Page 1

ИнтерКУЛтуралне НО В ОС Т И

БРОЈ 4 МАР/АПР/МАЈ/ЈУН/ЈУЛ/АВГ 2012

Нови ученици стигли су у Србију! страна 8

Авантура мини боравка У циркуској шатри У периоду од 11. до 13. маја 2012. организација АФС Немачке, поред других међународних званица, угостила је и Србију. Наставак на страни 13

Крајем марта наши ученици на размени у Србији упутили су се у незаборавну пустоловину. Напустивши своје градове, кренули су у нове, неосвојене пределе Србије, неби ли видели ове непознате градове, упознали нове пријатеље и научили још понешто о српској култури. Наставак на страни 4

У ОВОМ БРОЈУ Ученици на размени говоре: Авантурe мини боравка страна 4 Још 100 дана страна 6

Дешавања у Србији:

Дешавања у иностранству:

Заједно страна 8

Интеркултурин семинар за професоре страна 12

Препознавање страна 10

Швајцарски тренинг

Викенд пред одлазак на размену страна11

Хвала, АФС Штајерска

страна 16 страна 17

БРОЈ 4 МАР/АПР/МАЈ/ЈУН/ЈУЛ/АВГ 2001


ИНТЕРКУЛТУРНО УЧЕЊЕ шта нам се дешава када се нађемо у новом културном окружењу

РАЗВОЈНИ МОДЕЛ ИНТЕРКУЛТУРНЕ ОСЕТЉИВОСТИ за АФСовце*

Програме размене млади људи виде као јединствену прилику да отпутују у страну земљу, уче језик, стекну много нових пријатеља и одлично се проведу. Мали број њих размишља о томе колико се њихова култура можда разликује од културе земље у коју одлазе и шта је потребно да би другу културу суштински упознали, да би јој се прилагодили и да би у свакој прилици реаговали адекватно.

Развојни модел интеркултурне осетљивости развио је Милтон Бенет, као оквир који нам помаже да схватимо како људи реагују на разлике између култура. Он је приметио да појединци на културне разлике реагују на неке типичне начине, који се могу сврстати у шест развојних фаза. Свака од ових фаза проистиче из претходне.

Процес у коме човек постаје свестан разлика међу културама, а затим стиче искуство и вештине које су му неопходне да би у новој култури успешно опстајао називамо интеркултурно учење. Са специфичностима процеса интеркултурног учења треба да буду упознати не само ученици који иду на размену, него и њихови родитељи, породицедомаћини, професори и школски другови. Од многих студија које су обрађивале тему интеркултурног учење, за организацију која се бави програмима размене вероватно је најкориснија она која објашњава процес кроз који пролази човек када се нађе у страном културном окружењу.

1. Порицање Појединци који су у фази порицања обично нису свесни разлика између култура. Они знају како се нешто ради у њиховој култури и подразумевају да је у другим групама и на другим местима слично. Како у овој фази нису свесни да постоје разлике између култура, углавном их не занима тема културе. Шта обично говоре појединци у фази порицања? „Сви велики градови су исти, много зграда, превише аутомобила и Старбакс кафеи“ „Никада нисам имао много контакта са другим културама и та тема ме не занима.“ 2. Одбрана У фази одбране, појединац постаје свестан културних разлика и оне га плаше или

2

узнемиравају. За оне који су у фази одбране, свет је подељен на „нас“ и „њих“. Постоје два вида одбране: први, у коме смо „ми“ бољи него „они“, и други у коме је обрнуто, појединац се диви другој култури, а своју доживљава као инфериорну. Шта обично говоре појединци у фази одбране? „Кад одеш у другу земљу, схватиш колико је твоја земља добра.“ „Срамота ме је мојих сународника, па проводим све време са домаћинима“

3. Минимизација У фази минимизације, појединац верује да, пошто смо сви људска бића, у суштини смо исти. Културне разлике су небитне, сви смо људи, сви имамо слична осећања, наде и потребе. Појединац се понаша по принципу: Поступај према другоме онако како желиш да он поступа према теби. Шта обично говоре појединци у фази минимизације? „Да би се слагао са људима из других култура, мораш бити аутентичан и искрен.“ „Обичаји су различити, али кад стварно упознаш људе, схватиш да смо у суштини сви исти.“


4. Прихватање Кад појединац уђе у фазу прихватања, он увиђа да постоје знатне разлике међу појединцима који су припадници различитих култура и он прихвата и поштује те разлике. Међутим, у овој фази он се и даље осећа несигурно и не зна како да се постави према тим разликама. Шта обично говоре појединци у фази прихватања? „Понекад сам збуњен, знам да постоје различите вредности у другим културама и желим да их поштујем, али желим и да задржим сопствене вредности.“ „Знам да моји домаћини и ја имамо различита искуства, али учимо како да живимо заједно.“ 5. Адаптација У фази адаптације, појединац има способности и искуство да се ефикасно суочава са културним разликама. Способан је да прилагоди своје реакције, комуникацију и познаје вредности које постоје у другој култури. Добро се осећа у интеракцији са људима другачијих веровања и ставова. Он културу сада види више као процес односа са другима него као нешто што неко има. У овој фази, развио је емпатију према другим културама и понаша се по принципу: поступај према другима онако како они желе да се према њима поступа. Шта обично говоре појединци у фази адаптације?

