Dragoslav Krnajski, Metamorfoze KATALOG

Драгослав Крнајски Метаморфозе

Dragoslav Krnajski Metamorphoses

на корици и деветнаестој страни:

Моби Дик, 2019

бојени челик и месинг, 220х400х50cm

на првој и другој страни: Метаморфоза, 2022

метална конструкција, пан плиш и месинг, 300х100cm

Метаморфозе Драгослава Kрнајског

као онтолошка нужност уметности

Уметник Драгослав Kрнајски се на нашој ликовној сцени појавио почетком осамдесетих година XX века. Иако је магистрирао сликарство, од самог почетка свог уметничког стваралаштва до данашњих дана истражује излазак у простор у виду скулптура-објеката

инсталација. У оквиру изложбе Метаморфозе у Салону 77 ГСЛУ Ниш, Kрнајски фокусира своје уметничко истраживање на саму граничну линију преласка из 2D у 3D, проблематизујући питање „границе преласка“ површине у простор кроз испитивање геометријских облика са једне и примера органских форми из природе са друге стране.

За Kрнајског метаморфоза не означава само промену, већ и сам еволутивни ток преображаја. Она представља процес преласка из једног облика у други, трансформацију која укључује проток времена и измену позиција у простору, било физичком или менталном. Иницијална идеја Драгослава Kрнајског била је да представи метаморфозе/трансформације идеје током пута који је потребно прећи од инспирације (покретача стваралачког процеса) преко различитих могућих праваца развоја идеје и њених модификација до коначног продукта – уметничког рада. Поставка изложбе Метаморфозе заснива се на односу између минимализма и асоцијативног потенцијала рада, сведености форме и ангажованости идеје, процесуалности уметничке креације и крајњег резултата (уметничког дела намењеног интеракцији с публиком). Интересантно је да је уметник предвидео да и сама поставка изложбе доживи метаморфозу, тако што ће централни рад на половини трајања изложбе бити замењен новим радом.

Пре самог уласка у Салон 77, на трему нас дочекује стилизовани жичани реп кита (Mоби Дик); по уласку у простор, у центру ентеријера виси велика црвена чаура/полумесец (Метаморфоза) коју ће током трајања изложбе заменити зарђали круг који балансира на поду (Лимб), док су на зидовима круг од теракоте (Круг), исечено стабло у дрвеном раму (Пејзаж), камење на полицама (Отета територија) и нацрти/идејни прикази спиралног продужетка водене масе у копну сателитског снимка (Спирални извор) и инсталације Моби Дик у нишком Научно-технолошком парку. О чему се, заправо, ради?

Рад Метаморфоза се може посматрати у смислу инсталације in situ, специјално

осмишљене за простор у коме је изложен. Метаморфозу сачињавају два елемента

црвени сегмент лопте висине три метра који асоцира на чауру/полумесец и виси у централном делу изложбеног простора и месингани круг позициониран на поду галерије, директно испод централне осе висећег елемента. Наслућујемо прилагођавање и уодношавање првобитне идеје са историјом галеријског простора који је некада био џамија (асоцијација на стилизовани полумесец, али и на тенденцију исламске уметности ка нефигуралности) и његовим физичким карактеристикама (назубљена ивица месинганог круга као прелаз са глатке површине метала на камену површину пода галерије). Чаура (ларва у смислу прелазног облика постојања) налази се у визуелном центру просторне поставке, јасно алудирајући на процес преображаја/метаморфозе.

Уочљива је паралела са уметничком праксом Доналда Џада (Donald Јudd), представника

минимализма – у фокусу оба уметника су сведени геометријски облици (правоугаоник/квадар и квадрат/коцка код Џада, док су код Kрнајског заступљени круг/лопта и њени сегменти) и сродан колорит (кадмијум, тј. кармин црвена).

