Issuu on Google+

ključni pojmovi

I oči ulice I bilo grada I društveni reper

aa_ I architectural approach I glasnik nove arhitekture I broj 1 I godina 1 I 2011

ISSN 2217-7442 UDK 72


Sadržaj

Impresum

I

01 Uvod AKTUELNOSTI

architectural approach I glasnik nove arhitekture I broj 1 I godina I I 2011

I

naslovna strana foto: ModelArt

I Bečka nedelja dizajna I MARKO RUNIĆ I Dani Orisa u Zagrebu I DRAGANA KOZOMORA I Muzej mašina I BORIS BOGOSAVLJEVIĆ I Prikazivanje arhitekture I LJUBICA MILOVIĆ I Lazy Caterpillar I DRAGAN MARKOVIĆ I ASK 2011 I OLIVERA DULIĆ 10 I Preporučujemo knjige

02 04 05 06 08 09

OČI ULICE

I I

I

11 Budućnost arhitekture - nije arhitektonska MAŠA DRAKULIĆ 12 Društveni značaj urbanih javnih prostora: osvrt na empirijsko istraživanje ANA PAJVANČIĆ-CIZELJ 14 Grad - teatar javnog života BILJANA VILOTIĆ 18 Paviljon efemernog spektakla DRAGAN MARKOVIĆ 21 Zvuci arhitekture ANA MARČETA 22 Arhitekta kao društveni radnik MILOŠ MANDIĆ 23 Kreativni model javnog prostora DARKO POLIĆ

I

I I I I I

I

IZDAVAČ Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Departman za arhitekturu i urbanizam Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad www.ftn.uns.ac.rs, www.arhns.com

I

I

I

I

I

ŠTAMPA Grafički centar “Grid”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

I

I

I

I

I

FAMA O BICIKLISTIMA

GRAFIČKI DIZAJN I PRIPREMA ModelArt studio www.modelart.rs, modelart.rs@gmail.com

I

I

I

REDAKCIJA Krsto Radovanović Jelena Čobanović Dejan Mitov

I I

I

24 Bajkiraj se! VERA GOLUBOVIĆ 26 O dinamici razvoja urbanog biciklizma u Novom Sadu ALEKSANDAR BEDE

I

I

I

28 Solar bike GREENLAB TEAM BILO GRADA

I

30 Ima li još života u knjizi Smrt i život velikih američkih gradova? LJUBINKO PUŠIĆ

I I

I

I

35 Usudimo se da razmišljamo (utopijski)! IZIDOR BARŠI 38 Mikrourbanističke intervencije i oživljavanje gradskog prostora KRSTO RADOVANOVIĆ

I I

I

42 Otvorene kasarne BRANKA ĆURČIĆ 43 Prostori igre - umetnost u kontekstu savremenog urbanog života GRUPA AUTORA INTERVJU

I

I I

I

46 “Čudo“ na severu Srbije JELENA ČOBANOVIĆ

online izdanje I http://arhns.com/aa/ CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 72

АА. Architectural approach : glasnik nove arhitekture / glavni urednik Krsto Radovanović. - Vol. 1, br. 1 (2011) . - Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, 2011 - . - 26 cm Tromesečno . ISSN 2217-7442 COBISS . SR - ID 267897095

DRUŠTVENI REPER

50 52 50 54 56 58

I Opera na vodi I DEJAN MITOV I Pravoslavna crkva u Šapcu I SLOBODAN ARSENOVIĆ I Opera na vodi I DEJAN MITOV I Plutajući bulevar I ANDREJ ASADOV I Njujorške zelene površine I JOVANA STANIŠIĆ I Borovo, mesto koje odoleva vremenu I TATJANA OSTOJIĆ

DIPLOMSKI RAD

I

60

Granično polje arhitekture: studija međuprostornosti

MARIĆ

I

62 Spisak diplomskih radova

I

MARIJA


List studenata arhitekture - Architectural Approach U Novom Sadu uvek smo se vodili idejom da su studenti i njihovi radovi, interesovanja, konkursi, realizacije, projekti u prostoru, pa i pisane reči kojima se obraćaju kulturnoj i profesionalnoj javnosti, pravo ogledalo rada jedne škole Arhitekture. Od početka rada na Fakultetu tehničkih nauka bavili smo se prezentacijama studentskih radova, na različitim mestima, u različitim sredinama i različitim državama, želeći da komuniciramo sa različitim institucijama i ljudima, uvek očekujući adekvatne sugestije i kritike, naravno, jer je baš ta različitost jedna od osnovnih identiteta Vojvodine, kao sredine u kojoj se škola i nalazi. Pisanu reč uvažavamo kao jako važnu u konceptu mišljenja arhitekture, pored svih drugih mogućnosti i tehnologija koje nam donose savremeni sistemi komunikacija. Od osnivanja škole se bavimo idejom pokretanja časopisa kojim će Departman za arhitekturu i urbanizam, kako je danas zvaničan naziv, predstavljati

aa_01 I 1

razmišljanja studenata, svojih, ali naravno ne samo njih, već i onih iz drugih škola, kao i arhitekata i profesionalaca iz drugih disciplina koji se bave prostorom i gradovima, iz svih sredina. Možda je prirodno da prvi časopis pokrenu baš sami studenti, svojim ambicijama, energijama, uverenjima, duhom, što se događa nakon punih 15 godina od osnivanja škole. Profesor Ranko Radović svima koji smo radili sa njim govorio je jednu čuvenu misao, koja nam je veoma imponovala, ali i sve mnogo obavezivala: ’’Radim samo sa boljima od sebe’’. Želja nam je da studenti uvek budu bolji od svojih profesora i asistenata, a ovaj časopis je dokaz jednog od njihovih mnogobrojnih kvaliteta. Direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam Doc. dr Darko Reba

Reč uredništva „Što je ideal viši, to disciplina mora biti veća.“ F. L. Rajt Arhitektonski pristup, архитектонски приступ, architectural approach, na kom god jeziku i kojim god pismom ga napisali, nešto je neophodno ako želimo da Arhitektura uspe da preživi pod naletom svih kriza, finansijskih, moralnih, kakvih god, koje joj prete. U rešavanju problema, potreban je pristup, i to onaj koji će da usmerava, a ne da ograničava, pristup koji znači – disciplinu. U arhitekturi možemo definisati više različitih pristupa pri projektovanju i istraživanju: sociološki, eksperimentalni, funkcionalni; zatim kontekst, geometrija, utopija, istraživanje primene materijala... Sigurno ih ima još, a na svima nama je da ih pronađemo. Ono što je važnije, to je da su ovakvi pristupi i usmerenja neophodni, ne da arhitekturu „rasparčavaju“ na delove, nego da olakšaju, usmere, da uvedu preko potrebnu disciplinu. Jer, ako imamo viziju, moramo imati i pravilan pristup, a da li će nova arhitektura biti i bolja zavisi samo od nas. Sociologija i arhitektura su neraskidivo povezane. Tačnije, arhitektura ne (može da) postoji bez društva, društvo joj daje smisao postojanja, međusobno se nadopunjuju i mogu da egzistiraju samo zajedno i nikako drugačije. Međutim, svedoci smo arhitekture i grada koji kao da su zaboravili na one zbog kojih i postoje, na ljude i njihove potrebe. Stoga smo i izabrali da problematika

odnosa čoveka/društva i građene sredine bude tema prvog broja.

Oči ulice, društveni reper i bilo grada su pojmovi kojima smo ovaj pristup pokušali da bliže objasnimo. Nakon višemesečnog rada, konačno je pred vama prvi broj časopisa aa_. Sad možemo da odahnemo. Ali nećemo. Nećemo jer smo tek na početku, jer Arhitektura ne može da čeka; treba joj naša zajednička pomoć. Stoga Vas pozivamo da nam šaljete svoje radove, predloge, projekte, eseje, kritike. Zahvaljujemo se Fakultetu tehničkih nauka i Departmanu za arhitekturu i urbanizam za pomoć u štampanju ovog broja. Zahvaljujemo dr Ljiljani Vukajlov za pregledanje tekstova, sugestije i ispravke, za veliko strpljenje i trud. Zahvalnost dugujemo i kolegama Aleksandru Bedeu, Aleksandru Lukiću, Slobodanu Joviću i Draganu Markoviću za predloge i sugestije, koji su nam bili od velike pomoći. Na kraju, zahvaljujemo svima vama koji ste prepoznali značaj pojavljivanja časopisa u našoj arhitektonskoj sredini i poslali nam svoje radove i predloge. Završićemo izjavom profesora Ranka Radovića da su „časopisi – ogledala naše duše“. Njemu posvećujemo ovaj, prvi broj našeg časopisa.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


2 I aa_01 I aktuelnosti

tekst i foto:

Bečka nedelja dizajna

MARKO RUNJIĆ, 29 godina, arhitekta, dizajner enterijera i nameštaja, ljubitelj biciklizma, zimskih sportova i entuzijasta. Diplomirao arhitekturu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2008. Zaposlen u Studiju 314 - za arhitekturu i dizajn enterijera od 2008. do 2010.Osnivač Rudesign studija za arhitekturu i dizajn 2010. godine, sa oko 20 realizovanih projekata enterijera. Učesnik Mikser festivala 2010 i 2011 (HiPa i Karsa stolice).

je Karlsplatz i paviljoni Ota Vagnera (Otto Wagner), koji nisu u programu Week-a ali su obavezna stanica svakog ko poseti Beč, a odatle nastavljamo prema Stephasplatz-u. Program je ovde rasut po različitim lokacijama: info centar, kafe, prodavnice satova, keramike i sl., svugde po istom ključu, crvena stolica kao znak

Još prošle godine posle posete bečkom salonu nameštaja

raspoznavanja na ulazu i par predmeta vezanih za DW. Ostalo je

rodila se ideja o odlasku na toliko pominjani Vienna Design Week.

uobičajena ponuda, nekad manje, nekad više zanimljiva. Na naše

Ove godine konačno su se ispunili uslovi za odlazak i pala je odlu-

razočarenje neke postavke su već uklonjene jer su bile izložene

ka da to budu dva dana vikenda, subota i nedelja, ujedno i dva

samo određenog dana u nedelji. Obilazimo desetak lokacija i,

poslednja dana festivala. Za prevoz je odabran, naravno već

nakon što nas kiša natera da se sklonimo sa ulice, odlazimo u

provereni, gastarbajterski autobus sa očekivanom atmosferom i

muzej primenjenih umetnosti MAK. Stalna postavka ovog muzeja

najboljom cenom, povratna karta od svega 4000 din. Posle 8 sati

je nešto što se mora videti, više od 200 najboljih stolica XIX i XX

“Maratonaca” i hitova zabavne muzike, stižemo u Beč u petak

veka, industrijski nameštaj, Frankfurtska kuhinja, staklo, keramika

kasno uveče. Napolju jedva 10 stepeni, u Novom Sadu je bilo

i sl., sve tematski dobro organizovano. U centralnom holu za ovu

30.

priliku bio je postavljen kafe sa eksperimentalnim nameštajem i U subotu ujutro, na Museum Quartier-u dobijamo prve ko-

odličnom kafom, koju je služio ljubazni kelner u smokingu sa leptir

risne informacije u brošuri festivala i krećemo u akciju, pa za ra-

mašnom. Ovde saznajemo da se neke lokacije zatvaraju u 17h, i

dioncu u Quartier-u, nažalost, nema vremena. Sledeća stanica

da u nedelju, iako je poslednji dan festivala, uopšte neće raditi, pa

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


žurimo ka Wagner Werk-u, gde je postavka o uticaju anonimnog dizajna na evropski modernizam. U Ausstellung centru smo verovatno poslednji posetioci, jer nas jedva puštaju, ostaje nam upravna zgrada Design week-a, “Stilwerk”, jedina veća lokacija koja je još otvorena. U prizemlju zanimljiva izlaganja/prezentacije mladih dizajnerskih kuća, a u hodnicima izložba recikliranog dizajna i pet spratova renomiranih dizajnerskih radnji, naravno većinom zatvorenih. Napolju nas čeka vreme koje je od lošeg postalo gore, i posle par zaključanih vrata, odlučujemo da završimo festivalski dan odlaskom u jedan od bečkih alternativnih klubova. U nedelju izbor lokacija nam je prilično sužen, praktično deo festivala koji je bio lociran po radnjama je završen već u subotu; odaje se utisak da pored široke kulturne ponude Design week Bečlijama i nije previše bitan. U funkciji su samo pojedini muzeji, pa krećemo ka najbližem, Mobel muzeju. Postavka vezana za DW nalazi se u pretprostoru, odnosno toaletu, a ulaz u ostatak muzeja, u kome je izložen stilski i nameštaj bečke aristokratije, se plaća, pa zbog problema sa vremenom ostavljamo ostatak za neki drugi put. Nastavljamo Mariahilfer ulicom, sve do Technische museum-a, punog tehnike, industrije, mašina, starih kućnih aparata, istorije industrijskog dizajna, isečaka iz Nojferta… Mesto koje nikako ne bi trebalo propustiti. Postavka je zabava za celu porodicu uz puno aviona, lokomotiva, mašina, sprava i instalacija koje simuliraju realne industrijske procese, zanimljivih deci i ponekom roditelju. Ovde, sa razlogom, trošimo sve preostalo vreme do ručka i na zadovoljavajući način završavamo posetu DW-u, žurimo da se spakujemo jer “gastobus” polazi u 18h. Posle svega, utisak je odličan. Iako krajnje ograničeni vremenom, stigli smo da obiđemo veći deo programa i da vidimo pregršt zanimljivih stvari. Duži boravak, malo više pripreme i informacija, uz saznanja sa ovogodišnjeg festivala i malog lepšeg vremena sledeće godine bi moglo biti dobitna kombinacija. Vidimo se tamo. Uzdravlje.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


4 I aa_01 I aktuelnosti

tekst:

Dani Orisa u Zagrebu

DRAGANA KOZOMORA, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

S obzirom na gromoglasan aplauz koji je dobio, čini se da je najveći utisak na ovogodišnjm Danima Orisa ostavio Aleksandar Brodski. Ovaj predvodnik ruskih ‘’paper architects’’ tokom ’70-ih i ’80-ih godina dvadesetog veka, svoj prvi arhitektonski projekat

Kao i prethodnih godina, i ove godine je časopis Oris, jedan od vodećih za arhitekturu i kulturu u regionu, održao 11. Dane Orisa od 22. do 23. oktobra u Zagrebu. Značaj i teme koje obrađuje su više nego regionalnog karaktera, ali svakako najveći uticaj ima na prostoru EX Jugoslavije, zbog čega se na Danima Orisa pojavljuje velik broj najeminentnijih predavača sa različitih krajeva nekadašnje države ali i sveta. Ovog puta su na ovom simpozijumu arhitekture učestvovali Rafael Moneo (Španija), Nikola Bašić (Hrvatska), Luis Fernandez Galiano (Španija), Aleksandar Brodski (Rusija), Enota (grupa iz Slovenije), Mnal (grupa iz Holandije), K2S (grupa iz Finske), Kazujo Seđima (Japan) i Zlatko Ugljen (BiH) koji nije bio u mogućnosti da prisustvuje, zbog čega je njegova ćerka, Nina Ugljen, interpretirala njegovu prezentaciju. Oris nagradu za projekat dobila je Kazujo Seđima, koja je isti predstavila tokom svog predavanja, pored već dobro poznatih izvedenih projekata. Naime, radi se o parkovima na ostrvu Inuđima u koje je arhitekta impregnirala kulturne sadržaje koji reflektuju istoriju i budućnost uslova ljudskog života kao i utopijsko istraživanje o životnoj ravnoteži. Oris nagrada za životno delo dodeljena je

izveo je pre desetak godina. Do tada se, kako i sam kaže, dvadeset godina krio iza umetničkih projekata i instalacija, bojeći se susreta sa pravom arhitekturom. Bez obzira na pomalo nesigurno predavanje, publiku je osvojio svojim projektima Vodka ceremony pavillion, Ice bar, Caffe on the beach i instalacijama poput Coma, Prison, 20 garbage containers i mnogim drugim. Još jedan od predavača koji je izložio zanimljive stavove je Luis Fernandez Galiano. Prikazujući niz potresnih fotografija iz Drugog svetskog rata, želeo je da pokaže da ljudi komuniciraju kroz slike. Takođe, napravioj je osvrt na ‘’seizmičku arhitekturu’’ ’90-ih godina, koja u nekim momentima prelazi u haos u želji arhitekata da reprodukuju oblike izazvane zemljotresom (Frenk O. Geri, Daniel Libeskind itd.). Zahvaljujući prepoznavanju želje studenata, u cilju širenja vidika u oblasti arhitekture i urbanizma, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i Departman za arhitekturu i urbanizam su i ove godine omogućili posetu ovoj manifestaciji i bliže upoznavanje studenata sa radom čuvenih arhitekata.

Rafaelu Moneu, koji je prikazao izuzetne primere ‘’stare šlole’’ u savremenom svetlu.

01 I Dani Orisa, KD Vatroslav Lisinski, Zagreb I foto: Iva Čelebić


I aktuelnosti

tekst i foto:

Muzej mašina

BORIS BOGOSAVLJEVIĆ, rođen 1983. godine u Somboru. Studije Arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka upisao 2002. a završio juna 2010. Diplomirao je na temi “Muzej Mašina”, izučavajući nekonvencionalne i futurističke pristupe i mogućnosti primene mašina i mehanizama u arhitektori. U toku studija sarađuje na nekoliko projekata sa arhitektonskim studiom “M+” i ateljeom za vitraž “Stanišić”. U periodu 2005-2011. učestvuje na više međunarodnih arhitektonskih takmičenja.

Istraživanje je uokvireno ličnim stavovima i idejnim projektom “Muzeja mašina”, odnosno muzeja mašine u kome bi bila prezentovana tehničko - tehnološka dostignuća 21. veka. Istovremeno, projekat "MM" je pokušaj da se objedine sva tri nivoa upotrebe elementa-mehanizma. Predložena rešenja daju odgovor na

Nagrada za najbolji master rad na međunarodnom konkursu “The International Trimo Research Awards 2011”, za naučno-istraživački rad i dostignuće iz oblasti arhitekture, građevinarstva i srodnih tehničkih disciplina.

neka od pitanja do kojih se došlo u istraživačkom delu: mašine su sveprisutne – pospešuju, olakšavaju i rade u skladu sa dinamikom savremenog života, a sa aspekta arhitekture nude nove mogućnosti na nivou plana, estetike, izvođenja i eksploatacije samih objekata.

U radu su proučavani nesvakidašnji i nekonvencionalni pristupi u primeni mašina i mehanizama u arhitekturi, kao sastavnih delova građevine, kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu. Početne ideje su prezentovane kroz relevantne istorijske primere i koncepte; mobilnost i dinamika građevina u prošlosti je bila uglavnom simbolična i metaforična. Brojni su primeri objekata koji naglašavaju kretanje, dinamiku ili daju iluziju o mogućem kretanju, a počeci primene mašina i mehanizama pojavljuju se u arhitekturi XX veka. Ti objekti su i dalje statični, vezani za tlo, ali su dobri primeri za traženje začetaka ideje o zaista dinamičnim i pokretnim, mutirajućim objektima. Uzimajući u obzir način i kontekst primene elementa mehanizma, nameću se tri nivoa njegove upotrebe: nivo enterijera, nivo objekta („kuća mašina“) i nivo grada („grad mašina“). U drugom delu studije analizirani su najnoviji izgrađeni primeri, izabrani spram istih kriterijuma, u nameri da se uspostave veze i utvrde uticaji analiziranih istorijskih - utopijskih

01 I Muzej mašina I strukturalni model 02 I Muzej mašina I presek

koncepata.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

aa_01 I 5


6 I aa_01 I aktuelnosti

tekst:

Prikazivanje arhitekture

LJUBICA MILOVIĆ, arhitekta. Radi kao kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Bavi se projektovanjem

nasleđa Ajndhovena i projekat "City As a Laboratory" koji se bavi konkretnim intervencijama u urbanom tkivu i uticajnim silama koje tada oblikuju arhitektonske koncepte i rešenja. Izložba grupe Škart i kustosko-arhitektonskog tandema iz Budimpešte prikazuje kako se lični politički i profesionalni stavovi mogu prikazati

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u periodu između 29. septembra i 20. oktobra mogle su se pogledati izložbe projekta "Prikazivanje arhitekture". Osnovna ideja ovog projekta je ispitivanje komunikacijske funkcije arhitekture, kao discipline koja se bavi artikulacijom prostora ljudske egzistencije, kako fizičkog tako i psihološkog, duhovnog i simboličkog prostora. Svaki arhitektonski prostor je u suštini složeni sistem poruka i simbola, jedan narativ po sebi. Kroz izložbe, akcije, radionice i konferenciju pokušali smo da istražimo kakve se sve poruke i koncepti mogu prenositi kroz arhitekturu: identitet koji se razotkriva u simbolima može biti ličan, kolektivan, korporativan, religijski, rodni itd. Druga stvar koja nas interesuje je razlika između komuniciranja arhitekturom u realnom prostoru svakodnevice i u okviru prostora reprezentacije, tj. izložbenom prostoru. Kejs Donkers iz Ajndhovena predsta-

kroz specifičan diskurs međunarodne smotre arhitekture, dakle u okruženju koje autorima postavlja najmanje ograničenja. Još jedan aspekt ovog projekta je analiza relacija arhitektura - linija, arhitektura - skulptura, arhitektura - prostorna instalacija i arhitektura – performans, što je najbolje prikazano izložbom grupe studenata u okviru studija ModelArt. U muzeološkom kontekstu arhitektura se uglavnom predstavlja posredno, dokumentacionim materijalom različite vrste ili posebno projektovanim scenografijama i ambijentima. Kada se priprema izložba o arhitekturi neminovno dolazi do dijaloga između same arhitekture koja se predstavlja i medija koji se za predstavljanje koristi. Simbiotički odnos i sinergijsko delovanje arhitekture i crteža, skulpture, filma ili fotografije stvaraju novo polje značenja i komunikacije čije su granice, intenzitet i mogućnosti predmet istraživanja ovog pro-

vio je svoj višegodišnji projekat recikliranja objekata industrijskog

jekta.

01 I Klackalište, grupa Škart 2010. godine I foto: ModelArt

02 I Border LINE Architecture, People Meet in Drawing I mađarski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2010.godine I foto: ModelArt

I paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


03 I foto: ModelArt


8 I aa_01 I aktuelnosti

tekst i foto:

Lazy Caterpillar

DRAGAN MARKOVIĆ, student prve godine doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

trenutnom broju korisnika i poziciji koju oni žele da zauzmu. Klupa može biti izdužena, savijena u obliku slova S, U, C ili nekog drugog oblika koji bi korisnik aktivnim učestvovanjem u dizajniranju uspeo da osmisli. Klupa je zamišljena tako da ne ometa cirkulaciju i funkcionisanje ostalog dela lukobrana, već da podstiče zadržavanje,

Lazy Caterpillar je idejno rešenje klupe u Rijeci, koje je na konkursu organizovanom tokom oktobra 2011. godine od strane Hrvatskog portala Pogledaj. to i udruženja građanja “Riječki Val”, na kome je pristiglo ukupno 125 radova, osvojilo “drugu prvu” nagradu (po izboru publike).

pauzu i odmor u pojedinim njegovim delovima. Stanovnici Rijeke,

Autorski tim čine studenti sa Arhitektonskog fakulteta Univer-

Lazy Caterpillar klupu je moguće vrlo jednostavno napraviti;

ziteta u Beogradu: Dragan Marković, Danilo Beronja i Lazar Belić.

potrebno je nepromočivo platno i ispuna koja je dovoljno laka

Zadatak konkursa je bio izrada klupe na prostoru Riječkog luko-

da se celom klupom može neometano manipulisati (kuglice od

brana Molo Longo kao prepoznatljivog elementa urbane opreme,

stiropora su dobro rešenje). Potrebna dužina klupe se može

koji bi vidljivo označio transformaciju lukobrana iz lučkog u grad-

stvoriti, ili jednostavnim nizanjem pojedinačnih elemenata u je-

ski prostor, na način da se afirmiše uloga i mogućnost učešća

dinstvenu celinu željene dužine, ili šivenjem kompaktne mase

pojedinca u uređenju prostora grada.

određenog poprečnog prečnika i dužine.

Klupom Lazy Caterpillar povezuju se u jednu hibridnu celinu ugodnost i komfor ležanja u lazy bag-u, boravak u javnom prostoru i element klupe kao prepoznatljivog elementa urbanog mobilijara. Ideja projekta proizišla je iz težnje ka afirmacji uloge pojedinaca u uređenju priobalnog dela Rijeke, kao i nuđenja mogućnosti da posetioci Molo Longa samostalno uređuju prostor lukobrana prema svojim potrebama i time se motivišu da više i češće provode svoje vreme u ovom gradskom prostoru. Nakon sprovedene analize postojećeg stanja, konstatovano je da je na lukobranu neophodno stvoriti više mikroambijenata i podcelina u cilju njegovog aktiviranja, zato što je on trenutno nedefinisana i monotona linearna struktura, koja kao takva ne poseduje čovekomerne, pitome i prijatne prostore za odmor i sveukupni čulni užitak. Standardnim klupama to nije bilo moguće postići u stepenu koji je nužno neophodan, te je pokušano da se razbije ustaljena percepcija klupe i osmisli nekonvencijalno rešenje koje potencijalno nudi znatno veće mogućnosti transformabilnosti. Oblik klupe prati domintnu linearnost lukobrana uz potencijalnu mogućnost da se sa velikom lakoćom promeni i prilagodi

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

a naročito udruženje građana “Riječki Val”, podstiču se na aktivno participiranje u oblikovanju u svojih javnih prostora tako što mogu samostalno odabrati kolorit ili dekoraciju u kojoj će klupe biti izvedene. Na ovaj način stvara se snažan odnos između korisnika i vizuelnog identiteta javnih prostora Rijeke koji im je prepoznatljiv i blizak zato što su ga oni sami dizajnirali i stvorili.


I aktuelnosti

tekst:

ASK 2011 ASK (arhitektonski studentski kongres) je godišnje okupljanje studenata arhitekture sa prostora bivše Jugoslavije. Osnovni cilj ASK kongresa je učestvovanje/saradnja, povezivanje, razmena znanja i iskustva studenata i profesora sa dvanaest fakulteta za arhitekturu, iz država nekadašnje SFRJ. Arhitektonski fakultet Univerziteta Crne Gore organizovao je jubilarni, 10. studentski stručno-naučni kongres, sa temom „Individualnost“. Kongres je održan na Cetinju, u trajanju od 5 dana (od 13.05. do 17.05.2011. godine). Ideja teme kongresa je proistekla od potrebe za promenom kompletnog utiska prostora, te je ona vezana za arhitekturu i srodne oblasti. Radionice u okviru ASK-a su zamišljene sa više interakcije i komunikacije među učesnicima. Ovim je stvoren oponent masovnoj produkciji, afirmisala se originalnost u društvu u struci, i ostvarilo se sagledavanje kroz relaciju: stvaralac – proces stvaranja – delo, koje se prikazuje kroz komunikaciju, kreiranje i sagledavanje prostora. Na ovogodišnjem skupu učestvovalo je deset istaknutih studenata arhitekture sa Fakulteta tehničkih nauka (Milica Stjepić, Nataša Stepanović, Dejan Mitov, Jelena Čobanović, Ivana Ilić, Sanja Adamović, Krsto Radovanović, Bojan Jančić, Dragana Kozomora i Olivera Dulić). Učesnici su pokušali da sagledaju arhi01 I predstavnici Novog Sada

OLIVERA DULIĆ, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

tektu kao „centar“ interesovanja, kroz činjenicu da ono što čini osobenost i jedinstvenost pojedinca jeste INDIVIDUALNOST, koja je postala retka karakteristika današnjice, jer masovna proizvodnja zauzima dominantne kodove ponašanja. Zadatak učesnika je predstavljao njihovo sagledavanje teme kongresa kroz samostalni odabir vida prezentacije. U okviru radionice koja je održana na ASK-u, studenti su imali zadatak da predlože idejno arhitektonsko rešenje tržnice na Cetinju, koja se nalazi u istorijskom jezgru samog grada. Projektnim zadatkom predviđeno je natkrivanje postojeće tržnice, popločavanje prostora, sanacija okolnih fasada i modetno oblikovanje kroz odabir osvetljenja i ostalih vidova urbanog mobilijara. Novosadski studenti su u konkurenciji od 10 fakulteta zauzeli treće mesto svojim projektom pod nazivom „CetinjeForest“, čime su opravdali očekivanja profesora sa Departmana za arhitekturu i urbanizam. Sledeće godine će Fakultet tehničkih nauka biti zadužen za organizaciju i održavanje jedanaestog ASK-a, te možemo očekivati kvalitetan program sa interesantnim radionicama i predavanjima eminentnih stručnjaka sa područja naše zemlje.

02 I projekat CetinjeForest, transformacija tržnice na Cetinju I amorfna struktura

krova predstavlja dijalog arhitekture i okolinih planina, dok je unutrašnjost strukturisana “šumom“ stubova; tezge mogu da se kreću, pa je prostor fleksibilan i može da menja namenu.

aa_01 I 9


10 I aa_01 I preporučujemo knjige

U ovom inovativnom delu, koje u ogromnoj meri pomera način na koji razmišljamo o bogatstvu i siromaštvu, o usponu i padu

Prizori ulice

NASLOV AUTOR IZDAVAČ

I Gradovi i

država ili imperija, Džejn Džejkobs ukazuje na to da bukvalno sav

I Džejn Džejkobs

gradova, zavisi od gradova da bi se održavao ili menjao. Ona

I Mediterran Publishing,

privrede u okviru svojih okolnih regiona, ali oblikuju zaostale,

(www.mediterran.rs)

– privrede u regionima kojima nedostaju sopstveni produktivni

bogatstvo nacija

ekonomski život, bez obzira na to koliko je geografski udaljen od

(Jane Jacobs)

objašnjava da produktivni gradovi stvaraju uspešne mešane

Novi Sad

izuzetno neuravnotežene – i obično eksploatisane i siromašne

I 2010 PREVOD I Bojana Aćamović GODINA

gradovi. Autorka opisuje sa čim se suočavaju ovi pasivni i zaostali regioni; i zašto se, da bi se i sami razvili i bili uspešni, oni moraju oslanjati na proširivanje trgovine sa drugim zaostalim privredama, a ne na pomoć i trgovinu sa bogatim i naprednim zemljama i njihovim gradovima. Drugim rečima, tema ove knjige jeste uspon i pad bogatstva: zašto neke privrede napreduju, dok druge kopne?

