Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 1
8.5.2022. 16:35:36
NAKLADNIK
Poetika j.d.o.o. Božidara Rašice 1, Zagreb www.poetika.eu ZA NAKLADNIKA
Katarina Uskoković UREDNIK
Davor Uskoković PRIJEVOD
Maja Ručević LEKTURA
Mirjana Paić-Jurinić GRAFIČKO OBLIKOVANJE
Blid PRIPREMA NASLOVNICE
Janka Carev TISAK
Znanje d.o.o. Zagreb, svibanj 2022. NASLOV IZVORNIKA
Kilomètre zéro Copyright © 2017, Editions Eyrolles, Paris, France © za hrvatsko izdanje Poetika j.d.o.o., 2022. Sva prava pridržana. Ova je knjiga zaštićena autorskim pravima i ne smije se ni djelomično reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojem obliku i na bilo koji način bez pismenog dopuštenja izdavača. ISBN: 978-953-49519-6-5 CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001136551.
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 2
8.5.2022. 16:35:36
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 3
8.5.2022. 16:35:37
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 4
8.5.2022. 16:35:37
Sadržaj Žaljenje ili grižnja savjesti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Očima djeteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Pismo ili glava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Sreća ili nesreća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Što je prioritet?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Pozitivan duh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Lelujanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Draga moja ljutnjo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Posjetnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Iskrivljena stvarnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Pozitivna energija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Dvoja vrata: Jedan izbor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Potpuno jedinstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Odsad nadalje… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Nulti kilometar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 Intuicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 5
8.5.2022. 16:35:37
Koktel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Ogledalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Siva zona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Izdaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 Oprost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Let. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Novi početak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 I za kraj… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 Zahvale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 6
8.5.2022. 16:35:37
Svima vama koji me svakoga dana podučavate, Vama, dragi čitatelju, u čijim je rukama ova knjiga, u nadi da će barem riječ ili rečenica poboljšati Vaš život, darujemo nešto od onoga što sam naučila u ovih četrdeset pet godina. Sretan put
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 7
8.5.2022. 16:35:37
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 8
8.5.2022. 16:35:37
Žaljenje ili grižnja savjesti? Više je borbenosti potrebno da bismo protivnika razumjeli, nego da bismo ga pobijedili. Sébastien Provost
Z
austavila sam taksi i vozila se kroz Pariz sve do spomenika Panthéon. Nisam bila u toj četvrti već pet godina, točnije od posljednjeg angažmana u Ecole normale supérieure (ENS). U nedostatku sredstava, odlučili smo lobirati izravno kod nekih od najboljih inženjerskih stručnjaka kako bismo u poduzeće koje smo osnovali doveli što više talenata. U toj sam se razvojnoj tvrtki prepunoj genijalaca već osam godina nadala nekom čudu. Od voditeljice financija brzo sam postala i voditeljica pravne službe, potom voditeljica odjela ljudskih resursa pa direktorica podružnica, sve u svemu, u poslu sam bila preko glave. Čekalo me još nekoliko dana sređivanja dokumentacije, a onda, konačno, uživancija i odmor. Kao i svakoga četvrtka, iz ureda sam izašla nešto ranije i otišla u teretanu kako bih sat i pol trčala na pokretnoj traci… Pola 9
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 9
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
