Homo Sacer (Прецизни механизам) / Homo Sacer (Precise Mechanism)
2022, уљани стик и уље на платну / oil stick and oil on canvas, 200×135 cm
Trágala Perro (Homo Sacer)
Ако гледамо потпуно одрасле људе и запазимо како је крхко наше тело, које, када нестаје, сва снага, животност и мудрост нестају с њим, и како је лако и најслабијем човеку да убије најјачег; видимо да нема разлога зашто би и најјачи човек сматрао да га сопствена снага
штити од других. Једнаки су они који могу учинити исте ствари један другом: и они који могу
највише наудити, то јест убити, могу да направе један другом исто.
Томас Хобс (Thomas Hobbes), Човек и грађанин
Субјекат дубоко интимних, аутобиографских радова снажног експресивног визуелног израза које
Горан Јуреша представља у оквиру изложбе Тrágаlа perrо је деконструисано или реконструисано тело. У Јурешиним цртежима из 2019. и 2020. године тело је фрагментирано и стилизовано до апстракције, док је на каснијим радовима присутан повратак фигурацији – мушком телу које је углавном изоловано, док се на аутопортретима налази у присуству зеца (симбола страха). Сва тела су провидна, те посматрач може истовремено да види и њихову спољашњост и унутрашњи садржај. Колажни радови представљају разломљене људске фигуре у различитим акцијама, упућујући на уметникова размишљања о распарчаном телу које је ипак покретно и функционише.
Нужност визуелног исказа унутрашњих осећаја Јуреша уобличава енергичним гестуалним потезима и аналитичким истраживањем емоција или разлога њиховог недостатка. Безнадежне, грубе форме сирове снаге дефинисане најчешће основним бојама: црвеном, жутом, плавом, као и црном на белој позадини, додатно наглашавају јачину и експресивност израза. Субјективна осећања огорченог уметника који посматра данашње друштво резултирају дубоко емотивним уметничким делима. Иако аутобиографски, радови укључују и политичке, социјалне и културне аспекте јер истражују природу страдања друштва и културе усред хаоса бесконачне транзиције.
Јуреша човека кога неуморно изнова црта и слика означава термином мој човек. Мој човек је уметников алтер-его, Агамбенов homo sacer, (Giorgio Agamben, Homo Sacer – Sovereign Power and Bare Life, 1995) прогнаник, човек коме је све одузето, кога свако може некажњено да убије, али не сме да буде принесен на жртву (нити да се сам жртвује за виши циљ или идеале) јер му је и то право одузето. За Агамбена, жртвовање је диспозитив (механизам) који профано претвара у
сакрално, док је контрадиспозитив жртвовања профанација. Мој човек обитава на ничијој земљи, у процепу између два система, сакралности и профаности, система вредности у коме је одрастао и у коме су многе ствари биле „свете“ и данашњег система вредности у коме више ништа није свето. Ова два система су дијаметрално супротна један другом, те представљају обрнуто пропорционалну бинарну опозицију – што је особа лошија на скали вредности првог система, то се налази на вишим друштвеним позицијама данашњице у којој се цене бескрупулозност, стицање власништва и профита, као и последично успостављање моћи/власништва над другим људима, и обратно – што више квалитета првог система човек поседује, то је ниже на лествици другог. Данашњи систем
(корпоративни постнеолиберални капитализам) протерује људе првог система „као псета”. Тиме, мом човеку једино остаје, како га Агамбен назива, „голи живот“, живот на који не може сам да утиче јер зависи искључиво од воље других, „суверена“, господара живота и смрти. Стање данашњице у односу на његов систем вредности је Агамбеново „ванредно стање“, „логор“ у коме ништа не подлеже законима/етичким нормама, те је у њему све могуће. Мој човек је васпитаван у другачијем систему вредности, тако да у логору нити жели, нити уме да функционише. Он је, за данашње друштво, не само нефункционална и некорисна, већ и субверзивна јединка.