Dejvid Birn u svakom autorskom iskušenju ostaje svoj NASLOV AUTOR

I Biciklistički dnevnici I Dejvid Birn

panoramski pogled na svet sa sedišta bicikla. Pedaliranje kroz

I Geopoetika, Beograd

San Francisko za posledicu ima vrlo lično, duhovito koliko i ra-

(David Byrne)

IZDAVAČ

savremen, autentičan i urban - ignorišući trendove i ne napuštajući

(www.geopoetika.rs)

I 2009 PREVOD I Borivoj Gerzić GODINA

teritoriju koja ga zanima. Njegova knjiga Biciklistički dnevnici je London, Berlin, Buenos Ajres, Istanbul, Manilu, Sidnej, Njujork i doznalo, promišljanje neobičnog intelektualca o arhitekturi, globalizaciji, istoriji, modi, politici, muzici sveta, kreativnosti, ljudskoj prirodi, problemu zagušenih ulica megalopolisa, uštedi energije i ekologiji. Birn pokazuje da je i vozeći bicikl uspeo da stigne korak ispred drugih a ostane autentičan mislilac na liniji ljudskosti i praktičnosti. (Petar Popović)

I Prizori ulice AUTOR I Nikolas Fajf

NASLOV

(Nicholas Fyfe)

IZDAVAČ

I Clio, Beograd (www.clio.rs)

I 2002 PREVOD I Irena Šentevska GODINA

Zbornik Prizori ulice svedoči o vitalnosti, uzbuđenjima i tenzijama ulice. Na osnovu vodećih istorijskih i savremenih istraživanja iz oblasti kulturne geografije, studija kulture, sociologije i planiranja, Nikolas Fajf grupiše priloge u tri glavne celine. Prva, Planiranje

i projektovanje, istražuje kako se specifični ulični prizori oblikuju u međuigri dominantnih ideja u politici, planiranju i u lokalnim ekonomskim i političkim okolnostima. Drugi deo, nazvan Socijalni

identiteti i društvene prakse, nastoji da razluči društvene razlike u doživljaju ulice kod različitih ljudi, dok se završni deo, Kontrola

i otpor, usredsređuje na metode sve naglašenije kontrole socijalnog života na ulici. Ova knjiga podvrgava ulicu stalnom kritičkom nadzoru, obogaćujući i proširujući naše shvatanje o stvaranju i značenjima urbanog prostora.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I oči ulice

tekst:

MAŠA DRAKULIĆ je rođena u Zagrebu. Živi u Beogradu gde završava master akademske studije na Arhitektonskom fakultetu, usmerenje Arhitektura.

Budućnost arhitekture – nije arhitektonska1

Arhitektura je umetnost koja nastajanjem u sadašnjem mo-

energija, jedinstvenost i autentičnost streme ka trajanju, iako

mentu teži da utiče na budućnost. Čovek, kao ključna ličnost ar-

je sve u njegovom životu prolazno. Svaki pojedinac sa svojim

hitektonskog stvaralaštva, želi da svojim idejama i inovacijama

različitostima, slobodama i strahovima, osećanjima, vrlinama

obezbedi jedinstven arhitektonski izraz, autentičnost koja će

i manama, onim što jeste i onim što bi želeo postati, je stalna

trajati u vremenu. Arhitektura je određena prema čoveku, ali mu

inspiracija i osnovni element arhitekture; ipak, ovaj element je

je u isto vreme i podređena. Čovek je idejni tvorac, projektant,

ponekad nepravedno zapostavljen.

on realizuje, ruši i gradi, materijalizuje i dematerijalizuje, ali je

Arhitektura treba da probudi dete u čoveku, da ga pokrene,

ujedno i korisnik. Zašto ga onda u arhitekturi ipak ima tako malo?

jer sloboda dečjeg uma ne poznaje granice i ograničenja i u stanju

Arhitektura postaje materija, materijal, prostor koji čovek stvara

je da razume umetnost koju čovek, naviknut na svakodnevnost,

i u čijem postojanju se, tokom vremena, gubi. Danas se više ba-

ponekad odbacuje. Dete spoznaje tako što postavlja sumnju

vimo materijalima i tehnologijama, a manje čovekom. Želimo biti

kao osnovnu misao i kreće u istaživanje sebe i sveta oko sebe.

autentični, ali inovacije i novi materijali nisu dovoljni za to. Jedino

Gete je rekao: "Najveći čovek uvek ostaje dete." Ako arhitek-

jedinstveno i neponovljivo je ljudsko postojanje, potrebe i želje

turom sačuvamo dete u sebi, neiskvarenu slobodu i kreativnost

čoveka. Dakle, čovek je nearhitektonska budućnost arhitekture.

koju samo deca poseduju, onda ćemo povratnom vezom imati

Ako bismo uklonili sve slojeve koji arhitekturu materijalizuju,

neograničene stvaralačke mogućnosti.

našli bi čoveka koji misli, oseća i voli, čija pokretačka snaga i 1 I Žan Nuvel, “The future of architecture is not architectural”, 2008., The Pritzker Arhitecture Prize, Laureate Acceptance Speech

01 I Deca ne “poznaju“ rizik i posledice svojih dela, te za njih ne postoje granice pri kreativnom stvaralaštvu. Da li pojedinci, što stariji, postaju sve više “ograničeni“? I izvor: www.wallpaper galaxy.com (oktobar 2011.)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

aa_01 I 11


12 I aa_01 I oči ulice

tekst:

ANA PAJVANČIĆ - CIZELJ rođena je 1980. godine u Novom Sadu. Radi kao asistentkinja na Odseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na istom Odseku je diplomirala na temu “Demokratizacija gradskih institucija – učešće građana u donošenju odluka“ i odbranila master rad na temu „Društveni razvoj na putu održivosti: rodna perspektiva“. U okviru akademskog rada, bavi se urbanom sociologijom, sociologijom okruženja i sociologijom roda.

Društveni značaj urbanih javnih prostora: osvrt na empirijsko istraživanje Istraživanje javnih prostora okupira urbane sociologe od samih početaka razvoja ove discipline. Jedan od razloga za to je pretpostavka da se kroz društvene interakcije koje se u okviru njih odvijaju, na neki način, „kompenzuju“ pojedini nedostatci života u velikim gradovima. Nedostaci urbanog načina života se obično posmatraju kroz otuđenost, depersonalizaciju i formalizaciju društvenih odnosa, „intenzifikaciju nervnog života“ (Georg Zimel), zagađenost životne sredine i sl. Nekada su rešenja za navedene probleme viđena u idealu „povratka“ na male zajednice u kojima bi prisni međuljudski odnosi i zdravo prirodno okruženje nadomestili navedene probleme života u gradu. Brojni urbani sociolozi pokazali su da je ideal povratka na ruralni tip zajednice (ili tradicionalni tip gradske zajednice) neostvariv i/ili nepotreban, i da je „činjenica da se od sudbine savremene urbane civilizacije ne može pobeći“ (Pušić, 1997:5). To znači da su napori urbane sociologije najpre usmereni na pronalaženje načina da se postojeću uslovi života u gradu humanizuju, te da grad postane „grad po meri čoveka“ (Supek, 1987), ili u terminima savremene urbane sociologije, „održivi grad“ (Pušić, 2001). Javni prostori grada bi, u tom kontekstu, mogli biti morfološki okviri socijalne integracije pojedinca u društvenu zajednicu, i važna determinantna njenog očuvanja i unapređivanja. Kao takvi, oni su i značajni agensi socijalnog kapitala gradske zajednice. Prostor predstavlja suštinsku pretpostavku uspostavljenja interakcije, ali i do određene mere, utiče na njeno oblikovanje. Iako prostorni determinizam ne treba shvatati previše kruto, treba imati u vidu da urbanistička koncepcija prostora uvek služi kao podsticaj za ili odgovor od njegovog smislenog korišćenja. U tom smislu, Mišel Basan navodi da morfologija kao „materijalna dimenzija urbanog, strukturiše prakse građana i izaziva njihove predstave“ (Basan, 2001: 4). Tako su, npr. u tržnim centrima, koji postaju jedno od osnovnih obeležja savremenih gradova, ponašanje i interakcije najpre definisani osnovnom namenom

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

ovih prostora - potrošnjom. Eventualne interakcije svode se na površno formalno komuniciranje i privremenog su karaktera. Osim toga oni su zatvoreni za mnoge marginalizovane grupe, jer kao „ulaznicu“ pretpostavljaju određeni materijalni standard za zahtevanu potrošnju. Ljubinko Pušić, pojavu tržnih centara vidi kao „kulminaciju potrošačke prirode čoveka“ i „jednu od najvećih prekretnica u gradskoj organizaciji prostora (Pušić, 2009: 198). Javni prostori su, sa druge strane, otvoreni za svakog (bar na prvi pogled). Ne usmeravaju direktno ni na kakvu aktivnost već samo pružaju mogućnost za njih. U okviru grada (a posebno u okviru „novih naselja“) javni prostori mogu da budu jedan od retkih prostora susreta, upoznavanja, pronalaženja zajedničkih interesa i trajnog umrežavanja ljudi. Ranija istraživačka iskustva ukazala su na smanjenje (ili gubitak) njihovog značaja („javni prostori kao mesto prolaza“), ili čak na „smrt“ javnih prostora usled globalizacije ekonomskih procesa, širenja komercijalnih prostora i „divlje“ urbanizacije. Ovakvo podilaženje profitu u periodu tranzicije, dovodi do grubog narušavanja bilansa između javnog i privatnog interesa, koji se kroz istoriju pokazao kao ključni mehanizam održivog razvoja gradova. Kroz čitavu istoriju javni prostori grada služili su i kao pozornica za sprovođenje demokratskih praksi i javno izražavanje slaganja ili neslaganja sa određenim pojavama u društvu. Poznato je su se revolucije, postavljanja i svrgavanja vladara, štrajkovi i parade uvek odigravale na gradskim trgovima i to upravo zato što su to mesta gde društvena aktivnost može da postane vidljiva i da izazove određenu željenu reakciju. U savremenim okolnostima javni prostori grada postaju i važan medijum potvrde identiteta različitih društvenih grupa, a time i indikator slobode i tolerancije. Različitost kao fundamentalna karakteristika modernih urbanih društava testira se na javnim gradskim prostorima. Seta Lou smatra da se u savremenom društvu glavne pretnje javnim prostorima sastoje u isključivanju određenih društvenih grupa iz javnog života i


smanjivanju kulturnog diverziteta. Nekada je to isključivanje rezultat namernog programa „isključivanja nepoželjnih“ a nekada nus produkt privatizacije, komercijalizacije i određenog tipa urbanog planiranja. Autorka navodi da su ovi procesi izuzetno štetni za održavanje i razvoj demokratskih praksi jer one zavise od javnih prostora koji su aktivni javni okvir međuklasnih i međukulturnih kontakata (Low, 2005). Na bazi ovakvih teorijskih pretpostavki pokušali smo da ispitamo društvene funkcije novosadskih javnih prostora, konkretno, njegovih parkova. Ispitivanje načina korišćenja javnih zelenih prostora pokazalo je da oni služe ispunjavanju društvenih, psiholoških, rekreacionih i ekoloških potreba građana. Prevagu ipak odnose ekološke potrebe, koje su podstaknute stanovanjem u zgradama, jer se ovi prostori najpre doživljavaju kao delić prirode u izgrađenom okruženju. Način provođenja slobodnog vremena u okviru ovih prostora je rudimentiran, odnosno sveden na dve „osnovne“ aktivnosti: druženje i rekreaciju. Primetno je odsustvo kulturnih funkcija koje bi posetiocima ponudile nešto više od poželjnog ekološkog okvira za provođenje slobodnog vremena. Kulturni događaji u okviru ispitivanih prostora, ostaju urezani u sećanjima ispitanika kao (retke) pojedinačne manifestacije, što svakako nije dovoljno da se o ovim prostorima govori kao o potencijalima za razvoj urbane kulture. Novosadski parkovi, zaključujemo, najpre predstavljaju ekološki poželjne okvire za provođenje slobodnog vremena, a nisu podsticajni za ispunjavanje i negovanje složenijih kulturnih potreba građana. Treba napomenuti da se, u ovom pogledu, donekle izdvaja Dunavski park, čija je jedna od evidentnih funkcija i simbolička identifikacija sa urbanom celinom. Tako se ovaj park, uistinu pokazuje kao jedan od retkih autentičnih gradskih simbola. Uprkos navedenom odsustvu kulturnih funkcija, evidentno je da se u okviru ovih prostora uspostavljaju specifični društveni odnosi. Posetioci tu ostvaruju nove društvene kontakte koje van njih verovatno ne bi uspostavili. To je, u kontekstu naše polazne pretpostavke, osnov za zaključivanje o tome da javni prostori jesu izvor socijalnog kapitala u gradu. To se posebno odnosi na Limanski park, čiji su posetioci uglavnom ljudi koji žive u neposrednoj blizini i park posećuju redovno. Stoga možemo zaključiti da je Limanski park povoljan morfološki okvir za uspostavljanje i negovanje trajnijih, prvenstveno susedskih odnosa. Ipak, utvrdili smo da se ovde najpre učvršćuju postojeće društve veze, pa tek onda i uspostavljaju nove. Istraživanje ukazuje i na to da se, u funkciji uspostavljanja socijalnog kapitala, najplodonosniji spoj poželjnog ekološkog prostora i načina provođenja slobodnog vremena. Način provođenja slobodnog vremena bitno utiče na grupisanje posetilaca u različite neformalne grupe koje u parkovima postoje. Iako se odnosi unutar tih grupa relativno trajni i stabilni, primetno je da se odnosi između različitih grupa zadržavaju na poznavanju,

prepoznavanju i tolerisanju, bez uspostavljanja dublje interakcije. aa_01 I 11 Princip tolerisanja važi za odnose između onih neformalnih grupa koje se međusobno percipiraju kao neugrožavajuće (penzioneri, roditelji sa decom, rekreativci i sl). Ove grupe, možda ponajviše ujedinjuje kolektivni odnos prema onim grupama koje se percipiraju kao nepoželjne i devijantne. Čini se da proces etiketiranja određenih grupa kao nepoželjnih (kao i obično) teče tako što se pojedini incidenti (koji su retko poznati „iz prve ruke“, a češće se „prepričavaju“ i čiji su pravi vinovnici obično nepoznati), pripisuju određenim, široko definisanim grupacijama, obično omladini, beskućnicima, delikventima, narkomanima i Romima. Iz toga zaključujemo da javni prostori nisu, posebno na simboličkom planu, otvoreni za sve i da odnosi koji se u okviru njih uspostavljaju uglavnom ne odražavaju klimu tolerancije i razumevanja za drugo i drugačije. U pogledu participacije u uređivanju javnih zelenih prostora, zaključujemo da ona, u određenoj meri postoji, ali u formi spremnosti da se nešto (u budućnosti) uradi, a veoma retko u formi aktivnosti koje su već sprovedene. Primetan je i obrazac pasivnog prepuštanja autoritetu, odnosno „čekanja“ da „neko drugi“ nešto pokrene, što bi se to kasnije sledilo. Ovom zaključku možemo dodati i to da je diskurzivni i materijalni prostor koji se oblikuje u odnosu na Limanski park plodno tlo za sučeljavanje različitih interesa i, u konačnom, formulisanja konsenzusa o javnom interesu vezanom za uređivanje ovog prostora. Ovde ponajpre mislimo na debatu o skorašnjem uređivanju Limanskog parka, za koju su svi posetioci pokazali veliko interesovanje, i koja je dovela do toga da se percepcije o „poželjnom“ javnom prostoru iskristališu, javno saopšte i suoče sa drugačijim stanovištima. Na osnovu toga, posredno, zaključujemo da je Limanski park deo prostornog identiteta njegovih posetilaca i da im je, u skladu sa tim, „stalo“ do toga kako on izgleda i kako će izgledati. Iako se sve ovo na prvi pogled može učiniti kao nevažan problem i tek „tračak“ onoga što prostorni identitet i javna rasprava o gradu treba da znače, napomenućemo da je, u datom društvenom kontekstu, i ovakav „tračak“ nešto što treba unapređivati i podsticati. Pokazalo se, na žalost, da je sudbina i najplodnijih i najorganizovanijih građanskih inicijativa koje se formiraju u okviru javnih prostora, u velikoj meri određena širim društveno-političkim kontekstom, tačnije neprofesionalnom i partokratskom urbanom politikom. Literatura Basan, Mišel (2001). Za obnovu urbane sociologije: jedanaest teza. Sociologija, Vol. XLIII, N° 4 Low, Setha, Taplin, Dana, Scheld Suzzane (2005). Rethinking urban parks : public space and cultural diversity. University of Texas Press. Austin Pušić, Ljubinko (1997). Grad, društvo, prostor. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd Pušić, Ljubinko (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. Nezavisna izdanja Sl. Mašića. Beograd Pušić, Ljubinko (2009). Grad bez lica. Mediterran Publishing, Novi Sad Supek, Rudi (1987). Grad po mjeri čovjeka. Naprijed. Zagreb

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


14 I aa_01 I oči ulice

tekst i foto:

BILJANA VILOTIĆ, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad.

Grad - teatar javnog života Arhitektura je dio naše memorije. Ponekad je to simbol koji

Ambijentalnost prostora ponekad ne zavisi primarno od ar-

pamtimo, prostor sa kojim se identifikujemo ili jednostavno urbani

hitekture objekata. Ponekad se ambijentalnost u najvećoj mjeri

reper. Od mnogobrojnih funkcija arhitekture među najznačajnijim

formira u zavisnosti od privremenih struktura, kao što su biljne

su: sociološka, simbolička, estetska, ambijentalna, utilitarna, za-

vrste ili dijelovi ruiniranih objekata, kao i naknadno dodati estet-

tim ideološka, dramaturška, morfološka, urbana i najzad humana.

ski elementi. Termin „pitoreskno“ iliti živopisno, u arhitekturi, uveo

Arhitektonski objekti svojim volumenom, materijalom, pozici-

je Džon Raskin (John Ruskin), engleski istoričar umjetnosti i

jom, kontekstualnošću, stilom, artikulacijom, utiču na formiranje

pisac. On termin „picturesque“ definiše kao istinsku savremenu

društvenih pojava, sastajališta, ambijentalnih celina. Le Korbizje

estetsku kategoriju. Pitoreskna arhitektura je ona slučajne lje-

(Le Corbusier) u svojoj knjizi Ka pravoj arhitekturi metaforično

pote, koja se razlikuje od one namjeravane. Isti termin koristi i

opisuje uticaj arhitekture, njenu dramaturšku ulogu – ‚‚od ne-

Orhan Pamuk, turski pisac, u svom djelu Istanbul, uspomene i

pokretnog kamena, strast stvara dramu“ (Le Korbizje, 2006).

grad, pokušavajući da približi slike Istanbula u oku posmatrača.

Istraživanje arhitekture na nivou geometrije, forme, stila, je

Pamuk kaže da je pitoreskna ljepota „slučajna lepota koja osvaja

nedovoljno i nepoželjno. Arhitektura mora biti sagledavana i sa

dok se neka zgrada posmatra, ne na način kako je prvobitno bila

one nematerijalne strane, kao dio duha jednog grada, tradicije,

zamišljena i onako kako se želi da je vidimo, već iz sasvim drugog

osobenosti nekog prostora. Kristijan Norberg Šulc (Christian Nor-

ugla, iz novih perpspektiva koje nam je nametnula istorija.“ (Pa-

berg - Schulz) uvodi novi vid doživljaja arhitektonskog objekta

muk, 2010: 22). Taj velelepni grad od pada Osmanskog carstva

ili prostora. On kaže da od pojma prostora nemamo šta više da

pa nadalje ima tendenciju evropeizacije koja je najzastupljenija u

tražimo od trodimenzionalnosti neke zgrade. Međutim, to poiman-

azijskom dijelu grada. Tu, na azijskom kopnu, Istanbul se ne razli-

je prostora se odnosi samo na ‚‚geometrijske studije i vizuelne

kuje po mnogo čemu od bilo kog drugog evropskog grada. Visoki

koncepcije“. Kada se uvede koncept egzistencijalnog prostora,

oblakoderi, široke saobraćajne trake, dominacija savremene ar-

prostor dobija centralno mjesto u arhitektonskoj teoriji. Šulc preko

hitekture, grandiozne jednoporodične kuće, sve su karakteristike

‚‚pragmatičnog, saznajnog, perceptualnog, apstraktnog pros-

savremenog grada. Nasuprot tome, stari dio Istanbula, vijekovima

tora“, upućuje na egzistencijalni prostor, iz koga dalje proizilazi

građen, je sačuvao duh mjesta i vremena pečat po kome je bio

arhitektura, kao „odgovor na vječitu potrebu za prostorom koji je

i ostao prepoznatljiv. U starom gradu dominira upravo ta, već

izražajan i estetičan“ (Norberg Šulc, 2006).

pomenuta, pitoreskna arhitektura, koja sa sobom „nosi“ i vrijeme i ljude i događaje. Istanbulska ulica ostaviće vas željnim novih prizora iznova i iznova krećući se kroz nju. Bogatstvo detalja, kolorit, ponude u okviru objekata, muzika, tradicija, a sve to zajedno uz specifičan duh ljudi, predstavlja grad - teatar javnog života, koji ćete uvijek iznova htjeti da posjetite.

01 I Scene grada - Dan policije, Beograd, 2009 godina I foto: Biljana Vilotić


DRAMATURŠKA ULOGA ARHITEKTURE

Među domaćim sociolozima koji se bave odnosom arhitektura aa_01 I 15 – društvo – grad, značajno je zapažanje Rudija Supeka, koji kaže

Šta je sa dramaturškom stranom arhitekture? Arhitektura je

da stanovati ne znači i ‚‚prebivati“ (Supek, 1987). Pojam življenja

oduvijek bila moćan teatarski alat. Danas, često je u službi mani-

u okviru zajednice, može da se razmatra na više nivoa. Živjeti

festacionih kulisa, javnog dekora, pozornice života. Njena uloga

u zajednici nije samo stvar egzistencijalnog nivoa. Prebivanje u

u kreiranju imidža grada je jedna od presudnih. Javni objekti

nekom prostoru zavisi od više faktora, a jedan od njih je defini-

svojom formom, dekoracijom, koloritom, volumenom, artikulaci-

tivno arhitektura. Simbolička vrijednost arhitekture usko je vezana

jom, obezbjeđuju pozadinu za javno djelovanje, za različite vido-

sa njenom socijalnom ulogom. Čovjeku je potrebno mjesto koje

ve spektakla. Kao što je Le Korbizije rekao da „od nepokretnog

će da izazove osjećaj pripadanja, a takav osjećaj izaziva mjesto

kamena, strast stvara dramu“, tako i arhitektura oblikuje scenu,

koje ima simboličku vrijednost. Po Supeku, većina stanovnika se

javnu dramu, javnu predstavu.

‚‚identificira sa svojom četvrti, a ne sa svojim gradom” (Supek,

Međutim, koji su to faktori, elementi jednog arhitektonskog

1987). Danas većina ljudi nema prostor, objekat, grad sa kojim se

objekta, koji nas navode da boravimo u njegovoj blizini (nezavis-

identifikuje, jer arhitektura je zaboravila na svoju humanu ulogu

no od namjene koju ima) ili da koristimo njegovu fasadu kao sce-

(iako je to možda njena obaveza); čovjekomjernost je zapostav-

nografiju za javne manifestacije ili bilo kakav drugi oblik javnog

ljena, ne postoji simbolička arhitektura, pa ni čovjek nema osnovu

iskaza? Prvenstveno on mora biti na dobroj poziciji u urbanom

za razvoj osjećanja pripadanja.

tkivu i da dobro korespondira sa okolinom. Potom, tu slijedi ambijent neposrednog okruženja, kontekstualnost, kao i frekventnost, tj. učestalost prisustva ljudi na tom prostoru. Međutim, to su faktori koji su nezavisni od same materijalizacije objekta. Postavlja se pitanje koliko u tom slučaju utiču zastupljeni stilski pravci, a koliko kolorit, forma, njena artikulacija, karakter...? Da li je to „kuća“ sa kojom možemo da se identifikujemo? Da li je to objekat koji ima elemente tradicije? Tačna formula vjerovatno nikad neće biti pronađena, ali odgovor je ipak sve od ponuđenog. Naše oko traži promjenu, specifičnost, varijacije na temu, traži prostor na kome će da odmori pogled, doživi uzbuđenje, uoči nove elemente, pronađe elemente memorije, nasuprot jednolične, prosječne arhitekture, bez uporišta u sopstvenoj tradiciji, bez tendencije ka stvaranju „drame“. Već smo pomenuli da arhitektura pored brojnih funkcija ima i ulogu inicijatora društvenih interakcija, dakle sociološku ulogu. Kao glavni „akter“ društvenih odnosa, ona posredno utiče i na profilisanje društvenog života grada. To je odnos arhitektura – društvo – grad. Arhitektura artikuliše kretanje, ona je reper, ciljna tačka zadržavanja, ona „nepovezani tok ljudi preobražava

u grupe“ koje teže istim sastajalištima. Gordon Kalen (Gordon Cullen) je simbolično zove „sidrom“, kao elementom koji na metaforičan način oslikava njenu socijalnu funkciju. Ali on kaže da je „sidro po konstrukciji nepokretno“ i da samo „kroz korišćenje

postaje priznata tačka okupljanja“ (Kalen, 2007: 105). Gdje zabacujemo naša sidra? Kako se ophodimo prema njima?

02 I Dramaturška uloga arhitekture - pad Berlinskog zida

I izvor: www.britannica.com (oktobar 2011.)

03 I Ambijent gradske četvrti, avgust 2011. I foto: Biljana Vilotić


16 I aa_01

GRADSKE SCENE

danja, mir, one traže interakciju sa posmatračima, one se „slave“. Pitanje je kako jednom gradu obogatiti društveni život, učiniti ga

Gradske scene su oblici društvenih interakcija, dešavanja u

zanimljivim za oko i uho? Pođimo od čovjeka kao mjere za sve.

okviru javnih prostora, jasno - to su društvene grupe okupljene oko

Čovjek svoju duhovnost nadograđuje istraživanjem raznih oblasti,

istog sadržaja, u istim ili sličnim uslovima. Mogli bismo ih smatrati

učenjem i usvajanjem tog znanja. Čovjek traži prijatelja sa kojim

i parametrima kulturnog nivoa i bogatstva duha jednog grada.

će to znanje razmijeniti i svoju duhovnost potvrditi. Taj isti čovjek,

Gradske scene se formiraju u oku posmatrača; doživljaj svake

ili grupa ljudi, posredno utiču na imidž grada i njegovu kulturu.

od njih se razlikuje od individue do individue. To mogu biti bo-

Zato pođimo od sebe, jer to je put do novog duha.

emske četvrti, gradska geta, otvoreni prostori grada, okupljališta. Ponekad cio grad možemo gledati kao na jednu veliku scenu, za-

Kao posebnu grupu u tipologiji gradski scena uvrstila

nimljiv prizor, sliku, kao što navodi Gordon Kalen u slučaju grada

bih heterotopije. Pojam heterotopija do danas niko nije precizno

Briksama, lučkog grada, čija se topografija i dispozicija građene

definisao. U okvirnom značenju, heterotopije su svi oni prostori,

sredine i otvorenih javnih prostora "čita" kao jedna velika uzbudlji-

objekti, mjesta, koja se suprotstavljaju svojoj primarnoj, dominant-

va scena u kojoj učestvuju svi stanovnici tog grada. Kalen kaže:

noj ulozi i posmatrača, putem sadržaja, značenja, namjena, kao

„grad je izgrađen u obliku prirodnog amfiteatra na terasama oko

i „nasumičnim spojem sasvim različitih elemenata, objekata, ak-

skoro zatvorene luke koja je u suštini centar zbivanja... posetioci

tivnosti i ljudi“ (Fajf, 2008: 307), navode na sasvim nov, drugačiji

šetaju duž keja i doživljavaju riblju pijacu kao besplatnu zabavu.“

doživljaj tog prostora u odnosu na onaj primarni. To je javni pros-

(Kalen, 2007: 113). I zaista, kako pričati o jednom gradu i kako

tor grada koji je postao bioskop ili park koji je postao koncertna

upoznati njegov karakter, ako ne upoznamo prvenstveno njegove

dvorana; to su i industrijski objekti koji se sve češće transformišu

stanovnike, mentalitet, ambijentalne cjeline, uvidimo poetiku pros-

u nove izlagačke prostore, ili ulice koje postaju modne piste. Kao

tora, a potom i sve ostale specifičnosti, kulturu, tradiciju i dr.

primjer heterotopije navešću indijsku ulicu koja je svakodnevno

Gradske scene su konstrukcije kulturnog identiteta. To su

prizor bogat aktivnostima, ljudima i vozilima, koloritan, prepun mo-

mjesta slobodnog duha, bogatstvo prizora i karaktera. Nasu-

tiva, informacija, poetičan i ambijentalan prostor. Ova ulica svaki

prot pravom pozorištu, scene grada su nasumične, spontane,

put iznova nudi nov doživljaj prostora kao jednog „ambijentalnog

ponekad slučajne, „besplatne“, ne zahtijevaju određeni ugao gle-

konceptualnog pozorišta“ (Selinkić, 2010), nasuprot doživljaju

04 I Živopisna arhitektura, Istanbul, avgust 2011. I foto: Biljana Vilotić

ulice Zapada, monotonog prostora namijenjenog saobraćaju.