vremena odsutno sam sanjarila. Ljudi su se smjenjivali na raznim spravama. A onda sam se sjetila da još moram provjeriti neke stvari koje sam kupila online. Zašto je Romane toliko inzistirala da se vidimo? Što je moglo biti toliko hitno? Nisam je vidjela ni čula već godinu dana. “Maëlle, moramo razgovarati, nađemo se u ulici Ulm 26, sutra u deset.” “Što se događa? Možemo li pričekati do vikenda?” “Ne. Stvarno je hitno. Dođi!” inzistirala je, prilično odrješito, a potom ipak omekšala glas, kako je to samo ona znala, uopće me ne slušajući. Na kraju je prekinula vezu. Nakratko sam ostala bez teksta, pokušala sam je nazvati, ali javila mi se govorna pošta. Na kraju sam joj poslala poruku: Neću moći sutra. Da prigrizemo nešto u nedjelju u Angélini? O životu smo najviše voljele čavrljati u toj glasovitoj čajani pod arkadama u Vrtu Tuileries. Ondje smo pretresale sve naše krize, razočaranja, ljubavne priče, osobito ljubavne priče! Odmah je odgovorila: Moram razgovarati s tobom, nemoj me iznevjeriti, prijateljice moja! Romane nije bila osoba koja bi ikoga moljakala za pomoć. Toj su se 34-godišnjoj Libanonki uglavnom svi divili, što zbog stasa, što zbog društvenog statusa. Život je nije štedio, ali nedaće su je samo osnažile, kao kad očvrsne lom ispod rane. Upoznale smo se na pariškom Institutu političkih znanosti. Ona se naposljetku odlučila za karijeru u medicini. Znala je sve o meni i puno mi je ispričala o sebi, bile smo 10
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 10
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
nerazdvojne. Između nas nije bilo zabranjenih tema, osim njezinoga djetinjstva u Bejrutu, o kojem mi je pripovijedala samo jedne noći za naših tajnih pustolovina. Pričala je uglavnom o događajima koji su, barem meni, zvučali kao da su se zbili u nekom prošlom stoljeću. O ratu, bombama, strahu… Nikada više nije progovorila o tome. Bila sam zadivljena snagom i hrabrošću kojima je odisala. Romane se udala mlada, vjerojatno iz poštovanja prema tradiciji. Rodila je troje djece, jedno za drugim, a potom se posvetila poslu i karijeri, kao da je to vrijeme željela nadoknaditi kako bi opravdala kulturološke potrebe. I stvarno ga je nadoknadila! Za samo pet godina dospjela je do visokoga položaja u svjetski poznatoj farmaceutskoj tvrtki. Viđala sam je rijetko, ali čitala sam o njoj u novinama. Posljednjih nekoliko mjeseci više puta me pozvala na ručak, no svaki sam put morala odbiti. Prolazila sam kroz teško razdoblje na poslu. Sada više nisam imala kamo i popustila sam. OK, Romane, dolazim. Nije bilo gužve u prometu. Za nešto manje od dvadeset minuta, taksi je prošao pokraj Nacionalnog konzervatorija za umjetnost i obrt i iskrcao me na raskrižju ulicā Claude-Bernard i Ulm. Uranila sam petnaestak minuta. Taman da popijem kavu u kafiću i dođem sebi od neprospavane noći koju sam provela mozgajući čemu taj tajanstveni iznenadni susret. Osim mene i nekog tipa s čašom bijelog vina u ruci, koji je kopnio za šankom i prosipao teorije o nesposobnosti našega predsjednika da sanira krizu, u kafiću nije bilo nikoga. Mlad, suhonjav i visok konobar, odjeven u tradicionalnu ugostiteljsku opravu, neobično je pažljivo slušao 11
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 11
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
muškarca. Između mirisa koje je ispuštao aparat za kavu i onih koji su dopirali iz kuhinje, nekako se provukao i miris specijaliteta iz dnevne ponude ispisane na ploči. Teleći gulaš u kombinaciji s mokrim podom, prebrisanim sredstvom za čišćenje. Konobar mi je brzo donio kavu, odložio račun na stol i nastavio žustro raspravljati s gostom za šankom. Utonula sam u svoje misli. Romane je preko telefona zvučala čudno. Iznenadan jutarnji susret usred tjedna nije bio u njezinu stilu. Što mi to tako važno i tako neodgodivo želi reći? I zašto baš danas? U 9 i 55 izašla sam iz kafića i prešla ulicu, koračajući kroz jesen. Lišće platane plesalo je u ritmu poletnog valcera; desnom sam ga nogom razgrtala, a lijevom pratila taj ples, sve dok ga vjetar nije podignuo u nezaustavljiv kovitlac. Unatoč vedrom plavetnilu, bilo je