prestižu naše organizacije, jer kroz aktivnosti koje klub realizuje u lokalnoj sredini svet upoznaje Rotari. Šaljem vam svoje najbolje želje da izgradite klub koji će biti primer 'služenja i druženja'.

Znam da je članstvo u novom klubu očaravajuće i izazovno iskustvo.

Vaš odani, Radžendra K. Sabu, Predsednik R.I.“ Bila je to divna, dugoočekivana vest. Posle više od dve godine rada, nade i neizvesnosti, RK Beograd je ponovo postao član Rotari Internacionala.

Istog dana, 15. maja 1992, sledeći uobičajenu proceduru, Pol Bernhold, menadžer

84 | rotari monografija

u RI–Service Division, šalje dopis sekretaru kluba, Petru Rakinu, u kome mu čestita „izbor na ključnu poziciju Charter sekretara“ i upoznaje ga sa detaljima vezanim za dalji rad i delovanje kluba. U tekstu dopisa Pol dalje piše: „Potrebno je da sarađujete sa kancelarijom Rotari Internacionala u Cirihu .Ta kancelarija je od velikog značaja za efikasan rad vašeg Rotari kluba, posebno tokom prvih meseci i godina rada. Postoji mnogo korisnih informacija u publikacijama koje izdaje RI, a koje će vam obezbediti naš sekretarijat i guverner distrikta Artur Štrominger. Podstičem vas da ih pažljivo pročitate i koristite pri uspostavljanju sopstvenih klupskih procedura.

Srećan sam da putem ovog pisma mogu da vam predstavim jedog od mojih saradnika i službenika Rotari Internacionala, Ramona Vaku, koji će lično biti u stalnom kontaktu sa vašim klubom i voditi računa o svim aspektima njegovog rada i razvoja.

Mi smo tu da vam pomognemo. Molimo vas ne oklevajte da s nama kontaktirate i obaveštavate nas o programima rada vašeg klu-

ba, problemina na koje nailazite i uspesima koje postižete.

Pozdrav Pol Bernhold“ Na prvom sledećem sastanku, 15. maja 1992. godine, članovi kluba veselo i uz zdravicu proslavili su dodelu povelje Rotari Internacionala. Nekako se poklopilo da je datum kada je klub faksom dobio prvo obaveštenje o pozitivnoj odluci Borda direktora RI, 15. maj, padao u četvrtak, upravo na dan kada se klub redovno sastaje, pa se vest brzo proširila među članovima i prisustvo na sastanku je bilo skoro 100 odsto. Veliki trud i entuzijazam koji su uložili članovi kluba bili su nagrađeni i sastanak je bio pravi trenutak, makar nakratko, za slavlje i opuštanje. Sastanak je otvorio predsednik Brajer, a potom su govorili Petar Rakin, Goran Alikalfić, Branko Danilović, Nikola Tasić i drugi. Dogovor je bio da se sve aktivnosti na organizaciji čarter proslave ubrzaju, a upravni odbor kluba počeo je da se sastaje dva, pa i tri puta nedeljno.

Svi članovi upravnog odbora, a i drugi ak-

tivni članovi dobili su zaduženja i tokom sledeće dve, tri nedelje se zaista vredno radilo. Organizacija čarter proslave je složen poduhvat koji obuhvata niz aktivnosti, a članovi kluba, u tom smislu nisu imali dovoljno iskustva. Bilo je zamišljeno da se svečanost predaje povelje Rotari Internacionala održi tokom Vidovdanskog vikenda, od 26. do 28. juna, u sećanje na Rotari klub u starom Beogradu, čiji je čarter bio u istom terminu, 1928. godine. Sama čarter proslava trebalo je da se održi u subotu, 27. juna 1992. godine, u 10 časova, u Kristalnoj dvorani hotela "Hajat" sa sledećim okvirnim programom: Molitva za mir; Reč guvernera Artura Štromingera i predaja povelje klubu, Reč predsednika RK Beograd, Dragana Brajera, Predstavljanje članova kluba, Pozdravi i predaja poklona.

Potom, u 13 časova, bio je predviđen ručak u restoranu "Vinogradi", a veče je bilo rezervisano za veliki Rotari bal. Sutradan u nedelju trebalo je da se održi velika multikonfesio-

rotari monografija | 85

ÄŒarter povelja Rotari kluba Beograd

86 | rotari monografija

nalna molitva za mir, uz bogosluženje pravoslavnih, katoličkih, jevrejskih i muslimanskih sveštenika.

O sadržaju čarter ceremonije obavešteni su guverner Štrominger i past-guverner Mario Sailler-Tarbuk. Štaviše, bilo je dogovoreno da gospodin Tarbuk, koji je zastupao guvernera u procesu osnivanja kluba, dođe u Beograd, 28. maja, na dogovor oko priprema čarter proslave.

Ubrzo potom, 26. maja, guverner Štrominger šalje odgovor na upućeni dopis u kome kaže: „Prvo bih želeo da izrazim zadovoljstvo što su vaši napori na osnivanju RK Beograd uspešno završeni.

Nije to bilo tako lako kao što može da se čini, jer je tokom nedavne posete Beču, ubrzo posle izbijanja oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, predsednik Sabu predložio da se prijem RK Beograd odloži. Kao što znate, Rotari Internacional uvek pokušava da bude politički nepristrasan i neutralan, pa se moglo desiti da odloži vaš prijem, kao što se to nedavno desilo sa novim klubovima u Alžiru.

Bilo je prilično teško ubediti predsednika Sabua da ne odlaže prijem, ali je na kraju pristao, uz uslov sa se ne organizuje veliko slavlje, sve dok u susedstvu Republike Srbije traje oružani sukob.

Sa druge strane, predsednik Sabu je bio veoma impresioniran vašom namerom da održite multikonfesionalnu molitvu za mir. On je tražio da vam prenesem da na planiranoj proslavi istaknete humanitarne napore Rotarija, a da društvena događanja, kao što je planirani Rotari bal, održite na ’niskom nivou‘.

Tako treba postupati i prilikom intervjua, prijema, saopštenja za štampu, itd.

Imajte na umu da će zbog restrikcija u vazdušnom saobraćaju i zatvaranja diplomatskih predstavništava, broj gostiju iz inostranstva biti smanjen.

PDG Mario Tarbuk je prihvatio da dođe u Beograd i razgovara sa vama o svim pitanjima u vezi sa organizacijom proslave. On je veoma iskusan rotarijanac i moći će da vam pruži korisne savete.

Radujem se budućem susretu u Beogradu i srdačno vas pozdravljam."

rotari monografija | 87

Past-guverner dr Mario Seiler Tarbuk i članovi RK Beograd na izletu

Prema dogovoru, specijalni zastupnik guvernera, gospodin Mario Seiler Tarbuk doputovao je u Beograd 28. maja i odmah se sastao sa članovima upravnog odbora kluba.

Sastanak je bio veoma uspešan, postignut je dogovor po svim pitanjima vezanim za organizaciju čarter proslave, a uveče je gospodin Tavbruk prisustvovao redovnom sastanku kluba. Sutradan je, za gosta, organizovan izlet i poseta arheološkom nalazištu Vinča, a od članova kluba pored predsednika Brajera, bili su prisutni Nikola Tasić, Petar Rakin, prof. Ilija Volčkov, Dušan Petrović i Dušan Đorđević.

Izlet je završen zajedničkim ručkom, a potom je guverner Tarbuk otputovao za Beč.

U tom trenutku, svi beogradski rotarijanci su mogli da budu veoma zadovoljni postignutim. I pored veoma složene političke situacije i rata na teritoriji Bosne i Hercegovine, klub je primljen u veliku Rotari porodicu i povelja Rotari Internacionala već se nalazila u Beogradu. Guverner Štrominger i past-guverneri, Hubert Papoušek i Mario Seiler Tarbuk pružali su aktivnu podršku klubu. Štaviše, u svom obraćanju članovima kluba Mario Tarbuk je

88 | rotari monografija

obećao da će bar tri guvernera Distrikta 1910. biti prisutni na čarter ceremoniji, a imajući u vidu nestašicu goriva u Srbiji, u šali je dodao: “Ne brinite zbog benzina, ja ću našima obezbediti takva kola da bez problema mogu da stignu do Beograda ne tankirajući bar 600 poslednjih kilometara.”

Ali već sledećeg dana, 30 maja 1992. godine, Savez bezbednosti UN, Rezolucijom 757 uvodi sankcije SR Jugoslaviji i to je iz korena promenilo situaciju. Već 3. juna 1992. guverner Štrominger je kraćim dopisom upozorio predsednika Brajera da bi Bord direktora Rotari Internacionala mogao da suspenduje svoju odluku o prijemu kluba sve dok se na teritoriji prethodne Jugoslavije ne uspostavi mir. Pri tome savetovao je klubu da odustane od organizovanja čarter proslave ili da je svede na najmanju moguću meru.

U klubu je ova preporuka najozbiljnije shvaćena. Upravni odbor je detaljno razmotrio nastalu situaciju i odlučio da, u načelu prihvati preporuke guvernera. U odgovoru na Štromingerov dopis, koji je poslat 8. juna 1992. godine, Brajer kaže:

„Naravno, svesni smo ozbiljnosti nastale situacije. Odmah po odlasku gospodina Tarbuka zasedao je naš upravni odbor i doneli smo zaključak da se proslava uručivanja povelje RI svede na najmanju meru. Želeli smo da centralno težište proslave usmerimo na multikonfesionalnu molitvi za mir, a sve ostalo da bude dostojanstveno i upriličeno situaciji.

Odlučili smo da pozive ne šaljemo nikome u inostranstvu, kao ni diplomatskom koru, da ih ne bismo doveli u situaciju da moraju da ih odbiju. Od naše vlasti takođe nismo nikoga želeli da zovemo, izuzev gradonačelnika Beograda i naravno predstavnika strukovnih organizacija, Privredne komore i Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored njih, pozvali bismo jedan uži krug naših ličnih prijatelja i naravno predstavnike javnih glasila. Smatrali smo, takođe, da je poželjno da se zna da i u ovako kritičnoj situaciji postoji jedna nepolitička, humanitarna organizacija, koja se zalaže za mir i koja neguje i razvija visoke etičke norme. Nama je to posebno potrebno upravo sada kada se moramo boriti za svoje mesto pod suncem. Jasno nam

je da ta ’borba‘ može biti samo takva da svet poželi da smo ponovo sa njim.

Poštovani gospodine Štromingeru, naravno da prihvatamo da se sve kompletno odloži za neko bolje vreme, jer bismo i mi želeli da tom prilikom vidimo mnogo više rotarijanaca sa nama. Mi bismo našu proslavu svakako ponovili kada se za to stvore uslovi. Međutim, nemojte dozvoliti da se u Evenstonu suspenduje već doneta odluka. Molimo Vas da uložite sve svoje snage, uključite sve one koji mogu da vam pomognu i obrazložite Bordu direktora RI da bi suspenzija imala vrlo loše posledice. Ne toliko po sam klub, jer mi smo ono što jesmo, već po Rotari Internacional, čiji ugled mi ovde već tri godine gradimo sa uspehom. Ujedno, molimo vas da nam hitno saopštite svoju odluku.

Javiću vam se telefonom, ali ako smatrate da je potrebno ja bih, zajedno sa dr Tasićem i dr Rakinom, došao do Beča da detaljno razmotrimo nastalu situaciju.“ Odgovor je stigao nekoliko dana kasnije i na neki način ohrabrio je sve članove kluba.

Evo šta Štrominger piše:

rotari monografija | 89

pozivnica za čarter ceremoniju RK Beograd 1995. godine

„Dragi Dragane, dragi prijatelji, Zahvaljujem se na faksu od 6. juna. Impresioniran sam načinom kako ste razumeli nastalu situaciju, a u isto vreme, ja se kao i svi vi nadam da nećemo dugo čekati na mogućnost da zajedno proslavimo prijem RK Beograd u RI. Možete biti sigurni da ću ja učiniti sve što mogu da ne dođe do suspenzije vašeg kluba.

Takođe, niko ne sumnja u puni integritet svih vaših članova. Rotari Internacional se samo plaši da bi prijem kluba sa geografske teritorije na kojoj se vodi rat mogao biti interpretiran kao jednostrana politička manifestacija. Teško nam je da razumemo ovakav način razmišljanja, ali to jednostavno treba imati u vidu.“ Nekako baš u to vreme član kluba, Dušan Đorđević, otputovao je na duže vreme u Čikago pa se došlo na ideju da se on pojavi u sedištu Rotari Internacionala u Evenstonu i raspita se kako stvari stoje. U tom smislu Brajer mu je uputio dopis u kome iznosi ovaj predlog:

90 | rotari monografija

“Dragi Duško, Nadamo se da ste svi dobro. Vezano za klub, ovde stvari dobijaju sve dramatičniji tok, a rasplet se još ne sagledava. Uz saglasnost Beča odlučili smo da čarter odložimo za bolja vremena. Štrominger nas upozorava da postoji bojazan da se odluka o prijemu kluba suspenduje, pa te molim da u centrali Rotarija vidiš kako stvari stoje.

Ujedno te obaveštavam da smo u članstvo kluba primili kandidate Zorana Kostića, Nikolu Obradovića i Đorđa Lajšića.

Tebe, Elu i decu svi puno pozdravljamo.”

Ipak u ovom teškom periodu nisu zamrle sve međunarodne aktivnosti kluba. Posredstvom Miomira Serbinsona, predsednik Rotari kluba Ostgota Lagret iz švedskog grada Linkopinga, prof. Sten Vandel, u maju 1992. godine, šalje poziv klubu da imenuje jednog kandidata koji će se učestvovati na skupu mladih, Rotary Student Rally, koji će se održati u Linkopingu od 2. do 16. avgusta iste godine. Klub je predložio da to bude Deana Čikara,

student Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, i 18. juna 1992. RK Ostgota Lagret šalje dopis u kome kaže: „Dragi gospodine Brajer, Molimo vas da prosledite ovo pismo Deani Čikari, vašem kandidatu za Student Rally. Deana je dobrodošla u Švedsku, Linkoping, od 2. do 16. avgusta 1992. Ako možemo da budemo na pomoći, molimo vas, nemojte se ustručavai da nam se obratite.

Vaši odani, Stiv Vandel, predsednik Kristina Dalberg, sekretar“ Od uvođenja sankcija, bio je to prvi poziv klubu da učestvuje na nekoj Rotari manifestaciji u inostranstvu. To je ohrabrilo članove kluba i pojavila se čvrsta nada da će se nastala kriza prevazići. I zaista, zajednička akcija donela je uspeh. Desetak dana kasnije, 29. juna 1992. godine, Rotari Internacional šalje profakturu za uplatu polugodišnje članarine za 29 članova osnivača, na ukupni

iznos od 420,50 dolara, što je značilo da do suspenzije kluba neće doći.20 Štaviše, pošto su sankcije podrazumevale prekid platnog prometa Jugoslavije sa inostranstvom, Kancelarija RI u Cirihu predlaže klubu da se plaćanje odloži do septembra, pa ako i tada ne bude bilo moguće izvršiti uplatu doznakom banke, da se novac preda lično prilikom boravka predsednika Brajera, na President’s Conference for Goodwill and Developement, koja će se održati od 24. do 26. septembra u Barseloni.

Eto, tako nekako je tekla hronologija događaja od ideje i prve inicijative za reosnivanje Rotari kluba Beograd, do dobijanja povelje Rotari Internacionala i povratka beogradskog kluba u veliku Rotari porodicu.

Svečanost uručenja povelje RI – Charter celebration za Rotori klubove Beograd, Zemun i Novi Sad održana je u hotelu "Hyatt Re-

20 Polugodišnja članarina po članu (Per capita due) iznosila je 14,5 US dolara.

rotari monografija | 91

gency", 25. februara 1995. godine. sa početkom u 9.30 sati.

Skupu se prvo obratio PEA, Jorg Čop, zastupnik predsednika RI Bila Hantlija i u kraćem govoru se osvrnuo na isrorijat, organizaciju i procedure u osnivanju ova tri kluba. Na kraju govora pozdravio je novoprimljene članove i poželeo im uspeh u radu i životu.

U 10.30 otpočela je ceremonija dodele čarter povelje, koju je Jorg Čop uručio dr Nikoli Tasiću, predsedniku RK Beograd za 1994/95. godinu. Dragan Brajer kao zastupnik predsedničkog administratora Čopa predao je čarter povelju predsedniku RC Zemun, Miši Davidu, a Goran Alikalfić, predsedniku RK Novi Sad, Dragomiru Ivkoviću.

Predsednici klubova su zahvalili na dodeli povelje i pročitali listu članova svojih klubova,

92 | rotari monografija

a ulazak pomenutih klubova u RI nazdravljen je čašom šampanjca.

Prof. dr Dejan Čikara

rotari monografija | 93

Predsednici i sekretari

RK beograd 1928 - 1941.

godina predsednik sekretar 1929/30.

1930/31.

1931/32.

1932/33.

1933/34.

1934/35.

1935/36.

1936/37.

1937/38.

1938/39.

1939/40.

1940/41.

1

94 | rotari monografija

dr Ferdinand Granberg Josif Hrnčir dr Milan Stojadinović Stevan Koen / Josif Hrnčir1 adm. Dragutin Prica Stevan Koen Stevan K. Pavlović Stevan Koen Adolf Minh Stevan Koen Akad. dr Vlada Petković Stevan Koen dr Stanoje Pelivanović Stevan Koen / dr Ilija Pržić Lujo Harazim Gojko Đermanović / dr Ilija Pržić dr Andra Nikolić Dragomir Pavlović / dr Ilija Pržić dr Sima Ilić Dragomir Pavlović / Gojko Đermanović Stevan Vagner Đorđe Mijić / ing. Karlo Pol dr Branislav Vojnović Đorđe Mijić / Vojin Jokić

Prvi i drugi sekretar kluba

Članovi

RK beograd 1928 - 1941.

1. Avramović Ranislav, inženjer, pomoćnik ministra saobraćaja 2. Alkalaj Aron, glavni sekretar Državne hipotekarne banke 3. Andrić dr Ivo, književnik i diplomata 4. Bajloni Franjo, suvlasnik pivare “J. Bajloni i sinovi” 5. Balen dr Josip, profesor Poljoprivrednog fakulteta 6. Balubdžić Mirko, direktor gimnazije “Kralj Aleksandar I” 7. Belin dr Ivo, vice guverner Narodne banke 8. Biba Đorđe, suvlasnik preduzeća za promet papira “Jefta Pavlović i komp.”

9. Blagojević Nikola, vlasnik preduzeća za promet staklarije 10. Bogdanović Dobrosav, potpredsednik Beogradske opštine 11. Bugarčić dr Lazar, direktor preduzeća “Klanična kompanija i skladišta” 12. Vagner Stevan, advokat 13. Veljković Vojin, direktor, “Prvi parni akcionarski mlin a.d.”

14. Viktorović Jovan, vlasnik preduzeća za promet farmaceutskih hemikalija 15. Vojinović dr Branislav, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu

16. Vukadinović Živojin, novinar dnevnog lista “Politika” 17. Glavinić dr Milan, viši savetnik u Ministarstvu prosvete 18. Granberg dr Ferdinand, industrijalac, direktor SARTID-a, rudnika Bor i rudnika uglja Kostolac 19. Grbić dr Miodrag, kustos Muzeja kneza Pavla 20. Dinić Aca, suvlasnik preduzeća za uvoz i izvoz “Braća Arneti i Aca Dinić” 21. Đermanović Gojko, prokurist Jugoslovenske union banke 22. Ilić dr Sima, docent Medicinskog fakulteta, šef poliklinike Opšte državne bolnice 23. Jovanović Dragomir, profesor Tehničkog fakulteta 24. Jokić Radomir, direktor fabrike obuće “BOSTON” a.d.

25. Jokić Vojin, suvlasnik industrije obuće 26. Kiš Đura, vlasnik drogerije “Vardar” 27. Koen Stevan, vlasnik preduzeća za promet kože “S. Koen i komp.”

28. Kontić Kosta, načelnik u Ministarstvu za veterinu 29. Kosanović dr Bogdan, lekar-hirurg, šef odeljenja Opšte državne bolnice

rotari monografija | 95

30. Kujundžić dr Vojislav, lekar, načelnik u Ministarstvu narodnog zdravlja u penziji 31. Letica Dušan, ministar finansija 32. Marković Edo, direktor Privilegovanog izvoznog zavoda a.d. - “Prizad” 33. Maiksner dr Vjekoslav, viši činovnik Narodne banke Jugoslavije 34. Milutinović Borislav, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede 35. Mijić Đorđe, sekretar Francusko-srpske banke 36. Minh Adolf, vlasnik rudnika kamenog uglja “Rtanj” 37. Mihajlović Čeda, predsednik “Vreme” a.d.

38. Naumović Milivoje, savetnik u Ministarstvu inostranih dela 39. Nestorović Bogdan, arhitekta, docent Arhitektonskog fakulteta 40. Nikolić dr Andra, lekar – neuropsihijatar, šef odeljenja Opšte državne bolnice 41. Nikolić Milan, inženjersko-tehnički pukovnik u penziji, zaposlen u preduzeću “Kopaonik” a.d.

42. Obradović Sreten, vlasnik grafičkog umetničkog zavoda “Planeta” 43. Pavlović Božidar, direktor Beogradske opštine 44. Pavlović Dragimir, potpredsednik

96 | rotari monografija

Francusko–srpske banke 45. Pavlović Stevan, pomoćnik ministra inostranih dela 46. Panić Ilija, vlasnik ciglane 47. Pejčić dr Teodor, član Državnog saveta 48. Pelivanović Stanoje, ambasador u Ministarstvu inostranih dela 49. Petković dr Vlada, arheolog, profesor Filozofskog fakulteta i član Srpske akademije nauka 50. Petković Vojislav, vlasnik izvozne firme “V. Petković i komp.”

51. Petrović dr Mihajlo - Mika Alas, matematičar, profesor Filozofskog fakulteta 52. Pol Karlo, inženjer u hemijskoj industriji “Zorka” 53. Popović Velimir, direktor Beogradske finansijske direkcije 54. Pržić dr Ilija, profesor Pravnog fakulteta 55. Prica Dragutin, admiral Jugoslovenske vojske u penziji 56. Protić dr Dragan, savetnik u Ministarstvu inostranih dela 57. Protić dr Milan, direktor u Narodnoj banci 58. Radosavljević dr Milan, guverner Narodne banke 59. Radulović Jovan, načelnik carina u Ministarstvu finansija 60. Sekulić Milan, arhitekta

61. Simović dr Miloš, lekar, primarijus Opšte državne bolnice 62. Siriščević Slavko, direktor “Radio” a.d.

63. Sokić Manojlo, direktor dnevnog lista “Pravda” 64. Sondermajer Tadija, generalni direktor preduzeća za avio-saobraćaj “Aeroput” 65. Sretenović Miloš, pomoćnik ministra poljoprivrede 66. Stanarević Nikola, načelnik u Ministarstvu finansija 67. Stanojević Ljuba, dramski umetnik, prvak Narodnog pozorišta u Beogradu 68. Stefanović Milan, predsednik Saveza zadruga Srba privrednika 69. Stojadinović dr Milan, predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih poslova 70. Stojanović Milan, vlasnik preduzeća za proizvodnju kožnih tašni 71. Stošović Dobrivoje, ministar prosvete 72. Teokarević Vlada, suvlasnik fabrika štofova “Vlada Teokarević i komp.”

73. Tomičić dr Juraj, pomoćnik direktora “Jugoslovenski Ganz” a.d.

74. Tomičić Milan, direktor Zavoda za spoljnu trgovinu pri Ministarstvu trgovine 75. Tomljenović Dragan, direktor preduzeća “Juganil” k.d.

76. Ćirić dr Stevan, predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije 77. Frankl Eduard, upravnik hotela “Srpski kralj” 78. Harazim Lujo, direktor preduzeća “Kopaonik” a.d.

79. Hen Otmar, direktor preduzeća “SARTID” a.d.

80. Hrnčir Josif, arhitekta, direktor preduzeća “Mat Lech” 81. Culić dr Rinaldo, advokat 82. Šneler Mato, pomoćnik ministra saobraćaja 83. Šuman dr Janko, direktor sektora zaštite industrijske svojine u Ministarstvu trgovine i industrije

rotari monografija | 97

Članovi RK beograd U periodu od 1992 - 2012.

1. Acović Dragomir 2. Alikalfić Goran + 3. Anđelković Ljubomir 4. Andrejević Zoran 5. Andrić Dragoslav 6. Avramović Milorad 7. Badrljica Vasilije 8. Čikara Dejan 9. Dedić Srđan 10. Dimitrijev Igor 11. Đenadić Jovan + 12. Đordjević Predrag 13. Đordjević Dušan 14. Džambazović Dimitrije 15. Hebert Paul 16. Heshmat Khaled 17. Ilić Dragan 18. Janković Slobodan 19. Jovanović Aleksandar 20. Jovanović Zoran 21. Kapisoda Goran 22. Knezević Milan 23. Knezević Dejan 24. Kocorep Zoran

98 | rotari monografija

25. Kostić Dušan 26. Kostić Zoran 27. Kovačev Vladan 28. Krasojević Branko 29. Lajšić Đorđe 30. Mesaroš Janoš 31. Mihajlović Dragoljub 32. Mijailović Zdravko 33. Miljuš Branko + 34. Milovanov Srbislav 35. Milović Duško + 36. Mišić Dejan 37. Mlađan Vladimir 38. Ninković Đurđe 39. Obradović Nikola 40. Obradović Tihomir 41. Orlović Dušan 42. Pantić Miroljub 43. Pavlović Miomir + 44. Pejić Vladimir 45. Pešić Bratislav 46. Petrović Ranko 47. Petrović Dušan 48. Petrović Aleksandar

49. Popović Zoran 50. Popović Vladislav 51. Porias Hannes 52. Radović Časlav 53. Rakin Petar + 54. Razik Zarook 55. Šanjević Marko 56. Sauter Beatrice 57. Šćepanović Vladislav 58. Simikić Rado 59. Soretić Smiljka 60. Šovran Miroslav

61. Spasić Aleksandar 62. Stankov Slobodan 63. Stanković Nenad 64. Starčević Vojin 65. Stojiljković Miloš 66. Tanasijević Svetolik + 67. Tasić Nikola 68. Tica Slaven 69. Vitanović Vasa 70. Volčkov Ilija + 71. Vukasović Nenad 72. Zdravković Jovan

Tehnički sekretari kluba: 1. Tomić Maja 2. Čadež Ivana

rotari monografija | 99

Članovi RK beograd Sanas 1. Blagojević Nebojša, Sport - Marshal Arts 2. Brajer Dragan, Law - Commercial & Civil Law 3. Danilović Branko, Construction, Repares and Maintenance - Contractor 4. Gligorijević Milomir, Engineering - El. Engineer, monitoring and video control (04-07) 5. Glušac Hadži Dušan, Novinarstvografički urednik 6. Hadži-Đorđević Ljubomir, Laboratory & Scientific Equip 7. Ilić Vladimir, Legacy - The Solidarity Foundation of Serbia 8. Joksimović Dušan, Car Industries Managing Director of Bus Division, Mercedes-Benz SCG 9. Jovanovic Branko, Protection of the Environment - Head of Disaster Management in the Ministry of Interior Affaires 10. Kovačević Veselin, Banking Management 11. Mandić Nikola, Banking - Bussiness Developement 12. Milinković Srđan, (04-11) MAŠINSKI INŽENJER – PANELNO GREJANJE 13. Mirkulovski Stojadin, Trading - Paints & Chemical Products 14. Mitrović Radosav, Engineering - Civil Engineering 15. Nijemčević Srećko, Manufacturing – Bus Plant General Manager (20-02)

100 | rotari monografija

16. Nikolić Minja, Legal - Lawyer 17. Pavicevic Ugljesa, Financing - The Ministry of Finance, Legal Consultant in The Treasury Dept 18. Pavlović Aleksandar, Production Specialist - plants and flowers, Owner and Director of Garden Centar 19. Petrinjac Čeda, Construction - Road signalization 20. Radivojevic Milos, Banker - Manager 21. Radoicic Zoran, Pharmacist Pharmaceuticals Sales Manager 22. Sakovic Nenad , Communications - New Enterprise Solutions for Communications 23. Savić Trivko Tića , Communications/ News, Media – TV PRODUCTION 24. Sretenović Srđan, Medicine - Neurologist 25. Stanojković Miroljub, Medicine Orthopedic Surgery 26. Stefanovic Petar , 27-99 Other Goldsmith 27. Trpković Miodrag , Architect - Residential Construction 28. Vugdragovic Petar, Banking Management 29. Zagorac Miodrag, Trading - Forklift Trucks 30. Zdravkovic Zoran, Investment Consulting 31. Burazor Radomir, Honorary 32. Dasic David, Honorary 33. Pešić Milan, Honorary 34. Samarddžić Duka, Honorary 35. Sedmak Stojan, Honorary 36. Tomović Dimitrije, Honorary 37. Milivojević Mirjana, tehnički sekretar

rotari monografija | 101

102 | rotari monografija

Rotari Klub beograd

Predsednici

(1992 – 2012.)

rotari monografija | 103

104 | rotari monografija

Dragan Brajer

Čarter Predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 1992/1993. godini

Znak RI za 1992/1993. godinu

K

ada me pitaju šta je to Rotari, najrađe pričam o tome kako je Rotari nastao, jer se iz te priče najbolje vidi šta je to i čemu služi Rotari.

Početak prošloga veka kada je nastao Rotari karakteriše Industrijska revolucija koja je dovela do smene društvene elite. Stara elita nije se snalazila u novonastalim promenama, dok se druga, koja je došla na njeno mesto, naglo uzdigla. Ove brze promene uslovile su opšti porast kriminala i pad društvenog morala. Probleme nastale tim promenama nije bilo moguće rešavati samo uz pomoć zakona i policije. Društvo je moguće trajno stabilizovati samo ukoliko se oslanja na trajne vrednosti, kao što su porodica, znanje, religija, ili bolje rečeno pripadnost nekome ili nečemu.

Pol Haris mlad advokat iz Čikaga, osnivač Rotarija, nije mogao da promeni društvo, ali je zato okupio lidere iz različitih profesija koji su mogli da pomognu tamo gde društvo zataji.

Ideja da se okupe lideri radi intervencije i pomoći u lokalnoj zajednici preživela je do dandanas i učvrstila Rotari kao jednu od najvećih servisnih organizacija koja danas postoji u čitavom svetu.

Rotari klub Beograd nastao je između dva svetska rata 1928. godine i bio aktivan sve do izbijanja Drugog svetskog rata kada je rotarijanstvo privremeno ugašeno u čitavoj zaraćenoj Evropi. Posle rata, rotarijanstvo je obnovljeno u zapadno - evropskim zemljama, ali u istočno - evropskim nije, jer su rotarijanci, predratni lideri izgubili svoje pozicije, a na

rotari monografija | 105

Predsednik kluba Dragan Brajer prima lanac od Petra Rakina

njihovo mesto došli su novi, koji su smatrali da u komunizmu nema mesta niti potrebe za Rotarijem.

Reosnivanje Rotari kluba Beograda i uopšte povratak Rotarija u Srbiju vezan je za društvene i ekonomske promene izazvane padom Berlinskog zida krajem 80-ih godina.

U Srbiji, tih godina doneti su zakoni koji su po prvi put dozvolili osnivanje privatnih preduzeća. Premijer je postao Ante Marković, veliki i nažalost poslednji borac za održanje zajednice jugoslovenskih republika na ekonomskim osnovama. Dobili smo višepartijski sistem…

Za mene to je takođe bila prelomna godina u kojoj sam otvorio samostalnu advokatsku kancelariju u kojoj počinje da se javlja nova privredna klijentela, osnivači novih privatnih privrednih preduzeća.

Među tom klijentelom pojavili su se i Petro Pop-Stefanija (iz Zavoda za standardizaciju), Dimitrije Džambazović, Jovan Zdravković i Branko Danilović (osnivači novog preduzeća za turizam, trgovinu i investicije “TTI”) sa idejom da reosnujemo Rotari klub Beograd.

Sedište Rotari kluba Beograd i danas se

106 | rotari monografija

nalazi na adresi gde se okupila ova prva mala grupa ljudi, koja je septembra meseca 1989. godine formirala Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, na prvom spratu stambene zgrade, u srcu Vračara, u ul. Kursulinoj br. 14. To je i danas adresa moje advokatske kancelarije, u kojoj je skovan i sproveden plan za reosnivanje kluba i održavani sastanci Inicijativnog odbora, sve dok mesto održavanja sastanaka nije premešteno u Hotel Hajat.

Kada smo krenuli sa idejom reosnivanja Rotarija, imao sam samo neka elementarna znanja o toj organizaciji. Smatrao sam da organizacija služi za okupljanje poslovnih ljudi i da ću se na taj način naći u dobrom okruženju radi dobijanja novih klijenata. Međutim, vrlo brzo sam shvatio ne samo da to nije osnovni cilj, već da to uopšte nije bitno. Osnovni cilj u Rotariju je da se okupe srodni ljudi kojima su zajednički sposobnost da učine nešto korisno i želja da se pomogne zajednici – a takvi ljudi imaju sličan obrazac rešavanja problema i služe se istim jezikom. To sam osetio i na obuci za Guvernera u San Dijegu 2007. godine gde sam se susreo sa ostalim Guvernerima,

gde sam se osetio kao da nikuda nisam ni otputovao – sreo sam ljude slične sebi, bez obzira što su oni došli sa različitih kontinenata i pripadali različitim kulturama.

Rotarijancem se ne postaje učlanjenjem u Rotari klub, Rotarijancem se postaje rođenjem, vaspitanjem, odgovornim odnosom prema sebi i željom da se pomogne društvu.

Učlanjenjem se postaje samo članom Rotari kluba, a “rotarijanac” i “član Rotari kluba” ne moraju uvek biti jedno te isto. Da biste postali dobar rotarijanac morate to da osetite – da biste imali plod mora da vas opraši pčela.

Zato je priča o mom predsedničkom manadatu u stvari priča o povratku Rotarija u Srbiju.

Danas se ponosim trima stvarima u vezi Rotarijem: Prva je što sam bio prvi među prvim rotarijancima u Srbiji koji su uspeli da vrate Rotari u našu zemlju, što je bio težak posao. Da bi se osnovao novi klub treba da ga osnuje već postojeći. U našem okruženju mi nismo imali takvih klubova, a zemlja nam je bila u haosu – na putu da joj se uvedu međunarodne sankcije. Srbija je tada bila u okviru Distrikta 1910 koji je okupljao pre svega klubove iz južne Austrije, a bilo je veoma teško ubediti nekoga iz Beča da se ovde radi o skupini časnih ljudi koji će i u Srbiji proširiti Rotari na način kako se to radi i u njihovom svetu. Zahvaljujući ugledu ljudi koji su pripadali toj inicijativi i našoj zajedničkoj upornosti, uspeli smo da dobijemo klub neposredno pre uvođenja međunarodnih sankcija. Da nismo to uspeli tada, Rotari bi, istini za volju, i danas postojao, ali bi reosnivanje bilo značajno odloženo - do prestanka međunarodnih sankcija i bombardovanja, što bi rezultiralo gubitkom primata i ugleda koji Rotari klub Beograd ima kao prvi klub na Bal-

kanu, osnovan 1928. godine.

Druga stvar na koju sam ponosan je učešće u eradikaciji polija (dečije paralize) tokom 1996. i 1997. godine što je zasigurno bila jedna od najvećih akcija rotarijanaca u Srbiji računajući od reosnivanja Rotarija, pa do danas.

Tada sam predvodio Jugoslovenski nacionalni komitet za borbu protiv dečje paralize, koji su činili predstavnici desetak Rotari klubova koliko ih je tada postojalo u Srbiji. Uz učešće Rotarija, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, UNICEF-om i lokalnim vlastima u dva navrata vakcinisano je protiv paralize preko 200.000 dece pretežno na Kosovu, ali i u Crnoj Gori i pograničnim opštinama između Srbije i BiH, tamo gde su bile velike migracije stanovništva i puno izbeglica. Ovom akcijom sprečena je velika epidemija koja je tih godina preko Albanije stigla u našu zemlju, čime je sigurno spaseno na stotine dece od ove opake bolesti.

Treće je što sam imao priliku da 2009/10 godine budem guverner Distrikta 2481 koji je u svom sastavu imao klubove iz severne Grčke, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Srbije, što je bio veliki posao, ali istovremeno i veliko priznanje. Distrikt sam zatekao sa 110 klubova i 2.786 rotarijanaca, a predao ga sa 120 klubova i 2.964 rotarijanaca, što znači da je u toj godini osnovano novih 10 klubova i ukupan broj rotarijanaca povećan za 178.

Sve ovo uspeo sam zahvaljujući nesebičnoj podršci Rotari kluba Beograd, koji je od početka bio i ostao klub koji je drugima služio za ugled, ali i podršci moje porodice, majke Aleksandre, supruge Vesne i devetogodišnje kćeri Sofije, koje su uvek imale razumevanja i podržavali me u stremljenjima da uz pomoć Rotarija učinim da ovaj svet bude humaniji i bolji.

rotari monografija | 107

Goran alikalfić

†

predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 1993/1994. godini

Znak RI za 1993/1994. godinu

G

ovor Gorana Alikalfića na ceremoniji predaje dužnosti budućem predsedniku Nikoli Tasiću 30. juna 1994.

godine: „Iskreno se nadam da smo tokom 1993/94. godine uspeli da postignemo ciljeve koji ne mogu biti beznačajni. Klub je zadržao svoju poziciju u izuzetno teškim okolnostima, uvećali smo broj članova, uspeli smo da učvrstimo našu poziciju u okviru velike zajednice Rotari Internacionala.

Ne želim da imenujem pojedince koji su dali sve od sebe da ponovo izgrade reputaciju kluba i funkcionisanje u okviru klupskih projekata. Želim da podvučem važnost podrške članova kluba. Najvažnije od svega je da su izvorni ideali i duh Rotarija rašireni među nama i da preovlađuju i u nama i u našim prijateljima. To je duh dobre volje i želje da pomognemo jedni drugima u udruživanju naših

108 | rotari monografija

napora i pomaganju zajednici kojoj pripadamo.

To je apsolutna vrednost koja nas drži zajedno i vuče ka boljoj budućnosti. To su vrednosti koje čine naš klub snažnim budući da je središte dobre volje, prijateljstva i međusobnog razumevanja među ljudima.

Te vrednosti učinile su Rotari snažnim i prepoznatim u svakom delu sveta. Te vrednosti, koje su dokazane u teškoćama, definišu status i položaj našeg Rotari kluba Beograd u okviru porodice Rotari Internacionala.

Snažno sam uveren da ćemo, pod vođstvom našeg brata, budućeg predsednika Rotari kluba Beograd, profesora dr Nikole Tasića, ne samo održati, već i unaprediti vrednosti ne samo u zajednici već i u nama.“

Akademik prof. dr.

Nikola Tasić predsednik Rotari kluba BeogRAd rotarijanske 1994/1995. godine

Znak RI za 1994/1995. godinu

J

edan od osnivača i čarter članova Rotari kluba Beograd bio je ugledni arheolog, danas potpredsednik Srpske akademije nauke i umetnosti i direktor Arheološkog instituta, Nikola Tasić, treći po redu predsednik kluba.

“Kada smo krenuli sa rotarijanstvom u Srbiji bili smo zeleni i u početku ljudi nisu ni razumeli o čemu se radi, ali ubrzo smo shvatili. Rotari je služenje društvu i svojoj sredini. Rotari je i nastao zbog društvenih aktivnosti, pre svega humanitarnih. To je ideja vodilja koja nas je okupljala.

Boraveći u Nemačkoj i Francuskoj pre osnivanja RK Beograd, imao sam prilike da se upoznam sa postojanjem Rotari organizacije. S obzirom na vreme i sredinu u kojoj smo živeli to je delovalo misteriozno. Međutim, povodi za okupljanje rotarijanaca bili su druženje i sklapanje prijateljstava, što je plemenita ideja. U Rotari dolaze novi ljudi sa novim idejama, vestima i događajima, a to sve čini čoveka dinamičnijim.

Sastanak rotari kluba je prilika da izmenjamo mišljenja, a u drugom planu ostaje ono što smo radili ili što nas je mučilo ceo dan.

Velika vrednost rotarijanstva je što daje širinu u vremenu kada se ljudi specijalizuju i profilišu u užim oblastima. Meni kao arheologu je veoma zanimljivo kada slušam o drugim profesijama.

Druga dimenzija rotarija je humanitarna opredeljenost rotarijanaca, pomoć mladima, starima, povezanost i komunikacija između profesija.

U klubu sam se zdušno prihvatio svih funkcija, od člana, preko sekretara do predsednika kluba. To je deo života na koji se često vraćam i rado ga se sećam. Nažalost, obaveze i posao potpredsednika SANU i direktora Instituta, ali i godine, ne daju dovoljno vremena kao ranije da se posvetim Rotariju.”

Tasić ističe da u Rotari klubu Beograd nije bilo zle krvi niti sukoba i da je funkcionisao kao porodica.

rotari monografija | 109

Petar Rakin

†

predsednik RK Beograd u rotarijanskoj 1995/1996. godini

Znak RI za 1995/1996. godinu

N

aš prijatelj u Rotariju, dr Petar Rakin rođen je u Mokrinu, 15. 12. 1934. godine.

Kao što većina nas zna, dr Pera Rakin je po rotarijanskom stažu bio jedan od naših najstarijih članova. Postao je član inicijativnog odbora za osnivanje Rotari kluba Beograd, na predlog Nikole Tasića, 17. aprila. 1991, a nešto kasnije, početkom jula iste godine, imenovan je za sekretara. Kao sekretar on uvodi krupne promene u radu inicijativnog odbora. Počinje da vodi zapisnike sa redovnih sastanaka kluba i sa sednica upravnog odbora i u arhivi kluba to su bili prvi pisani materijali i svedočanstvo kako je prvi klub radio i kako se razvijao. Pera je bio tek deveti član Inicijativnog odbora i smatrao je da ova grupa treba da ojača i da što pre dođe do broja 25, što je bio uslov za pri-

110 | rotari monografija

jem u Rotari Internacional. Na njegov predlog, u sledećih nekoliko meseci u tada već Provisional Rotari klub Beograd primljeni su Dejan Čikara, Vasilije Badrljica, Smiljka Soretić, prof.

Ilija Volčkov, a potom i mnogi drugi. Klub je bio primljen u Rotari Internacional 8. maja 1992. godine, a Pera je bio Čarter sekretar. Više od tri godine obavljao je tu funkciju i postavio je standarde za klupskog sekretara. Kaže se da je dobar sekretar pola kluba. Pera je to i bio.

Svuda je stizao, vodio je zapisnike, slao pozive, organizovao druženja, inicirao i vodio klupske projekte, a kada je to bilo neophodno, u teškim vremenima, finansijski je pomagao opstanak kluba. Imao je neiscrpnu energiju i svojim primerom inspirisao sve svoje klupske drugove.