DUH GRADA

Savremeni prostor pati od problema nepostajanja mjesta. Da aa_01 I 17 li brinemo o našim gradovima i koliko smo spremni da ulažemo

Doživljaj grada, kao vizuelni i duhovni sklop, razlikuje se

u njih? Da li imamo osjećaj pripadanja nekom mjestu i da li

kod svake individue. Grad je poput čovjeka. On ne može biti

učestvujemo u kreiranju prostora sa kojim bismo se identifikovali?

čitan samo sa vizuelnog aspekta, već i sa one nematerijalne,

Kakve slike formiraju naši „pogledi“ na grad? Da li smo pasivni

tj. duhovne strane. Mi upoznajemo njegov karakter, otkrivamo

korisnici grada ili njegovi protagonisti? I konačno, koja je tu naša

identitet, doživljavamo njegov duh. Zato u centar svega pos-

uloga?

tavljamo čovjeka („grad nema drugog centra osim nas samih“

Odgovor na postavljena pitanja ćemo znati onda kada bu-

(Pamuk, 2010: 307), individuu koja formira društvo; društvo ob-

demo napravili razliku između staništa i mjesta za život. Mjesto

likuje kolektivnu svijest, a svijest karakter grada. Problem mora

za život je mnogo više od običnog staništa. Sjetimo se izjave

biti posmatran sa istorijskog aspekta. Uzroci za ovakvo stanje

Rudija Supeka – „stanovati nije isto što i prebivati“! To mjesto za

stvari (svijesti, duha) mogu se pronaći u procesu tranzicije iz

sobom povlači i onu nematerijalnu stranu, ljude, njihov mentalitet,

komunističkog u kapitalističko društo, prelaza iz društvenog ka

društvene veze, ambijentalnost, karakter čovjeka i društva, kultur-

privatnom vlasništvu, iz totalitarizma ka demokratiji. Današnji

ni identitet, i uopšte javni život grada. Svi ti elementi reflektuju se

„grad“ je izgubio svoj identitet u postkapitalističkoj eri u kojoj obi-

na slici jednog grada, ali slici koja može da se dodirne, vidi, čuje;

tava. Gdje je tu naša uloga? Onog trenutka kad smo prestali da

na taj način jedno mjesto za život postaje čulno i prepoznatljivo.

brinemo za društvo i ono što spada pod društveno, a ne privatno

Kroz ovo istraživanje želim da ukažem na važnost

i „moje“, istovremeno smo prestali i da brinemo o sebi, jer grad je

unapređenja naših gradova i oplemenjivanja istih. Kako smo

„samosvest jednog polisa – skup pojedinca i grupa koje ga čine“

već više puta naveli, grad nije samo prostor, mjesto, stanište.

(Blanuša, 2008). Anri Lefevr (Henri Lefebvre) grad opisuje kao

On jeste sve to, ali zaista postoji tek kroz socijalne integracije

„mesto autonomne produkcije i akumulacije kapitala“ (Lefevr,

stanovnika i njihova djelovanja na javnim i privatnim prostorima.

1974). Dejvid Harvej (David Harvey) kaže da su posledice urban-

Samo tada on postaje cjelina i ima koherentnost, jer grad je iznad

izacije, kapitalizma, a ujedno i globalizacije „neizbrisivo ugravi-

svega društveni prostor. Takođe, ukazano je na faktore koji utiču

rane na prostorni oblik naših gradova, koji se sve više sastoje

na kvalitet javnog života grada, značaj arhitekture, njene brojne

od utvrđenih fragmenata, ograđenih zajednica, privatizovanih

uloge, kontekstualnost, genius loci, potom na "čitanje" grada kroz

javnih prostora pod stalnim nadzorom“. Zaključak je jednostavan;

slike, duh, gradske scene i doživljaj istog kao jednog velikog otvo-

današnji grad živi u sjenci kapitala i kao takav postao je ništa

renog teatra u čijoj predstavi svi učestvujemo.

drugo do instrument masovne potrošnje.

Zaključuje se da je neophodno podsećanje na naše pravo na

Dok nam je „neko“ (sistem, država, društveno uređenje...)

grad ili, nazovimo to, obavezu koja je zapostavljena i degradira-

pomagao da na pravo na grad što prije zaboravimo, mi smo bili ti

na. To pravo se ostvaruje počevši od čovjeka kao jedinke, preko

koji su to dozvolili. Novi duh je ono što je primarno, jer „karakter

društva, do grada (mjesta za život) na koji se sve pomenute veze,

grada je ujedno i sudbina čovjeka“ (Pamuk, 2010). Dejvid Har-

interakcije i djelovanja reflektuju. To je veza čovjek – društvo -

vej je rekao da je „pravo na grad, pravo da se menja menjanjem

grad. Stoga pođimo od sebe, glavnog aktera.

sebe“. Zato mijenjajmo sebe! Da li će to biti uzročno-posljedičan ili istovremen proces ne zna se. Da li će to biti tiha ili radikalna revolucija, takođe se ne zna. Dok se ne dogodi neka nova ’68. preostaje nam samo moć imaginacije.

I Heterotopije - industrijski objekti kao izlagački prostori, Mikser festival, Beograd 2011 I foto: Biljana Vilotić

05

Literatura: Le Korbizje (2006). Ka pravoj arhitekturi. Beograd: Građevinska knjiga N. Šulc, Kristijan (2006). Egzistencija, prostor i arhitektura. Beograd: Građevinska knjiga Pamuk, Orhan (2010). Istanbul, uspomene i grad. Beograd: Geopoetika, str. 22 Kalen, Gordon (2007). Gradski pejzaž. Beograd: Građevinska knjiga, str.105 Supek, Rudi (1987). Grad po mjeri čovjeka. Zagreb: Naprijed Fajf, Nikolas (2002). Prizori ulice. Beograd: Clio, str. 307 Selinkić, Slobodan (2010). Suveren prostor ambijentalnog teatra, tekst povodom Međunarodnog festivala KotorArt. Podgorica: Pobjeda, preuzeto sa: www.pobjeda.co.me (30.01.2011.) Blanuša, Mišela (2008). Grad kao inspiracija. DaNS, časopis za arhitekturu i urbanizam, br. 63, str. 64-65. Lefevr, Anri (1974). Urbana revolucija. Beograd: Nolit Harvey, David. The right to the city, preuzeto sa: www.newleftreview.org/ (11.01.2010.)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


18 I aa_01 I oči ulice

tekst i projekat:

DRAGAN MARKOVIĆ, student prve godine doktorskih studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Paviljon efemernog spektakla

Dаnаs, zаjedno sа svim drugim oblicimа kulturne produkcije (uključujući muziku, fotogrаfiju, književnost, likovne umetnosti, pа čаk i edukаciju), dizаjn izgrаđenog okruženjа sve više bivа zаhvаćen i podređen ciljevimа kаpitаlističke ekonomije kаo sredstvo sticаnjа profitа (William, 2005). U sаvremenom dobu kаsnog kаpitаlizmа, spektаkl postаje primаrnа mаnifestаcijа komodifikаcije i komercijаlizаcije sаvremenog аrhitektonskog dizаjnа; dizаjnа nаčinjenog nа nаčin dа zаvede potrošаčа kаo više ili mаnje spektаkulаrno, svetlucаvo, primаmljivo i nа brzinu doživljeno iskustvo diznifikovаnog vizuelnog zаdovoljstvа, određenog u krutim grаnicаmа i striktnim prаvilimа ponаšаnjа, koji onemogućаvа i destimuliše formirаnje bilo kаkvog oblikа аlternаtivnog mišljenjа i delovаnjа. Kаrаkteristike i potencijаli efemernih prostorа spektаklа, koji u sebi sаdrže nepredvidivost, neiscenirаnost i interаktivnost, predstаvljаju suprotnost prenаglаšenoj kontroli ljudskog ponаšаnjа u prostorimа nаmenjenim potrošnji i kupovini. Podsticаnje korisnikа nа nep-

01 I Paviljon efemernog spektakla

osrednu аktivnost i nesimboličko iskustvo u okvirimа efemernih

drugim ljudimа. Pаrаdoksаlno аli istinito, mi to rаdimo jer nаm ti

prostorа spektаklа omogućаvа dа se, i pored visokog stepenа

proizvodi sugerišu dа nа tаj nаčin učvršćujemo veze sа ljudimа

prisutnosti nаprednih tehnologijа u svаkodnevnom životu, ostvаri

oko nаs, bez ikаkve svesti dа to može biti i drugаčije ostvаrivo.

istinski inspirаtivno i mаštovito prostorno okruženje.

Suprotno ovаkvom poretku stvаri, tokom čitаvog 20-og vekа,

Perspektivа robe zаtvаrа i destimuliše rаzvijаnje svih drugih

pojаvljuje se niz filozofskih i аntropoloških stаvovа, koji ukаzuju

perspektivа ljudskog životа. Stimulаcije koje vode do “vаu” efektа,

nа negаtivne posledice kаpitаlističkog nаčinа privređivаnjа.

ili momentаlnog čulnog uživаnjа, izrаženiji su, više nego ikаdа

Nа primer, situаcionisti, nа čelu sа Gi Deborom (Guy Debord),

rаnije, od implicitnog iskustvenog proživljаvаnjа dogаđаjа i smis-

tokom 60-ih godinа 20-og vekа, insistirаli su nа stvаrаnju što

lenog nаčinа življenjа (Ponzini, Sklair, 2010). Odnosi sа objektimа

većeg brojа potencijаlnih mogućnosti, аrhitekture dogаđаjа,

i okruženjem imаju tedenciju dа zаmene ljudske međuodnose, te

а ne spektаkulаrnog fizičkog okruženjа i prostorа definisаnog

se mi dаleko više povezujemo sа potrošnim objektimа i okruženjem

glorifikаcijom estetskih, čulnih i simboličkih znаčenjа (Debor,

u kome se oni prodаju nego sа ostаlim ljudskim bićimа. Sve više

2006). Uprаvo orgаnizovаnje dogаđаjа, dovoljno аnimirаjućih,

trošimo vreme i novаc kupujući proizvode, koji nаm istinski uopšte

specifičnih, pа i spektаkulаrnih, može dа stvori neophodnu

nisu potrebni, umesto dа stvаrаmo i produbljujemo odnose sа

rаvnotežu, kojа u sаvremenom društvu, pod hegemonijom robe,

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


bez trаgа nestаje. Po mišljenju situаcionistа, аrhitekturа stvorenа

sko zlo, lаžnu nаdu i veru u permаnentni progres i prosperitet. aa_01 I 19

nа tаj nаčin bilа bi ispunjenа prostorom koji provocirа i inspiriše

Zerzаn govori o degrаdаciji smislenog stаništа1, onogа što je Šulc

druženje ljudi, podstiče efemerne dogаđаje i izričito negirа bilo

(Christian Norberg Schulz) nаzivаo genius loci (duh mestа) usled

koji oblik isplаnirаnosti i dominаciju kontrole.

negirаnjа humаnih аspekаtа življenjа u svim sferаmа društvа, i

Isti trend kritike modernog postindustrijskog društvа i

ide tаko dаleko u svojim predviđаnjimа dа pre vidi krаj svetа nego

stаndаrdizаcije okvirа ljudskog ponаšаnjа primećuje se i nа

krаj kаpitаlističkog društvа kаkvog dаnаs poznаjemo (Zerzаn,

početku 21-og vekа. Rem Kolhаs (Rem Koolhaas), jedаn od

2009). Spаs od ove Apokаlipse, Zerzаn vidi jedino u odbаcivаnju

nаjznаčаjnijih sаvremenih аrhitekаtа i teoretičаrа, uvodi poj-

simboličkog iskustvа i životа, vrаćаnju nа primitivnu, direktno

move Thinning (tаnjenje) i Junkspace (prostor-smeće), kojimа

čulnu egzistenciju u prirodnom okruženju.

rаzrаđuje Ožeov (Marc Auge) termin Non-places (ne-mestа),

Međutim, s druge strаne, smаtrа se dа simboličkа

dа bi opisаo progresiju rаzvojа prostorа bez istorije, identitetа i

komunikаcijа predstаvljа jednu od ključnih preduslovа zа

znаčаjа u periodu nаdmoderne epohe. Po ovom аutoru, Thin-

formirаnje civilizаcije kаo oblikа orgаnizаcije društvа. Tehnologijа

ning je proces koji se dešаvа u sаvremenim metropolаmа, nа

je uvek omogućаvаlа dа se proces simboličkog sаopštаvаnjа

lokаlnom nivou, pri čemu je krаjnji ishod tаj dа se ništа loše i

unаpređuje simultаno sа rаzvojem civilizаcije, te se ne može

uzbudljivo nekome u grаdu ne može desiti, već je sve unаpred do

jаsno tvrditi štа je čemu prethodilo. Sаvremenа tehnologijа nudi

tаnčinа prorаčunаto i isplаnirаno dа život postаje nepodnošljivo

nebrojаni set mogućnosti dа svаki pojedinаc ostvаri komunikаciju

dosаdаn i prаzаn. S druge strаne, Junkspace se, po Kolhаsu,

sа što većim brojem potencijаlnih poznаnikа, čime se pospešuje

može primeniti nа svаki аspekt dаnаšnjice, od mаsovnih medijа,

divergentnost idejа i mišljenjа. Problem je jedino u tome što je tа

pojedinаčnih identitetа i kulture, pа i аrhitekture, а podrаzumevа

rаznorodnost zаrobljenа i zаpisаnа u virtuelnom svetu binаrnosti

bukvаlno opustošenje nekog konkretnog аspektа ljudskog životа

nulа i jedinicа i vаn tog sistemа ne egzistrа u stvаroj reаlnosti.

usled njegove preterаne ekonomske eksploаtаcije (Koolhaas,

Žаn Bodrijаr (Jean Baudrillard) nаpominje dа je virtuelni svet

2006). Suprostаvljаnje ovim silаmа nа mikro-nivou, nа indirektаn

dаnаšnjice postаo simulаkrum reаlnosti, nаčinjen po njenim

nаčin, predstаvljа jedinu аlternаtivu koju Kolhаs vidi kаo moguću

kopijаmа i slikаmа koji nemаju svoj referent u stvаrnom svetu

(Koolhaas, 1995). Efemerni prostor spektаklа poseduje dovoljni

(Bodrijаr, 1991). Reč je o opscenosti dometа tehnologijа u kojimа

stepen otvorenosti i generičnosti, te je suprostаvljаnje kontroli

se njenа dostignućа urušаvаju sаmа u sebe jer predstаvljаju ko-

unutаr njegovih nejаsnih grаnicа lаko ostvаrivo.

piju kopije kopije..., i time ozbiljno prete dа ugroze stvаrаn svet ili

Pojedini аutori još rаdikаlnije kritikuju komodifikаciju kаo jedini oblik ljudske reаlnosti. Džon Zerzаn (John Zerzan), аmerički filozof i аntropolog, iznosi stаv dа su koncepti modernosti, kаpitаlizmа i industrijаlizаcije ljudskoj vrsti doneli jedino istin-

pаk toliko rаzbiju grаnicu između virtuelnog i reаlnog, dа se oni međusobno ne mogu rаzlikovаti. 1 I Više o ovoj temi može se naći u švedskom domumentarnom filmu Surplus: Terrorized into Being Consumers, autora Erika Gandidija (Erik Gandidi) и Johana Soderberga (Johan Soderberg) iz 2003. godine.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


20 I aa_01

Umesto nаčinа življenjа posredovаnog simboličkim vizuelnim

jedаn dinаmičаn i fleksibilаn fizički prostor, putem demа-

slikаmа izuzetnosti ili iskustvom putem sаvremenih tehnoloških

terijаlizаcije аrhitektonske forme, koji je progrаmski promenljiv

medijа i socijаlnih mrežа nа Internetu, nа početku 21-og vekа,

i аktivаn u zаvisnosti od trenutnih korisničkih potrebа. Rešenje

u vodećim sаvremenim teorijаmа filozofije, kulture i društvа,

je sаmim tim mаnje fiksno, а više hibridno i prostorno-vremen-

postаvljа se, kаo osnovni model, suštinski smisleni nаčin ljudske

ski promenljivo. Mаnifestаcijа ideje je mаnje objekаt, а više

egzistencije oličen u kreаtivnom, nekontrolisаnom, direktnom i

skup efemernih dogаđаjа kаo serije interаkcijа i komunikаcije

spontаnom nаčinu obitаvаnjа u fizičkoj sredini. Ono što je bitnije

koje ljudi među sobom ostvаruju. Nаglаsаk je nа stvаrаnju što

od svegа u post-spektаkulаrnom i post-kаpitаlističkom društvu

većeg brojа potencijаlnih mogućnosti, аrhitekture dešаvаnjа,

je аktivnost, а ne pаsivnа konzumаcijа proizvodа i аrhitekture

а ne spektаkulаrnog fizičkog okruženjа i prostorа definisаnog

spektаkulаrnih formi i prikаzа, u smislu kаko to reditelj Piter Bruk

glorifikаcijom estetskih, čulnih i simboličkih znаčenjа primenjenih

(Peter Brook) izjаvljuje: “...divno mesto ne morа nužno dovesti

nа sаmom аrhitektonskom objektu.

do eksplozije životа, dok običnа sаlа može biti mesto ogromnog

Dаnаšnje vreme donosi revolt i novi oblik urbаne kulture i nаčinа

okupljаnjа” (Brook, 1 972). Ovde nije reč o negаciji аrhitektonske

življenjа, pokušаvаjući dа očuvа kreаtivne vizure grаdа. Suštinski

forme i insistirаnju nа funkcionаlističkom pristupu аrhitektonskog

zаokret i promenа kа аlternаtivnim oblicimа nekаpitаlističke inter-

dizаjnа i projektovаnjа, već stаvu dа se “аrhitekturа isto tаko

vencije i egzistencije u jаvnim prostorimа grаdovа, društvenim i

odnosi nа dogаđаje koji se odvijаju u prostoru koliko i nа sаm

kulturnim institucijаmа, nužno je neophodаn više nego ikаd rаnije.

prostor” (Tschumi, 1994). Jаn Gel (Jan Gehl), dаnski plаner i jedаn

Morа se shvаtiti dа, po svojoj definiciji, spektаkl ne predstаvljа

od nаjznаčаjniji urbаnistа dаnаšnjice, zаstupа isto stаnovište. On

jedino vizuelno čulnu reprezentаciju izuzetnosti društvene moći,

u svom rаdu rаzmаtrа ljudsku dimenziju u grаdovimа i urbаnom

prestižа i kаpitаlа, kаo i nаmerno аrаnžirаno izvođenje i prikаzivаnje

plаnirаnju i ističe nužnost formirаnjа nove urbаne kulture i pristupа

spektаkulаrnog, kаko se to uobičаjno misli. U sаvremenom

orgаnizаciji ljudske sredine i to nа nаčin: “Prvo ljudi, pа životni

društvu, on može predstаvljаti intenzivnu impresiju spontаnog i

prostor i nа krаju zgrаde – obrnuti redosled nikаko i nikаdа ne

neočekivаnog dogаđаjа u okvirimа svаkodnevnog životа grаdа,

funkcioniše.” (Gel, 2010). Dа bi se ovа stvаr sprovelа, neophodno

poput bаlončićа u Pаviljonu. Arhitekturа, kreirаnа po ovom prin-

je dа korisnik postаne аktivni pаrticipаtor i performer, а ne sаmo

cipu, predstаvljа kreаtivni odgovor nа suštinske socijаlne, kul-

pаsivni konzument i nemi posmаtrаč.

turne i ekonomske potrebe društvа dаnаs, suprotstаvljаjući se komunikаcijom posredovаnom simbolimа i tehnologijom. Pros-

Kаo

odgovor

neophodnost

promene

pаrаdigme

tori efemernih spektаklа i potencijаlnа interаkcijа između ovih

аrhitektonskog diskursа, Pаviljon efemernog spektаklа nudi

oblikа orgаnizаcije fizičkog okruženjа i njegovih korisnikа može

аlternаtivu - dovoljnu meru određene neodređenosti i prostorne

biti jedаn od mogućih modelа budućeg rešаvаnjа orgаnizаcije

neutrаlnosti, koje suprotstаvljа predefinisаnim i kontrolisаnim

jаvnih prostorа i objekаtа predviđenih zа svаkodnevno življenje,

prostorimа potrošnje. Njime je određen, u vrlo širokim grаnicаmа,

аli i zа odvijаnje, izvođenje dogаđаjа rаznih vrstа. Tаkvi prostori ne negirаju u potpunosti ekonomske i tehnološke аspetke grаdа, iz rаzlogа što to jednostаvno nije moguće; oni pružаju suštinske i sаvremene аlternаtive komodifikаciji i komercijаlizаciji dizаjnа izgrаđenog okruženjа, kаko nа nivou mišljenjа o prostoru, tаko i nа polju delovаnjа. Literatura: Bodrijаr, Ž. (1991). Simulаkrumi i simulаcijа. Novi Sаd: Svetovi. Brook, P. (1972). The Empty Space. London: Penguin. Debor, G. (2006). Društvo spektаklа. Beogrаd: Anаrhijа. Blok 45. Gel, J. (2010). Život među zgrаdаmа. Beogrаd: Urbаnistički zаvod Beogrаd. Tschumi, B. (1994). Event Cities. London: MIT Press. Koolhaas, R. (1995). The Generic City, u Small, Medium, Large, Extra-Large, Rem Koolhaas i Bruce Mau, urednik. Jennifer Sigler. Rotterdam: OIO Publishers, str. 1239–64. Koolhaas, R. (2006). Junkspace. Macerata: Quodlibet Ože, M. (2005). Ne-mestа: uvod u аntropologiju nаdmodernosti. Beogrаd: Krug. Ponzini, D. (2010). Bilbao effects and narrative defects. Paris: Sciences Po. Zerzаn, DŽ. (2009). Sumrаk mаšinа. Beogrаd: Službeni glаsnik.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I oči ulice

tekst:

ANA MARČETA, student treće godine arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Zvuci arhitekture Arhitektura ima moć da oduševi, uplaši, rastuži, uteši, umiri,

lepotu žižne tačke koja nije samo u njenoj skulpturalnosti nego

razveseli, probudi ambiciju, pruži nadu... Deluje na čoveka sili-

i u gravitacionoj moći. Da bi se osetila pozitivna energija koja

nom svojih dimenzija, oblika, proporcija, odnosa otvorenog i za-

izbija iz nje dovoljno je čuti glasove ljudi koji su se okupili radi

tvorenog, pravih i krivih linija, toplih i hladnih boja, primenjenih

druženja, sklapanja novih prijateljstava i razmenjivanja ideja.

materijala. Arhitekturu, kao umetnost i nauku oblikovanja prostora

Zvuk grada može ostaviti jednako snažan utisak na posetioca

u kome se odvija naš život, doživljavamo celim bićem. Za razliku

kao i pogled na njegovu panoramu. Kombinacija zvukova koji

od drugih umetnosti, koje deluju na pojedinačna čula, impresije o

potiču od saobraćaja, ljudi, prirode, industrije, verskih objekata,

arhitekturi nastaju interakcijom svih njih zajedno.

odaje specifičnost tog naselja ili nekog njegovog dela i pruža

Međutim, kako doživeti arhitekturu ako imamo nedostatak ili oštećenje čula vida? Pred razoružanog arhitektu se tada stavlja veliki zadatak: oduševiti korisnika prostora na koga se ne može delovati vizuelnim efektima.

mogućnost ponavljanja istog doživljaja putem prepoznavanja zvučnog efekta. Zašto prava lepota arhitekture ne bi bila u mogućnosti uživanja u toploti zapadnog Sunca na terasi našeg stana (arhi-

Za oči koje ne vide ukrašene fasade, ne može se sakriti i

tektonski alat: orijentacija objekta) uz slušanje dečjeg smeha

ublažiti nedostatak funkcionalnosti ili pristupačnosti. Najlepši

sa obližnjeg igrališta (ahitektonski alat: zvučne prepreke)? Da li

prostor na svetu postaje onaj u kome se osećamo najsigurnije.

možemo zaključiti da je razoružani arhitekta postao još moćniji i

U skladu sa ličnim naklonostima i potrebama biramo prostore koji

neposredniji? Arhitektura deluje na nas u potpunosti, utiče na sva-

odgovaraju našem temperamentu i sa kojim se poistovećujemo.

ki aspekt našeg života i niko se, bez obzira na naše međusobne

Koračajući večitim mrakom svog života nailazimo na jedan

različitosti, ne može isključiti iz uživanja u njoj!

sopstveni svet boja. Možda onaj u kome žuborenje fontane na trgu prepunom ljudi predstavlja - plavu, hladovina drvoreda duž

Želim da se zahvalim svojim novim prijateljima iz Saveza

mirnog šetališta - zelenu, miris cveća u žardinjerama na bučnim

slepih i slabovidih Vojvodine što su me pustili u svoj svet prelepih

gradskim ulicama - ljubičastu, a toplota i pucketanje iz kamina u

zvukova arhitekture.

dnevnom boravku - crvenu boju. Slušajući korake kako ostaju iza nas, doživljavamo proporcije i dimenzije prostora u kome se nalazimo. Oštrina ili mekoća zvukova koje smo sami proizveli, bude u nama osećaj prijatnosti ili neprijatnosti koji kasnije povezujemo sa tim prostorom. Vrsta popločanja i upotrebljeni materijali, koliko i naštimovane dirke klavira, omogućavaju da se note koje diriguje arhitektura objekta čuju u svojoj punoj snazi. Ne sme se zanemariti ni uloga čoveka kao jednog od bitnih faktora arhitekture; oni zajedno čine svet prelepih nota koje mnogobrojni korisnici sviraju. Nedostatak vida ne može umanjiti

01 I koračajući nepoznatim ka nepoznatom, materijal nam nagoveštava arhitekturu

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

aa_01 I 21


22 I aa_01 I oči ulice

tekst:

MILOŠ MANDIĆ, student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Član studentske grupe RestArt na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. Za više informacija o ciljevima studentske grupe RestArt posetite web sajt: www.teamrestart.com.

Arhitekta kao društveni radnik

Društveni aspekt arhitekture je danas u izuzetno nepovoljnoj

kim razvitkom ili stvaranjem profita kao krajnjim ciljem. Nažalost,

poziciji. Razvoj ljudske civilizacije, stvaranje novih potreba i

pojam javnih prostora je nepoznanica u savremenoj arhitektonskoj

uvećavanje višeslojnosti ljudskog života, doveli su do delimičnog,

i urbanističkoj praksi u Srbiji. O njima se više i ne raspravlja, jer je

a nekad i do potpunog ignorisanja određenih potreba pojedinca,

jedini cilj što veća izgradnja i što bolja iskorišćenost građevinskog

grupe ljudi ili čitave zajednice. U silnom naletu novih tehnologija,

zemljišta (jedno od glavnih pitanja koja se postavljaju odnosi

razvoja kompjuterskih „tehnika“ modelovanja kao i popularnog

se broj predviđenih parking mesta ispred neke zgrade). Ovo je

"vau" („wow“) efekta, kao da je potpuno zaboravljeno da je arhi-

posledica tranzicionog perioda u koji je ušlo naše društvo, koje

tektura, pored tehničke nauke i umetnosti, pre svega društvena

je postalo okupirano pitanjima egzistencije, profita i generalno

disciplina. Jedan od razloga za ovo je potpuno izolovanje arhitek-

načinom izlaska iz trenutnog kriznog stanja. Međutim, ne sme se

tonske struke od samog društva i njeno zatvaranje u samu sebe.

umanjiti udeo javnih prostora u razvoju i jačanju ljudske zajed-

„Duboki su koreni razloga za ovakvo nepoštovanje značaja

nice, pogotovo u teškim vremenima tranzicije.

arhitekture...na jedan od ovih razloga društvenog, psihološkog

Naprotiv, oni mogu da budu od ključnog značaja za oporavak

i sociološkog karaktera mora se ukazati; to je činjenica da se

kulturnog statusa društva i ljudskog duha, koji se neminovno bore

arhitektonski stalež, posmatran u celini, pokazuje kao nezain-

za kvalitetniji život, pogotovo u vreme kada finansijsko stanje to

teresovana, indolentna, komotna zajednica; u kojoj je pojedinac

ne može da priušti. Zaključak je da, što je društvo siromašnije, to

začauren u sebe i bezbrižno, skoro bez ikakve odgovornosti, radi

javni prostori, kroz socijalizaciju, kulturne i umetničke programe,

nagnut nad svojom crtaćom tablom.“ (Branislav Kojić)

više pružaju spas društvu i sprečavaju njegov kolaps.