pravo svježe jesenje jutro. Vratila sam se ulicom Ulm i zastala ispred jednog od ulaza u ENS. Za vrijeme studija pribavila sam nam, zahvaljujući studentskim uspjesima, ulaznicu koja nam je omogućila godinu dana nesmetanog pretresanja arhiva, neobjavljenih rukopisa, a i neke drage susrete! Bilo mi je čudno što se Romane željela naći baš ovdje, nikada se poslije studija nismo našle tu. Prisjećala sam se tih uspomena ispred crne željezne ograde, a onda mi je pogled zapeo na broju 45. Romane mi je rekla da se nađemo na broju 26. Pričekala sam još pet minuta, no kako se nije pojavljivala, otišla sam do broja koji mi je rekla. Romane nikada nije kasnila niti je voljela kada su drugi kasnili. Ugledala sam je kako mi maše u 12
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 12
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
daljini pa sam pružila korak. Jedva sam je prepoznala u sportskoj odjeći. Odjevena u crnu svjetlucavu jaknu s kapuljačom, uske traperice i visoke tenisice, izgledala je kao da je krenula u šetnju šumom. Siva vunena kapa bila joj je navučena gotovo do očiju. To me još više zbunilo. Snažno smo se zagrlile, kao i svaki put. “Dobro, kakva je to tajanstvenost? Što mi to tako važno želiš reći? Evo, došla sam, ali nemam puno vremena, znaš kako je… Posao!” Romane me pažljivo slušala. Bilo mi je drago opet vidjeti njezino profinjeno lice, glatku tamnu kožu, blag, ali odlučan pogled. Odisala je snagom, no toga se jutra doimala prilično krhkom. Potpuno je počupala obrve i iscrtala ih olovkom. Šteta, pomislila sam, ali nisam joj rekla. Umjesto odgovora, glavom je pokazala na broj 26. Pratila sam njezin pogled i iznad ulaznih vrata ugledala veliku sivu ploču na kojoj je, pokraj ispupčenog natpisa “Institut Curie”, bijelim slovima pisalo “Bolnica”. Prvi put sam vidjela tu golemu zgradu koja je zauzimala gotovo trećinu ulice. “Što radimo tu…?” Krv mi se sledila u žilama. Tijelom mi je prošla jeza. Skamenila sam se, zanijemjela. Pokušala sam se smiriti, tražeći njezine veličanstvene crne kovrče ispod pletiva kape, ali ništa. Prekrila sam usne rukom kako bih sakrila šok. Zurila u nju. Tekle su mi suze, a riječi su mi zapele u grlu. “Puna si duha, kao i obično!” promrmljala je Romane zagrlivši me. Brzo sam povezala. Institut Curie već je desetljećima posvećen borbi protiv raka. Borila sam se s osjećajima koji su u meni navirali. Noge su mi se oduzele, ali nekako sam se kontrolirala. “Sranje, pa ne valjda ti… Romane…” Pogledala me, pomirena sa sudbinom. “Da, Maële, ja, kao i svi drugi.” 13
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 13
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
Potom je nastavila, odlučnim glasom. “Nisam te tu dovela da bih plakala nad svojom sudbinom. Znam da si u stisci s vremenom, a ja imam zakazanu kemoterapiju. Pođi sa mnom, objasnit ću ti zašto sam te zvala.” “Kemoterapiju?” “Da, ali ne brini se, nije zarazno! Idemo, već kasnim.” Krenula sam za njom potpuno zaprepaštena. Romane je samo prošla pokraj prijamnog pulta. Preplavio me miris bolnice. Zbog kombinacije mirisa dezinfekcijskog sredstva i boli automatski sam zaboravila na one ludosti iz restorana. Ne znam koja je od nas dvije bila bolesnija, no činilo mi se da sam to u tom trenutku bila ja! Nakon beskrajno dugačkoga mračnog hodnika, stigle smo pred neku vrstu sale, odnosno zasebnog prolaza od dvadesetak metara koji je povezivao dva krila zgrade. Romane je nakratko zastala. Odjel za kemoterapiju nalazio se u drugom dijelu. Iako je kroz taj prolaz ograđen pleksiglasom prodirala svjetlost, imala sam osjećaj da prolazimo hodnikom smrti. Noge su mi grozničavo drhturile, srce lupalo sve jače i jače, a želudac mi se svezao u čvor. Prošle smo pokraj jedne pacijentice, ćelave, bez obrva i trepavica. Potom pokraj druge, koja je teško disala i primala infuziju kroz ruku. Osmjehnula nam se, a Romane joj je spontano uzvratila osmijeh. Ne usuđujući se podignuti glavu, jedva sam protisnula “dobar dan”, zapeo mi je negdje u grlu. Na kraju hodnika nalazila su se dva reda slobodnih sjedala, u svakome po četiri. Strovalila sam se na prvu stolicu kako bih došla sebi dok se Romane prijavljivala kod medicinske sestre po imenu Carole. “Dobar dan, evo 14