Други објекат у фокусу простора поставке (уместо Метаморфозе), Лимб, представља круг од зарђалог челика дебљине 8 mm и пречника 170 cm са расцепом који се пружа од центра, дуж полупречника круга и завршава са доње стране. Површине круга са обе стране расцепа мало су померене, једна ка напред а друга ка назад, у односу на 2D раван круга, представљајући једине тачке којима објекат пријања за тло – тачке ослонца. Уочавамо повезаност са радовима Ричарда Сера (Richard Serra), посебно са радом Trip Hammer из 1988. године у избору материјала (кородирани челик), величини, али и тензији прекарних осећаја које објекат буди у нама услед наизглед лабилних тачака ослонца –неизвесност, стрепња и опасност јављају се као интегрални део радова и Сера и Kрнајског

Назив Лимб (од латинског limbus – ивица, руб) формално је повезан са кружним обликом рада јер означава метални круг у саставу геодетских мерних инструмената, док у астрономији, лимб представља спољни кружни руб небеских тела. Концептуалну повезаност ствара значење Лимба као међустања између два света – у хришћанској религији лимб је чистилиште, међупростор у коме се задржавају људске душе пре одласка у рај или пакао.

Рад тежи да „ухвати“ саму границу преласка из 2D у 3D, међупростор у коме влада тензија између два јасно дефинисана стања, стање које означава искорак у акцију, али не наговештава исход. Зарђали површински слој такође сугерише искорак у 3D, „ничију земљу" између површине/равни и околног простора, као искорак у непознато.

Спирални извор представља идејни Ленд-Арт (land art) пројекат инспирисан Спиралом Џети (Spiral Jetty), најчувенијим радом америчког уметника Роберта Смитсона (Robert Smithson), који Kрнајски у свом раду концептуално интерпретира као „негатив“ – уместо Смитсонове спирале у језеру настале насипањем тла (земље и камења), Kрнајски предвиђа усецање спиралног канала ширине 10-15 метара и дубине 2 метра у срцу полуострва природно кружне форме на десној обали језера. Имајући у виду геополитички историјат Власинског језера (вештачко језеро настало у циљу акумулирања воде на неупотребљивом мочварном терену) из ког истиче/извире река Власина, уметник је осмислио начин да реци обезбеди естетски и функционално препознатљив извор. Одржавајући увек исти водостај, кроз спиралу би се усисавала вода из језера и системом подводних цеви доводила до бране из које данас неприметно и стидљиво извире река Власина. На тај начин, Власина би коначно добила уочљиво, уметнички уобличено извориште.

Kруг – спој науке и природе: геометријски облик, природни материјал (печена земља, тј. теракота). Уметнички поступак се заснива на уклањању вишка и бинарној опозицији правоугаоних плочица од теракоте и кружног облика рада. У оквиру поставке изложбе Метаморфозе, рад се може перципирати и као 2D пројекција Земље са географским

повратницима и нултим меридијаном. Геометријски облици круг и лопта представљају симбол целовитости и савршенства. Ови геометријски облици (или њихови сегменти)

налазе се у основи форме уметничког израза Драгослава Kрнајског

Отета територија – рад скромних димензија са многоструким значењем. Уметник излаже на полицама специјално израђеним за ову прилику неколико каменова присвојених (отетих) из природе, али са назначеним тачним географским координатама места њиховог порекла/наласка (плаже Истре). Овај концептуални рад проблематизује сам појам „територије“ (Шта је територија?) кроз деконструкцију „територије“ на представу три елемента: каменова као присвојених објеката, тачних географских координата

њиховог порекла и назива „Отета територија“. Дакле, шта је заиста територија, шта она подразумева? Да ли је то 2D раван дефинисана одређеним координатама или 3D простор који обухвата земљу, воду, ваздух и њихов садржај? Свака територија подразумева и неки вид припадности и власништва над њом (политичког, биолошког, историјског, социолошког, културног) – без власништва, територија је само простор. Да ли отимање територије може да се деси само ратом и освајањима, или територија може да се отме и колонизацијом, у овом случају кроз доминацију великих корпорација које у доба постнеолибералног/корпоративног капитализма постају власник права на експлоатацију дела или целе територије једне земље те, иако декларативно нису колонизовале ту земљу, фактички јесу. Да ли се територија подразумева само у физичком или географском смислу, или представља конструкт многоструких слојева значења?