Ironija je u tome da potreba za ulogom arhitekte ili urbaniste

Prethodna građevinska ekspanzija kod nas nije donela

kao društvenog radnika nikada nije bila izraženija nego što je to

nikakav pomak u pogledu organizacije javnih prostora (slike 01

danas. Nan Elin (Nan Ellin) u svojoj knjizi Postmoderni urban-

i 02). U suštini, kvalitet naše životne sredine zadobio je mnoge

izam (Postmodern town planning) koristi izraz „social engineer“

“ožiljke” u poslednjih deset godina. U tom smislu složiću se sa

(u prevodu: društveni inženjer) naglašavajući da pored rešavanja

Srđanom Gavrilovićem, arhitektom iz Beograda, koji kaže da je

konkretnih društvenih zadataka, bilo za potrebe zajednice ili poje-

najzad došlo vreme da počnemo da “mislimo” arhitekturu zato što

dinaca, arhitekta (u njenom slučaju urbanistički projektant) je i

je naglo opalo samo građenje, pa bi se mnogi mogli latiti olovke

neko ko može, a i treba, da menja ljude i osnažuje okruženje.

kao poslednje slamke ka bavljenju profesijom. Možda je sad pravo

Nije slučajno što Nan Elin upravo kroz analizu razvoja

vreme da se okrenemo ka pravoj, društveno svesnoj arhitekturi.

urbanističkog projektovanja u poslednjih šezdeset godina dolazi do

Arhitekta Ranko Radović je isticao da je arhitekta i mislilac, i

ovog termina. Razlog tome je što se uloga arhitekte - društvenog

pisac, i predavač, i sportista, i pesnik, i pedagog, i slikar, i projek-

radnika najviše ostvaruje kroz formiranje javnih prostora, jer up-

tant, i crtač, i „društveni radnik“. Danas, kada je možda najpriklad-

ravo oni pružaju jednoj zajednici mogućnost da se razvija u svim

nije reći da je arhitektura žrtva kapitalističkog sistema, čiji je jedini

onim poljima delovanja koja nisu direktno povezana sa ekonoms-

cilj profit, arhitekta je prestao biti “društveni radnik”.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I oči ulice

tekst:

DARKO POLIĆ, arhitekta - planer u JP “Urbanizam”, Zavod

za urbanizam Novi Sad. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, 2002. Student postdiplomac na kursu Urbanističko planiranje, menadžment i dizajn na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bavi se urbanističkim planiranjem. Autor različitih stručnih radova na stručnim skupovima iz oblasti urbanizma. Član uredništva časopisa Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) i autor više tekstova na temu urbanizma i arhitekture.

Kreativni model javnog prostora Retke su prilike da se zabeleži pomak u stručnoj aktivnosti

jna. Takav prostor nije inspirativan, intelektualno podsticajan i ne

koja radi na promociji značaja javnog prostora u gradovima Srbi-

doprinosi razvoju kreativnog duha njegovih korisnika. U takvom

je. U urbanističko-arhitektonskoj aktivnosti stručna pažnja je sve

okruženju, stvaralaštvo grupe ModelArt je jedinstveno. Svojim

više usmerena ka boljoj artikulaciji javnog prostora i njegovog ob-

osmišljenim delima ukazuju upravo na ove nedostatke grad-

likovanja koje će omogućiti ravnopravno učešće svih građana i

skog prostora - zahtevajući od njihovih korisnika (svih nas) da

promovisati njihovu međusobnu komunikaciju.

razmišljamo na nov način o sadržini našeg svakodnevnog javnog

Ako napravimo presek doprinosa prethodnih generacija,

okruženja. Njihov uspeh je i veći ako znamo koliko je mladim

briga o javnom prostoru je najčešće bila “ostatak” njegovog

ljudima teško da svoje zamisli ostvare, i dobiju podršku u često

tehničkog osposobljavanja za korišćenje. U međuvremenu smo

pasivnom novosadskom okruženju.

postali (malo) više svesni njegovog značaja u svakodnevnom

Savremeni humanizam je komunikacija. Demokratizacija

životu kao prostora za zabavu, rekreaciju, razvoj kreativnosti ili

i humanizacija društva nakon “ratnih” 90-ih godina ide ponekad

jednostavno uživanje i opuštanje. Poseban napredak je početak

sporije nego što mislimo i zaslužjemo, ali je upravo zato veoma

razvijanja svesti da javni prostor pripada svima bez obzira na

važno ukazati na napredak. Kako je grad otisak društva u pros-

naše pojedinačne poteškoće i prepreke.

toru, više je nego neophodno da se kroz uređenje javnog prostora

Dobro oblikovan javni gradski prostor (i kod nas) znači es-

promoviše njegov novi otisak. Kreativan doprinos stvaralaštva

tet ski savremeno, svima pristupačno i bezbedno okruženje.

ModelArta nam pokazuje da mlade generacije znaju kako se

Međutim, veoma retko se u prostoru sagledava promišljenost u

modeluje ovaj otisak.

oblikovanju, izboru uličnog mobilijara i uopšte, savremenog diza-

01 I trg Katolička porta, Novi Sad I jedan od retkih javnih prostora u gradu koji je zadržao svoju funkciju; napomenućemo da u gradu nije nastao nijedan novi javni prostor u poslednje tri decenije, dok se stanovništvo grada u istom period udvostručilo.

02 I trg Katolička porta, Novi Sad I festival Cinema City I Pored svoje svakodnevne upotrebe ovi prostori se često koriste za organizaciju raznih aktivnosti, manifestacija, koncerata i drugih kulturno – umetničkih programa.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

aa_01 I 23


24 I aa_01 I fama o biciklistima

Fama o biciklistima U Novom Sadu su se, u relativno kratkom periodu, odigrala tri značajna događaja koja se tiču biciklizma. Konkurs grupe Restart i ZIG-a, čiji se krajnji rezultat – izgradnja nadstrešnica za bicikle – i dalje nestrpljivo očekuje; zatim, polu-uspeli projekat uvođenja javnih gradskih bicikala u realizaciji „Parking servisa“, kao i potencijalna izgradnja stanice za električne bicikle na solarno punjenje na FTN-u. Da li ovo znači da su Grad i značajne institucije konačno prepoznale značaj biciklizma i biciklista, ostaje da se vidi.

01 I Parking za bicikle I Dimitrije Nikolić 02 I Velo hook - parking za bicikle I Tihomir Janjušević


I fama o biciklistima

tekst:

VERA GOLUBOVIĆ, dipl.inž.arh. Arhitekta i Project Manager u JP „Zavod za izgradnju grada“ Novi Sad. Rođena 1967.godine u Nikšiću. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, 1991.god. Bavi se projektovanjem, enterijerom i urbanim dizajnom. Kao samostalni organizator za uređenje građevinskog zemljišta i realizaciju građ. objekata upravlja investicionim projektima, od značaja za Grad Novi Sad.

Bajkiraj se! Prvi zajednički projekat JP "Zavoda za izgradnju grada" Novi

Stručni žiri koji je učestvovao u ocenjivaju radova sačinjavali

Sad, Restart tima sa Departmana za arhitekturu i urbanizam i

su predstavnici Fakulteta tehničkih nauka, Departmana za arhi-

Novosadske biciklističke inicijative uspešno je završen. Isto je

tekturu i urbanizam, JP „Zavod za izgradnju grada“ Novi Sad, Ka-

potvrda da se u saradnji javnih gradskih službi sa Departmanom,

tedra za grafičke komunikacije sa Akademije umetnosti u Novom

kroz primer snage i inovativne forme jednog segmenta urbanog

Sadu, i Novosadske biciklističke inicijative. Radovi su pregledani

mobilijara, može ostvariti pozitivan uticaj na širi urbani kontekst.

u dva kruga, i u prvom krugu su odabrana tri najbolja rešenja.

Na konkurs BAJKIRAJ SE!, koji je raspisan za sve učenike i

Nakon drugog kruga odlučeno je da dva rada budu nagradjeni

studente osnovnih i doktorskih studija u Novom Sadu, pristiglo je

realizacijom, a da jedan bude otkupljen. Na ovakvu odluku žirija

35 radova. Konkurs je trajao u periodu od 15.03. do 25.04.2011.

uticao je stepen razrade i količina poslatih priloga, kao i inova-

godine, a nagrada koja je obezbeđena za najbolje rešenje je

tivnost i funkcionalnost samih rešenja, njihova tehnička izvodlji-

izvođenje na platou ispred Sportsko-poslovnog centra Vojvodina

vost i mogućnost interpolacije na različitim lokacijama u gradu.

u Novom Sadu (SPENS).

Značajno je napomenuti da je žiri pristigle radove na konkursu

Ideja je bila da se definiše deo javnog prostora kroz svest

pozitivno ocenio kroz koordinisanu inovativnost učesnika, na za-

o osećanju urbaniteta, koji bi uz mobilijar - parking za bicikle sa

datu temu i u skladu sa uslovima mikrolokacije. Na kraju, studenti

nadstrešnicom, avangardne forme, ostvarenje funkcionalnosti,

Dimitrije Nikolić i Tihomir Janjušević su podelili prvo mesto, dok je

modularnosti, tranparentnosti - likovnog koncepta uopšte, doveo

rad autora Krste Radovanovića i Dejana Mitova nagradjen otku-

do unapređenja urbanog, otvorenog prostora. U svrhu pružanja

pom.

boljih usluga parkiranja za bicikle, kao i mogućnosti aplikacije

Primer ove saradnje nas hrabri da mislimo o arhitekturi i

datog elementa urbanog mobilijara u drugi urbani kontekst, tj.

ekologiji, kao i svim društvenim aspektima javnih prostora, kroz

druge delove grada, cilj je bio unapređenje urbanog izgleda grada

neograničene mogućnosti u vremenu koje je pred nama.

uopšte i podizanje kvaliteta života građana Novog Sada.

03 I Nadstrešnica za bicikle I Dejan Mitov i Krsto Radovanović

aa_01 I 25


26 I aa_01 I fama o biciklistima

tekst:

ALEKSANDAR BEDE, arhitekta iz Novog Sada. Diplomirao 2011. godine na master studijama na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. Bavi se gradom, prostornim i kulturnim politikama. U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi od njenog osnivanja.

O dinamici razvoja urbanog biciklizma u Novom Sadu Pitanje biciklizma u Novom Sadu je dugo godina, pa i de-

budućnosti razvoja biciklizma. Tako se desilo da su neki projekti

cenija, bila tema potpuno izvan radarskog dometa gradskih

čak i u međusobnom sukobu, neuspevajući da budu deo jedinst-

vlasti i službi koje bi trebalo njome da se bave. Paradoskalno,

vene pro-biciklističke politike.

to nije posledica nepostojanja biciklističke kulture i infrastrukture

Pre svega, celokupan „resor“ biciklizma je dodeljen Javnom

u gradu, nego je, sasvim suprotno, biciklizam uziman zdravo

komunalnom preduzeću „Parking servis“, koje bi trebalo da se bavi

za gotovo, zbog de facto višedecenijske prisutnosti ovog vida

razvijanjem i sprovođenjem svih projekata vezanih uz biciklistički

prevoza u gradu. Novi Sad je imao sreće (ili agilne inicijatore)

saobraćaj. Svakome ko se konceptualno razume u ovu temu je

da izgradnja biciklističke infrastrukture bude sistemski organi-

jasno da se u startu radi o sukobu interesa u ideološkom smislu,

zovana i sprovođena još od prvih decenija SFRJ. Praksama u

jer razvoj gradskog biciklizma u XXI veku mora ići na račun auto-

planiranju i izgradnji staza koje su tada uvedene mogle su da

mobilske infrastrukture (dakle kolovoza i parkinga), kako bi ovaj

pariraju jedino one u Ljubljani. Međutim, za razliku od Ljubljane,

vid saobraćaja zaista zaživeo. Malo je verovatno da će Parking

izgradnju biciklističke infrastrukture u Novom Sadu nije pratila i

servis, koji zastupa „interese automobila“, učiniti nešto na uštrb

odgovarajuća dalja institucionalizacija i organizovanje biciklizma

ovih interesa, a drastični koraci smanjenja saobraćajnih površina

kao ravnopravnog vida prevoza. To znači da se staze posmatraju

namenjenih automobilima su po definiciji neophodni kako bi se

kao relikt prošlosti nad čijim funkcionisanjem tj. prohodnosti da-

biciklistički prevoz osnažio. Teško je verovati da će, u vreme opšte

nas ni jedno komunalno preduzeće nema nadležnost. Povremen-

ekspanzije površina za parkiranje i zona naplata parkinga, čime

im rekonstrukcijama ulica biciklistička mreža je i dalje proširivana,

se Parking servis prvenstveno bavi, nešto od toga biti žrtvovano u

ali se na izgradnji i završavala svaka gradska politika biciklizma.

korist biciklističkih staza.

Najbolja ilustracija ovakvog stanja jeste činjenica da prohodnost

Dalje, može se primetiti još jedna konceptualna konfuzija u

staza zavisi od dobre volje vozača automobila, jer ako naiđete na

glavama gradskih čelnika koji su odlučili da podrže biciklizam.

parkirano vozilo na stazi – nemate kome da se obratite. Policija

Njima zapravo nije jasno šta je biciklizam, ni koji oni to bicikl-

zbog toga neće izlaziti na teren, vozač neće dobiti kaznu za ne-

izam promovišu. Nažalost, ima se utisak da grad ne pravi razliku

propisno parkiranje itd. Ovakva privatna uzurpacija javne infra-

između urbanog i rekreativnog biciklizma. To se najbolje ilus-

strukture je i dalje osnovna prepreka za istinsko povećanje funk-

trovalo u komičnoj sceni promocije novog sistema javnih gradskih

cionalnosti biciklističkog prevoza u gradu.

bicikala na gradskom trgu, na koju su pozvani članovi jednog no-

Međutim, u poslednjih godinu-dve dana (koji se poklapaju sa

vosadskog biciklisitčkog kluba koji se bavi isključivo rekreativnim

krajem mandata aktuelne gradske vlasti) primećeno je pokretanje

biciklizmom. Tako je čast da Novosađanima predstave nove javne

biciklističkih tema iz samog vrha uprave grada, kroz nekoliko

gradske bicikle, one sa spuštenom prečkom, korpom, prilagođeni

projekata koji su i krenuli u realizaciju. Na žalost biciklista, ove

i za npr. starije gospođe sa kućnim ljubimcem u toj korpi, pripala

akcije se čine ishitrenim sprovođenjem u delo instant ideja bez

opakim sportistima u punoj spandeks trkačkoj opremi sa sve

prethodnog konceptualnog promišljanja i strateškog planiranja

kacigama na glavi. Ova ekipa, koja je izgleda kao da kreće na

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


tralnih gradskih prostora u vojvođanskim gradovima, a rezultat aa_01 I 27 je pogrešne ideje da se biciklizam treba posmatrati kroz merila automobilskog saobraćaja, umesto da se razradi poseban sistem pravila za biciklizam. U svakom slučaju, nakon nekoliko nedelja, tačnije 26. juna 2010. godine, oko 300 biciklista okupilo se na protestnoj šetnji centrom. Protestanti su se organizovali preko Facebook grupe i podneli su gradu peticiju za ukidanje zabrane vožnje u centru. Ovaj pokret je prerastao u organizovanu grupu “Novosadska biciklistička inicijativa” (NSBI) koja najavljuje borbu za kulturu biciklizma u gradu. Član Gradskog veća za saobraćaj, koji je inače i član moto-kluba, protivio se zahtevima biciklista. Pa ipak, iako Grad zvanično nije odgovorio na peticiju, primećeno je 01 I izvor: www.021.rs (oktobar 2011)

da su nakon protesta kažnjavanja prestala. To se može smatrati

Tour de France, tako je postrojeno stajala na trgu sa „babljim“

tika grada prema biciklistima trajati.

biciklima pred gradonačelinkom, medijima i građanima.

de facto uspehom protesta, ali neizvesno je koliko će takva poliGrupa NSBI je nastavila sa okupljanjem i ovih dana prerasta

Pomenuti sistem javnih gradskih bicikala na iznajmljivanje,

u registrovani pokret, ali nažalost nije ikoristila početnu masovnost

sproveden takođe od strane Parking servisa, čini se ishitrenim i

i energiju stvorenu na tom protestu. Ipak ova grupa je uspela da

preuranjenim projektom. Pre svega, ceo proces odabira vozila i

sa Zavodom za izgradnju grada organizuje arhitektonski konkurs

oblikovanja stanica je izveden netransparentno, bez mogućnosti

za parkiralište za bicikle kod Spensa, a nagrađena rešenja će se

uticaja javnosti i profesionalaca, uz šture diletantske izjave za

po svemu sudeći realizovati. Ružan utisak ostavlja ignorisanje

medije tipa „da će gradski bicikli biti onakvi kakvi su se u prošlosti

ovog projekta od strane Parking servisa, koje je u međuvremenu

vozili po gradu“. Komični dizajn biciklističkih stanica je odrađen

instaliralo pomenutu biciklističku stanicu u istom tom prostoru.

(kao i ranije parkirališta za bicikle) bez ikakvih konsultacija sa

Još jedna takva tipska stanica ovih dana niče i u univerzitetskom

zainteresovanim arhitektonsko-biciklističkim grupama koje su

kampusu, na pedesetak metara od Departmana za arhitekturu.

nudile saradnju i svoju ekspertizu, pa čak i u sukobu sa jednim

Znanja i veštine studenata arhitekture i zaposlenih nisu uzeta u

paralelnim projektom biciklističkog parkirališta čije je izvođenje

obzir od strane Parking servisa.

u toku na platou Spensa. Utisak preuranjenosti ove inicijative

Iz ovakvog sleda događaja jasno je da u oblikovanju

dolazi i iz činjenice da se do nekih stanica ni ne može pristupiti

biciklističke politike svog udela moraju imati i građani, kroz neza-

direktno sa staza (Spens, centar, železnička stanica, kampus),

visna udurženja, akademske ili profesionalne kanale. Ako Grad

što je opet posledica neimanja prethodne šire strategije razvoja

želi da pokaže istinsku volju za razvojem urbanog biciklizma,

biciklizma u gradu kojom bi se utvrdio redosled izvođenja različitih

mora da uključi i ovaj sektor ljudi u osmišljavanju i donošenju

projekata kako bi oni zajedno činili smislen sistem. Konačno, iz-

strateških planova. Samo tako će i u Novom Sadu biti moguća

gleda smešno i posatvljanje kućica sa novozaposlenim osobljem

paradigmatksa promena kretanja kroz grad, sa privatnih automo-

na svakoj stanici koji asistiraju građanima u iznajmljivaju bicikala

bila na integrisani sistem novih vidova javnog prevoza, biciklizma

(kao kad bi asistenti bili postavljeni uz npr. bankomate), što govori

i osnaženih pešačkih komunikacija. Teško je tako nešto očekivati

o niskom stepenu automatizacije celog sistema.

samo od gradske administracije koja, po svemu sudeći, bicikle

Nasuprot pokušaju stvaranja imidža biciklističkog grada, prošle godine se desila jedna ofanzivna akcija protiv biciklista,

uopšte ne koristi za dolazak na posao (videti prostor oko Gradske kuće).

koja je za reakciju imala prvu artikulisanu pobunu i pružanje otpora građana. Naime, nenajavljeno je policija otpočela kažnjavanje onih koji su vozili bicikl u centralnoj pešačkog zoni grada. Ova akcija se bazira na sumnjivoj interpretaciji propisa, prema kojoj ni biciklistima nije dozvoljen ulazak u pešačku zonu. Takvo tumačenje je potpuno suprotno tradiciji korišćenja cen-

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


28 I aa_01 I fama o biciklistima

tekst i projekat:

GREENLAB TEAM

Mehatronika: VLADIMIR BUHA, DEJAN RISTIĆ Arhitektura: DEJAN MITOV Energetika, elektronika i telekomunikacije: ALBERT MENRAT, VLADIMIR HRAŠKO Računarstvo i automatika: GAJO PETROVIĆ, MARKO KNEŽEVIĆ Menadžment: BOJAN POLOVINA Mentori: dr BRANISLAV BOROVAC, dr VLADIMIR KATIĆ

Solar bike Pre nekoliko meseci, na Fakultetu tehničkih nauka je formirana multidisciplinarna grupa studenata koja je angažovana na izradi projekta “Višenamenske automatske stanice za solarno punjenje i iznajmljivanje javnih električnih bicikala“, a čija je izgradnja predviđena za početak idućeg proleća.

Rešenje predloženo u ovom projektu uključuje i obnovljive izvore energije koji nam nude niz kvalitetnih rešenja ovog problema te je potrebna njihova integracija u što većoj meri i na što bolji način na komercijalnim osnovama. Na osnovu prethodne analize grupa studenata sa Fakulteta tehničkih nauka različitih struka je došla do funkcionalnog rešenja ovih zahteva. Projekat predviđa izgradnju javnog grad-

Sa porastom broja stanovnika, proteklih godina u Novom

skog sistema „rent-a-bike“ na električni pogon sa solarnim pun-

Sadu povećao se i problem transporta. Naime, od gradskog pre-

jenjem, što podrazumeva postavljanje nekoliko takvih objekata

voza stanovništvo ima na raspolaganju samo javne autobuse koji

na teritoriji grada. Svaka od lokacija podrazumeva podizanje

ne zadovoljavaju osnovne potrebe, jer ih nema dovoljno. Ljudi

zaštitne nadstrešnice na čijem krovu se postavljaju potrebni so-

takođe mogu da koriste sopstveni automobil, a s obzirom da se

larni paneli, a unutar koje se nalaze bicikli za iznajmljivanje.

u svakom trenutku automobilom prevozi 1.2 putnika (od mogućih

Pored svoje osnovne namene, svaka od pomenutih struktura

5) ovo se pokazuje kao vrlo neracionalno. Prevelika gužva na uli-

sadrži mesta za sedenje te kao takva predstavlja i mesto soci-

cama i potreba za parking mestima navodi nas da se priklonimo

jalizacije, odnosno namenjena je širem krugu korisnika koji bi

kompaktnim prevoznim sredstvima namenjenim jednoj osobi.

ovde zastali zbog dostupnog interneta ili nekog drugog dodatnog

Pomenuti porast stanovnika nije znatno povećao i površinu gra-

sadržaja. Nadstrešnica bi takođe bila i vizuelni reper zbog svojih

da, što nam govori da za zadovoljavanje svakodnevnih potreba

estetskih kvaliteta. Energija koja se prikupi preko solarnih panela

ne prelazimo velike distance. Sa druge strane, potreba za većim

se skladišti u akumulatore koji su smešteni u zidovima stanice (i

zelenim površinama i smanjenje emisije CO2 nije samo zahtev

za korisnike nisu ni vidljivi ni dostupni), a zatim odatle dovodi do

koji nam nameće Evropska komisija za zaštitu životne sredine

baterije koje su smeštene na svakom od bicikala, kojih bi na prvoj,

već predstavlja i ozbiljan problem ovog grada. Visoka stopa kar-

eksperimentalnoj stanici bilo sedam. Ostatak dobijene energije se

diovaskularnih bolesti među stanovništvom je prouzrokovana sve

koristi za održavanje celokupnog sistema kao i za osvetljenje u

zagađenijom okolinom, ali i njihovom neaktivnošću. Stoga ma-

toku noći. Svaki od bicikala sa napunjenom baterijom može da

njak fizičke aktivnosti stanovništva predstavlja ozbiljan problem.

pređe do 30 km, čemu u prilog ide i činjenica da je Novi Sad na

Mada stručnjaci preporučuju intenzivnije bavljenje rekreacijom,

ravničarskom terenu pa bi ovaj sistem bio još funkcionalniji nego

uglavnom zbog manjka slobodnog vremena usled svakodnevnih

u nekim drugim gradovima. Da bi korisnik iznajmio prevozno sred-

obaveza, ovaj zahtev se ne ispunjava u dovoljnoj meri. Jedno od

stvo potrebno je da bude prethodno registrovan i da ima dovoljno

mogućih rešenja je rekreacija tokom transporta, što izgleda kao

uplaćenog kredita za iznajmljivanje, koji je lako dopunjavati u bilo

vrlo praktično rešenje jer se istovremeno postiže više pozitivnih

kom trenutku preko mobilnog telefona. Sa povećanjem broja stan-

efekata. Na kraju, napomenimo da problem pomanjkanja energije

ica u gradu povećava se i kvalitet usluge, pa se iznajmljeni bicikl

postaje hroničan.

ne mora vratiti na mesto na kom je rentiran već na nekoj drugoj stanici. Međutim, možda i najveća vrednost ovog predloga je to

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


što je sistem slojevit pa je moguća parcijalna izgradnja i eksploat-

U projektu će se ispitati da li postoje i proučiti kako funkcionišu aa_01 I 29

acija. To znači da je moguće nadstrešnicu sa panelima iskoristiti

postojeća rešenja u svetu, ali po rezultatima istraživanja sistem

za neke druge potrebe, a isto tako je moguće da se električni

se pokazuje kao potpuno održiv (takođe i autonoman), a sa druge

bicikli snabdevaju energijom dobijenom na drugi način, kao što

strane i ekonomski isplativ i opravdan. Zbog činjenice da će ovaj

se sistem za zaključavanje i sistem kontrole i praćenja mogu pri-

sistem biti jedini ove vrste u našoj zemlji, predviđa se njegovo

meniti u drugim situacijama, na primer pri iznajmljivanju običnih

korišćenje za dobijanje istraživački važnih rezultata, što za ob-

bicikala, što zavisi od samog naručioca i njegovih potreba.

novljive izvore energije, što za potrebe proizvođača i korisnika ovakvih bicikala.

01, 02 I Solar bike - nadstrešnica za bicikle

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


30 I aa_01 I bilo grada

tekst:

LJUBINKO PUŠIĆ (Novi Sad, 1952) redovni je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje Sociologiju grada i Sociologiju okruženja. Doktorirao je na Univerzitetu u Beogradu 1985. godine. Objavio je knjige: Čitanje grada: između duha i materije (1995); Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja (2001); Urbana kultura: osnova održive multikulturalnosti (ur. 2003); Pisanje grada: urbana svakodnevica (2007), i dr. Član je Akademije Arhitekture Srbije.

Ima li još života u knjizi Smrt i život velikih američkih gradova? U izdanju Mediterran Publishing, izdavačke kuće iz Novog Sada, pojavila se, konačno i na našem jeziku, knjiga Smrt i život velikih američkih gradova Džejn Džejkobs (Jane Jacobs). O značaju ove knjige nećemo puno; o tome su pisali mnogi pre nas. Međutim, o značaju pojavljivanja ove knjige, pa čak i sa zakašnjenjem od 50 godina, u našoj javnosti bi trebalo mnogo govoriti. Započećemo ovim tekstom, izvodom iz pogovora za knjigu, autora prof. dr Ljubinka Pušića.

koji možda i ne znaju ko je uopšte bila Dž. Džejkobs, često koriste sintagmu koja je postala njen zaštitni znak − oči ulice. To se i danas smatra najsnažnijim uporištem njenog socijalnoekološkog koncepta. Ona, međutim, nigde o tome nije govorila kao o paradigmi sa naučnomosnovom (kakvu bi neko, možda, poželeo da vidi), već kao o nečem sasvim običnom, nužnom i očevidnom. Zaboga, rekla bi ona, ulica, da bi uistinu to i bila, mora da ima oči; svakako misleći pri tome na ljude. Kad se osvrnemo oko sebe začas shvatimo koliko je ova tvrdnja tačna. Tamo gde nema ljudi na ulicama, kao da nema života. Ako već i postoje takve ulice, to su nekakva prolazišta, saobraćajnice: nešto poput tehničkih pro-

Sasvim slobodno se može reći da je ova knjiga od samog

teza grada na šta ne vredi trošiti reči.

početka imala svoje fanove. Tako nešto moguće je samo kod one

V. Vajt (William Whyte), američki urbanista svetskog glasa koji

vrste „kulturnih proizvoda“ koji lako pronalaze put do ljudi. Ali, ne

se nikako ne može zaobići kad je reč o istraživanjima javnih pros-

samo to, ona taj svoj obol nosi već treću generaciju. Amerikanci,

tora u gradovima (poznat i po uticaju koji je imao na sociopsihološki

01 I Džejn Džejkobs I izvor: www.upload.wikimedia.org

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

02 I Naslovna strana I Mediterran Publishing


metod), smatra da se radi o jednoj od najznačajnijih knjiga koje

tek ponekad bi im odgovorila da oni ne razumeju kako život aa_01 I 31

su napisane o gradu. Zaista bi moglo biti tako. Knjiga Smrt i život

funkcioniše. Poručivala im je da sebe ne smatra ekspertom i

velikih američkih gradova nalazila se u dobrom društvu te, ne baš

autoritetom nego samo autorom. Koliko je bila u pravu najbolje

obične 1961. godine (rat u Vijetnamu, kubanska kriza, dolazak Dž.

su govorili tiraži njenih knjiga. Celokupno njeno delo protkano je

Kenedija, početak hladnog rata, buđenje afroamerikanaca, pojava

blagom ironičnom niti koja se odnosi na uloge eksperata u nauci.

Bitlsa). Zaista čudan i plodan je bio taj početak šezdesetih godina

Oni su u njenim tekstovima često pod znacima navoda. Bila je

20. veka. Mnoge, velikim delom sociološke knjige, posebno onih

duboko uverena da svaka vrsta ekspertnosti vrlo lako podleže

autora koji su ostavljali traga u prostorno orijentisanim idejama,

raznim ideologijama i da su eksperti najsrećniji ukoliko njihova

izašle su upravo tad, 1961. godine i krenule putem dugog trajanja:

tumačenja pojedinih problema postanu ideologije.