„Каква год била ситуација, обично могу да је сагледам са више културолошких тачака гледишта.“ „Људе у својој земљи и земљи домаћина поздрављам на различите начине, узимајући у обзир на који начин се у различитим културама исказује поштовање.“ 6. Интеграција Фаза интеграције везана је за културни идентитет појединца. У овој фази, појединац има осећај да припада у више културних група. Култура је за њега релативна и може да процени који је одговор адекватан у зависности од контекста. Шта обично говоре појединци у фази интеграције? „Каква год била ситуација, увек могу да је сагледам са више културолошких тачака гледишта и при том се добро осећам.“ „Волим да учествујем 100% у обема културама.“ Развојни модел интеркултурне осетљивости може и да... ... нас научи како да пружимо подршку појединцу да развије своју интеркултурну осетљивост и компетенције. Милтон Бенет и Џејн Бенет утврдили су кључне развојне задатке са којима се појединац у свакој фази мора суочити и које мора савладати да би могао да пређе у следећу фазу:

• У фази Порицања мора да спозна постојање разлика међу културама • У фази Одбране људи могу умањити поларизовање својих погледа стављањем нагласка на оно што jе заједничко свим људима и на сличности у потребама и осећањима. • У фази Минимизације потребно је да човек развије самосвест о култури и да научи да, иако постоје сличности међу културама, постоје и многе разлике. • У фази Прихватања човек мора да финије анализира културне контрасте, да стави културне разлике у средиште пажње и да важба да се пребацује из једног кутурног оквира у други. • У фази Адаптације човек мора да усаврши вештину пребацивања из једног културног оквира у други и да повеће степен емпатије према другима. Развојни модел интеркултурне осетљивости може да нам помогне да боље разумемо потребе наших ученика и да осмислимо активности кроз које ће они развијати своје интеркултурне компетенције, што ће им омогућити успешну интеракцију у нашем мултикултурном свету. * Преузето од Intercultural Link

3


AВАНТУРЕ МИНИ БОРАВКА Крајем марта наши ученици на размени у Србији упутили су се у незаборавну пустоловину. Напустивши своје градове, кренули су у нове, неосвојене пределе Србије, неби ли видели ове непознате градове, упознали нове пријатеље и научили још понешто о српској култури. Након седмодневног боравкa у породицама у НовомСаду, Сремским Карловцима и Ваљеву, вратили су се својим породицима пуни утисака. Делић овог незаборавног искуства поделили су и са нама.

Бриџит, Нови Зеланд

Стефано, Италија

Мари, Немачка

Прелепо сам се провела! Обишла сам два нова града – Нови Сад и Сремске Карловце. Најлепши тренутак који ћу памтити је када су ми првог дана у кућани показали трвђаву Петроварадин на којој смо касније гледали залазак сунца. То је био један од оних момената које би сте волелида замрзнете у сећању и као такве заувек памтите. Прошетала сам се и дуж новосадске плаже и уживала у чарима центра града које сам покушала да ухватим и на свом фотоапарату. Породица, која је била веома фина, заиста ми се допала! Трудили су се да сеосећам као код куће ипоказали ми свој град и начин живота. Школа ме је одушевила – стара и лепа. Поздрав од Бриџит

Било ми је фантастично. Породица Бијелић била је предиван домаћин. Највећи утисак на мене оставила је школа, јер сам се осећао као да сам у неком старом добром филму. Другари из одељења били су ми стално на располагању и расположени да ми покажу најлепше знаменитости Сремских Карловаца и Новог Сада. Могуса сигурношћу да кажем да оба спадају у најлепше градове које сам видео у Србији! Видимо се ускоро, Стефано

Београд сам већ имала прилике да видим, али ми је Јана показала његову страну коју нисам знала. Уживала сам у прелепим призорима и местима, а Јана је била диван домаћин и прави пријатељ.

4

Ћао, Мари


Росендо, Мексико

Алина, Русија

Хуан, Паргвај

Био сам веома срећан током свог кратког боравка у Ваљеву, јер ми се град веома допао. Исти доживљај имао сам и у школи, која ме је освојила својим пријатним професорима и ученицима. Имао сам прилику да стекнем нове пријатеље, јер су сви веома фини и љубазни. Дивна породица које ма је угостила трудила се да се осећам као код своје куће, што никада нећу заборавити!

Много сам била срећна (као и увек) када сам чула да идемо на мини размену на недељу дана! За недељу дана можеш да упознаш нови град, али и нову породицу ип ријатеље. Нажалост, недељу дана је премало времена за толико активности. Нови Садј е прелеп град! Потпуно ме је одушевио! Највише ми се допала тврђава и центар града. Што се тиче породице, мени се моја баш допала! То су златни и добри људи са којима ми је било веома забавно.Нас четворо заједно смо се шетали удруштву девојчица из Новог Сада. Наравно, и друштво у школи било је супер и незаборавно! Хвала вам на организацији размене. Поздрав од Алине која вас увек воли и не заборавља!

Било је одлично! Леп Град! ОДЛИЧНА ПОРОДИЦА! Све ми се заиста мноооого допало! Упознао сам нове пријатеље и ишао у једну стару и лепу школу у Сремским Карловцима. Библиотека ове школе је једна од најлепших које сами када видео! Ни друштво није заостајало за школом и породицом! Излазио сам сваки дан са новим друговима. Сви људи из овог града су веома фини. Једна од најлепших успомена биће ми излазак у град и чињеница да сам тетренутке могао да поделим са Бриџит, Стефаном и Алином. Ипак, недељу дана је мало. Ту се слажем са Алином. Не можеш да стигнеш да видиш и урадиш све што наумиш. Хвала Интеркултури и породици Новаковић,

Велики поздрав Ваљеву,

5


Мексико Ана Мишевић Нека од најважнијих искустава у нашем животу су прво биле само шансе. Наиђете на њих и одлучите да ли ћете их искористити или не. Некад да некад не, али у сваком случају никад нисте у потпуности сигурни како ће се завршити. Неке ствари зависе од среће, али већина зависи од ваше жеље, посвећености и отворености. За мене, прилика да проведем годину дана живећи, одрастајући, учећи и мењајући се у другој држави била је шанса која се не пропушта. Друга држава у Европи била је премали залогај, па сам се упутила на двадесетпеточасовни пут преко океана да проведем школску 2011/12 са више од сто ученика на размени у Мексику. Закорачивши на врело мексичко тло са преко четрдесет степени у ваздуху, знала сам да ме чека једна топла година. Имала сам срећу да живим у граду који је био сан сваког ученика на размени тамо. Мерида је главни град државе Јукатан, познат по богатој историји, култури Маја и најпознатијим и најзначајнијим археолошким грађевинама Мексика. Живот у милионском граду, тридесет километара од мора, био је прилично другачији од живота у мом брдовитом Ужицу. Мерида је истовремено и космополитски и старомодни град са јаким утицајем цивилизације Маја куда год да кренете.