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 14
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
vašeg kartona”, rekla je žena ljubazno. Bila sam zapanjena Romaninim entuzijazmom i smirenošću. Razgovarala je s tom ženom bez imalo straha, kao da ju je upravo uputila u kabinu za presvlačenje u trgovini. “Sretno, gospođo.” Romane ju je pozdravila i okrenula se prema meni. “Ideš? Imamo još do tamo.” Požurila je prema hodniku prekoputa. Kako ću ustati s ove stolice? Kako se suočiti s tolikom patnjom? Nisam to očekivala, mišići su me izdali. Skamenila sam se na stolici, s mučninom u utrobi. Romane se okrenula i zabrinuto jurnula prema meni. “Nije ti dobro? Blijeda si. Hoćeš čašu vode?” “Ne… ma da… teško je ovo… nisam očekivala…” Misli su mi bile mutne. Osim što sam se grozno osjećala, još me i glava zaboljela. “Ako me želiš pričekati vani, brzo ću biti gotova. Ili baš jako žuriš?” Romane nije ni pričekala moj odgovor, hitro je ustala. “Idem ti po vodu, vraćam se odmah.” Carole je ustala i sjela pokraj mene. “Ne brinite se, uvijek je tako prvi put, poslije se naviknete.” “Naviknem se? Ali na što?” “Na mirise, izgled pacijenata… Bolje se nosite s njihovom patnjom. Kada ne razmišljate o onome što vidite, ostaje vam samo gola istina, a to je činjenica da se ti ljudi bore za život. Jedini način da pomognete prijateljici je da vjerujete u nju i pružite joj potrebnu snagu.” “Voljela bih, ali ne znam imam li tu snagu u sebi.” “Naravno da imate jer vas je odabrala! Promatram je već šest mjeseci, dolazi s upornošću i osmijehom na 15
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 15
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
usnama. Iz iskustva znam da se baš takve osobe najčešće izvuku. Kod nas se izliječi osamdeset posto slučajeva raka dojke. Vaša prijateljica je na dobrom putu.” “Sigurna sam da je, ali…” “Ona je bolesna, ne vi! Prvi put je vidim s pratnjom, zato je važno dati joj vjetar u leđa.” Potapšala me po nozi. “Hajde, sad će doći, budite jaki, potrebni ste joj!” Carole se vratila na svoje radno mjesto. Ustala sam. Otrijeznile su me njezine riječi. Romane računa na mene, bolesna je. Ali zašto me pozvala baš danas, a obično dolazi sama? Romane se vratila s čašom vode u ruci. “Trebala sam ti reći kamo idemo.” “Ma ne… Samo mi je nakratko pozlilo. Znaš da ne volim bolnice!” Iskapila sam čašu i ustala. Romanino lice prekrile su kapljice znoja. Sada je njoj bilo loše, skinula je kaput i prebacila ga preko ruke. “Što ti je? Znojiš se.” “Gušim se, ali ne znam hoćeš li me moći gledati takvu.” “Ne zezaj. Ja te vidim onakvu kakva jesi, kao borca koji će pobijediti. Skidaj tu kapu i idemo u rat. Zajedno smo jače.” Pripremala sam se za trenutak u kojem ću vidjeti njezinu golu glavu. Nisam smjela pokazati slabost. Skinula je kapu i spustila pogled kako bi izbjegla moj. Podignula sam joj bradu prstima i uspravila joj glavu. “Koja si ti sretnica, imaš tako lijepu glavu! Izgledaš kao Natalie Portman u O 16
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 16
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
za Osvetu. Ta senzualnost, taj osmijeh, pravi si komad!” Zagrlila sam je i šapnula joj na uho: “Pa neće nam valjda jedan rak uništiti život!” Carole je to čula i diskretno mi namignula, a potom i ja njoj. “Dakle, Romane, idemo! Sad mi ispričaj kako ide terapija.” Nasmiješila se i primila me za ruku. Najavila se kod medicinske sestre, a potom sjela pokraj mene dok čeka. “Reci mi… Kada si shvatila? Koliko to traje?” Sve mi je detaljno ispričala, o prvim sumnjama, pretragama, šoku zbog rezultata, dijagnoze, o borbi, patnji, posljedicama, strahu… Slušala sam je i zamišljala kroz što je sve prolazila, a onda ju je na terapiju pozvala mlada žena u bijelom, Pascale. “Danas imate pratnju?” “Da, ženski izlazak nakon dugo vremena…” Romane mi je namignula. Ušle smo u veliku zajedničku salu pregrađenu paravanima. Zauzele smo svaka svoje mjesto. Romane se ispružila, ogolila rame i dekolte oslobodivši mjesto za kateter, Pascale je pripremala lijekove, a ja, ja sam u naslonjaču padala u nesvijest… “Prošli tjedan primili ste Taxol, danas ćemo u nešto mirnijem tonu, imamo Avastin.” S golemom iglom u ruci, Pascale je prišla mojoj prijateljici. “Spremna?” “Da”, odgovorila je Romane stišćući zube. Duboko je udahnula. I ja sam, napuhujući pluća koliko sam mogla. Pascale je uvela kateter, potom na vrh infuzije povezane s uređajem koji je brojio jedinice, a koji je prethodno programirala, pričvrstila vrećice s tekućinom. 17
