22 9. ANALIZA LOKACIJE Predmet rada na arhitektonskoj radionici Caribord 2012, održanoj između 27. i 30. septembra, obuhvata prostor sportsko-rekreativne zone, Dvomostovlje i prostor Strošena češma (sl.35). Po Generalnom planu Dimitrovgrada sportskorekreativna zona obuhvata prostor koji je oivičen na severu rekom Nišavom, na istoku njenim rukavcem i rečnom adom zvanom Dvomostovlje, sa južne strane granica je vodenična vada (nije više u funkciji) i centralna stambena zona, na jugozapadu se prostire do radne zone Nenateks i zelene pijace, a na zapadu do industrijske zone (bivši GID) tj. ulice Pasterove. Dvomostovlje je rečna ada koju stvara reka Nišava. Istočno od sportsko-rekreativne zone i rečne ade nalazi se trg Širinta, u okviru kog je i Strošena češma, nekadašnji centar Malog ili hrišćanskog Caribroda. Ulica Kirilo i Metodi povezuje prostor Strošene češme sa Dvomostovljem i dalje centrom grada zbog čega je i sama predmet razrade arhitektoncke radionice. Sportsko-rekreativna zona
Sadržaj U okviru ove zone nalazi se već pomenuti sportski centar Park sa sledećim sadržajima: sportska hala, fudbalski teren, košarkaški teren na otvorenom, teren za rukomet i mali fudbal, teretana na otvorenom, teren za odbojku na pesku, dečije igralište, dva teniska terena, dečiji i bazen za odrasle (u izgradnji). Zapadno i istočno od sportskog centra, a u okviru sportsko-rekreativne zone, postoje prazni prostori koji su predviđeni za proširenje samog centra. Postoji inicijativa da se u bliskoj budućnosti izgrade još dva teniska terena, kako bi se ispunili uslovi za održavanje određenih takmičenja u tom spotu. Sa druge strane, očigledna je vrednost koju grad poseduje imajući ovakav centar. Postoje izgledne šanse za eksploataciju sportske hale i svih pratećih objekata na otvorenom, putem različitih događaja (Caribrodsko sportsko leto) ili putem iznajmljivanja infrastrukture. O Caribrodskom sportskom letu i o njegovoj tradiciji je već ranije rečeno. Kako bi postajao sve posećeniji, samim tim i isplatljiviji, potreban je kvalitetan marketing i urbani spektakl
prilikom završnih dana turnira. Neophodno je preklapanje snaga i događaja a ne njihovo usitnjavanje i razvlačenje kako je do sada bilo. Eksploatacija sportskog centra putem iznajmljivanja je moguća, a ciljnu grupu treba podeliti u rekreativne, amaterske i profesionalne sportiste. Svi oni zahtevaju različite uslove i dužinu trajanja sportskih aktivnosti. Rekreativcima je moguće ponuditi oblik produženog vikenda gde bi u trajanju od 2-3 dana grupa ljudi došla, boravila i za to vreme se družila uz sportske aktivnosti. Ne treba otpisati mogućnost dolaska sa porodicama pa bi svakako trebalo prilagoditi i neki drugi vid aktivnosti, pored sportskih. Amaterski sportisti bi takođe ostajali par dana ali je najveći akcenat na sportske pripreme pred neko takmičenje, ili sa druge strane organizovanje malih biznis turnira za veterane. Na kraju, profesionalni sportisti zahtevaju kvalitetnu infrastrukturu i prostor za odmor (šetanje), dok su im dodatni sadržaji često i zabranjeni. Kako bi se razvijao profesionalni sport neophodno je za početak izgraditi wellness i spa centar, profesionalnu teretanu kao i trim stazu za trčanje. Inicijative su već pokrenute i očekuje se da sportski centar proširi svoje sadržaje u tom pravcu.
Prednosti Osnovni kvalitet sportskog centra se ogleda u njegovoj kompaktnosti, tj. organizovanje svih sadržaja na jednom mestu. Okružen Nišavom i vodeničnom vadom Park je prirodno izolovan zbog čega predstavlja vrlo mirnu i relativno izolovanu zonu. Po rečima roditelja, ovde su njihova deca najsigurnija jer nema kolskog saobraćaja. Osim adekvatne ulazne kapije većina prostora je uređena i održavana zbog čega je privlačna i onima koji se ne bave sportom. Pristupno stepenište ispred sportske hale ima oblik amfiteatra, pogodan za filmske projekcije, pozorišne predstave i sl., čime bi se dodatno privuklo sportski nezainteresovano stanovništvo unutar sportskog centra (sl. 32).
SLIKA 31 I Lokacija - predmet rada arhitektonske radionice I Izvor satelitskog snimka: www.geosrbija.rs