Rajt Mils, Žorž Fridman, Ervin Gofman, Oskar Luis, Karl Poper,

Kako živimo u vremenu u kome se mnoge nemerljve st-

Mišel Fuko, Žan-Pol Sartr, Danijel Bel, Tomas Kun. Posebno su

vari podvrgavaju

važne bile i knjige o temama urbanog razvoja Gordona Kulena i

koji “naukometrično” pokušavaju da prikažu domete i vrednosti

Kevina Linča.

naučnog i akademskog delanja: Takvi u opusu Dž. Džejkobs ne bi

prisilnom merenju, tako danas vrhune oni

Njena fascinacija gradom, tada na samom izmaku prve

videli ništa više do osam knjiga i nešto tekstova rasutih po brojnim

polovine 20. veka, bila je toliko znažna da je obeležila gotovo

magazinima i časopisima. Međutim, istine o društvenoj stvarnosti

celokupan njen rad tokom šest narednih decenija. Saznanje

koje je ispisala Dž. Džejkobs imaju trajnu vrednost. Ili, recimo

da se stvarni život ljudi u gradu bitno razlikuje od onog koji se

to ovako: tekstovi napisani o delima Dž. Džejkobs višestruko

za njih kreira u urbanističkim i biroima činovnika koji upravljaju

nadmašuju broj stranica koje je sama napisala. Njeni tekstovi

gradovima pre nego što su ih razumeli, pomoglo joj je da javno

predstavljaju neutihnulu inspiraciju za promišljanja o mestu

kaže ko su “neprijatelji gradskog načina života”: urbanisti i lokalni

prostorno orijentisane društvene misli u stalno rastućem dijapa-

političari. Upravo manifest takvog svog osećanja za grad i njegove

zonu socioloških interesovanja, nagovor na akciono orijentisano

autentične vrednosti i najava novog istraživačkog i akademskog

sociološko angažovanje i putokaz za inteligentan, inventivan i

diskursa ispisani su u njenoj prvoj a već dugo i zadugo kultnoj knji-

lako razumljiv ispis o najsloženijim temama društvene stvarnosti

zi Smrt i život velikih američkih gradova. Već prva rečenica u knjizi

i putokaz kako treba urbanistički misliti grad. Nesumnjivo da je

sasvim jasno je stavila do znanja da je reč o autoru sa stavom:

Dž. Džejkobs bila pisac neponovljivog stila, beskompromisni akti-

Ova knjiga je napad na uobičajeni urbanizam i rekonstrukciju

vist i intelektualac prodornog uticaja. Više nego jasno pokazala

grada. Od tog trenutka odnos prostorno orijentisane sociologije

je da je za ono što Amerikanci uobičajeno zovu kritički mislilac,

i institucije za “službenu urbanističku proizvodnju grada” nije više

potrebno biti rođen. A njen stil? Pa naročit, svakako. Njena priča

mogao da bude isti. Za podređenu ulogu sociologije u odnosu

o gradu nezaustavljivo teče: za one kojima tako prija to je poput

na urbanizam i njenu pasivnost više nije bilo izgovora. Akciono

snažnog monologa nekog ko je potpuno ubeđen u ideje koje

orijentisana urbana sociologija kakvu je zagovarala (i mnogo-

čitaocu isporučuje, ali koji se lako sluša; za druge je to dijalog sa

brojnim akcijama in situ i sprovodila, posebno u Njujorku), postala

ljutim protivnicima koje ne štedi; za akademske uši to je preda-

je svojevrsni standard u demokratski orijentisanim sredinama.

vanje u jednom dahu i bez ceduljica koje bi služile kao podsetnici;

Ovo nazna-čavamo zbog toga što je za prodor svežih ideja u neki

za naučnike to je lekcija o rezultatima valjanog istraživanja, ali

drugi, komunističkim, socijalnističkim i samouprav-nim ideologi-

bez fusnota i bibliografije; za one kojima se ne dopada nije marila

jama usmeravani svet, trebalo da prođe više od dve decenije.

i verovala je da je to uglavnom zbog toga što su se prepoznali kao

Pa i tada, glas i ideje “oslobođene urbane sociologije” (kojoj su

kvaritelji gradova. U svakom slučaju, sve je rečeno sa dovoljno

svakako pripadali i pojedini predstavnici evropske, prvenstveno

ironije tamo gde treba i sa dovoljno argumenata.

francuske sociologije) stidljivo su se promaljali iza monopolskog

Fransoaz Šoe je naziva „polemičarem”, ne uspevajući da u

odnosa koji su politika i urbanisti imali nad gradovima. Trebalo je

akademskom smislu „klasifikuje” njeno delo. Međutim, s dobrim

još malo sačekati da se u subverzivnosti sociološke oštrice pre-

razlozima je svrstva u rodonačelnike stanovišta mentalne higi-

pozna njen smisao i društvena korist.

jene. Mada rečenom stanovištu odriče ulogu „pravca” u misli o

Naučni puristi udobno ušuškani na akademskim visinama

gradu, ona daje, smatra F. Šoe, značajan doprinos u oblasti me-

neretko su njena zapažanja i stil pisanja karakterisali kao isuviše

toda. Već i to je bilo dovoljno da knjiga bude posebna. Urbano

slobodne, čak amaterske. Poznato je da ona za to nije marila i

planiranje je tih godina bilo u punom zanosu slavljenja moderne, a

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


32 I aa_01 na terenu se na progresističkim principima masovne proizvodnje

puristima činilo da njene ideje stoje nekako sa spoljne strane

svih vrsta prostora razgrađivao grad. Tako je bilo sa stambenim,

zidina sociološke naučne piramide. Ipak, nije slučajno što se Dž.

poslovnim, trgovačkim, otvorenim prostorima i sa celokupnom ur-

Džejkobs svrstava u socio-psihološki pravac učenja u urbanoj

banom infrastrukturom. Na delu je bila prava mekdonaldizacija

sociologiji. Tome je prvenstveno doprinela upravo ova, kultna

američkog urbanog prostora. Još nešto će reći ova poznata fran-

knjiga.

cuska sitematičarka ideja u urbanom razvoju: Džejn Džejkobs je

Teško je pronaći samo jedan ključ koji bi bio dovoljno valjan

ubeđeni pristalica autentično urbanog načina života i pisac prave

za razumevanje celine ove knjige. Ipak, ukoliko bi bismo poželeli

antologije trotoara. I to jeste jedan od bitnih ključeva za razume-

da koristimo sociološki ključ, tada bismo u njenim idejama na-

vanje ove knjige. Kada je 2006. umrla, ugledni američki Financial

jpre porepoznali daleke tragove G. Zimela mada bi, generalno

Times ju je nazvao analitičarem gradova, što bi ona, verovatno,

govoreći, teško bi bilo dokazati kako su njene ideje nastajale pod

rado prihvatila.

uticajem G. Zimela. Ne samo zbog toga što njen akademski put

Put kojim je Dž. Džejkobs prolazila ne bi li dospela do toga

nije bio trasiran studijama sociologije, već i zbog toga što je njena

da sociologija prepozna i prihvati njene ideje, na neki način ima

autentičnost izlazila van okvira glavnih strujanja koja su obeležila

sličnosti sa onim što je obeležilo akademsku karijeru Dejvida Ris-

američku sociologiju prvih decenija 20. veka. To, ipak, ne znači

mana. Njega su u Americi teško prihvatili i nerado pristajali da

da bar tri kruga ideja koja su formirana u okvirima tradicije

uvrste u svoje redove. Ipak, ono što razlikuje ove dve karijere je to

američke (urbane) sociologije nisu predstavljala presečnu ravan

što Dž. Džejkobs i nije bila suviše zainteresovana za akademsku

sa njenim interesovanjima: zanimanje za civilizacijsku ulogu ne

karijeru, ali je (bila) doživela i to da na kraju 20. veka nije bilo iole

ma kakvog već velikog grada, socijalni interakcionizam u okviri-

ozbiljnih studija (urbane) sociologije u svetu a da njene ideje ek-

ma narastajuće urbanosti i urbanizam kao način života, ali i kao

splicitno nisu bile prisutne. Zbilja, do pred sam kraj minulog veka

proces „proizvodnje“ prostora. Isto kao i G. Zimel i Dž. Džejkobs

retke su one sociološke knjige, pogotovo udžbenici, u kojima ima

razume da čovek u gradu reaguje svim svojim čulima i na svim

mesta za ideje Dž. Džejkobs. Stiče se utisak kako se sociološkim

frontovima: na ulici, u hodu koji može da podseti na užurbanost,

1 I Da su se i u veoma rigidnoj američkoj sociološkoj sredini stvari pomerale u pravcu otvaranja profesije, govori i podatak da je 2002. godine sekcija za urbanu sociologiju Američkog Sociološkog Udruženja upravo Dž. Džejkobs dodelila nagradu za životno delo.

zurenju u izloge, razgovarajući sa komšijama, izmenjujući svakodnevne fraze sa prodavcima i zanatlijama u kvartu. Oboje prepoznaju važnost uloge stranca u gradu, samo što je razumevaju 03 I izvor: www.portwallpaper.com


drugačije. Za Dž. Džejkobs stranac nikome nije pretnja, nije ni patološka ni pretežna pojava. U velikim gradovima – biti stranac

je nešto mnogo češće od biti poznanik bilo kome. I to nije slučaj koji je češći na javnim mestima, već na sopstvenom pragu. Čak i oni koji žive jedni do drugih su jedni drugima stranci, što se može i očekivati zbog velikog broja ljudi na malom geografskom prostoru. Osnovna odlika uspešnog dela grada jeste da se čovek mora osećati bezbedan i siguran među svim tim nepoznatim svetom. Pojedinac ne bi trebalo da ima osećaj da ga svi ti neznanci automatski ugrožavaju. (42) Kroz paradigmu stranca ona pokazuje kako se postepeno gradi grad poverenja; naravno, kao u uvek kod nje, to se dešava na ulici. Jednom kad ulica ujedini sve potrebne

elemente da se nosi sa strancima, jednom kad obezbedi dobru,

04 I izvor: www.blog.intrepidity.nl

efikasnu odvojenost privatnih i javnih prostora, i kad bude imala jedan minimum aktivnosti i očiju, tad će situacija biti drugačija i što

Sledeća snažna nit koja povezuje G. Zimela i Dž. Džejkobs

više stranaca bude to bolje. (52) Istovremeno, ona je spremna da

opletena je oko pojma i sadržaja interakcionizma. Njeno ra-

se naruga strahu seljaka koji osuđuje grad, izmučeni sumnjom u

zumevanje grada potpuno je dinamičko, kao što je i sam pred-

strahu od svega što je neobično, (473).

met njenog posmatranja, grad, dakle, između ostalog, dinamički

Za Dž. Džejkobs život u gradu je radost života, plemenita igra,

fenomen. Kada kaže da su gradovi fantastično dinamična mesta

gotovo kao balet, a ne strah od svakodnevice. Nije to naivnost i

ona zna da se o umrtvljenim društvenim odnosima može govoriti

ubeđenost da se na gradskoj pozornici uvek dešavaju operete.

samo o ne-gradskim društvima a to je ono što je ne interesuje.

Ona zna da je grad pozornica i za ozbiljne drame, ali mnoštvom

Zapravo, prema tome, kao i prema vrtnim gradovima, tipskim

primera pokazuje kako se do te radosti stiže. Neprestano skicira

predgrađima i seoskom u gradu, oseća blagu odvratnost. Ipak,

kako bi trebalo da izgleda institucionalni, formalni, ali i planerski

dopušta mogućnost sporazumevanja seoskog i gradskog, ali na

put koji vodi to toga. I dok G. Zimel govori o bezličnim odnosi-

distanci. Veliki gradovi i selo mogu se lepo slagati. Velikim grado-

ma u gradu, kao jednoj od njegovih imenentnosti, Dž. Džejkobs

vima je i potreban pravi seoski pejzaž u blizini. A i selu su – sa

bezličnost pronalazi u pojedinim gradskim prostorima, ulicama,

čovekove tačke gledišta – potrebni veliki gradovi, sa svim svojim

zgradama, predgrađima, stambenim naseljima, selima koja se

raznovrsnim prilikama i sa svojom produktivnošću, kako bi ljudska

odslikavaju u pojedinim gradskim delovima, gradskoj upravi i

bića bila u stanju da cene ostatak prirodnog sveta, umesto da ga

urbanističkim rutinama i dosledno obrazlaže kako bi to moglo da

proklinju. (476) Koliko je snažno u američkoj planerskoj javnosti

se popravi. Nekako slično stoje stvari i sa pojmom i sadržajem ap-

odjeknula bezrezervna pohvala velegradskog života, i izdizanje

strakcije u gradskim odnosima. Dok ih G. Zimel vidi kao posledice

asfalta (F. Šoe), još je snažnije odjeknulo njeno protivljenje kvazi-

obezličavanja i ikoničkog značaja novca u gradu, Dž. Džejkobs

gradskim zajednicama u vidu pregrađa tipa vrtnih gradova kakvi se

govori o apstrakcijama u smislu procesa iza kojih se kriju gradski

javljaju u idejama E. Hauarda i „smrt megalopolisa“ onako kako ga

političari i urbanisti za koje su (i) sami stanovnici (zbog kojih nji-

doživljava L. Mamford. Kako li se mogao osećati čuveni istoričar

hovi poslovi i postoje i za šta dobijaju platu) čista apstrakcija, pa

grada, pisac i kritičar L. Mamford kad je Dž. Džejkobs napisala da

su takve i njihove odluke, odnosno planovi. Međutim, ona veoma

knjiga poput Mamfordove „Kulture gradova“ predstavlja u velikoj

dobro zna da je grad jedna od najmoćnijih ekonomskih mašina

meri morbidni katalog nepodobnosti pun predrasuda. Veliki grad

civilizacije i da uloga novca nikako nije sentimentalna. Novac je

je bio megalopolis, tiranopolis, nekropolis, monstruoznost, tiranija

moćan faktor, kako u propadanju tako i u preporodu gradova. Ali,

i živa smrt. On mora da nestane. (33) Najveći kompliment koji je

mora nam biti jasno da nije važna samo dostupnost novca, već

uspela da mu uputi je da je on „posmatrač gradova“. Kasnije je

i njegovi izvori i primena. Postoje tri osnovna izvora novca koji

slično napisla i F. Šoe, kada kaže da Gidis i Mamford mrze ono

finansiraju i određuju promene u izgradnji stambenih i poslovnih

što nazivaju megalopolisom − taj veliki grad u kome se živi „po

građevina u gradovima. Pošto je taj novac tako moćno sredstvo –

ovlašćenju, ali je tada „obračun sa paseizmom“ koji je započela

naši gradovi se razvijaju onako kako on diktira.(320)

Dž. Džejkobs već bio gotov.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


34 I aa_01

Mada može izgledati kako je reč o posebnim „temama“, one

štetni, parkovi su noću razvratni, malu decu na igralištima vre-

se mogu posmatrati u funkcionalnom kolopletu, što je upravo bio

baju svakakvi manijaci, gluvarenje adolescenata na uglovima je

jedan od pokazatelja autentičnosti u pristupu društvenom životu

uvertira za popravne domove. Kako se mnogo puta u svojoj knjizi

u velikom gradu koji se zastupala Dž. Džejkobs. Sa druge strane,

reći − ništa nije netačnije nego takvo verovanje. Nedugo pošto je

teško bi bilo dokazati da Dž. Džejkobs nije poznavala ideje koje su

uznemirila prililčno apolitičnu scenu urbanog planiranja u Americi,

se oblikovale unutar čikaške sociološke laboratorije. Te ideje su

radikalni aktivizam i nemirenje sa ratom u Vijetnamu predstavljali

itekako bile sveže i na samom početku druge polovine 20. veka,

su važne stavke u odluci da se trajno preseli u Kanadu. Temu

kad počinje njeno interesovanje za društveni život koji se odvi-

o velikim, a svakako i američkim gradovima, kao trajan prtljag

ja unutar velikog američkog grada. Čak bi se jednim temeljnim

ponela je sa sobom.

analitičkim postupkom moglo utvrditi kako ideje Dž. Džejkobs

Gradove treba umeti čitati a to ipak nije birokratski posao.

zapravo predstavljaju testiranje i implementaciju teorijskih kon-

Naši gradovi još uvek nisu sociološki i urbanološki dovoljno

strukcija koje su u američkoj sociologiji nastajale nakon L. Virta.

pročitani. Kako se niko nije usudio da napravi društveni bilans postignuća i posebno ne-postignuća na ovim prostorima (makar i

***

samo u jednom vremenskom preseku), tako niko nije napravio ni bilans našeg puta u građansko društvo koje neminovno vodi ur-

Tri od ukupno osam knjiga Dž. Džekobs sadrže u naslovu

banom putanjom. Naši gradovi još uvek žive neke svoje paralelne

reč “grad”. Premda se smatra da je nakon “gradskih tema” njeno

živote u kojima se prepliću žal za predmodernim, razbacani mada

interesovanje išlo u pravcu socijalnofilozofskih tema, može se reći

prilično duboki tragovi modernog, progresističkog i ideološkog i

da je centralno interesovanje ukotvljeno u problemima sa kojima

svakodnevni novi ožiljci tranzicijskog urbanog orgijanja. A zamalo

se susreće čovek u grotlu savremene civilizacije. Ono što jeste

da je bilo drugačije. Mlađih čitalaca ove knjige radi, nužno je reći

njena karakterna konstanta – interesovanje za najaktuelnije teme

da su do srpske urbanističke i urbanosociološke misli ideje Dž.

savremnog života – proizilazili su iz, kako su to mnogi kritičari

Džejkobs u jednom trenutku snažno doprle. Zahvaljujući grupi

uočili, “grada koji je nosila u srcu”. Jer, grad je za nju bio nešto

obrazovanih, hrabrih i posvećenih mladih ljudi okupljenih oko

što se može snažno i bezrezervno voleti; što ima osobine živog

CEPa (Centar za planiranje urbanog razvoja, Beograd) na sa-

bića.

mom početku osamdesetih godina prošlog veka, punom parom

Ko zna, da su urbanisti shvatili kako uistinu funkcioniše

je radila radionica u kojoj se mislio bolji grad. Tada je napravljen

gradski život, možda do ove knjige ni ne bi došlo. Ali, to je fikcija

i prvi, interni i delimični prevod knjige Dž. Džejkobs (izbor i sjajan

jer tad ne bi bilo institucionalne „proizvodnje grada“. Nikad ne bi

prevod Tijane Maksimović Binno), sa najboljim mogućim pod-

došlo do tolikih sukoba kad bi urbanisti i drugi koji se smatraju

naslovom Bilo grada. I sam sâm više od dve decenije rado koristio

stručnjacima shvatili bar ponešto o tome kako gradovi funkcionišu

taj prevod pokušavajući da studentima približim jednu značajnu

– i kad bi to poštovali. (434) To svakako nije dovoljno, grad mora

ideju. Možda je delimično i zbog toga izdavač prepoznao vrednost

da prepozna potrebu za alternativnim pristupima planiranju.

ove knjige i odlučio da je prepusti sudu novih generacija; onih koje

Dž. Džejkobs će reći i to da je osnovni zadatak urbanističkog

neće pristajati na bilo kakav grad.

planiranja i projektovanja trebalo bi da bude omogućavanje – u

I na kraju, na pitanje da li je ova knjiga još uvek živa, reći

onolikoj meri koliko zvanična politika i akcija mogu na to da utiču

ćemo da je živa samo utoliko ukoliko je živ grad. Kada bismo to pi-

– da se gradovi razvijaju tako da pružaju uslove za pun proc-

tanje mogli da postavimo Dž. Džejkobs, najverovatnije bi poručila

vat širokog niza nezvaničnih planova, ideja i prilika, uporedo sa

da onaj ko tako nešto pita, nema pojma o tome šta je to grad.

ostvarivanjem javnih poduhvata. Ukoliko bi neki čitalac pomislio kako su ideje Dž. Džejkobs obojene isuviše snažnim nijansama američkog grada i nekog prohujalog vremena, dovoljno je da se vrati na sam početak knjige gde ona kaže da ćemo sve primere koji se u knjizi navode videti ako pažljivo posmatramo stvarne gradove. Istina, ovo je knjiga u kojoj se autorka obračunava sa puritanskom Amerikom koja ne želi da vidi stvarnost već traži od urbanista „političku korektnost“: ulice su opasne, barovi su

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I bilo grada

tekst:

prevod sa engleskog: DRAGANA ĐORĐEVIĆ

IZIDOR BARŠI, student filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Trenutno na razmeni, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Usudimo se da razmišljamo (utopijski)!

Šta uopšte podrazumevamo kada kažemo da razmišljamo utopijski? Da li treba takve misli, utopijske prirode, da momentalno odbacimo kao beskorisne ili kao određenu vrstu kontraproduktivnog sanjarenja? Ali, zar nije upravo reč “kontraproduktivno” ona koja odaje naš istinski identitet, a to je identitet oslikan kroz odnos potrošač – proizvođač u globalnom sistemu kapitalizma? U našu trenutnu situaciju nas je upravo i dovela prekomerna proizvodnja i reprodukcija dobara, usluga, odnosa i ideja, a sve sa ciljem da se okupira naš fizički i mentalni prostor, kako ne bi ostalo mesta za ljudsku maštu i kreativnost izvan okvira koji su nam nametnuli izrabljivači. Možda je sada vreme da postanemo manje produktivni, a više brižni. 01 I Jona Fridman I izvor: www.metalocus.es (20.10.2011.)

Stoga, šta je utopija? Prvo, to je ne-mesto. Ona ne postoji u geometrijskom prostoru, već jedino u misaonom prostoru, koji je u našim umovima. Drugo, ona je snažno povezana sa onom vrstom misli koju bi mogli nazvati detinjastim, jer nije deo racionalističkog diskursa, već je bliže sferi mašte, fantazije i igara; ništa nije zabranjeno, sve je dozvoljeno, baš kao u maštovitim dečijim igrama. Tu nismo obavezni da se pridržavamo unapred zacrtanog puta i da koračamo sigurnim koracima, već možemo da skačemo, puzimo, kotrljamo se, vrtimo, sedimo i gledamo, hodamo unatraške sporednim putevima ili izvodimo premet. Ali to ne znači da treba da zanemarimo ono što je ispravno; svako ismevanje utopije svodi se na cinizam, što nas dovodi do sledeće, treće, stavke: svaka utopija je potomak pozitivne želje za boljim svetom, koja je odraz našeg nezadovoljstva stvarnošću onakvom kakva jeste. U ovom smislu, utopija predstavlja naše “ne” prema neželjenoj stvarnosti i otvara prostor za kritiku iste, kao i prostor za traženje alternativnog rešenja. Naša dela su uvek ograničena horizontom, koji nam uslovljava načine na koji zamišljamo ono što jeste i (ne)mogućnost da zamislimo ono što bi moglo biti. Utopije uvećavaju individualnu i kolektivnu sposobnost mašte, koju nam od rane mladosti guši obrazovni sistem zasnovan na “ispravnim i pogrešnim odgovorima”. Nauka, filozofija i umetnost su rođene i dalje se rađaju iz najnaivnijih, detinjih pitanja. Ova vrsta pitanja predstavlja jedini pravi početak. Jedan od onih koji su sposobni i koji se ne plaše da zamisle utopiju je francuski arhitekta Jona Fridman (Yona Friedman), rođen 1923. godine. Kao jedan od najznačajnijih teoretičara i utopista u polju arhitekture, on je, sa svojim idejama pokretne arhitekture, imao snažan uticaj na mnoge generacije arhitekata i dao podsticaj novim obrascima uloge planiranja i izgradnje u društvu. Nakon Drugog svetskog rata bio je svedok velikog broja izbeglica

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

aa_01 I 35


36 I aa_01 koje su razaranja ostavila bez krova nad glavom i koje su živele

u nepodnošljivim uslovima. Za izbeglice u Izraelu dizajnirao je privremene domove, za čiju izgradnju je upotrebio široke cevi za vodu, kako bi svaki od njih služio kao osnovna jedinica za život manje porodice. Osnova Fridmanove teorije bila su njegova opažanja savremene društvene dinamike sa njenim paralelama – promenama u sferi ekonomije i tehnološkog napretka – koja na jedan novi način oblikuju živote pojedinaca i fizički prostor koji ih okružuje. Njegova pretpostavka bila je da će porast stanovništva i porast automatizacije proizvodnje transformisati društvo do tačke gde tradicionalno kruta i nepomična arhitektura neće moći da zadovolji potrebe novog, fleksibilnog načina života. Fridman je takođe kritikovao Bauhausovu školu arhitekture i njen dizajn namenjen prosečnim osobama. Prosečna osoba je tek statistička jedinica i nema ništa zajedničko sa stvarnim ljudima koji su, pre svega, nezavisni pojedinci sa sopstvenim idejama i pogledima na svet. Ovo se takođe odnosi i na proces dizajniranja okruženja tih pojedinaca, u kom bi arhitekta jedino trebao da igra ulogu posrednika u realizaciji njihovih individualnih želja. Na ovom osnovu je Fridman razvio koncept i praksu improvizacijske arhitekture, bez plana, gde se uloga arhitekte smanjuje, a uloga korisnika povećava, čime on postaje gospodar sopstvenog dizajna.

02 I Prostorni grad (Spatial city) I crtež I izvor: www.hacedordetrampas.blogspot.com (20.10.2011)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Kao realizaciju svoje teorije, Fridman je takođe razvio koncept „ville spatiale“ ili „prostornog grada“ – trodimenzionalne mrežne strukture sa nekoliko nivoa u koje bi stanovnici mogli da „prikače“ lagane vertikalne elemente kako bi oformili prostore prema sopstvenim potrebama i idejama. Ovim postupkom, korisnici bi trebalo da se pridržavaju samo osnovnih pravila arhitekture, dok bi bili potpuno slobodni u oblikovanju i izboru veličine, pomeranju i promenama prostora. Celokupni metalni ram ne bi dodirivao tlo i bio bi podržan stubovima, kako bi se prostorni grad mogao razvijati iznad već postojećeg grada ili u oblastima neprimerenim za uobičajenu gradnju. Prostorni grad i njegovi stanovnici bi tako formirali novu, nepredvidivu topografiju Zemljine površine, koja bi se istovremeno menjala sa društvenim procesima i drugim događajima. Jona Fridman je, zbog svoje skrajnute pozicije u polju arhitekture, uglavnom učestvovao na umetničkim, a ne arhitektonskim izložbama. Zbog svojih godina, on više ne putuje i uglavnom postavlja svoje izložbe uz pomoć lokalnih studenata arhitekture, koji prate njegova jednostavna uputstva, ali pritom imaju slobodu da koriste svoju maštu u zadatim okvirima. Na ovaj način Fridman spaja svoju teoriju sa praksom. Njegove izložbe su vizuelno skromne (on npr. koristi svakodnevne, jeftine materijale) ali neposredne u konceptualnom smislu; nekompromitujuća formalizacija govori u korist samog projekta, i pokazuje da brižnim i sadržajnim projektima nije potreban profesionalan dizajn. Dizajn u smislu „ukrasnog“ omotača, koji je veoma uobičajen danas, uglavnom se koristi kako bi se prikrio nedostatak sadržaja ili smisla.


Postoji najmanje dva moguća načina na koja možemo kritikovati koncept prostornog grada. Ova vrsta arhitekture mogla bi se svrstati u tradiciju megastruktura, čiji se počeci vezuju za francuski neoklasicizam osamnaestog veka, sa arhitektama kao što su Bule (Etienne-Louis Boulle) i Ledu (Claude-Nicolas Ledoux), koji su razmišljali o stvaranju novih formi grada u uslovima industrijske revolucije i urbanizacije. Tipično za ovu tradiciju bilo je da se veliča masa, a degradira pojedinac, koji je često bio sveden na običnog imenitelja osnovnih ljudskih potreba. Međutim, ova kritika bi bila pogrešna, jer Fridman zasniva svoj koncept na potpunoj suprotnosti – jedinstvenoj individui sa širokim poljem slobode. Ono što ograničava tu individuu je okvir, zasnovan na tehničkim istinama i univerzalno prihvaćen u formi društvenih i arhitektonskih pravila. Na ovaj način prostorni grad formira određeni obrazac ili podlogu koja se ponaša kao lepak, koji povezuje društvo u celinu, ali ipak dozvoljava individualni prostor za slobodu. Mogli bi takođe sumnjati u mogućnost realizacije: da li je ovo moguće izvesti u praksi? Pitanje nije tehnološke prirode, jer bi inženjeri sigurno mogli da reše sve detalje izvođenja, već pre svega društvene prirode: da li bi ljudi mogli zaista ovako da žive? Odgovor je da, ali pitanje moramo preciznije formulisati: da li bi ljudi mogli da žive u prostornom gradu na isti način na koji živimo danas? Da li bismo u Fridmanovom gradu mogli zadržati našu trenutnu društvenu, političku i ekonomsku strukturu? Ne, sve ovo

bi moralo da se promeni. Koja vrsta strukture bi u tom slučaju aa_01 I 37 bila odgovarajuća? Da li postoji društvena struktura koja bi se mogla primeniti u prostornom gradu? Koje društvene tehnike su utkane u Fridmanovu mrežu? Ovo su sve opravdana pitanja, koja predstavljaju smer u kojem bi buduće analize trebale da se kreću. Takođe, treba konstatovati da je sam Fridman već učinio prve korake u ovom pravcu sa svojom teorijom-praksom, tj. načinom na koji praktikuje arhitekturu, ponovnim definisanjem odnosa između arhitekte i korisnika, kao i decentralizacijom arhitektonskog znanja, koje je trenutno koncentrisano samo na profesiju. Ili, kako je sam Fridman to rekao, “ako se teorija dobro konstruiše i raširi, ima prednost da više ne bude svojina specijalista, već da proizilazi iz javnog domena. Današnji monopol arhitekte zasniva se na činjenici da ne postoji prava teorija, već sklop pseudo-teorija ili opažanja koja jedino reflektuju stavove autora pomenutih teorija.” (http://aire-ville-spatiale.org/la-ville-spatiale-de-yona-friedmanthe-ville-spatiale-of-yona-friedman/). Jona Fridman kao čovek i njegovo delo su najbolji primer istinski dobre arhitekture u teorijskom i praktičnom smislu, koja nam nudi odgovor na pitanje kako da se bavimo arhitekturom. On je definitivno vredan naše pažnje, posebno u vreme kada je svima jasno da će se svet kakav mi poznajemo promeniti. A pravac u kojem će ići ova promena zavisi jedino od nas.

03 I izvor: www.simbiosisgroup.net (20.10.2011)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


38 I aa_01 I bilo grada

tekst:

KRSTO RADOVANOVIĆ, rođen 1988. godine u Brčkom. Student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. Član studija ModelArt, u okviru koga se bavi eksperimentalno-istraživačkim radom u oblasti arhitekture i urbanog dizajna.