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 17
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
“Imate pola sata za druženje, cure! Ako vam zatrebam, pozovite me.” Romane nije patila, pritisnula je tipku za podizanje kreveta na upravljaču i utješno mi se osmjehnula. “Znam da ti teško pada. Nije lako gledati ovo čemu sam te izložila, ali moram te zamoliti jednu veliku uslugu.” “Samo reci, naravno!” Primaknula sam naslonjač kako bih joj bila bliže. Spustila je glavu. “Kome bih se drugom mogla obratiti?” Strepila sam od riječi koje će Romane izgovoriti i od vlastite reakcije, ne skidajući pogled s njezinih usana. “Sjećaš li se prošle godine kada smo se vidjele? Tada sam radila sa skupinom istraživača na onom projektu u Katmanduu. Trebala sam ostati dva mjeseca, no već tri tjedna nakon što sam stigla, javio mi se moj ginekolog u vezi s pretragama koje sam obavila prije odlaska. Rezultati su bili vrlo jasni.” “Rak?” “Da. U očaju, povjerila sam se jednom američkom profesoru po imenu Jason, koji ondje živi već pet godina. Govorio mi je o drevnoj nepalskoj metodi koja podrazumijeva procese podizanja svijesti i promjene duhovnog stanja te jamči izlječenje.” Namrštila sam se. Romane je nastavila: “O tom pristupu govore i neke knjige, ali nijedna ne opisuje konkretnu metodu, pa se ne zna što točno podrazumijeva. Jason mi je priznao da su spoznaje o tome još uvijek vrlo oskudne, ali bio je uvjeren da će one promijeniti svijet. Zato je i došao u Nepal.” Romane je udahnula i podignula majicu preko prsa. 18
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 18
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
“Za jednom večerom pokazao mi je neobičan materijal koji je u različitim razdobljima prikupio po zemljama koje su daleko jedna od druge. Sve je upućivalo na taj pristup podizanja svijesti.” Sumnjičavo sam se povukla dublje u naslonjač i prekrižila noge. “I nitko nikad, sve te godine, nije pronašao zapis o toj metodi?” “Ne, neki su istraživači stekli pojedine spoznaje, ali rukopis nikada nije pronađen. Najvjerojatnija je pretpostavka da je zbornik sa zapisima vlast sakrila tijekom sukoba između Kine i Nepala.” Slušala sam, ali nisam shvaćala koja je poanta svega toga ni što Romane očekuje od mene. “I tako sam odlučila otići u veleposlanstvo, zakazala sam sastanke u ministarstvima u Katmanduu, ali o rukopisu nitko nije ništa znao. A opet, svaki put kada bih načela tu temu, mnogi bi se zabrinuli. Potom mi je liječnik rekao da se moram vratiti u Francusku i započeti s terapijom.” “Dakle, dala si sve od sebe!” “Čekaj, moraš čuti ostatak priče. Večer uoči odlaska, neki mi je muškarac ostavio pismo u predvorju hotela, a potom nestao.” “Djeluje mi kao potraga za blagom…” “Maëlle, ozbiljna sam!” “Oprosti, slušam te. Ali moraš priznati da…” Pogled joj se uozbiljio, pa sam prestala dobacivati sarkastične primjedbe. Romane je iz torbe izvadila omotnicu i pružila mi zgužvano pismo na kojem je na besprijekor19
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 19
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
nom engleskom pisalo: Ne istražujte dalje, samo ćete upasti u nevolje. Očigledno joj je sve to bilo važno, a mene je mučilo nisu li joj nuspojave možda pomutile um. Pročitala mi je misli. “Znam, zvuči posve apsurdno. I ja sam bila u nevjerici nekoliko tjedana.” “S dobrim razlogom!” “Ostala sam u kontaktu s Jasonom. Premda su ga više puta upozorili, nastavio je istraživati. Svako novo anonimno pismo samo je potvrđivalo da je legenda istinita. A to su mu dokazali i događaji koji su slijedili. Prekjučer me nazvao i rekao mi da je došao do rukopisa s opisom te metode i da će mi je poslati ako želim! I baš kako smo i mislili, ispostavilo