Други ниво ишчитавања би био аутобиографски – зашто баш каменови из Истре (могли су да буду и из Србије)? Долазимо до онтолошког поимања територије као нераскидивог дела живота. У случају Драгослава Kрнајског, Истра може бити и синоним за детињство које је тамо провео, детињство које је отето самим чином одрастања.

Трећи ниво је идеолошки, прецизније еколошки – рад говори о бесмислености, али и универзалности принципа отимања било где у свету, те се може тумачити и као парадигма уништавања природе и страдања људи ради профита. Да ли смо и ми део природе или смо се од ње потпуно одвојили ? Да ли ми уобличавамо природу или је уништавамо и да ли и природа нас обликује и/или уништава, тј. да ли постоји повратна спрега?

Четврти ниво спознаје је историјски и подразумева ишчитавање историје као неразлучивог дела територије (геолошки трагови протока времена на изложеним каменовима).

Спирални извор, 2021

предлог пројеткта за Власинско језеро

дигитални принт, 84х100cm

Скулптура у јавном простору, 2022

предлог

дигитални принт, 40х60cm /х2

Захвалност Радојици Ђурићу за рендер

Очигледан је утицај радова Роберта Смитсона (Robert Smithson) из циклуса „Nonsite“, нарочито рада Nonsite: Line of Wreckage из 1968. године – Смитсон је унео тло са одређених локација у галеријски простор и поставио га на специјално израђену полицу, изнад које је, на зид, изложио мапу на којој су означена тачна места са којих тло потиче, као и фотографије тих места. За Смитсона, „место“ (site) представља природну локацију, док је „не-место“ (nonsite) галеријски изложбени простор у коме се излаже прилагођен, прерађен садржај. „Однос места и не-места је исти као однос језика и света – језик је означивач, а место је оно што је означено“ (Lawrence Alloway). За разлику од Смитсона, Kрнајски не тежи да пренесе суштину једног места у друго, већ акцентује (означава) сам чин одношења/отимања. Отимањем повезаност са местом нестаје и управо ту чињеницу уметник реконструише кроз рад Отета територија, указујући на стање прекарности, сталне стрепња због физичког уништавања и „убиства“ места. Kрнајски указује да чином отимања „место“ умире, нестаје и неповратно се претвара у „не-место“.

Рад Пејзаж представља понављање облика (сегмената стабла киселог дрвета) у низу Уметник узима фрагмент природе који, преформулацијом дужине и положаја стабла

дрвета смешта у дрвени рам и претвара у вид урбаног пејзажа. Стабло је сад подељено

на осам вертикалних делова једнаке висине, хоризонтално поређаних у оквир рама тако да им ширина расте (или опада, зависно од смера ишчитавања) геометријском прогресијом – транспозиција природе у математички систем. Овај сегмент природе спакован у кутију и премештен у другачији контекст упућује на промишљање односа великог и малог, природног и урбанизованог, вертикале и хоризонтале, живог и неживог дрвета (стабло и дрвени рам), као целине и различитих модуса њеног цитирања.

Моби Дик – Настао као идеја за инсталацију у јавном простору (излаган два пута у Панчеву 1989. и 2014, Новом Саду 1996, Kотору 2019, и сад у Нишу у два вида – као физичка инсталација у екстеријеру, на трему Салона 77 и као нацрт идејног пројекта за Научно-технолошки парк у Нишу, на зиду ентеријера галерије). Рад Моби Дик заснован је на репетицији два различита елемента-модула: листића бакра који се са доње стране полукружно завршавају подсећајући на крљушт и 2D решеткастих оквира форме лука/сегмента круга. Kрнајски бакарне плочице позиционира само на “репно пераје”–решеткасту структуру статичног врха инсталације од челичних жица или шипки, заштићену провидним лаком. Рад није осмишљен да буде изолован у галеријском простору у коме владају контролисани услови, већ је намењен интеракцији са спољашњом средином. Струјање ваздуха иницира померање бакарних модула у простору – кроз покрет и титрај Моби Дик осваја околни простор и претвара се из статичке у динамичну композицију. Осим струјања ваздуха, велику улогу у променљивој појавности инсталације има и светлост која се, како дан одмиче, другачијим интензитетом рефлектује о површине прекривене бакарним листићима.