U rad kluba unosio je ono što psiholozi zovu

Dragan Brajer uručuje čarter povelju za RK Beograd Stari grad Petru Rakinu

“fluidna izvrsnost”, bio je svoj, jedinstven i bio je stvaralac. U rotarijanskoj 1995/1996. godini obavljao je dužnost predsednika kluba i to vreme pamtimo po nizu humanitarnih projekata koje je klub realizovao.

Krajem januara 1999. godine pokreće inicijativu da se osnuje novi Rotari klub, Beograd – Stari grad. Osnovna namera je bila da se osnivanjem novog kluba nastavi sa širenjem rotarijanstva i da se u Rotari aktivnosti unesu neke nove ideje i programi. Pera je smatrao da Beograd, kao glavni grad zemlje, ima uslova za osnivanje više klubova, slično mnogim velikim gradovima širom sveta. Želeo je da se u novom klubu neguju izvorni principi rotarijanstva i da naše “služenje i druženje” preraste u trajno prijateljstvo ljudi sličnih životnih opredeljenja,

sa uvek prisutnom dobrom voljom i tolerancijom. Klub je primljen u Rotari Internacional 31. avgusta 1990. godine, a Pera je bio Čarter predsednik.

Sticajem okolnosti, Pera se krajem 2007. godine vratio u staro jato, u svoj Rotari klub Beograd, ali je klub Beograd – Stari grad želeo da pokaže da je i dalje sa njima, pa ga je proglasio za počasnog člana.

Nažalost, i njegova energija nije bila neiscrpna, srce nije izdržalo i Pera je zauvek otišao.

Svi rotarijanci su voleli i poštovali dr Rakina.

Nedostaje nam, ali je ostao prisutan u našim mislima, pamtimo ga i spominjemo. Ostavio je dubok, neizbrisiv trag u Rotari klubu Beograd, Rotari klubu Beograd – Stari grad i u Rotari pokretu Srbije.

rotari monografija | 111

Dimitrije Tomović

predsednik RK Beograd, rotarijanske 1996/1997. godine

Znak RI za 1996/1997. godinu

D

imitrije Tomović, dugogodišnji direktor ortopedskog preduzeća “Rudo”, član Rotari kluba Beograd od 1992. godine, došao je na čelo kluba nakon Petra Rakina i postao peti predsednik kluba.

Za vreme njegovog mandata, Rotari klubovi u tadašnjoj SR Jugoslaviji nisu bili deo nijednog distrikta već su bili deo Specijalne zone širenja, a funkciju administratora obavljao je Jerg Čop (Jörg Tschopp).

Iako još veoma mladi, Rotari klubovi u Srbiji uzeli su učešća u velikoj akciji Rotari Internacionala – eradikaciji polio virusa, pre svega u iskorenjivanju ove bolesti na Kosovu i Metohiji, gde se nalazilo žarište virusa. „U ovoj akciji je Rotari klub Beograd neposredno učestvovao, a ja kao predsednik sam odlazio na Kosovo sa Draganom Brajerom, predsednikom nacionalnog komiteta za eradikaciju virusa dečje paralize. To je najznačajnija akcija u kojoj je Rotari klub Beograd učestvovao“, priseća se danas počasni član kluba.

112 | rotari monografija

„U to vreme imali smo oko 40 članova, i tada je RK Beograd imao najviše članova od osnivanja.

Druženja nismo ograničavali samo na sastanke kluba, a posebno su bili interesantni izleti koje smo pravili po Srbiji. Posećivali smo druge Rotari klubove i bili lepo prihvaćeni, a našim skupovima prisustvovali su i predsednici opština koje smo upoznavali sa rotarijanstvom.

U lepoj uspomeni je ostala poseta Kragujevcu gde sam održao sastanak kluba i kome su prisustvovale sve značajnije ličnosti iz Kragujevca.

Upravo je RK Beograd kumovao osnivanju Rotari kluba Kragujevac, a bili smo inicijatori i osnivanja Rotari kluba Pančevo.

Za svog mandata, kao predsednik kluba trudio sam se da poboljšamo organizaciju i funkcionisanje kluba. Tako smo pravili izveštaj prisutnosti, na nedeljnom i mesečnom nivou, kako bismo podstakli članove da redovno posećuju sastanke. Takođe smo pravili i izveštaj o dugovanjima kako bi se što redovnije isplaćivale obaveze prema klubu.“

Vojin starčević predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 1997/1998. godini

Znak RI za 1997/1998. godinu

P

ristupna beseda Vojina Starčevića neposredno pre preuzimanja dužnosti predsednika kluba od Dimitrija Tomovića. „Stalno koristimo termin „rotarijanstvo“ ili nekome kažemo da nešto jeste ili nije „rotarijanski“. Međutim, da li smo ikada probali da intimno, za sebe, definišemo ovaj pojam? Šta pod rotarijanstvom (pre rata se govorilo: rotarstvo) podrazumevamo?

Svaka naša delatnost, svaki naš potez mora biti svrsishodan, iz toga mora proizaći neka korist - cilj delatnosti ili poteza mora biti dosegnut. Pošavši od tog zahteva racionalnosti (i uvek se u životu ponašajući tako) došao sam do zaključka da bi svrsishodnost mog angažovanja u ovakvoj asocijaciji slobodnih i nezavisnih ljudi bila mogućnost da dam svoj skromni doprinos pomoći unesrećenim ljudima i svom narodu, a kroz to da kapnem svoju kap u more dobrote i dobročinstva celog čovečanstva.

Privukao me je prvi i najvažniji slogan rotari-

janstva „Service above yourself“, u bukvalnom prevodu „služba iznad sebe“, ali prevedeno u duhu jezika „služenje iznad lične koristi“.

Ma kako to čudno izgledalo, kao klupski predsednik 1997/1998. godine izabrao sam ovaj slogan za svoj moto, ne izmišljajući ništa drugo. Razloga za ovo ima nekoliko.

Prvo, smatram da Rotari klub nije samo mesto druženja, već prevashodno služenja.

Služenja onima kojima Bog nije udelio toliko sposobnosti i sreće kao nama, a jedan od načina da mu se za taj povlašćeni položaj na ovome svetu odužimo je i pomoć onima ispod nas.

Drugo, pomalo sebično, mislim da moje shvatanje svrsishodnosti ovog udruženja nije do kraja iskorišćeno. Siguran sam da od međunarodne organizacije ovog formata moj narod može imati više koristi, što ne znači da nešto treba očekivati iz inostranstva, već da treba dati svoj konkretan radni i materijalni doprinos.

Pokušaću, dakle, da težište našeg rotarijanstva pomerim sa druženja na služenje.

rotari monografija | 113

Miodrag Zagorac

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 1998/1999. godine

Znak RI za 1998/1999. godinu

G

odinu u kojoj je Miodrag Zagorac obavljao funkciju predsednika RK Beograd označilo je bombardovanje SR Jugoslavije. Vanredne okolnosti zahtevale su i vanredne mere, pa su se tako sastanci Rotari kluba Beograd preselili iz hotela ”Hajat” u prostorije preduzeća čiji su vlasnici bili članovi kluba.

“Skoro ceo moj mandat su obeležile što pretnje, što samo bombardovanje. Za vreme bombardovanja bili su zabranjeni javni skupovi, pa se nismo mogli okupljati u Hajatu.

Ipak i takve okolnosti imaju dobru stranu, pa smo tada imali fantastično druženje. Za taj period vezana je i jedna anegdota. Usred bombardovanja u posetu nam je došao Peter Gut, SEA administrator za našu zemlju. Otiš-

114 | rotari monografija

li smo na večeru u jedan restoran u Zemunu pored Dunava i usred večere bomba je pogodila trafo-stanicu na Bežanijskoj kosi. Zbog toga je ceo Zemun ostao bez struje. Gut se veoma uplašio, ali mi koji smo ovde živeli ostali smo hladnokrvni”, oživljava uspomene Zagorac.

“Početak mog predsednikovanja stari rotarijanci pamte po tome što su formalni delovi sastanaka kratko trajali. Nisam dozvoljavao da se priča naširoko. Međutim, posle večere u „Hajatu“ dobar deo nas je nastavljao druženje, odlazili smo u “Stupicu” ili “Pijano bar”.

Sećam se jedne prilike krajem 1998. godine kada smo u “Stupici” ostali do pola četiri ujutru. Posle sam vodio kolege rotarijance u jednu

"Samo u rotariju možeš da upoznaš 30 potpuno nepoznatih ljudi koji su prijateljski raspoloženi i hoće da pomognu. Mislim da naši rotarijanci to slabo koriste"

pekaru u Birčaninovoj ulici na burek”, priča uz osmeh Zagorac. Član je kluba skoro od osnovanja 1992. godine. Rotariju je pristupio zbog dobre ideje i načina razmišljanja kako pomoći lokalnoj zajednici.

Pre bombardovanja članovi RK Beograd sproveli su akciju pomoći siromašnoj deci u jednoj osnovnoj školi na Droćolu tako što su im obezbedili užinu i rekreativnu nastavu.

“U vreme kada sam bio predsednik kluba započeli smo formiranje RK Stari grad za čije osnivanje je pokrenulo inicijativu desetak članova RK Beograd, pre svega Petar Rakin. Ja sam bio kum RK Beograd Stari grad. Takođe sam bio inicijator osnovanja Rotari kluba Kra-

gujevac, a učestvovao sam i u formiranju Rotari klubova Zemun i Singidunum.

“Rotari je jedinstvena organizacija sa fantastičnim ljudima. Pošto sam putovao po svetu poslovno, često sam sretao i rotarijance. Tako sam jednom za vreme sankcija bio u Južnoj Africi gde sam predstavljao mašine koje prodajem. Našao sam se u potpuno nepoznatom mestu i otišao na sastanak Rotari kluba “Mein Reef” iz Johanesburga. Tamo su me ljudi koji su me prvi put u životu videli odmah prihvatili, pomogli i uputili kako najlakše da završim posao. Samo u Rotariju možeš da upoznaš 30 potpuno nepoznatih ljudi koji su prijateljski raspoloženi i hoće da pomognu. Mislim da naši rotarijanci to slabo koriste.”

rotari monografija | 115

Vladimir MlaDan

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 1999/2000. godine

Znak RI za 1999/2000. godinu

„Č

lan sam Rotari kluba Beograd skoro od samog početka, pre zvaničnog čarterovanja, a na poziv mog prijatelja, pokojnog Duška Milovića. Tada, moram priznati, nisam imao neku ideju o Rotariju, ali u razgovoru sa rotarijancima ova ideja me privukla. Tu se radi o prijateljstvu i toleranciji, što je blisko mojoj naravi.

U klubu sam stekao neko iskustvo za vreme mandata prethodnih predsednika, ali ipak obavljati funkciju predsednika nije bilo lako. Da budem iskren, jedva sam čekao da prođe moj mandat. Nije lako raditi ozbiljan posao volonterski. Ipak, drago mi je što sam sve obaveze ispunio, svi članovi su izmirivali svoje obaveze i predao sam klub sledećem predsedniku sa svim obavezama izmirenim.

Dodatna komplikacija je bila što još nismo ušli u distrikt sa Grcima, pa je i sa te strane bilo previranja. U to vreme neki su navijali da uđemo u austrijski distrikt, klubovi iz Crne Gore

116 | rotari monografija

vukli su ka italijanskom distriktu, ali najrealnije je bilo da će nas prihvati distrikt u kom su bili klubovi iz severne Grčke. Ipak kao klub smo zauzeli stav da nam svaka opcija odgovara i samo smo želeli da postanemo ravnopravni članovi Rotari porodice.

Zbog svega toga smo „Lady`s night“ održali tek u novembru, dok su se razrešile mnoge stvari. Sećam se da je sala bila puna, jer takvo okupljanje nismo imali nekoliko meseci.

Imali smo dosta aktivan period u kome smo sa Kipra dobili donaciju od 5.000 nemačkih maraka kojima smo pomogli izbegličkom kampu na Avali sređivanjem sanitarija i nabavkom sredstava za higijenu. Iz SAD je dopremljena garderoba, kozmetika i kućna hemija.

Uspeli smo i da pošaljemo dvoje srednjoškolaca u Tursku gde ih je ugostio tamošnji Rotari klub, dok smo jednog mladog čoveka poslali u Izrael, takođe u saradnji sa tamošnjim rotari klubovima.“

Miroslav Šovran predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 2000/2001. godine

Znak RI za 2000/2001. godinu

„S

astanci Rotari kluba su nešto drugačije, nešto što se ne može videti na drugim mestima. Tamo se ljudi pristojno ponašaju, lepo se oblače, kada neko kaže nešto interesantno ili pametno, članovi kluba mu odaju priznanje aplauzom. To je lep motiv da se čovek uči veštini besedništva. Sastanci Rotari kluba Beograd bili su ekskluzivni, a gosti su bili interesantni i pametni ljudi. Organizovali smo koncert KUD „Lola“, koncerte, pozorišne predstave, veliki glumac Ljuba Tadić je recitovao samo za članove kluba. Moram reći da je ta ekskluzivnost veoma prijala.

U to vreme je administrator Specijalne zone širenja u kojoj je bila i Srbija bio Peter Gut koji je mnogo učinio za srpski Rotari. On je započeo projekat dovoženja vozila pincgauer iz Švajcarske, koji su prepravljani u ambulantna i sanitetska vozila koja je posle Rotari klub Beograd poklanjao zdravstvenim ustanovama.

Ja sam kao predsednik Rotari kluba Beograd bio kum prilikom osnivanja Rotari kluba Banjalu-

ka, a bio sam i kum RK Pančevo.

Učestvovali smo i u jednoj od najvećih humanitarnih akcija Rotarija u Srbiji u saradnji sa austrijskom humanitarnom organizacijom koja je donela citostatike i lekove za iskašljavanje u vrednosti od oko 800.000 nemačkih maraka. Učestvovali smo u renoviranju dečjeg odeljenja na onkološkoj klinici tako što smo Amerikanca Džima Vejna preusmerili da svoju donaciju da toj ustanovi. U to vreme šestoro dece u proseku je umiralo mesečno zbog bolesti prljavih ruku, a on je donirao 60.000 dolara u renoviranje te klinike. Takođe, u akciji je učestvovala i kompanija „COOL“ instalacijom klima-uređaja u vrednosti od oko 20.000 dolara.

Pomagali smo i kamp izbeglica sa Kosova na Avali. Tu akciju smo sproveli u saradnji sa jednim Rotari klubom iz Nemačke uz čiju pomoć smo napravili četiri kupatila, kupili po veš-mašinu i zamrzivač za svaki sprat.

Nažalost, zbog posla nisam mogao više da se posvetim Rotariju, pa sam napustio klub.“

rotari monografija | 117

Predrag DorDević

predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2001/2002. godini

Znak RI za 2001/2002. godinu

G

ovor g. Đorđevića na Svečanoj akademiji povodom proslave 10 godina reosnivanja i 73 godine od osnivanja Rotari kluba Beograd. Svečanost je održana na Vidovdan 28. juna 2002. godine, na dan kada su na Plitvicama zajedno čarterovani Rotari klubovi Beograd i Zagreb.

Samo nekoliko dana ranije, Srbiju i Beograd prvi put je posetio jedan predsednik Rotari Internacionala, Ričard King sa svojom suprugom Čeri. Tom prilikom je 6. juna 2002. godine upriličena svečanost povodom njegove posete, a domaćin je bio Rotari klub Beograd. „Rotari klub Beograd pripada Rotari Internacionalu, najvećoj i najuticajnijoj međunarodnoj nevladinoj, nepolitičkoj i neprofitnoj organizaciji neopterećenoj verskim, rasnim i ideološkim predrasudama i prvenstveno sa humanitarnom i prosvetiteljskom misijom. Ona

118 | rotari monografija

je javna u svom delovanju, okuplja eksperte u struci, humaniste, ljude visokih moralnih i etičkih odlika posvećene dobročinstvu i čovečnosti. Članovi Rotari kluba Beograd su ujedinjeni plemenitim idejama i posvećeni zadacima Rotari Internacionala, spremni da služe užoj i široj zajednici u kojoj žive, da pomognu siromašnim, bolesnim i nesrećnim ljudima. Broj članova kluba je 35 i njihove klasifikacije, odnosno zanimanja, upravo su takve da im omogućavaju da pomognu ljudima u nevolji. U ovoj godini (2001/2002) broj članova se povećao za 25 odsto, čime se Rotari klub Beograd približio cilju Rotari Internacionala, da se svakog meseca primi po jedan član u svakom Rotari klubu u svetu. U primanju novih članova rukovodili smo se ciljevima Rotari pokreta, da se radi o ekspertima i rukovodiocima u struci, poštenim i iskrenim osobama spremnim da pomognu.

Što je najvažnije za društva u tranziciji, kao što je naše, sa puno kriminala i mafijaškog delovanja, mi nudimo alternativu ljudima koji danas teško žive: da koriste principe visokih stručnih i moralnih standarda i znanja. Na primer u biznisu, a ne ulazak u mafiju radi lakog bogaćenja na nepošten način i da ne žive isključivo za zabavljanje, podmetanje i podmićivanje.

Od pre nekoliko dana Rotari klub Beograd ima prvog člana sa diplomatskom klasifikacijom. To je ambasador Republike Austrije u Jugoslaviji, Njegova ekselencija Hanes Porias. Takođe, tu su i dva člana inostranih rotari klubova, Pol Hebert iz RK Steamboat, Springs, Kolorado i i Milorad Avramović iz RK Temišvar, Rumunija, koji zbog dužeg poslovnog angažmana u Jugoslaviji obavljaju svoje rotarijanske dužnosti u našem klubu.

Rotari klub Beograd je samo u rotarijanskoj 2001/2002. godini osnovao četiri nova Rotari kluba. To su RK Kraljevo, RK Kruševac i RK Vršac u Distriktu 2480 kome pripada i RK Beograd i RK Bijeljina koji pripada Distriktu 1910, što je lep primer međudistriktne saradnje. Na taj način RK Beograd je učinio u ovoj rotarijanskoj godini mnogo više od preporuke RI, da svaki Rotari klub u svetu osnuje po jedan novi Rotari klub ili najmanje da se osnuju tri nova kluba po distriktu. Distrikt 2480 ima preko 100 klubova iz severne Grčke, Bugarske, Makedonije i Jugoslavije. U ovom trenutku u Jugoslaviji deluje 20 Rotari klubova i još nekoliko je u fazi pripreme.

Rotari klub Beograd je kao mentor pružio pomoć i Rotarakt klubu Beograd u njihovom radu zalažući se da međusobni odnosi ne budu paternalistički i naredbodavni, već konstruktivni i da se na taj način pripremi određeni broj članova RTC Beograd da kada pređu starosnu granicu od 30 godina postanu članovi RK Beograd.

Prijemu žena i mladih članova posvetili smo posebnu pažnju. Za prijem žena u RK Beograd

važe ista pravila kao i za pripadnike muškog pola. U članstvo RI se inače ulazi na poziv postojećeg člana ili se zainteresovani obraća direktno lokalnom Rotari klubu.

Razmena mladih je veliko i uspešno polje delovanja RI, pa i RK Beograd. U protekloj godini bilo je mnogo takvih primera, a poslednji primer je odlazak devojke iz Beograda u Steamboat u Koloradu, SAD uz pomoć lokalnog Rotari kluba.

Sređena je arhiva kluba što omogućava efikasniji svakodnevni rad, ali i kasnija istorijska istraživanja i stvaranje dugogodišnje tradicije kluba.

Humanitarna aktivnost je bila ipak najvažnije polje delovanja RK Beograd. Pre svega radilo se o nabavci lekova i medicinskog materijala u čemu je najveću pomoć pružila humanitrna organizacija „Hilfswerk“ iz Austrije. Preko humanitarne akcije rotarijanaca iz Švajcarske stigla su sanitetska vozila. Ipak, najveći humanitarni projekt koji se više godina kontinuirano sprovodi je nabavka hrane, odeće, obuće, školskih i drugih životnih potreba za preko 200 raseljenih osoba, odraslih i dece sa Kosova, koji borave u kampu na Avali.

Nastavljen je uspešno i dugogodišnji projekat „Gift for life“ zajedno sa osnovnim rotarijanskim načelima: Ako je čovek pametan i vredan i ako se na pošten način uspne na sam vrh društvene lestvice, u tom trenutku mora da počne da vraća dug zajednici vršenjem dobročinstva.

Nije sve u novcu i nije dovoljno posedovati velika materijalna sredstva. Rotarijanac mora biti pošten i bogat u duši. Rotarijanci misle da cilj čovečanstva nije samo povećanje bogatstva bogatih, već da svi ljudi, uključujući i siromašne, postanu bogati. Duh Rotarija je duh i nada novog veka i novog milenijuma. Mi donosimo nadu onima koji je nikada nisu imali. Značka Rotarija znači da drugi mogu imati neograničeno poverenje u nas, članove Rotarija.“

rotari monografija | 119

Branko krasojević

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 2002/2003. godine

Znak RI za 2002/2003. godinu

U

rotarijanskoj 2002/2003. godini sa radošću i velikim entuzijazmom preuzeo sam mesto predsednika od dr Predraga Đorđevića, sa željom da naredne godine Rotari klub Beograd učinimo još boljim i predamo ga budućem predsedniku, dr Miroljubu Stanojkoviću. Te godine predsednik Rotari Internacionala gospodin Bichai Rattakul je uveo slogan „Posejmo seme ljubavi“, dok je naš klupski slogan bio „Tolerancija i saradnja“. Apelovano je na članove kluba da se učvrsti uzajamno poverenje i unapredi saradnja na klupskom, međuklupskom, ali i na poslovnom planu.

Uprkos vanrednom stanju u Srbiji zbog atentata na premijera dr Zorana Đinđića, uspešno je realizovano niz akcija u toku godine.

Posebno su se izdvojile aktivnosti: matching grant sa Rotari klubom Riccone-Cattolica u

120 | rotari monografija

vrednosti od 35.000 dolara, saradnja sa Rotari klubom Oberhauzen, podrška pri osnivanju klubova u Vršcu i Pančevu i pomoć izbeglicama sa Kosova i Metohije, smeštenim pod Avalom.

Ostvarena je veoma dobra saradnja sa našim podmlatkom - Rotaraktom.

Na zadovoljstvo članova kluba i njihovih gostiju organizovan je izlet brodom do Titela.

Nezaboravan je bio veoma posećeni „Ladies night“ u čast posete Rotari kluba Oberhauzen iz Nemačke. U nizu gostujućih predavanja posebno se izdvaja izlaganje tadašnjeg ambasadora Grčke u Beogradu, Njegove ekselencije Mihalisa Spinelisa, na poziv našeg tadašnjeg člana, Njegove ekselencije Hanesa Poriasa, ambasadora Austrije u Beogradu.

U ovoj rotarijanskoj godini posebno se svojim predanim radom istakao sekretar kluba, dr Dejan Mišić.

Miroljub

Stanojković

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 2003/2004. godine

Znak RI za 2003/2004. godinu

„R

otarijanci su ljudi ostvareni u svojim profesijama i sa viškom energije, koju su spremni da upotrebe da pomognu drugima. U Rotari se ne ulazi da bi se dobilo, već da bi se dalo“, reči su kojim sebe i svoje kolege rotarijance opisuje Miroljub Stanojković, profesor medicine i pionir artroskopije u Srbiji i bivši predsednik, a danas član Rotari kluba Beograd .

Profesor Miroljub Stanojković je u septembru 1993. godine prvi put prisustvovao sastanku Rotari kluba Beograd, u drugoj godini od čarterovanja kluba i u vreme kada je predsednik bio Goran Alikafić. Tom prilikom prof. dr.

Stanojković držao je predavanje o sportskom traumatizmu.

Već 1995/1996. godine primljen je u stalno članstvo kluba za vreme predsedničkog mandata Petra Rakina.

Stanojković je u dva mandata obavljao funkcije potpredsednika kluba, dva puta je bio direktor komisije za delatnosti u zajednici, a sedam godina je proveo u upravnom odboru kluba. Takođe je bio i asistent guvernera Distrikta 2841 u dva mandata: 2008/2009. i 2009/2010. godine. „Moj prethodnik bio je Branko Krasojević, koji je imao puno dobrih ideja, ali nije uspeo sve da ih sprovede u delo. Trebalo je da me nasledi Dejan Mišić, rođeni rotarijanac i čovek koji je posvećen svom poslu. Međutim, 1. jula 10 članova napušta klub, među njima i bivši predsednici Branko Krasojević, koji je neposredno pre bio predsednik, i Vladimir Mlađana, koji je bio moj mentor pri dolasku u klub i takođe bivši predsednik kluba. Osim toga, klub je napustio i Dejan Mišić, budući predsednik.

Uprkos svemu tome iz te godine smo izašli

rotari monografija | 121

"Rotarijanci su ljudi ostvareni u svojim profesijama i sa viškom energije, koju su spremni da upotrebe da pomognu drugima. U rotari se ne ulazi da bi se dobilo, već da bi se dalo"

strašno jaki. Klub je napustilo 10 članova, ali je došlo 11. Nikada nije u jednoj godini u klub došlo toliko novih članova. Sve to je zahtevalo mnogo angažovanja“, priseća se prof. Stanojković.

U vreme Stanojkovićevog mandata Rotari klub Beograd je kumovao i osnivanju dva nova kluba - Rotari klubu Pančevo i Rotari klubu Vršac. „Kupovali smo rotarijanska zvona i lentu za predsednika, što je običaj da kumovski klubovi kupuju.“ U to vreme Rotari klub Beograd se i pobratimio sa Rotari klubom Aleksandrija iz Egipta. „U novembru 2003. godine organizovali smo humanitarni koncert u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na kom je nastupao džez sastav iz Graca.

Tom smo prilikom sakupili donaciju u iznosu od 5.000 evra, koja je uručena humanitarnoj organizaciji „Naša Srbija“. Cilj te akcije bio je iskorenjivanje bele kuge, a pokrovitelj akcije bio je patrijarh Pavle. U znak zahvalnosti za učešće u toj humanitarnoj akciji, Rotari klub Beograd i ja kao predsednik kluba dobili smo gramate. U toj akciji učestvovao je i Hanes Porios, tadašnji ambasador Austrije u Srbiji, koji je tokom svog

122 | rotari monografija

mandata bio i član Rotari kluba Beograd.“ Takođe, klub je u tom periodu organizovao i humanitarni koncert u Kolarčevoj zadužbini, gde su članovi kluba učestvovali kupovinom karata. „U to vreme klub se finansijski stabilizovao i napravili smo dobru osnovu za buduće akcije.

To je važno jer Rotari International ima grantove za humanitarne akcije i da bi neki klub dobio takav grant mora i sam finansijski učestvovati u akciji. U to vreme, nažalost, bili su aktuelni izbeglički kampovi, pa smo i mi pomogli jednom adaptirajući nekoliko kupatila i kuhinja.“ U proleće 2004.godine smo dočekali Centennial bell, jubilarno zvono. RI je uradio četiri kopije originalnog zvona iz 1905. godine i uputio ih da tokom te godine prođu kroz sve prvoosnovane klubove, a mi smo imali tu čast da budemo domaćini tom zvonu,kao jedan od malobrojnih klubova u svetu.

Maja 2004.godine smo učestvovali u Akciji za iskorenjenje bele kuge u Srbiji,kupovinom više karata za humanitarni Koncert,koji je održan u Kolarcu, a pod pokroviteljstvom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla. U znak zahvalnosti smo klub i ja, kao Predsednik, nagrađeni Gramatama Nj.S.Patrijarha Pavla.

Ljubomir

Hadži-DorDević

predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2004/2005. godini

Znak RI za 2004/2005. godinu

L

jubomir Hadži-Đorđević, diplomirani hemičar i vlasnik kompanije Hemtek, za sebe kaže da je jedan od glavnih krivaca za to što Rotari klub Beograd postoji, iako zahvaljujući spletu okolnosti. „Dragan Brajer, prvi predsednik Rotari kluba Beograd i ja smo zajedno radili i 1988. godine zajedno napustili preduzeće i otpočeli sopstveni posao. Sa druge strane poznavao sam Branka Danilovića, takođe jednog od osnivača kluba, koji je sa Jovanom Zdravkovićem, Dimitrijem Džambazovićem, Pop-Stefanijom tražio pravnika koji bi obavio registraciju Rotari kluba. Tako da sam ih povezao sa Brajerom i spoj Branka Danilovića i Dragana Brajera je značio i početak priče o Rotariju. Sticajem okolnosti, ja sam bio veza, a potpuno nezainteresovan za tu priču, tako da se nisam ni našao u inicijativnom odboru. Kada se išlo u Beč da se ubede u Distriktu 1910 da nas prime, ja sam pratio dešavanja

spolja, jer mi je tada posao bio na prvom mestu.

Kasnije su me pozvali da prisustvujem sastancima i to druženje se pokazalo kao izuzetno lepo, tako da sam se aktivirao i pomogao da se klub i osnuje.

Tada smo mi okupljeni u Rotari klubu Beograd imali ideju da se ujedinimo i poslovno, tako da je 30 članova kluba osnovalo firmu „Beokrug“. To preduzeće trebalo je da služi i za finansiranje rada kluba. Kasnije je 17 članova kluba osnovalo i firmu „Krug Internacional ltd“ na Malti, međutim početkom 1993. godine počinju sankcije i pošto kolege, suvlasnici te firme nisu mogli da učestvuju u njenom radu i vođenju, prepuštaju je meni i nedavno je ona napunila 20 godina“, opisuje same početke iz svog ugla Hadži-Đorđević.

Iako praktično od početka član kluba, HadžiĐorđević postaje predsednik tek 2004/2005. godine, jer kako kaže, „nije ga to mesto mnogo

rotari monografija | 123

"U klubu si na čelu grupe ljudi od kojih je svaki isto tako dobar kao i ti. Zato sam postavio sebi male, ali ostvarljive zadatke i na kraju sam uspeo da ih ispunim"

interesovalo, a i vođenje kluba nije nimalo naivna stvar“. „To nije kao da sam na čelu moje firme i mogu da radim šta hoću. U klubu si na čelu grupe ljudi od kojih je svaki isto tako dobar kao i ti. Zato sam postavio sebi male, ali ostvarljive zadatke i na kraju sam uspeo da ih ispunim.

Imao sam lagodnu godinu za svog predsedničkog mandata, bez mnogo turbulencija. Za to vreme doveli smo neke stvari na svoje mesto, konsolidovali smo finansije kluba. Meni je bilo važno da ne propustim nijedan sastanak i te godine sam više radio za Rotari nego u svojoj firmi. Trebalo je sastaviti Upravni odbor i pripremiti sve što treba. Moraš se posvetiti tom poslu, odgovoriti na svaki mejl, pismo, faks.

Nisam želeo da ostavim ni najmanju situaciju u klubu nejasnom.“ Jedan događaj iz tog perioda mi je posebno ostao u sećanju, a to je odlazak austrijskog ambasadora Hanesa Poriosa koji je bio i član kluba

124 | rotari monografija

krajem 2004. godine i u njegovu čast smo organizovali koncert u Filharmoniji. Tom koncertu su prisustvovali i Njegovo kraljevsko veličanstvo princ Aleksandar Karađorđević, strani ambasadori, predstavnici ministarstava..., a deo novca je izdvojen u humanitarne svrhe.

Imali smo veliku akciju u saradnji sa italijanskim Rotari klubom „Riccione Catolica“ gde su oni u okviru grant projekta našli 30.000 dolara za koje smo mi obezbedili korisnike u Srbiji.

Obezbedili smo tom akcijom obdaništu sa oko 200 dece obroke cele godine. Takođe smo kupili i kolica za članove društva obolelih od multiple skleroze.

Za ceremoniju primopredaje dužnosti budućem predsedniku Milanu Kneževiću napravio sam iznenađenje i odstupio od uobičajene svečanosti u hotelu "Hajat". Tom prilikom smo iznajmili brod Sirona i napravili parti za 150 do 200 ljudi vozeći se do ostružničkog mosta i nazad.

Milan Knežević predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2005/2006. godini

Znak RI za 2005/2006. godinu

R

editelj Milan Knežević postao je član Rotari kluba Beograd 1996. godine, a prvi put je gostovao na sastanku kluba na predlog Slobodana Jankovića. „U Rotariju se sastaju razni ljudi raznih profesija, različitih godina, različitih interesovanja.

Rotari je neki treći ili četvrti krug prijatelja, posle porodice i radnog okruženja. Postoji u javnosti neka fama da je to tajno društvo, predvorje masonerije i druge mistifikacije. Kada se sve to razgrne vidi se da su to prijatelji koji se sastaju jednom nedeljno. Iako ne deluje često, nakon sastajanja nekoliko godina to je dosta vremena koje rotarijanci provedu zajedno.

Najčešći nesporazumi u vezi sa Rotarijem nastaju kada u klub uđu ljudi sa namerom da se okoriste, da urade nešto za posao. Lepo je kad se poklope poslovni interesi u klubu, ali klub tome ne služi. Takvi ljudi brzo izgore i izgube se zajedno sa tom idejom.

Rotari ima formu, traži se dobra volja čla-

nova, nema žustre kritike, a nema ni političkog angažovanja iako se u jednom klubu često nađu ljudi oprečnih političkih stavova. U klubu sam bio i potpredsednik i ceremonijar pre nego što sam postao predsednik kluba.

Predsednik kluba sam postao nakon što je izabrani predsednik Zoran Kocorep, inače pilot, otišao da radi u Singapur. Ljuba Hadžiđorđević je dugo razgovarao sa mnom o tome, ali moram reći da nisam oberučke prihvatio tu obavezu, jer je to ozbiljna funkcija koja iziskuje mnogo vremena.

Rotari je po svom karakteru predsednička organizacija, gde se odluke donose brzo, efikasno i racionalno, a donosilac odluke snosi odgovornost. Kada se odlučivanje prebaci na Upravni odbor, to znači da hoćete da se distancirate od odgovornosti, a istovremeno usporava donošenje odluka u Rotariju.

Kao predsednik kluba morate da animirate članove. Tu mi je pomogla profesija reditelja da

rotari monografija | 125

"Kome Bog nije dao treba mu pomoći. Treba napraviti iskorak koji će promeniti nekome život ili mu vratiti veru u društvo"

organizujem sastanke da budu zanimljivi, interaktivni i da od njih svi imaju koristi. Morate da obezbedite da članovi kluba osim druženja imaju razlog više da dođu na sastanak i da se kući vrate bogatiji za neko iskustvo.

Tako sam uveo čuvene letnje šeme. Leti malo ljudi dolazi na sastanke, pa sam smislio da članovi budu domaćini sastanka. Tako smo bili na otvaranju špageterije, u lovačkom domu, upoznali juniorske prvake u vaterpolu, pošto je sin našeg člana Radosava Samardžića reprezentativac. Bili smo gosti dr Srđana Sretenovića u Vojvodini, u Domu omladine nam je poznati kuvar pravio srpska nacionalna jela i na kraju od jedne letnje autsajderske pozicije napravili smo to da sastanci leti budu neverovatno posećeni i daleko najzanimljiviji.

U to vreme bio je uzlet u prosperitet društva,

126 | rotari monografija

ali nisam dao da se sredstva rasipaju. Kao predsednik sam čuvao kasu, jer pare je lako potrošiti, a teško zaraditi. Ceo život sam proveo kao slobodni umetnik koji zna kako je zaraditi novac na tržištu. Mislim da smo tu godinu završili sa oko 20.000 evra na računu kluba.

Posle mandata sam, zbog nesporazuma u matičnom klubu, 2006. godine prešao u Rotari klub Metrpoliten.

Rotari klub Beograd je uvek mnogo radio na humanitarnim akcijama.

Za Novu godinu smo sa Crvenim krstom Rakovice spremili paketiće za decu izbeglica i romsku decu. Takođe smo imali akciju u kojoj smo obezbedili ćebad za nehigijenska naselja.

Kome Bog nije dao treba mu pomoći. Treba napraviti iskorak koji će promeniti nekome život ili mu vratiti veru u društvo.“

Duka Samardžić predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2006/2007. godini

Znak RI za 2006/2007. godinu

U

Rotari klub Beograd prvi put sam došao kao gost budućeg predsednika Duška Milovića 20. jula 1995. godine. Tom prilikom održao sam predavanje sa temom „Trend razvoja privatne privrede u Beogradu“. Kao gost dolazio sam na sastanke kluba do 7. decembra 1995. godine, kada sam i svečano primljen za redovnog člana Rotari kluba Beograd.

U klubu sam obavljao funkcije direktora Komisije za klupske delatnosti, zatim sam u četiri mandata bio potpredsednik kluba, a bio sam i direktor Komisije za profesionalne delatnosti. Na kraju rotarijanske 2006/2007. godine obavljao sam dužnost predsednika kluba.

Od 18. marta 2002. godine otpočeo sam aktivnosti kao kum na osnivanju RK Vršac, koji je čarterovan u februaru 2004. godine.

Predsedničku lentu sam preuzeo od potpredsednika Mileta Pavlovića 1. jula 2006. godine na svečanosti u hotelu "Hajat". Moto Rotari Internacionala za 2006/2007. godinu, koji je promovisao

predsednik Vilijam Bojd, bio je „Budi na čelu“.

Od samog početka obavljanja poslova predsednika kluba najveću pažnju sam posvetio druženju i služenju, jer je Rotari služenje pre svega. Za vreme mog mandata primljeno je osam novih članova, a posećenost sastanaka bila je preko 60 odsto.

Od humanitarnih aktivnosti nastavljeni su projekti pomoći Školi za slabovidu i slepu decu „Veljko Ramadanović“ u Zemunu i Domu za napuštenu decu u Zvečanskoj ulici.

U rotarijanskoj 2006/2007. godini najznačajnija aktivnost bila je organizovanje proslave povodom 78 godina od osnivanja i 15 godina od reosnivanja RK Beograd. Organizovan je i veb-sajt Rotari kluba Beograd.

Među značajnijim gostima RK Beograd bio je princ Čarls Filip de Orlean, vojvoda od Anžija sa suprugom Dajanom i grof Filip Pikartjer, kancelar Humanitarnog reda vitezova Svetog Lazara. Princ je bio u misiji obnove Doline jorgovana kuda je prolazila Jelena Anžujska sa mužem, kraljem Urošem I.

rotari monografija | 127

Radosav Mitrović

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 2007/2008. godine

Znak RI za 2007/2008. godinu

R

adosav Mitrović, vlasnik građevinskog preduzeća Izoteks, danas u penziji, prvi put se pojavio na sastanku Rotari kluba Beograd 1998. godine kao gost, a mentor mu je bio profesor Dragoljub Stojanović. „Kada je trebalo da budem primljen u klub počelo je bombardovanje, pa sam tek na kraju godine postao član kluba čiji sam član i danas.

U vreme dok sam bio predsednik pre svega sam se angažovao na uređenju odnosa u klubu.

Verovatno najvažniji događaj za mog mandata kao predsednika bilo je to što smo, jednoglasno, što se retko događa, izabrali Dragana Brajera za kandidata za guvernera distrikta.

Kasnije je on i izabran za guvernera.

U tom periodu započeli smo interesantnu akciju. Pokušali smo, a donekle i uspeli, da se družimo sa većinom klubova u Srbiji. U Čačku, Kraljevu i Kragujevcu smo čak i održavali sastanke kluba, a kasnije se pridružila i Topola.

Imali smo i lepu akciju pomoći školskoj deci

128 | rotari monografija

iz Velike Hoče, na Kosovu i Metohiji. U dva navrata smo odneli sveske, knjige, školski pribor i novčanu pomoć deci. Imali smo ideju da četvoro najboljih učenika po našem izboru školujemo u srednjim školama. Naš član, preminuli Mile Pavlović, vlasnik Garden centra, hteo je i da im obezbedi posao. Nažalost, zbog dešavanja na Kosovu nisu mogli da završe školu.

Veoma humanitarnim radom bogatu godinu obeležile su i donacije Udruženju obolelih od multipleks skleroze, zatim učešće u projektu „Vratimo lepotu rekama“ kada je na Ušću zasađeno 80 stabala jorgovana zahvaljujući donaciji Rotari kluba Beograd.

Dugo će se pamtiti i akcija „Grčkoj od srca“.

Organizovan je humanitarni koncert 14. marta 2008. godine na inicijativu Rotarakt kluba Beograd, a prikupljena sredstva namenjena su stanovnicima grčkih sela postradalim u požarima prethodne godine, zbog čega je klub dobio i zahvalnicu od grčkog ambasadora.“

Nikola mandić predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanskE 2008/2009. godinE

Znak RI za 2008/2009. godinu

K

ao direktoru Sektora međunarodnih plaćanja u Investbanci a.d. Beograd jednog dana tokom 1990. godine obratio mi se jedan klijent sa molbom da mu pomognem oko rešavanje nekog problema. Tokom tih nekoliko sastanaka sa klijentom, imao sam i priliku da se prvi put sretnem na osobom koja je znala dosta o Rotariju. Način na koji je taj problem uskoro bio rešen učinio je da Branko Danilović predloži da mu se pridružim u odboru za reosnivanje Rotari kluba Beograd. Sve što se kasnije dešavalo i što je detaljno opisano u ovoj monografiji, deo je istorije i jedne uspešne „rotarijanske priče“.

Tokom ovih dvadesetak godina koliko sam u Rotariju, imao sam sreću i zadovoljstvo da doživim nebrojeno mnogo predivnih trenutaka, da prisustvujem mnogim važnim i svečanim događajima, da participiram u mnogobrojnim društveno korisnim akcijama i da upoznam mnogo sjajnih ljudi i među njima steknem mnogo prijatelja. Uvek se rado sećam druženja sa

prijateljima tokom postojanja „Rotari stolova“ u prvim godinama našeg delovanja, iz kojih su kasnije nastali Rotari klubovi Novi Sad i Zemun.

Naša druženja tokom leta u Perastu, sa posetama Budvi ili Cetinju, nezaboravna su. Isto kao i predanost i gostoprimljivost „naših Novosađana“ koji su kasnije uspešno osnovali Rotari klub Novi Sad, ali i druge klubove u Vojvodini.

Iako sam kao član participirao u svim akcijama kluba, bilo da su dobrotvorne, humanitarne ili servisne, ovde ističem samo nekoliko ideja i projekata na čiju realizaciju sam posebno ponosan.

U jesen 1992. godine sa nekolicinom prijatelja bio sam predlagač inicijative da klub počne da obeležava svoju slavu. Kako i sam proslavljam 19. decembar kao slavu, rođendan i imendan, a i dosta članova već slavi tu slavu, prihvaćen je moj predlog da klupska slava bude Sveti Nikola. Prva slava kuba obeležena je 19. decembra 1992. u mom stanu uz prisustvo mnogih

rotari monografija | 129

Proslava desetogodišnjice reosnivanja RK Beograd, 2002.