Јасна је уметникова паралела између мог човека и Марсије који се усудио да изазове бога Аполона (суверена) на такмичење у музици (уметности) и због тога завршио жив одран, док је његова кожа обешена на грану као опомена другима, али и као демонстрација моћи богова. Ипак, сваки пут када би се у близини чула музика, Марсијина кожа би заиграла, настављајући свој други живот.
И
Агамбен такође говори о идеји „два живота у једном телу“ – управо тај други, алтернативни живот који о(п)стаје после смрти (у овом случају не физичке, већ распарчавања менталног и емотивног тела) истражује и у својим радовима надограђује Горан Јуреша. У овом светлу, морамо да се запитамо шта заправо детерминише смрт Човека – смрт рација или емоција, когнитивна смрт или емотивна смрт? Да ли је човек који не осећа ништа и даље Човек јер је још увек способан да размишља, или постаје не-Човек, као што се човек који не размишља већ само осећа претвара у «животињу»? Промишљање „куда даље“ (које Јуреша дефинише као „отпорност насталу у понору“) и прихватање сопствених емотивних реакција јесу оно што мог човека и даље чини Човеком. Мој човек упркос свему наставља да живи, тачније речено животари тако прогнан, поломљен и погрешно (само)састављен, очајан, док у себи кључа и вришти уз незаустављиво бујање осећаја отпора према дистопијском симулакруму света и друштва у ком се нашао. Мој човек не изазива сажаљење, већ саучесничку емпатију јер артикулише оно сто се многима од нас догађа. Стога, мој човек прераста из личног у колективни алтер-его.
Назив изложбе „Trágala perro“ (Гутај, псето!) потиче од истоимене Гојине (Francisco de Goya) графике из циклуса Los Caprichos. Иако би се на први поглед помислило да је мој човек приказан у Јурешиним радовима то псето које мора све да прогута, француски филозоф Ален Бадију (Alain Badiou) нам пружа другачији поглед на ситуацију. У својом есеју О мрачном слому (1991), Бадију помиње Сартрову (Jean-Paul Sartre) изјаву да је „сваки антикомуниста псето“ (Tout anticommuniste est un chien!), указујући да се данас у западној цивилизацији сматра управо супротно, да су „сви комунисти псета“; Бадију својим размишљањима дискредитује другу тезу и доказује тачност прве, указујући да су „псета“ сви они који негирају потенцијалне добробити неког будућег „комунизма“, не Стаљиновог, руског типа, већ комунизма као Марксове филозофске идеје идеалног друштва, парадоксално базираног и на вредностима француске буржоаске револуције: слободи, једнакости, равноправности (liberté, égalité, fraternité). Бадију сматра да су „псета“ сви они којима би такав праведнији поредак штетио, а то су бескрупулозни Агамбенови „суверени“ данашњице.
Мој човек, иако ментално и емотивно поломљен и израњављен и даље функционише у својој фрагментарности. Његови квалитети нису материјални већ етички, морални, филантропски, хуманистички и интелектуални, те настављају да живе чак и после његове смрти. Управо због својих квалитета, мој човек је неуништив.
Trágala, perro.
gjuresa@yahoo.com
Завршио је основне и магистарске студије на Академији Уметности у Новом Саду. Докторат из уметности одбранио је на истој установи. Запослен је као редовни професор на катедри за графичко инжењерство на Факултет техничких наука у Новом Саду. У значајнија самостална
излагања спадају изложбе Сликовна жртва - слике, цртежи и колажи (2006-2014), (кустос Никола
Шуица) у Музеју Савремене Уметности Војводине у Новом Саду, као и изложба Слике и цртежи (2004.) у Ликовној Галерији Културног центра Београда. Излагао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. У оквиру београдске галерије Звоно излагао је четири пута самостално. На две последње изложбе које су се одржале у галерији (Idée noires или Анатомија – географија, слике и колажи, и Уточиште изјеша - слике и цртежи.) представио је ликовну идеју коју негује и у садашњем раду. Путем дубоко интимних, аутобиографских радова аутор наставља да се бави деконструисаним или реконструисаним телом, човеком којем је у данашњем свету једино преостала његова телесност.