Kрнајски фокусира своје истраживање на несталан однос форме, материјала, боје, покрета, светла и околног простора – перцепција материјала мења се услед променљивог односа пуно/празно узрокованим кретањем бакарних модула, боја услед различитог осветљења; интензитет покрета зависи од јачине ветра, а осветљеност од доба дана и временских прилика. Околни простор непрестано утиче на скулптуру, а динамичност бакарних листића повратно редефинише простор који је окружује – смирује га и елегантно акцентује када су временски услови тихи, или уноси динамичну анимацију када дува ветар и/или је директно изложен сунчевим зрацима.

Kао и остали његови радови смештени у урбане просторне целине, Моби Дик Драгослава Kрнајског представља снажну визуелну референцу за време и место у којем је настао. Kрнајски не кроти природне силе, сунце и ветар, већ се игра уводећи у своје скулптуре природне чиниоце које је немогуће контролисати; његов уметнички задатак јесте да оствари визуелну хармонију целине и изазове „доживљај“ код посматрача. Уводећи покрет, као један од основних параметара живота, он акцентује разлику између живог и неживог

Изложени радови Драгослава Kрнајског за полазиште имају одређена искуства минимализма, постминимализма, Ленд-Арта, процесуалне и концептуалне уметности, као и постмодерне. Све радове карактерише избор природних материјала, осмишљавање минималних уметничких интервенција како би се постигао задати циљ, елеганција и сведеност форми. Саставни део поставке изложбе је и интертекстуалност – све изложене радове међусобно спаја природно-научни приступ, веза геометрије (форме) и природе (присвојени предмети и материјали). Такође, у фокусу концепта свих радова је и искорак ка промени – метаморфоза идеје и облика као саставни део, али и нужност уметности и живота.

Поставка изложбе Метаморфозе није интенциозно осмишљена као исказ, али се (под)свесно намеће као заокружен уметничка изјава о неопходности промена у онтолошкој повезаности човека, природе, науке и уметности. Иако уметник са нама комуницира обликом, бојом, материјалима и уодношавањем радова и простора, поруке поставке изложбе Метаморфозе „извиру“ незаустављиво али ненаметљиво, рефлектујући тиме и саму уметничку личност Драгослава Kрнајског

Ивона Фрегл, историчар уметности

Пејзаж, 2020 дрво, 85х80х10cm

Лимб, 2020

челик, 170х170х20cm вл. Галерија СЛУ Ниш Отета теритирија, 2022 инсталација, променљиве димензије

Dragoslav Krnajski's Metamorphoses as an ontological necessity of art

The artist Dragoslav Krnajski appeared on our art scene in the early 1980s.Although he has a master's degree in painting, from the very beginning of his artistic career until today, he has been researching reaching out into space in the form of sculptures-objects and installations. Within the exhibition Metamorphosis in Salon 77 GSLU Nis, Krnajski focuses his artistic research on the very boundary line of transition from 2D to 3D, problematizing the issue of the transition boundary of the surface in space by examining geometric shapes on the one hand and examples of organic forms from nature on the other

For Krnajski, the term metamorphosis does not signify only a change but also the evolutionary course of transformation. It represents the transition from one form to another, a conversion that involves the passage of time and the shift of positions in space, whether physical or mental.The initial idea of Dragoslav Krnajski was to present the metamorphoses/transformations of concept during the journey that commences with inspiration (initiator of the creative process) through various possible directions of idea development and its modifications to the final product – an artwork.The setting of the exhibition Metamorphosis relies on the relationship between minimalism and associative potential of work of art, reduction of form and social engagement of ideas, processualism of artistic creation and the final result (work of art intended for interaction with the audience). Interestingly, the artist predicted that the exhibition setting would experience a metamorphosis so that new work would replace the central artwork halfway through the exhibition duration.