članova kluba i njihovih supruga. Kasnije je slava obeležavana u domovima članova koji i inače slave Sv. Nikolu, da bi se na kraju ustalio običaj da se slava obeležava u prostorijama našeg kluba u Kursulinoj 14 gde je izvanredni domaćin već godinama naš Dragan Brajer.

Na predlog nekolicine članova kluba, pokrenuta je inicijativa da se snimi dokumentarni film o arheološkim nalazištima koja svedoče o tekovinama prisustva Kelta i tragovima njihove kulture na ovim prostorima. Na realizaciji filma „Putevima Kelta“ bila je okupljena vrhunska ekipa stvaralaca i autora, a ovde izdvajam samo neke od njih: Slobodan Novaković - direktor, Jovan Ćirilov – scenario, akademik Nikola Tasić (inače tada član našeg kluba) i dr Borislav Jovanović iz SANU - naučni saradnici, Vuksan Lukovac i Dušan Petrović (tada član našeg kluba) – urednici, Veselko Krčmar – fotografija, Radoslav Bojković – svetlo. Moja supruga Maja i ja smo bili producenti filma u ime RK Beograd.

Film je trebalo da se premijerno prikaže u Lon-

130 | rotari monografija

donu na Međunarodnom festivalu „Archeos“ 1992. godine. Nažalost, zbog embarga i sankcija koje su bile nametnute našoj zemlji, a koje su se odnosile i na kulturu (!?) to nije bilo moguće tako da je film sa uspehom bio prikazivan samo na festivalima u našoj zemlji.

Klub se odazvao na molbu rukovodstva Jugoslovenskog dramskog pozorišta da im se pomogne u nabavci i uvozu opreme koja je bila neohodna za izvođenje predstave „Plava ptica“. Plaćanje prema inostranstvu u uslovima sankcija je izvršeno preko Investbanke, oprema je uvezena, a naš klub je proglašen za sponzora predstave „Plava ptica“ čijoj smo svečanoj premijeri svi prisustvovali te 1993. godine. Naš tadašnji član, arhitekta Marko Šanjević, koji je inače i radio u JDP, bio je u to vreme inicijator predivnih druženja u restoranu Teatra „Bojan Stupica“, gde smo se okupljali po završetku redovnih sastanaka kluba. Šteta je što nismo iskoristili priliku da sa JDP uspostavimo trajniju saradnju.

Predsednik kluba sam bio 2008/2009. i ta godina će ostati upamćena po nekoliko izvanrednih događaja. Ovde ću istaći samo neke aktivnosti i dostignuća kluba: Te rotarijanske godine je organizovana prva zajednička humanitarna akcija svih beogradskih Rotari klubova. Naime, iskorišćena je veoma pozitivna atmosfera i visok stepen razumevanja između predsednika beogradskih klubova sa mandatom u toj godini. Tako je na bazi originalnih kriterijuma, načina kandidovanja projekata i samog glasanja pri izboru najboljeg projekta, odlučeno da svi klubovi pomognu Institutu za neonatologiju u Beogradu. Na sjajno organizovanoj donatorskoj gala večeri u hotelu „Hajat“, koja je održana u februaru 2009. povodom obeležavanja 104. godišnjice osnivanja Rotari Internacionala, direktorki Instituta prof. dr Niveski Božinović Prekajski su uručena dva nova inkubatora. Mali višak prikupljenih sredstava je iskorišćen tako što je dobrotom člana našeg kluba Ljube Hadži-Đorđevića i dopunskim donacijama njegove firme „Hemtek“ kao i japanskog principala firme „Sanyo Biomedical“ za potrebe Instituta kupljen i specijalni frižider za čuvanje mleka. Frižider koji je uručen Institutu je bio prva karika u projektu stvaranja „banke mleka“ kao jednog od najvažnijih preduslova za pomoć prevremeno rođenim bebama. Tek nekoliko godina kasnije šira društvena zajednica je prepoznala značaj i potrebu podrške „malim herojima“.

Kako je naš bivši član Gordan Dragović (sada član RK Beograd – Singidunum) 2008. godine objavio kapitalno delo „Leksikon opera“ naš klub je organizovao promociju tog dela za članove i goste. U prelepom ambijentu sale „Focaccia“ hotela „Hyatt Regency“ naš prijatelj Gordan je organizovao spektakularnu promociju leksikona. U umetničkom delu je učestvovala operska pevačica koja je uz klavirsku patnju izvela nekoliko najpopularnijih operskih arija.

Klub je kupio primerke „Leksikona“ sa idejom

da se na prigodnim svečanostima knjige poklone najboljim studentima mizičkih akademija.

U istoj godini i uvaženi član našeg kluba prof. David Dašić je objavio knjigu „Savremena diplomatija“. Odlukom UO kluba otkupljen je deo tiraža te knjige i u nekoliko navrata njegove knjige su kao poklon kluba uručene najboljim postdiplomcima iz oblasti diplomatije.

Tokom mog mandata klub je podržao i želju jednog broja naših članova da naprave novi Rotari klub. Uz sponzorstvo našeg kluba, a po ispunjenju potrebnih uslova i procedura kasnije je osnovan Rotari klub Beograd-Dedinje, a na poklon su dobili repliku našeg rotarijanskog zvona. Isti poklon je dobio i Rotarakt klub Beograd, čime smo još jednom potvrdili našu privrženost mladima, njihovom klubu i aktivnostima koje sprovode.

Tokom 2009/2010, u godini kada je naš cenjeni član, advokat Dragan Brajer bio guverner Distrikta 2841, služio sam kao predsedavajući Distrikt fonda i distriktni blagajnik.

Uz prisutne poteškoće, ipak je bilo zanimljivo sarađivati sa regionalnim distrikt blagajnicima iz severne Grčke, Makedonije, sa Kosova, iz Crne Gore i Srbije na prikupljanju sredstava i njihovom korišćenju u funkciji promocije plemenitih ciljeva Rotarija.

Noseći na reveru rotarijansku značku, mnogi poznanici, prijatelji ili poslovni partneri su me pitali šta mislim o Rotariju. U razgovoru bi me obično pitali i „koliko to košta“ ili „koje sve obaveze“ imaju članovi? Na osnovu ličnog iskustva ili prakse iz našeg i drugih klubova koje sam posetio, davao sam im odgovore, ali sam takve razgovore uvek završavao konstatacijom da članstvo nosi i „privilegije“. Privilegija je biti u klubu sa sjajnim ljudima, biti okružen i družiti se sa boljima od sebe, od njih saznavati nešto novo i nepoznato, čuti mudra mišljenja, stavove ili savete, biti prijatelj sa takvima....

Najveće bogatstvo Rotari kluba Beograd su njegovi članovi!

rotari monografija | 131

Srđan Sretenović

predsednik Rotari kluba Beograd rotarijanske 2009/2010. godine

Znak RI za 2009/2010. godinu

„Z

a ideju i misiju Rotarija sam čuo i znao čemu služi još iz perioda moje mladosti, i to od strane tada `prekaljenog rotarijanca`, prijatelja mojih roditelja iz inostranstva, koji mi je pričao o dobročinstvu, ali i sjaju uspeha i pameti koju Rotari pruža. Dakle, nisam od onih koji su „plašeni“ idejom „nepoznatog i nepoželjnog“ udruženja obavijenog velom mistike, već sam od početka stremio ličnoj izgradnji u moralnom i profesionalnom smislu, i na taj način se nametnuo sebi i drugima kao osoba koja bi mogla da ispuni jasne kriterijume za ulazak u jedno ovakvo društvo sa dobrim namerama. I, moj prijatelj i kolega dr Stankov, tada već iskusni član Rotari kluba Beograd, preuzeo je na sebe ulogu mentora, predstavio me klubu, i nakon skoro pet meseci prijemnog perioda, postao sam član najstarijeg i najprestižnijeg, ali i bogatstvom humanitarnog

132 | rotari monografija

rada najpoznatijeg kluba u našoj zemlji, Rotari kluba Beograd.

Biti rotarijanac ne može biti samo želja ili cilj, već i dokaz dela koja od ličnog postaju nečija, od slabog čine jakog, od nemoćnog moćnog, od gladnoga sitog. Pomozi i ne traži, stekni prijatelje za ceo život, to za mene znači Rotari!

Postati član svakako donosi u životu mnoge lepe trenutke, ali i obaveze, a postati predsednik kluba i novo „dopunsko“ radno vreme, ili novu svakodnevnu radnu obavezu, s obzirom na to da organizovanje rada i akcija jednoga kluba donosi pregršt aktivnosti, koje treba uslaglašavati i izvoditi u koordinaciji sa svim članovima. Budući da su svi članovi kluba po dobru prepoznati u svojim profesionalnim oblastima, nekada je i teško razumeti, a još teže sprovesti ideje, koje se pak po pravilu uvek i ostvaruju.

"Biti rotarijanac ne može biti samo želja ili cilj, već i dokaz dela koja od ličnog postaju nečija, od slabog čine jakog, od nemoćnog moćnog, od gladnoga sitog. Pomozi i ne traži, stekni prijatelje za ceo život, to za mene znači rotari!"

Za vreme mog mandata predsednika kluba u rotarijanskoj 2009/2010. godini, naučio sam i i preneo mnoga tuđa i svoja iskustva. Česti gosti na našim sastancima, od inostranih za vreme studentske olimpijade, pa do članova diplomatskog kora i domaćih gostiju i predavača, zahtevali su kontinuiranu koncentraciju i predanost.

Od mnogih akcija koje smo te godine sproveli, meni su svakako u uspomeni ostale tri. Zajednička akcija svih Rotari klubova u Beogradu, u kojoj smo i mi participirali idejom, ljudstvom i materijalnim sredstvima, donela je nove inkubatore Institutu za prevremeno rođenu decu i uređaje za čuvanje majčinog mleka (banka mleka). Takođe, bez obzira na to što naš projekat za uređenje saobraćajnica u okolini škola za slabovidu decu na tom konkursu nije prošao, naš član Čeda Petrinjac, ali i ceo Rotari klub Beograd je završio obećano, i jedna saobraćajna raskrsnica i prilazni putevi su opremljeni specijalnim aparatima i obeležjima, kakvi se mogu videti u naprednim zemljama celoga sveta. Takođe, ni te godine nije izostala već tradicionalna akcija pomoći školi i internatu za slabovidu decu „Dr Veljko Ramadanović“ u Zemunu. U tom smislu i ja lično sam, pored donacija članova kluba, sa posebnim ponosom bio donator. Kupovina

sadnica za ulepšavanje šetališta pokraj beogradskih reka, bila je još jedna akcija u kojoj je učestvovao i naš klub sa nemalim sredstvima.

Rotari je kao pokret u svetu često prepoznat i kao humanitarni dobročinitelj, a najveća internacionalna akcija u borbi protiv poliomielitisa, smanjila je stopu obolevanja, skoro do iskorenjavanja ove teške bolesti. Upravo je Rotari klub Beograd, za vreme moga mandata, u istom duhu pomogao u nepovratnim sredstvima prve pomoći postradalima od zemljotresa u Kraljevu 2010. godine, a ta akcija se nastavila i docnije, u saradnji sa ostalim klubovima u Srbiji.

Posle mnogo lepih trenutaka zajedničkog druženja na sastancima, u privatnim posetama, na slavljima i slavama u društvu porodica, na kraju rastuži saznanje da je život nekada surov i da nam je odneo tri naša draga člana: Mileta Pavlovića, Svetu Tanasijevića i Duška Milovića. Njihova prerana smrt nas nije obeshrabrila u našoj svetoj ideji vodilji, u potrebi da činimo dobro i uživamo u tome, i da obnavljamo klub, što i danas marljivo radimo“, kaže specijalista neurologije na Klinici za neurologiju i psihijatriju KBC "Zvezdara", gde je 1999. godine formirao prvi centar u zemlji za lečenje glavobolja i migrene "Migrena centar".

rotari monografija | 133

Srđan Milinković

predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2010/2011. godini

Znak RI za 2010/2011. godinu

„P

redsedavati 20 godina starom klubu je istovremeno i lako i teško.

Lako jer mnoge stvari funkcionišu po inerciji utabanim stazama, a teško zbog odgovornosti koju to nosi. Dobra stvar u Rotariju za svakog predsednika, a i za klub, jeste to što mandat traje samo jednu godinu, pa niti stignete da se suviše umorite niti da se previše naviknete. A to kvalitetno i prijatno druženje, ta dobra atmosfera koju gajimo u našem klubu mislim da su naš najveći kapital. Kapital uz koji sa velikim optimizmom gledamo u budućnost.

Mislim da smo i u godini u kojoj sam bio predsednik uspeli da nastavimo ispravnim putem, a ponešto i da poboljšamo i dodamo još poneku svetlucavu kockicu lepom mozaiku koji stvaramo družeći se sve ove godine.

Završena je i promovisana akcije instalacije staze i signalizacije za slepe i slabovide u blizini

134 | rotari monografija

Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević“ u Cetinjskoj ulici. Ova akcija je inicirana i sprovedena zaslugom našeg Čede Petrinjca, a vrednost projekta je oko 7.000 evra. Najznačajniji rezultat ove akcije je činjenica da je ona inspirisala postavljanje niza ovakvih staza širom Beograda, a akcija je bila dobro i pozitivno medijski propraćena.

Rekonstruisan je veb-sajt našeg kluba, ponovo je dizajniran i sa zatvorenim delom za članove i redovno se ažurira.

Bili smo jedan od inicijatora i učesnika u zajedničkoj akciji za pomoć Kraljevu posle razornog zemljotresa. Izgrađena je jedna montažna kuća akcijom beogradskih i druga kuća akcijom srpskih klubova.

Ono što ja smatram svojim najvećim uspehom kao predsednika je što smo posle 70 godina pokrenuli ponovno izdavanje časopisa „Srp-

Predstavljanje prvog broja “Srpskog rotara”

ski Rotar“. Posebno značajni za inicijativu su bili Zoran Zdravković i Hadži Dušan Glušac, koji su uz Tiću Savića i nosioci ovog projekta. Izdavanje časopisa je izazvalo veoma pozitivne reakcije i podršku većine klubova. Izdata su četiri broja u tiražu po 1.500 primeraka, a postignut je značajan obim i kvalitet časopisa.

U eri interneta i televizije, sve digitalnijih i sve bržih medija, zatrpani smo gomilom informacija, najveći deo njih nam je potpuno nepotreban i neželjen. Stalno imamo osećaj da smo neku informaciju propustili, a u stvari imamo problem da nam u tom moru informacija ne promakne nešto zaista važno kao što je, na primer, pismo prijatelja.

Skoro da smo potpuno zaboravili kako to izgleda dobiti pismo prijatelja, ne jedan e-mail među gomilom kojekakvih spam e-mailova, već pravo klasično rukom pisano pismo.

Pravi, kvalitetan, lepo odštampan i upakovan Rotari časopis može postati to, već zaboravljeno, pismo prijatelja, koje nam nedostaje, i to ne jednog već više stotina i hiljada prijatelja u Rotariju. Potreban nam je časopis u kome ćemo razmenjivati ideje i dobru energiju tako karakterističnu za Rotari pokret. Potrebno nam je da se još čvršće povežemo i još bolje upoznamo, jer su jedinstvo, saradnja i prijateljstvo osnovno pogonsko gorivo naše organizacije.

Reosnivanje rotari časopisa posle 70 godina od izlaska prvog broja časopisa „Jugoslovenski rotar“ je i značajan doprinos očuvanju tradicije i prestiža našeg pokreta. Jer iako uvek dinamični i moderni, ipak smo organizacija koja izuzetno drži do svoje bogate istorije i visokih vrednosti. Često nismo svesni značaja i efekata naših mnogobrojnih akcija, mnoge od njih se i ne dokumentuju i ne zabeleže na pravi način, neke veoma dobre akcije se i potpuno zaborave. Danas ipak važi pravilo - što nije slikano i zapisano nije se ni desilo, zato nam je potreban časopis.

Informacije o akcijama i idejama prezentovane na adekvatan način priznanje su onima koji su ih realizovali i podstrek i ideja, svima nama, za buduće akcije.

Siguran sam da će nam svima sa „Srpskim rotarom“ biti zanimljivije, lepše, lakše i uspešnije. Što se tiče mog daljeg angažmana u Rotariju, mislim da se neću “penzionisati”. Relativno sam mlad došao u priliku da odradim ovaj mandat pa smatram da nemam prava da se pasivizujem. Pravilo rotacije i ograničenje od jednog predsedničkog mandata je veoma dobro, ali smatram da nije dobra relativno česta praksa pasivizovanja bivših predsednika. Osećam obavezu i mislim da ću imati energije da i dalje aktivno doprinosim i klubu i Rotariju.

rotari monografija | 135

Veselin kovačević

predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2011/12 godini

Znak RI za 2011/2012. godinu

N

a predlog mog prijatelja i kuma Dimitrija Tomovića Meja primljen sam među prijatelje rotarijance.

Prepoznao sam da pripadam rotarijancima, jer sam uvideo da se rotarijanac ne postaje prijemom u Rotari klub i da rotarijanci žive sa tim i pre nego što postanu članovi kluba i da su rotarijanci za ceo život.

Pošto radim u bankarstvu, odmah po prijemu počeo sam da vodim blagajnu i trezor kluba. Na moj i predlog Milana Kneževića, tadašnjeg predsednika kluba, oformili smo dinarski-devizni račun kluba. Počeo sam da vodim računa da se sredstva troše strogo namenski. U prvom momentu na računu je bilo oko 5.000 evra, da bi sada na tim računima bilo šest puta više sredstava. Klub je za to vreme učestvovao u svim humanitarnm akcijama Rotari klubova Srbije i nije odbio nijedan

136 | rotari monografija

zahtev za pomoć. Za ovo vreme bio sam i sekretar kluba u dva navrata, ali su me finansije po prirodi posla stalno pratile.

Izborom za predsednika kluba 2011/12. godine trudio sam se da klub popravi odnose pre svega sa klubovima iz Beograda, ali i da učvrsti odnose sa ostalim klubovima, pre svega kumovskim. Ta akcija je počela odmah sa letnjim šemama kada smo na svakom sastanku ili bili domaćini ili išli u goste drugim klubovima.

To je urodilo plodom jer je zajednička akcija koju već godinama organizuju beogradski klubovi imala izuzetan uspeh i predlog našeg sekretara Čedomira Petrinjca da se nabave lupe za osnovnu školu za slabovidu decu “Dragan Kovačević” je jednoglasno prihvaćen.

Klub je učestvovao u zajedničkoj akciji Rotari klubova Beograda sa 840 evra. Pomogli smo matching grant akciju RK Beograd Centar

sa 1.000 evra, Udruženju obolelih od multiple skleroze 200 evra. Osnovnoj školi "Veljko Ramadanović" poklonili smo 1.000 evra kao i svake godine.

Sve ovo ne bi moglo da se uradi bez Upravnog odbora u sastavu: Stojadin Mirkulovski, potpredsednik, Zoran Zdravković, budući predsednik i predsednik Fondacije, Srđan Milinković, neposredno prošli predsednik, Čedomir Petrinjac, sekretar, Miloš Radivojević, rzničar, Vladimir Ilić, ceremonijar, Hadži Dušan Glušac, direktor Komisije za klupske odnose, Miroslav Nikolić, direktor Komisije za delatnosti u zajednici, Zoran Radoičić, direktor Komisije za međunarodne delatnosti, Nenad Saković, direktor Komisije za profesionalne delatnosti i Trivko Savić Tića, član Upravnog odbora.

Za mog mandata klub je ojačan sa pet novih članova: Brankom Jovanovićem, Miodragom

Trpkovićem, Petrom Vugdragovićem, Dušanom Joksimovićem i Alkeksandrom Pavlovićem.

Imali smo i tužnu dužnost da se oprostimo od akademskog slikara Branka Miljuša i Jove Đenadića. Jedna velika akcija koja je pratila klub tokom cele 2011/12. godine je rad na monografiji povodom 20 godina reosnivanja Rotari kluba Beograd. Ova akcija ne bi mogla da se ostvari bez direktne pomoći rotarijanaca članova kluba koji već godinu dana izdaju mesečni, odnosno dvomesečni list “Rotar” čiji je cilj da postane distriktni list.

Zato posebno zahvaljujem Hadži Dušanu Glušcu, Čedomiru Petrinjcu i Trivku Saviću bez kojih ova monografija ne bi bila moguća.

Osim članovima Rotari kluba Beograd, posebnu zahvalnost iskazujem prof. dr Dejanu Čikari, kao i Biljani Stepanović, Draganu Miloševiću i Milošu Obradoviću.

rotari monografija | 137

138 | rotari monografija

Rotari Klub beograd

Distrikti

rotari monografija | 139

Put

od D77 do D2483

Milan Stojadinović, prvi član RK Beograd, na funkciji guvernera D77

R

otari klub Beograd kao prvi Rotari klub na ovim prostorima, osnovan 1929. godine, nalazio se u Distriktu 77 u kome su se nalazili jugoslovenski klubovi, a koji je osnovan 9. novembra 1931. godine. Prvi guverner Distrikta bio je Edo Marković iz Rotari kluba Zagreb, a njegov naslednik Milan Stojadinović, član Rotari kluba Beograd.

Rotari klub Beograd bio je deo Distrikta 77 sve do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata, kada se Rotari klubovi na ovim prostorima terminiraju.

Nakon reosnivanja 1992. godine Rotari klub Beograd postaje deo Distrikta 1910 koji su činili Rotari klubovi iz južne Austrije, kasnije i Slovenije i Hrvatske.

U Distriktu 1910, uz još nečarterovane rotari klubove Zemun i Novi Sad, Rotari klub Beograd se zadržava do rotarijanske 1994/1995. godine.

140 | rotari monografija

Rotari klub Beograd je primljen u Rotari Internacional 8. maja 1992. godine, samo nekoliko dana pre uvođenja sankcija SR Jugoslaviji.

Ta okolnost ne samo što je odložila uručivanje čarter povelje RK Beograd, već je i odložila formiranje novih Rotari klubova u SR Jugoslaviji.

Nezadovoljni ovakvom odlukom i nakon slanja protestnih pisama u Rotari Internacional i žalbi na Distrikt 1910, RI odlučuje da srpski Rotari klubovi napuste ovaj distrikt i postanu Specijalna zona širenja (Special extension area SEA) kojom će administrirati predsednički administrator za širenje (Presidential extension administrator - PEA) Jorg Čop iz Švajcarske i koji odgovara direktno predsedniku RI. Čop je tri godine obavljao funkciju PEA 1994/1995. i 1995/1996, a njega je dve naredne godine nasledio Peter Gut, guverner Distrikta 2000 za 1994/1995. godinu.

Konačno 2000. godine tadašnji predsednik RI Karlo Ravica ukida SEA i srpski Rotari klubovi se priključuju Distriktu 2480 u kom se nalaze klubovi iz severne Grčke, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Kosova (pod UNMIK-om).

Bugarski Rotari klubovi 2007. godine stiču dovoljnu brojnost da osnuju sopstveni Distrikt 2482, a grčki, makedonski, crnogorski i srpski klubovi dobijaju Distrikt 2481.

Konačno 2011. godine Srbija i Crna Gora dobijaju sopstveni Distrikt 2483 koji broji 62 Rotari kluba, 56 u Srbiji i šest u Crnoj Gori. Prvi guverner Distrikta 2483 za 2011/2012. godinu je Vesna Baltezarević iz Rotari kluba Niš.

U periodu

od 1932/1933. do 1940/1941.

Guverneri Distrikta 77 bili su:

Guverneri Distrikta 2480

1932/1933. Edo Marković, RK Zagreb,

1999/2000. Leonidas Kogetsov

1933/1934. Milan Stojadinović, RK Beograd,

2000/2001. Sotos Sotiriou

1934/1935. Viljem Krejči, RK Ljubljana,

2001/2002. Charalambos Athanasiadis

1935/1936. Viktor Ružić, RK Sušak,

2002/2003. Kostas Aggoouriadakis

1936/1937. Vladimir Belajčić, RK Novi Sad,

2003/2004. Konstantinos Kotsis

1937/1938. Stevan Pavlović, RK Beograd,

2004/2005. Kalcho Hinov

1938/1939. Ivan Slokar, RK Ljubljana,

2005/2006. Kiriakos Katsikis

1939/1940. Radovan Alaupović, RK Zagreb

2006/2007. Vojislav Mitić

1940/1941. Viktor Ružić, RK Sušak

Guverneri Distrikta 2481

Guverneri Distrikta 1910

2007/2008. Basile Christaras

1991/1992. Herbert Papousek

2008/2009. Panos Theodoropoulos

1992/1993. Artur Stromenger

2009/2010. Dragan Brajer

1993/1994. Kurt Tenhalter

2010/2011. Visarion Zachos

PEA Specijalne zone širenja

Guverneri Distrikta 2483

1994/1995. Jorg Tschopp

2011/2012. Vesna Baltezarević

1995/1996. Jorg Tschopp

2012/2013. Nikola Obradović

1996/1997. Peter Gut 1997/1998. Peter Gut 1998/1999. Peter Gut

rotari monografija | 141

Jorg Čop

PEA Specijalne zone širenja (SEA) za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju od 1994. do 1997. godine

P

oslednje mesečno pismo Jorga Čopa, objavljeno u informatoru Rotari kluba Beograd za 3. i 10. jul 1997. godine: „Ovo je poslednje pismo kao PEA koje vam pišem.

Da se još jedno podsetimo dva ili tri različita zadatka koja sam pokušao da vam nagovestim u poslednja tri meseca.

Kao prvo, najvažnija stvar u Rotariju je prijateljstvo. Znam da je teško prevesti kompletno značenje ove jednostavne reči na vaš jezik i u vašu kulturu, ali verujte mi, ona je bila i još uvek je ključ za Rotari.

Svi znamo da „prijateljstvo“ ne znači isto ovde ili u Južnoj Americi, ali rotarijansko prijateljstvo nekako otvara vrata među geografski udaljenim zemljama, religijama i kulturama.

Prijateljstvo u Rotari klubu: Nekad su potrebne godine da bi dva rotarijanca razumela jedan drugog i da bi postali pravi Rotari prijatelji. Ali što duže pripadamo Rotari klubu, to više pravih prijatelja imamo oko nas.

Prijateljstvo između dva Rotari kluba: Većina klubova u SEA je verovatno već dostigla „svoj Rotari nivo“. Nekad je zanimljivo videti kako dva Rotari klu-

142 | rotari monografija

Bez odlične saradnje stalno rastućeg broja aktivnih rotarijanaca, mi nikada ne bismo postigli solidan kvalitativni i kvantitativni rast

ba, ne mnogo udaljeni jedan od drugog, imaju potpuno različite karaktere. U jednom klubu je okupljen intelektualni nivo rotarijanaca, u drugom je većina poslovnih ljudi, a treći klub je potpuno drugačiji. Što više prijateljstva ima u okviru kluba to smo spremniji da razumemo filozofiju drugih klubova. A šta je centar svega među Rotari klubovima? Prijateljstvo!

Ako niste otvoreni ka prijateljstvu koje je gore opisano, nikada nećete naći pravo Rotari internacionalno prijateljstvo.

I to je jedna tačka koja čini Rotari fascinantnim: Rotari ideja je prvenstveno internacionalna ideja i što više rotarijanaca živi ovo internacionalno prijateljstvo, to smo bliži svetskom razumevanju!

Ko danas može da se drži dalje od svetskog razumevanja? Niko! Moramo pomoći jedni drugima, moramo razumeti jedni druge, a to se može desiti samo ako imamo određeno zajedničko prijateljstvo. Rotari nam daje tu mogućnost.

Druga tačka je Rotari vođstvo i Rotari organizacija. Mnogi od vas bili su iznenađeni za poslednje tri godine obimom papirologije koja se mora uraditi da bi „Rotari ostao na šinama“. Nekad svi patimo

pod diktatom američke birokratije. Ali većina papira je neophodna da bi ova internacionalna organizacija funkcionisala u svim delovima sveta.

Kad jednom vidite kancelarije u Evanstonu šokirani ste količinom problema koji oni tamo imaju.

To nije samo jezički ili novčani problem. Ali pre svega to je zahtev ove zajedničke organizacije iz celog sveta, iz „globalnog sela“. Bez toga Rotari bi se raspao. Ali mora ostati isti kakav je bio već skoro 100 godina.

Rotari sistem radi besprekorno, ali ono što mu je potrebno je vođstvo. Vođstvo u okviru kluba, u okviru SEA ili Distrikta. Potrebno mu je vođstvo kod započinjanja projekata, kod razmene studenata, vođstvo kad dođe do dodeljivanja školarina ili usavršavanja. To vođstvo mora doći iz prijateljstva, a čim dođe do nekih isticanja moći, Rotari mora propasti. U tom smislu ostaje nam mnogo neurađenog posla, a PEA Peter Gut spreman je da se nosi s tim.

Dragi prijatelji, u ime Rotari Internacional bih želeo da se zahvalim svakom pojedinom rotarijancu na svemu što je urađeno u poslednje tri godine i želim sve najbolje u budućnosti, Rotari budućnosti takođe kao i u budućnosti vaših porodica i biznisa.

rotari monografija | 143

Peter Gut

K

rajem 90-ih bili su teška vremena za Srbiju i tadašnju SR Jugoslaviju. Možete li nam reći kako je bilo administrirati jugoslovenskim Rotari klubovima u takvom okruženju?

- Kada sam prvi put u leto 1997. godine došao u srpski deo Specijalne zone širenja (SEA), to je bila moja prva poseta tom delu Evrope. Tamo sam stigao kao "novajlija". Zadatak koji mi je dao Rotari Internacional bio je daleko složeniji nego što sam naziv sugeriše: PEA je skraćenica za predsedničkog administratora za širenje (Presidental extension administrator).

Nikada nisam voleo reč "administrator". Moje lično shvatanje moje uloge moglo bi se mnogo bolje opisati koristeći reči kao što je “trener”, “partner” ili “prvi među jednakima” (primus inter pares). Srećom

144 | rotari monografija

PEA Specijalne zone širenja 1997-1999.

nisam ušao u rotarijanski vakuum. Postojalo je pet osnovanih i dobro organizovanih klubova u Srbiji (RK Beograd, RK Beograd Singidunum, RK Zemun, RK Novi Sad i RK Niš, plus RK Skoplje u Makedoniji). Tu je postojala ključna grupa posvećenih rotarijanaca, koji su postepeno postali pravi prijatelji i koji su me podržavali od prvog do poslednjeg dana mog dvogodišnjeg mandata - i više od toga. Samo ću pomenuti pet inicijalnih partnera koji su me podržavali i savetovali od prvog dana pa nadalje (i kojima su se postepeno pridružili brojni drugi ljudi kojima takođe dugujem zahvalnost i poštovanje za njihovu posvećenost našem zajedničkom zadatku razvijanja Rotarija u ovoj i dve susedne zemlje): moj prethodnik PEA Jerg Tschopp (1994-97), koji je, zajedno sa grupom lokalnih rotarijanaca pionira postavio dobru osnovu za moj rad, i rotarijanci Dragomir Acović (moj učitelj o srpskoj istoriji, kulturi i religiji), Goran Alikalfić (moj bliski prijatelj i savetnik), Dragan Brajer (prvi srpski rrotarijanac) i Slobodan Radulović (moj SEA sekretar). Sa takvom zaleđinom i podrškom moj zahtevan posao postao je lakši, a teško okruženje palo je u drugi plan.

Koji su bili glavni izazovi za razvoj Rotari organizacije u Srbiji?

- Glavni izazovi su bili nepostojanje funkcionalnog građanskog društva, negativno ekonomsko okruže-

nje, nedostatak iskustva sa demokratskim procesima i međunarodna izolacija.

napuštenoj deci, hendikepiranima i starijim građanima u preko dvadeset institucija u Srbiji.

Kako biste opisali saradnju sa srpskim rotarijancima u tom periodu?

- Bez odlične saradnje stalno rastućeg broja aktivnih rotarijanaca, mi nikada ne bismo postigli solidan kvalitativni i kvantitativni rast koji je označio period od 1997. do 1999. godine.

Da li i dalje pratite Rotari organizaciju u Srbiji i šta mislite o njihovoj perspektivi?

- Pratim, ali sa smanjenim intenzitetom, nažalost, najviše zbog činjenice da su posle 13 godina bivši glumci, uključujući mene, u ovoj veoma uspešnoj predstavi ostarili, a neki čak i preminuli. Međutim, ostao je aktivan veliki broj pojedinačnih kontakata sa dobrim prijateljima i mali projekti se još uvek realizuju. Takođe, s vremena na vreme pogledam odličan sajt Distrikta 2481. Zadovoljan sam činjenicom da je distrikt, san koji smo negovali tokom vremena kada sam bio aktivan, postao realnost. Veliki napor proširenja Rotarija je to učinio mogućim. Moj odgovor na drugi deo ovog pitanja je: perspektive Rotarija u Srbiji biće odlične ako godine snažnog rasta broja klubova budu praćene periodom konsolidacije i naglaskom na kvalitetu nasuprot količine. Kvalitet počinje na nivou pojedinih članova. Bivši predsednik RI Robert Bart (1993-1994) definisao je rotari-točak koji sa ponosom nosimo kao "zaštitni znak" za kvalitet. Svaki nosilac treba da se obaveže:

Koje su bile najznačajnije akcije Rotarija u Srbiji sprovedene tokom vašeg mandata?

- Krenuli smo od početka sa izgradnjom distriktne strukture i organizacije, informisanjem rotarijanaca (mesečna pisma klubovima i redovne PEA posete postojećim i budućim klubovima), obukom budućih klupskih lidera (PETS; Seminari za izabrane predsednike (President elect training seminars), obukom i informisanjem klupskih zvaničnika i članova (skupštine), sistematskom podrškom i podučavanjem Rotarakta, kao važnog partnera organizacije i izvora budućih mladih članova Rotarija, pokrenuli inicijativu za osnivanje Inner Wheel - druge partnerske organizacije u Rotari porodici.

Bez odlične saradnje stalno rastućeg broja aktivnih rotarijanaca, mi nikada ne bismo postigli solidan kvalitativni i kvantitativni rast Organizovali smo tri velika i mnogo manjih humanitarnih projekta: Ambulance plus (više od 35 polovnih ambulantnih vozila nabavljeno je i distribuirano domovima zdravlja i bolnicama u Srbiji zahvaljujući sredstvima koja su obezbedili švajcarski Rotari klubovi i individualni donatori koji su opremu nabavili od švajcarskih bolnica i švajcarske armije), obezbedili smo veliki kontingent novih hirurških instrumenata koji su distribuirani srpskim bolnicama, a veliki železnički teretni vagon pun nove odeće doniran Rotaraktu Švajcarske od strane švajcarske robne kuće, srpski rotaraktovci su podelili

- Meni se može verovati - Ja sam pouzdan - Ja sam na raspolaganju - Dajem više nego što uzimam - Ja dodajem vrednost Po vašem mišljenju, gde je Rotari kao pokret sada i u kom pravcu može da ide?

- "Da Rotari ne postoji, trebalo bi ga odmah izmisliti!" Rotari kao globalni igrač mora stalno da se prilagođava promenama u okruženju na svakom nivou, kluba, distrikta i globalno. Na nivou Rotari Internacionala naši lideri su svesni toga, od kreiranja i sprovođenja osnovnih instrumenata kao što je strateški plan i budući plan vizije. Ali, svi planovi i vizije su uzaludni na duge staze bez mira. Izabrani predsednik RI (2012-13) Sakuji Tanaka (Japan) jasno ukazuje na ovu činjenicu sa svojom predsedničkom temom Mir kroz služenje.

Povodom 20. godišnjice, želim Rotari klubu Beograd i njegovim članovima uspeh u njihovim aktivnostima kao delu globalne Rotari porodice i njihovog Distrikta 2481 i zajednice kojoj služi.

rotari monografija | 145

Vojislav Mitić

guverner Distrikta 2480 u rotarijanskoj 2006/2007. godine

V

U nekim aktivnostima postoji nekoliko nivoa birokratije i previše papirologije u procedurama. Nekada previše administracije smanji entuzijazam i pozitivnu energiju među ljudima

146 | rotari monografija

ojislav Mitić, jedan od čarter članova Rotari kluba Zemun, a zatim i jedan od osnivača Rotari kluba Niš, prvi je guverner distrikta iz Srbije još od Milana Stojadinovića koji je služio kao guverner Distrikta 77 rotarijanske 1933/1934. godine.

Mitić je u 2006/2007. godini predvodio Distrikt 2480, u čijem sastavu su bili klubovi iz severne Grčke, Makedonije, Kosova, Crne Gore, Bugarske i Srbije, preciznije – više od 130 klubova sa oko 4.500 članova.

Veliki značaj Mitić je pridavao širenju Rotarija, pa je tako u njegovom mandatu osnovano 27 novih Rotari klubova, što je rast od 20 odsto u toj godini. Ovo takođe znači da je Distrikt 2480 dobio preko 600 novih rotarijanaca u 2006/2007. godini.

Prema njegovim rečima, tokom mandata kao guverner distrikta obišao je skoro sve klubove u distriktu i pri tome automobilom prešao više od 100.000 kilometara u toku jedne godine, ne računajući avionske letove. „Proveo sam stotine sati slušajući probleme ljudi, pokušavajući da razumem šta je dobro u Rotari organizaciji, a šta treba tražiti od Rotari Internacionala da promeni.

Ovaj distrikt je fantastičan primer i može da postane model za druge regione u svetu, jer smo videli da je moguće da u donedavno podeljenom regionu, kao što je Jugoistočna Evropa, ljudi mogu da se integrišu, nađu pozitivnu energiju i napreduju

U nekim aktivnostima postoji nekoliko nivoa birokratije i previše papirologije u procedurama. Nekada previše administracije smanji entuzijazam i pozitivnu energiju među ljudima.

Iako svi aspekti Rotarija jesu važni, humanitarni projekti, grantovi, zajedničke akcije klubova, mislim da je najvažniji rast broja članova i klubova.

Za Distrikt 2480 bile su važne stipendije i razmene mladih. Naš zadatak je bio da pomognemo u razvoju nove generacije lidera u regionu, da pomognemo u uspostavljanju mira i prijateljstva. To i jeste misija Rotari Internacionala. Ovaj distrikt je fantastičan primer i može da postane model za druge regione u svetu, jer smo videli da je moguće da u donedavno podeljenom regionu, kao što je Jugoistočna Evropa, ljudi mogu da se integrišu, nađu pozitivnu energiju i napreduju.

U toku mog mandata, pored fantastičnog rasta broja klubova, bilo je važno stabilizovati postojeće klubove i zadržati članstvo.

U nekim klubovima imali smo trend smanjivanja broja članova. Zato je bilo važno toliko putovati, posećivati klubove i pomagati da se obnovi energija u

nekim slučajevima. Takođe, u tranzicionim zemljama rotarijanci treba da razumeju koliko je Rotari važan za uspostavljanje civilnog društva.

Imam nekoliko principa za ponašanje u Rotariju.

Prvo, moraš biti najbolji u svojoj profesiji na svojoj teritoriji. Drugo, moraš biti spreman da daš, ali i spreman da primiš pomoć. Treće, rotarijanac je humanista i učestvuje u humanitarnim projektima. I na kraju, važno je da imaš čistu ličnu i porodičnu prošlost.

Pored toga, vodim se pravilom da rotarijanac može biti čovek koji pripada bilo kojoj veroispovesti, osim ako je fundamentalista. Takođe, može da pripada bilo kojoj političkoj opciji, osim radikalne fašističke i radikalno komunističke jer su one bile protiv Rotarija.“ Mitić je izabran i da u rotarijanskoj 2012/2013. godini bude član Komiteta za stalne fondove Rotari fondacije za Evropu i Veliku Britaniju (Permanent Fund Committee for Europe and RIBI). „Ovo je velika čast, jer sam jedini član tog tela iz ovog dela Evrope“, kaže Mitić.

rotari monografija | 147

Dragan Brajer

guverner Distrikta 2481 u rotarijanskoj 2009/2010. godini

U

moja ideja je bila konsolidacija klubova u Srbiji, nakon perioda brzog rasta broja klubova. Više rotari klubova je dobra stvar, ali ti novoosnovani klubovi nisu stigli da se servisiraju i edukuju o rotarijanstvu

148 | rotari monografija

rotarijanskoj 2009/2010. godini guverner Distrikta 2481 bio je Dragan Brajer, predsednik Inicijativnog odbora i prvi predsednik Rotari kluba Beograd i reosnivač Rotarija u Srbiji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Pored Srbije distrikt je obuhvatao severnu Grčku, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru.

Osnovna ideja bila je konsolidacija klubova u Srbiji jer je prethodne godine u kratkom periodu osnovano mnoštvo klubova i primljeno mnogo novih rotarijanaca koje je trebalo dobro uputiti u Rotari, jer se ne može biti dobar rotarijanac dok se ne upozna ova organizacija i pravila po kojima ona funkcioniše.

Na tome se tokom 2009-2010. dosta uradilo.

Rotarijanska 2009/2010. godina Distrikta 2481 započela je sa 110 klubova i 2.786 rotarijanaca, a završena je sa 120 klubova i 2.964 rotarijanaca, što znači da je osnovano 10 novih klubova i ukupan broj rotarijanaca povećan za 178.

Takođe, godina je završena sa 36 Rotarakt klubova, od kojih su pet osnovani tokom 2009/10 godine i pet Interakt klubova od kojih je jedan osnovan tokom te rotarijanske godine.

Početak godine u kojoj je Dragan Brajer bio guverner zatekao je Srbiju sa 49 klubova u kojima je bilo ukupno 1.257 članova, a na završetku godine u Srbiji bilo je 55 klubova sa 1.351 članom. Po prvi put osnovani su Rotari klubovi Stari Bečej, Niš-Medijana, Stara Pazova i Veliko Gradište kao i ponovo osnovani ranije terminovani klubovi: Šabac i Loznica.

U Srbiji godina je završena sa 19 Rotarakt i dva

ROTARY CLUB Beograd, poseta Guvernera Dragana Brajera, 2009.

Interakt kluba, od kojih su tri Rotarkt kluba osnovana tokom 2009/2010. godine i to: RTC Beograd Sava; RTC Niš-Naisus; RTC Prokuplje i jedan Interakt klub u Pirotu.

Na taj način višestruko je ispunjen prvi i osnovni zadatak koji je predsednik RI John Kenny za tu godinu postavio svim distriktima u svetu, a to je neto povećanje od jednog člana po svakom klubu i osnivanje jednog novog kluba u distriktu.

Dragan Brajer bio je jedan od najaktivnijih guvernera, uprkos činjenici da je tokom čitave godine obavljao i svoje profesionalne obaveze kao jedan od eminentnijih beogradskih advokata.

Tokom godine održani su Distirct Leadership seminari u Veriji, Beogradu i Kavadarcima, PETS na Volosu, u Subotici i na Ohridu; D. seminari o članstvu u Podgorici, Komotiniju i Čačku; seminari o Rotari fonadaciji u Metsovu, Novom Sadu, Aleksandropoliju i Budvi, kao i zajednički R. seminari za članstvo i Fonadaciju u Prištini i u Prilepu. Takođe, u Beogradu održana je Distriktna skupština i Konferencija.