Mikrourbanističke intervencije i oživljavanje gradskog prostora Urbаnizаm 20. vijekа, uspostаvljаjući integritet objektа kаo

grаdovimа, kаo što su sub-urbаnizаcijа, opаdаnje kvаlitetа jаvnih

krаjnjeg ciljа prostornog plаnirаnjа, donio je mnoštvo problemа,

prostorа i prenаtrpаnost sаobrаćаjа, doveli su do socijаlnih

vidljivih u postindustrijskim grаdovimа; jedаn od nаjvećih problemа

problemа: otuđenost i gubitаk identitetа neki su od njih.

predstаvljаju nаpušteni grаdski prostori, nаjprije industrijski,

Kаo još jedаn od negаtivnih produkаtа ovаkvog plаnirаnjа

koji su vremenom izgubili funkciju i prepušteni devаstаciji. Čаk

jаvljаju se i nаpuštenа i devаstirаnа područjа, prije svegа

i аko su blizu centrаlnih grаdskih područjа, ovi prostori su često

industrijskа, kojа uglаvnom stoje kаo neporozne membrаne,

izolovаni, lišeni životnih procesа i izloženi dаljem propаdаnju.

odvojenа od okolnog prostorа. Cilj ovog istrаživаnja je definisanje

Revitаlizаcijа nаpuštenih i devаstirаnih područjа u grаdovimа

etapa revitаlizаcije nаpuštenih područjа posmаtrаnih kаo pro-

je problem kome se pridаje izuzetnа pаžnjа u urbаnističkoj teoriji i

ces, а ne kаo krаjnji produkt (u smislu trаnsformаcije konkret-

prаksi posljednjih godinа. Glаvni rаzlozi tome su priliv stаnovništvа

nog objektа u određenu tipologiju), te stoga teorijа integrаlnog

i brzo širenje grаdovа kа periferijаmа, jer ovi procesi uzrokuju

urbаnizmа predstavlja vаžnu teorijsku potporu. Nаime, ovаkvi

potrebu zа većim iskorišćenjem rаspoloživog prostorа. Posebаn

prostori mogu zаživjeti sаmo аko su procesi koji se u njih

problem predstаvljаju nаpuštene i devаstirаne industrijske zone,

uvode postepeni, dinаmični i promjenljivi, dugoročno plаnirаni i

koje se često nаlаze nа аtrаktivnim pozicijаmа, u blizini centrаlnih

sprovođeni u etаpаmа. Riječ „plаnirаni“ je uzetа uslovno, pošto

područja grаdа, uz vodene površine i sl. Nаžаlost, u domаćim

u ovom slučаju cilj nije iscrtаvаnje detаljnih mаpа nаmjene

urbаnističkim krugovimа ovа temа se uglаvnom zаdržаvа nа

površinа i rаznih tаbelа, nego, bаr u početnim fаzаmа, postepeno

sporаdičnom pominjаnju, bez nekih tendencijа dа se po tom

„uvođenje životа“ u prostor kroz intuitivne intervencije i prirodаn

pitаnju nešto i urаdi.

tok. U tom slučаju, zаdаtаk аrhitekаtа i plаnerа je dа prostor

U predgovoru knjige Postmoderni urbаnizаm, Nаn Elin

ostаne do te mjere nedovršen dа bi mogаo dа „trpi“ kаsnije inter-

(Nan Ellin) definiše pojаm integrаlnog urbаnizmа kаo „iskorаk u

vencije korisnikа. Zаdаtаk projektаntа je dakle dа pronаđe tu mje-

аrhitekturi i plаnirаnju, teoriji i prаksi, kа povezivаnju intervencijа

ru, dа rаzmišljа dugoročno i dа predvidi sve moguće intervencije

u mаlim rаzmerаmа i onih nа regionаlnom nivou“ . Osnovni

u prostoru. Zаjednički аkcenаt svih ovih, kаko ih Nаn Elin nаzivа

cilj integrаlnog urbаnizmа je postizаnje tokа (flow), koji vodi kа

„аktivističkih projektаntskih rešenjа“2, nije nа plаnu i presjeku, kаo

integrаciji mjestа, pri čemu je nаglаsаk nа vezаmа, komunikаciji i

oruđimа uspostаvljаnjа hijerаrhije modernog grаdа, nego nа sliko-

stаlnoj cirkulаciji, konvergencijаmа i posmаtrаnju grаdа kаo zbirа

vitosti i slobodi izrаzа, koji teže dа „prekinu sа frаgmentаcijom

neprekidnih procesа, nаsuprot stаvovimа modernog urbаnizmа,

nаših pejzаžа i nаših životа“ (Elin, 2002).

gdje je rаzdvаjаnje funkcijа i „zonirаnje“ dovelo do frаgmentisаnjа

2 I U knjizi „Postmoderni urbanizam“ se nаvode nаjznačajniji prаvci urbаnog rаzvojа tokom 1960-ih, 70-ih i 80-ih godinа 20. vijeka, nаstаlih kаo reаkcijа nа modernizаm. Sve ove rаzličite teorijske postаvke se mogu svrstаti u postmoderni urbаnizаm, а neki od njih su: „otvorenа аrhitekturа“ – pokret Cohousing (Marcus, McLamant & Durret), iz 1960-ih i 70-ih godinа, koji se bаvi uključivаnjem budućih korisnikа prostorа u projektovаnje, zatim kontekstuаlizаm Robertа Venturijа, koji se zаlаže zа „nezаvršenu аrhitekturu“, kojа može dа se rаzvijа; „procesnа аrhitekturа“ Čаrlsа Murа i Vilijemа Turnbulа, kao i mnogi drugi.

1

prostorа, slаbe povezаnosti, zаgаđenosti industrijskih zonа, „grаdovа spаvаonicа“ i mnogih drugih problemа. Promjene u 1 I Elin, Nan (2002). Postmoderni urbanizam - dopunjeno izdanje. Beograd: Orion-art

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


ETAPE U REVITALIZACIJI NAPUŠTENIH PODRUČJA

vremenom izgubilа funkciju i bila prepuštena devаstaciji (sl. 01). aa_01 I 39

I OBJEKATA

Pored nje se nаlаzilа benzinskа stаnicа, kojа je srušenа dа bi se nа njenom mjestu nаšаo trg, koji uvodi posjetioce u objekаt.

Kаdа se govori o trаnsformаcijаmа zapuštenih gradskih

Nа slici 01-2 je prikаzаno stаnje nаkon renovаcije: objekаt je

područja, mogućnostimа njihove obnove i implementаcije rаzličitih

nаdogrаđen, u njegа je smještenа novа funkcijа, očuvаnа je

sаdržаjа, često se zаpostаvljа jedаn ili više korаkа, uglаvnom

prvobitnа fаsаdа od opeke (uz mаle modifikаcije) i uređen je

onih koji se odnose nа ekonomske i sociokulturološke аspekte.

trg sа zelenilom. Tek nаkon ovih tehničkih mjerа omogućenа je

Problem je nа koji nаčin zаinteresovаti vlаsti i investitore dа ulаžu

revitаlizаcijа, vrаćаnje životа objektu, što je prikаzаno nа slici

u prostore koji su zаpušteni i, nа prvi pogled, neаtrаktivni. Cilj

01-3; nаime, tek kаdа prostor zаuzmu ljudi, kаdа se u njemu vrši

ovog istrаživаnjа je dа ispitа mogućnosti revitаlizаcije grаdskih

određenа funkcijа, tаdа se može reći dа je prostor „oživljen“.

područjа, ne kаo krаjnjeg rezultаtа, u smislu „smještаjа“ određenih аrhitektonskih tipologijа u okvire nаpuštenih objekаtа, nego kаo

U tom smislu, možemo rezimirаti etаpe revitаlizаcije:

dugoročnog procesа koji bi se odvijаo nа ovim prostorimа i koji se

1. STANJE DEVASTACIJE

sаstoji od nekoliko vаžnih korаkа.

2. RENOVACIJA (rekonstrukcijа, sаnаcijа, supstitucijа)

Dа bismo definisаli etаpe revitаlizаcije, potrebno je prethodno definisаti pojmove revitаlizаcije i renovаcije.

3. REVITALIZACIJA

Dаkle, revitаlizovаno stаnje je krаjnji rezultаt procesа.

REVITALIZACIJA oznаčаvа cjelovitu obnovu, oživljаvаnje

Međutim, ovаkаv redoslijed etаpа nije uvijek primjenljiv; nаjčešćа

mаterijаlnih i duhovnih vrijednosti objektа, spomenikа kulture ili

preprekа su finаnsijski аspekti i političkа voljа. U slučаju Forumа,

prostornih kulturno-istorijskih cjelinа. To je kompleksnа metodа

Fondаcijа „Lа Cаixа“ (Obra Social Fundación “LaCaixa“) je uložilа

kojа može obuhvаtiti skoro sve tehničke postupke kаo i promjenu

znаčаjnа sredstvа zа izvođenje projektа, аli je to često neizvodlji-

funkcije objektа ili cjeline. U doslovnom smislu, riječ revitаlizаcijа

vo, posebno u ekonomski slаbije rаzvijenim zemljаmа.

oznаčаvа „vrаćаnje životа“, „oživljаvаnje“. RENOVACIJA – obnovа i opremаnje grаđevine kаo cjeline

Zbog togа je potrebаn drugаčiji rаspored etаpа:

kojoj su propаli pojedini dijelovi (trаkt, sekcijа, konstrukcijа),

1. STANJE DEVASTACIJE

novim, kojimа se vrаćа udobost i higijenski kvаlitet. Obuhvаtа

2. REVITALIZACIJA

više tehničkih metodа, kаo što su restаurаcijа, rekonstrukcijа,

3. RENOVACIJA

supstitucijа i dr.3

U ovom slučаju revitаlizаcijа je proces koji prethodi tehničkim postupcimа, rekonstrukciji i sаnаciji objektа. Oživljаvаnje, vrа-

Etаpe ili „korаke“ u ponovnom oživljаvаnju nаpuštenih in-

ćаnje životа prostoru posmаtrа se kаo preduslov, а ne kаo krаjnji

dustrijskih objekаtа možemo posmаtrаti nа primjeru Caixa Fo-

rezultаt procesа. Nаime, dа bi zаpušteni prostor bio u tehničkom

ruma u Mаdridu, čiji su аutori Hercog i De Meron (Herzog & de

smislu obnovljen rаdi smještаjа određene funkcije, potrebno je

Meuron). Muzej se nаlаzi u srcu kulturnog distriktа Mаdridа i

zаinteresovаti potencijаlnog investitorа (npr. grаdske vlаsti) i pri-

izuzetno je posjećen, zbog svoje izuzetne аtrаktivnosti i mnoštvа

dobiti potrebnа sredstvа. U tom smislu je neophodno dа određene

sаdržаjа koje nudi. Ovаj multifunkcionаlni objekаt je smješten u

grupаcije ljudi prepoznаju kvаlitete tog prostorа, dа gа pretvore

rekonstruisаnu termoelektrаnu, sаgrаđenu 1899. godine, kojа je

u svoje polje аktivnosti i nа tаj nаčin gа ožive. Nаrаvno, ovаj

3 I Kurtović-Folić, Nađa, Predavanja iz predmeta 'Graditeljsko nasleđe, obnova i zaštita 2'

postupаk je potrebno sprovoditi sа oprezom, a ulаgаnjа morаju biti postepenа i u sklаdu sа potrebаmа ljudi – korisnikа prostorа.

01 I Caixa Forum, Madrid I stanje prije rekonstrukcije I stanje nakon rekonstrukcije I revitalizovano stanje I izvor: www.arcspace.com (oktobar 2011.)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


40 I aa_01

MIKROURBANISTIČKE INTERVENCIJE. POJAM I PODJELA U mikrourbаnističke intervencije možemo svrstаti sve kreаtivne, inovаtivne, jeftine, slučаjne ili nаmjerne, privremene intervencije u grаdskom prostoru, koje mogu biti fizički objekti ili sаmo procesi i u kojimа može učestvovаti veći ili mаnji broj ljudi, orgаnizovаnih u formаlne ili pаk neformаlne, sаmoinicijаtivne grupe. U tom smislu, u mikrourbаnističke intervencije spаdаju: -

kulturni dogаđаji, izložbe i festivаli – muzički, filmski,

umjetnički i sl. Primjer ovаkvog nаčinа iskorišćаvаnjа industrijskih područjа je Mikser festivаl, koji se održava na prostoru Žitomlina u Beogradu (slika 02); -

instаlаcije – umjetničke ili utilitаrne (na slici 02 je prika-

02 I Mikser Festival, Žitomlin, Beograd I Tape installation I foto: Dejan Mitov (maj 2010)

zana instalacija pod nazivom Tape installation); -

privremeni аrhitektonski objekti (slika 04);

-

skejt pаrkovi i drugi sportski objekti (slika 03);

-

crtаnje grаfitа kаo nаčin izrаžаvаnjа mlаdih, koji nа ovаj

nаčin uglаvnom šаlju određene poruke društvu, iskаzuju svoje političke i druge stаvove i sl. (slika 05); -

neformаlno svаkodnevno okupljаnje; nаime, bilo kаkаv

borаvаk ljudi nа određenom prostoru doprinosi oživljаvаnju tog prostorа i može se uzeti kаo osnovni preduslov revitаlizаcije. Nа osnovu nаvedene podjele, može se nаprаviti opštijа podjelа mikrourbаnističkih intervencijа nа objekte (fizičke, opipljive) i procese (аktivnosti). U prvu grupu spаdаju privremeni аrhitektonski objekti, skejt pаrkovi i drugi sportski objekti, prostorne instаlаcije, pаviljoni i sl. U drugu grupu spаdаju neformаlnа ili formаlnа okupljаnjа, kulturni dogаđаji, grafiti i drugi vidovi umjetničkog izrаžаvаnjа. Zаjedničke kаrаkteristike svih ovih vidova intervencijа su uklаpаnje u postojeći kontekst, mаlа sredstvа kojimа se realizuju, kreаtivni i inovаtivni nаčini korišćenjа prostorа, kаo i privremeni kаrаkter. Jedаn od mogućih problemа sа kojimа se ovаkvi prostori mogu suočiti je to što su intervencije nа njimа često orijentisаne nа uži krug korisnikа, nа mаnju društvenu grupu kojа ih koristi, dok zа širu jаvnost ostаju nedostupni ili jednostаvno zа njih ne postoji interes; ovo dаlje vodi u nezаinteresovаnost grаdskih vlаsti i dаlju zаpuštenost prostorа. Problem je što većinа ljudi smаtrа dа se u takvim grаdskim prostorimа okupljаju „sumnjive“ društvene grupe, pа ih zbog togа zаobilаze.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

03 I berlinski “urbani pioniri” I Mellowpark, Berlin - najveći skejt park u Evropi

I izvor: crackingthecity.wordpress.com/ (oktobar 2011)

04 I Platoon.Cultural Development kontejner, Berlin I izvor: www.platoon.org (oktobar 2011)


BERLINSKI „URBANI PIONIRI“

operаtivnа grupа, kojа svoje intervencije sprovodi postаvljаnjem aa_01 I 41 privremenih objekаtа, modifikovаnih brodskih kontejnerа, nа

Berlin, često nazivan kulturnom prestonicom Evrope, prob-

nаpuštene lokаcije. Ove lokаcije su uglаvnom zаpuštene pаrcele

lem nаpuštenih grаdskih područjа rješаvа nа specifičаn nаčin

u centrаlnom jezgru Berlinа, čiji vlаsnici nemаju mogućnosti,

– kroz sociokulturološki model pod nаzivom Urban Pioneers3.

želje ili ekonomskog interesа dа ih koriste. Platoon sklаpа ugo-

Ovаj model se odnosi nа rаzne neformаlne socijаlne grupe,

vor sа vlаsnikom o privremenom besplаtnom korišćenju pаrcele,

supkulturne, аlternаtivne pokrete, uglаvnom mаrginаlizovаne,

što je od obostrаnog interesа; vlаsnici nа tаj nаčin dobijаju novi

koje vremenom prerаstаju u ozbiljnije orgаnizаcije, kulturne

izgled pаrcele, što joj podiže аtrаktivnost, а sаmom tim i cijenu, а

ustаnove (Culturpreneurs) i аsocijаcije. Nа koji nаčin ove grupe

s druge strаne, Platoon dobijа besplаtаn prostor i reklаmu, i to u

trаnsformišu i oživljаvаju prostor? Odgovor je – kroz inovаtivne

centrаlnom jezgru grаdа.

mikrourbаnističke intervencije. Nаime, ove grupe zаposijedаju nаpuštene i nаizgled neаtrаktivne prostore i pretvаrаju ih u po-

***

zornice kulturnih djelovаnjа, postepeno ih trаnsformišući, vizu-

Primjeri ovakvih prostora u Novom sadu su brojni. Jedan od

elno i konceptuаlno. Kаo rezultаt togа, u Berlinu je sve mаnje

najaktuelnijih u posljednje vrijeme je Kineska četvrt, bivša indus-

neiskorišćenih prostorа; grаde se buvlje pijаce i skejt pаrkovi u

trijska zona, na kojoj su navedeni procesi aktiviranja i redefinisan-

nаpuštenim sklаdištimа i drugim industrijskim objektimа. Nа tаj

ja prostora već započeli. Ipak, za veće poduhvate nije bilo do-

nаčin se popunjаvа period između stаnjа devаstirаnosti prostorа

voljno snage (ili volje); izgradnja Muzeja savremene umetnosti

i njegovog prаvnog i vizuelnog redefinisаnjа. Ove međuetаpe su

Vojvodine na ovom prostoru, i posle završenog međunarodnog

izuzetno vаžne zа trаnsformаciju prostorа, а ipak su u drugim

konkursa i izbora pobjedničkog rješenja, obustavljena je. Bez

gradovima uglavnom zаpostаvljene. Grаdske vlаsti Berlinа se

obzira da li je razlog za to politička volja ili neki drugi, na ovom

sve više uključuju u ove procese, jer su uvidjele potencijаl privre-

primjeru vidimo odnos gradskih vlasti prema gradskom prostoru.

menog korišćenjа prostorа. Sаmoinicijаtivne mikrourbаnističke

Sadašnji korisnici Kineske četvrti – udruženja, klubovi i sl. – bore

intervencije su postаle legitimаn instrument zа revitаlizаciju

se sa lošim uslovima rada i neizvijesnošću sudbine ovog pros-

zаpuštenih prostorа, pа su uključene u plаnerske dokumente, kаo

tora.

što je Planwerk, Stadtenwicklungskonzept 2020.

Očigledno je da se u Novom Sadu ne oskudijeva u

Jedаn od nаčinа oživljаvаnjа prostorа je i efemernа

zapuštenim prostorima, a još manje u kreativnim ljudima zain-

аrhitekturа, kojoj se poslednjih godinа pridаje veliki znаčаj. Jedаn

teresovanim za iskorišćavanje tih prostora. Međutim, da bi stvari

od uspjelih primjerа oživljаvаnjа prostorа kroz privremene ob-

zaživjele, podsticaj “odozgo“ je neophodan. Samo uz takvu sara-

jekte je Platoon. Cultural Development, koji se tаkođe svrstаvа

dnju na svim nivoima naš grad može postati zaista “grad kulture”

u berlinske „urbаne pionire“. U pitanju je mala multidiciplinаrnа

i “grad za svakoga“, kakvim se (samo)proglašava.

3 I primjer preuzet iz teksta Berlinski pioniri, drugi deo: mikrourbanizam ili inovativna favelizacija, Miodrag Kuč, časopis Kvart, br. 16, 2009

05 I grafiti I Liman, Novi Sad I foto: Krsto Radovanović (januar 2011)


I

42 I aa_01 PROJEKAT Otvorene kasarne PRODUKCIJA Centar_kuda.org & saradnici NOVINAR Dragan Gmizić SNIMATELJ Szilárd Kovács i Orfeas Skutelis MONTAŽA Csaba Polgar MUZIKA Vladimir Rašković ARHITEKTE Daniela Dimitrovska i Aleksandar Bede

I

I

I

I

tekst:

I

BRANKA ĆURČIĆ radi kao urednik infocentra u Centru za

nove medije_kuda.org, iz Novog Sada, Srbija (www.kuda.org) i kao ko-urednik u izdavačkom departmanu Centra_kuda.org, “kuda.read”. Njen rad se fokusira na istraživanje kritičkih pristupa novoj medijskoj kulturi, tehnologijama, novim odnosima u kulturi, savremenoj umetničkoj praksi i društvu.

I

Otvorene kasarne

TV emisija „Otvorene kasarne“ proizašla je iz opsežnog istraživanja, izložbe, javne diskusije i publikacije pod nazivom "A(u)kcija – registar novosadskih prostora između ličnih interesa i javnih potreba", koje je u Novom Sadu tokom 2010. i 2011. godine realizovala grupa organizacija i pojedinaca. "A(u)-kcija"

TV emisija „Otvorene kasarne“1 je realizovana u sklopu

prati aktuelni preobražaj životnog prostora i urbane kulture No-

trogodišnjeg regionalnog projekta ‘Individualne utopije, nekad i

vog Sada, smešten u kontekst post-jugoslovenskih gradova.

sad’, koji Centar_kuda.org realizuje u saradnji sa Institutom za

Projekat istražuje teren na kome su najuočljivije neke od njihovih

savremenu umetnost iz Tirane (T.I.C.A.) i Centrom za savremenu

dinamičnih, neregulisanih i uznemiravajućih transformacija. Nas-

umjetnost Sarajevo (SCCA/pro.ba).

tali su čitavi kvartovi, gradila se infrastruktura, dok nedostaju

Ideja emisije usmerena je na proces promene namene ve-

bioskopi, gradskim kasarnama sledi rasprodaja, a Tvrđava i

likih vojnih kompleksa u Novom Sadu. U emisiji se nedvosmisle-

Podgrađe na pragu su kapitalizacije u ime turizma. Sve se ovo

no ističe neophodnost demilitarizacije Grada, kroz komparativnu

dešava dok celokupno društvo prolazi kroz strukturalnu, političku

analizu sa primerima iz regiona (Ljubljana, Pula), te se navode

i ideološku tranziciju čiji se pravac utvrđuje usput, u atmos-

veliki potencijali i potrebe civilnog sektora za ovakvim prostori-

feri opšte neizvesnosti. Novi Sad, uslovljen promenom obima i

ma. Uporedo s tim prisutno je pitanje javnog dobra u odnosu na

karaktera upravljanja gradom, možda i više nego drugi gradovi u

(netransparentni) proces privatizacije. Otvorene kasarne takođe

okruženju, ide putem špekulacija u kojima motivi, ciljevi i odgovor-

se bave projekcijom i imaginacijom o mogućoj upotrebi vojne

nosti učesnika nisu jasni.

infrastrukture (nekada zatvorene, kontrolisane i nepristupačne),

U TV emisiji učestvuje preko 20 protagonista i protagonist-

u korist zajedničkog interesa mnogih (kao javni, otvoreni i

kinja iz različitih građanskih inicijativa, udruženja, umetničkih

pristupačni prostori).

grupa, sportskih udruženja i istaknutih pojedinaca iz Novog Sada.

Procesom napuštanja kasarni i vojnih objekata koje se nal-

Pored predviđenih emitovanja na javnim televizijskim servisima,

aze u užem i širem centru Novog Sada (ali i drugih gradova Vojvo-

uporedo se organizuju javna prikazivanja emisije koje su praćene

dine, Srbije i čitavog regiona) otvoren je niz važnih pitanja – na

javnim diskusijama. Do sada su održana u: Omladinskom cen-

koji način je napuštene zgrade moguće iskoristiti? Kako su druge

tru CK13, u NDNV – Nezavisnom društvu novinara Vojvodine,

ex-jugoslovenske zemlje poput Slovenije i Hrvatske iskoristile

u knjižari „Nublu“ i na Prirodno-matematičkom i Filozofskom

objekte nekadašnje zajedničke armije? Ko je sve zainteresovan

fakultetu novosadskog Univerziteta. Rezultat je širenje ideje i de-

za nekadašnje vojne objekte, obzirom da se neki od njih nalaze

tektovanje potrebe za više javnih prostora u Novom Sadu name-

na atraktivnim gradskim lokacijama? Da li je neke od napuštenih

njenih raznovrsnim aktivnostima građana i građanki. Na samom

kasarni u Novom Sadu moguće preimenovati u javno dobro na-

početku ovog procesa zabeležena je podrška preko 30 civilnih

menjeno svima podjednako?

organizacija i preko 100 građana i građanki.

Prenamena nekih od bivših kompleksa vojnih zgrada i objekata za potrebe građana i građanki predstavlja priču o modelu

Tokom produkcije TV emisije, realizovana su i dva duža inter-

postjugoslovenske stvarnosti u kojoj gotovo nekontrolisani lični

vjua sa protagonistima i protagonistkinjama aktivističke, kulturne

interes nekolicine pripadnika ekonomsko-političkih lobija nasrće

i društvene scene iz Pule i Ljubljane, dok su glavne teme bile

na javni interes građana i po pravilu ga pobeđuje. Da li je samo-

vezane za društvene centre, sada već toponime ovih gradova

organizacijom građana i građanki moguće prenebegnuti ovakav

- Metelkovu i Rojc, kao mesta posvećena razvoju alternativne

scenario?

kulture i drugih slobodnih društvenih aktivnosti, te kao podsticaji

1 I TV emisija, u trajanju od 27 minuta, se može pogledati na: http://www.kuda.org

društvenih promena u smeru autonomije i zajedništva.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I bilo grada

Uvodni tekst: DOC. DR ANA NIKEZIĆ, ARH. Opisni tekstovi i projekti: MARIJA OBRADOVIĆ, MARKO SLAVKOVIĆ, MILOŠ MILOVANOVIĆ i RENATA RADOVANOVIĆ

Prostori igre – umetnost u kontekstu sаvremenog urbаnog životа Nа sudаru grаdа i vode, nа pаdini kojа sаbirа zаborаvljenа vremenа i budući rаzvoj grаdа, leži nаpušten prostor pun tenzije. Krhotine prošlih vremenа predstаvljаju ideаlnu podlogu zа rаzvoj

po-Kretanje Grada

autor teksta i projekta: MARIJA OBRADOVIĆ

аrhitektonskog prostorа koji ispituje grаnične vrednosti kаko

Ideja je bila povezivanje ovog prostora sa značajnim celi-

sаdržаjа, tаko i mestа. U integrаciji nаsleđenog i novog rаzvijа se

nama grada koji su u njegovoj neposrednoj blizini - Beogradskom

novi svet spremаn dа sаm sebe proizvede i pokаže, prostor koji

tvrđavom, starim gradskim centrom i obalom reke Save. Interven-

govori dogаđаjem а ne slikom, zvukom, а ne scenom, kreirаn zа

cija na ovom prostoru nastala je kao odgovor na potencijal velikog

život i rаd umetnikа.

nagiba terena. Niz platoa, na različitim visinama, međusobno

Cilj projektа `Prostori igre – umetnost u kontekstu sаvremenog

povezanih mnoštvom stepenica i rampi, prostiru se duž celog

urbаnog životа` bio je redefinisаnje pozicije i uloge umetnikа

ovog prostora, nudeći korisniku veliki broj putanja kojima se može

– rezidentа u ukupnoj strukturi grаdskog centrа, te iznаlаženje

spuštati do reke i penjati do grada ili tvrđave. Između platoa, is-

novih obrаzаcа relаcije rаd – rezidencijа.Tokom rаdа nа projektu,

pod stepenica i rampi, nalaze se novi prostori, predviđeni za rad

očekivаlo se progrаmsko i prostorno preispitivаnje potencijаlа

i stanovanje umetnika. U ovim prostorima smešteni su umetnički

urbаne strukture nаstаle kаo rezultаt odvijаnjа sаvremenog

ateljei i radionice, koncipirani kao “izlozi”, u kojima su prikazani

životа u okolnostimа otvorenog sistemа pаrаlelnog životа i

postupak umetničkog stvaranja i gotovi proizvodi tog procesa. Na

rаdа. Zаdаtаk je bio ispitivаnje progrаmskog okvirа u konkretno

ovaj način svako spuštanje i penjanje postaje jedinstveno iskust-

izаbrаnoj grаdskoj četvrti Beogrаdа (prostor omeđen ulicаmа

vo, koje svakom prolazniku, barem na trenutak okupira pažnju i

Kosаnčićev venаc, Pаriskom, Kаrаđorđevom i Brаnkovim mos-

uvodi u svet umetosti, navodeći ga da poželi da ponovo dođe, da

tom), kroz аnаlizu specifičnosti odnosа rаdа i rezidencije umetnikа

baš tuda silazi i da se baš tuda penje.

u grаdskom centru (demogrаfski, kulturološki i urbаni okvir), kаo i odnosа svih funkcijа koje definišu njegovu strukturu. Projekti su rаđeni tokom prvog semestrа mаster аkаdemskih studijа u studiju doc. dr Ane Nikezić, tokom školske 2010/2011. godine u okviru redovne nаstаve nа Arhitektonskom fаkultetu Univerzitetа u Beogrаdu.

01 I po-Kretanje grada I Marija Obradović

aa_01 I 43


02 I Umetnički dom I Marko Slavković

Umetnički dom

autor teksta i projekta: MARKO SLAVKOVIĆ

umetničkog doma je lamela struktuirana od jedinica (stanovi + atelje) i koridora koji ih povezuju. Lamela je ograničena opnom i „utisnuta“ u brdo. Zastakljenim tunelom omogućen je prolaz kroz

Tipologija doma za umetnike, odnosno prostora savremene

objekat sa gornjeg platoa Kosančićevog venca na donji plato i dalje

zajednice umetnika, nastala je u odnosu na kontekst lokacije

ka obali reke Save. Na ovaj način prolaznicima je omogućeno da

Kosančićevog venca. Prostor predstavlja privremeno stanište za

posmatraju, ali ne i da pristupe prostoru doma. Drugi deo projekta

umetnike, pre svega studente umetničkih fakulteta, koji u domu

čine izložbeni paviljoni i galerije pozicionirani uz obalu reke. Ovi

mogu iznajmiti prostor za život i rad. Koncept života u zajednici

prostori nastali su kao reakcija na zatvorene elemente u lameli,

je zasnovan na ideji da se umetnik-kreativac-individualac usmeri

koji su sada prosuti uz obalu. Život i rad umetnika se izoluju ali u

na grupu kao izvor kreativnosti i stvaralačke energije. Objekat

isto vreme povezuju za prostore za izlaganje i prezentaciju.

