Лаколетом се улази и у циклус „Рефрени“. У њему Жељко доказује и остварује законитост стиха: Поезија је само оно што се може певати! Да би се песма отпевала, она мора имати уређену унутрашњу структуру, мелодичност, тонску нит и певљиву риму. Ови сачинитељи су веома битни за успешни песмопев, и то песник очигледно веома добро зна и примењује у песми „Херцеговино“: Остависмо твоја брда, поносита земљо тврда, ал' још срце чезне силно, вољена Херцеговино. .................................................................................... Да би уследио и наставак који је вредан наших земаља: /Ђе гуслама трепти струна, да се памти историја, Немањића воли круна, Црна Гора и Србија/. Свевиди и свезнајни Филип Вишњић би засигурно оваквим ст иховима био узнесен и надахнут, па би их и одсвирао за поколења која пристижу. Управо је у томе величина творца стихозбирке – он национу и земљи дарује стихове који имају дубоку продорност кроз народ и свест племена и родова, тако да песмом залази у сваку животну сферу, пору и бит. Поједини стихови исијавају суштаствену лепоту и мислим да их неко треба отпевати, зарад опште добробити народа. Катрени из песме „Винска цеста“ су заиста звучни и примамљиви: Гледала их лијепа Анђа, са прозора ате броји, пита сунце што се рађа, јесу ли то свати моји. .................................................................................... Цела песма коју поменух је створена руком човека који зна шта је мелодија, а ова двадесет-четворостихница једноставно вапи за народним инструментом и вештим гласом певача: /Винском цестом преко моста, потковица стоји јека, загледана Анђа оста, да караван нови чека/. Из „Рефрена“ Жељко нас уводи у наредни циклус који је именовао „Десетерац“. Овај циклус, а и само му име каже, сачињен је од две десетерачке у такту хармонизоване песме – поеме, односно две химне: „Родном селу Жабици у походе“ и „Унук ђеду исповијест даје“. Ако ослушнемо: /Танка струно затрепери јасно, жеља ми је запјевати гласно, нек' одјекне около Љубиња, пробуди се брдо Радовиња/, одмах на почет ку песме осети се животно-историјски тоналитет. Чојство и јунаштво блесну искрама, а што се дубље залази у песму, откривају се све више Црна Гора, Требиње, каменосилна села и родогрудно небо. Песма је саткана од мноштва слика, података, бравура, а казивање је обогаћено толико да се кроз пев осликава једно време, као и тежина и лепота бивствовања на тим племенитим просторима. Такође и у песми „Унук ђеду исповијест даје“ наставља се десетерачко снажно певање које подсећа на пој наших предака и јунака који су уз гусле овековечили догађаје. Легендарни, храбри Војвода Ђујић је чак песнику зашао у неке стихове, док главни јунак песме тражи гроб свог истокрвника, надајући се да светле кости у далекој земљи нису постале трулежне, већ вечите и свете. Даље: /Опрости ми што су србомрсци, учили ме да те онда мрзим.../ Ет о колико је ист ине, болопат ње и чак т рагедије једног народа Жељко Сулавер уплео кроз књиговез. Горка је истина саткана кроз стихове о србомрзитељима и душманима, а сваки песник јесте одговоран за чување историје и народа – Жељко и то зна! Сачинитељ ове књиге, Жељко Сулавер у стихозбирци је дотакао све битне, градивне теме: љубав, живот, чежњу, родољубље, истинољубље. Присет ио се свог завичаја, овековечио Црну Гору и Србију, а кат ренима и сонетима прецизно, надахнуто и проницљиво оживео је нека заборављена времена. Десетерачким легурама при крају књиге оденуо је претке у светлило и око главе им обавио неугасни нимбус-ореол, који и читаву књигу „Срећокопи“ обасјава и даје јој сунчано-топли призвук једног истинског песника и добротвора. Показао нам је Жељко да подједнако добро влада лексиком, метафором, бравурама и изграђеним стилом је доказао да му од оловке одлично иду и катренске спреге, као и сонети, па и десетерци, који се у таквом облику све ређе користе. Тематски је песник разноречивошћу обогатио поезију и његове теме су далекосежне, шаробојне и покривају све друштвене сегменте који су битни за Човека – поетољуба. Из свих претходних закључака и детаља коначно је и јасно да је књига поезије „Срећокопи“ дело и остварење човека који пожртвованошћу и трудом зрачи пламом вредног писца. Књига ће оставити на читаоце свакако јединствен печат, јер Жељкова поезија садржи све елементе који су неопходни за бистре и течне стиховне капљице. Мора се знати и то – поезија је само за јаке људе и за оне који су жељни истине и сазнања, ако сте баш ви такви, ову књигу ставите на јастук, или на најближу полицу, сто... Крај узглавља.
ZVEZDANI KOLODVOR | 93