Just before entering Salon 77, a stylized tail of a whale (Moby Dick) greets us on the porch. Upon entering the space, an immense red cocoon/crescent (Metamorphosis) hangs in the centre of the interior – during the exhibition, the artist will replace this artwork with a new one –a colossal rusty circular object balancing on the floor (Limbo). On the walls, there is a circle of terracotta (Circle), a cut tree in a wooden frame (Landscape), stones on the shelves (Expatriated Territory) and two sketches/ideas: one of a spiral extension of the water mass in the land on the satellite image (Spiral source) and the other is the installation of Moby Dick in the Science andTechnology Park in Niš. What is the artist trying to tell us?

The artwork Metamorphosis represents a site-specific installation specially designed for this particular space. Metamorphosis consists of two elements: a red, three-meter-high segment of a ball that reminds us of a cocoon/crescent and hangs in the central part of the exhibition space, and a brass circle positioned directly below the central axis of the hanging element on the gallery floor. We flair the adapting and aligning of the original idea with the history of the gallery space that used to be a mosque (association with the stylized crescent moon, but also with the tendency of Islamic art towards non-figurativeness) and the physical characteristics of the space).The cocoon (larva in the sense of a transitional form of existence) is in the visual centre of the spatial setting, clearly alluding to the process of transformation/metamorphosis.

There is a noticeable parallel with the artistic practice of Donald Judd, a representative of minimalism – the focus of both artists is on reduced geometric shapes (rectangle/square and square/cube in the case of Judd, while Krnajski depicts the circle/ball and its segments), and similar colour (cadmium, i.e. lipstick red).

The second object in the focus of the spatial setting (instead of Metamorphosis) is the Limb, a rusty steel circle 8 mm thick and 170 cm in diameter, with a fissure extending from the centre of the object along its radius ending at the bottom.The surfaces of the circle on both sides of the crack are slightly shifted, one forward and the other backward, to the 2D flat surface of the artwork representing the sole points of support.The connection with the work of Richard Serra, especially with his work Trip Hammer (1988) is noticeable in the choice of materials (corroded steel), size, but also the tension of precarious feelings that the object awakens in us due to seemingly unstable points of support – uncertainty, anxiety and danger appear as integral parts of the works of both Serra and Krnajski.

The term limb (from the Latin limbus – border, margin) is formally associated with the circular shape of the work because it signifies a metal circle within the geodetic measuring instruments, while in astronomy, limb represents the edge of a celestial object visible disk.The conceptual connection is created by the meaning of Limbo as an intermediate state between two worlds –in Christianity, the term limbo represents a purgatory, an interspace in which human souls stay before going to heaven or hell.

The artwork strives to capture the very boundary of the transition from 2D to 3D, an interspace in which there is tension between two clearly defined states, a state that marks a step into action but does not suggest an outcome.The rusty surface layer also indicates a breakthrough into 3D, the no man's land between the surface/plane and the surrounding space, as a step into the unknown.

Spiral Source Spiral Jetty represents a conceptual land art project inspired by , the most famous work of art byAmerican artist Robert Smithson. In his artwork, Krnajski interprets conceptually Spiral Jetty as a photographic negative. Instead of Smithson's spiral in the lake, created by filling of soil (ground and stones), Krnajski envisaged the incision of a spiral canal 10-15 meters wide and 2 meters deep in the heart of the naturally circular-shaped peninsula on the right bank of the lake. Bearing in mind the geopolitical history of Lake Vlasina (an artificial lake created to accumulate water on useless wetlands) from which the river Vlasina flows/springs, the artist devised a way to provide the river with both an aesthetically and functionally recognizable source. While maintaining the same water level, water from the lake would be sucked through the spiral and lead to the dam within the system of underwater pipes, from which the river Vlasina imperceptibly and shyly springs today. In that way, Vlasina would finally obtain a prominent, artistically shaped spring.