Радови уметника налазе се у збирци музеја Савремене уметности Војводине, колекцији Дражовић и многобројним приватним колекцијама. За часопис Нова Мисао написао је десетине текстова који истражују ликовне феномене који се јављају у опусима одабраних актера светске савремене
ликовне сцене. Културни центар Војводине “Милош Црњански” издао је Јурешину књигу Насиље над другим: од историјске слике до савремене уметности (2021.) која се бави узрочно последичном везом друштвеног насиља и бављењем том темом у оквирима савремене уметности. О његовом раду објављене су две публикације: Сликовна жртва / The Pictorial Offering (Нови Сад: Музеј савремене уметности Војводине, 2014.) и Историја чоколаде / History of Chocolate, (Нови Сад: Бел Арт Галерија / Београд: Звоно Галерија, 2013.). О Јурешином раду писали су еминентни историчари уметности укључујући Ирину Суботић, Јована Деспотовића, Николу Шуицу и Ивону Фрегл.
Homo Sacer 2022, воштани блок на папиру / wax stick on paper, 100×70 cm
Homo Sacer (Maрсија) / Homo Sacer (Marsyas)
2022, уљани стик и уље на платну / oil stick and oil on canvas, 235×155 cm
Sayburc (Човек између две звери) / Sayburc (Man Between Two Beasts) 2023, уљани стик и уље на платну / oil stick and oil on canvas, 235×155 cm
gjuresa@yahoo.com
He completed his undergraduate and master’s studies at the Academy of Arts in Novi Sad. Defended his doctorate degree in arts at the same institution. Is employed as a full professor at the Department of Graphics engineering at the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad. Among his more significant solo exhibitions are Pictorial Offering - Paintings, Drawings and Collages (2006-2014), (curated by Nikola Šuica) in the Museum of Contemporary Art of Vojvodina in Novi Sad, as well as the exhibition Pictures and Drawings (2004) in the Belgrade Cultural Center Art Gallery. Exhibited at numerous group exhibitions in the country and abroad. Had four solo shows in the Belgrade gallery Zvono. At two of the last exhibitions that took place in that gallery (Idée noires or Anatomy - Geography, Paintings and Collages, and Utočište izješa - Paintings and Drawings) he presented an artistic idea that he nurtures in his current work. Through deeply intimate, autobiographical works, the artist continues to deal with the deconstructed or a reconstructed body, with man who in today’s world only has his physicality left.
Goran Jureša’s works are in the art collection of the Museum of Contemporary Art of Vojvodina, collection Dražović and numerous private collections. He wrote dozens of texts for the magazine Nova Misao that explore artistic phenomena that appear in the works of selected artists from the global contemporary art scene. The Miloš Crnjanski Cultural Center of Vojvodina published Jureša’s book Violence Against the Other: from historical painting to contemporary art (2021), which deals with causality between social violence and dealing with that topic within the framework of contemporary art. Two publications were published about his work: Slikovna žrtva / The Pictorial Offering (Novi Sad: Museum of Contemporary Art of Vojvodina, 2014) and The History of Chocolate, (Novi Sad: Bel Art Gallery / Belgrade: Zvono Gallery, 2013). Eminent art historians including Irina Subotić, Jovan Despotović, Nikola Šuica and Ivona Fregl wrote about Jureša’s work.
For if we look on men full-grown and consider how brittle the frame of our humane body is (which perishing, all its strength, vigour, and wisdom itself perished with it) and how easy a matter it is, even for the weakest man to kill the strongest, there is no reason why any man trusting to his own strength should conceive himself made by nature above others: they are equals who can do equal things one against the other; but they who can do the greatest things, (namely kill) can do equal things.
Thomas Hobbes, Man and CitizenThe subject of deeply intimate, autobiographical artworks of strong expressive visual expression that Goran Jureša displays at his exhibition TrágalaPerro is a deconstructed or reconstructed human body. In Jureša’s drawings from 2019 and 2020, the human body is fragmented and reduced to abstraction, while in later works of art, the artist returns to figuration, namely the male body that is predominantly isolated, while in self-portraits it is accompanied by a rabbit (a symbol of fear). All bodies are transparent; the observer can simultaneously see their exterior and interior content. Collage works represent broken human figures in various actions, referring to the artist’s thoughts on a dismembered body still moving and functioning.