se da su rukopis vlasti sakrile. Financijska kriza bila je puno važnija od rizika koji bi izazvao pad prodaje lijekova. Razotkrivanje takvih preventivnih i iscjeliteljskih praksi samo bi ugrozilo unosni posao tog sektora.” “Čekaj malo! Da bi se uspjeh takve djelatnosti destabilizirao, mora proći nekoliko godina! Nedavno sam pročitala da se vrijednost svjetskoga farmaceutskog tržišta procjenjuje na više od 850 milijardi dolara ukupnog prometa, četiri puta više nego prije dvadeset godina. I još uvijek raste. Uostalom, ti to znaš bolje od mene…” “Pa zamisli onda jedan takav pristup. Samo bi oslabio taj rast. Pogodio bi globalno gospodarstvo.” “Pa dobro, ali razmisli malo, Romane! Zapisi o takvim misaonim tehnikama, o vizualizaciji i transformaciji, postoje 20
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 20
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
oduvijek. Zar doista misliš da bi jedan rukopis sve to mogao promijeniti?” “Da, ako bi osvješćivanje djelovalo na globalnoj razini, naravno! Svakom od nas nedostaje jedna dobra metoda.” Uzdahnula sam. “Recimo da je tako. I što bih ja mogla učiniti po tom pitanju?” “Donijeti mi taj rukopis. Možda bih se tako mogla izliječiti, shvaćaš li, Maëlle?” “Ma daj, Romane, nećeš valjda nasjesti na te priče! Moraš imati povjerenja u medicinu i nastaviti svoju borbu. Danas je rak dojke u većini slučajeva izlječiv. Na odličnom si putu. Sada sam i ja uz tebe. Zajedničkim snagama dobit ćemo tu bitku.” “Želim iskoristiti sve prilike koje imam. Da mi nije važno, ne bih te molila.” “Znam, no svejedno mi se čini da si se upustila u neku nebuloznu priču i da ti odgovara u nju vjerovati. To razumijem. Ali, budi realna. Moraš se usredotočiti na konkretne stvari, na kemoterapiju, odmor, moraš pomoći medicini da odradi svoj posao.” Romane je nastavila djetinjim tonom. “Donijet ćeš mi to, je l’ da?” “Naravno da neću!” “Kada sam te posljednji put zamolila neku uslugu?” Ton joj je već postao drukčiji, ratoborniji, poput lava koji vreba siguran plijen. Pitanje je bilo na mjestu. Ne sjećam se da je sve te godine od mene ikada išta tražila. 21
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 21
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
Spustila sam pogled, a ona je odgovorila umjesto mene. Dokrajčila me. “Nikada, Maëlle, za šesnaest godina prijateljstva, nikada te nisam tražila ni najmanju stvar.” “Imaš pravo, Romane, ali pristati na to značilo bi složiti se sa svim tim pričama, a ja ti ne želim lagati, razumiješ li me?” Skrenula je pogled. Uzela sam je za ruku. “Razmislit ću, pa ćemo ponovno razgovarati o tome poslije mog odmora.” “Ali ako ne kreneš ubrzo, bit će prekasno. Pitanje je života ili smrti.” “Ali jednostavno ne mogu!” “Život je samo niz izbora.” “Prestani, Romane, ne prepoznajem te više, plašiš me. Pa tog tipa jedva poznaješ!” “Odluka je na tebi.” U tom trenutku oglasio se uređaj za doziranje lijeka. Pascale je odmah došla. Zaustavila je zvuk, pribilježila podatke s ekrana i Romani skinula cjevčice infuzije. “Drage moje dame, žao mi je, ali moramo ustupiti mjesto drugima.” Pogledala je Romane. “Vidimo se idući tjedan.” Potom se okrenula prema meni. “Vidimo se uskoro?” Šutjele smo sve do izlaska iz bolnice. Romane je inzistirala da me odveze autom. Dugo smo šutjele, a onda mi se zabrinuto povjerila. “Najradije bih sama otišla, ali ne mogu zbog terapija.” Ponovno je zašutjela čekajući moj odgovor, ali nisam ništa rekla. “Spremna sam i na to da u mom slučaju metoda neće djelovati, ali moram znati da 22
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 22
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