Круг, 2019 теракота, 40х40х1cm

The object entitled Circle represents a combination of science and nature with its geometric shape and natural material (terracotta).The removal of excess material and the binary opposition of rectangular tiles made of terracotta and the circular shape of the artwork defines the artistic procedure. We can also perceive the artwork as a 2D projection of the Earth with the geographicalTropic of Cancer,Tropic of Capricorn and the Prime meridian.The geometric shapes of the circle and the ball are the symbols of wholeness and perfection.These geometric figures (or their segments) are the basis of Dragoslav Krnajski's formal artistic expression.

Expatriated Territory is an artwork of modest dimensions with multiple meanings.The artist exhibits on the shelves specially made for this occasion several stones appropriated (expatriated) from nature, but with the specified exact geographical coordinates of the place of their origin/location (coasts of Istria).This conceptual work problematizes the concept of territory (What is a territory?).The artist deconstructs the idea of territory into representations of three elements: stones as appropriated objects, exact geographical coordinates of their origin and the title Expatriated Territory. So, what exactly is a territory? Is it a 2D plane defined by coordinates or a 3D space that includes the content of the soil, water and air? Every territory implies a kind of belonging and ownership (political, biological, historical, sociological, cultural) – without this ownership, a territory is just an area. Can the seizure of territory only happen through war and conquest, or can the territory also be seized by colonization? Modern colonization represents the dominance of large corporations that, in the era of post-liberal-corporate capitalism, become the holders of the right to exploit parts or the entirety of a country's territory.Therefore, although they did not colonize that country de jure, they did de facto. Is territory understood only in a physical or geographical sense, or is it a construct of multiple layers of meaning?

The second reading level would be autobiographical – why stones from Istria (they could also be from Serbia)? We come to the ontological understanding of the territory as an inseparable part of life. In the case of Dragoslav Krnajski, Istria can also be synonymous with the childhood he spent there, the childhood that was taken away by the very act of growing up.

The third level is ideological, more precisely ecological – the artwork expresses both the meaninglessness and the universality of the principle of stealing anywhere in the world and can be interpreted as a paradigm of destroying nature and people suffering in the name of profit. Do we see ourselves as a part of nature, or are we entirely separated from it? Do we shape or destroy our natural surroundings, and does nature shape or destroy us – is there biofeedback?

The fourth level of cognition is historical and involves acknowledging history as an indistinguishable part of the territory (geological traces of the flow of time on exposed stones).

The influence of the artworks from Robert Smithson's cycle is evident, especially the Nonsite work from 1968 – Smithson brought soil from specific locations into Nonsite: Line of Wreckage the gallery space and placed it on a specially designed shelf, above which, on the wall, he exhibited a map indicating the exact places from which the soil originates, as well as photographs of those places. For Smithson, the is a natural location, while is a Site Nonsite gallery exhibition space for displaying customized, reworked content. The relation of a Nonsite to the Site is also like that of language to the world: it is a signifier and the Site is that which is signified Sites/Nonsites (LawrenceAlloway, ). Unlike Smithson, Krnajski does not strive to transfer the essence of one place to another but emphasizes (signifies) the very act of taking/expatriating. Expatriating parts of a makes their connection with the Site disappear Site The artist reconstructs this fact in his work , pointing out the state of Expatriated Territory precariousness and constant fears due to the physical destruction and of the murder Site Krnajski indicates that by the act of expatriating, the dies, disappears and irreversibly turns Site into Nonsite

The work stands for repetition of a form (segments of a tree trunk) in a row.The Landscape artist takes a fragment of nature (a tree), reformulates the length and position of the trunk, places it in a wooden frame and turns it into an urban landscape.The tree is now divided into eight vertical parts of equal height, horizontally arranged within the frame so that their width gradually increases (or decreases, depending on the direction of reading) as in geometric progression – the transposition of nature into a mathematical system.This segment of nature packed in a box and moved to a different context suggests thinking of the relationship between big and small, natural and urbanized, vertical and horizontal, living and inanimate wood (tree and wooden frame), in terms of a whole and different modes of quoting it.