Jureša shapes the necessity of visual expression of inner feelings with energetic gestures and analytical research of emotions or the reasons for their lack. Hopeless, rough forms of raw power, usually defined by primary colours black, red, yellow, and blue on a white background, additionally accentuate manifestations of strength and expressiveness. The subjective feelings of a disappointed artist observing today’s society result in deeply emotional works of art. Although autobiographical, the works embody political, social, and cultural aspects as they explore the nature of tribulation that society and culture is exposed to amid the chaos of an endless transition.
He designates the man he keeps tirelessly drawing and repeatedly painting using the term my man My man is the artist’s alter ego, Giorgio Agamben’s homo sacer (Giorgio Agamben, Homo Sacer – Sovereign Power and Bare Life, 1995), an exiled man, a man who has been deprived of everything, whom anyone could kill with impunity; still, he must not be sacrificed, nor sacrifice himself for a higher goal or ideals) as he has even been deprived of that legal right. For Agamben, sacrifice is a dispositive (mechanism) that turns the profane into the sacred, while the counter-dispositive of sacrifice is secularisation. My man lives on no man’s land, in the gap between sacredness and secularity systems, the system of values in which he grew up and in which many things were ‘sacred’ and today’s value system in which nothing is sacred anymore. These two systems are opposed to each other and represent an inversely proportional binary opposition: the worse a person is on the scale of values of the first system, the higher his social position in today’s system in which unscrupulousness, acquisition of property and profit, and consequently acquired power/ownership of other people are valued, and vice versa – the more quality
of the first system a person has, the lower he is on the ladder of the second. Today’s system (corporate post-neoliberal capitalism) expels people of the first system as if they were stray dogs. Thus, my man is left only with what Agamben refers to as bare life, which he has no influence on because he depends solely on the will of others, sovereigns, masters of life and death. Compared to his value system, the present-day is Agamben’s state of exception, a concentration camp in which nothing is subject to laws/ ethical norms and wherein everything is possible. My man was raised in a different system of values and is neither willing nor capableof functioning in the concentration camp. In today’s society, he is not only a dysfunctional and useless individual but also a subversive one.
The similarity between my man and Marsyas is obvious: Marsyas dared to challenge the god Apollo (sovereign) to a competition in music (art) and therefore ended up flayed alive; Apollo has Marsyas’s skin hung on a branch as a warning to others and also as a demonstration of the power of gods. However, the skin of Marsyas would start dancing whenever music was nearby, enjoying its second life.
Agamben also speaks about the idea of two lives in one body – in Goran Jureša’sworks, the artist explores and upgrades precisely that other, alternative life that remains after death (in this occasion, not physical death, but the fragmentation of mental and emotional body). In this context, we must ask ourselves what determines the death of Man – the dying of rational mind or emotion, cognitive death or emotional death? Is a man who does not feel anything still a Man because he is still capable of thinking, or does he become an un-Man, just as a man who does not think but only feels turns into an ‘animal’? Considering ‘where to go next’ (which Jureša defines as ‘resistance emerging from the abyss’) and accepting one’s emotional reactions are the elements that make my man still a Man. Despite everything, my man continues to live, or more precisely persists, broken and erroneously self-reconstructed, desperate, at the same time silently raging and screaming with an unstoppable flourishing of feelings of resistance to the dystopian simulacrum of the world and society in which he found himself. My man does not provoke pity but complicit empathy because he articulates what is happening to many of us. Therefore, my man r ises from a personal to a collective alter ego.