sam pokušala sve.” Stigavši pred moju zgradu, parkirala je i iz torbe izvadila omotnicu. “Kada doista odlučiš, otvori. Obećaj mi da ćeš to učiniti tek tada.” “Sad mi je već dosta tajanstvenih poruka! Reci mi što je unutra.” “Obećaj mi!” “Dobro, dogovoreno!” Poljubila sam prijateljicu, koja me snažno stiskala u naručju i na uho mi dugo šaputala “hvala”. “Toliko te volim”, rekla je na kraju. Iznenadila me ta otvorenost. Romane je bila prilično stidljiva u tim stvarima. Nisam znala što odgovoriti. Krenula sam u pravcu Louvrea, u jednoj ruci držeći omotnicu, mašući joj drugom. Osjećala sam da me dugo prati pogledom. Sutradan, probudila sam se malo kasnije. Prošla sam Vrt Tuileries i stigla do svog ureda na Trgu La Madeleine. Već je bilo prošlo podne, ali začudo, nisam bila gladna. Zrake sunca osvjetljavale su četvrtasto dvorište Louvrea, obrnutu piramidu, Slavoluk pobjede i veliku fontanu u Tuileriesu. Vjerojatno sam toga dana bila jedina koja ništa od tih ljepota nije zamijetila. Ugledala sam klupicu okrenutu suncu i nakratko sjela. Nisam se ni opirala tom porivu, sjela sam na to mjesto, iscrpljena, zatvorila oči i prepustila lice vatrenoj nebeskoj zvijezdi koja me grijala. Povjetarac mi je nježno milovao obraze. Nakratko sam se umirila, a onda me iz dremuckanja probudio gromoglasan smijeh četvero mladih turista. Uspravila sam se na klupici i iz džepa kaputa izvadila telefon, koji je bio utišan. Trideset i pet poziva, četrdeset osam e-mailova, 23
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 23
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
dvanaest sms poruka i tri obavijesti o sastancima. Skočila sam s klupe i brzo krenula prema Trgu sloge. Lišće stoljetnih stabala opet me pozivalo na ples, ali nije mi bilo do igre. Razdraženo sam ga razgrnula nogom. Krenula sam Ulicom Royale preslušavajući nagomilane glasovne poruke. Tek što sam izašla iz dizala, asistentica je požurila prema meni. “Maëlle, direktor vas treba, zvala sam vas nekoliko puta.” “Znam, vidjela sam, recite mu da sam stigla.” Čim sam ušla u prvu otvorenu prostoriju, prišao mi je generalni direktor. “Što je s tobom? Nešto nije u redu? Treba te Pierre.” Za punih osam godina nikada nisam izbivala s posla duže od dva sata, a da o tome nisam obavijestila kolege. Telefon nisam ispuštala iz ruke, tako da sam na pozive i poruke obično odgovarala prilično brzo. Na putu do ureda presrela su me još tri zabrinuta suradnika. Kada sam upalila računalo, zabljesnulo me svjetlo ekrana što je dodatno pojačalo moju glavobolju. Dvije minute poslije ušao je Pierre, sav uznemiren. “Maëlle, pa koji ti je vrag? Jutros smo trebali pripremiti prezentaciju za ulagače. Znaš da imamo sastanak u ponedjeljak!” Taj četrdesettrogodišnjak, s kojim sam toliko mjeseci svakodnevno smišljala poslovnu strategiju, pitao me koji mi je vrag. Nije me bilo pola dana i odmah je nastala drama. Naravno, nije mogao znati da sam tih pola dana jednostavno morala zaboraviti na svoje prioritete. Promatrala sam tu košnicu u kojoj sam imala ulogu matice, ali 24
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 24
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
ništa više nije bilo kao prije. Mislila sam samo o Romane, toliko da više nisam mogla razlučiti ni koja od nas dvije zapravo boluje od raka. Briznula sam u plač. Pierre se zbunio. Promijenio ton. “Dobro, dobro, nemoj tako, Maëlle, pa znaš da lako podivljam, navikla si već…” Suze su mi tekle u potocima. Bilo mu je neugodno. “Što se događa?” “Umorna sam. Moram se vratiti kući. Ne brini se, dolazim sutra i sve će biti spremno.” “Ne brine me sastanak, nego ti. Što te tako pogodilo jutros?” “Cunami. Ali ne mogu o tome sada.” “Ako mogu pomoći, tu sam, znaš to. Nazovi me kad god želiš i odmori se, ja ću se već snaći s ulagačima.” Malo sam se smirila, pokupila stvari i otišla kući. Nebo se zamračilo, najavljujući skoro nevrijeme. Utrčala sam u svoju zgradu, popela se stubama na prvi kat i sklupčala se na kauču. Kako se moja svakodnevica tako uzdrmala za samo dva sata? U glavi su mi odzvanjale Romanine riječi. Na što je točno mislila kada je rekla da se radi o “pitanju života i smrti”? Doista, svih ovih godina, nikada od mene nije ništa zatražila. Prema meni je uvijek bila dosljedna, uvijek tu za mene, kako u ružnim, tako i u lijepim trenucima. No kako sve ostaviti i otići u Nepal? Ne znam ni gdje se ta zemlja nalazi na karti, koji dio Himalaje zauzima Nepal? Ne mogu u ovom trenutku ni izbivati s posla. I kako odbiti takvo što najboljoj prijateljici? S druge stra25
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 25
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