Pored toga Brajer je posetio 96 klubova prešavši preko 35.000 kilometara drumom, u čemu su

mu pomogle supruga Vesna (inače osnivač Inner Wheel kluba Beograd) i šestogodišnja kći Sofia, koje su ga u svemu podržavale i pratile na njegovim putovanjima, zbog čega ih je nagradio sa po jednim PHF priznanjem donacijom od 2.000 USD Rotari fonadaciji za iskorenjivanje dečije paralize.

Pored ranijeg počasnog članstva u RC Zemun i Zaječar, tokom rotarijanske 2009/2010. godine proglašen je i počanim članom RC Priština – Dardanija. Osnivač je Rotari klubova: Zemun, Stari grad, Sombor, Stari Bečej, Stara Pazova, Niš-Medijana, Šabac, Loznica, Veliko Gradište, Komotini – Rodopi, Skoplje Kirilo i Metodije, Bar i Priština Dardanija, kao i Rotract klubova: Beograd, Beograd Sava, Niš - Nisus, Prokuplje, Priština i Ulcinj i Interakt kluba Pirot.

Dragan Brajer bio je naš prvi guverner koji se odrekao naknade svojih troškova iz Distriktnog fonda čime je omogućeno da se umesto toga rashoda sufinansiraju programi uređenja dečjeg vrtića „Neven“ u Pirotu; nabavka EKT aparata za pacijente Instituta za psihijatriju KCS; Fitnes parka u Pančevu i Rotari kampa za mlade u Leskovcu i izgradnja dečjeg obdaništa u Zaječaru.

rotari monografija | 149

Vesna Baltezarević

guverner Distrikta 2483 u rotarijanskoj 2011/2012. godini

Pismo DG Vesne Baltezarević, jul 2011. godine Draga braćo i sestre u Rotariju, dragi Rotari prijatelji,

U nekim aktivnostima postoji nekoliko nivoa birokratije i previše papirologije u procedurama. Nekada previše administracije smanji entuzijazam i pozitivnu energiju među ljudima

150 | rotari monografija

Naš predsednik RI Kalyan Banerjee je obasjao rotari svetlom koje potiče direktno iz dubina duše.

Drevna mudrost naroda koji ga je iznedrio obogaćena ljubavlju prema ljudima, upravo je ono što nam je potrebno kao oaza u svim stradanjima koja dodiruju svet. Ne možemo da zaustavimo ratove, ne možemo da izbrišemo bedu, bolest i tugu, ali možemo da potražimo sopstvenu snagu, ponekad zaboravljenu, da načinimo bar jedan korak.

Njegova posvećenost čoveku, kao posebnom biću, pokazala nam je put za ovu Rotari godinu: porodica, kontinuitet i promene.

Svi mi rotarijanci imamo dve porodice. Našu sopstvenu, dragocenu, koja nam daje snagu da postojimo i da znamo da nas čuvaju naši koreni. Recite hvala svojoj porodici. Možda mislite da to nije potrebno, da se to podrazumeva, ali ipak recite.

Druga naša porodica je Rotari. Naši klubovi, naši prijatelji rotarijanci, naš distrikt. Ta druga porodica pripada svima nama i zbog toga treba da je „sebično čuvamo“, jer zahvaljujući njoj imamo prijatelje, imamo snagu da istrajemo u misiji koju među sobom delimo.

Ja vam zahvaljujem na tome, jer to je snaga našeg distrikta, a to znači da možemo da učinimo mnogo, ako to želimo i ako smo zajedno. Zahvaljujem se

i našem dosadašnjem guverneru Arisu Zahosu koji nam je nesebično pomagao u pripremama za start novog distrikta.

Lideršip tim je spreman da vam u tome pomogne: da pronađemo, svi zajedno, sve ono što je bilo dobro, da se podsetimo trenutaka kada smo u ranim devedesetim godinama prošlog veka reosnivali Rotari, da u svemu od tog perioda do danas tragamo za svim lepim idejama i da ih oživimo. Da ostvarimo kontinuitet u prošlom i sadašnjem, što se pokazalo kao uspešno, i da ga poklonimo onima koji dolaze posle nas.

Za početak, možemo da zastanemo i da se upitamo da li smo spremni da nam dan obogati bar jedna topla, lepa reč upućena onima sa kojima dolazimo u dodir. Promene su uvek veliki izazov, ponekad poziv na promene može da deluje zastrašujuće,

Najveća hrabrost je potrebna da se priznaju sopstvene greške i da se nešto učini sa njima.

Ako svako od nas skupi hrabrost da istraži samog sebe, bićemo spremni da pomognemo i drugima pogotovo ako neko od nas traži da menjamo sami sebe. Najveća hrabrost je potrebna da se priznaju sopstvene greške i da se nešto učini sa njima. Ako svako od nas skupi hrabrost da istraži samog sebe, bićemo spremni da pomognemo i drugima. Svi mi zajedno, niko sam, niko pojedinačno, jer mi nismo u Rotariju da bismo tamo ostali usamljeni, da bismo zatvorili svoja dvorišta i zaključali kapije, dovoljni sami sebi. Tu smo u našem Rotari svetu kao svedoci da ideja potekla od našeg tvorca Pola Harisa može da preživi sve ono što je zadesilo čovečanstvo u periodu dužem od sto godina. Svedoci smo da se ideja ne sapliće o ljudske granice, da se susreće sa svakim čovekom otvorenog srca, bez obzira na to iz kog dela sveta srce potiče.

Ulaskom u Rotari porodicu svi mi smo prihva-

tili obavezu da negujemo i poštujemo vrednosti Rotarija, da negujemo stečena prijateljstva i da stvaramo nova, da prepoznajemo u ljudima prave vrednosti i da se potrudimo da najbolji od njih postanu naši članovi.

Ne smemo da zaboravimo naše mlade generacije, potreban nam je njihov elan, potrebne su nam njihove ideje, a zauzvrat mi možemo sa njima da podelimo sve ono o čemu nas je život naučio.

Ne smemo da hodamo samo jednom stranom obale, pređimo mostove, dodirnemo druge obale, jer to je naša misija – biti ispred podela, biti neko ko spaja i sastavlja obale nasuprut nabujalim rekama koje protiču ispod mostova.

Jedan od prioriteta u ovoj godini je stvaranje četiri nova kluba u Srbiji i jednog kluba u Crnoj Gori, kao i pomoć postojećim klubovima sa manjim brojem članova da dostignu minimum od dvadeset rotarijanaca. Ja verujem da je ovaj cilj preskromno postavljen i da ćemo ga nadmašiti.

Nadam se da će nam kontakti biti olakšani dobijanjem Direktorijuma novog distrikta 2483, koji je spreman za distribuciju klubovima. Sa tim ciljem je pokrenut i sajt www.rotarydistrict2483.com.

I šta nam još nedostaje da naš novi distrikt ne posmatramo kao otuđeno administrativno telo, već da ga prihvatimo kao živo biće, kao deo svih nas, jer distrikt smo svi mi rotarijanci iz Srbije i Crne Gore.

Potrebna nam je samo dobra volja i ništa više.

Ovi prostori traže malo mira u razmišljanju, traže mnogo više dobrote i humanosti. Podelili smo države, iscrtali smo granice, ali Rotari treba da bude samo jedan i on treba da doprinese da ponovo spojimo sve pokidane karike i da mi budemo ti koji su spremni da daju više i učine bolje od drugih ljudi.

Dragi prijatelji, čestitam vam novi distrikt, jer ste vi ti koji su to zaslužili, čestitam vam jer je to priznanje naše Rotari pripadnosti i pozivam sve nas da otvorena srca i otvorenih dlanova koji pokazuju da smo spremni da poklonimo deo sebe, deo svog vremena, svoje iskustvo i prijateljstvo svojim prijateljima i onima koji traže prijatelje, zakoračimo u novu Rotari godinu imajući na umu - da spoznamo sebe kako bismo prigrlili čovečanstvo!

rotari monografija | 151

Nikola Obradović

budući guverner Distrikta 2483 u rotarijanskoj 2012/2013. godini

Z

U svetu je Rotari „first class partner“, neko kome se veruje. Povelju Ujedinjenih nacija pisalo je 47 rotarijanaca

152 | rotari monografija

a sebe kaže da je jedini od 1.500 rotarijanaca u Srbiji čija je familija u Rotariju već 80 godina.

Deda budućeg guvernera Distrikta 2843 Nikole Obradovića bio je Sreten Obradović koji je jedan od osnivača Rotarija u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Ostalo je zapisano da je u štampariji Sretena Obradovića štampan i „Jugoslovenski rotar“ 1933. godine. „Još kao veoma mlad znao sam neke stvari o rotarijanstvu i 1992. godine pozvali su me u inicijativnu grupu za osnivanje Rotari kluba Beograd. Kasnije sa grupom prijatelja, Petrom Rakinom i Dejanom Čikarom pre svega, osnovali smo Rotari klub Stari grad.

Nakon Rotari klubova Beograd, Zemun i Novi Sad, to je bio četvrti Rotari klub u Srbiji.

Kasnije sam osnovao i Rotari klub Metropoliten i bio njegov čarter predsednik 2004/2005. godine.

Dosadašnji vrhunac moje Rotari karijere je izbor za guvernera Distrikta (District Governor - DG) za 2012/2013. godinu.

Rotari je servisna organizacija koja na globalnom nivou doživljava promenu strategije ili bolje rečeno tehnologije rada, jer osnovna strategija ostaje ista. Rotari pokušava da se prilagodi promenama i priznaje da postoje i mladi poslovni ljudi dovoljno zreli da uđu u Rotari. Zato je formirana peta avenija - Nova generacija.

Takođe, vlada mišljenje da je potrebno veće učešće žena u Rotariju. Do 1989. godine Rotari Internacional bio je isključivo muška organizacija. Ipak, iako je dozvoljeno članstvo ženama, do sada učešće žena u RI nije veće od 15 do 20 odsto. Cilj je otvoriti perspektive mladima i ženama. Što se tiče našeg Distrikta 2483, on poslednjih pet,

Moj cilj biće da predstavim ljudima rotari. To je organizacija koja se nikada ne meša u politiku.

Mi tražimo tačke zbližavanja, a ne mesta u kojima ćemo se razilaziti šest godina beleži brz rast, ali tako dinamičan rast broja klubova i članova mora da prati i organizacija.

U Srbiji ima oko 1.350 članova i 150 u Crnoj Gori u 62 kluba ukupno, a imamo i oko 350 rotaraktovaca u 16 klubova. Tako veliki broj klubova i članova ne može se voditi kao u vreme kada je bilo svega desetak klubova.

Sakudži Tanaka biće naredne godine predsednik Rotari Internacionala i njegov moto biće „Mir kroz služenje“.

Mir se odnosi na sve, znači mir mladih, kao i mir starih, mir da studiraju, da rade, ali to znači i mir u samom čoveku.

Takođe i svaki guverner može da ima svoj moto, a moj će biti „Radni i prepoznatljivi“ (Workable and Visible).

Radni znači da svaki Rotari klub treba da ima svoje projekte, a to ne moraju da budu uvek veliki projekti. Moja ideja je da napravimo više malih akcija, ali da se svaka završi.

Prepoznatljiv se odnosi na ugled i prepoznatljivost rotarija. Ta tema je ovde osetljiva. U svetu je Rotari „first class partner“, neko kome se veruje. Povelju Ujedinjenih nacija pisalo je 47 rotarijanaca. Rotari Internacional ima stolicu u Ujedinjenim nacijama, a 23. novembar je UN dan Rotarija. Rotari sarađuje sa Savetom Evrope, Unicefom, Svetskom zdravstvenom organizacijom, Crvenim krstom.

Kada neka država želi da pomogne nekome u drugoj zemlji, ona traži lokalnog partnera, a to je Rotari klub. Na primer, sve zemlje u okruženju imaju izuzetno dobre kontakte sa vlastima. U Hrvatskoj je bivši predsednik Stipe Mesić počasni član Rotari kluba Zagreb. Pokrovitelj proglašenja čartera distrikta Slovenije bio je slovenački predsednik Danilo Tirk. Pokrovitelj istog događaja u

Hrvatskoj bio je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Na obe ceremonije gost je bio predsednik Rotari Internacionala.

Moj cilj biće da predstavim ljudima Rotari. To je organizacija koja se nikada ne meša u politiku. Mi tražimo tačke zbližavanja, a ne mesta u kojima ćemo se razilaziti. Moramo raditi na rastu na unutrašnjem planu, pre svega na stalnoj edukaciji i izgradnji stabilne strukture. Bitno je uspostaviti i kontinuitet rukovođenja. Ovo ranije nismo mogli, jer smo bili u distriktu sa drugim zemljama, u kome se govorilo više jezika i najčešće smo imali grčke guvernere.

Rotari postoji zbog rotarijanaca, a distrikt da bi se klubovi organizovali. Nisu tu klubovi i rotarijanci zbog guvernera, već obrnuto. Moja ideja kao guvernera biće da našim klubovima obezbedim podršku na domaćem i međunarodnom planu.

Planiramo da sledeće godine obavimo razmenu mladih ljudi, profesionalaca, sa Švedskom, na pet nedelja. Takođe i da pošaljemo nekoga u norveški institut za mir i toleranciju u koji pozivaju predstavnike zemalja u okruženju.

Takođe želim da iskoristim veze koje gradovi u Srbiji imaju sa gradovima u inostranstvu i da povežem Rotari klubove iz tih gradova. Ako, na primer, grad Beograd ima devet bratskih gradova u svetu, zašto Rotari klubovi iz Beograda da se ne bratime sa klubovima iz tih gradova.

Moj cilj je i da rešim konkretna pitanja u vezi s pravnim statusom distrikta. Trenutno, distrikt ne postoji pred državom, već su samo Rotari klubovi registrovani kao udruženja. Tako distrikt nema memorandum, pečat, nema čak ni svoj račun. Mislim da je dobra ideja da se registruje kao savez rotari klubova.

rotari monografija | 153

154 | rotari monografija

Mladi u Rotariju

rotari monografija | 155

156 | rotari monografija

O

Rotaraktu

R

otarakt je nastao kao poseban program Rotari Internacionala sa idejom da okuplja mlade ljude starosti od 18 do 30 godina. Zvanično je predstavljen 1968. godine za vreme mandata predsednika Rotari Internacionala Lutera Hodžesa. Prvi Rotarakt klub je čarterovan 13. marta 1968. i to je bio Rotarakt klub Univerziteta Severna Karolina koji je sponzorisan od Rotari kluba Nord Šarlot iz Severne Karoline, SAD. Rotarijanci su od samog početka života Rotari organizacije prepoznavali potrebu aktivnog rada sa mladima i sponzorisali su slične organizacije mladih ljudi od početka 1920-ih godina. Tako su postojali „Dvadeset-trideset“ klubovi u Kaliforniji, zatim, „Okrugli sto“ u En-

rotari monografija | 157

„Rotarakt program“ nije bio usvojen samo sa idejom da zadrži ranije interaktovce, već i sa ciljem da usmeri energiju mladih na pozitivne aktivnosti koje bi koristile zajednici

gleskoj i Irskoj, „Apeks“ u Australiji, „Uniserv“ u Indiji, „Orbis“ u Latinskoj Americi, „Rotors“, takođe u Evropi „Krugovi Pola Harisa“, „Kvadrant“ klubovi u SAD itd. Svi pomenuti i drugi klubovi za mlade su predstavljali bazu za nastajanje globalno priznatog programa Rotarija znanog kao „Rotarakt“, a koji je dobio naziv po rečima „rotari“ i „akcija“.

Verovatno je najveći podstrek za pokretanje „Rotarakt programa“ došao od klubova osnovanih opet od strane Rotarija namenjenih srednjoškolcima, „Interakt klubova“. Ovaj program, pokrenut 1962, doživeo je veliki i brz uspeh. Međutim, kako je članstvo bilo otvoreno samo za đake gimnazija, srednjih škola (od 14 do 18 godina), ukazala se potreba za rad na unapređenju odnosa između Rotarija i Interakta i bivših interaktovaca, još mladih za pripadnost Rotariju. Nekoliko predloga je bilo izneto pred Bord

158 | rotari monografija

direktora Rotari Internacionala, a među njima i da se članstvo u Interakt klubovima produži za još nekoliko godina nakon mature. Umesto da podigne starosnu granicu za Interakt klubove, Bord je odlučio da razmotri mogućnost pokretanja novog programa servisnih klubova za mlade koji su na univerzitetskim studijama ili na početku karijere.

Odluka da se „Rotarakt program“ ipak pokrene došla je u vreme studentskih protesta koji su se održavali širom sveta i kao takvi predstavljali veliku brigu rotarijancima. „Rotarakt program“ nije bio usvojen samo sa idejom da zadrži ranije interaktovce, već i sa ciljem da usmeri energiju mladih na pozitivne aktivnosti koje bi koristile zajednici. U toku 1966. oformljen je poseban odbor za stvaranje novog programa servisnih klubova za mlade. Odbor je, pored naziva, takođe odlučio i da bi i devojkama trebalo

dozvoliti članstvo, podjednako kao i mladićima.

Ubrzo nakon čartera prvog kluba, klubovi mladih ljudi, koji su već postojali u mnogim regionima, pokrenuli su ubrzan razvoj Rotarakt klubova i širenje mreže u prvih nekoliko godina.

Prva međunarodna konferencija održana je 1981. godine u Južnoj Africi pod nazivom „Interota konferencija“. Naredne sednice održavane su svake treće godine. Međunarodni Rotarakt sastanci se održavaju svake godine na Rotarakt pretkonvencijskom sastanku, koji prethodi godišnjoj Rotari konvenciji. Prvi ovakav sastanak održan je u Seulu u Južnoj Koreji 1989. gde je prisustvovalo više od 450 rotaraktovaca.

Rotari Internacional je ustanovio Svetsku nedelju rotarakta, koja se proslavlja jednom godišnje za vreme nedelje u kojoj pada 13. mart, u znak sećanja na čarterovanje prvog Rotarakt kluba. Za vreme Svetske nedelje Rotarakta, ro-

taraktovci prisustvuju sastancima svojih sponzorskih Rotari klubova, pokreću zajedničke servisne projekte, i razgovaraju sa klubovima koji još uvek ne sponzorišu neki Rotarakt klub o prednostima ovog programa.

Od 1968. rotaraktovci su pokazali da mogu da budu pozitivna i primerna organizacija unutar svojih zajednica. Neke od često preduzimanih servisnih akcija obuhvataju projekte za poboljšanje životne sredine, posete starim i nemoćnim licima, kampanje za donacije krvi, pomoć zemljama u razvoju. Danas, Rotarakt nastavlja sa stalnim rastom organizacije. Trenutno Rotarakt broji više od 8.000 klubova, u više od 160 zemalja, sa procenjenim članstvom od 180.000 rotaraktovaca.

Aleksandar Georgijević, član Rotari kluba Vračar i ADG za 2011/2012. godinu, zadužen za Rotarakt

rotari monografija | 159

Rotarakt

Članovi Rotarakt kluba Beograd

I

klub Beograd

deja da se u Beogradu osnuje prvi Rotarakt klub vezana je za rotarijanca Jorga Čopa, člana RK Amersvil iz Švajcarske. Zbog sankcija UN, koje su donete 30. maja 1992. godine, jedini tada postojeći klub u SR Jugoslaviji, Rotari klub Beograd, nije mogao da organizuje proslavu dodele čartera, a o osnivanju novih klubova nije bilo ni reči. Klub je bio primljen u Rotari Internacional i nastavio je rad, ali su svaki dalji razvoj Rotarija i osnivanje novih klubova bili zaustavljeni.

Bord direktora RI, početkom 1994. godine donosi odluku da se deo teritorije bivše SFRJ (Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) izuzme iz dotadašnjeg Distrikta 1910 i da se formira SEA (Specijalna oblast širenja), koja će biti u nadležnosti predsednika RI Bila Hantlija. Odmah potom on imenuje PDG Distrikta 2000 (Švajcarska), Jorga Čopa, za svog zastupnika (PEA), u

160 | rotari monografija

periodu 1994–1997. godina, piše hroničar Rotari života u Srbiji, prof. Dejan Čikara, koji je i među osnivačima prvog Rotarakt kluba u Srbiji.

Rotarakt klub Beograd je najstarija Rotarakt organizacija u Srbiji, a nastao je 1994. godine u trenutku kada je SR Jugoslavija bila pod međunarodnim sankcijama i kada je osnivanje novih klubova u našoj zemlji bilo zamrznuto.

Funkciju guvernera distrikta tada je obavljao predsednički administrator (Presidential Extension Administrator), a u periodu od 1994. do 1997. godine to je bio Švajcarac Jerg Čop (Jörg Tschopp).

Jedna od najznačajnijih akcija koje su započete i okončane u vreme njegovog mandata bilo je osnivanje prvog Rotarakt kluba, RTC Beograd. Naime, Čop je smatrao da se sankcije ne odnose na omladinu i da će Rotari Internacio-

Danas u Srbiji postoji petnaest rotarakt klubova od kojih je pet u Beogradu, tri u Nišu, a po jedan u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu, Prokuplju, Pirotu

nal dodeliti čarter Rotarakt klubu bez obzira na embargo UN, što se na kraju i desilo. Ovu ideju prihvatili su članovi RK Beograd, a upravni odbor kluba je imenovao dva svoja člana, Nikolu Obradovića i Dejana Čikaru, da dalje vode ovaj projekat. Prvi sastanak je održan u palati Beograđanka, a domaćin je bila firma „Christian Hansen's – Jugoslavija”, čiji je vlasnik, Slobodan Janković, bio član Rotari kluba Beograd.

Na sastanku je donesena odluka o osnivanju Rotarakt kluba Beograd i izabrana je prva uprava. Za predsednika inicijativnog odbora za osnivanje Rotarakt kluba Beograd izabran je Igor Janković, a za sekretara Deana Čikara.

Sponzor-klub bio je RK Beograd.

Dalji rad na osnivanju kluba nije bio ni lak ni brz. Primetna je bila i fluktuacija članova i jedan broj članova je prestao da dolazi na sastanke.

Ipak, uz podršku članova sponzora kluba, članstvo je ojačano i rotarijanski edukovano, pa je klubu, marta 1996, dodeljena povelja Rotari Internacionala. Čarter ceremonija je održana u hotelu „Beograd-Interkontinental“, 30. maja 1996. godine, zajedno sa Rotari klubom Beograd-Singidunum.

Dalji razvoj kluba tekao je uobičajeno, a sledeći predsednik kluba, inž. Milutin Stefanović, zajedno sa RK Novi Sad i RK Beograd, pokrenuo je inicijativu za osnivanje novih klubova: Rota-

rakt Novi Sad i Rotarakt Beograd – Ivo Andrić.

Danas u Srbiji postoji petnaest Rotarakt klubova od kojih je pet u Beogradu, tri u Nišu, a po jedan u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu, Prokuplju, Pirotu, sve sa ukupnim članstvom od oko 250 aktivnih rotaraktovaca.

Samo tokom rotarijanske 2010/2011. godine, ovi mladi ljudi pomogli su svojoj zajednici sa preko stotinu akcija, dok su beogradski Rotarakt klubovi, organizujući REM (Rotaract European meeting) januara 2011. godine okupili oko 600 rotaraktovaca iz čak 38 zemalja sveta.

“Na kafi sa kneginjom Ljubicom”

rotari monografija | 161

Pozorišna predstava "Maštarije"

„U

srcu Beograda, u Skadarliji, pored Kuće Đure Jakšića, svakog utorka sastaju se članovi Rotarakt kluba sa najdužom tradicijom u Srbiji, već 18 godina.

Iznad ulaza stoji tabla na kojoj piše „Hotel Le Pettit Piaf”. Na pločici na stubu pored ulaza piše ROTARAKT KLUB BEOGRAD. Članovi Rotarakt kluba Beograd su rođeni u Aranđelovcu, Beogradu, Kraljevu, Nišu, Somboru, neki su na privremenom radu u inostranstvu, neki su se vratili. Utorkom uveče svi su Beograđani i svi su građani sveta“, kaže Milan Marković, diplomirani ekonomista i predsednik Rotarakt kluba Beograd 2011/2012. godine.

Marković je postao član Rotarakt kluba Beograd 2008. godine, već 2009/2010. godine postao je član upravnog odbora, naredne godine potpredsednik, a 2011/2012. godine predsednik kluba.

162 | rotari monografija

U ovoj godini Rotarakt klub Beograd ima 17 punopravnih članova. Svi oni su budući ili već i sadašnji lideri u svojim profesijama, iako su i dalje mladi ljudi. Prema rečima Markovića, u Rotarakt klubu Beograd okupljaju se stomatolozi, piloti, lekari, ekonomisti, pravnici, umetnici, studenti. „Nije lako voditi organizaciju volonterski iako je to čast i privilegija. Kod naših mladih ljudi generalno percepcija Rotarija je različita i dobro je kada ima nekog ko zna o čemu se radi da im preporuči Rotari. Svi članovi kluba su kroz druženje i akcije koje smo pravili nadogradili svoje ličnosti, a neki su napravili i poslovne veze. Rotarakt je odličan trening za nekoga ko je između završavanja fakulteta i otpočinjanja profesionalne karijere. Tu može da stekne liderske i organizacione sposobnosti koje će kasnije biti od velike koristi u karijeri.

Akcije

„P

oslednja akcija koju smo organizovali je prikupljanje sredstava za Udruženje tumača za lica oštećenog sluha kroz organizaciju humanitarne dvojezične predstave „Maštarije“ inkluzivnog pozorišta. Tom prilikom smo skupili 40.000 dinara koje smo uplatili na račun udruženja.

Tu akciju je sjajno koordinirala naša Sanja Panjesković.

Druga velika akcija koju smo sproveli ove godine je pomoć Darji Kostić, devojci kojoj je bila potrebna transplantacija bubrega. To je bila donatorska večera, a moram izdvojiti priloge članova RK Beograd Dragana Brajera i Miroljuba Stanojkovića.

Ponosni smo i na organizaciju humanitarne žurke „Havaji parti“ na kojoj su članovi i gosti sakupili 40.000 dinara za pomoć Nacionalnom udruženju roditelja dece obolelih od raka (NURDOR) a tu je akciju takođe sjajno koordinirala Mina Vasović.

Sve ukupno od početka rotarijanske 2011. godine prikupili smo u humanitanim akcijama

u 2011/2012. godini

više od 1.000 evra ali, što je mnogo važnije, posvetili smo pažnju i pružili pomoć i podršku onima kojima je to najpotrebnije.

Ideja mladih ljudi okupljenih u Rotarakt klubu Beograd je da se zbliže sa svim klubovima iz prestonica u okruženju, Budimpešte, Sofije, Bukurešta, Sarajeva, Beča, Ljubljane. Na taj put su već uspešno krenuli bratimljenjem sa Rotarakt klubovima iz Banjaluke i Zagreba.

rotari monografija | 163

Rotarakt

European Meeting

Evropski rotarakt okuplja predstavnike iz 45 zemalja i 100 distrikta, a ovo je prvi put da neko sa Balkana predvodi evropske rotaraktovce

164 | rotari monografija

U

januaru 2011. godine rotaraktovci iz cele Evrope bili su gosti beogradskih Rotarakt klubova u okviru akcije “Rotaract European Meeting 2011 - Hot winter in Belgrade”. U ta četiri dana više od 500 mladih iz skoro svih zemalja Evrope, ali i mediteranskih zemalja, mogli su da se uvere u organizovanost i gostoprimstvo beogradskih Rotarakt klubova.

Tom prilikom organizovane su dve humanitarne akcije, Ulica rotarijanaca u Skadarliji 14. januara i sađenje novogodišnjih jelki u Parku prijateljstva.

U Ulici rotarijanaca okupljeni su svi rotarakt klubovi u Srbiji koj su imali svoje male štandove gde su predstavljali lokalne specijalitete.

Istovremeno u Kući Đure Jakšića svaki klub je organizovao prezentaciju. Sva prikupljena sredstva namenjena su za pomoć ugroženima u Kraljevu nakon zemljotresa.

Jedan od organizatora skupa Darko Šovran, nekada član Rotarakt kluba Beograd, a danas član Rotarakt kluba Metropoliten, nakon sjajne organizacije ovog događaja, u junu 2011. godine izabran je za predsednika Evropske Rotarakt organizacije, odnosno Evropskog Rotarakt informativnog centra (ERIC).

Evropski Rotarakt okuplja predstavnike iz 45 zemalja i 100 distrikta, a ovo je prvi put da neko sa Balkana predvodi evropske rotaraktovce. Osnovni cilj ove organizacije je razmena informacija izme-

đu zemalja gde svaki predstavnik podnosi izveštaj o Rotarakt organizacijama u svojoj zemlji.

“Rotari Internacional je imao problem sa mladim ljudima koji su napuštali Rotarakt klubove sa 30 godina, što je propisano pravilima, ali nisu prelazili u Rotari klubove, jer je praksa da se učlanjuju stariji od 50 godina. U tom raskoraku mladi lideri su odlazili u druge organizacije. Zato je RI i pokrenuo ideju “New generation Rotary club”, gde svoje mesto mogu da nađu i mlađi uspešni ljudi. Krajem maja očekuje me konvencija evropskog Rotarakta u Moskvi, a kasnije i svetska rotari konvencija u Bangkoku gde ću predstavljati evropski Rotarakt”, najavljuje Šovran najvažnije aktivnosti do kraja mandata.

rotari monografija | 165

Interakt

I

nterakt je jedan od programa Rotari Internacionala u kome se okupljaju mladi ljudi uzrasta od 12 do 18 godina. Interakt klubovi su sponzorisani od strane Rotari kluba, koji može i finansijski da im pomaže, ali interaktovci sami i nezavisno upravljaju svojim klubom.

Interakt klub daje mladim ljudima šansu da učestvuju u zabavnim, ali i sadržajnim i servisnim projektima kroz koje razvijaju liderske osobine i upoznaju nove prijatelje.

Nekoliko je ciljeva za osnivanje Interakt kluba, a to su razvijanje liderskih osobina i ličnog integriteta mladih ljudi, podsticanje želje da se pruža pomoć i poštovanje prema drugima, razumevanje vrednosti individualne odgovornosti i vrednog rada i razvijanje međunarodnog razumevanja i dobre volje.

Prema rečima Branislava Ranđelovića, člana Rotari kluba Niš - "Konstantin Veliki" i District Interact Chair u 2011/2012. godini, interaktovci

166 | rotari monografija

i rotarijanci su partneri u služenju. Rotarijanci su mentori perspektivnim mladim ljudima u njihovoj zajednici, dok interaktovci donose novu energiju u Rotari klub, inspirišu svežim idejama, daju podršku projektima i razvijaju se u buduće rotarijance.

Interakt je veliki i dugotrajan međunarodni projekat, a istovremeno i jedan od najznačajnijih i najbrže rastućih programa Rotarija. Prvi Interakt klub je čarterovan još davne 1962. godine u Melbourne High School (Florida, USA).

Danas postoji više od 9.000 klubova u više od 110 zemalja, sa više od 200.000 mladih članova širom sveta. Članstvo u Interakt klubu je različito po brojnosti, a članovi mogu biti istog ili različitog pola. Članovi mogu biti đaci iz jedne ili više škola.

Interakt klubovi mogu da budu formirani “pri školi” (school-based) ili “pri lokalnoj zajednici” (community-based). Ako su pri školi oni treba da imaju svog savetnika iz škole, a ako su pri lokalnoj zajednici, treba da imaju savetnika - rotarijanca.

Interakt klubovi se sastaju najmanje dva puta mesečno, a interaktovci moraju prisustvovati na najmanje 60 odsto redovnih sastanaka.

Interaktovci sprovode aktivnosti koje su korisne za školu ili lokalnu zajednicu i pri tome šire i međunarodno razumevanje. Popularni projekti za Interakt klubove obično uključuju jačanje raznih fondova, humanitarne koncerte, kampanje čišćenja, posete obdaništima, sirotištima i skloništima za beskućnike.

Interakt P

u Distriktu 2481 i 2483

riča o Interaktu u Srbiji i Crnoj Gori počinje krajem januara 2008. godine, kada se grupa rotarijanaca Rotari kluba Niš - „Konstantin Veliki“ odvažila da sa grupicom mladih ljudi formira prvi Interakt klub u Srbiji, IC Niš - „Konstantin Veliki“. Posle četiri meseca intenzivnog rada, trud je krunisan dobijanjem čarter povelje. Čarter ceremonija je održana 31. maja 2008. u hotelu REGENT CLUB u Nišu, u prisustvu velikog broja zvanica iz petnaestak Rotari i Rotarakt klubova, kao i članova Interakt kluba Thessaloniki-Anatolia, u to vreme jedinog interakt kluba u D2481.

Posle čarterovanja Interakt kluba Niš - „Konstantin Veliki“, istim putem su krenuli i rotarijanci iz Pirota i Beograda, a kao rezultat osnovani su Interakt klubovi Pirot i Beograd-Centar.

Interakt klub Pirot je čarterovan tokom 2009. godine, a čarter povelju su 13. novembra 2009. godine uručili tadašnji distrikt guverner 2481 Dragan Brajer i predsednik Rotari kluba Pirot Rade Pejčić.

Interakt klub Beograd-Centar je formiran u 2010. godini, čarterovan 9. oktobra 2010. i predstavlja treći Interakt klub u Srbiji.

Članstvo

i akcije Interakt klubova

U

Distriktu 2483 danas ima ukupno četrdesetak interaktovaca, a Interakt klubovi funkcionišu i izvode akcije, uglavnom, u saradnji sa svojim sponzorima, Rotari ili Rotarakt klubovima. Od ozbiljnijih i obimnijih akcija interaktovaca, vredi pomenuti akciju „End-Polio“, koju je Interakt klub Niš - „Konstantin Veliki“, zajedno sa đacima niških osnovnih i srednjih škola realizovao u proleće 2009. godine, posle koje su prikupljena sredstva jednim delom donirana jednoj devojčici oboleloj od cerebralne paralize u Nišu, a delimično uplaćena u Polio Plus fond Rotari Internacionala.

Svake godine interaktovci i rotarijanci tokom nedelje u kojoj je 5. novembar obeležavaju „Interakt nedelju“ (Interact Week), a kao uspomenu na datum čartera prvog Interakt kluba 1962. godine.

Interaktovci i rotarijanci zajedno učestvuju u različitim aktivnostima u cilju povećanja razumevanja Interakta u svojim lokalnim zajednicama.

Tako Interakt klub omogućava budućim generacijama rotarijanaca da budu uključeni u život zajednice i da razviju osobine i postanu odgovorni i korisni članovi društva.

Rotari Internacional će 2012. godine proslaviti 50 godina postojanja projekta Interakt, a očekuje se da će i naši Interakt klubovi, zajedno sa svojim sponzorima, Rotari klubovima, obeležiti jubilej.

rotari monografija | 167

Kako su žene ušle u

rotari klubove

O

rganizacija nastala na samom početku najdinamičnijeg i najturbulentnijeg veka i organizacija koja se razvijala i širila u periodu velikih društvenh promena, morala se i sama tim promenama prilagođavati.

Jedna od najznačajnijih promena u stogodišnjoj istoriji Rotarija bila je pretvaranje iz isključivo muškog u klub koji prima žene, pa čak i klubove koje žene osnivaju i kojima predsedavaju.

Ipak, ta promena je ozvaničena prilično kasno, tek 1989. godine i to nakon presude Vrhovnog suda SAD. Od 1912. godine postojali su pokušaji da se žene prime u neke Rotari klubove širom sveta, ali u narednih više od šest decenija svaki pokušaj je završio neuspešno nakon prebrojavanja glasova. Ipak 1977. godine kalifornijski Rotari klub Duarte za svoju 25. godišnjicu prima tri žene u punopravno članstvo. Naredne godine

168 | rotari monografija

Rotari Internacional poništava čarter Rotari kluba Duarte, ali oni nastavljaju da se sastaju kao Eks Rotari klub Duarte. U junu iste godine ovaj klub podnosi tužbu protiv Rotari Internacionala Višem sudu u Los Anđelesu. Tek 1983. godine ovaj slučaj dolazi do suđenja, ali sudija Maks Dojc odbija da vrati klubu članstvo u Rotari International. Klub Duarte podnosi žalbu, a 1986. godine kalifornijski Apelacioni sud poništava prethodnu odluku i odlučuje da Rotari klubovi podležu zakonu o zabrani diskriminacije po osnovu rase, pola, religije ili nacionalnosti. Rotari Internacional na ovu odluku, koja bi dovela do presedana, odgovara žalbom Vrhovnom sudu Kalifornije, ali oni odbijaju da odlučuju o ovom slučaju.

Plimu je nemoguće zaustaviti, pa tako u julu iste godine Rotari klub Sijetl internacional distrikt jednoglasno odlučuje da primi žene u klub,

a već u septembru 15 žena i zvanično postaju članice ovog kluba, iako bez zvanične dozvole Rotari Internacionala.

U maju 1987. godine Vrhovni sud SAD jednoglasno potvrđuje odluku kalifornijskog Apelacionog suda, a već 1. jula 1987. godine Silvija Vitlok postaje prva žena predsednik jednog Rotari kluba. To je bio Rotari klub Duarte koji je i započeo revoluciju u Rotariju. U januaru 1989. godine Rotari Internacional menja propise i žene zvanično dobijaju dozvolu da budu članovi Rotari klubova.

Kerolin Džons, bivši guverner Distrikta 5010, Aljaske, 2005. godine postaje prva žena poverenik Rotari fondacije, a 2008. godine Ketrin Nojer Rivo iz Pariza izabrana je za člana Borda Rotari Internacionala. Širom sveta ima više od 180.000 žena rotarijanaca, a 63 služe kao guverneri distrikta.

Rotari

Primerak lista “Rotar” iz 1995. kada su prve žene postale guverneri distrikta

En

Priča o Rotari En (Rotary Ann) nastala je 1914. godine kada su rotarijanci iz San Franciska

krenuli specijalnim vozom na konvenciju u Hjuston u Teksasu. U to vreme žene rotarijanaca retko su prisustvovale skupovima i jedina žena u vozu bila je En Brunijer. Na tom putovanju stekla je nadimak Rotari En, a jedan od rotarijanacaje napisao i himnu “Rotari En”. Po dolasku u Hjuston dočekala ih delegacija rotarijanaca sa istočne obale predvođena Gajem Gandejkerom (Guy Gundaker) i njegovom suprugom En. Tokom konvencije neko je započeo sa pesmom “Rotari En”, a En Brunijer i En Gandejker našle su se na ramenima rotarijanaca. Uskoro je to ime važilo za sve supruge rotarijanaca koje su prisustvovale konvenciji.

Gaj Gandejker je 1923. godine postao predsednik RI, a Bru Brunijer 1959. godine, tako da su obe Rotari En postale “prve dame Rotari Internacionala”.

rotari monografija | 169

Žene osnivači srpskih rotari klubova

R

otari pokret u Srbiji ponovo je počeo sa Rotari klubom Beograd. Među inicijalnim članovima bile su dve žene, Smiljka Soretić i Beatris Sauter. One su kratko ostale u klubu i posle njih nijedna žena nije ponovo primljena. Čarter povelje od Rotari Internacionala 1995. godine primila su tri kluba istovremeno, osim RK Beograd to su bili i RK Zemun i RK Novi Sad. Jedan od njih, Rotari klub Novi Sad nikada nje imao ženu za člana. U drugom klubu, Rotari klubu Zemun, među osnivačima našle su se dve žene. Jedna je ubrzo napustila klub, a druga je Kaća Lazarević, doajen srpskog Rotarija, osnivač i kum više Rotari i Rotarakt klubova i jedina žena rotarijanac koja je 20 godina neprestano vezana za Rotari. „U početku smo imali veoma malo žena, a dugo vremena ja sam bila jedina žena u klubu.

U Rotari klubu Zemun smislili su šalu pa smo sastanke počinjali rečenicom: Draga Kaćo i braćo. U Rotariju u principu ima veoma malo žena.

To je delom zato što ova organizacija ima rigidan stav, ali i zato što žene nemaju vremena i za Rotari, pored posla i porodice. Takođe, žene nerado ulaze u organizacije prepune muškaraca.

Dugo je, neopravdano, vladao stav da je Rotari nešto tajanstveno. Osim toga, članstvo u Rotariju zahteva od čoveka da dugo ostane uspešan u svom poslu. Ja sam pre 20 godina osnovala firmu, koja se razvijala uporedo sa Rotarijem,.

Zanimljivo je da su u firmi radile samo žene.“ Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine Alka, aktivno je učestvovala u osnivanju i trećeg Rotari kluba u Beogardu - Rotari kluba Singidinum 1995. godine.

170 | rotari monografija

Kaća Lazarević

Ovaj klub osnovali su bivši članovi RK Beograd, a ovaj klub mu je i kumovao. Kaća Lazarević je bila prvo tri godine sekretar kluba, a onda i predsednik kluba u Srbiji 2001/2002. godine.

Osim toga, više puta je bila asistent guvernera (ADG), a na ovu funkciju je izabrana i u dolazećoj rotarijanskoj 2012/2013. godini. „Bila sam među prvim ženama predsednicama Rotari kluba. Organizovala sam život Rotari kluba, predavanja i kontakt sa drugim klubovima. Pre dve godine bila sam i kandidat za guvernera distrikta, ali nisam prošla. Za ovih 20 godina veoma mnogo sam dala Rotariju i nije mi žao zbog toga. Mislim da sam uspešna i voljena u celom Rotariju u Srbiji. Pomagala sam u osnivanju Rotarakt klubova i učestvujem u mnogim humantarnim akcijama gde god da se organizuju. Takođe sam držala predavanja o položaju žena u Rotariju. Ponosna sam na svoj rad i neću se povući iz života Rotarija. Mogu još da dam, a najbolji dokaz je to što sam ponovo izabrana za ADG u narednoj godini. Za ovih 20 godina stekla sam prijatelje koji vrede čitavo bogatstvo i mogu reći da se divno osećam među braćom rotarijancima.“

Unutrašnji

International Inner Wheel

točak Ciljevi Inner Wheel-a su promovisanje pravog prijateljstva, podsticanje ideala služenja zajednici i širenje međunarodnog razumevanja

I

nternational Inner Wheel* (IIW) je međunarodna organizacija koju čine IW klubovi širom sveta, koji, baš kao i Rotari promovišu pravo prijateljstvo, podstičući ideale služenja zajednici i šire međunarodno razumevanje. Članstvo IW klubova čine isključivo žene, koje su starije od 18 godina i u direktnoj su posrednoj, bračnoj ili drugoj trajnoj ličnoj vezi sa sadašnjim ili bivšim rotarijancima, rotaraktovcima ili članicama IW, uključujući sadašnje ili bivše rotarijanke, rotaraktovke, kao i devojke i žene koje su učestvovale u nekom od programa Rotari Internacionala kao što je razmena studenata ili Ambasadorske stipendije.

