Na početku, ne mogu a da ne primetim da ova polu-subverzivna izložba/akcija/performans pomalo ne podseća na „Salon odbijenih“, s obzirom na činjenicu da ni BURA, ni O3ON, a ni moje matično udruženje ART-ZOOM nisu podržani na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture. Nadam se da će se i naše sudbine kretati u istom pravcu kao i sudbina „odbijenih“ impresionista pre skoro 200 godina.
Izložba Should I Stay or Should Go / Biti ili ne biti na jednom mestu okuplja 16 autora čiji radovi predstavljaju raznovrsne načine umetničkog izražavanja, osobene poetike, govore drugačijim jezicima i izvedeni su u različitim medijima i drukčijim tehnikama. Ono što ih povezuje jeste aktuelizacija dileme odlaska ili ostanka u mnogostrukim kontekstima, bilo da se radi o odlasku ili ostanku u zemlji (pitanje emigracije), napuštanju emotivnih veza – bile one toksične ili ne (porodica, prijatelji, partneri), napuštanju sećanja i okretanju ka budućnosti ili odustajanju od budućnosti kao takve (suicid). Projekat se može smestiti i u šire okvire globalizacije (neo-kolonizacije?) i bekstva iz/od nje. U katalogu, predstavljene radove povezuju i citati od Clasha i Šekspira, preko Partibrejkersa i Led Zeppelina do Alekse Šantića i nove makedonske narodne muzike. Prvobitno postmodernistički, a zatim i savremeni princip lingvističkog pluralizma (odnosno činjenica da je danas u umetnosti sve dozvoljeno) i bukvalno i figurativno objedinjuje radove u celinu skladno osmišljenog projekta.
Izložbom Should I Stay or Should I Go / Biti ili ne biti umetnici kreiraju „sigurno mesto“ za svoje dileme, u okviru koga ostvaruju povezanost sa sebi sličnima, problematizujući savremeni trenutak. Performans zakazan za sutra, tokom koga će umetnici deliti kataloge /„pasoše Art free zone“ slučajnim prolaznicima i migrantima, egzistira na nivou imaginarnog i imaginativnog rešenja njihovih dilema. Time se početni fatalizam iskazan u drugom delu naziva izložbe (Biti ili ne biti) usled straha od konačnosti odluke / pogrešnog izbora menja stvaranjem zone u kojoj učesnici nisu ni na šta naterani i u kojoj je sve moguće. Iako su ovakve akcije već viđene (a šta nije?), performans BURE duboko koegzistira sa sadašnim trenutkom osećaja neslobode, ograničenog kretanja i nesigurne budućnosti.
Svaki izbor donosi sa sobom i nešto loše (Damn if you do, damn if you don't) – to loše je „kočnica“ u odlučivanju i ostavlja nas da lebdimo u međuprostorima neodlučnosti, u iščekivanju nekog Deus ex machina koji će skinuti teret sa naših leđa i odlučiti umesto nas. Zbog toga i završavam citatom poslednje strofe pesme grupe Clash iz naziva izložbe:
If I go, there will be trouble, and if I stay it will be double. So you gotta let me know
Should I stay or should I go.
Ivona Fregl