___________________________________________________________________________________
Piše: Tihomir Stuhne
AHILOV USKLIK
N
a uglu južnog dela upliva reke u zavesu tame nastaje neoprostiva tama tišinom zanesena. Takmiče se struje palog Hada sa naoštrenim pogledima Posejdona koji je Zeusovo bratstvo opravdao lojalnošću. Svaki drugi moreplovac u svrhu svoje bezbednosti nosi dva novčića za lađara koji vodi večnim počincima između zemljanog vazduha vatrom. Nedostupnost Apolonovih peta je nedvojbena u ovim momentima tranzitnih kretanja u neke nove integrativne opuse. U tim situacijama Had postaje sličan u svojoj boji nemim posmatračima. Da bi Had bio slobodni Zeusov brat u vidu personalnog integriteta potrebno ga je lišiti odgovornosti koju nosi sa sobom kao sin iste majke. Hera je još uvek doduše u drugoj formi privržena božanstvu raskoša. Olimp više ne svetli sjajem već čuti zvucima sa one poljane gde je pao Prometej sa vatrom njegovom. Ponovno se netko priseća tisane onog dana Hektorovog otkupljenja greha i borbe za čast kraljevstva na obroncima Troje ukrašene Suncem bisera s mora koji donosi Mirmidonce Ahilove. Tko će sada biti Patroklo, loše naučena imitacija herojske kretnje unutar prostora. Sada se borba ne dešava izvan već unutar rascepa na hrpu nasloženih ličnosti. Svi nosimo šarm Parisa u onoj večeri u društvu Menelaja, Agamemnona i večnih duhova u lepoti Helene koji se smeju iz zlatnih bokala dok kašike u slobodnom padu padaju u mast natopljenu mirođijama spartanske večnosti. Vreme je počinka na vratima Atene iz pravca Maratona.
Četrdeset hiljada suza za svaki korak u nošenju vesti i padu u večnost. Svakih četrdeset godina povratak unazad kroz prostor neprevaziđenog koraka čuteći u nemilosti. Ustaje Prometej da vrati vatru na mesto odakle je potekla da spreči osvetu bogova. Jer služimo svake sekunde jeftinijim spoznajama bez korena u patosu na koji gromoglasno padamo. Ahil uskliče vadeći strelicu iz pete. Biće samo nepokretan, ali će živeti od sećanja u ličnim retrospektivama bez jutra.
12