03 I Community Wall I Renata Radovanović

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


Community Wall

aa_01 I 45

autor teksta i projekta: RENATA RADOVANOVIĆ Glavna ideja projekta, lociranog na Padini između Karađorđeve ulice i Kosančićevog Venca, od Brankovog mosta do Velikih stepenica, jeste da se u što većoj meri iskoristi postojeća dispozicija terena i sadržaja kako bi se stvorio prostor u kome će se putanje korisnika neprestano ukrštati i na taj način ih podsticati na međusobnu komunikaciju. Novi sadržaji su pozicionirani u samoj padini iza objekata u Karađorđevoj ulici, čime se inicira njeno aktiviranje i neprekidno korišćenje. Namera je bila da se umetnici „izvuku“ iz svojih skrivenih ateljea i postanu vidljivi posetiocima i prolaznicima u cilju iznalaženja novih obrazaca relacije rad – rezidencija.

Šine i Vagoni

autor teksta i projekta: MILOŠ MILOVANOVIĆ Namera projekta je povezivanje Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice i vraćanje životnosti i gradskosti na obalu Save. Jedan od bitnih elemenata na lokaciji su pruge kojima danas prolazi samo jedan voz, a koji je pred ukidanjem. Upotrebom vagona kao modula i šina kao traka po kojma se oni kreću stvara se izgrađena struktura, koja ima dve uloge: generatora sećanja nekadašnjih karaktera ove lokacije i mobilnog poligona, čija bi namena bila posvećena umetničkom distriktu. Vagoni se po svojom nameni mogu transformisati u galerije, ateljee, stanove, bioskope i hostele.Svi vagoni mogu kretati se po šinama,menjati svoj položaj i sadržaj. Objekat u Karađorđevoj 34 je predviđen kao jedna od usputnih stanica u celokupnoj tramvajskoj mreži grada. U njemu se nalazi šest bioskopskih sala i dve galerije, a kroz njega prolaze platforme koje se spuštaju prema obali reke. Prostor ispod platformi je predulaz za mnogobrojne lagume, koji se na-laze ispod Kosančićevog venca.Ovaj prostor sadrži izložbene galerije, a sama konstrukcija platformi ostavlja mogućnost za izložbe na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Na savskom keju se nalazi dodatna platforma, koju čini još jedna kompozicija vagona, namenjena rekreativnim i zabavnim sadržajima.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


46 I aa_01 I intervju

tekst:

JELENA ČOBANOVIĆ, nakon završetka srednje umetničke škole “Bogdan Šuput“, upisuje studije arhitekture u Novom Sadu. Jedan od osnivača studija ModelArt, u okviru koga se bavi kreativnim radom na polju arhitekture.

“Čudo” na severu Banata1 Selo Mokrin, nadomak Kikinde, poznato je Svetskom prvenstvu u tucanju vaskršnjim jajima, borbi gusana i mnogim drugim specifičnostima. Pored svih ovih, društvenih repera, selo je dobilo još jedan, arhitektonski, kulturni znak raspoznavanja. U pitanju je objekat B na imanju Terra Panonica, kuća namenjena umetničkim radionicama, čiji su autori „Autori“ – grupa mladih arhitekata iz Beograda. Članovi grupe su Dijana Novaković, Maja Trbović, Aleksandra Nikitin i Dušan Nenadović, a ovo im je prvi izvedeni projekat. Za ovaj projekat “Autori“ su dobili priznanje 33. Salona Arhitekture u kategoriji “Arhitektura”.

glavno usmerenje u generisanju koncepta. U našem projektnom

I RECITE NAM NEŠTO VIŠE O TOME KAKO JE PROJEKAT NASTAO.

cije otvora na uličnoj fasadi, čime smo hteli da sačuvamo duh

aa_

autori

I Projekat je nastao 2008. godine, kao konkursno rešenje

Planirano je da kompleks sadrži poslovni prostor, umetničke radionice, apartmane, restoran, bioskop na otvorenom, klub, amfiteatar i spa centar. Za sada je izgrađen samo objekat B, a planirano je da se do kraja 2012. godine izgradi ostatak planiranih objekata. Jedino je ovaj objekat novoizgrađen, dok će ostali da budu rekonstruisani postojeći objekti. (Firma Terra Panonica se inače bavi brendiranjem lokalnih proizvoda, organizovanjem kulturnih dešavanja i sl.) aa_

I KOJI JE BIO OSNOVNI KONCEPT OBLIKOVANJA OBJEKTA?

autori

I Postojeća kuća na lokaciji, koja je srušena, bila nam je

rešenju smo zadržali oblik prethodne kuće, raspored i propormesta, ali da ga interpretiramo na nov način. S druge strane, širi kontekst, tj. Vojvodina i vojvođanska kuća, takođe su pred-

za kulturno-turistički kompleks Terra Panonica, čija je ideja bila

stavljale jednu od vodilja. Ovaj tip kuće karakteriše zatvorenost i

stvaranje „centra nove kreativnosti“. Cilj investitora je bio da stvori

uzdržanost fasade ka ulici i otvorenost ka dvorištu, što smo mi u

nešto drugačije u odnosu na arhitekturu kakva se kod nas može

našem rešenju takođe postigli. Na ovoj lokaciji jednostavno nismo

videti, pa je pozvao mlade, neafirmisane arhitekte. Pored nas, na

mogli da zamislimo drugačiji objekat, ovo nam se činilo kao jedino

konkursu su učestvovala još dva tima.

logično rešenje.

01 I Sagovornici: Maja Trbović i Dijana Novaković I razgovarali u Mokrinu, 17.10.2011. I foto: ModelArt 02 I grupa Autori I foto: Autori

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

1 I Naslov je preuzet iz teksta o ovom objektu objavljenog u Blic-u 19.4.2011. Dok ljudi iz arhitektonskih struka ovaj objekat posmatraju kao paradigmu nove srpske arhitekture, većina ga proglašava “čudom“, što najbolje pokazuje odnos javnosti prema savremenim arhitektonskim tokovima.


aa_

I KOLIKO SE IZVEDENO STANJE SLAŽE SA PRVOBITNIM IDEJNIM

REŠENJEM?

autori

I Prvobitno je planirano da objekat bude monolitan beton-

03 I Pozicija i veličina prozora na uličnoj fasadi kao memorija mesta I foto: Vladimir Sretenović

određenog programa. Naknadno je odlučeno da se u ovaj objekat smeste kancelarijski prostori, pa se ovakav otvoreni plan pokazao povoljnim.

I S OBZIROM NA TO DA JE PROJEKAT NASTAO KAO KONKURSNO

ski blok, međutim, od toga se naknadno odustalo i korišćena je

aa_

čelična konstrukcija. Što se tiče same geometrije, ona je u pot-

REŠENJE, RADILI STE GA BEZ VELIKOG PRITISKA. DA LI POSTOJI RAZLIKA

punosti zadržala prvobitnu formu. Ono što nam je veoma važno

U PROJEKTOVANJU OSTALIH OBJEKATA KOMPLEKSA, KADA ZNATE DA ĆE

je da tokom izgradnje nije došlo do značajnih promena prvobitne

ONI BITI REALIZOVANI?

ideje i da je objekat ostao onakav kako smo ga zamislili. autori

I

I Naravno, kada smo radili projekat za konkurs bili smo veo-

UNUTRAŠNJOST I SPOLJAŠNJOST OBJEKTA SU VEOMA SVEDENE,

ma rasterećeni i radili smo onako kako bismo radili projekte na

ŠTO ODGOVARA NJEGOVOJ FUNKCIJI. MEĐUTIM, POSTOJI ZANIMLJIV

fakultetu. Zabavljali smo se u toku rada i radili smo bez ikakvog

KONTRAST IZMEĐU CRNE SPOLJAŠNJOSTI I SVETLE UNUTRAŠNJOSTI.

pritiska, onako kako smo mislili da je najbolje. Tek kada je počela

POSTOJI LI POSEBAN RAZLOG ZA TO?

izgradnja objekta, shvatili smo da to više nije maketa ili model,

aa_

autori

I Često nam je postavljano to pitanje... ali moramo biti iskreni

nego da naše zamisli postaju stvarnost, pri čemu smo osetili svu ozbiljnost i težinu ovog posla. Sada je mnogo drugačije jer znamo

da nam prilikom projektovanja nije bio cilj da stvorimo takav kon-

da sve što osmislimo i nacrtamo treba da zaista dobije fizički ob-

trast, izbor materijala i boje je nastao iz praktičnih razloga. Tamna

lik. Svaka linija koju povučemo sa sobom nosi veliku odgovornost

spoljašnjost kuće se jednostavno nametnula kao najpogodnije

i mnogo dublje razmišljanje.

rešenje jer najbolje izražava geometriju objekta, tj. arhetipsku formu kuće.

I

aa_ ŠTA JE USLOVILO OTVORENOST U UNUTRAŠNJOSTI KUĆE? autori: Na početku konkursa nije bila jasno definisana namena ovog

objekta, pa smo unutrašnjost tretirali kao otvoreni, „nezavršeni“ prostor, koji se naknadno može modifikovati prema potrebama 04 I foto: Slobodan Popović

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


I

48 I aa_01 aa_ ODNOS PROJEKTANTA I INVESTITORA JE VEOMA VAŽNA TEMA, ČINI SE

sasluša naše ideje kako bismo došli do zajedničkog, obostrano

JEDNA OD PRESUDNIH ZA KVALITETNU ARHITEKTURU. FRENK LOJD RAJT

prihvatljivog rešenja. Ovakvo učešće investitora u procesu projek-

JE REKAO DA SU MU, PRI PROJEKTOVANJU KUĆE ROBI, OD NAJVEĆEG

tovanja svakako je jedan od preduslova dobre arhitekture.

ZNAČAJA BILI JASNI ZAHTEVI INVESTITORA, INAČE ŠKOLOVANOG INŽENJERA. KAKAV JE BIO VAŠ ODNOS SA INVESTITOROM?

autori

I Kao što smo već rekli, investitor (Branimir Brkljač, prim. ur.)

aa_

I OBJEKAT JE IZAZVAO PODELJENE REAKCIJE; NASUPROT OPŠTEM

ODUŠEVLJENJU ARHITEKTONSKE STRUČNE JAVNOSTI, KRITIKE LJUDI KOJI NISU IZ STRUKE, PRE SVEGA STANOVNIKA MOKRINA, NISU BAŠ POZI-

je želeo saradnju isključivo sa mladim arhitektama i na početku

TIVNE. DA LI SMATRATE DA JE U PITANJU NENAVIKNUTOST NAŠIH LJUDI

je stavio do znanja da ima jasnu viziju, ali i da je spreman na

NA SAVREMENE ARHITEKTONSKE TRENDOVE I DA ĆE STVARI PO TOM PI-

kompromise. Saradnja sa njim je bila (a i dalje je) na izuzetno

TANJU BITI DRUGAČIJE U BUDUĆNOSTI?

visokom nivou. Njegovi zahtevi su bili veoma jasni, ali nije želeo da nameće svoje ideje po svaku cenu, nego je bio spreman da


autori

I S obzirom da je ovo naš prvi izveden projekat, ujedno i prva

prilika da čujemo komentare na naš rad, bili su nam zanimljivi i

pozitivni i negativni stavovi. Uglavnom se neke hrabrije arhitektonske intervencije, u našoj sredini, proglase nepoželjnim i lošim, i to je ta nenaviknutost na promene koja je ovde očekivana. Ali nije uvek tako, mnogo je ljudi, izvan arhitektonske struke, koji su konkretno ovaj objekat videli na svoj način i doživeli ga kao pozitivan pomak. Kada ovakvi primeri postanu učestaliji, i društvo će postati otvorenije za neke savremene pristupe u arhitekturi. aa_

I ZNAČAJ OVE KUĆE JE I TO ŠTO JE KONAČNO NEKO ARHITEKTON-

SKO STVARALAŠTVO IZAZVALO KAKVE-TAKVE REAKCIJE JAVNOSTI. NA TAJ NAČIN JE ARHITEKTURA POSTALA TEMA O KOJOJ SE NE PRIČA SAMO U STRUČNIM KRUGOVIMA, NEGO I U SVAKODNEVNOM RAZGOVORU. SMATRATE LI DA JE VAŠ OBJEKAT NAPRAVIO BAR MINIMALNI POMAK U SAVREMENOJ ARHITEKTURI SRBIJE?

autori

I U nekom smislu jeste sigurno. Ali s obzirom da se kod nas

retko izlazi iz stalnih okvira, i mali pomak je ovde veliki. Ti okviri

nisu vezani samo za kreativni deo projekta i uglavnom je, u tom segmentu, sa arhitekturom u Srbiji sve u redu. Ono gde je ovaj projekat istupio iz okvira prakse svodi se na atmosferu koju je stvorio tim ljudi iz najrazličitijih oblasti, koji su radili na izvođenju objekta B i imali ambiciju da ga izvedu najbolje što mogu. To je onaj nevidljivi ali jednako bitan deo arhitekture. U tom kontekstu, ovaj objekat jeste napravio pomak u domaćoj praksi.

OBJEKAT

I Objekat B, imanje “Terra Panonica”, Mokrin, Kikinda

I Ofisi i umetničke radionice AUTORI I Studio Autori: Dijana Novaković, Maja Trbović,

NAMENA

Aleksandra Nikitin, Dušan Nenadović

I Branimir Brkljač, Terra Panonica 2 POVRŠINA I 250m PROJEKAT I 2009-2010 REALIZACIJA I 2011 INVESTITOR

05 I dvorišna - južna strana objekta I foto: Vladimir Sretenović 06, 07 I enterijer - minimalizam i fluidnost prostora I foto: Vladimir Sretenović


50 I aa_01 I društveni reper

tekst:

DEJAN MITOV je nakon studija arhitekture u Novom Sadu upisao master studije za preradu drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Od 2009. godine je demonstrator na predmetu Maketarstvo, a iste godine počinje sa radom na studiju ModelArt (www.modelart.rs), čije su osnovne delatnosti učešće na stručnim konkursima, projektovanje i izvođenje urbanih instalacija, organizovanje izložbi i radionica, itd.

Opera na vodi1 Godine 1957. arhitekta Jorn Utzon pobeđuje na konkursu za

istog porekla. Da li nam to govori da Danci mogu da osete i iskažu

izgradnju sidnejske Opere. On dobija lokaciju na obali okeana i

glamur koji je kod podizanja operske kuće neizbežan, a koji još

na tom mestu podiže spomenik koji je obeležio dvadeseti vek.

bolje može da se doživi uz vodenu površinu? I Utzon i Larsen su u

Objekat postaje lice samog grada, zatim i kontinenta, a i jedna od

skladi sa potrebama svog vremena odgovorili na mnoge zahteve

najvećih turističkih atrakcija na tom podneblju. To što se nalazi na

i napravili kvalitetna rešenja, s tim da je drugi imao uzor na koji

vodi je samo uvećalo njegov značaj i dalo pregršt lepih razgled-

može da se ogleda i ispravi greške prethodnika. U tom smislu i

nica. Slava koju je Opera postigla kao da je zabranila graditeljima

pored vrhunskog tehničkog dostignuća zgrada u Sidneju je često

da posle toga podižu slična dela koje se ogledaju na vodenoj

kritikovana zbog njene zatvorenosti i prevelike naglašenosti njene

površini. Tek početkom 21. veka počinje izgradnja velikog broja

skulpturalnosti. Za razliku od ovog, novonastali objekat u Kopen-

operskih kuća među kojima su neke svoje utočište našle upravo

hagenu ne predstavlja izazov u tehničkom smislu ili su bar svi ti

uz obalu.

izazovi i funkcionalno uklopljeni. Ono što ovaj objekat čini poseb-

Teško je presuditi koje od savremenih dostignuća može da parira sidnejskom ostvarenju i postane simbol grada, što se od

nim, pored skupocenih materijala u enterijeru, jeste njegova otvorenost i gostoprimstvo koje pruža svojim gostima.

nje očekuje. Prema mišljenu nekih stručnjaka, na dobrom putu

Investitor ove operske kuće nije bila država ili grad, kako je to

da to uspe jeste ostvarenje Heninga Larsena (Henning Larsen),

uobičajeno, već pomorski brodovlasnik Miler (Maersk McKinney Møller), što predstavlja jedinstven primer. Nakon što je građevina završena investitor ju je darovao narodu. Operean, kako je Danci nazivaju, je u pravom smislu “poklon narodu” što se vidi kroz njenu korelaciju sa gradom i samim stanovništvom. Naime, nalazi se na suprotnoj strani zaliva u odnosu na staro tkivo Kopenhagena i kao takva, svojim gabaritom, u potpunosti parira Mramornoj crkvi i kraljevskom dvorcu Amalienborg. Mesto koje je dobila omogućava njeno sagledavanje duž čitavog zaliva, a čistina prema zapadu daje romantičan prizor prilikom zalaska Sunca, čime joj nesporno daje priliku da dominira zalivom dokle god postoji. Prilikom njene izgradnje prokopani su brojni kanali čime se, putem razuđenosti, povećala i dramatičnost utiska pri dolasku do objekta sa kopnene strane. Za razliku od toga, doživljaj objekta pri prilazu vodenom površinom je daleko svedeniji, ali i romantičniji. „Larsen je zamišljao veliku staklenu fasadu prema vodi, koja bi građevinu potpuno otvorila ka spoljašnjem prostoru. Prolaznici bi postali deo foajea, a pogled iz same građevine prema luci bio bi odličan.“ (Vrančić, 2008). Narandžasti sferni auditorijum, ili „bundeva“ kako ga nazivaju u javnosti, se zbog toga sagledava iz daleka i prema

najpoznatijeg danskog arhitekte današnjice, koje se nalazi u prestonici njegove zemlje. Zanimljiva je činjenica da je i Jorn Utzon 1 I „Opera na vodi“ je roman Džona Barta gde on termin „opera“ ne koristi za neko zdanje već za jednu ljudsku životnu dramu, kakva se najčešće i dešava u operskim predstavama, čime nas obavezuje da objekat u Kopenhagenu gledamo sa jedne takve sociološke strane.

01 I Opera u Kopenhagenu I nekad se u operu stizalo kočijom, dok je prilaz na natkrivenu javnu površinu omogućen direktno sa vodene površine I izvor: www. panoramio.com (jun 2011)

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


rečima premijera Danske, predstavlja pravi nacionalni spomenik, što ovakvo zdanje i treba da bude. Za razliku od nje, operska kuća u Oslu, koja je takođe postigla podređenost, nije sačuvala svoj nivo reprezentacije koji ovakvom objektu vekovima pripada. Najatraktivniji način da se iz naspramnog starog grada dođe do opere jeste brodićem koji stalno „paradira“. Na samom doku izgrađen je prijemni plato pa se gosti, direktno iz broda, iskrcavaju na natkriveni gradski trg. Pretprostor opere je nazvan gradskim trgom jer nije namenjen samo posetiocima operskih predstava, već je otvoren za sve. Nadstrešnica nad ulazom je tridesetdvometarska konzolna ploča za koju, u vodećem nemačkom časopisu DBZ (Deutsche Bauzeitschrift, januar 2005), navode da “vojnički agresivno štrči”. Iako je to tačno, podsetimo se onoga

02 I Opera u Oslu I autori: Snohetta I izvor: www.tour-smart.co.uk (jun 2011)

što je na početku rečeno da su „svi tehnički izazovi i funkcionalno

Podređenost kopenhagenske opere čoveku postignuta je na

uklopljeni“. I nakon što se posetioci nađu ovde, samo ih velika

način koji dolikuje svakom veličanstvenom spomeniku, kakav je i

staklena površina deli od foajea, koji pak u potpunosti može da se

ovaj objekat. Unutrašnjost i spoljašnjost ove opere se u potpunos-

sagleda i doživi i pre nego što se u njega zakorači.

ti prožimaju i baš na njenom ulazu se odigrava nepisani komad čiji

U našem okruženju postoji mišljenje da je operska predstava namenjena buržoaziji. Međutim, ova kuća u potpunosti to opovrgava. „Opera je otvorena i za one bez unapred rezervisane karte,

koji na dan kada se održava predstava, tačno u dva popodne, mogu da stanu u red na biletarnici Kraljevskog pozorišta na glavnom gradskom trgu i kupe karte različitih cena, uključujući i one za stajanje, koje su tu ostavljene za to veče, upravo za slučajne turiste, čak i kada je predstava rasprodata.“2 Ovde se čak i kraljičino mesto u auditorijumu ne razlikuje znatno od ostalih; na njenih pet mesta samo su na naslonima utisnuti grbovi. 2 I Ljiljana Blagojević o poseti opere u Kopenhagenu, dolasku ljudi sa različitih strana i njenoj funkciji kao javnom prostoru grada. Tekst je objavljen u kulturnom dodatku Politike, 09.06.2007.

je scenski prostor definisan platoom i velikom konzolom. Zato se i kaže da je ovaj objekat u potpunosti "poklon narodu Danske". Literatura: The Phaidon atlas of 21st century world architecture, 2010. Phaidon, str. 268. Časopisi: Vrančić, T. (2008.) Građevine u svetu, Građevinar br. 60, Zagreb. Str. 667-668. Internet prezentacije: www.archinnovations.com (03.12.2010.) www.aas.org.rs/ (Akademija arhitekata Srbije) (09.12.2010.) www.politika.rs (15.12.2010.) www.gradjevinar.info (12.12.2010.) www.ingkomora.org.rs (12.12.2010.) www.idoconline.info (12.12.2010.)

03 I transparentnost i kolorit “bundeve“ su posebno vidljivi noću I izvor: www.innovativebuildings.net (jun 2011)


52 I aa_01 I društveni reper

tekst i projekat:

SLOBODAN ARSENOVIĆ je student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Pravoslavna crkva u Šapcu Projekat pravoslavne crkve je diplomski bečelor rad na De-

Cilj rada je da se pokaže da se pri projektovanju pravo-

partmanu za arhitekturu i urbanizam, na Fakultetu tehničkih nau-

slavnog hrama ne moraju „slepo“ poštovati ustaljeni obrasci,

ka u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. dr Jelene Atanacković

koji, eklektičnim pristupom i ponavljanjem istih istorijskih elema-

- Jeličić. Projekat je podstaknut predstojećim urbanim razvojem

nata već vekovima, dovode do uniformizacije crkvene arhitekture.

grada Šapca, kojim je predviđeno proširenje fizičke strukture

Smatram da hram treba da bude prilagođen današnjem - savre-

grada do reke Save. Urbanističkim planom je predviđena izgrad-

menom verniku i da je duhovni prilaz religije čoveku najvažniji

nja pretežno stambenih objekata, pa je potreba za pratećim

aspekt projektovanja sakralnih objekata.

sadržajima neosporiva. Kako je stanovništvo Šapca pretežno pravoslavne veroispovesti (67,1%), postojanje sakralnog objekta u ovom delu grada podiglo bi svest stanovništva o duhovnim i religijskim aspektima života. Savski kej predstavlja najprometniju pešačku komunikaciju u ovom delu grada, a njena atraktivnost bi dodatno porasla “izlaskom” grada na reku. Stoga je lokacija, na koju je projektovani objekat pozicioniran, veštački stvorena parcela u vidu ispusta na nivou nasipa. Na taj način je formirana “terasa”, kao proširenje pešačke staze i odmorište koje se “nadvija“ iznad vodene površi, a crkva, kao dominantan objekat na parceli, predstavlja monumentalan vizuelni reper, vidljiv iz šireg okruženja. Svojim oblikovanjem, izborom lokacije i enterijerom, ova crkva je atipičan odgovor na poznatu praksu u gradnji pravoslavnih hramova. Arhitektonski koncept crkve je zasnovan na kanonskim pravilima o izgradnji pravoslavnih hramova, a posebna pažnja je posvećena pravilu da “crkva mora da bude bogougodna”. Ipak, najveća pažnja je posvećena sociološkom aspektu hrama: “terasa“ iznad vode, integrisana sa kejom, sugeriše prolaznicima da priđu, zastanu i odmore se uz mirnu vodenu površinu. Kretanjem oko hrama serijski se otvara nov ambijent u (ograđenoj) porti crkve, koji predstavlja miran, izolovan prostor za kontemplaciju, kao kontrast gradskoj gužvi i buci. Na taj način, pored toga što je bogougodna, crkva postaje i „čovekougodna“ jer ostavlja utisak dobrodošlice ljudima svih religijskih i ličnih uverenja.

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

01 I Osnova prizemlja


02 I Šematski prikaz, komunikacija objekta sa okolinom

I 1 - odmorište uz reku I 2 - boravak iznad vodene površine pobuđuje smirenost priprema za ulazak u sakralni ambijent I 3 - jedinstvena monumentalna atmosfera pruža dobrodošlicu posetiocima I pešačke komunikacije I crvena/zelena linija u zavisnosti od očekivane frekventnosti

aa_01 I 53


54 I aa_01 I društveni reper

projekat:

tekst: JELENA ČOBANOVIĆ

ANDREJ ASADOV, vlasnik arhitektonskog studija “Asadov“ iz Moskve; po oceni časopisa Tatlin spada u najperspektivnije mlade arhitekte na svetskom nivou. Autor velikog broja izvedenih objekata, jedan od organizatora festivala arhitekture “Goroda“ i internet prezentacije www.archnest.com. Njegov moto je: “Arhitektura iznad zemlje nije utopija, nego zadatak bliske budućnosti“.

Plutajući bulevar Jedna od tema koja se često provlači kroz mnoge radove tokom studija jeste kako iskoristiti potencijale koje nam pruža reka. Ta tema je često bila obrađivana tokom studija na Novosadskoj školi arhitekture i samim tim je svima već dobro poznat problem neiskorišćenosti obale Dunava u Novom Sadu. Mogli bismo sada da uđemo u analizu tog problema, zašto je to tako, hoće li se uskoro stvoriti jasna ideja kako da se prevaziđe ovaj problem, itd... Ali mi to nećemo uraditi, već ćemo da obratimo pažnju na one koji su taj problem u svom gradu prepoznali i krenuli u njegovo rešavanje.

Autorski tim, koji sačinjava 6 arhitekata projektantskog studija „Asadov“, su se odlučili da podstaknu život na samoj površini vode. Njihov koncept je bio kreiranje lanca pojedinačnih plutajućih platoa povezivajući ih u jedinstven pešački bulevar. Na svakom od platoa se nalazi različit sadržaj, od kafića i restorana do sajamskih prostora i amfiteatra. Svaki plato može da funkcioniše kao zasebna celina i na taj način je moguće osvežavanje obale u različitim delovima grada dopunjavajući ga funkcijama koje nedostaju. Različitim slaganjem elemenata moguće je sastavljanje bulevara u skladu sa zahtevima mesta na kom se nalazi. Jedan od „platoa“ nosi naziv „plutajući klub“ i predstavlja kolekciju različitih funkcija kao što su amfiteatar, restoran, manja galerija, suvenirnica i nekoliko otvorenih i zatvorenih prostora

Grad Moskva je 2009. godine raspisao konkurs za uredjenje

za rekreaciju. Postoje dve verzije plutajućeg kluba: „bottom up“

obale reke Moskva gde su učesnici konkursa imali za cilj da pod-

i „top down“ - prva označava grupu različitih funkcija prekrivenih

staknu socijalni život na vodi kreiranjem pešačkih staza duž obale

zajedničkim krovom, dok je u drugom koncept suprotan tako da

reke. Rad koji je osvojio 3. nagradu na pomenutom konkursu je

su različite funkcije odvojene na zasebnim “brdima” i medjusobno

bio projekat „Plutajućeg bulevara“.

povezane pešačkim mostovima.

01 I Plutajući bulevar I Klub 1


Još jedan zanimljiv pristup rešavanju odredjene funkcije ogleda se u „plutajućoj garaži“. Ova funkcija je često smeštena u podrumskim prostorijama nekog objekta, zbog čega joj se ne posvećuje prevelika pažnja. Najčešći pristup projektovanju parking garaže ogleda se u njenoj funkcionalnosti, a s obzirom da su u njoj smeštena isključivo vozila, ne stvara se prijatan prostor za boravak pa se teži njenom skrivanju ili jednostavnom maskiranju. Takav način razmišljanja rezultira prostorom koji je najčešće hladan, tmuran i neosvetljen, a neretko i nedovoljno bezbedan. Ovde su, međutim, autori pristupili drugačije. Formirali su parking na dva nivoa preko kojih su prosekli pešačke staze, a koje ga povezuju sa ostalim „platoima“, čime su uveli slobodno kretanje pešaka zbog čega je sam parking prostor postao ravnopravni „član“ celokupnog bulevara po pitanju slobode i udobnosti prilikom kretanja. On više ne predstavlja „tampon“ zonu namenjenu samo vlasnicima parkiranih automobila i prostor pogodan za krađe i napade, već postaje mesto socijalizacije ljudi. Ovaj projekat prikazuje jedan od načina da se grad „izvede“ na reku; studio Asadov je prikazao jedan malo drugačiji pristup od onoga na šta smo navikli. Ovaj projekat u sebi sadrži značajan društveni aspekt koji se ogleda u svakom delu projekta, ali uostalom, arhitektura postoji da bi služila ljudima i činila njihov boravak što udobnijim i boljim.