Za razliku od Rotari klubova, gde je obaveza da se sastaju jedanput sedmično, IW klubovi samostalno odlučuju koliko će se često

sastajati – najčešće je to jedanput mesečno.

Sastanci klubova, unutrašnja organizacija, način izbora i trajanje mandata funkcionera, članarina i druga pitanja uređeni su po ugledu na Rotari, s tim što ne važe pravila o automatskom isključenju iz članstva zbog neizvršenja klupskih obaveza.

Kao i Rotari tako i svaki IW klub ima svoje projekte kojima pomaže lokalnoj zajednici.

Neretko IW klubovi se pridružuju Rotari, Rotarakt ili Interakt klubovima tako što rade na zajedničkim projektima i zato nije bez osnova kada se kaže da svaki Rotari klub, pored svog Rotarakt i Interakt, treba da ima i svoj IW klub.

Pored aktivnosti po klubovima, International IW baš kao i Rotary International, sprovodi svoje projekte koji su od međunarodnog značaja a koje prihvataju svi IW klubovi u svetu.

rotari monografija | 171

Nastanak

IW u svetu

Margaret Golding

M

argaret Golding, medicinska sestra, poslovna žena i supruga mančesterskog rotarijanca osnovala je Inner Wheel pokret 1924. godine. I pre toga, žene rotarijanaca su u pozadini poklanjale svoje vreme i energiju kako bi projekti koje su njihovi muževi započinjali, bili i sprovedeni.

Predvođene Margaret Golding, 27 žena rotarijanaca se 15. novembra 1923. godine sastalo u „Cooling Room“ u Heriotovim turskim kupatilima kako bi raspravljali o mogućnosti osnivanja nezavisne ženske grupe na liniji Rotarija. Cilj kluba bio bi podsticanje prijateljstva i veće služenje zajednici.

Sledeći sastanak u Društvenom klubu u Mančesteru, koji je postao njihovo redovno mesto za sastajanje, održan je 10. februara 1924. godine i označio je osnivanje Inner Wheel kluba pri Rotari klubu Mančester. Od 1970. godine, 10. januar se slavi kao Svetski dan Inner Wheel-a. Osnivač, Margaret Golding izabrana je za prvu predsednicu kluba, a W.A. Nikson za prvog sekretara.

Klub je na osnivanju imao 30 članova, a dogovoreno je šest osnovnih pravila. Prvo pravilo je da će ime kluba biti Inner Wheel. Tako je reč Rotari izbegnuta na zahtev rotarijanaca, ali je veza sa ovom organizacijom ostala.

Vest o osnivanju IW kluba se širila, pa je

172 | rotari monografija

već 1928. godine osnovan prvi Inner Wheel distrikt. Do 1934. godine 79 IW klubova u osam distrikta došlo je do dogovora o osnivanju centralne organizacije „Asocijacije Inner Wheel klubova u Velikoj Britaniji i Irskoj“. Prva izabrana predsednica ove organizacije bila je Margaret Golding.

Inner Wheel klubovi širom sveta počeli su da se osnivaju, tako da je 1947. godine naziv centralne organizacije promenjen u “Asocijacija Inner Wheel klubova”, da bi 1967. godine sa masovnim osnivanjem IW klubova van Velike Britanije organizacija dobila svoj današnji naziv “International Inner Wheel”.

Na 11. konvenciji u Stokholmu 2000. godine ustanovljena je nagrada “Margaret Golding” koja se dodeljuje za “visoke zasluge u lično služenju kroz Inner Wheel ili zajednicu”.

Nagrada je prvi put dodeljena 2001. godine, a do sada je preko 200 žena ponelo nagradu “Margaret Golding”.

Godine 1970. održana je prva International konvencija IW u Hagu, od kada se redovno održava svake treće godine. Ove godine u Istanbulu – Turska održana je 15. IW Konvencija.

Danas je IW prisutan u 103 zemlje sa više od 100.000 članica organizovanih u 3.895 IW klubova i distriktima nacionalnih organizacija.

Inner

Wheel u Srbiji

10 godina IW kluba beograd 4. IV 2002 - 4. IV 2012.

U

Srbiji danas postoje tri Inner Wheel kluba: IW Zrenjanin, IW Beograd i IW Beograd Singidunum.

IW klub Zrenjanin osnovan je u Zrenjaninu, 3. februara 1998. godine i okuplja članice iz Zrenjanina i Kikinde. Čarter predsednica IW kluba Zrenjanin bila je Beatrisa Dragić.

Prvi Inner Wheel klub u Beogradu bio je Inner Wheel klub Beograd koji je osnovan 22. januara 2003. godine. Čarter predsednica ovog kluba bila je Vesna Brajer, supruga prvog predsednika RK Beograd.

Specifičnost IW kluba Beograd jeste u tome što su članice kluba ne samo iz Beograda već i iz Novog Sada, Jagodine i Pančeva.

Svi klubovi su aktivni, na sastancima vlada prijatna atmosfera, a među članicama blisko prijateljstvo, koje značajno doprinosi i boljem povezivanju rotarijanaca i njihovih porodica.

IW klubovi iz Srbije imaju bliske odnose sa IW klubovima iz okruženja. Tako je IW klub Zrenjanin kumovao prilikom osnivanja IW kluba Beograd, a IW klub Beograd kumovao je IW klubu Skoplje i druži se sa IW klubovima u Makedoniji: Skoplje, Veles i Bitolj.

U bliskoj budućnosti planira se uspostavljanje veza sa klubovima u Sloveniji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj kao i formiranje prvog Distrikta IW za šta je potrebno okupiti pet klubova.

Prvi Inner Wheel klub u Srbiji, IW Zrenjanin osnovan je u teško vreme za Srbiju, vreme sankcija i bombardovanja, uz veliku pomoć jedne izvrsne inervilke Karle Gut, IW klub Cirih – Phannestil i njenog supruga Pitera Guta koji je bio PEA za Srbiju.

Danas kod nas imamo nazavidnu situaciju sa suprugama rotarijanaca koje uglavnom smatraju da je sasvim dovoljno što se jedan član porodice – najčešće muškarac, angažuje u Rotariju. Većina žena ostaje po strani jer smatra da je to pretežno muški angažman i zadovoljavaju se time da u humanitarnom radu pomažu svojim supruzima. Iako je Rotari otvoren za žene članice Rotari klubova, mislim da je najprirodnije da žena rotarijanca svoju želju i potrebu za humanitarnim radom ostvari kroz IW. Rotari je porodična organizacija koja se trudi da svojim ciljevima obuhvati sve članove porodice: Bebiakt, Priakt, Interakt i Rotarakt.

Nažalost, kod nas se dešavaju razne deformacije kao na primer: supružnici su članovi istog ili dva različita kluba i IW! Sve to ne doprinosi dobroj atmosferi mada formalno to nije zabranjeno već je stvar dobrog ukusa.

Procedura za osnivanje novog IW kluba je najpre registracija kluba po domaćim propisima a zatim se od IW Internacionala dobija

rotari monografija | 173

"BUDUĆNOST INNER WHEEL-a JE U NAŠIM RUKAMA!“ Vesna Brajer

proslava 10 godina osnivanja inner wheel kluba beograd - 5. april 2012.

174 | rotari monografija

Mi nismo finansijski moćna organizacija, jer se finansiramo isključivo iz sopstvenih sredstava. Imamo članarinu kao i rotarijanci, ali njenu visinu sami određujemo

međunarodno priznanje.

U suštini IW se bavi istim poslom kao i Rotari. Pomaže svima kojima je pomoć potrebna. Mi nismo finansijski moćna organizacija jer se finansiramo isključivo iz sopstvenih sredstava ili uz pomoć Rotari klubova. Kod nas postoji članarina kao i kod rotarijanaca, ali njenu visinu određujemo same, a ne IW Internacional.

Sve akcije koje vode Rotari klubovi IW prati i pomaže koliko može. Mnoge akcije ne zavise samo od novca, već mnogo humanitarnih akcija može da se uradi snagom dobre volje.

Tako članice IW Beograd već godinama sakupljaju garderobu za Prihvatilište za odrasle na Voždovcu.

Odnedavno priključujemo se manifestaciji našeg glavnog grada – Beograda „Ulica otvorenog srca“ kao i Dipomatskom bazaru. Sav prihod od ovih akcija ide u zajedničku kasu i donira se onima kojima je to potrebno“, kaže Vesna Brajer, čarter predsednica IW kluba Beograd, nosilac priznanja Paul Harris Fellow.

IW u Srbiji je znatno kasnio sa razvojem u odnosu na zemlje u okruženju. Iako je RC Za-

greb osnovan u isto vreme kada i RC Beograd, u Hrvatskoj su žene uporedo sa Rotarijem razvijale IW klubove. Danas Hrvatska ima četrnaest IW klubova a Srbija samo tri.

IW International je srodna organizacija Rotariju ali u hijerarhijskom smislu ona je potpuno nezavisna od Rotarija. IW ima svoje funkcionere, od predsednice kluba, guvernerke distrikta do predsednice IW International.

Rotari ne upravlja IW već su žene samostalne što je još jedan dokaz u prilog ženskog osvajanja slobode. Srbija je trenutno „non district“ oblast. Postoji ideja da formiramo distrikt zajedno sa makedonskim IW klubovima sa kojima sjajno sarađujemo.

U mnogim gradovima u Srbiji postoje inicijative za osnivanje novih IW klubova. Na tome svakoko treba raditi. Sve nove članice su dobrodošle jer BUDUĆNOST INNER WHEEL-a JE U NAŠIM RUKAMA!“ Vesna Brajer, Charter predsednica IWC Beograd

* Inner Wheel (eng.) - Unutrašnji točak

rotari monografija | 175

SvetiNikola

Slava ROTARi kluba beograd

K

ao moreplovci i putnici, čiji je zaštitnik Sveti Nikola, koji istražuju i otkrivaju nove obale, tako je i odabrana grupa beogradskih rotarijanaca početkom devedesetih godina, u vreme političkih i ekonomskih turbulencija, otkrivala i osvajala principe Rotarija, ali i pokušavala da ubedi Rotari Internacional da je Srbija, tadašnja Jugoslavija, društvo u kojoj se ti principi mogu sprovoditi.

Slava Rotari kluba Beograd određena je još 1991. godine u vreme dok je postojao Inicijativni odbor i dok su članovi pokušavali da od Rotari Internacionala dobiju pozitivan odgovor na zahteve za članstvo.

Prijatelji, osnivači RK Beograd i budući rotarijanci svake godine su se okupljali 19. decembra kod advokata Dragana Brajera u Kur-

176 | rotari monografija

sulinoj 14 za Svetog Nikolu, gde je bilo i sedište Inicijativnog odbora za osnivanje Rotari kluba Beograd. Te 1991. godine, na slavskom ručku kod Brajera, Nikola Mandić, jedan od osnivača kluba čija je slava takođe Sveti Nikola, kada je takođe i njegov rođendan i imendan, predložio je da Rotari klub Beograd počne da slavi Svetog Nikolu. Članovi Inicijativnog odbora su se složili i naredne godine 19. decembra sada već zvanično član Rotari Internacionala i prvi Rotari klub u Srbiji nakon Drugog svetskog rata, Rotari klub Beograd proslavio je prvi put klupsku krsnu slavu, a domaćin je bio Nikola Mandić.

Narednih godina, već po pravilu, klupska slava se proslavlja u prostorijama advokatske kancelarije Brajer, sedišta Rotari kluba Beograd.

Freska Svetog Nikole iz Pećke patrijaršije

Članovi RK Beograd lome slavski kolač na proslavi Svetog Nikole 2011. godine

Proslava klupske slave 1992. godine

rotari monografija | 177

Srpski

ROTAR

U

martu 2011. godine Upravni odbor Rotari kluba Beograd doneo je odluku o pokretanju časopisa ,,SRPSKI RO-

TAR''.

Istina, sama ideja je potekla od našeg uvaženog člana Zorana Zdravkovića (dolazeći predsednik kluba za 2012–2013. godinu) koji je u razgovorima s prijateljima u klubu svoju ideju obrazložio željom da časopis bude u elektronskom obliku i tako uređivan i čitan.

No, preovladala je želja za štampanim izdanjem lista koji bi nastavio tradiciju rotarijanskog izdavaštva u Kraljevini Jugoslaviji, kada je predsednik Rotari kluba Beograd Milan Stojadinović pokrenuo štampanje mesečnika ,,JUGOSLOVENSKI ROTAR'' i bio njegov prvi glavni urednik.

List je izlazio od 1933. do 1941. godine.

Ubrzo je osnovan Uređivački odbor časopisa, odnosno redakcija časopisa: Zoran Zdravkovič, predsednik Odbora, Hadži Dušan Glušac, urednik i grafički dizajner, Trivko Tića Savić, distribucija časopisa, Mirjana Milivojević, sekretar kluba. Kasnije su se pridružili Čedomir Petrinjac i Miroslav Minja Nikolić, kao i Nikola Obradović, naš budući guverner distrikta za 2012–2013. godinu, koji je mnogo po-

Informator

Naslovna strana prvog broja "Srpskog Rotara"

mogao ustupajući nam na korišćenje bogatu kolekciju fotografija iz istorije jugoslovenskog Rotarija, s obzirom na to da je njegov deda Sreten Obradović, rotarijanac, i potpredsednik Rotari kluba Beograd za 1933–1934. godinu, bio vlasnik Grafičko–umetničkog zavoda ,,Planeta'' u Uskočkoj ulici br. 8 u kome se štampao „JUGOSLOVENSKI ROTAR“.

Planirano je da i „SRPSKI ROTAR“ izlazi mesečno, deset brojeva u godini, a dvobroj za jul i avgust. Časopis bi izašao iz štampe u prvoj nedelji u mesecu i odmah bio dostavljan klubovima u Distriktu, a štampan u tiražu od 2.000 primeraka, da bi se taj broj kasnije ustalio na 1.500 primeraka.

Prvi broj je štampan na 16 strana (log od 2 x8 strana), a kasnije je taj broj povećavan kako se časopis urednički razvijao i punio materijalima iz klubova.

U januaru 1992. godine izašao je prvi broj biltena, tada još Rotari kluba Beograd u osniva-

nju. Tokom prethodnih više od 20 godina bilten, a kasnije klupski informator, svake nedelje je obaveštavao članstvo o događajima na sastancima, odlukama upravnog odbora, akcijama i svim ostalim važnim detaljima klupskog života.

To je mesto gde se mogu saznati planovi i videti pozivi drugih klubova za saradnju, humanitarne akcije ili druženje, ali i vesti iz Rotari Internacionala.

U informatoru članovi kluba mogu saznati i o važnim događajima iz života članova kluba, o rođenju ili venčanju deteta, to je i mesto gde klub može čestitati rođendan ili slavu bratu rotarijancu.

178 | rotari monografija

Redakcija "Srpskog Rotara" sleva: Nikola Obradović, Zoran Zdravković, Mirjana Milivojević, Čedomir Petrinjac, Hadži Dušan Glušac, Trivko Tića Savić i Miroslav Minja Nikolić

Trudili smo se da gotovo jednako budu zastupljeni tekstovi i u ćirilici i latinici, a određeni tekstovi su štampani na engleskom jeziku.

Format časopisa je smanjeni A4 (sličan časopisu „THE ROTARIAN“), štampa je u obostranom koloru na kvalitetnoj hartiji.

Prepoznatljivo zaglavlje časopisa (logo) grafički je uradio Hadži Dušan Glušac, koje urađeno u ćirilici i latinici svojim izgledom predstavlja Rotari monolitnim, jedinstvenim pokretom.

Elektronski prelom lista prvog broja časopisa uradio je Predrag Petrović, a ostale brojeve Zorica Milošević.

Sadržaj časopisa je već dobio svoj prepoznatljiv izgled, jer su u njemu zastupljene teme iz života i rada Rotari klubova u Distriktu, kao i iz istorije Rotarija, ali se u njemu mogu pročitati i zanimljivi tekstovi koji se oslanjaju na osnovne principe Rotarija: humanost, prijateljstvo, pomoć, davanje, služenje. Časopis „SRPSKI ROTAR“ je u potpunosti finansiran dobrotom prijatelja iz Rotari kluba Beograd, nadahnutih idejom izlaženja časopisa i početkom rotarijanstva u svakoj od Jugoslavija i ovoj Srbiji i iskrenom željom da ovo bude naš

časopis, što originalniji i što kvalitetniji, sadržajem i izgledom, kao i malog broja članova Rotari klubova koji su slanjem materijala u slici i rečju o aktivnostima u svojim klubovima nesebično pomogli da časopis na vreme izlazi. Želja nam je da časopis ima veći broj strana i da ima što više priloga i vesti iz naših klubova, a to zavisi samo od članova i priloga u tekstovima, slikama i - novcu. Sve je veći broj klubova koji razumeju naše želje i pomažu izlaženje časopisa svojom donacijom.

Dolazeći guverner našeg Distrikta 2483 Nikola Obradović, ima neskrivenu želju da ovaj časopis postane distriktno glasilo, što podrazumeva osnivanje jedne profesionalno organizovane i postavljene redakcije sa drugačijom uređivačkom koncepcijom i organizacijom posla.

Vremenu koje je pred nama može se očekivati da ćemo imati još bolji, čitaniji, izgledniji časopis sa većim tiražom.

Jedno je sigurno – u istoriji srpskog Rotarija ostaće ubeleženo da je izašlo iz štampe osamnaest brojeva časopisa „SRPSKI ROTAR” čiji je osnivač Rotari klub Beograd.

Hadži Dušan Glušac

rotari monografija | 179

Rotarijanci

u akciji

Sastanak povodom imunizacije dece na Kosovu od dečje paralize

R

otari važi za najveću servisnu organizaciju na svetu sa 1,2 miliona članova spremnih da pomognu svima koji su se našli u nevolji, gladnima, žednima, bolesnima.

O opredeljenju rotarijanaca najbolje govore dva najstarija i najznačajnija slogana rotarija “Nesebično služenje” i “Najviše dobija onaj koji najviše daje”. Humanitarni rad predstavlja jedan od stubova Rotari organizacije o čemu svedoči i svojevrstan putokaz ponašanja rotarijancima, Četiri avenije služenja, od kojih je druga avenija služenje zajednici.

180 | rotari monografija

Od nastanka Rotari fondacije, u ovoj instituciji prikupljeno je više od milijardu dolara za velike međunarodne humanitarne projekte.

Međutim, ono što je teško proceniti jeste suma svih pojedinačnih donacija, akcija, pomoći rotarijanaca i Rotari klubova ne samo u novcu već i u robi, uslugama, organizaciji i vezama sa rotarijancima širom sveta.

U svetu danas postoji najmanje 18 grupa rotarijanaca koje nisu deo Rotari Internacionala ali rade u skladu sa principima Rotarija. Neke od njih su: Globalna mreža za donaciju krvi, Ak-

Vakcinacija

od polija na Kosovu i Metohiji

ciona grupa za vodu i sanitarno zdravlje, Grupa za pomoć pogođenim katastrofama, Rotari dijabetes grupa, Rotarijanci protiv AIDS-a, Rotarijanci za svest o multiploj sklerozi, Rotarijanci protiv zloupotreba lekova...

Od 1985. godine najambiciozniji projekat rotarija je „Polio plus“, odnosno program za iskorenjivanje polija u celom svetu. Nakon 27 godina neprestanog rada, cilj je na korak do ostvarenja.

Rotarijanci u akciji vakcinacije protiv dečje paralize, kosovo 1996. godine

I

munizacija, odnosno vakcinacija protiv virusa dečje paralize na području Kosova i Metohije je ujedno i jedna od najvećih akcija rotarijanaca u Srbiji od ponovnog osnivanja Rotarija na ovim prostorima, 1992. godine. Na području Kosova i Metohije nalazilo se jedno od žarišta ovog virusa, a sredinom devedesetih godina izbila je i epidemija.

Rotari fondacija se zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Unicefom i lokalnim vlastima u svakoj državi uključila u iskorenjivanje dečje paralize. Projektom koji je trajao

rotari monografija | 181

Predsednik RI Karlo Ravica i predsednik Internacionalnog Polio plus komiteta Dragan od 1996. godine, a čiji je vrhunac bila akcija vakBrajer, 1999. godina cinacije dece na KiM 1998. godine, u kom su još

učestvovali i humanitarna organizacija “Majka Tereza”, Lekari bez granica, Lekari sveta, koordinirali su lokalni rotarijanci, a veliku ulogu su odigrali upravo članovi Rotari kluba Beograd.

Dragan Brajer, čarter predsednik RK Beograd, obavljao je funkciju predsednika Nacionalnog komiteta za borbu protiv dečje paralize i predvodio je ekipu rotarijanaca iz desetak klubova, koliko ih je tada tek bilo osnovano u Srbiji, u borbi protiv ove opake bolesti.

“Kod dečje paralize je karakteristično da se svi ljudi zaraze tim virusom pre pete godine. To je bolest prljavih ruku, ali i u čistim sredinama može se pojaviti taj virus. Međutim, taj virus je dosta lenj i kod jednog od 10.000 zaraženih ode na mozak i izaziva paralizu. U većini slučajeva prođe kao nazeb i organizam se sam imunizuje.

182 | rotari monografija

Kada znamo da se radi o deci do pet godina koja su predškolskog uzrasta i kada znamo da je to bolest prljavih ruku, lako je zaključiti da se bolest često javlja u sredinama gde deca nisu ni evidentirana. Deca koja idu u školu su evidentirana, vakcinišu se i idu na redovne specijalističke preglede. Međutim, problem je tamo gde svega toga nema. Upravo zato je vakcinacija 1998. godine imala uspeh od 110 odsto, što se čini neverovatnim. Ipak, to se desilo, jer su vakcinisana deca koja uopšte nigde nisu ni evidentirana.”

U realizaciji vakcinacije tokom l998. godine bilo je znatnih poteškoća, zbog veoma delikatne političke situacije koja je nastala eskalacijom sukoba na nacionalnoj osnovi na teritoriji Kosova i Metohije. Značajan sastanak održan je u Prištini 17. marta 1998. godine. Ovom sastanku, pored članova Jugoslovenskog na-

cionalnog komiteta za borbu protiv dečje paralize, lično je prisustvovao i predsednik Evropskog Polio Plus komiteta PDG Mario Grasi (Mario Grassi). Na sastanku je konstatovano da će se vakcinacija obavljati u otežanim uslovima, ali je jednoglasno ocenjeno da se akcija mora sprovesti imajući u vidu visok stepen rizika od unošenja divljeg polio virusa iz Albanije. Prisustvo PDG Marija Grasija iskorišćeno je i za druge brojne susrete sa pojedincima i organizacijama od značaja za vakcinaciju, što je nesumnjivo bilo od velike praktične koristi, budući da se radi o ličnosti čije je angažovanje tokom prethodne dve godine od svih aktera izuzetno visoko ocenjeno.

Prvi krug vakcinacije planiran je za 11. i 12. april, a drugi za 8, 9. i 10. maj 1998. godine.

Uprkos kašnjenju u prilivu sredstava, srpski rotarijanci su svoj deo zadatka obavili potpuno i

blagovremeno. Pripremljen je sav propagandni materijal za prvi krug vakcinacije, a peti računajući od 1996. godine uključujući i izdanje specijalnog broja lista “Shendeti” koji je distribuiran u na 474 punkta širom teritorije koja je obuhvaćena akcijama Sub NID i Mopping up – i to najvećim delom zahvaljujući ugledu koji je Rotari organizacija tokom prethodnih godina stekla, ali i zahvaljujući angažovanju ličnih sredstava i zalaganju pojedinih rotarijanaca. Takođe, bilo je napravljeno i distribuirano 110.000 komada poklon-paketića.

U celoj akciji, iako su učestvovali i SZO i Unicef, bitnu ulogu imali su rotarijanci, jer su obavili društvenu mobilizaciju kroz lokalne klubove, škole, predškolske ustanove, predavanja, preko oglasa i okruglih stolova i edukovali stanovništvo o potrebi da dovedu decu na vakcinaciju.

Predsednik RI Karlo Ravica i Dragan Brajer pred polazak na Kosovo 1997. godine

rotari monografija | 183

Humanitarna

pomoć Poljske

M

eđu najvećim humanitarnim akcijama u kojima je učestvovao Rotari klub Beograd je distribucija humanitarne pomoći koju su od 1991. do 1997. godine slale francuska humanitarna organizacija “Equilibre” i poljska humanitarna organizacija PAH. U ovom periodu u tadašnju SR Jugoslaviju dopremljeno je oko 355 tona humanitarne pomoći, lekova, garderobe, obuće i hrane. Prema rečima operskog reditelja Gordana Dragovića, tadašnjeg člana Rotari kluba Beograd, danas člana RK Singidunum, i koordinatora ove akcije, pomoć je stigla u oko 25 šlepera, a deo je iz Beograda odvožen i u Republiku Srpsku i Federaciju BiH, pa čak i u Sarajevo pod blokadom. On je humanitarni rad započeo u Poljskoj 1980-ih godina gde je stizala pomoć iz Francuske, da bi se krajem 1980-ih vratio u Srbiju, gde se, nažalost, uskoro javila još veća potreba za humanošću.

“Donosili smo sve što smo mislili da je potrebno, hranu za bebe, odeću, obuću, lekove za prvu potrebu, antibiotike, citostatike i analgetike, a zatim i lekove šireg spektra. Za autističnu decu donosili smo lekove za smirenje. Ta akcija

184 | rotari monografija

je permanentno trajala od 1991. do 1997. godine, ali poslednjih godina, nakon rata u BiH, sužena je samo na Beograd i samo na lekove, a fokusirali smo se na domove za nezbrinutu decu.

Rotari klub Beograd je bio nosilac akcije, ja sam bio predsednik organizacije za humanitarne aktivnosti, ali su učestvovali i članovi drugih klubova, pre svega RK Zemun. Jedan od principa humanitarne pomoći je da tu ne funkcionišu brojke, već upotrebljivost robe. Ipak postoji neko pravilo da je vrednost jedne tone pomoći od 1.000 do 3.000 dolara, a mi smo obezbedili oko 355 tona.

Još jedno pravilo je da humanitarne akcije moraju biti anonimne, ako su stvarno humanitarne, a ne služe za promociju. Takođe, humanitarna pomoć ne zna sa granice, veru i nacionalnost. Beograd jeste bio centar u koji je pristizala pomoć, ali je onda dalje razvožena po gradovima. Jedan deo pomoći smo vozili i za Republiku Srpsku i za Sarajevo. U jednom konvoju šlepera vozili smo 600 peći na čvrsto gorivo iz Poljske za Sarajevo koje se nalazilo pod blokadom. Pomoć nismo vozili za Hrvatsku jer nismo mogli garantovati bezbednost ljudima.”

Akcija

“Ambulance plus”

Akcija “Ambulance plus”, dodela sanitetskih vozila zdravstvenim ustanovama

V

ećina rotarijanaca iz vremena kada je Rotari u Srbiji bio tek u povoju i kada Srbija nije bila ni u jednom distriktu već Specijalna zona širenja, reći će da velike zasluge za razvoj srpskog Rotarija pripadaju predsedničkom administratoru za širenje (PEA) od 1997. do 1999. godine Peteru Gutu. Ne samo što je radio na osnivanju novih klubova u Srbiji, već se pokazao povezivanjem švajcarskih Rotari klubova sa srpskim i organizovanjem velikih humanitarnih akcija.

U saradnji sa Rotari klubovima iz Švajcarske, a najvećim delom zahvaljujući dokazanom prijatelju Rotarija u Srbiji Peteru Gutu (PDG D-2000), naša zemlja je dobila više od 40 ambulantnih vozila sa punom opremom. Ovo su bila korišćena ambulantna vozila švajcarske vojske i iz švajcarskih bolnica, koja su podeljena zdravstvenim centrima u Srbiji.

Od dobijenih vozila Rotari klub Beograd darovao je dva vozila za Hitnu pomoć u Beogradu i za bolnicu u Kuršumliji.

Peter Gut je učestvovao i u nabavci i dopremanju medicinskih i hirurških instrumenata.

Rotari klub Beograd bio je zadužen da nađe korisnika kome su ovi instrumenti najpotrebniji.

Miroljub Stanojković sa Zoranom Radoičićem i Rotari klubom Kruševac, odlučili su da dodele ove instrumente kruševačkoj bolnici.

rotari monografija | 185

Lekovi

za Univerzitetsku dečju kliniku

J

edna od prvih velikih humanitarnih akcija u kojoj je učestvovao reosnovani Rotari klub Beograd je donacija lekova Univerzitetskoj dečjoj klinici. Ovu humanitarnu pomoć vrednu 400.000 austrijskih šilinga doneo je sa sobom u martu 1993. godine tadašnji guverner Distrikta 1910 Ernst Rudolf Rag. Pomoć Univerzitetskoj dečjoj klinici Rag je uručio direktoru Dušanu Šćepanoviću. Nakon toga, guverner Rag je posetio i Univerzitetski klinički centar, odnosno Centar za urgentnu hirurgiju, čiji je direktor bio rotarijanac Mihajlo Mitrović.

Gosti su obišli sva odeljenja, a posebno su se zadržali na Odeljenju za intenzivnu negu, gde su posetili pacijente sa povredama zadobijenim u ratnim operacijama. Takođe, uz razgovor o problemima i oskudici razmatrana je i pomoć rotarijanaca ovoj ustanovi.

Guverner Rag je u pratnji beogradskih rotarijanaca i Crvenog krsta posetio i centar za izbeglice u Kovilovu. Tamo su zatekli oko 150 izbeglica, ljudi koji su ostali bez domova, u sobama u kojima je bilo smešteno po nekoliko porodica.

Pomoć

izbeglicama sa Kosova smeštenim u izbegličkom kampu pod Avalom

N

ažalost, zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji humanitarna pomoć bila je potrebna i izbeglim i raseljenim licima sa teritorije KiM. Dugogodišnje opredeljenje rotarijanaca iz Rotari kluba Beograd bilo je pomaganje oko 75 izbeglih porodica smeštenih u kampu pod Avalom. Članovi RK Beograd pomagali su ovim ljudima nabavkom hrane, obuće, odeće i lekova. Zabeležene su i akcije

186 | rotari monografija

opremanja sanitarijama, frižiderima i zamrzivačima, građevinskim materijalom, a rotarijanci su išli i dalje u pomaganju da izbegli stanu na noge. RK Beograd i njegovi članovi pomagali su u školovanju dece i zapošljavanju izbeglica.

U nekoliko akcija ovog dugogodišnjeg projekta učestvovali su i Rotari klubovi iz Italije, Kipra, Sjedinjenih Američkih Država, kao i humanitarna organizacija “Macedonian Outreach”.

Humanitarni

koncert

Ljubomir Hadžiđorđević i ambasador Austrije Hanes Porias uručuju donaciju maloj Milevi za školovanje

U

saradnji sa Austrijskom ambasadom i Austrijskim kulturnim centrom, a pod direktnim nadzorom člana Rotari kluba Beograd Njegove ekselencije austrijskog ambasadora Hanesa Poriasa dve godine zaredom, 2003. i 2004. godine, u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" organizovani su koncerti klasične muzike. Sav prihod sa ova dva koncerta podeljen je deci - ratnim siročićima o kojima se brinula organizacija Naša Srbija. Na Koncertu su nastupili Kraljevski gudači Sv. Đorđa i Vokalni ansambl “Oktoih” sa vokalnim solistima, solistom na flauti Michael Koflerom, Koncertmajstorom Sretenom Krstićem i dirigentom Aleksandrom Spasićem, članom RK Beograd.

rotari monografija | 187

U decembru 2004. godine, kada je Nj.E. Hanes Porias završavao mandat u Srbiji i dobio nameštenje u drugoj zemlji, Rotari klub Beograd je u čast ispraćaja svog istaknutog člana organizovao dobrotvorni koncert u zgradi Beogradske filharmonije. Prihod ostvaren ovim koncertom

188 | rotari monografija

namenjen je maloj Milevi, ratnom siročetu, kao pomoć u njenom daljem školovanju.

Prisustvom ovom koncertu čast rotarijancima su ukazali i Nj.K.V. princ Aleksandar i princeza Katarina.

Citostatici

za KBC “Bežanijska kosa”

P

očetkom 2001. godine, tokom januara i februara, angažovanjem dr Slobodana Stankova, člana RK Beograd i predsednika Komisije za humanitarne aktivnosti, Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa, uručeni su lekovi, pre svega citostatici, u vrednosti od oko 600.000 tadašnjih nemačkih maraka. U prvom kontingentu uručeni su citostatici vredni oko 150.000 maraka, donacija austrijske humanitarne organizacije “Hilfswerk”.

U februaru je stigao drugi kontingent vredan 450.000 maraka, gde su osim citostatika bili i drugi neophodni lekovi koji su podeljeni bolnicama u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Šapcu, Valjevu, Novom Sadu i Pančevu. Ova akcija realizovana je zahvaljujući donaciji farmaceutske kuće “Berhinger Ingelhime”, a posredstvom organizacije “Hilfswerk”, odnosno predstavnice ovog društva u Srbiji Vendi Pivodić i Slobodana Stankova.

Projekat

“Dar života” (The Gift of life)

S

uština Rotarija sažeta u sloganu “Nesebično služenje” možda se nigde jasnije i čistije ne vidi nego u projektu “Dar života”. Američki rotarijanac Robi Dono (Robbie Donno) je 1975. godine došao na ideju da pomogne jednom detetu iz Ugande tako što će mu omogućiti tešku operaciju srca u SAD, koja je neizvodljiva u ovoj afričkoj zemlji.

Od tada je više od 10.000 dece iz 64 zemlje spaseno delovanjem rotarijanaca i obezbeđivanjem skupih i teško dostupnih operacija u razvijenim zemljama.

Među ovih 10.000 nalazi se i troje dece iz Srbije kojima su zahvaljujući pomoći američkog Rotari kluba Moristaun (RC Morristown, USA) operisane urođene srčane mane. Troškovi jedne operacije iznosili su oko 60.000 dolara, što su obezbedili rotarijanci iz SAD, dok je Rotari klub Beograd nadoknadio putne troškove dece i njihovih pratilaca. Rotarijanci iz Moristauna primili su decu i njihove pratioce i ne samo novčano obezbedili najbolju moguću negu u Hjustonu, gde su deca operisana.

rotari monografija | 189

Škola

za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović”

Rotari klub Beograd godinama pomaže slabovidu decu iz škole “Veljko Ramadanović”

Č

vrsto se pridržavajući druge avenije služenja zajednici, Rotari klub Beograd već osam godina pomaže Školu za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović” u Zemunu. Školi koja se već 90 godina bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece i omladine oštećenog vida iz cele Srbije i koja učenicima obezbeđuje smeštaj, pruža stručnu pomoć i savete roditeljima i odraslim licima oštećenog vida, uvek je potrebna pomoć.

Saradnja između RK Beograd i škole “Veljko Ramadanović” započela je realizacijom mečing granta sa Rotari klubom Ričione Katolika

190 | rotari monografija

(RC Riccione Catolica) iz Italije u vrednosti od 27.000 dolara. Rotari klub Beograd je izabrao da korisnik sredstava bude škola za slabovidu decu, a ovim novcem je obezbeđen doručak za 100 dece učenika ove škole u trajanju od jedne godine. Kao poseban božićni poklon klub je iz svojih sredstava školi poklonio i jedan računar sa rezačem.

Susret sa štićenicima škole „Veljko Ramadanović“ duboko je dirnuo beogradske rotarijance, tako da je, odlukom upravnog odbora, klub preuzeo obavezu da permanentno vodi brigu o ovoj deci.

Samo u toj rotarijanskoj 2005/2006. godini članovi kluba su ličnim donacijama prikupili i donirali poklone u vrednosti od 194.000 dinara.

Među ovim donacijama su donacije članova Milana Pešića koji je donirao 1.000 dolara i Ljubomira Hadži Đorđevića koji se odrekao Paul Harris priznanja vrednog 1.000 dolara, kojim je klub hteo da ga nagradi za uspešno vođenje kluba u predsedničkom mandatu.

Kasnije je tokom godina Rotari klub Beograd redovno pomagao ovu školu, najčešće poklonima i donacijama za dan škole, 12. decembra. Tako su kupljeni kompjuteri u vrednosti od 1.050 evra,

a sredstva su prikupljena aukcijom slika člana RK Beograd Branka Miljuša, zatim je tu donacija Branka Danilovića od 200 posteljina, tri zimske jakne kao donacija Duke Samardžića, novogodišnje jelke i ukrasi kao poklon Mileta Pavlovića i 100 novogodišnjih paketića kao dar Srećka Nijemčevića.

Rotari klub Beograd se posebno orijentisao na opremanje škole informatičkom opremom i školskim pomagalima koje zahteva škola za slabovide, pa je tako jedne godine kupljeno školskih pomagala po izboru škole u iznosu od 1.200 evra, zatim u dva navrata kupljena je i kompjuterska oprema vredna po 1.000 evra.

rotari monografija | 191

Ostale

akcije

RK Beograd uručuje invalidska kolica Savezu za obolele od Multiple skleroze

P

oznat i prepoznat kao klub koji se izdvaja svojim humanitarnim radom, Rotari klub Beograd i njegovi članovi učestvovali su u mnogim akcijama pomažući novcem, poklonima, a pre svega dobrom voljom onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Tako je poklonjeno šest invalidskih kolica Savezu obolelih od multiple skleroze. Ovaj poklon obezbedila je nemačka humanitarna organizacija, a Rotari klub Beograd je obezbedio da ona stignu do krajnjih korisnika.

Branko Danilović je u ime kluba poklonio 100 ćebadi i dvoje invalidskih kolica za potrebe nehigijenskog romskog naselja u Rakovici, a Milan Knežević je obezbedio 250 novogodišnjih paketića za romsku decu iz ovog naselja u Rakovici.

192 | rotari monografija

U rotarijanskoj 2006/2007. godini realizovana je akcija pomoći deci sa Daunovim sindromom, koju su organizovali Rotari klub Beograd Internacional i Inner Wheel klub Beograd. RK Beograd je podržao akciju tako što je Radosav Mitrović poklonio deci 13 pari patika, Alma i Mile Pavlović su svakom detetu uručili prigodan paket, a Dragan Brajer i Dragoslav Andrić provozali su decu svojim brodićima po reci.

Iste godine je u saradnji sa Rotari klubom Beograd Singidunum napuštenoj deci u Zvečanskoj ulici donirano 200 evra. Takođe, RK Beograd je bio i pokrovitelj programa podsticaja razvoja omladinskih veština i omladinskih kompanija preko organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji“ sa novčanim prilogom od 50.000 dinara.

Članovi RK Beograd doniraju ćebad i invalidska kolica nehigijenskom romskom naselju u Rakovici

Velika humanitarna akcija je sprovedena 2007/2008. godine kroz pomoć stanovnicima i deci iz Velike Hoče na Kosovu i Metohiji. Prikupljeno je 63.000 dinara koji su tokom posete Velikoj Hoči deci predali Pr Radosav Mitrović, PPr Dragan Brajer i PPr Duka Samardžić (po 1.000 dinara za 63 dece).

Pored ovoga, Radosav Mitrović je o svom trošku poslao pet najboljih učenika na sedmodnevno zimovanje na Zlatibor. Mile Pavlović se obavezao da će snositi troškove školovanja za četiri najbolja srednjoškolca i njihovu prekvalifikaciju za rad u vrtlarstvu, uzgoj i aranžiranje cveća. Obavezao se da će im obezbediti i zasade u vrednosti od oko 4.000 evra.

Kao poseban vid pomoći žiteljima ovog sela, članovi su u više navrata kupovali vino koje se

tamo proizvodi.

I te godine Rotari klub Beograd donirao je sredstva Udruženju obolelih od multipleks skleroze (MS) u visini od 500 evra za njihovu članarinu u Internacionalnom udruženju MS. Deo sredstava obezbeđen je ličnim donacijama Radosava Mitrovića od 100 evra, Ljubomira Hadži-Đorđevića 100 evra i Dragana Brajera 50 evra.

U saradnji sa mlađim kolegama rotarijancima i na inicijativu Rotarakt kluba Beograd održan je 14. marta 2008. godine koncert „Grčkoj od srca“. Sredstva prikupljena na ovom koncertu namenjena su stanovnicima grčkih sela postradalih u požarima prethodne godine.

Ukupno je prikupljeno i predato grčkom ambasadoru 5.000 evra, u ime čega je klub dobio i

rotari monografija | 193

Rotarijanci dele novogodiťnje paketiće

194 | rotari monografija

Pomoć Kraljevu: Beogradski rotarijanci poklanjaju montažnu kuću nastradalima u zemljotresu

zahvalnicu od grčkog ambasadora.

RK Beograd je učestvovao i u projektu „Vratimo lepotu rekama“ sadnjom jorgovana na Ušću, a zahvaljujući donaciji od 160.000 dinara posađeno je 80 stabala.

Klub je pomagao i akcije drugih klubova u Srbiji, pa je tako donirao 100 evra projektu stipendiranja dece koji vodi RK Kikinda, a podržali su i akciju RK Smederevo za adaptaciju dečjeg dispanzera Sv. Luka donacijom od 500 evra.

Rotari klub Beograd je u 2008/2009. godini uzeo učešća u manifestaciji „Radost Evrope“, Mile Pavlović je u ime kluba donirao 250 paketića vrednosti oko 5.000 evra, a RK Beograd se u organizaciju manifestacije uključio sa 1.500 evra.

Rotarijanske 2008/2009. godine Rotari klub Beograd je još jednom pomogao Udruženju obolelih od multipleks skleroze donacijom u visini od 50.000 dinara za štampanje knjige „Vodič kroz MS“. Deo sredstava do pune cene štampanja (20.200 dinara) ličnom donacijom obezbedio je Ljubomir Hadži-Đorđević.

Klub je pomogao donacijom od 100 evra šesnaestogodišnjem Milošu Joviću koji morao da operiše oba oka na klinici „Fjodorov“ u Moskvi.

Beogradski rotarijanci su i prvi prepoznali važnost borbe protiv bele kuge pa su 2009. godine organizovali veliki donatorski bal svih beogradskih klubova, na kom su prikupljena sredstva za kupovinu inkubatora Institutu za neonatologiju.

Zajednika akcija beogradskih klubova: Specijalna lupa za slabovidu decu

rotari monografija | 195

Frižider za majčino mleko poklon RK Beograd

Zajednička akcija Svaki rotarijanac je posebno donirao po 30 beogradskih evra za ovu humanitarnu akciju, a ukupno je priklubova - nabavka kupljeno 95.640 dinara. inkubatora Rotari Beograd je i samostalno nastavio sa za Institut za borbom protiv bele kuge kupovinom zamrzivaneonatologiju

ča za majčino mleko Institutu za neonatologiju, u vrednosti od preko 3.000 evra. Polovinu troškova snosio je klub, a polovinu Ljuba Hadži-Đorđević.