Krnajski envisaged as an idea for installation in public space. Previously, the work Moby Dick was exhibited in Pančevo (on two occasions: 1989 and 2014), in Novi Sad (1996), in Kotor (2019), and now in Niš in two different modalities – as a material installation in the exterior (on the porch of Salon 77), and as a conceptual design for the Science andTechnology Park in Niš, on the interior wall of the gallery The repetition of two different elements-modules defines the installation: copper sheets that end up half-circularly from the bottom, recalling the fish scale and 2D steel frames shaped as arch/sections of the circle. Krnajski positions copper plates only on the – the grid structure of the static tip of the installation of steel wires or bars, tail fin protected by transparent lacquer The artwork is not intended for the gallery space with regulated, controlled conditions but for the outer environment.The airflow induces the movement of the modules in the air. Moving of the mobile conquers the surrounding area and turns from a static composition into a dynamic one. Besides the airflow, a considerable role in the changing appearance of the mobility also has the light that, as the day goes by, reflects differently on the surfaces of different sizes covered with copper sheets.

Dragoslav Krnajski focuses his research on the unstable relationship of form, material, colour, motion, light, and surrounding space – the perception of the material alters due to the variable full-empty relation caused by the movement of the copper modules, the colour due to the different lighting; the intensity of the motion depends on the wind, and the brightness on the period of the day and weather conditions.The surrounding space constantly affects the sculpture, and the dynamism of the mobile copper sheets redefines the area that surrounds it –it calms and elegantly emphasizes it when the weather conditions are silent, or introduces a dynamic animation when the wind blows or when directly exposed to the sunlight.

Like his other artworks placed in an urban setting, Dragoslav Krnajski's Moby Dick represents a powerful visual reference to the time and place of its creation. Krnajski does not tame forces of nature, the Sun and the wind, but absorbs them into his sculptures as natural factors out of control. His artistic task is to achieve the visual harmony of the whole and provoke the experience with the observer. By introducing motion as one of the basic parameters of life, he emphasizes the difference between the living and the inanimate.

As the postulate, the exhibited works of Dragoslav Krnajski have specific experiences of Minimalism, Post-Minimalism, Land art, Process, Conceptual, and Postmodern art.The choice of natural materials, the design of minimal artistic interventions aiming to achieve the set goal, elegance and reduction of form are characteristics of all of the works.The intertextuality is an integral part of the exhibition – all exhibited artworks interconnect due to the natural-scientific approach, i.e. the connection between geometry (forms) and nature (appropriated objects and natural materials).Also, all works of art focus on steps toward change.The metamorphosis of ideas and shapes is an integral part and the necessity of art and life.

The setting of the exhibition Metamorphosis is not designed intentionally as a statement; nevertheless, the exhibition (sub)consciously imposes itself as a complete artistic statement about the necessity of changes in the ontological connection of humans, nature, science and art.Although the artist communicates with us in the form, colours, materials and correlation of artworks and space, the messages of the exhibition Metamorphosis "spring" unstoppably but unobtrusively, thus reflecting the very artistic personality of Dragoslav Krnajski.

Ivona Fregl, art historian

Драгослав Крнајски ( а, ) је дипломирао на у их Пул 1953 Факултет ликовн уметности у Београду 1982. године. Постдипломске студије завршио на истом факултету 1984. године. Започео излагачку активност 1980. године. Један је од оснивача уметничке групе LedArt. У периоду 1994-1996. учествује у тиму који је основао и водио Центар за културну деконтаминацију у Београду. Био је председник УЛУС-а од 1998-2002. године. Изведена су му дела на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину. Дела му се налазе у колекцијама Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Савремене галерије у Зрењанину, Галерије савремене уметности у Ријеци, Музеју рударстава и металургије у Бору, Народном музеју у Кикинди, Народном музеју у Врању и Галерији савремене ликовне уметности у Нишу

Оснивач удружења грађана за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ARTZUM.