ne, kako uopće povjerovati u tu nebuloznu priču? A opet, na njezinu mjestu, i ja bih se hvatala za svaku slamku. Iduća tri sata mučila su me brojna pitanja na koja nisam imala odgovor. Duboko u sebi, znala sam da si nikada ne bih oprostila da se Romane nešto dogodi, a da joj nisam pokušala pomoći. Promišljala sam o toj mogućnosti, o hitnim sastancima koji, kako je Pierre rekao, mogu proći bez mene, a slobodne dane koje sam namjeravala uzeti jednostavno neću iskoristiti i to je to… Ništa me drugo ne sprječava, učinit ću to! Bila sam sigurna da se Romane prevarila u pogledu vjerodostojnosti te metode i njezinih čarobnih moći, ali nisam je mogla iznevjeriti. Još sam nekih sat vremena okolišala, a zatim konačno odlučila. Nisam više mogla odugovlačiti. U želucu mi je zavijalo, bio je to znak olakšanja! Tostirala sam dvije kriške kruha, premazala ih taramom i pokapala malo limunova soka. Natočila sam čašu bijelog vina i popila naiskap. Natočila sam i drugu i ispružila se, uživajući u užini. Piće mi je razvodnilo misli i opustilo tijelo. A onda sam, sjetivši se iznenada pisma koje mi je na rastanku dala Romane, skočila s kreveta. Spremila sam ga u džep i zaboravila na njega. Romane me zamolila da ga otvorim tek kada donesem odluku. Je li to ovaj trenutak? Je li prerano? Ako je prema onoj da je jutro pametnije od večeri, trebala bih pričekati. Stavila sam omotnicu pred sebe, na kuhinjski pult, sjela na visoku stolicu i ponovno razmislila. Nakon što sam po ne znam koji put u glavi ispremetala ista pitanja, potvrdila sam već donesenu odluku: ili ću otići, obaviti to i vratiti se ili se dovijeka gristi! Rastrgala sam omotnicu i unutra pronašla avionsku kartu na svoje ime, s odredištem Katmandu i Romanino pismo. 26
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 26
8.5.2022. 16:35:37
PRVI DAN OSTATKA TVOG ŽIVOTA
Maëlle, znala sam da me nećeš iznevjeriti. Nikada te ne bih zamolila za ovakvu uslugu da mi nije toliko važno. Kako i sama vidiš na karti, ako si se odlučila naći s Jasonom, na put moraš krenuti sutra ujutro.
“Sutra? Pa ona je poludjela!” Dohvatila sam telefon. “Romane, nazovi me kad vidiš poruku, odlučila sam otputovati, ali ne sutra!” Ponovno sam provjerila vrijeme polaska na karti: 15 i 40, Zračna luka Charles de Gaulle, Pariz. Neizvedivo! Nastavila sam čitati. On će te čekati u Katmanduu, ali ne može se zadržavati predugo na istome mjestu. Predat će ti uživo kopiju rukopisa. Rezervirala sam ti sobu kod Maye, moje prijateljice koja je vlasnica Hotela Mandala u Boudhanathu, svetištu u blizini aerodroma. Taksisti znaju taj hotel, samo im reci naziv. Za vikend možeš prošetati starim gradom, Maya će ti rado objasniti što je zgodno za vidjeti. Kao i svaki put nakon kemoterapije, moram se malo umiriti i isključiti od svega zbog nuspojava koje će uslijediti. Bit ću dostupna tek kada stigneš, ali nazvat ću te. Sretna sam zbog tvoje odluke i ponosna što imam takvu prijateljicu. Volim te. Romane P. S. Čuvaj se i… Ponesi toplu odjeću, zna jako zahladnjeti uvečer J”
27
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 27
8.5.2022. 16:35:37
Maud Ankaoua
Polazak je bio za nekoliko sati, s presjedanjem u Dohi. Dolazak u Katmandu bio je predviđen za sutra u 11 sati. Obuzela me panika. Nazvala sam Romane, ali odmah se uključila govorna pošta. Ponovno sam, sva zbunjena, pročitala pismo. Kakva noćna mora! Požalila sam što sam donijela takvu odluku. U kakav sam se to kaos uvalila?! Ošamućena od svih tih događaja, jedva sam zaspala. U četiri ujutro, glavom su mi prolazile Romanine riječi: “Moram te zamoliti za uslugu”, “Za šesnaest godina našega prijateljstva, nikada te ništa nisam tražila”, “Moram znati da sam pokušala sve”, “Volim te”, a potom i one koje je izgovorila Carole: “Važno je dati joj vjetar u leđa”, “Odabrala je vas”, “Draga prijateljica”. Nisam više mogla zaspati, pa sam ustala. Imala sam još nekoliko sati za pakiranje. Putem do zračne luke, u taksiju sam Pierreu napisala poruku i rekla mu da se ubrzo vraćam. * Avion je jurio kroz gust sloj oblaka. Iznad Pariza, lelujali su istodobno moj nemir i izmaglica.
28
Prvi dan ostatka tvog zivota_14x21cm_TISAK.indd 28
8.5.2022. 16:35:37