The exhibition title Trágala Perro (Swallow it, dog!) comes from the eponymous Goya’s print from his series Los Caprichos. Although, at first, it would seem that my man depicted in Jureša’s artworks is the dog that has to swallow everything, the French philosopher Alain Badiou gives us a different point of view on this situation. In his essay Of an Obscure Disaster (Alain Badiou, D’un désastre obscure, 1991), Badiou considers Jean-Paul Sartre’s statement that ‘every anti-communist is a dog’ (Tout anticommuniste est un chien!), pointing out that in today’s Western civilisation, the opposite is considered – that ‘all communists are dogs’. In his analyses, Badiou discredits the second thesis and proves the accuracy of the first, indicating that ‘dogs’ are all those who deny the potential benefits of a future ‘communism’, not Stalin’s, Russian type, but communism as Marx’s philosophical idea of an ideal society, paradoxically based as well on values of French (bourgeois) revolutions: liberty, equality, fraternity (liberté, égalité, fraternité). Badiou judges that ‘dogs’ are all people who shall be harmed by such a more equitable order, i.e., today’s unscrupulous Agamben’s ‘sovereigns’.
Although mentally and emotionally shattered and wounded, my man still functions in his fragmentary condition. His qualities are not material but ethical, moral, philanthropic, humanistic and intellectual by nature, and they continue to live even after his death. Precisely because of his qualities, my man is indestructible.
Trágala, perro.
ИЗДАВАЧ
ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА «БЕОГРАД»
Косанчићев венац 19, Београд, Србија
Тел/факс 011 30 33 923
Тел 011 32 87 325 office@galerijabeograd.org www.galerijabeograd.org
Главни и одговорни уредник
Михаило М. Петковић, директор институције
Кустоси Јелена Кривокапић Сања Тодосијевић
Ликовни уредник Драгица Вуковић
Уметнички савет Бранко Раковић Александар Лека Младеновић Горан Десанчић
Tекст у каталогу Ивона Фрегл
Превод Ивона Фрегл Ванда Перовић
Дизајн Жолт Ковач
Фотографија
Јелена Ковачевић Воргучин
Штампа
Грид студио доо, Београд
Тираж 150
EXHIBITION SUPPORTED BY SECRETARIAT FOR CULTURE OF THE CITY OF BELGRADE
PUBLISHER
GALLERY «BEOGRAD»
Kosančićev venac 19, Belgrade, Serbia
+ 381 11 30 33 923
+ 381 11 32 87 325
office@galerijabeograd.org
www.galerijabeograd.org
Editor-in-chief
Mihailo M. Petković, director
Curators
Jelena Krivokapić
Sanja Todosijević
Art Editor
Dragica Vuković
Art Council
Branko Raković
Aleksandar Leka Mladenović
Goran Desančić
Text in catalogue
Ivona Fregl
Translation
Ivona Fregl
Vanda Perović
Design
Žolt Kovač
Photography
Jelena Kovačević Vorgučin
Printed by Grid studio, Belgrade
Print run 150
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 75.071.:929 Јуреша, Г.(083.824) 75(497.11)"20"(083.824)
ЈУРЕША, Горан, 1973Горан Јуреша = Goran Jureša : Trágala Perro (Homo Sacer) : Продајна галерија "Београд", мартаприл 2023. / [текст у каталогу Ивона Фрегл = text in catalogue Ivona Fregl] ; [превод Ванда Перовић, Ивона Фрегл = translation Vanda Perović, Ivona Fregl] ; [фотографија Јелена Ковачевић Воргучин ; photography Jelena Kovačević Vorgučin]. - Београд : Продајна галерија "Београд" = Belgrade : Gallery "Beograd", 2023 (Београд : Грид студио). - [14] стр. : илустр. ; 22 x 22 cm
Тираж 150. - Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Биографски подаци о уметнику.
а) Јуреша, Горан -- Слике -- Изложбени каталози COBISS.SR-ID 109913865
Насловна страна / Front cover
Homo Sacer (Trágala perro)
2022, воштани блок на папиру / wax stick on paper, детаљ / detail 100×70 cm
Последња страна / Back cover
Homo Sacer (Trágala perro)
2022, воштани блок на папиру / wax stick on paper, детаљ / detail 100×70 cm
Човек са гујом се игра / Man With the Snake Plays 2023, уљани стик и уље на платну / oil stick and oil on canvas, 170×120 cm
www.galerijabeograd.org