Veslačkom klubu „Galeb“ donirano je 33.000 dinara za kupovinu trenažera, a akcija je nastavljena i naredne godine donacijom 40.000 dinara.

U 2009/2010. godini jedna od najvećih akcija RK Beograd bila je izrada zvučne signalizacije na pešačkom prelazu kod Osnovne škole za slabovidu decu „Dragan Kovačević“, koju je sproveo član kluba Čeda Petrinjac.

196 | rotari monografija

Značajan projekat je realizovao i Milan Pešić, član RK Beograd, koji je u ime kluba donirao 1.500 bočica „doxorubicina“ Onkološkom institu Srbije. Ukupna vrednost ove donacije bila je 44.655 evra. Predsednik kluba Srđan Sretenović donirao je kompjuter sa štampačem.

RK Beograd je podržao i zajednički projekat svih beogradskih Rotari klubova za pomoć porodicama sa više slepih osoba, u iznosu od 30 evra po članu, a ukupna donacija kluba bila je 99.000 dinara.Takođe, članovi kluba su pomogli i otkupom 38 ulaznica za humanitarni bal tokom koga su takođe prikupljena sredstva za donaciju od 1.330 evra.

Ličnu donaciju u ime kluba dao je Jovan Đenadić, 30.000 evra za proširenje jedne od sigurnih kuća u Beogradu.

Poklon RK Beograd: Izrada zvučne signalizacije na pešačkom prelazu kod OŠ “Dragan Kovačević” za slabovidu decu

Takođe, ličnu donaciju u ime kluba dao je i tada najmlađi član kluba Nenad Saković od 200 evra za OŠ “Drinka Pavlović”.

Klub je donirao i 300 evra za nabavku neophodnih materijalnih sredstava za potrebe Doma za odrasla invalidna lica iz Zemuna.

Klub je podržao i akcije drugih Rotari klubova pa je tako pomogao RK Čukarica sa 500 evra za izgradnju Doma kulture u selu Berivojce na Kosovu. Donirali su jedan laptop sa prjektorom RK Leskovac kao doprinos njihovoj letnjoj školi, u vrednosti od 87.000,00 dinara. Rotari klubu Beograd - Dedinje i Rotarakt klubu Beograd RK Beograd je donirao rotarijansko zvono.

Godinu 2010/2011. obeležio je zemljotres u Kraljevu i nesreća koja je zadesila žitelje ovog grada koji su ostali bez krova nad glavom. Rota-

ri klub Beograd je munjevito reagovao i poslao Rotari klubu Kraljevo donaciju od 2.000 evra.

Osim čisto humanitarnih akcija, članovi Rotari kluba Beograd znali su da prepoznaju i doprinos nauci i umetnosti.

Tako je Nikola Mandić ličnim angažovanjem obezbedio donaciju od 700 evra za štampanje knjige PP Predraga Đorđevića, kao i 2.350 evra za štampanje monografije slikara i člana RK Beograd Branka Miljuša.

Kao podršku članu kluba Davidu Dašiću oko štampanja njegove knjige „Savremena diplomatija“, ali istovremeno i radi promocije Rotari kluba Beograd, klub je otkupio 30 knjiga koje će u prigodnim prilikama poklanjati diplomiranim studentima fakulteta društvenih nauka. Vrednost je 900 evra.

rotari monografija | 197

Razmena

omladine

R

otari klub Beograd je učestvovao i u programima razmene mladih sa drugim klubovima u svetu, a za jednu priliku posebno je vezana zanimljiva priča koja pokazuje snagu rotarijanskih prijateljstava.

Na poziv iz Nemačke u leto 2005. godine RK Beograd je poslao Miloša Hadži-Đorđevića na 10 dana u omladinski kamp u organizaciji RC Freital, a Milan Danilović proveo je 10 dana u omladinskom kampu u organizaciji RC Buxtehude & Neustadt. Klub je na deset dana poslao i Danijela Todorovića, učenika škole za slepu i slabovidu decu “Veljko Ramadanović” u pratnji profesora Dragiše Kovačevića i Borka Peovića obolelog od Daunovog sindroma sa majkom

198 | rotari monografija

Olgom u Handicamp 2005. u organizaciji nemačkog RC Nurnberg-Neumarket.

Uprkos dobroj volji nemačkih rotarijanaca i spremnosti RK Beograd da pokrije putne troškove, put do nemačkih kampova bio je pun birokratskih prepreka.

Problem je nastao oko dobijanja nemačke vize za profesora Kovačevića i još dvoje dece koje je delegirao Rotari klub Beograd-Metropoliten. Sve intervencije, molbe – pismene i usmene - nisu dale rezultat, dok Hanns-Helge Schneider, predsednik RC Nürnberg-Neumarkt, nije pokrenuo svoje kanale, počev od gradonačelnika grada Nirnberga do Joške Fišera (Joshka Fisher), ministra inostranih poslova Nemačke. U

tom trenutku gospodin Fišer se nalazio na Jalti, u poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. U tri sata ujutru bio je probuđen da svojom intervencijom pomogne našim štićenicima oko vize.

Nepotrebno je reći da su vize dobijene u poslednjem trenutku. Prvog dana kampa, Hanns-Helge Schneider, pozdravljajući učesnike, posebno je pozdravio sve članove našeg kluba i zahvalio na zastavici koja im je poslata. Kako smo im uz zastavicu poslali i zahvalnicu – tekst je bio pročitan i proglašen jedinstvenom porukom prijateljstva. Rečeno je da će biti uramljen i izložen u prostorijama njihovog kluba. A citirali smo pesmu američkog esejiste, pesnika i filozofa Ralph Waldo Emerson-a (1803–1882), koja glasi:

Slava prijateljstva nije pružena ruka, niti ljubazan osmeh, nije ni radost druženja; to je duhovno otkrovenje da ti neko drugi veruje i spreman je poveriti ti sopstveno prijateljstvo Iste godine je na osnovu pisma podrške Rotari kluba Beograd Mirjana Rajić dobila stipendiju za Master Class u Nemačkoj.

rotari monografija | 199

Dolina

Princ Čarls Filip de Orlean u poseti RK Beograd prilikom obilaska Doline jorgovana, 2007.

200 | rotari monografija

G jorgovana

osti Rotari kluba Beograd 3. maja 2007. godine bili su princ Čarls Filip de Orlean (vojvoda od Anžija) sa suprugom Dajanom i grof Filip Pikartjer, kancelar Humanitarnog reda Vitezova sv. Lazara. Princ je bio u misiji obnove Doline jorgovana, kuda je prolazila Jelena Anžujska sa svojim mužem, kraljem Urošem I. Prilikom ove posete oko manastira Gradac posađeno je 100 stabala jorgovana, u čemu su učestvovali i članovi RK Beograd.

Jubileji

R

otari klub Beograd je 21. februara 2004. godine organizovao proslavu 99. rođendana Rotari Internacionala za sve rotarijance Distrikta 2480.

U prepunoj Kristalnoj dvorani hotela "Hajat" okupilo se blizu 400 rotarijanaca iz distrikta na čelu sa tadašnjim guvernerom Kostom Kotsisom, dolazećim guvernerom Kalcho Hinovim, mnogim PDG i drugim zvaničnicima iz Grčke, Bugarske,

Rotari klub Beograd je 2005. godine povodom proslave stogodišnjice osnivanja Rotarija imao čast i privilegiju da dočeka, pozdravi i u rukama drži kopiju prvog rotarijanskog zvona kao prvi Rotari klub u Srbiji. Ovu čast imaju svi prvoosnovani klubovi u svojim zemljama, gde god postoji Rotari pokret.

Makedonije i naše zemlje. Naročitu čast rotarijancima prisustvom su ukazali princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević.

Tom prilikom uručene su čarter povelje novim Rotari klubovima: Pančevo, Vršac, Metropolitan, Palić i Sremska Mitrovica.

Poslužena je i rođendanska torta koju je zamesio, ispekao, nafilovao i doneo Kića Stefanović, rotarijanac iz Sombora.

105 godina Rotari pokreta i zajednička akcija beogradskih Rotari klubova

rotari monografija | 201

Međunarodna saradnja R

otari u svom izvornom obliku znači druženje i služenje, a njegov internacionalni karakter, preko 1,3 miliona članova širom sveta i stogodišnja tradicija učinili su da se svaki rotarijanac u inostranstvu, u Rotari klubu bilo gde u svetu, oseća kao kod kuće. Članovi Rotari kluba Beograd su tokom 20 godina postojanja ostvarili prijateljske odnose sa velikim brojem klubova širom sveta. Sa Rotari klubom Aleksandrija iz Egipta, RK Temišvar iz Rumunije, RK Kolombo iz daleke Sri Lanke i RK Moristaun iz SAD, Rotari klub Beograd je uspostavio veoma bliske, bratske veze.

Klubovi iz Austrije, Švajcarske, Nemačke, SAD, Italije i drugih zemalja su u saradnji sa RK Beograd učestvovali u humanitarnim akcijama u Srbiji, dopremanju lekova, garderobe, medicinske opreme, hrane i svega ostalog što je bilo neophodno, posebno u periodu međunarodnih sankcija UN, devedesetih godina prošlog veka.

U inostranstvo, kao gosti Rotari klubova putem razmene omladine, odlazila su deca iz Srbije, ali i mladi profesionalci koji su zahvaljujući Rotariju dobili priliku da se usavršavaju.

Osim toga, članovi inostranih klubova su dolazili u Srbiju, bili gosti Rotari kluba Beograd, ali su i rotarijanci iz najstarijeg srpskog kluba širom sveta prenosili iskustva srpskog Rotari života.

Dokaz za ogromnu aktivnost članova Rotari kluba Beograd u uspostavljanju kontakata i predstavljanje Srbije širom sveta u najboljem, rotarijanskom, svetlu je preko 400 zastavica sa svih meridijana, od Australije do Japana i od Afrike do Amerike, koje se nalaze u kancelariji kluba.

202 | rotari monografija

Bratimljenje RK Beograd i RK Aleksandrija

rotari monografija | 203

Druženja

Subotica

Vršac 2000.

204 | rotari monografija

Palić 2007.

rotari monografija | 205

19. VIII 2010. KRALJIČIN VAGON, domaćin Ljuba Hadži Đorđević

26. VIII 2010.

SD Radnički, domaćin Čedomir Petrinjac

206 | rotari monografija

2000. U gosima kod Srđana Sretenovića

ROTARI CLUB Beograd, HACIJENDA, 10. IX 2009.

1. IX 2011.

SRBIJAŠUME - Rakovica, letnja šema

rotari monografija | 207

Klubovi

Distrikt 2483

RK Bačka Topola,

RK Beograd-Čukarica,

Vojvodina, 2007 (20) Ponedeljak 20h Capriolo Rest., Bečejski put bb., Bačka Topola P Goran Uzelac Đure Đakovića 19, 24300 Bačka Topola S Dane Dozet 1 Maja 22/II-2, 24300 Bačka Topola

Srbija 2007 (23) (R) Četvrtak 20h Hotel Continental, V. Popovića 10, Novi Beograd P Tatjana Đorđević S Ivan Miletić ES Milan Mićić Požeška 83a, Beograd,

RK Bar

RK Beograd-Dedinje,

Crna Gora 2010 (23) Četvrtak 20h Hotel ‘’Princess’’ Bar, Ul. Jovana Tomaševića 59, Bar P Vlado Grgić Hotel ‘’Princess’’, 85000 Bar S Olivera Kukić Ul. Jovana Tomasevića 32/VI,

Srbija 2009 (29) (R) Utorak 20h Hotel In, Arsenija Čarnojevića 56, Beograd P Dragoslav Andrić S Petar Pavasović

RK Beograd-Dunav, RK Beograd Srbija 1992 (30) (R) Četvrtak 20.30h Hyatt Regency Hotel, Beograd P Veselin Kovačević S Čedomir Petrinjac Kursulina 14 ES Mira Milivojević Kursulina 14, Email: rotarybg@rotary.org.rs

RK Beograd-Centar, Srbija 2004 (21) Četvrtak 21h Hotel Le Petit Piaf, Skadarska 34, Beograd P Vladimir Jezdić Skadarska 34, 11000 Belgrade S Vedran M. Latinčić Stanoja Glavaša 5, 11000 Beograd ES Vedran M. Latinčić

208 | rotari monografija

2006 (24) Utorak 19.30h Hotel “Majestic”, Obilićev venac 28, Beograd P Jovan Popesku S Milica Mladenović ES Milica Mladenović

RK Beograd International, Srbija 2004 (20) Četvrtak 12.30h Rest. “Đorđe”, Moravska 10, Beograd P Tomislav Šunjka S Miroslav Stojanović

RK Beograd-Metropolitan, Srbija 2004 (30) (R) Utorak 19.30h Hotel Hyatt Regency, Novi Beograd P Davor Papac S Miomir Gatalović ES Nataša Međo

RK Beograd-Sava, Srbija 2006 (22) (R) Ponedeljak 19.30h Hotel Continental Beograd, Milentija Popovića 7B, Novi Beograd P Petar Miljković S Bojan Sretenović

RK Beograd-Singidunum, Srbija 1996 (32) (R) Ponedeljak 19.30h Aero klub, 4 Uzun Mirkova ul., Beograd P Dušica Relić S Ljubomir Orlović ES Vesna Plećaš

RK Beograd Skadarlija, Srbija 2007 (36) Utorak 20h Hotel Continental Beograd, Milentija Popovića 7b, Beograd P Zoran Nikola Dražeta S Dalibor Lazović

RK Beograd-Stari grad, Srbija 1999 (41) (I) (R) Sreda 20h Hotel Continental, Beograd P Aleksandar Gajić S Miodrag Milošević ES Maja Tomić

RK Beograd Vračar, Srbija 2010 (17) Sreda 20h Aero Klub, Uzun Mirkova 4, Beograd P Darko Reljić S Lidija Bartuš Vasiljević

RK Bijelo Polje, Crna Gora 2008 (20) Četvrtak 19.30h Motel Durmitor, Bijelo Polje P Zvonimir Mrdović S Željko Madžgalj

RK Budva, Crna Gora 2002 (24) (R) Četvrtak 21h Blue Star Hotel, Budva P Radomir Bošković S Branka Čvorović ES Svetlana Ivanović

RK Čačak, Srbija 2002 (13) Ponedeljak 20.30h Motel Kole, B. Oslobodilaca, Čačak P Nenad Tutunović S Saša Spasojević

RK Ćuprija-Morava, Srbija 2004 (28) (R) Četvrtak 20h , Ćuprija P Saša Sibinović S Vladan Cvetković

RK KanjižaMagyarkanizsa, Vojvodina 2009 (11) Utorak 20h Rest. Delikates, Kanjiža, na obali Tise, Kanjiža P Istvan Dukai S Gizela Istvan Soti

RK Kikinda, Vojvodina 1997 (20) Sreda 20h Restoran Radnički dom, Uglješe Terzina 15, Kikinda P Nikola Karanović S Milan Jovanović ES Veselinka Veskov

Srbija 2004 (16) Četvrtak 20h Restoran “Vitez”, Ul. 7.jula br. 29, Jagodina P Goran Jeličić S Slobodan Tomić

Vojvodina 2009 (23) Četvrtak 20h Rest. Bački Ručak, Maršala Tita 45, Kucura P Julijan Ruskovski S Imre Gšveng

RK Kula, Vojvodina 2005 (14) Četvrtak 20h Rest. Ćuprija, 6 V. Vlahović ul, Kula P Nedeljko Mrkaić S Eva Bako ES Snežana Tunguz

RK Leskovac, RK Kragujevac, Srbija 1997 (20) (R) Ponedeljak 20h Hotel Kragujevac, Kralja Petra I 21, Kragujevac P Božović Vladimir S Dejan Ilić

Srbija 1997 (15) (R) Utorak 20h City Council Rm., Leskovac P Slaviša Todorović S Tatjana ES Aleksandar Atanasijević

RK Loznica, RK Kragujevac-Šumadija, Srbija 2009 (19) Utorak 20h Rest.

Di Trevi, Radoja Domanovića 1, Kragujevac P Zoran Vulović S Darko Đorić

Srbija 2010 (25) Ponedeljak 20.30h Restoran Zlatna ribica, Vuka Karadžića bb, Loznica P Zoran Milisav Đurić S Milan M. Pavlović

RK Niš, RK Kraljevo, Srbija 2002 (28) (R) Utorak 20h Rest. Ženeva, Karađorđeva 54/1, Kraljevo P Silvana Reljić S Dragica Spajić ES Vesna Vukadinović

RK Kruševac, RK Jagodina,

RK Kucura,

Srbija 2002 (24) (R) Utorak 2030 Hotel Novi Palas, Trg Mira 7, Kruševac P Ivan Andelić S Ivica Marić

Srbija 1995 (25) (R) Ponedeljak 20h Rest. Sinđelić, Nikole Pašića 36, Niš P Dragan Jevrem Ilić S Branimir Novaković

RK Niš-Centar, Srbija 2008 (20) Sreda 20h Univ. of Niš, Šumatovačka bb, Niš P Novica Simić S Katarina Adamović

rotari monografija | 209

RK Niš-”Konstantin Veliki”, Srbija 2006 (40) (I) (R) Četvrtak 20.30h Hotel Aleksandar, Njegoševa 81A, Niš P Milorad Džinčić S Miloš Radić

RK Niš-Mediana, Srbija 2010 (20) Četvrtak 20h Garni hotel Svrljižanka, Knjaževačka 22, Niš P Leonid Stoimenov S Miloš Kostić ES Saša Petrović

RK Niš-Naissus, Srbija 2009 (27) (R) Sreda 20h Hotel Panorama Lux, Svetolika Rankovića 51, Niš P Andrijan Tasić ES Nataša Luxor

RK Novi Sad, Vojvodina 1995 (57) (R) Ponedeljak 20h Hotel Park, Novosadskog sajma 35, Novi Sad P Slaviša Grujić S Sava Stojanov

RK Palić,

RK Požarevac-Viminacium,

Vojvodina 2004 (23) Sreda 20h Rest. Mala Gostiona Palić, Park heroja 15, Subotica / Palić P Aleksandar Rotar S Eleonora Marton

Srbija 2009 (5) Utorak 19h Community Develop. Ctr., Crljenac Malo Crniće P Dušan Stevanović S Boško Tadić

RK Pančevo,

RK Prokuplje,

Vojvodina 2004 (23) (R) Utorak 20h Rest. Mladost, Makedonska bb, Pančevo P Drago Berginc S Zdenka Radojković

Srbija 2008 (22) (R) Ponedeljak 2000 Rest. Facir, Prokuplje P Zoran Miloš Jevtović S Zoran Raičević

RK Pančevo-Mihajlo Pupin, Vojvodina 2008 (20) Četvrtak 20h Rest. Santa Lucija, Kočina 5, Pančevo P Nebojša Alimpije Prekić S Ivan Romanić

RK Ruma, Srbija 2008 (21) Ponedeljak 20h Rest. Vulin, Vladimira Nazora 86D, Ruma P Vladimir Lalošević S Nada Šerifović

RK Šabac, RK Pirot, Srbija 2005 (22) (I) (R) Utorak 20h Garni Hotel SINKOM, Nikole Pašića b.b., Pirot P Vladica Tošić S Dimitrije Vidanović ES Dejan Manić

Srbija 2010 (12) Ponedeljak 20h Rotary klub Šabac, Cara Dušana 40, Šabac P Slobodan Ilija S Vladimir Slobodan Marković ES Žika Arsenović

RK Senta, RK Novi Sad-Dunav, Vojvodina 2005 (27) Utorak 20h Hotel Leopold, Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad P Milan Dimitrić S Marko Putnik

RK Pljevlja, Crna Gora 2008 (21) Sreda 19h Hotel Gold, Marka Miljanova bb, Pljevlja P Adnan Hadžiosmanović S Snežana Krsmanović

RK Novi Sad-Petrovaradin- RK Podgorica, Crna Gora 1998 (34) Sreda 16h Fruška Gora, Hotel Best Western Premier

Vojvodina 2009 (19) Sreda 20h Restoran Staro Zdanje, Trg Marije Trandafil, Novi Sad P Slavko Mladen Kolarić S Aleksandar Milošev

210 | rotari monografija

Podgorica, Svetog Petra Cetinjskog 145, Podgorica S Blažo Saban

Vojvodina 2006 (24) Četvrtak 2000 Hotel Royal, Glavni trg 11, Senta P Mihály Vasas S Oskar Sok

RK Smederevo, Srbija 2006 (28) Ponedeljak 20h Administrativna zgrada Monopola, P.O. Box 128, Smederevo P Tomislav Stevanović S Dragoljub Martić Email: rotaryclubsd@gmail.com

RK Sombor,

RK Ulcinj,

RK Zrenjanin,

Vojvodina 1999 (28) (R) Utorak 20h Vila Tamara, Sombor P Vojislav Miškov S Veljko Bozo ES Viktorina Kerhani

Crna Gora 2006 (18) (R) Petak 21h Hotel Dvori Balšića, Stari Grad BB, Ulcinj P Suada Ismailaga S Šućurija Reslubegović ES Dženita Odobašić rotaryulcinj@t-com.me

Vojvodina 1998 (23) (R) Četvrtak 20h Hotel Vojvodina, Trg Slobode 5, Zrenjanin P Radovan Eleković S Dragan Maksa Ivanov

RK Sremska Mitrovica, Vojvodina 2004 (23) Utorak 2000 Rest. Balkan, Dositejeva 11, Sremska Mitrovica P Vladimir S Ilija Zubac

RK Stara Pazova, Srbija 2010 (26) Ponedeljak 2000 Rest. Dukat, Nikole Momčilovića 49, Stara Pazova P Živan Sarić S Željko Katić

RK Stari Bečej, Vojvodina 2009 (19) Četvrtak 2000 Hotel Bela Lađa, Zelena 2, Bečej P Gulyas Zoltan S Nandor Lajos Ferenc

RK Valjevo, Srbija 1996 (35) Ponedeljak 2030 Hotel “Grand”, Valjevo P Slavoljub Mladenović S Nikola Božić

RK Veliko Gradište, Srbija 2010 (20) Petak 20h Motel Danube Flower, Jezerska bb, Veliko Gradište P Stokić Branislav Aleksander S Mijajlović Milutin Zorica

RK Vranje, Srbija 2009 (25) Utorak 20h Rest.

Poslovni Klub Haremluk, Pionirska 3, Vranje P Ninoslav Trajković S Irena Ivanović-Stošić

RK Subotica, Vojvodina 1997 (35) (R) Utorak 2000 Hotel “Patria”, Đure Đakovića bb, Subotica P Radovan S Gábor Dudás

RK Topola-Oplenac, Srbija 2007 (17) Ponedeljak 20h National Restoran Hotela Oplenac, Topola P Dejan Veljković S Dragoslav Jevđić ES Dragoslav Jevđić

RK Zaječar, 2007 (13) Utorak 20h Hotel Srbija Tis, Zaječar P Dejan S. Pešić S Srđan G. Stanojević

RK Zemun, Srbija 1995 (33) Utorak 20h Bulevar Nikole Tesle 3, Beograd P Predrag Ćurčić S Marina Cvijanović ES Natali Kos

rotari monografija | 211

RK Zemun

P

očeci reosnivanja Rotari kluba Zemun datiraju iz 1987. godine kada se grupa ljudi okuplja u poslovnom klubu „Mentor“ koja se sastajala u hotelu „Internacional“.

Nakon treće godine okupljanja članova kluba „Mentor“ oko rotarijanskih ideja i principa, 1990. godine formira se inicijativna grupa RK Zemun na čelu sa Petrom Damljanovićem. Nakon prijema RK Beograd u Rotari International 12 članova iz Zemuna postaju članovi RK Beograd. Na osnovu dogovora o širenju rotarija kod nas, 24. marta 1994. formira se Rotari sto u Zemunu koji je činilo članova. U to vreme srpski rotarijanci bili su okviru distrikta 1910 koji je obuhvatao Južnu Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju i BiH. Zbog niza političkih problema koji su se tada dešavali RI odlučuje da Srbiju 1994. godine izmesti iz ovog distrikta u Specijalnu zonu širenja.

Septemra 1994. godine RK Zemun postaje zvanično rotari klub sa svim pravima. Prvi oficijelni čarter u Srbiji nakon Drugog svetskog rata desio se u beogradu 25. februara 1995. godine kada su zajedno čarterovani RK Beograd, RK Zemun i RK Novi Sad. Nakon ukidanja Specijalne zone širenja 2000. godine Srbija postaje deo distrikta 2480.

RK Zemun aktivno je učestvovao u razvoku rotari pokreta u Srbiji. Izdao je 12 brojeva časopisa Rotarijanac koji se bavio rotari problematikom. Veoma aktivno je učestvovao u pripremi i izdavanju prve knjige u novijoj rotari istoriji „Sve o Rotariju“.

212 | rotari monografija

Zemun je zahvaljujući RK Zemun proglašen „Gradom mira“ u okviru globalnog projekta i u konkurenciji velikog broja svetskih gradova.

RK Zemun je aktivno radio na humanitarnim projektima.

Organizovao je dobrotvorne koncerte „Za dan duži od noći“ nekoliko godina. Na koncertu u Centru „Sava“ 1993. godine prisustvovalo je oko 3.000 ljudi. Sav prihod sa ovih koncerata bio je namenjen Crvenom krstu, Dečijoj klinici u Tiršovoj i Zavodu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

RK Zemun je i učestvovao u opremanju Dečijeg doma kod škole Božidar Adžija gde je boravilo 54 dece iz Bosne bez roditelja, nabavci velike količine igračaka za Zavod za nezbrinutu decu na Voždovcu, Dečijem odeljenju Zemunske bolnice, Dečijem odeljenju Onkološkog instituta, Asocijaciji Roma i vrtiću „Čigra“ na Zvezdari.

Organizovan je doček izbeglica iz Hrvatske na granici sa Srbijom kada su podeljeni hrana i pelene za bebe i hrana i piće za odrasle.

Takođe, ovaj klub je snabdeo porodilište u Zemunu opremom vrednom oko 30.000 dolara. Tom prilikom nabavljen je kardiotokograf, vakuum ekstraktor i druga oprema.

Jedna od značajnijih akcija je pomoć školi za decu oštećenog sluha „Radivoj Popović“ za nabavku slušnih aparata i učila u vrednosti od 20.000 dolara.

RK Beograd Singidunum

I

nicijativa za pokretanje trećeg Rotari kluba u Beogradu, pored postojećih RK Beograd i RK Zemun, potekla je od grupe rotarijanaca iz RK Beograd koji su 5. maja 1995. godine o svojoj nameri izvestili Predsednika kluba i Predsedničkog administratora za Specijalne Zone širenja rotarijanstva i zatražili odobrenje za pokretanje procedure za osnivanje novog kluba.

Rotari Klub Beograd-Singidunum osnovan je 30. oktobra 1995. godine sa ciljem da razvija predanost radu, uzajamno poznavanje i poštovanje između svojih članova, da ostvaruje međunarodnu saradnju, da organizuje i pruža humanitarnu pomoć. Članovi osnivači bili su: inž. Goran Alikal-

fić, inž. Ljubomir Anđelković, Akademik Ivan Antić, adv. Zoran Ateljević, inž. Dragomir Acović, Akademik Miroslav Gasić, inž. Branko Danilović, Prof. Dr Naum Dimitrijević, inž. Pero Zdrakić, turizmolog Jovan Zdravković, pravnik Kaća Lazarević, Prof. Dr Zdeslav Milinković, Prof. Dr Dobrosav Mitrović, Prof. Dr Mihajlo Mitrović i inž.

Spasoje Mihić.

Za prvog predsednika izabran je prof. dr Naum Dimitrijević. Vodeći računa o zastupljenosti različitih profesija, Beograd-Singidunum povećava članstvo i 30. maja 1996. godine, kada je svečanim uručenjem Povelje primljen u Međunarodnu Rotari organizaciju (Rotary International), klub broji 27 članova. Pored

rotari monografija | 213

osnivača tu su prof. dr Mijat Damjanović, inž. Branislav Ðurković, sportista Ratomir Dujković, reditelj Ivo Laurenčić, inž. Ðorđe Lukić, prof. Nikola Maričić, adv. Radomir Milošević, inž. Ivan Ratković, prof. dr PREDSEDNICI Rk BEOGRAD-SINGIDUNUM 1995/1996

Naum Dimitrijević, Prof. dr

1996/1997

Dragomir Acović

1997/1998

Zdeslav Milinković, Prof. dr

1998/1999

Dobrosav Mitrović, Prof. dr

1999/2000

Ljubomir Andjelković

2000/2001

Jovan Zdravković

2001/2002

Kaća Lazarević

2002/2003

Nikola Maričić, Prof. dr

2003/2004

Zoran Todović, Prof

2004/2005

Mijat Damjanović, Prof. dr

2005/2006

Miroslav Filipović

2006/2007

Siniša Avramović, Prof. dr Med. Sci

2007/2008

Aleksandar Luj Todorović, Prof. dr

2008/2009

Branislav Đurković

2009/2010

Đurđe Ninković

2010/2011

Svetislav Goncić

2011/2012

Dušica Relić

2012/2013

Mihailo Vukobratović

2013/2014

Ljubomir Orlović

214 | rotari monografija

Vladimir Petronić, grafičar Zoran Todović, vajar Dr Miodrag Vučićević i jos jedna dama, inž. Dušica Relić.

Klub sponzor bio je RK Beograd, a kum pređašnji predsednik tog kluba prof. dr Nikola Tasić.

U najznačajnije akcije RK Beograd-Singidunum mogla bi se ubrojiti pomoć deci koja su u ratovima na teritoriji bivše SFRJ ostala bez roditelja preko humanitarne organizacije “Naša Srbija”. Pomoć je iznosila 25.000 dolara, a ostvarena je u saradnji sa RC Riccione Cattolica iz Italije i Rotari fondacijom. Time je obezbedjeno da 80 dece godinu dana prima mesečnu pomoć u visini 50 maraka. Drugu veću akciju klub je ostvario uključenjem u Matching Grant projekat sa RC Staines iz Engleske kada je obezbeđen respirator za odeljenje neonatologije GAK “Narodni front” u vrednosti 26.000 EUR. RK Beograd-Singidunum može da se pohvali dobrom saradnjom sa RK Budva i zajedničkim organizovanjem dva letnja kampa na kojima su učestvovali mladi sa svih kontinenata, kao i slanjem naše omladine na letnje kampove u Evropi. Klub redovno pomaže rad Rotaract kluba Beograd-Centar i Inner Wheel kluba BeogradSingidunum, kao i nekoliko organizacija slepih i slabovidih lica.

RK Valjevo

R

otari klub Valjevo je čarterovan 23. novembra 1996. godine. Mentor (kum) Rotari kluba Valjevo bio je Rotari kluba Zemun, a ispred tog kluba za kontakte sa našim klubom bio je zadužen Petar Damnjanović.

Najznačaniji projekti koje je Rotari klub Valjevo realizovao tokom svog petnaestogodišnjeg postojanja: - Opremanje Doma za decu bez roditeljskog staranja “Mihailo Stupar” (projekat enterijera, nameštaj u sobama, unutrašnje uređenje) u vrednosti od 12.000 švajcarskih franaka - Opremanje škole u Rabrovici (nabavka dela nameštaja, učila, TV, video rikordera i sl.) u vrednosti od 5.000 dolara - Nabavka vozila “Pincgauer” za Zdravstveni centar Valjevo - Nabavka opreme i medicinskog materijala za Zdravstveni centar Valjevo, posebno za Odeljenje oftalmologije (saradnja sa Rotari klubom iz KlermonFerana u Francuskoj, uz svesrdnu pomoć slikara Slobodana Jevtića Pulike, Valjevca koji decenijama živi i radi u Francuskoj i član je Rotari kluba u KlermonFeranu)

- Nabavka veće količine sijalica za valjevske škole (saradnja sa rotari klubovima iz Norveške) - Realizacija projekta pomoći deci ometenoj u razvoju vrednog 25.000 dolara - Organizacija izložbi Slobodana Jevtića Pulike i dr Katrin Lumbrozo u Zdravstvenom centru Valjevo - Osnivanje i opremanje Francuske čitaonice u Predsednici RK Valjevo 1996/97

VIGOR MAJIĆ

1997/98

ALEKSANDAR MITROVIĆ

1998/99

MIODRAG MAKSIMOVIĆ

1999/2000

VOJISLAV JOVANOVIĆ

2000/01

SLOBODAN ILIĆ

2001/02

ZORAN JOKIĆ

2002/03

VLADAN TANASKOVIĆ

2003/04

MIROSLAVA MAKSIMOVIĆ

2004/05

DRAGAN IVANOVIĆ

2005/06

PETAR NIKOLIĆ

2006/07

ILIJA TRIPKOVIĆ

2007/08

SLOBODAN ĆIRIĆ

2008/09

SLOBODAN ARSENIJEVIĆ

2009/2010

VLADIMIR KRIVOŠEJEV

2010/2011

DRAGOJE ZEKAVICA

2011/2012

SLAVOLJUB MLADENOVIĆ

2012/2013

RADIŠA SREĆKOVIĆ

rotari monografija | 215

Valjevu u prostoru Škole za strane jezike “Kontekst” (saradnja sa Rotari klubom iz Klermon-Ferana) - Organizacija nekoliko poseta Valjevu ambasadora akreditovanih u našoj zemlji (ambasadori Francuske, Švajcarske i dr.)

- Pomoć Klubu lečenih alkoholičara “Lav”

- Učešće u realizaciji projekta švajcarskih i beogradskih rotarijanaca koji su poklonili devet računara osnovnim školama u Donjim Leskovicama, Goloj Glavi i Valjevu - Pomoć Milosrdnoj ambulanti “Simeon Mirotočivi” u Valjevu - Organizacija pozorišne predstave francuskih pantomimičara i koncerta francuskih rok muzičara - Višegodišnja organizacija tradicionalnog Međunarodnog letnjeg omladinskog kampa za mlade iz više zemalja koji dolaze u Valjevo na predlog inostranih rotari klubova - Višegodišnja organizacija učešća mladih iz Valjeva na međunarodnim rotari kampovima koji se održavaju tokom leta širom Evrope - Organizacija tradicionalne godišnje manifestacije – okupljanja rotari klubova iz zemlje i inostranstva u Brankovini, povodom primopredaje dužnosti rukovodstava klubova (svake godine krajem juna) - Organizacija akcije pošumljavanja goleti - Pomoć obolelom članu Rotari kluba Jagodina - Novčana pomoć valjevskoj porodici postradaloj od požara, pomoć postradalima u zemljotresu u Kraljevu, učešće u rotarijanskim akcijama pomoći narodima Japana i Grčke - Novčana pomoć devojčici Jeleni Kićanović iz Bačevaca, teškom invalidu

216 | rotari monografija

- Organizovanje aukcijske prodaje slika Valjevca Slobodana Jevtića Pulike, rotarijanca iz KlermonFerana (Francuska), čiji je čist prihod od oko dve hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti uplaćen za narodnu kuhinju - Rotari klub Valjevo je zajedno sa rotarijancima iz Klermon-Ferana i rotarijancima iz italijanskog kluba La Lomelina kod Milana realizovao projekat nabavke dela kompjuterske, astronomske i speleološke opreme za Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda” iz Valjeva, vredne 12 hiljada američkih dolara. Taj novac je obezbeđen ličnim sredstvima rotarijanaca iz tri kluba i učešćem Rotari fondacije - Rotari klub Valjevo je od 15. januara 2010. godine, u saradnji sa Crvenim krstom Valjevo, pokrenuo narodnu kuhinju za 100 sugrađana slabog materijalnog stanja koji sebi ne mogu da priušte ni jedan topli obrok dnevno. U proteklih skoro dve godine siromašnim građanima Valjeva na ovaj način je podeljeno skoro 50 hiljada obroka. Uz članove Rotari

kluba, ovaj projekat finansiraju valjevski privrednici, pojedinci, a obezbeđen je i deo sredstava preusmerenih preko tužilaštava na ime izrečenih kazni u krivičnim postupcima - Povodom petnaestogodišnjice postojanja, Rotari klub Valjevo sa gostima iz 17 klubova širom Srbije na svečanosti u Valjevu krajem novembra 2011. godine, u opremi i gotovom novcu prikupio sredstva u vrednosti od oko 1.200 evra koja su uručena kao pomoć valjevskom Društvu za cerebralnu paralizu.

RK KRAGUJEVAC

P

rijateljstvo između kragujevačkog hirurga Dr Vladete Nedeljkovića i Slobodana Jankovića, biznismena i rotarijanca, rođenog Kragujevčanina, doprinelo je 17. oktobra 1996. godine održavanju prve Rotari sesije u istoriji Kragujevca. Tada su naši dragi prijatelji i kumovi iz RK Beograd u restoranu ,,Di Trevi” pred oko dvadeset Kragujevčana, održali prezentaciju Rotari vizije. Bilo je to nezaboravno veče druženja, prijateljstva, uspostavljanja novih kontakata, priča o istoriji rotarijanstva, snazi, značaju, ugledu, svetskoj porodici klubova, funkcionisanju, osnovnim načelima. Vizija je bila rođena, samo ju je trebalo materijalizovati. Nepunih godinu dana kasnije, 06. decembra 1997. godine, RK Kragujevac je zvanično čarterovan. Ljudi koji su oživeli i živeli priču o prijateljstvu su: Vladeta Nedeljković, Zoran Matović, Mirko Rosić, Branko Marjanović, Bratislav Uraković, Jovica Marković, Milka Kadribašić, Slavica Kominac, Nebojša Bećarević, Veroljub Marković, Mirjana Matović, Marija Božinović, Vidan Papić, Vlatko Rajković, Miodrag Ribarić, Dragan Popovski, Vlada Božović, Radomir Totović, Tihomir Vujadinović, Dragan Marisavljević, Dragoljub Stojanović, Živomir Ranković, Miodrag Milošević, Nebojša Popović, Branko Matović, Zoran Luković, Zoran Lukić, Živorad Arnautović i Vladislav Avramović.

Od tada do danas rotarijanci RK Kragujevac uzeli su učešće u mnogobrojnim humanitarnim akcijama. Posebno je veliki „grant“ projekat sa klubovima iz Škotske i Austrije za donaciju Kliničkom centru Kragujevac iz sredstava Rotari fondacije. Zajedno sa bratskim klubom ,,Great Barr” iz Birmingema nabavljeno je sanitetsko vozilo i kompletno opremljena ambulanta u selu Toponica. Ne treba zaboraviti ni nabavku proteza za decu obolelu od cerebralne paralize u saradnji sa klubom ,,Roma Paladino” iz Rima. Širenje rotarijanstva u svom okruženju je prirodan zadatak koji se nametnuo prvom klubu u Šumadiji. RK Kragujevac se može pohvaliti da je kumovao formiranju Rotari klubova Čačak, Topola, Beograd

Skadarlija i najmlađem novom klubu u istom gradu Kragujevac Šumadija. Sabornost oko Rotari ideje rotarijanci Kragujevca čine Poveljom koju su potpisali svi susedni klubovi o zajedničkim sastancima i učestvovanjem u humanitarnim akcijama. Tako su Rotari klubovi Čačak, Topola, Kraljevo i Kragujevac zajednički sproveli akciju „Rotari obala“ , uređenja životne sredine u svom gradu.

U rotarijanskoj 2011/12. godine RK Kragujevac čine članovi: Vlada Božović, predsednik, Zorica Jestrović, Vlada Živković, Ivan Simić, Dejan Ilić, Dejan Urošević, Tihomir Vujadinović, Desa Petrović, Dragan Marisavljević, Dragan Bataveljić, Dejan Stanišić, Mukaram Sajed, Predrag Rančić, Saša Pilipović, Mića Pantović, Bratislav Uraković, Dragan Obradović, Zoran Luković, Aleksandar Spasić i Zoran Mihajlov.

Posebno mi je drago da sam u dva mandata bio asistent Distrikt guverenera, obišao većinu klubova u okruženju sa misijom širenja Rotari ideje i stekao mnogo trajna prijateljstva.

(Bratislav Uraković)

rotari monografija | 217

RK kikinda

OSNIVANJE ROTARY CLUBA VELIKA KIKINDA Rotary club Velika Kikinda pripadao je velikoj porodici Rotary klubova u svetu, a bio je jedan od mladjih klubova u Jugoslaviji. Primljen je u Rotary International 12.03.1937. godine kao klub broj 4176.

Osnivanje je pomogao kumovski klub iz Novog Sada. Klub je prilikom osnovanja brojao 15 članova osnivača. Prvi predsednik RK Velika Kikinda bio je dr Ijija Sindik.

Zajednička svečanost prijema chartera Rotary klubova Velika Kikinda, Stari Bečej i Petrovgrad (Zrenjanin) održana je 05.06.1937. godine u Petrovgradu.

REOSNIVANJE ROTARY CLUBA KIKINDA Na inicijativu g. Branislava Ivačkovića, člana RK Novi Sad 17.06.1996. godine održan je sastanak

218 | rotari monografija

Predsednici RK kikinda 1997/98

Mladen Simić

1998/99

Svetozar Tatić

1999/00

Bozidar Vlasić

2000/01

Janoš Biber

2001/02

Zoran Stojisavljević

2002/03

Djura Šibul

2003/04

Petar Mirkov

2004/05

Dragoslav Miškov

2005/06

Dragan Strajnić

2006/07

Djura Djurdjulov

2007/08

Miloš Sekulić

2008/09

Kosta Pjević

2009/10

Jovan Sekulić

2010/11

Ivan Mrdjanov

2011/12

Nikola Karanović

2012/13

Dragan Rankov

na kome je pokrenuta inicijativa za reosnivanje Rotary cluba Kikinda. Tom sastanku iz Kikinde prisustvovao je g.

Mladen Simić. U narednom periodu, iz nedelje u nedelju, širila se ideja o Rotary klubu Kikinda. Povećavao se broj članova. Veliku pomoć pružali su članovi kumovskog kluba RK Novi Sad: g. Miomir Šećerov, g.Predrag Zumbulović, g.Duško Bošković i kum Bane Ivačković.

Sve aktivnosti kluba su bile praćene od strane administratra RI g. Petera Guta kojem je 29.10.1997. godine prvi put zvanično prezentovan rad kluba i koji je od strane administratora pozitivno ocenjen.

Ubrzo nakon ove posete, tačnije 16.12.1997. godine stigao je dopis da je Rotary club Kikinda primljen u Rotary International. Čarter ceremonija je održana 09.05.1998.

Rotary club Kikinda je od reosnivanja do danas realizovao dosta humaniratnih akcija: opremili smo kabinet fizike u kikindskoj gimnaziji, opremili vežbaonicu za psihomotorne i korektivno-preventive vežbe u specijalnoj školi osnovnoj školi u Bašaidu pomogli smo adaptaciju sanitarnih čvorova pomogli smo nabavku sitnih rekvizita za korekciju telesnih deformacija učenika u specijalnoj školi specijalnoj školi “6.oktobar” Kikinda nabavili smo udžbenike školske 2009/10. pomogli smo

skromnim prilogom otklanjanju posledica zemljotresa na Haitiju i Kraljevu kulturno umetničkom društvu “Gusle” smo obezbedili nabavku nošnji i rekonstrukciju sale za vežbanje Opštoj bolnici kikinda, internom odeljenju i službi za anesteziju i reanimaciju sa jedinicom intezivne nege smo u 2011. obezbedili neophodne medikamente.