тетке, далеког рођака, уређење врта, куповина нових врата и мењање воде у кућном базену увек су разлози за славље. Мислила сам да се ми у Србији много грлимо и љубимо, али у Мексику се поздравља пољупцем у образ и загрљајем иако тек упознајете особу. Возачка дозвола у Мексику може да се добије са 16 година тако да већина ваших другова и другарица већ има ауто, што прилично олакшава изласке са њима. Недеља је породични дан када већина породица иде на мису у цркву и након тога на кратак пут да обиђе оближње место или плажу. Током целе седмице веома је битан заједнички породични ручак. Школа и школски систем су били другачији од Униформа и лична карта обавезни су како бисте

такође нашег. школе могли

ући на школско земљиште. Пирсинзи и видљиве тетоваже нису дозвољени, а мушкарцима је чак забрањено да имају дужу косу и минђуше. Потенцира се на креативности и практичном раду, тако да сам се први пут после основне школе запутила да купим бојице и фломастере. Мексиканци имају веома спор темпо живота са више времена посвећеним другим људима, храни и култури. У Мексику морате да научите да располажете временом на другачији начин. Нормално је, па и очекивано, да време налажења са неким буде сат или чак два сата касније од договореног. Један од највећих изазова било је прилагођавање храни. Чекало ме је много љутих и зачињених јела. Како не би дошло до нежељених реакција, на пример плача или гушења, љуте папричице морала сам да једем по ступњевима љутине. Кад једног дана дођете до чувеног Хабанеро, са поносом можете да кажете да сте прави Мекиканац. После свега, поносно могу да кажем да је ово била година у којој ми је дата прилика да видим свет, да посетим места која су ми деловала нестварно, упознам различите људе, променим начин размишљања и добијем јединствено искуство у животу. Ово је била година смеха, суза, нових пријатеља, нових места и самим тим: година мог живота. Хвала, АФС.

Мексичке породице углавном су велике као и њихова имена. Сви су се чудили како је могуће да имам само једног брата и само једно име и презиме. То је било толико неприхватљиво да је моје име до краја године било Ана де Сербиа (Ана из Србије) Мишевић Гуал (презиме моје породице домаћина). Мексиканци су веома весео народ. Једна од првих речи које научите је фиеста. Они имају журке за све, крај радне седмице, црквени празници, државни празници, рођендани маме, бабе,

6


Дешавања у Србији

Нови ученици стигли су у Србију! Завршна оријентација и обука за Дан интеркултурног дијалога Препознавање и уклапање друштвених разлика кроз креативан процес Викенд пред одлазак на размену


Нови ученици стигли су у Србију! Вукица Караџић

Интересовање за учествовање у програму размене ученика у организацији Интеркултуре Србије расте из године у годину. Иако је Интеркултура млада организација, ускоро ће обележити пету годину постојања, а успех који постиже у свом раду завидан је. Велики број мотивационих фактора учествује у овом успеху, како у раду волонтера, тако и међу ученицима који долазе на размену. Иако је прво питање ученика који долазе на школовање у Србију: “Где је та Србија”, одлука се доноси после првих информација и сазнања о Србији. Неки ученици одмах су одушевљени и то одушевљење траје током боравка у Србији и наставља се и касније; други долазе са великим бројем питања, недоумица, ишчекивања... Питања су углавном шта их чека у земљи која је за неке од њих хиљадама километара далеко, какви су њихову будући другари и школа, породица у којој ће провести три месеца или годину дана. Колико ће научити језик, шта ће све ново сазнати и видети у Србији зависи од њихове жеље, воље, рада и упорности. Док они имају много питања, волонтери Интеркултуре, чији рад и одговорност, спремност да своје време посвете раду у Интеркултури, осмишљавају сваки сегмент пријема ученика. Први контакти, недоумице са једне и друге стране, нестају при сусрету на аеродрому. Волонтери

с осмехом и знатижељом очекују Исадору, Фелипеа, Антониа, Хуана, а они који долазе траже погледом волонтере који ће им пожелети добродошлицу, подарити први осмех, пружити руку. Тај осећај задовољства и среће познајемо ми који их дочекујемо и они које дочекујемо. Пријатељство је успостављено за неколико минута, а остаје у сећању заувек. О припремама за одлазак у породице и још много тога питали смо волонтерку и организаторку пријема за ову годину, Дуњу Живановић. - Колико ученика смо примили ове године и из којих земаља су дошли?

8

- - Ове године примили смо деветнаест ученика из Русије, Италије, Белгије, са Тајланда, Новог Зеланда, из Бразила, Чилеа, Мексика и Венецуеле. Њих шест је дошло на тромесечни програм, док су остали на годишњем програму размене и ове године ће живети у породицама у Ивањици, Панчеву, Младеновцу, Шапцу, Београду, Новом Саду, Кикинди, Сомбору и Суботици. Интеркултура је задовољна чињеницом да је листа градова и школа које примају ученике знатно проширена и да ће ове године већи број средина имати прилику да упозна ученика из друге земље и културе.


Колико је повећано интересовање за долазак ученика у Србију у односу на прошлу годину и чиме објашњавате заинтересованост ученика из Бразила и Венецуеле да дођу на програм у Србију? - Број страних организација које нам шаљу ученике се увећао јер ове године први пут имамо ученике из Бразила у Венецуеле што потврђује да Србија добија све значајније место на светској мапи АФС организација и да стране АФС организације виде Интеркултуру Србије као доброг партнера, коме желе да шаљу ученике. Како су волонтери постигли тако добре и завидне резултате у раду? Резултат смо постигли тиме што наши волонтери пружају

добру подршку ученицима на размени и организују им многа лепа дешавања у току године, што ученике смештамо у добре породице и градимо добру сарадњу са средњим школама. Ово је стратегија на којој Интеркултура гради своју будућност и захваљујући којој сваке године бележи велики раст. Реците нам нешто о припреми пријема и програмском садржају за ученике на размени? Већина ученика стигла нам је 24. августа и пошто што смо их сачекали на аеродрому, учествовали су на оријентацији у Београду, коју су за њих припремили волонтери. Тог најврелијег викенда у августу