Живи и ради у Београду

2019. Котор, Populus nigra, Градска галерија Котор Важније самосталне изложбе

2014. Београд, МОЛО, Продајна галерија Београд

E-mail: krnajski@eunet.rs 2004. Београд, Галерија Културног центра

1999. Чачак, Галерија Надежда Петровић

1995. Нови Сад, Београд, “ArtAid”, Центар за визуелну културу Златно Око, Павиљон Вељковић

1990. Сарајево, “Карневал”, Галерија Дома младих

1987. Београд, “Океан – Ноћно рибарење”, Салон Музеја Савремене уметности

1984. Београд, “Гај”, Галерија Дома омладине

1982. Београд, “Обојени простори”, Галрија СКЦ

Важније групне изложбе

2022. '80 i '90 danas – “Art&Facts”, Бански двор, Бањалука

2019. '80 i '90 danas – “The Rhythm Divine”, ГСЛУ Ниш

2008. Нови Сад, “Shadow Museum”, Музеј савремене уметности Војводине

2005. Београд, “О нормалности – Деведесете”, Музеј савремене уметности

1997. Солун, “Видљиво – Невидљиво”, Солун европска престоница културе

1995. Београд, “На искуствима меморије”, Народни Музеј Београд

1993. Беч – Кремс, Zur Zeit / Пројекат Јохане Кендл / Messages / Кunsthalle

1991. Форталеза – Бразил, “2nd International ephemeral sculptures exhibition”

1989. Париз, “Juene Peinture 40 Salon”, Grand Palais

1987. Љубљана, Награђени ријечког бијенала младих 87, Местна галерија

1986. Рим,“Lo Spazio - Belgrado”, Сала I

1984. Марибор, “Екологија и уметност II”

1983. Минхен,“Prostor – Raum”, Минхенска Академија 1981. Дизелдорф, “Млади београдски уметници”, Кunstmuseum

Награде

1996. Панчево, Тријенале скулптуре, II награда

1990. Београд, Октобарски салон, Награда за скулптуру 1987. Ријека, Бијенале младих Ријека, Награда за скулптуру

Dragoslav Krnajski (Pula, 1953) graduated from the Faculty of FineArts in Belgrade in 1982 and obtained his MAat the same faculty in 1984. His exhibiting activity started in 1980. Krnajski is one of the founders of the LedArt art group. From 1994 to 1996, he participated in the team that founded and ran the Centre for Cultural Decontamination in Belgrade. He was chairman of ULUS from 1998 to 2002.

Krnajski has participated at symposiums inArandjelovac, Kikinda, Bor, Majdanpek andApatin. His works are part of the collections of the Belgrade City Museum, Museum of Contemporary Art in Belgrade, Gallery of ContemporaryArt in Niš, Contemporary Gallery in Zrenjanin, Gallery of ContemporaryArt in Rijeka, Museum of Mining and Metallurgy at Bor, and Kikinda National Museum. He is one of the founders of the citizens association for the advancement and development of the visual artsART-ZOOM.

Krnajski lives and works in Belgrade as an independent artist.

Email: krnajski@eunet.rs

Галерија савремене ликовне уметности Ниш

Кеј Кола српских сесатара 1/II 18 000 Ниш +381 18 513701 gslunis@gmail.com www.gslunis.rs

За издавача Емилија Ћоћић Билић

Уредник

Милица Тодоровић

Текст Ивона Фрегл

Превод

Ивона Фрегл

Фотографија

Драгослав Крнајски

Милан Ристић

Обликовање Милан Ристић

Штампа Свен

Тираж 100

CIPкаталошки запис можете пронаћи претрагом матичног броја публикације: ISBN-978-86-7740-188-7

на интернет странама Народне библиотеке Србије: http://bibliografije.nb.rs