Uspešno smo završili dva Matching Granta: a) Po jedan topli obrok u toku školske godine za decu u specijalnoj školi (24.450 USD) i b) Dečije igralište deci Kikinde (14.550 USD).

Saradjujući sa po 3 Rotary cluba iz Madjarske, Rumunije i Vojvodine osnovali smo trilateralu i svake godine pomogli da desetoro dece uzrasta 12-13 godina boravi 10 dana u letnjem kampu koji se organizuje u Madjarskoj.

Od osnivanja RC Kikinda do danas je uz nesebičnu pomoć RC iz Švajcarske i G-dina Petera Guta, Bolnici Kikinda u čijem sklupu je i Hitna služba, donirao četiri sanitetska vozila.

Već 11 godina naš klub stipendira studente prve godine faklulteta koji su pokazali nabolje rezultate nakon završene srednje škole i postigli najbolji uspeh na prijemnom ispitu. Do sada smo dodelili 39 stipendija.

Tradicionalna manifestacija “DANI LUDAJE” svake godine se organizuje drugog vikenda u oktobru mesecu. Tom prilikom organizujemo susrete sa rotarijancima i sav prihod je uvek namenjen našim humanitarnim akcijama. Šireći ideju Rotarija kao sponzor (kumovski) klub pomogli smo osnivanju: RC Senta, RC Kanjiža, RC Beograd-Čukarica i RC Stari Bečej.

Naš član, dr Dragan Rankov je prisustvovao Rotary Iternational Convention : Čikago 2005. god.

Montreal 2010. god.

New Orleans 2011.god.

rotari monografija | 219

RK SUBOTICA

K

ada bi papir imao dušu i razum i kada bi mogao da govori onoliko, koliko može da pamti u nekom gradskom arhivu, možda za 100 godina ova hartija će se hvaliti svojim komšinicama sa iste police, kako pamti dan reosnivanja Rotari kluba u Subotici.

Bio je to čin lepog vraćanja dobroj tradiciji i obnavljanja nečeg valjanog i humanog. Ako sve teče i ako se sve menja i ako su večna samo pokoljenja, neka ovaj papir ostane svedok novim pokoljenjima da je u Subotici 17. juna 1997. godine, održana reosnivačka skupština našeg kluba. Ideja rotarijanstva okupila je 25 Subotičana spremnih na pružanje usluga u svakodnevnom životu, onima kojima je najpotrebnija i to onako kako više od 1.300.000 rotarijanaca čine preko 100 godina na ovoj planeti.

Na osnovu dogovora dr. Đorđa Petričevića, prof. dr. Tome Krmpotića i Josipa Šušnjara prvi zvanični sastanak Inicijativne grupe održan je 06.maja 1997. godine u prostorijama Vaterpolo kluba Spartak. Sastanku su prisustvovali sem navedenih inicijatora i Duško Guslov dipl. inž. i Vladimir Agatonović građ.inž.

Na sastanku Upravnog odbora RC Novi Sad i Inicijativne grupe iz Subotice 02.06.1997. godine u sastvu dr Đorđe Petričević , prof..dr.Toma Krmpotić i Josip Šušnjar dip.ecc., predsedavao je Momir Šećerov, advokat iz RC Novi Sad i dogovoreno je da će ovaj klub biti kumovski i da će pružiti punu podršku. I zaista, u rekordnom roku - uz svesrdnu pomoć kumovskog kluba i to pre svega Momira Šećerova, Dragomira Ivkovića i Branislava Ivačkovića pripremljena je Reosnivačka skupština. Reosnivačka skupština Inicijativne grupe za formiranje RC Subotica održana je 17.06.1997. godine u prostorijama restorana „Incognito“ u ulici Huga Badalića broj 3. u utorak u 20 časova.

Reosnivačkoj skupštini prisustvovalo je 25 članova od 31, koliko su potpisali Akt o osnivanju, iz Subotice, 6 članova RC Novi Sad i jedan član iz RC Segedin.

Za prvog predsednika izabran je dr. Đorđe Petričević,

220 | rotari monografija

za budućeg predsednika Josip Šušnjar, za sekretara i klubskog ceremonijara prof. dr.Toma Krmpotić, za blagajnika, rizničara i čuvara trezora Suzana Konen i za saradnju sa drugim klubovima i meĎunarodnu saradnju Duško Guslov.

Dana 16.12.1997. godine stiglo je pismo Petera Guta iz Švajcarske, kojim nas obaveštava da smo sa tim datumom ponovo primljeni u Rotary International. Dakle, posle 57 godina i 24 dana od gašenja RC Subotica 1941. gdine, za samo šest meseci od inicijative do reosnivanja, RC Subotica svečano je primljen u RI 04.04.1998. godine, a proslava je upriličena u Gradskoj kući, uz prisustvo velikog broja rotarijanaca iz svih klubova u zemlji i važnih gostiju iz inostranstva, na čelu sa Peterom Gutom. Nastavljena je tradicija postojanja rotarijanstva u našem gradu, od kada je 24. i 25.05.1930. godine na Paliću, priređena zajednička čarter proslava novosadskog i osiječkog rotary kluba kao i našeg.

RC Subotica u periodu do gašenja kluba 1941. godine imao je najviše 34 člana, rotarijanske 1940-1941 godine, a naš reosnovani klub imao je najviše 42 člana 1998-1999. godine.

ZANIMLJIVOSTI Neverovatna je slučajnost da je: - predratni RC Subotica oformilo 26 članova osnivačke skupštine, - Osnivačkoj skupštini reosnivačkog kluba 1997. godine prisustvovalo je 25 od 31-nog člana koji su potpisali Akt o osnivanju, - Osnivačkoj skupštini Rotarakta prisustvovalo je 25 članova - u predratnom RC Subotica do gašenja bilo 12 predsednika, koliko je do sada bilo i u reosnovanom klubu, a u toku je mandat 13-og predsednika, - 2010. godine bilo 34 člana, koliko je bilo u RC Subotica 1941. godine.

- Prva humanitarna akcija reosnovanog RC Subo-

tica započeta je na samoj osnivačkoj skupštini i vezana je za slanje dece iz Subotice i ostalih gradova i rotary klubova iz Vojvodine u Maté Szalka u Mađarsku U predratnom klubu RC Subotica bilo je 63 člana u toku 12 godina, a u periodu od 1997 od dana reosnivanja do 2010 primljeno je 73 člana.

Značajno je da je RC Subotica 03.10.1998. godine formirao Rotaract čiji je prvi predsednik bio Kristijan Šušnjar, lekar. U proteklom periodu imao je niz izuzetno značajnih humanitarnih akcija pružanja pomoći ljudima i porodicama kojima je neophodna pomoć.

Postali su jedan od najorganizovanijih i najaktivnijih klubova u celom našem distriktu. Ovo je uzoran klub koji učestvuje u svim akcijama našeg RK i iz koga se regrutuju članovi RC i u Subotici i na Paliću.

Naš klub je u proteklom periodu šireći ideje rotarijanstva bio kumovski klub novoformiranim klubovima iz Bačke Topole, „Mihjalo Pupin“ iz Pančeva, Sente, Kule i Palića, istovremeno članovi našeg kluba prisustvovali su sastancima rotarijanaca u skoro 20-tak zemalja sveta. Naš klub bio je dobar domaćin mnogim značajnim gostima iz inostranstva i većini domaćih RC. Svakako je značajna aktivnost vezana za formiranje 2000.-te godine, asocijacije RC iz tri susedne zemlje Rumunije, Mađarske i Jugoslavije.

To je udruživanje RC tri distrikta i tri rotary kluba iz Subotice, Segedina i Temišvara, što je istaknuto kao jedinstven primer povezivanja i širenja rotarijanstva u celom svetu.

SIMBOL RC SUBOTICA Raspisan je interni konkurs kako bi utvrdili naš klubski simpol. Živojin Inić nam je predstavio svoje rešenje i rekao: „Pred vama je jedan brkati gospodin u odori i na biciklu koji simbolišu vreme začinjenja ideje o Rotarijanstvu. On je po opštem izgledu građanin sveta, kao što je i njegov bicikl, uz sve ostalo, bio glasnik novog doba. Rotarijanstvo utemeljeno na najlepšim tradicijama, insistirajući na sopstvenoj, ne pobija pravo ni na tekovine (kulturne i civilizacijske) sredina u kojima kroz rad klubova deluje. Građansko vaspitanje, džentlmenstvo, sportsmenstvo su deo najlepših tradicija Subotice i subotičana. Taj „čikica“ (on je po izgledu čak „bez vremena“) nosi po predlagaču „aroDOSADAŠNJI PREDSEDNICI I SEKRETARI KLUBA 1997-1998

Dr Đorđe Petričević 36 1. dr Toma Krmpotić

1998-1999

Josip Šušnjar 42 2. Jozsef Csikos

1999-2000

Imre Kern 29 3. Radovan Cvejić

2000-2001

Velimir Stefanović 25 4. Relja Burzan

2001-2002

Lajčo Mamužić 22 5. Gabor Dudaš

2002-2003

Bela Bodrogi 23 6. Tihomir Vasiljev

2003-2004

Duško Guslov 25

2004-2005

Lazar Markvić 27

2005-2006

Dr.Tivadar Toth 32

2006-2007

Milan Uzelac 30

2007-2008

Jozsef Csikos 34

2008-2009

Petar Glavaški 34

2009-2010

Nikola Matković 33

2010-2011

Martin Paloš 35

rotari monografija | 221

mu“ svega rečenog.“ Predlog je jednoglasno usvojen i tako se „rodio“ simbol bicikliste sa obrisima naše Gradske kuće.

Do sada su sastanci održavani u restoranu „Incognito“, hotel „Patrija“ u Vitraž Sali, „Elza pod tornjem“, restoran „Nepkör”, a sada hotel „Galerija“.

ZNAČAJNIJE HUMANITARNE AKTIVNOSTI Jedan od najznačajnijih ciljeva rotarijanstva je pružanje humanitarne pomoći onima kojima je najpotrebnija, solidarnost među ljudima i širenja prijateljstva i dobre volje. U proteklih 12 godina od reosnivanja naš RC Subotica pružao je nesebičnu pomoć kroz humanitarne akcije što je izuzetno značajno u ratnom periodu i periodu međunarodne izolacije naše zemlje.

Istakli bi: - Pomoć koja je pružena dečijoj ustanovi „Kolevka“ u nabavci lekova, hrane, mleka u prahu, šećera, sanitarnih hemikalija, patika i održavanje sanitarne opreme, instalacija, dvorišta i drugih neophodnih sredstava u teškom periodu izolacije. Za istu ustanovu nabavljeno je i manje putničko vozilo, - Zdravstvenom centru pružena je znatna pomoć i to za nabavku stručne literature u vrednosti od 10.000 EUR, zatim asfaltirane su unutrašnje kolovozne konstrukcije i trotoari, u više navrata popravljena je urbana oprema, izvršeni su značajni građevinski radovi u rekonstrukciji delova zgrade, nabavljena je posteljina, lekovi i hemijska sredstva za sanitarije.

Posebno značajna aktivnost bila je u nabavci jednog vozila za hitnu pomoć u vrednosti od preko 40.000 EUR. Vozilo je nabavljeno iz Švajcarske u saradnji sa Peterom Gutom.

- „Berbanski dani“ na Paliću održavaju se već 12 godina u septembru, a sve je počelo 17.septembra 1999. godine. Tada je prisustvovalo preko 20 000 građana koji su konzumirajući hranu i piće obezbedili sredstva u vrednosti preko 20 000 EUR, od čega je 14 861 bon prodat u pretplati. Posebna interesantnost je da je te godine pripremljen specijalan kotao koji je dopremljen iz Mađarske u kome je spremljeno 6.308 porcija ribljeg paprikaša i tada je postavljen Ginisov rekord. Sve ovo je bilo moguće samo uz pomoć svih rotarijanaca, članova porodice i prijatelja iz rotary klubova u našoj zemlji i inostranstva. Ova humanitarna aktivnost postala je tradicionalna i danas je

222 | rotari monografija

značajna kao humanitarna aktivnost u izuzetno teškim uslovima privređivanja i svetske krize. Iz prihoda ostvarivanih za vreme berbanskih dana pružena je pomoć deci koja boluju od dijabetesa, gluho-nemim osobama, kulturno umetničkim ustanovama, Zdravstvenom centru, ambulantama, studentima za studije u SAD, Nemačkoj, Italiji, Centru za socijalni rad, dečijoj ustanovi „Naša radost“, Udruženju za mentalno zaostalu decu, Udruženju za dečiju i cerebralnu paralizu, dečijoj ustanovi „Kolevka“, deci Roma, Udruženju izgnanih i prognanih lica, Udruženju paraplegičara, obolelim od multipleks-skleroze, slepim i slabovidim osobama, nezbrinutoj deci i deci bez roditelja, pružena je pomoć prvom nastradalom vojniku Ivi Coliću, koji je nastradao kod Danilovgrada prilikom NATO bombardovanja, itd.

- U kulturnim manifestacijama humanitarnog značaja pružena je nesebična pomoć svih rotarijanaca u proteklom periodu. Tako npr. održan je koncert Božićni oratorijum od Baha, eminentnih izvođača iz zemlje i inostranstva u Katedrali Sv.Terezije, kada je prisustvovalo preko 1500 gostiju. U istom prostoru održan je i koncert muzičke škole iz Subotice, kao i koncert svetski poznatog orguljaša iz Švajcarske-Petera Kellera-Bucsha. Svi prihodi sa konceta namenjeni su dečijoj ustanovi „Kolevka“. Članovi muzičke grupe „Renesans“ održali su humanitarni koncert „Humanitarne akcije pomoći Hilandaru“, koji je slavio 800 godina postojanja. Značajna aktivnost narodnog pozorišta „Nép szinház” bila je u prethodnom periodu jer je održano više predstava u cilju humanitarne pomoći u saradnji sa RC. - ZOO vrt je imao svoje mesto kome je pružana pomoć u posebno teškim uslovima izolacije.

- Organizovana je akcija slanja dece u Rotary kamp Maté Szalka u Mađarskoj, gde sada već 11-ti put deca iz Vojvodine i našeg grada kampuju. Bilo je godina kada je i po 30,40 i 50 učenika bilo u kampu godišnje iz Subotice, Novog Sada i Pančeva. Ova aktivnost je prva humanitarna akcija našeg kluba.

- Putem „Crvenog krsta“ pružena je pomoć penzionerima, učenicima srednjih škola, siromašnim licima. Pomoć je bila u odeći, obući i hrani.

- Prilikom Novogodišnjih i Božićnih praznika, organizovana je prodaja sendviča, čaja i sokova ispred Gradske kuće, a svake Nove godine, prikupljana je pomoć u odeći, obući i hrani i knjigama.

RK Zrenjanin

R

otari klub Zrenjanin prvobitno je osnovan 27. februara 1937. godine, a čarterovan 5. juna 1937. godine. Reosnivanje RK Zrenjanin odigralo se 7. novembra 1997. godine. Sastanci kluba se održavaju u hotelu “Vojvodina” četvrtkom u 20 sati.

Mentor Rotari klubu Zrenjanin bio je Rotari klub Novi Sad. Akcije RK Zrenjanin: Poklon dva sanitetska vozila 1999. i 2005. godine Zdravstvenom centru Zrenjanin. Donacija švajcarskih rotari klubova i RC Kusnacht-Zurich, posredstvom Petera H.Guta.

Odlazak desetoro dece iz Zrenjaninskih osnovnih škola u letnji omladinski kamp u organizaciji RC Holmezovasarhely u Mađarskoj, u okviru RRC TMB, juna 2004. godine.

Obezbeđenje četiri tone materijalne pomoći (šatora, vreća za spavanje, odeće za bebe, pribora za prvu pomoć), za nastradale od poplava u Banatu od RC Kardif ( DG Majkl Rei), jula 2005. godine.

Organizovanje sedmodnevne međunarodne likovne kolonije Belo Blato, u avgustu 2006, a nakon toga prodajna izložba slika u američkoj ambasadi u Beogradu.

Akcija “Sprečimo pandemiju gripa” u decembru 2009. godine, u okviru koje je predato oko 700 kilograma dezinficionih sredstava Predškolskoj ustanovi u Zrenjaninu koja ima 19 vrtića. Uručeno je i 30 CD sa predavanjem prim. dr Gaje Pozojevića, člana kluba, na temu “Pandemije gripa AH1N” Uvek prve subote u junu klub organizuje “Golf Day” manifestacije, a do sada je održano 12.

Predsednici RK Zrenjanin 1998/99

Mirjana Radojčić-Oberknežev

1999/2000

Ivica Tuškan

2000/01

Aleksandar Vojinov

2001/02

Slavoljub Dundjerski

2002/03

Sredoje Mihajlov

2003/04

Marinel R.Subu

2004/05

Dragutin Milićević

2005/06

Radojica Vorgić

2006/07

Momčilo Dragić

2007/08

Stanko Antanasijević

2008/09

Gavra Vlaškalin

2009/10

Petar Ćuk

2010/11

Dušan Grujić

2011/12

Radovan Eleković

rotari monografija | 223

RK Sombor

I

deju rotarijanstva doneo je u Sombor 30-tih godina prošlog veka dr Milenko Petrović.

Osnivačka skupština Rotari Kluba u Somboru održana je 19. aprila 1937. godine, u prostorijama “Lojda”, uz prisustvo 17 članova, koji su, pored obaveznih dokumenata, svojeručno potpisali do danas sačuvane izjave o prihvatanju članstva i pridržavanju usvojenih pravila.

Na inicijativu Dr Aleksandra Crevara je 4. avgusta 1998. godine grupa entuzijasta (Aleksandar Crevar, Branko Milešević, Radivoj Vukčević, Josip Fratrić i Saša Mešterović) uz svesrdnu pomoć Slobodana Marinkovića (tadašnjeg predsednika Rotari kluba Novi Sad) i ostalih članova mentorskog Rotari kluba Novi Sad, formirala inicijativnu grupu radi reosnivanja Rotari kluba u Somboru.

Zahvaljujući povećanju broja članova novembra 1998. godine inicijalna grupa postaje Rotari klub u osnivanju i već decembra 1998. godine se registruje kao udruženje građana. Pored članova inicijativne grupe, među osnivačima su još i: Momir Janjatović, Dragoslav Vidović, Milan Jovanović - Jofke, Veljko Suzić, Karlo Hameder i Branko Vasiljević.

Rotari klub Sombor je ponovo punopravni član Međunarodne Rotari organizacije od 27. avgusta 1999.

Svečano uručivanje povelje o članstvu Rotari kluba Sombor u Međunarodnom Rotariju i večera u tu čast održani su u subotu 15. aprila 2000. godine u u kristalnoj sali hotela „Sloboda“ u Somboru, baš kao pre 63 godine.

Rotari klub Sombor sastaje se utorkom u 20.00 časova u Maloj sali Vile Tamara u Somboru.

RK Fruška Gora

R

otari klub Fruška Gora dobila je čarter povelju 30. juna 2009. godine, a čarter ceremonija je održana 23. aprila 2010. godine. Osnivanje RK Fruška Gora sponzorisao je mentor klub Rotari klub Sombor.

Najznačajnije akcije Rotari kluba Fruška Gora su nabavka 1.000 knjiga za Gradsku biblioteku. To je redovna akcija ovog kluba koji godišnje poklanja 1.000 knjiga bilbioteci. Značajna je i saradnja sa

224 | rotari monografija

Dosadašnji predsednici RK Fruška Gora 2009/2010

Pero Zubac

2010/2011

Miroslav Statkić

2011/2012

Slavko Kolarić

Gerontološkim domom, organizacijom kulturnih dogadjaja u svim objektima na teritoriji grada, kao i podrška centru “Ziveti uspravno”, koji okuplja osobe sa invaliditetom.

RK Beograd Stari Grad

Bacović Vladimir

Blagojevic Vladan

Božanić Vojislav

O

snivanje Rotari kluba Beograd – Stari Grad, četvrtog kluba na teritoriji našeg glavnog grada, odvijalo se u teškim uslovima i vrlo nepovoljnom okruženju. Inicijativu za osnivanje novog kluba pokrenuli su, krajem januara 1999. godine, zajedno sa nekolicinom prijatelja, dr Petar Rakin i dr Dejan Čikara. Oni su bili pioniri Rotari pokreta u Srbiji, priključili su se Rotariju 1990. godine i aktivno su učestvovali u procesu reosnivanja prvog Rotari kluba u Srbiji posle drugog svetskog rata, Rotari kluba Beograd. Ideja za osnivanje novog kluba pojavila se spontano, u prijateljskom druženju i priči o sadašnjem trenutku i daljem razvoju Rotari pokreta u našoj zemlji Osnovna namera je bila da se osnivanjem novog kluba nastavi sa širenjem rotarijanstva i da se u Rotari aktivnosti unesu neke nove ideje i progra-

Dimitrijevic Milan

Đunisijević Saša

Brceski Ilija

Bubalo Jovan

Čikara Dejan

Predsednici RK Beograd - Stari Grad 1999/2000.

Petar Rakin

2000/01.

Dejan Čikara

2001/02.

Milan Dimitrijević

2002/03.

Milan Jevremović

2003/04.

Slobodan Manola

2003/04.

Radoslav Petrović

2004/05.

Radoslav Petrović

2005/06.

Tihomir Simić

2006/07.

Svetislav Milovanović

2007/08.

Dragoslav Lekić

2008/09.

Sava Gašić

2009/10.

Siniša Zarić

2010/11.

Milan Marić

2011/12.

Aleksandar Gajić

2012/13.

Kosta Krsmanović

Gajic Aleksandar

Gasic Sava

Ilic Jovan

rotari monografija | 225

Janičić Nada

Jovanov Zoran

Jovicic Dušan

mi. Inicijatori su smatrali da Beograd, kao glavni grad zemlje, ima uslova za osnivanje više klubova, slično mnogim velikim gradovima širom sveta.

Ovu inicijativu su odmah podržali stari članovi RK Beograd: Svetislav Milovanović, Janoš Mesaroš, Milan Jevremović, Milan Dimitrijević, Jevrem Popović, Nikola Obradović, Đuro Koruga i Slobodan Manola. Posle kraćih konsultacija, 9. marta 1999. godine formiran je Incijativni odbor za osnivanje novog Rotari kluba u Beogradu. Za predsednika Inicijativnog odbora izabran je dr Petar Rakin i on je bio zadužen da o ovoj inicijativi informiše SEA administratora, Petera Guta, kao i rukovodstvo RK Beograd. Sledeći sastanak Inicijativnog odbora bio je zakazan za 24. mart 1999. godine, ali je napad NATO alijanse na Jugoslaviju sve dalje aktivnosti odložio za više od dva meseca. Ipak, članovi inicijativnog odbora nastavili su sa okupljanjem i druženjem, a povremeni neoficijelni sastanci predstavljali su retke prijatne trenutke u surovom vremenu. Sastanci su se, u ratno vreme i pod bombama, najčešće održavali u stanu sudije Svetislava Milovanovića, u Višegradskoj ulici broj 25. U prvoj nedelji juna, kada se nazirao kraj agresiji, održan zajednički sastanak Upravnog odbora RK Beograd i Inicijativnog odbora novog Klu-

Krsmanović Miodrag

226 | rotari monografija

Manola Snežana

Kovačević Zoran

Krsmanović Kosta

ba na kome je dogovoreno da RK Beograd bude klub–sponzor i da ime novog kluba bude Beograd – Stari Grad. Odmah potom, 9. juna 1999. godine, održana je osnivačka skupština Rotari kluba Beograd – Stari Grad na kojoj je donesena je odluka o osnivanju Kluba, usvojen statut i izabran upravni odbor, a dr Petar Rakin postao je prvi predsednik.

Već 10. juna Klub podnosi Rotari Internacionalu Izveštaj o širenju, a krajem juna Peter Gut, u svojstvu SEA, dodeljuje Klubu status: Provisional Rotary Club ‘Beograd - Stari grad’.

Početkom jula 1999. počeo je da se štampa klupski BILTEN, koji izlazi svake srede, i može se slobodno reći da je redovnim izlaženjem tog internog glasila, kod članova RK Beograd – Stari Grad, stvoren osećaj da pripadaju dobro organizovanom klubu i da su na pravi način informisani o svim događanjima relevantnim za Rotari. BILTEN je uvek pokušavao da isprati ono što se između dva redovana sastanka, dešavalo u Klubu i oko njega, a vremenom, naši BILTENI su postali očekivano i rado čitano štivo i u porodicama rotarijanaca.

Sredinom jula Klub je podneo prijavu za članstvo u Rotari Internacionalu (Application for Membership i RI) zajedno sa spiskom članova osnivača koja je sadržala 25 imena. Bord direktora Rotari

Maric Milan

Markovic Božidar

Mićić Dragan

Milojevic Srboljub

Milosevic Miodrag

Milovanovic Svetislav

Internacionala je, 31. avgusta 1999. godine, doneo odluku o prijemu RK Beograd - Stari Grad u veliku Rotari porodicu o čemu je Klub, zvaničnim dopisom od 21. septembra 1999. godine, obavestio generalni sekretar RI Aron Hajat. Gospodin Hajat je poručio članovima kluba da se: pridruže rotarijanskoj službi i stvaraju mostove prijateljstva sa rotarijancima širom sveta. Čarter proslava Kluba održana je u subotu,18. decembra 1999. godine, u zdanju Starog Dvora (danas Skupština grada Beograda), a povelju Rotari Internacionala, u ime predsednika RI Karla Ravice, klubu je predao Dragan Brajer.

Od samog početka svoga rada, RK Beograd – Stari Grad, je pristupio intenzivnim rotarijanskim aktivnostima. Uz pomoć Petera Guta uspostavljene su veze sa Rotari klubovima Švajcarske i završen je veliki humanitarni projekat – transfer i predaja terenskih, off road sanitetskih vozila bolnicama i ambulantama u Srbiji kojima je to bilo najpotrabnije. Naš klub je uspeo da dobije dva vozila i da ih usmeri onima za koje smo smatrali da su im takva vozila bila urgentno potrebna. Jedno vozilo je upućeno Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a, Beograd, za njihove komunikacije sa ambulantom u Kosovu Polju, kao i za sve

Pejovic Dejan

Peric Igor

Nepejčal Ales

Pavlovic Velimir

ostale terenske potrebe. Drugo vozilo je upućeno Bolničkom centru u Surdulici i bilo je namenjeno komunikaciji sa naseljima na teže pristupačnim planinskim terenima. Klub je takođe, u saradnji sa švajcarskim RK Bern – Christoffel, ostvario donaciju u humanitarnim potrebama za Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu. Zatim Klub je, zajedno sa RK Beograd, učestvovao u projektu predaje lekova koje su Rotari klubovi Rumunije namenili dečijoj populaciji u Srbiji. U 2003. godini, uz pomoć klubova iz Južne Bavarske, ostvaren je Matching Grants projekat, kroz koji je Centar za profesinalnu orijentaciju studenata u Beogradu opremljen nepohodnom kompjuterskom opremom. U poslednje četiri godine članovi kluba su dali veliki doprinos u obnavljanju Rajačkih pimnica, starih i nadaleko čuvenih vinarskih podruma u okolini Negotina. Poseban doprinos ovim aktivnostima dao je nas budući predsednik, dr Dragan Lekić.

Važnu aktivnost kluba činila je i izdavačka delatnost. Već u godini osnivanja, decembra 1999. godine, izdat je Rotari repetitorijum, kratka brošura u kojoj su detaljno objašnjeni svi pojmovi i kategorije vezane za Rotari organizaciju. Tri godine kasnije, tokom 2003. i 2004. godine Klub je štam-

Petrovic Radoslav

Protic Jovan

Rakin Marko

rotari monografija | 227

Ražnatović Zoran

Savić Vladimir

Sedmak Aleksandar

pao dve knjige: Život, snaga i aktivnosti Rotari klubova, i U dobrom društvu (Rotari klub Beograd 1928 – 1941. godina). Prva knjiga predstavlja zbirku detaljnih uputstava za rad kluba i oficira kluba i namenjena je svim rotarijancima, posebno onim sa manjim rotarijanskim iskustvom. Druga knjiga, koja je autorsko delo našeg ranijeg predsednika, dr Dejana Čikare, detaljno, hronološki rekonstruiše život i rad Rotari kluba Beograd, najstarijeg i jednog od najvećih klubova u Kraljevini Jugoslaviji. Knjiga je namenjena kako rotarijancima tako i svima koje interesuje razvoj srpskog i jugoslovenskog građanskog društva, posebno dela beogradske elite, u periodu između dva svetska rata.

Objavljena je i klupska monografija koja je izdata 2009. godine, povodom desetogodišnjice osnivanja Rotari kluba Beograd – Stari Grad.

Smatramo da smo dosta uradili i na širenju rotarijanstva. Već u prvoj godini postojanja, 2000. godine, bili smo sponzor klub u procesu osnivanja Rotarakt kluba Beograd – Centar, a potom smo nastavili sa ovim aktivnostima osnivanjem Rotari klubova: Ćuprija, Loznica, Beograd – Centar, Beograd – Dunav i Zaječar. Poseban doprinos ovim aktivnostima dali su Radoslav Petrović i dr Petar Rakin, Milan Marić, Velimir Pavlović i dr Dejan Čika-

Stojanović Mladen

228 | rotari monografija

Tomic Predrag

Simić Tihomir

Srećkov Branko

ra. Uspostavili smo prijateljske odnose sa mnogim klubovima iz našeg distrikta, a u toku je projekat šire saradnje sa klubom Asnieres sur Seine iz Pariza. Stekli smo dva bratska kluba, RK Skoplje i RK Moskva a trenutno je u završnoj fazi veliki projekat nabavke opreme za elektrokonvulzivnu terapiju Institututu za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

Rotari klub Beograd – Stari Grad, živi i radi već dvanaest godina. Danas ima 41 aktivna i pet počasnih članova. U proteklom periodu realizovan je značajan broj humanitarnih projekata, mnogi mladići i devojke su, posredstvom Kluba, učestvovali u programima razmene omladine ili u omladinskim kampovima, realizovan je jedan Matching Grants projekat i brinuli smo o stipendiranju postdiplomaca iz različitin oblasti nauke ili umetnosti. Naš klub je bio sponzor – osnivač pet Rotari i jednog Rotarakt kluba. Za nas, članove Kluba, uvek je bio važan osećaj da smo proteklih godina uradili nešto od koristi za druge i da smo vreme proveli u rotarijanskom služenju i druženju.

Klub je primljen u RI 31. avgusta 1999. godine a Charter povelju na proslavi 18. decembra 1999. godine Kum klub RK Beograd (predsednik M. Zagorac beše tada)

Vojinovic Jovan

Vunjak Nikola

Žarić Siniša

RK Čačak

R

otari klub Čačak čarter povelju Rotari Internationala dobio je 28. juna 2002. godine, a kao datum čarterovanja navodi se 8. novembar 2002. godine. Mentor klub Rotari kluba Čačak Predsednici RK Čačak 2002/3

Gojković Vlade

2003/4

Tuvić Miodrag

2004/5

Golubović Dragan

2005/6

Ružičić Aleksandar

2006/7

Milosavljević Aleksandar

2007/8

Spasojević Saša

2008/9

Petrić Želimir

2009/10

Milunović Dragan

2010/11

Dobrosavljević Aleksandra

2011/12

Tutunović Nenad

bio je Rotari klub Kragujevac.

Najznačajnije akcije: Nabavka opremljenog sanitetskog vozila za bolnicu u Čačku, uz pomoć Rotari klubova iz Švajcarske Nabavka osam invalidskih kolica za Udruženje paraplegičara u Čačku Uređenje 50 metara Rotari obale, uz pomoć RC Bern i fondacije Ćesarov i postavljanje klupa i stolova na obali Zapadne Morave

rotari monografija | 229

RK KRALJEVO

Čarter proslava RK Kraljevo, 08.juna 2002.godine

Z

ahvaljujući Rotari druženju i kontaktima dr Novaka Nedića iz Kraljeva i Harry Durham-a sa Univerziteta u Klemsonu, iz SAD-a, u aprilu-maju 1992. godine pokrenuta je akcija Univerziteta u Klemsonu i Rotari kluba u Klemsonu, preko Rotari kluba Beograd (tada tek formiranog i jedinog Rotari kluba u Srbiji) o poklonu većeg broja računara Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Kontakti su se dalje širili, tako da je na inicijativu tadašnjeg predsednika RK Beograd Dragana Brajera i Rotarijanca istog kluba Duška Milovića, rodom iz Kraljeva, počelo Rotari druženje u Kraljevu u jesen 1993. godine.

Jezgro iz Kraljeva činili su: Novak Nedić, Mirko Miladinović, Vladan Karamarković, Slobodan Nikolić, Slobodan Milović, Slobodan Đerković i Branislav Rakuš, uz često prisustvo predsednika opštine Miroslava Karapandžića. Zajednički sastanci su se redovno održavali petkom na različitim mestima

230 | rotari monografija

dok se nisu ustalili u ²Klubu 42². Prvi predsednik kluba u osnivanju bio je Branislav Rakuš, advokat i savezni poslanik. U 1994. godini sprovedena je prva Rotari humanitarna pomoć u Kraljevu Dečijem domu zdravlja sa Rotarijancima iz SAD. Nažalost, iznenadnom smrću predsednika Branislava Rakuša 21. februara 1996. godine, kao i usled sve težih društveno-ekonomskih i međunarodnih uslova u zemlji, Rotari klupsko druženje prestaje u Kraljevu. Ovim Kraljevo gubi šansu da bude među prva tri Rotari grada u Srbiji.

Ponovna inicijativa o formiranju Rotari kluba Kraljevo doneta je 23. marta 2001. godine u Bašti Ibar, stalnom mestu ponovnog Rotari sastajanja, kada je održan sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje RK Kraljevo. Ovom sastanku je prisustvovalo dvadest tri potencijalna člana, a gosti su bili Šovran Miroslav, predsednik Rk Beograd,

Rotarijanci iz Srbije, Crne Gore i inostranstva su poklonili dve montažne kuće građanima iz Kraljeva posle zemljotresa

profesor Đorđević Predrag, izabrani predsednik RK Beograd; Brajer Dragan, čarter predsednik RK Beograd; Milović Duško iz RK Beograd; Uraković Bratislaviz RK Kragujevac; Wayne Edward Jr. ARC International Yu, iz RK Hjuston iz SAD-a. Za predsednika Inicijativnog odbora imenovan je Miladinović Mirko, a kao sponzor kluba postavlja se RK Beograd, a za kuma novom klubu odredjuje se Milović Duško.

Izborni sastanak Inicijativnog odbora održan je 16.06.2001.godine i tada je za predsednika kluba izabran Miladinović Mirko, za potpredsednika Nedić Novak. Takođe, na ovom sastanku izabrano je rukovodstvo kluba i članovi komiteta. Čarter ceremonija je održana 08. juna 2002.

Predsednici RK KRALJEVO Miladinović Mirko

2002/03.

Nedić Novak

2003/04.

Kostić Dragiša

2004/05.

Vujović Danko

2005/06.

Rajković Miodrag

2006/07. - ADG 2009/10.

Karapandžić Miodrag

2007/08.

Milivojević Miroljub

2008/09.

Milovanović Miodrag

2009/10.

Danojlić Srđan

2010/2011

godine u hotelu „Termal“ u Mataruškoj Banji. Ceremoniji su pored članova kluba prisustvovali predsednik RK Beograd Đorđević Predrag, čarter predsednik RK Beograd Brajer Dragan, kum kluba Milović Duško i gosti iz klubova iz Srbije, Bugarske, Grčke i Kanade. Čarter povelja je klubu uručena 28. juna 2002.godine u Beogradu, prilikom posete predsednika RI Richard King-a. Čarter članovi RK Kraljevo su bili: Miladinović Mirko, Arsić Dragan, Blagojević Dragan, Danojlić Srđan, Đoković Dragan, Đorđević Milena, Jarić Radomir, Jončić Anuška, Jugović Vesna, Karamarković Vladan, Karapandžić Miodrag, Kostić Dragiša, Košanin Željko, Madžarević Paun, Mandić Milutin, Maričić Dragovan, Marković Dušan, Milivojević Miroljub, Milovanović Miodrag, Milović Slobodan, Mirković Bogoljub, Naumović Katarina, Nedeljković Mile, Nedić Novak, Nešković Dragan, Nikolić Zoran, Rajković Miodrag, Seizović Zoran, Semić Marijana, Todorovski Srećko, Stanojević Miodrag, Stojanović Duško, Tripković Dragan, Vujović Danko.

Od formiranja ponovne Inicijativne grupe RK Kraljevo marta 2001. godine, počelo se sa aktivnostima i projektima u lokalnoj zajednici.

Kao prvi projekat Inicijativne grupe RK Kraljevo, Zdravstvenom centru „Studenica“ predato je spe-

rotari monografija | 231

cijalizovano vozilo za prvu pomoć. Ovaj projekat je urađen uz pomoć Humanitarnog fonda nj.k.v. Karađorđević.

Na dan čarter proslave kluba, osnovnoj školi „Sveti Sava“ uručena je oprema za kabinet informatike i video rikorder, kao donacija RK Calgary Olympic iz Kanade.

Prvi veliki projekat RK Kraljevo je bio, da u leto 2002. godine pošalje četrdeset najboljih učenika kraljevačkih osnovnih škola u omladinske kampove u Grčku. Projekat je urađen u saradnji sa Društvom grčko srpskog prijateljstva, koji su zajedno sa klubom finansirali troškove kampa.

Narednih godina nizali su se sledeći projekti i aktivnosti: - kontinuirana pomoć OŠ „Sveti Sava“ iz Kra-

Povelja RK Kraljevo

ljeva, uz svesrdnu finansijsku donaciju RK Calgary Olympic iz Kalgarija, koja do sada iznosi preko 60,000 CAN$; - pomoć je uručena izbeglim i interno raseljenim licima u kraljevačkim centrima, a deci predškolskog i školskog uzrasta iz Velike Hoče u Metohiji uručeno je 400 paketića; - donacija 280 invalidskih kolica uz saradnju sa bratskim klubom Rochester i humanitarnom organizacijom ’’Blythswood Care’’iz Velike Britanije i Crvenim krstom iz Kraljeva; - kontinuirana pomoć dečijem odeljenju Zdravstvenog centra ’’Studenica’’ u vidu aparata za inhalaciju, frižidera, TV aparata, jednog MP4, igračaka i bebi paketića, stomatološkog materijala, tri

232 | rotari monografija

kompleta novogodišnjih jelki, ukrasa i slatkiša, koji se svake godine dopunjuju ; - pomoć Hendikep centru u Kraljevu, Udruženju distrofičara, Narodnoj kuhinji (120 litara jestivog ulja), školi za decu ometenu u razvoju; - u više navrata dodeljivana je novčana pomoć našim sugrađanima koji su se obratili za pomoć radi lečenja; - u junu 2008.godine RK Kraljevo je osnovao Rotaract Kraljevo; - skroman doprinos je dat i u obnovi česme Milana Stojadinovića u Stopanji kod Trstenika, kao i u izgradnji sportske sale u osnovnoj školi u selu Vraneši, kod Kraljeva, - organizovana je Likovna kolonija, a prihod od prodatih slika je dat u humanitarnu svrhu; - zajednički projekat „Rotari obala“ sa klubovima iz Čačka, Kragujevca, Topole i fondacije „Ćesarov“ iz Švajcarske, (u sva tri mesta postavljeno je po četiri kompleta klupa i stolova sa rotari znakom); - u saradnji sa Rotari klubovima iz Srbije, Crne Gore i inostranstva, u 2011.godini, a posle zemljotresa Kraljevu, donirane su dve montažne kuće za dve porodice u naseljima Grdica i Adrani; Danas Rotari klub Kraljevo ima dvadeset sedam članova i dva počasna člana. Članovi kluba su: Danojlić Srđan, Karamarković Vladan, Karapandžić Miodrag, Kljajević Vasilije, Kordić Ljiljana, Kostić Dragiša, Lešević Ljubiša, Marić Đorđe, Matić Milorad, Miladinović Mirko, Milivojević Miroljub, Milovanović Miodrag, Nedić Novak, Pantović Zoran, Premović Tatjana, Radosavljević Bratislav, Rajković Miodrag, Reljić Silvana, Seizović Zoran, Spajić Dragica, Stanojević Miodrag, Tipsarević Radovan, Todorovski Srećko, Vujović Danko, Vukadinović Vesna, Vukanović Dragan, Srđan Murganić.

Počasni članovi kluba su: David Johnston, RK Calgary Olympic iz Kanade i Phil Shorthouse, RK Rochester iz Velike Britanije.

Predsednica kluba 2011/12. godine je Reljić Silvana, počasni član RK Calgary Olympic iz Kanade i PHF. Klub je bratimljen sa RK Rochester iz Velike Britanije i RK Sibiu iz Rumunije i veoma aktivno sarađuje sa klubovima iz inostranstva.

RK Kruševac

Radno predsedništvo čarter ceremonije

R

otari klub Kruševac registrovan je kao udruženje građana 27. marta 2002. godine rešenjem Sekretarijata unutrašnjih poslova Kruševac br. 212-2/02 i istog dana upisan u Registar društvenih organizacija i udruženja građana pod br.

379.

Odlukom Borda Direktora Rotari Internationala dana 28. juna 2002. godine Rotari klub Kruševac primljen je u Rotari Internacionalu.

Klub mentor RK Kruševac bio je Rotari klub Beograd pri čemu se svojim svesrdnim zalaganjem istakao profesor Predrag Đorđević još od prvog sastanka inicijativne grupe održanog 19. maja 2001. godine u restoranu „Royal“ u Kruševcu.

Trenutno klub ima 21 člana. Počasni član kluba

je Stanislav Ojnik guverner distrikta 1912.

Sastanci kluba se održavaju utorkom u 20.30 časova u hotelu „Novi Palas“.

Predsednici RK Kruševac 2002/03

Rade S. Nedeljković

2003/04

Dejan A. Azdejković

2004/05

Goran T. Tomić

2005/06

Milan T. Miladinović

2006/07

Snežana Đurović

2007/08

Dragomir G. Stanković

2008/09

Nenad V. Andrić

2009/10

Mirjana D. Nikolić

2010/11

Dragoljub P. Marinković

2011/12

Ivan D. Anđelić

rotari monografija | 233

Tradicionalne akcije Rotari kluba Kruševac: Darovanje beba rođenih 24. februara na Dan Rotarija, aukcija jaja za Uskrs, laptop računar najboljem srednjoškolcu, obeležavanje Dana čartera, klupske slave Vidovdana i Ladies night.