на задатку је био тим од 12 волонтера, који су се бавили логистиком и програмом оријентације и који су били више него успешни, захваљујући чему су први утисци који су ученици стекли о Србији да ћемо лепо бринути о њима и потрудити се да им ова година буде једно сјајно искуство. Волонтери су радом и идејама још једном доказали да су они темељ АФС организације и да имају кључну улогу у квалитету искуства који страни ученици имају на програму размене. Хвала Дуњи Живановић и свим волонтерима учесницима на пријему, а утисци ученика о првим данима боравка и искуствима припремамо за следећи број

Орјентација по доласку Тамара Милошевић, Катарина Васиљковић, Марија Колунџија Крајем септембра, Нови Бечеј је био домаћин страним ученицима на размени у Србији и њиховој браћи и сестрама домаћинима. Професорка Биљана Бањац из Новог Бечеја, која је и мама домаћин Хуану из Мексика, организовала је овај АФС викенд који је истовремено био и оријентација по доласку на размену. Ученици су били смештени у новобечејским породицама, са којима су се дружили, излазили и причали о свом искуству са размене. У четвртак, 27. септембра, обележен је и Дан интеркултуралног дијалога, а

у петак је за ученике и њихове домаћине организован излет током ког су имали прилику да боље упознају Нови Бечеј, његову околину и историјске знаменитости. Ученици су присуствовали школском часу у средњој школи у Новом Бечеју, после кога је неколико њих дало изјаву за медије и испричало о својим досадашњим искуствима, као и о мотивацији доласка на размену и одабиру Србије. Субота 29. септембар је за волонтере, ученике и домаћине био “радни дан” када су урађене две паралелне оријентације –

9

једна за ученике на размени, а друга за браћу и сестре домаћине, како би се чула и упоредила њихова досадашња искуства, проблеми са којима су се суочили, као и позитивни утисци које су стекли. Ученици су у послеподневним часовима одржали презентацију својих земаља пред домаћинима и професорима који су у истом периоду били на семинару Интеркултуре. Време проведено у Новом Бечеју ће свима остати у лепом сећању, како волонтерима, тако и ученицима и њиховим домаћинима, и сви се надамо скорашњем сусрету.


ЗАЈЕДНО Завршна оријентација и обука за Дан интеркултурног дијалога

Бојана Илић

У зеленом амбијенту Авале крајем маја су одржана два значајна догађаја за Интеркултуру; на истом месту нашли су се ученици на размени и деца из будућих породица домаћина. Обука за Дан дијалога у којој су учествовала деца из будућих породица домаћина одвијала се паралелно, али независно од завршне оријентације за ученике који су претходну годину провели у Србији. Ипак, иако су циљевиове две обуке били различити, постојао је и један заједнички: да се сви упознају како би ученици на размени поделили своја искуства са најмлађим члановима будућих породица домаћина. Тако је осмишљено и неколико радионица у којима су ученици на размени причали о свом искуству са породицама,давали корисне савете о томешта је њима недостајало или шта би променили, а затим су одговарали нанајразличитија питања. После радионица, слодобно време сви су проводили заједно, настављајући ове разговоре много неформалније.

Завршна оријентација била је последња прилика да се Росендо, Мари, Хуан, Себастијан, Стефано, Алина и Б р и џ и т сретну током боравка у Србији. Свако од њих имао је прилике да размисли о томе како се променио, које нове вештине је стекао и шта ће понети из Србије назад у своју културу. Причали су о очекивањима када се врате кући, па је ова оријентација била и први корак припреме за повратак. Било имје тешко да размишљају о повратку, а самим тим што им је ова оријентација вероватно последњи заједнички сусрет пред полазак, атмосфера је морала бити помало тужна. Ипак, расположење је поправило вече Евровизије,

10

коју су сви заједно гледали и удруженим снагама бодрили своје фаворите, углавном Србију. А у другом делу одмаралишта Шупља стена, одржавала се обука за Дан интеркултурног дијалога. Први део био је посвећен разговору о култури. Волонтери Интеркултуре и учесници заједно су дошли до закључка шта је култура и који су могући проблеми када се две различите културе сретну.


Сложили смо се да јенајбоље решење сваког сукоба дијалог, па су тиме започете припреме за Дан интеркултурног дијалога, који се одржава крајем септембра сваке године. Учесници из неколико градова: Ивањице, Новог Бечеја, Новог Сада, Панчева и Београда

почели су да записују своје замисли и у току различитих радионица развили су идеје до веома детаљних планова и већ сада прилично добрознају када, где и на који начин би желели да обележе овај дан. Интеркултура је свима

дозволила да буду креативни и самостални, осмисле програм какав би желели, ипак пружајући сву подршку и помоћ која им буде потребна. Желимо им много успеха у остваривању ових дивних планова!

стереотипима који постоје у друштву. Кроз креативан и едукативан процес, учесници могу да на различите начине изразе своје дилеме, запажања и размишљања о свету који их окружује. Едукативни део радионице има за циљ упознавање са стереотипима и трагању и дефинисању сопствених позитивних и негативних стереотипа. Креативни део радионице пружа прилику да се учесници невербално изразе и помоћу

ликовне технике обликовања жице обликују сопствене стереотипе. За присуствовање радионицама нису потребни ликовно знање и вештине, потребна је спремност да о стварима које нас окружују размишљамо на различите начине.

Препознавање и уклапање друштвених разлика кроз креативан процес

Марија Колунџија Бранислав Михајловић

Интеркултура у сарадњи са Секретаријатом за спорт и омладину града Београда спроводи пројекат који је намењен едукацији и анимацији средњошколаца. Пројекат се одржава у четири етапе, кроз четири дводневне радионице. Прва радионица била је 2. и 3. јуна, а наредне три планиране су за крај септембра и почетак октобра. На дводневним радионицама, београдски средњошколци имају прилике да се баве

11

Да бисте видели радове учесника прве радионице и пратили наредна догађања, посетите http://www.face-

book.com/prepoznavanje.