04 I Plutajući bulevar I panorama jedne od mogućih kompozicija

02 I Plutajući bulevar I expo 03 I Plutajući bulevar I Klub 1


56 I aa_01 I društveni reper

tekst:

JOVANA STANIŠIĆ, rođena u Vukovaru 1987. godine. Na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu završila je osnovne studije arhitekture. Iste, 2010. godine, upisuje master studije arhitekture na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu, smer Projektovanje u arhitekturi i urbanizmu, koje završava u julu 2011. godine.

Njujorške zelene površine Gradovi, kao staništa koja su ljudi za sebe stvorili, u svom urbanom tkivu poseduju ambijente za koje su unapred planirane aktivnosti koje podstiču zbližavanje i povezivanje. Međutim, zbog brzine savremenog načina života ljudi se sve više otuđuju, a samim tim i mesta čija je osnovna namena socijalizacija i okupljanje gube svoj značaj. Planiranjem zelenih krovova u objektima visoke i niske gradnje, ne samo da deo površine koji je uzet od zemlje za gradnju objekta naknadno vraćamo zemlji, već stvaranjem takvog ambijenta u zgradama otvaramo nove mogućnosti i oblike komunikacije i zbližavanja ljudi koji tu žive. Postavlja se pitanje da li ovakvi prostori doprinose samo korisnicima objekta ili na neki način poboljšavaju situaciju i u gradu. Osim što kompenzuju „izgubljenu“ prirodu, zeleni krovovi, povećavaju stepen zelenih površina u ur01 I Hypar Pavillion, New York I autori: Diller & Scofidio

I izvor: www.archdaily.com (oktobar 2011)

banim sredinama, apsorbuju zagađenje iz vazduha, stvaraju svoju mikro-klimu, smanjuju nivo buke, nude atraktivnu alternativu standardnim krovovima, podižu ekološku svest građana... Tendencija za stvaranjem zelenih krovnih površina nije tako nova; još je Le Korbizije krovnu baštu naveo kao jednu od svojih „5 tačaka nove arhitekture“. Počevši od legendarnih „Semiramidinih vrtova“, preko krovnih terasa stambenih zgrada u Garnijeovom (Tony Garnier) vrtnom gradu i „pete fasade“ palate Derry and Toms u Londonu iz 1938. godine, pa do danas kada imamo toliko različitih vrsta i načina primene, zeleni krovovi su doživeli široku primenu u svetu. U najrazvijenijim zemljama sveta sve je prisutnija tendencija formiranja ekstenzivno ozelenjenih „petih fasada“. Jedan od najrelevantnijih primera je Njujork, grad za koji se predviđa da će u vrlo bliskoj budućnosti postati grad sa najvećim brojem zelenih krovova. Jednu od poslednjih uspešnih instalacija zelenog krova, koji je postao značajna atrakcija i mesto socijalizacije ljudi u gradu, izvršili su arhitekti Diler i Skofidio (Elizabeth Diller, Ricardo Scofidio) na svom projektu Hypar paviljona, u Linkoln centru za izvođačke umetnosti, u Njujorku. Paviljon je lociran u severnom delu glavnog trga Linkoln centra i sadrži restoran u unutrašnjosti objekta. Dizajn „uvrnutog“ krova, prekrivenog zelenilom, omogućava posetiocima da se direktno sa tla „popnu“ na parkovsku površinu krova. Krov prekriva 7200 kvadratnih metara i dodiruje tlo jednim svojim krajem gde se nalaze stepenice koje vode ka gore. Ovim arhitektonskim gestom uspešno je rešen problem lociranja restorana i javne zelene površine na jednom mestu. Dva različita programa, od kojih svaki na svoj način podstiče socijalizaciju ljudi na trgu, sada deluju kao jedna skladna celina. E. Diler komentariše: “Ideja Hypar paviljona se rodila u trenutku kada smo otkrili kako da dizajniramo restoran a da pritom ne oduzmemo deo javnog prostora trga Lincoln centra. Krov je postao nova vrsta interakcije između javnog i privatnog, koji se kao uvrnuta, zelena nadstrešnica pojavljuje iznad staklenog paviljona restorana.“ Ovaj projekat nas upućuje i u to šta nam sve savremena arhitektura danas može


pružiti i omogućiti. Ovakvo jedinstveno prožimanje dva potpuno različita sadržaja, i njihovo besprekorno pojedinačno funkcionisanje, može se postići samo dobrom arhitekturom. Projekat istih autora u saradnji sa pejzažnim arhitektom Džejmsom Kornerom (James Corner), predstavlja po mnogo čemu neobičnije i radikalnije rešenje; u pitanju je park pod nazivom High Line, koji „lebdi“ iznad prometnih ulica Menhetna. High Line je zelena površina, integrisana na izdignutoj metalnoj konstrukciji pruge koja je nekada služila za prevoz teretnih vagona. Nakon što je pruga prestala da služi svojoj svrsi, ona je postala samo jedna oronula, napuštena struktura usred naselja koje se sve više razvijalo i postajalo sve veća atrakcija, elitno naselje, mesto finog i lagodnog života. Nasuprot mišljenjima mnogih koji su smatrali da bi se High Line trebao srušiti i ukloniti, on je pretvoren u jedan od najprometnijih i najpoželjnijih javnih prostora i mesta za socijalizaciju ljudi u gradu. Stiven Hol (Steven Holl), jedan od brojnih arhitekata i stručnjaka koji su učestvovali u realizaciji ovog jedinstvenog projekta, rekao je u ime svog tima: „Mi vidimo High Line kao zelenu prostranu dolinu koja se uzdiže iznad Menhetna. Ova čelična struktura može postati mesto mira i relaksacije. Možemo reći da smo pre usvojili evolucionu strategiju nego konvencionalni master plan. Naš pristup omogućava organski razvoj High Line-a kao javnog mesta, na način koji održava njegovo jedinstveno fenomenološko iskustvo. High Line će biti ekološka ulica, okružena zgradama nove arhitekture Zapadnog Čelsija, urbanim prostorima i aktivnostima.“ Još uvek nezavršen projekat ogromnog parka, u kome se naizmenično smenjuju sadržaji po „epizodama“ - šetališta, trgovi i botaničke bašte - predstavlja urbanu oazu u srcu grada, dugačku promenadu izdignutu 8 m iznad zemlje, koja će tek postati jedna od najvećih atrakcija Njujorka. Možemo primetiti da su oba pomenuta projekta prošla vrlo neobične i zanimljive razvojne procese do njihovog konkretnog ostvarenja. Ono što je sigurno je da su u svojoj realizaciji postigli vrlo slične rezultate: pružili su gradu i njegovim stanovnicima nove otvorene, javne prostore, kao mesta socijalizacije, rekreacije i opuštanja u obliku urbanih oaza. Dok nam projekat Hypar paviljona pokazuje kako je na najbolji mogući način postignuto da zgrada i otvoreni prostor koegzistiraju zajedno, kao celina, park High Line je mesto koje je i u novom obliku uspelo da sačuva svoju istorijsku vrednost, duh mesta, a ipak da svojim savremenim dizajnom privuče neke nove generacije koje će na ovom prostoru pisati svoju istoriju... Na kraju, umesto zaključka, možemo postaviti pitanje: da li je ideja evolucione strategije nešto što je dešava samo negde daleko, u razvijenom svetu, ili ćemo imati dovoljno snage, volje i želje da slične ideje i projekte sprovedemo i tu, u našem okruženju? 02 I High Line, New York, Manhattan I autori: Diller & Scofidio, James Corner

I izvor: www.panoramio.com (oktobar 2011)


58 I aa_01 I društveni reper

tekst:

TATJANA OSTOJIĆ je diplomirala na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Trenutno zaposlena u projektnom birou “Taenia” u Vukovaru, Hrvatska.

Borovo, mesto koje odoleva vremenu Borovo naselje, uspešno realizovani projekat između dva svetska rata, nastao je pod indirektnim uticajem velikog Le Korbizijea, i predstavlja redak primer sa prostora Kraljevine Jugoslavije koji je izgrađen u duhu svog vremena.

Prema načelima modernog planiranja i u Borovu Naselju dolazi do odvajanja zone industrije od zone stanovanja, dok se između te dve zone nalaze ključne komunikacije i prostor namenjen odmoru i rekreaciji radnika. Kompleks petospratnih fabričkih zgrada građenih u skeletnom armiranobetonskom konstruktivnom sistemu nalazi se neposredno uz Dunav, nasuprot kojima su u

O snazi, značaju i trajnosti duha mesta, svedoči jedno malo

nekoliko nizova, u šahovskom rasporedu, izgradjena 122 tipska

satelitsko naselje sagrađeno 1931. godine na obali Dunava.

stambena objekta od crvene fasadne opeke. Osim stambenih i

Češki industrijalac Tomaš Bata u to vreme otkriva potencijal obale

industrijskih objekata u Borovu su izgrađeni i aerodrom, osnovna

reke za svoj gigantski industrijski kompleks, te oko jezgra fabrike

i stručna škola, društveni dom sa bibliotekom i bioskopom, robna

razvija vrtno industrijsko naselje za radnike, prvobitnog naziva

kuća i stadion.

Batta-vill.

Grad je pretrpeo ratna razaranja i politička previranja u

Kasnije preimenovano po obližnjem selu, Borovo Naselje je

nekoliko navrata, ali se, uz sve to, obnavlja u autentičnom planu

koncipirano prema najvišim svetskim standardima urbanističko-

gradnje i odoleva uticajima savremene arhitekture. Ta činjenica

arhitektonskog planiranja (po njima je podignuto i novo naselje

svedoči o tome koliko ovaj grad odgovara potrebama svojih koris-

Zlin u današnjoj Češkoj Republici). Ono se nameće zatečenoj

nika u obliku koji odoleva vremenu.

lokalnoj tradiciji svojim linearnim planom, kojim se bavio i Le Kor-

Borovo je nastalo zbog industrije i svim svojim segmentima

bizje. Poznati arhitekta je zastupao ideju linearnog industrijskog

je bilo odgovor na nju. Ljudima zaposlenim u Borovu je fab-

grada koji se ne rasipa, te je tridesetih godina posetio grad Zlin

rika predstavljala glavno mesto socijalizacije, mesto okupljanja i

i za njega izradio urbanistički plan. Time je indirektno imao veliki

zajedničkog rada. Tom jednom tačkom stvoren je snažan utisak

uticaj na nastajanje i planiranje Borova u Republici Hrvatskoj.

zajednice, koja je osnovni pečat nekadašnjeg Borova. Fabrika je imala neosporivo značajnu ulogu, kako stvaranjem kapitala koji se ulagao u razvoj grada, tako i svojom simbolikom jer je Borovo bilo poznato zahvaljujući proizvodniji, i do današnjih dana se održao značaj njegovog imena. Ipak, trenutno stanje grada je drugačije nego što je bilo u prethodnom periodu. Bitan momenat je susret dveju generacija ljudi, onih koji su rasli sa Borovom, i novih naraštaja. Istina je da je fasadama od crvene opeke oživljen duh mesta, da se ono i nakon stradanja izdiglo u svojoj prostornoj autentičnosti, ali ipak, život ide drugim tokom. Fabrika, kao “srce” Borova, radi oslabljenim kapacitetima boreći se da povrati nekadašnji sjaj. Time je oslabljena i ljudska zajednica, pa sada ljudi odlaze različitim putevima u svakodnevni-

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


aa_01 I 59

ci života. Sećanja starijih ljudi na Borovo vezuju se prevashodno za način života uz rad, uz fabriku, i u velikoj meri, ona su pozitivna. Nove generacije usvajaju prostor i prilagođavaju ga svojim potrebama. Objekti su se pokazali ugodnim za stanovanje bez obzira na stil života i vremena. Ulična mreža i dalje opslužuje u najboljoj meri sva današnja kretanja. Ljudi ovoga mesta i dalje pronalaze ugodnost stanovanja u toplim kućicama od opeke, bez obzira na razlog i okvir vremena u kome su one nastale. Ovako obrazovan grad se uklapa u gotovo svaki vremenski okvir budući da ispunjava svoju osnovnu funkciju, a to je da ljudima daje utočište i duh zajednice u maloj sredini.

02, 03, 04 I jedan od prepoznatljivih motiva naselja je crvena boja na fasadama, koja se vraća obnavljanjem objekata I foto: Tatjana Ostojić

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


60 I aa_01 I diplomski rad

MARIJA MARIĆ je student master studija “Intermedijalna istraživanja” na Departmanu za Nove likovne medije, Akademije Umetnosti u Novom Sadu. Diplomu Arhitekte – Mastera je stekla tezom “Granično polje arhitekture: Studija međuprostornosti”, u julu 2011. godine, u okviru master kursa “Teorija i kritika u arhitekturi i urbanizmu” na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Svoj rad usmerava ka istraživanju graničnih stanja arhitekture i prostora.

Granično polje arhitekture: studija međuprostornosti

Rad je nastao u okviru master kursa “Teorija i kritika u arhitekturi i urbanizmu” na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, nakon čega je ubjavljen u: 1. Zborniku radova Fakulteta tehničkih nauka, 8/ 2011, Univerziteta u Novom Sadu. 2. InterCAD 2011: Performative Architecture, Beč, Austrija 3. ICBEDC 2011: 5th International Conference and Workshop on Built Environment in Developing Countries Rehumanizing the Built Environment Ključne reči: granica, opna, međuprostor, dematerijalizacija, tranzicija

novu naše vizuelne percepcije grada. Drugim rečima, grad koji vidimo i doživljavamo je sistem prostornih granica koje se zovu arhitektura. Pomenuti nivoi prostora predstavljaju dinamičke, na nivou sopstvenog i uzajamnog, konstantno promenljive kategorije. U sistemu ovih promena, tradicionalna fasada predstavlja zaključak jedne večne podele - prostu strukturu neadaptiranu za funkcionalne i značenjske modifikacije tokom vremena. Ovaj opšti zaključak ukazuje na okrenutost arhitekture historicizmu kao i na tendenciju objekta ka preuzimanju monumentalne uloge. Fasada kao diferencijalna opna se u ovom radu interpretira kao međuprostor koji absorbuje različitosti unutrašnjeg i spoljašnjeg, reagujući kroz proces lične transformacije. Drugim rečima, ukidanjem zida i uvodjenjem prostora formira se prostorna tipologija, svojom pozicijom definisana kao međuprostor, koja predstavlja granično stanje arhitekture pojednostavljene u obliku opne diferencijacije

Ovaj rad se bavi pitanjem fasade kao opne/granice koja

spoljašnjeg i unutrašnjeg. Međuprostor u ovom radu predstav-

razdvaja spoljašnji i unutrašnji prostor. Drugim rečima, ovaj rad

lja platformu uzajamnih procesa: funkcionalnog proširenja

ukida statičku kategoriju zida, i postavlja dinamičku kategoriju

unutrašnjeg prostora pod uticajem sila spoljašnjeg, kao i povratnu

prostora. Novonastali međuprostor postaje platforma uzajamnih

reakciju, značenjsko-estetske promene spoljašnjeg prostora nas-

procesa: funkcionalnog proširenja unutrašnjeg prostora pod utica-

tale usled dejstva unutrašnje transformacije. On je granica koja se

jem sila spoljašnjeg, kao i povratnu reakciju, značenjsko-estetske

prelazi odlukom, nakon čega teorijska pretpostavka zamene zida

promene spoljašnjeg prostora nastale usled dejstva unutrašnje

prostorom, postaje aktivna. Pomenuta teorijska pretpostavka, kao

transformacije. Međuprostor nastaje dematerijalizacijom tradicio-

osnova predloženog rada proizvela je tri prostorna koncepta/as-

nalne ravanske fasade u dve tranzicione opne, zajedno sa pros-

pekta analize pretpostavljenih rezultata:

torom koji se formira na mestu nekadašnjeg zida. 1. Koncept VREMENSKE TRANSFORMACIJE PROSTORA - preisPolazeći od shvatanja građene sredine kao nepromenljive forme sa tendencijom trajanja, ovaj rad uprošćava definiciju

pituje funkcionalnu upotrebu međuprostora. Bavi se korisnikom unutrašnjeg prostora.

fizičke strukture grada u tri nivoa: spoljašnji prostor, unutrašnji

Koncept vremenske transformacije se pojavljuje u vidu

prostor i njihova granica diferencijacije. Zbir ovih granica čini os-

zaključka - arhitektura je prostorna i vremenska kategorija. Traj-

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011


nost je romantična i veštačka struktura, te ova pretpostavka

formalno definisan kao spontani voajerizam grada, što uka- aa_01 I 61

ukazuje na koncept prostorne transformacije kao projektanski

zuje na indirektni pristup zoni privatnosti koji se dešava. Dakle,

podrazumevajuć. Stoga su usvojeni principi prostorne transfor-

umnožavanje odnosa reflektovanog intimnog sadržaja i percep-

macije primenljivi na funkcionalni razvoj međuprostora:

cije ovih sadržaja od strane korisnika javnih prostora omogućava

1) adaptabilnost - mogućnost generalnih promena. Prostorna

indirektnu socijalnu egzistenciju grada.

osobina koja omogućava promene razmere, suštinske unutrašnje organizacije objekta, namene;

REGULACIONA LINIJA PRIVATNOSTI

2) fleksibilnost - otvorenost sistema za kratkoročna prilagođavanja. Promene detalja funkcionalne organizacije, koje ne

Regulaciona linija privatnosti je granica iza koje privatnost istupa svesno. Ovaj rad teži da pomeri regulacionu liniju objekta i

podrazumevaju intenzivne promene karaktera objekta. 3) hibridnost - mogućnost sinteze pomenutih promena kao

liniju privatnosti i da ih razdvoji u dve ravanske strukture, sa ciljem da među njima oformi prostor istupanja privatnosti.

pozitivnog stanja objekta.

Predložena teorijska pretpostavka polazi od kompletne reKoncept vremenske transformacije negira ideju fiksne arhi-

konstrukcije poznatog gradskog prostora. Cilj njenog postavljanja

tekture, u smislu njene prostorne paralize, preispitujući mogućnost

je preispitivanje arhitekture kao granice, i grada kao zbira granica.

fleksibilnosti prostorne strukture, kao i metoda kojima ta prostorna

Zaključak je da je grad kompleksni sistem objekata, ljudi i reakci-

struktura omogućava korišćenje.

ja, te da uklanjanjem regulacija ovih faktora, nastaje prostorno, značenjski i estetski dinamičko rešenje, koje odgovara sistemu

2. Koncept

SUGESTIJE PROSTORNE TRANSFORMACIJE -

preispi-

proširene heterotopije.

tuje upotrebu arhitektonskih i prostornih elemenata u ulozi sugerisanja korišćenja određenog prostora. Bavi se ulogom arhitekte u definisanju prostorno – funkcionalnog okvira. Pojam sugestije prostora podrazumeva mogućnost stvaranja kompletnog doživljaja prostora, na temelju nekompletnih elemenata prostorne kompozicije, koji u svojoj nekompletnosti prostor samo sugerišu. Drugim rečima, redukcija arhitektonskih elemenata koji čine određeni prostor arhitekturom, se u ovom radu pojavljuje kao osnova za istraživanje granica prostornog doživljaja. Prema stepenu fizičke definisanosti razlikujemo prazan, izgrađen i sugestivan prostor. Sugestivan ili redukovani prostor je granično stanje: predstavlja platformu dalje značenjske nadogradnje. Sugestija prostora arhitektonskim elementima, predstavlja skeletnu konstrukciju realnog prostora, koja dalje predstavlja platformu za beskonačne mogućnosti varijacija prostornih doživljaja. Primer: film Dogville (2003) Larsa fon Trira (Lars von Trier). 3. Koncept VIDLJIVOSTI SADRŽAJA – SPONTANI VOAJERIZAM GRADA - preispituje odnos promena unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora

posredstvom međuprostora. Spontani voajerizam grada predstavlja analizu odnosa spoljašnjeg prostora – javnih sadržaja i unutrašnjeg prostora – privatnog sadržaja, posredstvom prostornih tačaka, kojima se omogućava transparentnost ova dva polja. Momenat naslućivanja je temelj koncepta vidljivosti sadržaja i on je u ovom radu ne-

01 I film: Dogville I autor: Lars von Trier I scenografija: Simon Grau


62 I aa_01 I diplomski rad

I Urbanističko-arhitektonsko idejno rešenje sportskog

Marjena Marćiš centra u Kisaču

Spisak diplomskih-master radova u junskom roku:

I

Aleksandra Červenak Studija revitalizacije univerzitetskog parka u Novom Sadu

I

Marija Bogdanov Urbanistička studija revitalizacije parkakod železničke stanice u Novom Sadu

I

Jovana Stanišić Arhitektonska studija predškolske ustanove u Novom Sadu

I

Aleksandar Lukić Istraživanje prostornih odnosa principom parametarskog projektovanja - studija slučaja - Beton hala Waterfront center

I

Marina Mihajlovski Arhitektonska studija filmskog centra

I Studija prostorne postavke „Summerflame“ festivala u

Mirjana Prpa Novom Sadu

I

Branko Morokvašić Arhitektonska studija centra lokalne zajednice u Sivcu, gradjenog po ekološkim principima

I Idejno rešenje rekonstrukcije i dogradnje vojnog kom-

Vesna Tomić pleksa Kušlat

I

Marina Lelea Univerzitetska biblioteka u Novom Sadu

I

Slobodan Jović Analiza odnosa arhitektonskog i digitalnog prostora u savremenim arhitektonskim teorijama - studija slučaja hotela u Kotoru

I Dijana Stuparušić I Studentski kulturni centar po principima „eco-tech“ Strahinja Stankov Bioskop u Zrenjaninu

arhitekture i „pametne“ tehnologije

I

Ivana Knežev Arhitektonska studija oblakodera u Novom Sadu

I

Marija Marić Granično polje arhitekture: Studija medjuprostornosti

I

Mladen Tubić Arhitektonska studija železničkog terminala u Doboju

I

Milan Stevanović Arhitektonska studija kompleksa osnovne škole

I

Svetlana Mihajlović Arhitektonska studija rehabilitacionog i spa velnes centra

I Dimitrije Moro I Parlament Republike Srpske u Banja Luci Biljana Fimić I Studija aktiviranja javnih prostora putem urbane sce-

Dragan Savić Centar za dopunsko obrazovanje u Inđiji

nografije

I

Vladimir Jerković Železnička stanica Novi Beograd- intermodalni koncept Vladimir Kantar Vojvodina Nikola Hristidis Sadu

I

Idejno arhitektonsko-urbanistiško rešenje televizije

I Idejno rešenje klinike za mentalnu higijenu u Novom

Radmila Kulundžić Palanci

I

Arhitektonska studija regatnog centra u Bačkoj

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I

Dimitrije Bugarski Stadion FK Vojvodina

I

Vučeta Vujović Arhitektonska studija prostora za kreativno izražavanje dece, dečiji kreativni centar

I

Ivana Mikšin Univerzitetski kulturni centar

I

Sandra Popović Sportsko-turistički kompleks na Borkovcu kod Rume

I

Tatjana Ostojić Univerzitetska biblioteka u Novom Sadu

I

Sara Šćekić Potencijali rečne obale i strategija regeneracije obale Dunava kod Apatina

I

Aleksandar Bede Urbanistički konflikt kao potencijal grada: Primer rekonstruisanog fragmenta Železničke ulice u Novom Sadu

I

Tatjana Jovanovski Revitalizacija Golubačke tvrđave

I

Mina Mijović Pozorište mladih u Podgorici

Spisak diplomskih-master radova u septembarskom roku:

I

Ksenija Međo Urbanistička studija trga- transformacija Tiršove ulice u zrenjaninu u trg

I

Neven Dobrodolac Arhitektonska studija tipskog- regionalnog aerodroma „Subotica-Bikovo“

I

Marko Popović Arhitektonska studija socijalnog stanovanja u Zrenjaninu

I

Mirjana Milovac Arhitektonska studija predškolske ustanove u Novom Sadu

I

Biljana Puač Centar 45 Draženka Bjelaković Sadu

I

I Arhitektonska

studija Medija centra u Novom

Milica Milić Arhitektonska studija dvojnih kuća

I

Vladimir Mijović Hotelski kompleks na Fruškoj Gori

I

Marko Jovanović Principi primene generativnog dizajna baziranog na analizama performansi

I

Jasmina Kozarski Železnička stanica u Novom Sadu

I

Jovana Ivković Vertikalna farma

I

Dijana Apostolović Studija pristupačnosti javnih prostora na primerima Novog Sada

I

Srđan Aleksić Arhitektonska studija manastirskog kompleksa Prosečnik na Vražjem kamenu

I

Milenko Saravolac Rekonstrukcija Železničke stanice na Novom Beogradu Ana Todorović „Spa-Wellnes“ hotel na Paliću

I

I

Vladana Simović Arhitektonsko- urbanistička studija interpolacije Arhiva grada Novog Sada u industrijski kompleks na Podbari

I

Tamara Halavanja Projekat jednoporodičnog kompleksa kuća u nizu


Konkurs u najavi TEMA: Konkurs za najbolji semestralni projekat , bachelor ili master rad sa područja arhitekture, urbanizma, enterijera i industrijskog dizajna PRAVO UČEŠĆA: Pravo učešća imaju samo studenti osnovnih akademskih i master studija sa područja Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Konkursni rad ne sme da je stariji od godinu dana. OBAVEZNI PRILOZI: • Poster: Tehnički prikaz(i) projekta (osnove, preseci, situacija, rendering …). Format A0 (100 * 70). Broj postera: maksimum 2 (dva). • Opis rada: do 1800 znakova, sadrži šifru autora, nazive korišćenih softvera (preporučuje se izrada projekata i rendera u ArchiCAD-u i Artlantis-u) i saglasnost da se rad može koristiti u marketinške svrhe bez ograničenja uz obavezno navođenje autora. • Ključ za šifru rada. PRAVILA KONKURISANJA: • rad je imenovan nazivom rada i šifrom autora. Šifra se formira od jednog slova i 4 cifre (xnnnn).

VAŽNI DATUMI: • Početak konkursa 1. decembar 2011 • Radovi trebaju biti poslati najkasnije do 1. oktobra 2012. • Rezultati konkursa biće poznati 15. oktobra 2012. • Mesto i vreme Izložbe i dodele nagrada biće naknadno objavljeni. NAGRADE KONKURSA: Organizovanje izložbe svih radova i objavljivanje rezultata u elektronskim medijima. Ostale nagrade će biti objavljene na sajtu organizatora Konkursa (hicad.rs). STRUČNI ŽIRI: • hiCAD – 1 član • Arhtektonski fakulteti (dva člana) • Arhitektonski časopisi (jedan član) • Društva arhitekata (jedan član) KRITERIJUM IZBORA: • Originalnost ideje • Umetnička poruka • Nivo tehničke izrade projekta ORGANIZATORI: • hiCAD

• svaki učesnik Konkursa može poslati samo jedan rad

• Arhtektonski fakulteti

• učesnik Konkursa mora da koristi legalan softvera (komercijalnu ili

• Arhitektonski časopisi

studentsku verziju) za izradu arhitektonske dokumentacije i vizualizacije. Za ArchiCAD i Artlantis registracija studentske verzije se vrši na MyArchiCAD.com. • autori Konkursa i članovi stručnog žirija nemaju pravo učešća u Konkursu • svi poslati radovi koji ne ispoštuju navedene uslove biće diskvali-

• Društva arhitekata Odluka stručnog žirija o pobednicima je konačna. Za nagrade garantuju organizatori, pre svega hiCAD. Adresa za slanje radova i sve informacije hiCAD, d.o.o.

fikovani.

21000 Novi Sad, Puškinova 17

NAČIN SLANJA RADA:

tel. +381 21 63 68 499

a) ELEKTRONSKI • kompletan materijal uplodovati na neki FTP server ili poslati narezani DVD koji sadrži: jedan poster, opis rada i poseban fajl sa nazivom: Sifra xnnnn. Fajl mora da je zaštićen passwordom. Fajl Sifra xnnnn sadrži: ime i prezime autora, adresa, e-mail adresa i kontakt telefon). • Poslati mailu sa passwordom. b) POŠTOM (PTT, BRZA DOSTAVA) • Štampani materijal (do dva postera, opis rada i kovertu) treba upakovati u zaštićenu rolnu. Na koverti jasno napisati: „Podaci o autoru šifra xnnnn“ i upakovati list na kome je napisano: ime i prezime autora, adresa, e-mail adresa i kontakt telefon. Poželjno ceo materijal snimiti na DVD. 01 I Econia Business Park I Ecological Office Building I C&J Architects

I Helsinki, Finland I Projekat je rađen u ArchiCAD-u

mail: hicad@sbb.rs


Rečnik pojmova I

Oči ulice I termin je u svakodnevni govor uvela Džejn Džejkobs (Jane Jacobs), a odnosi se na ljude, kao najvažniji element grada. Bez očiju koje je posmatraju, nema ni ulice; na taj način ona postaje samo saobraćajni pravac za kretanje i ništa više. Bilo grada I reč bilo odavno je zamenjena stra-

nom rečju puls. Bilo ili puls, čini se da ga gradski prostori sve više gube. Osećamo da je naša dužnost da ovu reč vratimo u svakodnevni govor, ali i još veću dužnost da našim gradovima vraćamo bilo. Termin je preuzet iz podnaslova prvog srpskog izdanja knjige Smrt i život velikih američkih gradova.

Društveni reper

I

reper kao tačka orijentacije i okupljanja u prostoru uglavnom se svodi na vizuelni element – formu koja je lako pamtljiva i koja vizuelno „odskače“ od okoline. Međutim, pored takvih, vizuelnih repera, postoje i društveni – prostorna obeležja koja, pored vizuelnih karakteristika, „vrve“ od života, od ljudi koji na njima/pored njih borave. Ovakvi reperi su mnogo značajniji jer nisu samodovoljne arhitektonske strukture odvojene od ljudi, nego su pristupačni i otvoreni za svakog.

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad

Telefon: 021/450-810 Faks: 021/458-133 E-mail: ftndean@uns.ns.ac.yu Veb sajt: www.ftn.ns.ac.yu


aa_architectural approach