Humanitarna akcija „Pet klubova“ zajedno sa klubovima iz svog okruženja.

Rotari klub Kruševac je osnivač Rotarakt kluba Kruševac 2005. godine i sponzor klub, odnosno kum Rotari kluba Niš-Centar 2008. godine.

Priznanja i nagrade kluba: 2003/04 Počasna nagrada najboljem mladom klubu Distrikta 2480 (18. April 2004 – DG Konstatinos Kotsis) 2007/08 Nagrada za razvoj članstva i širenje Rotarija 2008/09 Počasna nagrada Guvernera Distrikta 2481 za služenje zajednici i podršku Rotari Fonadaciji (26. April 2009 –DG Panajotis Teodoropulos) 2009/10 Nagrada za jačanje budućnosti Rotarija kroz primerno delo i služenje 2010/11 Zahvalnica i počast Guvernera Distrik-

234 | rotari monografija

ta 2481 kao prvom klubu srpskog dela Distrikta 2481 za prvo polugodište 2010/11 (1. Maj 2011–DG Visarion Zahos) 2010/11 Nagrada Presidential Citation 2010-11 Rotari klubu Kruševac i Rotarakt klubu Kruševac za demonstraciju posvećenosti Rotarijanskom druženju i služenju Nosioci pojedinačnih priznanja „Paul Harris Fellow“: Ljubomir Z. Đorđević, Časlav H. Ranković, Ivan Anđelić, Branislav V. Lukanović, Dragoljub P. Marinković, Mirjana Nikolić, Milan T. Miladinović „Paul Harris Fellow“ + 1: Nenad Andrić, Goran Tomić, Rade Nedeljković, „Paul Harris Fellow“ + 2: Dragomir G. Stanković Paul Harris Fellow“ + 4 Dejan A. Azdejković Trenutno klub ima 21 člana. Počasni član kluba je Stanislav Ojnik guverner distrikta 1912.

Adresa: 37000 Kruševac, Trg Mira 7 (Hotel „Novi Palas“) E-mail: rotaryclubkrusevac.org Sastanci: utorak, 2030časova, hotel „Novi Palas“

RK Pančevo

U

periodu između dva svetska rata pančevački rotarijanci su se okupljali svakog petka u 20 časova u Vajfertovoj pivari. Bogata istorija Rotari kluba Pančevo govori o brojnim aktivnostima koje su imale za cilj poboljšanje uslova života i rada u gradu i sredini gde je klub egzistirao. Humanitarni rad je bio jedan od veoma bitnih elemenata rada kluba. Postoje dokumenta koja ukazuju da su rotarijanci pomagali siromašne, hendikepirane, ali i talentovane umetnike, darovite učenike, kulturne ustanove i mnoge druge. Što se Pančeva tiče, krajem 2002. godine uz pomoć beogradskog kluba, formiran je inicijativni odbor za osnivanje, odnosno ponovno osnivanje Rotari kluba Pančevo, sa Đurom Boškovićem na čelu.

Nešto kasnije se sponzorstvu pridružuje i zrenjaninski Rotari klub. Sadašnji članovi kluba slede principe rotirijanstva, s poštovanjem se sećajući članova predratnog kluba. Svrha trenutnog i dugoročnog delovanja aktuelnog članstva istovetna je i svrsi prethodnog – slediti i razvijati plemenite ideje rotarijanstva. Kao što smo već rekli, Rotary spaja ljude svih rasa, vera i političkih opredeljenja u prijateljskoj, nepristasnoj i demokratskoj atmosferi. Ova spona prijateljstva je osnova za služenje plemenitim ciljevima, pružajući satisfakciju rotarijacima u njihovom ličnom, profesionalnom i društvenom životu.

Sastanci su svakog utorka u 20 sati u restoran Mladost, naselje Misa.

rotari monografija | 235

RK Pirot

P

ripremni sastanak sa guvernerom o osnivanju Rotari kluba Pirot održan je 6. jula 2001. godine u Nišu. Narednog dana bord Rotari kluba Niš doneo je odluku da se pokrene inicijativa za formiranje Rotari kluba u Pirotu.

U Kragujevcu 8. jula 2001. godine održan je sastanak Rotari klubova Srbije u prisustvu aktuelnog i budućeg guvernera Babisa Inagurakisa i Džona Ciflakisa, na kome je prezentovana inicijativa Rotari kluba Niš za osnivanje Rotari kluba u Pirotu.

Zvaničan zahtev za formiranje kluba u Pirotu, RK Niš šalje distriktu 8. novembra 2001. godine, a za realizaciju projekta zadužen je Dragiša Blagojević član Rotari kluba Niš.

Sastanku niškog rotari kluba 14. januara 2002. godine prisustvovao je Aleksandar Ćirić iz Pirota i preuzeo obavezu da pokrene formiranje inicijativne grupe, a u februaru 2002. krenula je sa sastancima inicijativna grupa Rotari kluba Pirot.

Od tog vremena do danas sastanci se održavaju u kontinuitetu svakog utorka u terminu od 20 do 21 časova.

Septembra 2003. godine rukovođenje inicijativnom grupom

236 | rotari monografija

preuzeo je Ljubiša Jonić zbog poslovne prezauzetosti Aleksandra Ćirića i organizacionih problema inicijativne grupe koji su se javili u prethodnim mesecima. Preuzimanje rukovođenja inicijativnom grupom došlo je na inicijativu Velimira Baltezarevića i Dragiše Blagojevića, članova niškog rotari kluba.

Inicijativnu grupu Rotari kluba Pirot posetio je guverner distrikta 2480 Džon Ciflakis.

U oktobru 2004. godine održan je sastanak rotari klubova Srbije u Jagodini. Sastanku su prisustvovali članovi inicijativne grupe RK Pirot: Ljubiša Jonić, Radosav Pejčić, Srđan Denčić i Vladica Tošić. Guvrner distrikta Kalčo Hinov odobrio je postupak za osnivanje RC Pirot.

U februaru 2005. godine, promenjeno je mesto okupljanja Inicijativne grupe. Za sedište i sastanke RC Pirot izbran je restoran Nacionalna kuća “Ž” Pismo dobrodošlice Rotari klubu Pirot u Rotari International gospodina Glena E. Estesa, predsednika Rotary Internationala za 2004/05 godinu pročitano je 22. aprila 2005. godine.

Sastanci RK Pirot održavaju se svakog utorka u 20 časova, a sedište kluba je u Garni hotelu “Sinkom”.

RK Novi Sad Dunav

R

otarijanstvo u Novom Sadu datira od 12. oktobra 1929. godine, kada je osnovan prvi Rotari klub. Prvi predsednik kluba, gospodin Gedeon Dunđerski bio je ugledni vojvođanski veleposednik, doktor prava, predsednik Matice srpske u periodu od 1910. do 1919. godine, nosilac više ordena Kraljevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije časti. Od 1941. godine, aktivnosti kluba su zamrle.

Rad Rotari klubova u Srbiji obnovljen je 1989. godine, prvo u Beogradu, a zatim u Novom Sadu.

Sa ponosom ističemo da je RK Novi Sad, tokom 2005. godine, dostigao više od 60 članova, te je zbog velikog interesovanja uglednih ličnosti grada, kao i stvaranja najpovoljnijih uslova rada, pokrenuo osnivanje novog kluba. Akcija je na najbolji način urodila plodom, RK Novi Sad – Dunav registrovan je 9. maja 2005. godine kao drugi po nastajanju klub u

Novom Sadu. Članovi RK Novi Sad – Dunav uspešni su predstavnici medicinske, pravne, bankarske i drugih struka, vlasnici firmi, predstavnici društvenih institucija, vladinog i nevladinog sektora. Ovo je značajno zbog ostvarivanja cilja rotarijanstva koji se ne sastoji samo od aktivnosti samih članova, već i od njihovog uticaja, odnosno sposobnosti da pokrenu širu društvenu zajednicu u realizaciji akcija.

Već u prvim danima osnivanja pokrenuli smo niz humanitarnih akcija kao najbolji način da se predstavimo društvu. Uspostavili smo saradnju sa mnogim klubovima u zemlji i okruženju, te stvorili osnovu za umrežavanje i umnožavanje ideja i projekata. Klub Novi Sad – Dunav je mešoviti klub, klub braće i sestara po Rotariju. Sastanci se održavaju utorkom u 20.00 sati u restoranu “Trag” na Petrovaradinu.

RK Pančevo Mihajlo Pupin Priznanje inicijativnoj grupi iz Pančeva za osnivanje novog kluba stiglo je 30. juna 2008. godine čime je Rotari klub Pančevo-Mihajlo Pupin primljen u Međunarodnu Rotari organizaciju (Rotary International). Za prvog predsednika je izabran Milan Orlić koji je svečano primio Povelju o osnivanju na Čarter ceremoniji 18. oktobra 2008. godine. Poštujući načela Rotarija, Rotari klub Pančevo-Mihajlo Pupin svojim akcijama široko promoviše ideju nesebičnog služenja.

U prethodne tri godine smo zajedničkim radom i dobrom voljom omogućili da deca iz škole za osnovno i srednje vaspitanje dece sa posebnim

potrebama „Mara Mandić“ i doma za decu bez roditeljskog staranja „Spomenak“ iz Pančeva opre-

me TV salu, fitnes salu, kupe neophodne sportske rekvizite, projektor i platno i završe sistem za video nadzor škole kako bi učenici bili sigurniji.

Klub se sastaje u Restoranu “Santa Lucia”, Kočina 5, svakog četvrtka u 20 sati.

rotari monografija | 237

RK Ruma

R

otari klub Ruma u osnivanju Registrovan je kao Udruženje građana 29. maja 2007. godine na inicijativu Dragana Vulina, tada člana Rotari kluba Sremska Mitrovica, devetnaestoro viđenih ljudi iz ove sredine i kumovskog kluba Sremska Mitrovica. Sve članove je okupila ideja da rade za opšte dobro u svom okruženju, ali i širom sveta. Od tada se članovi rumskog kluba sastaju svakog ponedeljka u 20 časova u restoranu “Vulin”. Prvo smo počeli sa

238 | rotari monografija

upoznavanjem azbuke Rotarija i pozivanjem gostiju koji su nam dali ideje za pokretanje prvih akcija. Danas klub broji 21 člana i uspešno radi na širenju ideje rotarijanstva.

Klub je čarterovan 11. novembra 2008. godine, a proslava čartera održana je u maju 2009. godine u restoranu “Vulin”. Čarterovani članovi: Dragan Vulin (čarter predsednik),

Dragan Vulin, čarter predsednik 2008/2009

Boško Negovanović , predsednik za 2009/2010

Dimitrijević Petar, predsednik za 2010/2011

Vladimir Lalošević, predsednik za 2011/2012

vić.

Najznačajnije akcije: Obnova devojačke česme u rumskom izletištu „Borkovac“ Obnova spomenika „Kipovi“ koji su podignuti u znak zahvalnosti što kuga nije ušla u grad Rumu u 18 veku. Spomenik se nalazi na putu Ruma – Irig.

Obnova javnih česmi u Rumi, kojih je nekada bilo 7, a sada ne radi ni jedna. Svaka česma će biti ukrašena originalnim skulpturama od belog kamena, radovi poznatih rumskih vajara. Prva česma u nizu biće postavljena na centralnom gradskom trgu.

Boško Negovanović (potpredsednik), Petar Dimitrijević (potpredsednik), Vladimir Lalošević (sekretar), Milan Šurlan (blagajnik), Nikola Ivanić (ceremonijal), Duško Jerković, Vesna Popović, Đorđe Jelača, Nada Šerifović, Nebojša Vitomirović, Saša Popović, Duško Beić, Bošković Siniša.

Spisak sadašnjih članova: Vladimir Lalošević (predsednik), Nikola Ivanić (dolazeći predsednik za 2012/2013), Duško Beić (potpredsednik), Nada Šerifović (sekretar), Aleksandra Filipović (blagajnik), Siniša Bošković (ceremonijal), Petar Dimitrijević (predsednik 2010/2011), Boško Negovanović (predsednik 2009/2010), Dragan Vulin (čarter predsednik), Nebojša Vitomirović, Stevan Grujić, Jelena Lujić, Đorđe Dobrosavljević, Miodrag Vučetić, Marijo Kržić, Siniša Samardžija, Đorđe Jelača, Milan Šurlan, Saša Petrović, Vesna Popović, Aleksandar Gosto-

Obnova devojačke česme u rumskom izletištu „Borkovac“

rotari monografija | 239

RK Zaječar

Znak kluba je Lavirint – mozaik iz kompleksa Felix Romuliana

Predsednik kluba za 2011/12. godinu Pešić Dejan

R

Predsednik kluba za 2010/11. godinu Todorović Đorđe

Predsednik kluba za 2009/10. godinu Đurić Branislav

otari klub Zaječar je čarterovan 7. juna 2007. godine.

Naš klub ima dva kluba mentora – RC Beograd - Stari Grad i RC Niš.

Naš klub je, do sada, pokrenuo jednu veliku akciju, koja još uvek nije završena, a to je izgradnja dečijeg obdaništa u Zaječaru. Nadamo se da će u dogledno vreme biti ovaj objekat završen i predat Gradu na korišćenje.

Od većih akcija, treba pomenuti i organizaciju takmičenja u jahanju za decu sa posebnim potrebama koju je pomogla i Njegova Ekselencija, ambasador Švajcarske u Beogradu Erwin Hofer.

Svake godine naš klub organizuje i dodelu no-

240 | rotari monografija

Predsednik kluba za 2008/09. godinu Guberinić Danilo

Čarter predsednik za 2007/08. godinu Pajkić Slavoljub

vogodišnjih paketića deci bez roditeljskog staranja, u proseku oko 300 paketića čija je vrednost oko 6.000 eura Predsednici rk Zaječar 2011/12.

Pešić Dejan

2010/11.

Todorović Đorđe

2009/10.

Đurić Branislav

2008/09.

Guberinić Danilo

2007/08.

Pajkić Slavoljub

2011/12.

Pešić Dejan

2010/11.

Todorović Đorđe

2009/10.

Đurić Branislav

2008/09.

Guberinić Danilo

2007/08.

Pajkić Slavoljub

RK Veliko Gradište

Živa Lazić 2010 - 2011.

I

Aleksandar Stokić 2011 - 2012.

nicijativna grupa okupila se u aprilu 2009. godine.

Do zvaničnog primanja u porodicu RI, članove je usmeravao i edukovao sponzor klub RK Beograd Skadarlija. Rotari klub Veliko Gradište primljen je u

RI 10. juna 2010. godine u vreme mandata guvernera Dragana Brajera, a kum je bio Nikola Obradović.

Klub je brojao 24 člana sa počasnom članicom Deniz de Hauer, tadašnjom ambasadorkom Kraljevine Belgije u Srbiji.

Na Čarter proslavi održanoj 11. decembra 2010. godine, Čarter povelju je, prvom predsedniku kluba, Živoslavu Laziću, uručio PDG - Dragan Brajer.

Danas klub broji 20 članova, a počasnom članstvu pridružio se i Lav Geršman.

RK Veliko Gradište neguje prijateljske odnose sa klubovima širom Srbije. Međunarodno delovanje ogleda se u bratimljenju sa rumunskim klubom iz Rešice i odličnim odnosima sa rumunskim klubovima „Buzjaš“ i „Trgu Žiu“, makedonskim RC „Bitolj“ i hrvatskim „Opatija“ iz Opatije.

Pozvan od članova Rotari kluba “Beograd Skadarlija” da ideju rotarijanstva začne na obalama

rotari monografija | 241

Dunava, Peka i Srebrnog jezera, Živoslav Lazić, tadašnji predsednik opštine Veliko Gradište, oformio je, 2009.godine, Inicijativnu grupu, u kojoj su se, veoma brzo, okupili najviđeniji Gradištanci, različitih starosnih dobi i zanimanja.

I pre nego što su bili zvanično primljeni u RI, gradištanski rotarijanci su, u ime služenja drugima, brojnim akcijama, izmamili osmehe onima prema kojima život nije bio milosrdan i tako postali poznati i priznati u zajednici u kojoj žive.

Rotari klub „Veliko Gradište”, je 10. juna 2010. godine, primljen u porodicu RI, a u svečanom ruhu, pola godine kasnije, 11.decembra, sa prvim snegom, u motelu „Dunavski cvet”, PDG Dragan Brajer je, na Čarter proslavi, uručio Čarter povelju prvom predsedniku kluba, Živoslavu Laziću. Nikola Obradović, guverner distrikta za 2012/13.godinu, uz gromoglasne aplauze prisutnih, podelio je rotarijanske značke koje su, sa punom odgovornošću, požrtvovanošću i poštovanjem poneli tadašnji članovi. Članovi RK „Veliko Gradište” deluju kao porodica koja neguje pozitivnu energiju i zrači radnim elanom.

Rotari klub „Veliko Gradište” svoje sastanke

242 | rotari monografija

održava svakog petka od 20.00 sati, u hotelu „Danubia Park” na Srebrnom jezeru. Ukoliko Vas put dovede do obale Dunava, srdačno će vas dočekati sadašnji članovi RK„Veliko Gradište” Živoslav Lazić, Srđan Perić, Živorad Marković, Ljubica Nikolić, Živoslav Simić, Goran Kostić, Predrag Đurić, Ratko Savić, Novica Trifunović, Zorica Mijajlović, Bojan Zdravković, Dragiša Jovanović, Dragoslav Miletić, Nebojša Stokić , Veliša Perić, Janoš Salma, Ljubiša Jovanović, Živorad Sekulić, Dobrica Milovanović , Jelena Blažević, počasni članovi Deniz de Hauer i Lav Geršman, na čelu sa predsednikom kluba za 2011/12 godinu, Aleksandrom Stokićem.

Ponosni smo na sledeće akcije: • Jednogodišnje stipendiranje učenika Aleksandra Golubovića, kao nagrada za osvojeno prvo mesto na Republičkom takmičenju iz geografije.

• Izložba fotografija Marine Grasilović i promocija zbirke pesama „Vrisak kroz svilenu paučinu“ (međunarodni kulturološki projekat).

• Humanitarna akcija za pomoć odeljenjima za decu sa posebnim potrebama OŠ „Ivo

•

• • •

• • •

•

•

Lola Ribar“ u vidu novogodišnjih paketića.

Humanitarna akcija za pomoć Dom za decu i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumenković” iz Stamnice.

Foto-konkurs na temu „Voda kao izvor života“ , obeležavanje Dana Dunava.

Usrećili smo i mališana iz sela Bariče poklonivši mu bicikl.

Tradicionalno nagrađujemo najbolje učenike Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ i Srednje škole Veliko Gradište vrednim poklonima i plaketama.

Poklonili smo rukometne lopte za svakog člana muškog rukometnog kluba V.Gradište.

Donirali smo sredstva za pomoć Kraljevu u iznosu od 20.000 dinara.

Uplatili smo 101.000 dinara na račun RK „Beograd Centar“ u okviru humanitarne akcije Global grant rotari fondacija. Sredstva su namenjena Institutu za zaštitu zdravlja majke i deteta „Dr Vukan Čupić“.

Organizovali smo humanitarni koncert u izvođenju Lava Geršmana. Prikupljena sredstva donirali smo Predškolskoj ustanovi „Majski cvet“ iz Velikog Gradišta.

U toku je akcija prikupljanja igračaka za novootvoreni jasleni deo iste ustanove.

riblje čorbe i pasulja Gradištanca, a svojim prisutsvom podržavamo i međunarodni festival ekološkog i turističkog filma „Sila fest“, kao i muzički festival „SMS 48“.

Uz čašu dobrog vina, ukusni zalogaj i veselu atmosferu vodimo računa o obeležavanju rođendana i svih značajnih datuma naših članova.

Druženja: Upoznali smo članove iz preko 20 klubova u Srbiji i Rumuniji, a intenzivne prijateljske odnose održavamo sa kumovskim klubom Beograd Skadarlija, RC Subotica, RC Beograd Centar , RC Metropoliten, RC Kragujevac i Kragujevac Šumadija, RC Dunav Novi Sad, RC Konstantin Veliki Niš, RC Beograd, RC Stari Grad, RC Bitolj . Članovi RK Veliko Gradište postali su poznati kao dobri gosti i još bolji domaćini. U to ime svake godine, pored Čarter proslave, organizujemo doček Srpske Nove godine. Obeležavamo Slavu kluba Sv.Vasilije Veliki, za koju smo dobili blagoslov od njegovog preosveštenstva episkopa braničevskog gospodina Ignjatija Midića.

U letnjim danima družimo se na obali Dunava, a sportski i takmičarski duh razvijamo učešćem na „Pol Haris“ fudbalskom turniru u Rumuniji- Buzjaš.

Kulinarsko umeće demonstriramo u kuvanju

rotari monografija | 243

RK Beograd Centar

R

otari klub Beograd Centar je jedinstven na ovim prostorima jer svoj nastanak vezuje za Rotarakt klub, koji je njegov osnivač, a ne neki drugi Rotari klub.

Prvi sastanak inicijativnog odbora za osnivanje Rotarakt kluba Beograd održan je 24. decembra 1994. godine u prostorijama kompanije CHR. HANSEN’S, čiji je vlasnik, Slobodan Janković, bio član RK Beograd. Sastanku je prisustvovalo više od dvadeset mladića i devojaka, uglavnom maturanata srednjih škola i studenata Beogradskog univerziteta. Zajedno sa više od dvadeset drugih članova RTC Beograd, a potom, od 2001. godine, RTC Beograd-Centar aktivno je radio na rotarijanskim projektima.

Mladi ”rotaraktovci“ su bili maturanti beogradskih gimnazija ili su tek poželi da studiraju. U međuvremenu završili su studije i postali lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, magistri nauka i magistri umetnosti. Kada je došao trenutak kada će morati da se oproste od Rotarakta, s obzirom na njihovo desetogodišnje rotarijansko iskustvo i rezultate koje su imali za sobom, prirodno je bilo da, kao pojedinci, postanu rotarijanci. Sigurno je da bi bili rado viđeni u nekom od četiri, tada postojeća, Rotari kluba u Beogradu, ali njih osmoro je imalo na umu nešto drugo. Želeli su da ostanu zajedno i osnuju novi Rotari klub sa istim imenom kao Rotarakt klub kome su pripadali – Beograd-Centar. Bilo je to nešto sasvim novo u Rotariju i nikome koga smo mogli da konsultujemo u našem okruženju nije bilo poznato da su Rotari klub osnovali članovi Rotarakt kluba. Možda je to proisteklo iz same definicije Rotari organizacije i uslova koji se postavljaju pri prijemu novih člano-

244 | rotari monografija

va. Naime, budući rotarijanci moraju da budu ljudi na dobrom glasu i afirmisani u svojoj struci. To su uglavnom vlasnici ili direktori privrednih preduzeća, doktori nauka, univerzitetski nastavnici, afirmisani umetnici, izvršni organi državne uprave i slično. Moglo se postaviti pitanje da li baš svi rotaraktovci koji žele da formiraju Rotari klub ispunjavaju uslove propisane statutom i pravilnikom Rotari Internacionala ili bi neki od njih morali još malo da sačekaju. Tokom maja i juna 2003. godine, kao DGSR RTC Beograd-Centar, Dejan Čikara, član RK Beograd Stari grad nekoliko puta je o ovome razgovarao sa Zoranom Anićem. Na kraju su se saglasili da, uz konsultaciju sa guvernerom distrikta i uz njegov pristanak, pokrenemo proceduru. Razgovor sa guvernerom, Kostasom Kocisom, obavljen je 15. jula 2003. godine prilikom njegove prve posete Beogradu. Guverner je, zajedno sa PDG-om Džonom Ciflakosom, prisustvovao redovnom sastanku RTC Beograd-Centar na kome su iznete aktivnosti i projekti kluba, ali je tada, na kraju sastanka, gostima prezentirana ideja da jedna manja grupa članova želi da pokrene inicijativu za osnivanje novog Rotari kluba. Guverner je bio vrlo zadovoljan postignutim rezultatima, a o osnivanju novog kluba rekao je sledeće: “Vi ste već, kao članovi Rotarakt kluba, uradili više nego mnogi Rotari klubovi sa dugogodišnjom tradicijom. Sve vaše aktivnosti, a posebno projekat koji ste realizovali sa švajcarskim distriktom 2000, po svom obimu, organizaciji i ostvarenim efektima prevazilazi aktivnosti Rotarakta. Pored toga, ozbiljno ste radili na svom obrazovanju, završili ste studije, zaposlili se i postali mladi lideri. Stoga, ja od srca podržavam vašu ideju da

osnujete novi klub i u njemu okupite nove članove koji će Rotari učiniti jačim. To moraju da budu osobe različitih profesija, među kojima će biti onih koji će biti stariji, pa i znatno stariji od vas. Ali ako svi zajedno, na ovaj način, nastavite vaš posao, bićete dobar klub. Idite napred, a na moju podršku uvek možete da računate.”

Pozitivan stav guvernera bio je ključni trenutak, tačnije prelomna tačka u realizaciji ove ideje.

Kao prvi korak, posle perioda letnjih odmora, inicijativna grupa se sredinom septembra obratila svojim proverenim prijateljima, Rotari klubu Beograd-Stari Grad, sa predlogom da ovaj klub bude sponzor novom Rotari klubu Beograd-Cen-

tar. Na sednici upravnog odbora održanoj 17. septembra 2003. godine predlog je obrazložio predsednik inicijativne grupe Zoran Anić, a članovi upravnog odbora su jednoglasno prihvatili sponzorstvo i predložili Zoranu da krene u proceduru.

Osnivačka skupština budućeg kluba, na kojoj je imenovan upravni odbor, održana je 1. novembra 2003. godine, a ubrzo potom upućen je Rotari Internacionalu. Predsednik Rotari Internacionala, Džonatan Medžiagbe (Jonathan Majiyagbe) 30. juna 2004. godine, u poslednjem danu svog mandata potpisao je Charter povelju Rotari kluba Beograd-Centar.

RK Beograd Sava

I

nicijativni sastanak Rotari kluba – Sava održan je 18. oktobra 2005. godine u Aero klubu. Sastanku je prisustvovalo osam osnivača. Kvalitetnim radom i velikim entuzijazmom klub je za veoma kratko vreme dostigao broj od dvadesetak članova.

Na inicijativnom sastanku su prisustvovali: Predrag Kocić, Vladimir Višnjić, Bojan Pavlović, Nikola Čekrdžić, Petar Miljković, Nikola Stefanović, Rolando Faggiani i Dejan Kostić.

Predstavljanje našeg kluba ostalim klubovima u Srbiji i regionu, održano je u Vili Jeleni. Uz lepu muziku, dobro vino i odličan ambijent, Guverner distrikta je našem predsedniku kluba uručio povelju koja je označila da je naš klub zvanično primljen u

veliku Rotari porodicu.

Na dodeli Charter povelje su bili prisutni: Vojislav Mitić – Guverner distrikta 2480, Pavle Bogetić – Koordinator assitenata distrikt Guvernera, Kaća Lazarević – Kuma našeg kluba, Siniša Avramović – predsednik kumovskog kluba RK Beograd – Singidunum i mnogi drugi predstavnici klubova u Srbiji i regionu.

Sastanci kluba se održavaju u Hotelu Hayat regency, svakog ponedeljka od 19.30 sati. U ambijentu najboljeg hotela u Beogradu uz lepu večeru i kvalitetno druženje, naši članovi planirau aktivnosti za služenje u zajednici.

rotari monografija | 245

RK Beograd Dunav

Zoran Đošić 2006 - 2007

Miorad Milić 2007 - 2008

Radojica Svorcan 2008 - 2009

K

rajem 2006. godine Beograd je dobio još jedan Rotari klub, Beograd Dunav pod mentorstvom Rotari kluba Beograd Stari Grad.

U toku rotarijanske 2008/2009 godine Rotari klub Beograd-Dunav donirao je 26 govornih budilnika Savezu slepih i slabovidih Srbije i učestvovao u zajedničkoj akciji svih beogradskih klubova u nabavci inkubatora za neonatologiju.

U toku rotarijanske 2009/2010 godine Rotari klub Beograd-Dunav realizovao je projekte pomoći porodicama sa više slepih ili slabovidih članova, izveden na predlog našeg kluba a u vidu zajedničke akcije svih beogradskih klubova, kao i projekte pomoći udruženju slikara paraplegičara i kvadriplegičara i donaciju 120 ćebadi Udruženju paraplegičara i kvadriplegičara Dunav.

Ovaj klub obezbedio je jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 dinara slepoj umetnici radi odlaska na takmičenje. Klub je donacijom od 10.000 diPredsednici RK Beograd Dunav: 2006/2007 (čarter predsednik)

Zoran Đošić

2007/2008

Milorad Milić

2008/2009

Radojica Svorcan

2009/2010

Mladen Dostanić

2010/201

Borivoje A. Kovačević

2011/2012

Jovan Popesku

246 | rotari monografija

Mladen Dostanić 2009 - 2010

Borivoje A. Kovačević 2010 - 2011

Jovan Popesku 2011 - 2012

nara pomogao i realizaciju projekta Rotari kluba Beograd-Čukarica.

U 2010/11. godini ostvarena je međunarodna akcija nabavke i opremanja specijalizovanim softverima i doniranje laptopova za 17 slepih đaka sa teritorije Beograda.

Data je pomoć ugroženima nakon zemljotresa u Kraljevu i to novačana donacija od 60.000 dinara u okviru akcije beogradskih Rotari klubova i materijalna donacija 600 ćebadi.

Kosta Andrejević pomogao organizovanje REM donacijom 30.000 dinara.

Naši članovi su pomogli i u realizaciji akciji „Ulica otvorenog srca“ dežuranjem na štandu i akciji pomoći Japanu gde je uplaćeno 20.000 dinara.

RK Beograd Skadarlija

V

oleti ljude oko sebe, pomoći im kad god možete, družiti se sa finim ljudima, finih manira, dobrog vaspitanja i obrazovanja, sa liderima u svojim profesijama i zajednici u kojoj žive pa i nije tako teško, zar ne? Tako se i nekoliko dobrih ljudi, među kojima je bio i jedan od osnivača ovog kluba Dejan Novaković, okupilo 14. februara 2007. godine u Beogradu, kako bi se upoznali sa idejama Rotarija.

Tom prilikom Vojislav Mitić DG za 2006/07 godinu, upoznao je prisutne sa Rotary Internatinalom.

U martu mesecu 2007. godine sastanku inicijativne grupe prisustvuju Dejan Novaković, Ratislav Blagojević, Željko Lazić, Biljana Šačić, Edita Kastratović, Lidija Miletić i Melani Milenović.

Prenoseći ideje, razmišljanja i htenja jedni drugima, sazrela je ideja da se formira novi rotary klub koji bi nosio naziv Skadarlija. Klub u kome neće biti razlike između polova, mišljenja i želja. Jer želje su nam iste, „u pomoći drugima pomognimo sebi“.

Upoznajući svoje prijatelje, kumove i poznanike sa idejama rotarija ova mala grupa inicijatora je uspela da i pored svih prepreka i uz veliku pomoć CADG Pavla Bogetića, ubedi DG Voju Mitića da je spremna i sposobna da pristupi formiranju još jednog Rotari kluba. Guverner Vojislav Mitić dana 24. juna 2007. godine. potpisuje „Extension Survey“ kojim započinje zvanična procedura za osnivanje kluba.

Osnivačka skupština Rotari kluba Beograd Skadarlija, održana je 28. juna 2007. godine na Vidovdan u hotelu „Le petite Piaf“ u Skadarliji u Beogradu, sa početkom u 20 sati.

Na poziv kumovskog kluba članovi inicijative

odlaze 16. avgusta 2007. godine u Kragujevac gde se u sjajnoj atmosferi prijateljstva i srdačnosti upoznaju sa članovima kumovskog kluba.

U uzvratnoj poseti 06. septembra 2007. godine, specijalni izaslanik i predsednik sponzor kluba Zoran Lukić i Bratislav Uraković, svojim potpisima daju saglasnost da se uputi zahtev RI i Guverneru za 2007/08 Basile Christarasu u kome se izražava spremnost, želja, volja i sigurnost da je IG RC Beograd Skadarlija sposobna da pristupi porodici Rotari klubova.

U periodu oktobar-decembar klub organizuje redovne sastanke u Hotelu Admiral, kojima prisustvuju brojni predavači. Sa zadovoljstvom prihvata savete pravih prijatelja, velikih Rotarijanaca Vojislava Milovanovića RC Zemun, Nikole Obradovića RC Metropoliten, Dragana Brajera RC Beograd, Dragutina Ivkovića RC Novi Sad, Bobana Radulovića RC International. Klub organizuje niz humanitarnih akcija, od kojih ističemo; pomoć deci ometenoj u razvoju iz doma u Sremčici i sponzorstvo karate kluba Skiper.

Nakon nekoliko susreta sa DG Basilom u kojima se Guverner uverio da se radi o jednoj sjanoj grupi ljudi, DG donosi odluku da se RC Beograd Skadarlija chartuje i potpisana dokumenta šalje u Cirih.

Uz veliku i nesebičnu pomoć DG i svih zaposlenih u centrali u Cirihu, klub dobija informaciju da je 11. decembra 2007. godine upisan u registar klubova RI i da je dobio charter povelju, a 13. decembra 2007. godine klub dobija pismo predsednika RI W.Wilkinsona kojim nam želi dobrodošlicu u veliku Rotari porodicu.

rotari monografija | 247

RK Beograd Vračar

Aleksandar Georgijević 2010 - 2011.

Darko Reljić 2011 - 2012.

R

otari klub Beograd Vračar je osnovan leta 2010. godine. Počeo je sa radom 1. septembra iste godine, a čarterovan je 24. novembra 2010. godine. Mentor klub pri osnovanju RK Beograd Vračar bio je Rotari klub Beograd International.

Prvi predsednik kluba 2010/2011 godine bio je Aleksandar Georgijević, a drugi Darko Reljić 2011/2012 rotraijanske godine.

Ovaj klub je učestvovao do sada u pomoći nastradalima u Kraljevu 2011. godine, kao i u Akciji beogradskih klubova 2012. godine.

RK Beograd Metropoliten

I

nicijalni sastanak Rotari kluba Beograd Metropoliten održan je u hotelu Hyatt Regency u Beogradu 9. septembra 2003. godine. Čarter proslava sa zvaničnom primopredajom povelje održana je u istom hotelu 21. februara 2004. godine, a čarter predsednik kluba bio je Nikola Obradović.

248 | rotari monografija

Pičasni članovi kluba su predsednik SANU Nikola Hajdin, počasni član SASA Svetlana Velmar Janković, Peter Gut iz Švajcarske i Dejvid Džonston iz Kanade, kao i pređašnji predsednik Dušan Popovac.

Sastanci kluba se održavaju utorkom u hotelu Hyatt Regency od 19.30 sati.

RK BEOGRAD ČUKARICA

Vladimir Matić 2007 - 2008.

Ivan Miletić 2008 - 2009.

R

Petar Spasojević 2009 - 2010.

otary Klub Beograd-Čukarica započeo je postupak osnivanja na prvom sastanku 14. februara 2007. godine, koji je održan u restoranu “Pastuv” na beogradskom Hipodromu. Zahvaljujući velikoj pomoći tadašnjeg Guvernera Vojislava Mitića, kumovskog Rotary kluba Kikinda, kuma Svetozara Tatića i mnogobrojnih prijatelja klub je u veoma kratkom roku uspeo da pripremi svu neophodnu dokumentaciju za čarterovanje. Osnivačka Skupština održana je 10. maja 2007. godine na 12. sastanku kluba u restoranu “Pastuv”, a dopune Odluke Skupštine izvršene su 19. juna 2007. godine. Zahvaljujući velikom angažovanju svih prijatelja, Rotary klub Beograd-Čukarica je 29. juna 2007. godine postao punopravan član Rotary Internationala o čemu nas je lično obavestio pismom tadašnji predsednik RI William Boyd. Uz želje za puno uspeha u radu od predsednika Williama Boyda dobili smo Čarter povelju.

Predsednici RK Beograd-Čukarica 2007-2008

Vladimir Matić

2008-2009

Ivan Miletić

2009-2010

Petar Spasojević

2010-2011

Nebojša Ilić

2011-2012

Tatjana Dornević

Nebojša Ilić 2010 - 2011.

Tatjana Đorđević 2011 - 2012.

Čarter proslava kluba održana je 2. novembra 2007. godine u restoranu “Pastuv” uz prisustvo više od 250 gostiju, rotarijanaca iz 48 klubova iz našeg Distrikta i van njega, predstavnika ambasada, nevladinih organizacija i prijatelja. Rotari klub Beograd-Čukarica je shodno novom Zakonu o udruženjima upisan u Registar udruženja kod Agencije za privredne registre dana 24. septembra 2011. godine pod brojem: 13666/2011.

Najvažnije akcije kluba su manifestacija „Druženje i služenje“ na Adi Ciganliji kada se svakog juna sa zvaničnim otvaranjem kupališne sezone organizuje Rotari druženje sa velikim brojem sportskih i kulturnih dešavanja (koncerti KUD-ova „Kriva Reka“,“Veselin Masleša“ , „Dimitrije Tucović“ i „Gradimir Koturović“, slikarska kolonija sa petnaestak slikara gde je pobednik istovremeno i naš stipendista za tu godinu). Vodeći računa o zdravlju lekari obave stotinak pregleda šećera u krvi i krvnog pritiska naših gostiju, a uvek bude i dvadesetak dobrovoljnih davaoca krvi na punktu Zavoda za transfuziju krvi. Uvek je obezbeđeno dovoljno hrane i pića zahvaljujući našim sponzorima, a sav prihod ide za humanitarne akcije.

Obezbeđivanje sredstva za adaptaciju ženskog internata Specijalne škole „Sveti Sava“ na Umci i

rotari monografija | 249

postavljanje kompletno novih PVC prozora i vrata, a za 158. dece ove škole svake godine ovaj klub obezbeđuje novogodišnje paketiće.

Sredstvima ostvarenim u humanitarnim akcijama RK Beograd Čukarica pomogao je izgradnju „Doma za mlade“ u selu Berivojce na Kosovu i Metohiji, a ova deca iz KUD-a „Kriva Reka“ svake godine za vreme zimskog i letnjeg raspusta su kluba pet do sedam dana. Ove godine 12. januara 2012. godine klub je organizovao zajednički koncert četiri KUD-a, a sav prihod iskorišten je za kupovinu

250 | rotari monografija

narodnih nošnji za KUD „Kriva Reka“. Članovi RK Čukarica posebno su ponosni na zajedničke akcije beogradskih rotari klubova u kojima učestvuju od samog početka i u kojima su do sada nabavili dva inkubatora za prevremeno rođenu decu,opremu za 30 porodica sa dvoje ili više slepih članova,montažnu kuću za Kraljevo, humanitarnu pomoć za porodice poplavljene u Zaječaru, specijalnu kameru za decu, zubnu ambulantu i tri TV Lupe za slabovidu decu iz OŠ „Dragan Kovačević“ iz Beograda. Od pre četiri godine imaju uvek

tri, četiri stipendiste od kojih je nekoliko već završilo fakultete i diplomiralo sa najvišom ocenom. Ove rotarijanske godine uspeli su da oforme Rotarakt klub Beograd-Čukarica čiju su čarter proslavu zajednički organizovali 23. decembra 2011. godine u hotelu „Continental-Beograd“.

Obezbedilu su 10 specijalnih lekarskih torbi za terenski rad Domu zdravlja Dr.Simo Milošević“ i neophodnu mešalicu za analizu krvi za labaratoriju.

Za specijalnu školu „Miloje Pavlović“ u nekoli-

ko navrata obezbedili su kompjuter sa specijalnim programom, video kameru i specifična učila koja su potrebna ovoj deci. Pomogli su projekat Centra za socijalni rad Čukarica slanjem dece bez roditeljskog staranja na ekskurziju na Goč, opremili ih kapama i rančevima i poslali nekoliko paketa našeg donatora „Jaffa“ iz Crvenke.

Dečijem vrtiću u Rušnju sa romskom decom kupili su TV u boji, DVD plejer i igračke. Učestvovali su sa nosiocem projekta RK Banja Luka u nabavci pokretnog EKG aparata.

rotari monografija | 251

252 | rotari monografija

Rotari

Rodoslov

rotari monografija | 253

254 | rotari monografija

23. II 2004.

RK Palić

2010.

RK Bar

rotari monografija | 255

15. XII 1998.

RK Podgorica

31. V 2002.

RK Budva

2006.

RK Ulcinj

9. XII 2008.

RK Bijelo Polje

2008.

RK Pljevlja

23. XI 1996.

RK Valjevo

29. IX 1997.

RK Leskovac

RK Šabac

14. III 2000.

22. XII 1995.

RK NišCentar

12. IX 2009.

RK Vranje

22. XII 1995.

RK Niš

17. VIII 2004.

RK Jagodina

16. II 2005.

19. I 1995.

RK Zemun

2006.

RK BeogradSava

21. II 2004.

RK BeogradMetropolitan

30. VI 2000.

24. XI 2010.

RK Beograd Vračar

RK Smederevo

30. VI 2004.

RK BeogradCentar

22. X 2005.

RK ĆuprijaMorava

RK PožarevacViminacium

22. IV 2005.

RK Pirot

16. XII 2006.

RK Niš"Konstantin Veliki"

30. XI 2008.

10. X 2006.

RK BeogradDunav

7. VII 2007.

RK Zaječar

3. VIII 2010.

RK Prokuplje

6. I 2009.

RK NišNaissus

3. III 2010.

RK NišMediana

RK Loznica

1928.

RK beograd

8. V 1992.

RK beograd

3. X 1995.

RK BeogradSingidunum

6. XII 1997.

RK Kragujevac

31. VIII 1999.

RK BeogradStari Grad

28. VI 2002.

RK Kraljevo

28. VI 2002.

RK Kruševac

24. IV 2004.

RK Pančevo

12. VI 2004.

RK Beograd International

2009.

RK BeogradDedinje

19. I 1995.

RK Novi Sad

RK Čačak

28. VI 2000.

27. II 2007.

16. XII 1997.

VI 2006.

RK Senta

16. XII 1997.

RK Subotica

30. VI 2008.

29. VI 2007.

Magyarkanizsa 9. IV 2009.

2010.

RK Stari Bečej

9. V 2005.

25. III 2010

RK Stara Pazova

8. V 2010.

2004.

RK Sremska Mitrovica

RK KucuraVrbas

RK Novi Sad-Dunav

RK Kanjiža-

27. VIII 1999.

RK Sombor

17. V 2005.

RK Kula

30. VI '09.

RK Novi SadPetrovaradinFruška Gora

RK BeogradČukarica

7. XI 1998.

RK Zrenjanin

27. VI 2007.

RK Bačka Topola

RK PančevoMihajlo Pupin

9. X 2010.

RK KragujevacŠumadija

RK Kikinda

RK TopolaOplenac

11. XII 2007

RK Beograd Skadarlija

10. VI 2010.

RK Veliko Gradište

RK Ruma

11. XI 2008.