Препознавање и уклапање друштвених разлика кроз креативан процес


Припремна оријентација Тамара Милошевић

Самим почетком лета почеле су и припреме српских ученика за одлазак на размену. На прелепој локацији у близини Београда, у одмаралишту Шупља Стена на Авали, од 22. до 24. јуна наши ученици провели су незабораван викенд, на коме су били припремани за размену на коју ће кренути следећег месеца. Оријентацији је присуствовало двадесеторо ђака. Неки су се већ познавали са селекција, али сада су се први пут срели сви заједно, и за веома кратко време успоставили дивне односе. Ово искуство било је веома корисно за њих, како у погледу психичке припреме у виду радионица које указују на културне разлике, решавање конфликата, успостављање комуникације и слично, тако и у погледу дружења, размењивања искустава, жеља,

страхова и планова. Марија Симић, Иван Павловић и Тамара Милошевић су као волонтери Интеркултуре озбиљно схватили задатак да наше ученике што боље упуте у оно што ће их чекати на размени, покушавајући да им приближе разне ситуације које ће највероватније искусити, а све са циљем да их претворe у праве амбасадоре своје земље, који ће нашу културу и менталитет на најбољи начин приказати у иностранству, са једнаком спремношћу да усвоје и прихвате обичаје земље у којој ће живети наредних годину дана.Кроз разне радионице учесници су све озбиљније схватали своју улогу у размени, па су веома лако и сами долазили до неких закључака, спремни да искажу своје мишљење, да питају кад нешто не разумеју и да се укључе у дискусије. Да не би све прошло само радно,

13

ученици су вечери проводили опуштајући се и дружећи се, уз гитару, песму и спортске активности. Последњег дана, Дуња Живановић је одржала презентацију на којој је ученицима детаљно објаснила појединости везане за размену и одговарала на њихова питања како би им помогла да преброде своје страхове. Оријентација је завршена скупом у Јевремовој улици, где су родитељи ученика присуствовали састанку везаном за одлазак њихове деце на размену. Овај викенд био је и учење, и дружење, и рад и одмор. Трудили смо се да ученицима што више помогнемо пре него што крену на размену, а судећи по њиховим утисцима, успели смо у томе, јер се већина сложила у једном: штета што не траје дуже од три дана.


Интеркултурин семинар за професоре

Након сјајног викенда у априлу још једна група српских професора средњих школа поседује знање о програмима интеркултурног учења и начинима да се ови програми и идеје примене кроз сарадњу АФС-а и школа. У жељи да појача сарадњу између АФС-а и школа, и приближи интеркултурно учење средњошколцима у Србији, Интеркултура је на Златибору 20-22. априла организовала тродневни семинар под називом: “Образовање за Србију у Европи - улога школе у програмима глобалног образовања“. Семинар су осмислиле и припремиле Ивана Газикаловић-Павловић, председница Интеркултуре и Дуња Живановић, тренер и координатор за примање ученика, као и професорка Катарина Кривокућа из гимназије у Ивањици, која је један од најактивнијих професора у Интеркултури.Од много пријављених, одабран је двадесет један учесник из осамнаест различитих градова и школа у Србији. Теме о којима се говорило биле су: циљеви образовања, глобално образовање, интеркултурно учење, АФС

програми размене и начини на који школе и професори могу да се укључе и учине да се образовање у Србији унапреди захваљујући овим програмима. Први део семинара састојао се од презентација и предавања на тему интеркултурног учења и глобалног образовања, док су у другом делу учесници имали прилику да се упознају са практичним корацима како да се интеркултурно учење реализује кроз АФС програме размене. У сталној интеракцији, професори су размењивали идеје и мишљења да би истражили како све

14

у својим школама могу да помогну ученицима који желе да учествују у програмима размене.Један од закључака до којих се дошло је да професори имају кључну улогу у сарадњи између АФС-а и школа и да могу да помогну да се премости јаз између формалног и неформалног образовања. Још један коментар који је дошао од професораје да су ученици свакако заинтересовани за програме размене, али да у већини школа немају приступ интеркултурном учењу и програмима. Учесници


семинара су се сложили да је њихова заједничка мисија да ово промене и многи су се од њих већ обавезали да ће се потрудити да преко АФС-а доведу стране ученике у своје школе, да промовишу

интеркултурни дијалог кроз школске активности и да помогну ученицима из својих средина који желе да оду на размену. Ово је други пут да Интеркултура организује

семинар за професоре, желећи да он постане сталан догађај у календару организације и верујући да је добра сарадња са школама и професорима основа за развој АФС програма у Србији.

Радионице су биле конципиране у неколико различитих смена у току дана, и биле занимљиве и веома поучне. Широка палета активности, почевши од оних за загревање, преко групног рада, до симулација, биле су одржане у просторијама хотела, али и шаторима оближење гциркуса, што је програм учинило још занимљивијим. Заправо,

волонтери оганизационог тима дошли су на дивну идеју да читав семинар буде организован у духу циркуског програма, те су разнобојне дивље животиње на зидовима указивалена смер радионица, а њихова места, сходно томе, носила називе попут „Гутачица ватре“или„Кротитељ лавова“.

У циркуској шатри формалног и не формалног образовања!

У периоду од 11. до 13. маја 2012. организација АФС Немачке, поред других међународних званица, угостила је и Србију. Повод за ово дивно окупљање био је национални тренинг АФС-а,одржан у једном од најстаријих и најлепших градова Немачке, Келну.

Као волонтер Интеркултуре, имала сам прилику да будем део овог незаборавног искуства, присуствујем низу корисних радионица и стекнем увид у организацију АФС Немачке, која ми је дала бројне корисн еидеје за даљи рад. Ипак, најлепши део искуства је управо размена идеја и дивни волонтери и нови пријатељи са којима бих волела ускоро поново да сарађујем.

15


Поред више од шездесет понуђених радионица које су водили стручњаци и тренери углавном из Немачке, учесницима је био понуђен богат програм слободих активности, почевши од обиласка града до забавног вечерњег програма. Морам признати да ме је град очарао, а његови домаћини оставили без даха. Последњег дана успела сам да спакујем сванова знања, идеје, искуства, контакте пријатеља, успомене и осмехе и понесем их са собом у Србију. Наравно, увек има места за још! Јелена Оприцић

Преко жуте воде до приватног концерта Афс Штајерска - Афс Србија У 6 сати ујутру, 31. марта, троје волонтера АФС-a и четири средњошколца: Лукас, Магдалена, Катарина и Лара, кренули су из Граца за Београд како би учествовали у мини-размени између АФС Штајерска и Интеркултуре.

16


У 6 сати ујутру, 31. марта, троје волонтера АФС-a и четири средњошколца: Лукас, Магдалена, Катарина и Лара, кренули су из Граца за Београд како би учествовали у мини-размени између АФС Штајерска и Интеркултуре. После шест сати путовања на југ, коначно смо стигли у Београд. Чекало нас је много волонтера Интеркултуре, заједно са ученицима на размени. После веома занимљиве шетње и разгледања града, које су организовали волонтери, аустријски учесници провели су ноћ у хостелу. Тродневна авантура боравка у српској породици затим је могла да почне. Лукас је први отпутовао у Ивањицу, мали град на западу Србије. У школу је ишао са братом Милошем и његовим италијанским братом који је на размени, Стефаном. Сви су желели да причају са њим, тако да се добро провео, чак иако их није све разумео. У Србији је научио да не треба судити о књизи на основу корица, да су Срби веома гостољубиви и да у Ивањици има много лепих девојака. Лара је била на северу Србије, у Бечеју. Имала је две сестре, Нађу и Ивану, које врло добро говоре енглески, тако

да комуникација није била проблем. Њени домаћини су је водили на једнодневни излет у Нови Сад. У Бечеју је пила жуту воду, за коју се каже да ко је попије, увек остаје у Бечеју, а у школи ју је неко чак питао да му буде девојка. За то су, међутим, препреке у комуникацији биле превелике, а њен боравак у Србији прекратак. Магдалена је била у Лесковцу, у породици са троје деце и девојком из Русије која је на размени. Они имају пицерију, тако да је током школских одмора ишла тамо на бесплатну пицу. Њен брат јој је чак приредио и мали приватан концерт. Поподне је ишла у фитнес студио са сестром Рускињом. Школа у Србији је прилично другачија од аустријске. Била је мало изненађена кад је видела да ученици у Србији могу без проблема да излазе из учионице током часа. Чак је морала да ради контролни из физике, иако није могла да разуме шта пише на папиру, тако да вероватно није добила добру оцену. Катаринина породица уопште није причала енглески, тако да се веома забављала комуницирајући уз помоћ руку и ногу. Брат Хуанче из Парагваја, који је на размени,

17

био јој је од велике помоћи. Увече су излазили. Она је такође имала немачки у школи, а остали су морали да направе презентацију о њој на немачком. И ми, волонтери, врло лепо смо се провели у Србији. Током дана ишли смо на излете у Нови Сад и Национални парк Ђердап, а увече смо излазили са волонтерима Интеркултуре. Била је то јединствена прилика да се упознамо са срском организацијом. Дани су пролетели и наши учесници су се вратили у Београд, а онда смо кренули за Грац. Сви четворо рекли су нам да су Срби веома дружељубиви, предусретљиви и гостољубиви (нису им чак дозвољавали да склоне тањире у машину за прање судова) и да је храна (бурек, ражњићи, ћевапи, плазма...) невероватна. Било нам је прелепо у Србији захваљујући волонтерима Интеркултуре који су све организовали. АФС Штајерска веома се радује боравку српских учесника у Грацу крајем маја и нада се да ће и њима бити одлично као што је и нама било.


У Делемонту у Швајцарској је од 14. до 20. маја одржан тренинг “Подстицање интеркултурне осетљивости кроз волонтирање”. Тренингу су присуствовали волонтери и запослени изразних националних АФС организација, између осталог Италије, Шпаније, Немачке, Швајцарске, Србије и Египта. Пет веома искускних тренера побринуло се да кроз занимљиве радионице избалансира теоријски и практични рад: групни, интеркативни и индивидуални. Током пет дана покренули смо велики број важних питања, кретали се од упознавања функционисања различитих АФС организација ка могућностима и идејама за њихово мењање. Много простора одвојено је за рефлексију личног искуства и развоја у интеркултуралном контексту. На тај начин смо од општег одређења учења стигли доинтеркултуралног учења и са њим уско повезаног појма интеркултуралних компетенција. Како је само интеркултурално учење процес и како свака нова ситуација у

којој се нађемо ставља на пробу наше способности да адекватно реагујемо у интеркултуралном контескту, тако је осетљивост коју развијамо код себе и дргих, као и саморефлексија добар пут ка бољем разумевању и слагању међу људима. На крају тренинга, свако од учесника је у исцртаном стопалу направио личну план акције и на симболичан начин

обележио своје наредне кораке. Организацију и реализацију овог тренинга спровели су ЕФИЛ и организација Млади у акцији у сарадњи са националним АФС организацијама. Интересантни људи, дивна природа Швајцарске, чоколаде и сиреви из различитих земаља које смо имали прилику да пробамо, доприносили су увек позитивној радној атмосфери.

ВолонтеркеИнтеркултуре које су учествовале на семинару: Милена Миладиновић и Марија Колунџија

18


Последње недеље маја Интеркултура је узвратила посету аустријској организацији у оквиру пројекта размене деце домаћина. Троје учесника и три волонтерке боравили су у Грацу од 23. до 29.маја, а били су смештени у породице у правом духу АФС-а. У тих шест дана програма успели су да се упознају са свакодневним животом у Грацу, али и да иду у разгледање и искусе многе ствари којима се Штајерска поноси – све захваљујући одличној организацији волонтера АФС Штајерскаи породица домаћина.

Хвала АФС Штајерска Заједнички програм за све обухватао је разгледање културне престонице Аустрије и главног града Штајерске, али и околине. Грац је предиван град смештен на реци Мура, и мене подсећа на Нови Сад. Петак је био дан за школу. „Као и већина европских школа, много се разликује од наших“, каже Нађа. „Другачија је атмосфера – учионице су очуваније и пријатније, а часови се не своде на диктирање, већ стално имају презентације и пројекте. Разреди се за сваки час деле на две групе да би професорима било лакше.

Постоје правила, али њиховим ученицима се више допушта него у Србији.“ Иако су часови дужи, а одмори краћи, Нађи се више свидео школски систем у Аустрији. У суботу је био пикник у градском парку за волонтере и ученике на размени. Био је то дан за уживање у природи, лаке спортске активности и упознавање. Заправо, било је и креативног аспекта – сви су заједно дали свој печат оригиналној застави АФС Штајерска уз помоћ боја и фломастера за текстил. Понедељак је био црквени

19

празник и нерадан дан, тако да је тај дан био резервисан за посету оближњој пећини Лургроте и традиционалном ресторану бушеншанк. Дан је био савршен пролећни, тако да нас је температура и влага у пећини изненадила. Волонтери су нам са осмехом испричали да их та пећина подсећа на детињство и да је део школских екскурзија, као Ресавска пећина код нас. Најјаче утиске оставили су оригинални костур пећинског медведа стар 18000 годинаи кристално бистар поток који пролази кроз целу пећину.


После Лургроте, запутили смо се у ресторан традиционалне кухиње бушеншанк. Бушеншанк није име, већ описује ресторан који се налази у природи, а у припреми јела користи сировине из домаће производње. Обично су окружени пашњацима и виноградима. На менију су били разне врсте сувог меса, салате и намази, послужени на дрвеним послужавницима и уз домаћи црни хлеб. Атмосфера је употпуњена и извођењем оркестра традиционалне музике. Према речима волонтерке Еве, имали смо прилике да искусимо „праву Штајерску“. Свака породица се изузетно потрудила да угости наше учеснике. Тако је породица које је примила Милоша водила свог госта у посету баки која живи у Горњој Аустрији, а потом су сви заједно ишли на планинарење. Милош је био пријатно изненађен њиховим интересовањем за шетње у природи – њима је то време које окупља целу породицу и све генерације. Милош је са осмехом причао да је бака била на челу колоне. Бојана су домаћини водили на рагби утакмицу. Старији син је играо за најбољи тим у Грацу „Џинове“ против швајцарског тима. „Атмосфера на утакмици била је права навијачка. Сви домаћи навијачи носили су плаво-жуте мајице. Поред подршке са трибина, играче су бодриле и навијачице на

терену. Иако су „Џинови“ изгубили резултатом 16:9, сви смо отишли на журку која се организује после сваке утакмице. Ово је за мене било веома занимљиво искуство, јер никад раније нисам био на таквој утакмици.“ Волонтерке су такође биле смештене у породице. Катарина је била одушевљена посетом винарији коју држи пријатељ њених домаћина. Обе истичу да су заиста биле укључене у породични живот, те им је то било мини-искуство размене, пошто нису учествовале у програмима Интеркултуре раније. „Пре свега, била сам у истој ситуацији у којој се нађе сваки учесник који иде у непознату породицу и у непознату земљу“, каже Катарина. Међутим, као волонтери Интеркултуре, све три се захваљују волонтерима АФС

20

Штајерска на изванредној организацији и добродошлици. „Били су и више него расположени да нам објасне на који начин функционише њихова организација и да поделе са нама најзанимљивије приче из свог АФС искуства. Чак су много тога желели да са знају и онашој Интеркултури, па и да науче нешто од нас“, истиче Тамара. „А као особи која обожава да путује и упознаје нове људе, ово искуство ми је било заиста драгоцено. Не само да сам се спријатељила са волонтерима из Граца и видела њихов дивни град, већ смо се и ми, волонтери Интеркултуре, још више зближили у току овог пута и тиме ојачали нашу сарадњу у нади да ће наша организација у скором периоду постати велика као аустријска. Већ смо на добром путу ка томе, а и аустријски волонтери су нам то од срца пожелели!“


НОВА ПРИЈАТЕЉСТВА: Ариола - Бечеј

Захваљујући Интеркултури Гимназија Бечеј је учествовала у размени ученика са школом Лићео Класико Алесандро Ломбарди из Аироле у Италији. Нас петнаесторо са две професорице, Светланом Ковачев и Габриелом Јовићевић, били смо веома узбуђени када смо се укрцали на авион 20.априла. Знали смо куда летимо, али опет, ишли смо у непознато. Шта да очекујемо? Како да се понашамо? Шта ће се десити пошто се сви сударимо као две војске? Испоставило се, међутим, да није било разлога за бригу. Сећам се да сам се мучила са кофером и у тренутку када сам подигла главу и видела много насмејаних и помало збуњених лица, знала сам да ће све бити у реду. Наш сусрет изгледао је као сусрет са рођацима, а тако смо се и осећали. Сви на аеродрому гледали су огромну групу младих људи који се грле. Исто је било и са породицом која ме је угостила. Учинили су да се осећам као код куће иако сам била седамсто километара далеко од ње.

Следећих десет дана провели смо похађајући школу, проводећи време са својим новим породицама и упознајући се током заједничких излета и активности, које је организовао један италијански професор. Посетили смо Рим и Напуљ, бавили се спортом, упознали се са осталим школама у Аироли, добили смо прилику да уживамо у прелепим брдовитим пејзажима јужне Италије током излета и присуствовали смо вечерама и приредбама. Захваљујући овом искуству добила сам много више него што сам икада могла добити у било којој туристичкој агенцији. У ресторану не можете појести тако укусан тањир пасте, као што је онај који је ваша нова мама скувала са толико

21

љубави. Фотографије које донесете из иностранства не значе много ако поред вас није ваш нови најбољи пријатељ. Учење новог језика уз помоћ пријатеља је много забавније и боље од било ког курса. И нема шансе да упознате тридесет нових пријатеља ако одседнете у хотелу само неколико дана.

Тридесетог априла били смо поново на аеродрому, али овог пута је било другачије. Иза сваке речи и сваке шале чула сам дрхтав глас, иза сваког насмејаног лица видела сам очи пуне суза. Десет дана било је довољно да се зближимо толико да десет дана постане недовољно. Због свег плакања и многих загрљаја, поново смо били у средишту пажње на аеродрому.


Никада нећу заборавити све то певање, фотографије, једење пице, изласке, играње стоног фудбала, комуницирање рукама и речницима, викање у аутобусу, бацање петица и много смеха. Све што сада имамо су успомене на тренутке и ово предуго лето док чекамо септембар, када ћемо поново

видети пријатеље из Италије, али овог пута у Србији. Италија је можда земља богате историје, пице, фудбала, веспе, моде и мора. Али не и за мене. За мене је Италија место где сам недељу дана ишла у школу, где сам једном јела сладолед са још тридесет људи, где мој други тата виче на телевизор

када Наполи да гол, где сам певала на италијанском, где сам научила да звиждим, где сам се тако јако смејала, где сам пешачила четрнаест километара, где сам се провела као никада у животу. Италија је где су моји пријатељи. Ивана Араницки

Размена европских дама

Пре готово годину дана, професорке Карловачке гимназије добиле су несвакидашњу понуду да учествују у недељној размени са дамама из Белгије, а све то захваљујући Интеркултури, која у оквиру АФС организације вредно ради на проширивању културних перспектива. Овај програм размене припада ЕВА програму размене, што у преводу на наш језик значи ‘’Европа за све’’ и нема везе са библијском Евом. Нас три професорке, Драгана, Тања и Весна упутиле смо се 4. септембра 2011. године у Брисел, где је требало да се упознамо са својим дамама домаћинима и да проведемо недељу дана у њиховим домовима и учествујемо у њиховом свакодневном животу. Живеле смо интензивно читавих недељу дана, проводећи време са укућанима и обилазећи предивне градове са нашим дамама. Наш први сусрет био је веома непосредан

и природан и већ сутрадан смо се осећале присно. Не знам какво је искуство младих људи који одлазе на размене, не знам колико је изазова пред њима и у њима, али невероватно је какав је изазов када се средовечне жене сретну, са све уходаним животним навикама, и када схвате колико имају заједничког као жене и колико могу добро да се разумеју, без обзира на културу из које потичу. Наше дружење било је динамично што због богатог програма, што због непланираних момената који су саставни део свачијег живота. Тако смо при првом сусрету морале да одложимо планирани пикник крај Брисела, пошто је баш тог дана била нека ауто трка. Истог послеподнева упутиле смо се у Дендермонде на Фестивал цвећа који се баш тог дана одржавао. У истом граду живи и Илсе, Драганина домаћица. Домаћице су, наравно, планирале заједничку вечеру

22

код Илсе, тако да су наше две домаћице понеле и нештохране са собом да допринесу. Ипак, доживљај не би био потпун, да није било оног непланираног ‘’али’’. Управо због Фестивала, блокирана је једина улица којом су кола могла да дођу до Илсине куће. Гајба пуна хране зато се на смену се носила све до коначног одредишта. Тако је све почело весело и необично. Када говорим о необичном, ево још две причице. Наше домаћице не живе у истом месту, него на неких двадесетак километара једна од друге. Оно што им је заједничко јесте бицикл. Моја Карин и њен муж Херман више користе бицикл него аутомобил, као и већина Фламанаца у том крају. Њихова кућа налази се на ободу места Темзе, и до железничке станице, до које има нека 3 километра, најнормалније возе бицикл. Тако сам и ја најнормалније села на бицикл и некако стигла са Карином на станицу. Одатле смо ишле у Гент. У току дана киша је почела да пада, па


да пљушти, па је још и ветар дувао, прави новембар. Увече смо се вратиле у Темзе и тада сам схватила да се Карине спрема да вози бицикл по том ужасном времену, јер њима је нормално да покисну (и да се не разболе!). Код нас се по том времену и не излази из куће. Објасним јој да ћу се разболети будем ли возила до куће и питам је где је такси – Темзе има модеран старачки дом и није баш месташце. Она изненађено одговори да не постоји такси и да то нико не користи. Епилог

је био повољан: Херман је дошао по нас колима. Када је Карин била мој гост, схватила је колико је такси честа појава код нас. А још једна причица везана је за последње заједничко дружење, које се дешавало код Аник. Она живи у малом месту близу холандске границе. Идеја је била да се возамо бициклом, имамо пикник, и завршимо на заједничкој вечери код ње. Све је било у реду, док нисам сабрала километражу – неких педесет километара, права

ситница! Бицикл је њихово превозно средство, без сумње. Али не и моје. У току те дивне недеље биле смо у Брижу, на обали Северног мора, у Генту, Антверпену и Бриселу, и све време причале, поредиле и зближавале се. Када смо се поново среле у априлу ове године, код нас, схватиле смо да смо склопиле право, трајно пријатељство.

као и извештавању о Дану интеркултурног дијалога. На ову тему говорило се и на Авали овог маја међу волонтерима Интеркултуре, што ЕФИЛ-у није промакло. Писало се, као и обично, и о Интеркултури. Незапажено није прошаоИнтеркултурин семинар за професоре успешно одржан на Златибору крајем априла ове године, а ни мини боравак ученика на размени

који су ову годину провели у Србији. Њихове утиске можете читати и у овом броју Интеркултурних новости!

Весна Белић

ИЗВЕШТАЈ ИЗ ЕФИЛА У претходним бројевима ЕФИЛ-a могли сте да читате о програмима и пројектима којима АФС на међународном нивоу тренутно посвећује највише пажње. Ту је пре свега један од највећих волонтерских догађаја у току АФС године, неизоставни Летњи самит, који ће се ове године одржати у Летонији. Поред тога, велика пажња посвећена је побољшању односа са школом,


2 јул

24


ИнтерКУЛтуралне НО В ОС Т И


InterKULturalne novosti 4  

InterKULturalne novosti 4

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you