Интеркултуралне новости број 7 by Interkultura Srbija

ИнтерКУЛтуралне НО В ОС Т И

БРОЈ 7 ЈУЛ\АВГ\СЕП\ОКТ\НОВ 2013

Стигла је нова генерација страних ученика на размени!

Годишњи семинар волонтера Интеркултуре 2013 - Дивчибаре

Нова генерација страних ученика на размени пристигла нам је 23. августа. Овог врло узбудљивог викенда, којим почиње програм размене у Србији, волонтери Интеркултуре су дочeкали ученике и одржали им прву оријентацију у Дому ученика Јелица Миловановић. Наставак на страни 2

Од одличне идеје до почетка једне лепе традиције, ове године одржан је други Интернационални пикник на Ади Циганлији.

У ОВОМ БРОЈУ Стигла је нова генерација страних ученика на размени! страна 3 А пре него што крену на размену страна 4 Мој живот у Србији страна 5 Привет всем! стране 6 и 7 Швајцарска страна 8 Прва недеља у Србији стране 9 и 10

Наставак на страни 7

Пикник на Ади страна 11

Волонтери у Новом Саду страна 17

Викенд у Аранђеловцу док су остали у Суботици страна 12

Моје лето у Данској страна 18

Викенд у Суботици док су остали у Аранђеловцу страна 12

Интеркултурин волонтер и у Македонији страна 19

Краток извештај за Интеркултура стране 14 и 15

Интеркултурин волонтер на конференцији у Загребу страна 20

И ја сам сада волонтер Интеркултуре страна 16

Поздрав из АФС-а из Њујорка страна 21

БРОЈ 6 7 ЈУЛ\АВГ\СЕП\ОКТ\НОВ 2013

Драги пријатељи Интеркултуре, У новембру Интеркултура слави пети рођендан. Јубилеји су важан повод да се осврнемо на све што смо урадили и да поставимо себи нове циљеве. Иако овај јубилеј некоме можда изгледа мали, значајни резултати Интеркултуре заслужују да буду поменути. Истовремено, они нас обавезују да у наредним годинама радимо вредно као и до сада и да постигнемо још много више. Интеркултура је основана новембра 2008, па зато ове године обележавамо петогодишњицу. Међутим, првих двоје ученика из Србије пошло је на размену 2007, захваљујући италијанској Интеркултури . Од двоје, стигли смо до 36 ученика – 18 из Србије који ову годину проводе у страним земљама и 18 страних ученика у Србији. Школским језиком речено, од једног пара – једне ђачке клупе, стигли смо до целог одељења, и то великог. Интеркултуру је 2008. чинило петнаестак ентузијаста који су се у Београду окупили око идеје да ураде нешто лепо и добро за младе Србије. Нису имали огромне планове и циљеве, нису имали ни сасвим јасну слику шта све желе да постигну, ни идеју како треба да раде. Испробавали су, „пипали у мраку“, али су стално ишли напред. Неки су у међувремену отишли, нови су дошли, али број београдских чланова Интеркултуре се удвостручио, а мрежа се проширила и на друге градове. Данас броји 60 регистрованих чланова и сигурно бар још два пута толико оних који је подржавају. Са поносом желимо да похвалимо активне професоре, ученике и посебно породице-домаћине у Аранђеловцу, Београду, Бечеју, Великом Градишту, Вршцу, Горњем Милановцу, Зајечару, Ивањици, Кикинди, Крагујевцу, Крушевцу, Лазаревцу, Лесковцу, Младеновцу, Неготину, Новом Бечеју, Новом Саду, Обреновцу, Сенти, Сомбору, Суботици и Шапцу . Кроз многобројне презетнације, радионице, семинаре и размене одељења које су за ових пет година реализовали, пробудили

су интересовање великог броја младих, допринели да се уздрмају стереотипи и превазиђу неке предрасуде према другим народима, културама, религијама и обичајима, успоставили контакте са младима из других земаља, а примивши стране ученике у своје домове и школе, довели су свет у Србију. Поред значајног успеха у ширењу и јачању организације у многим градовима у Србији, постигли смо завидне резултате и на међународном плану. Чланови Интеркултуре су сваке године учествовали у неколико међународних обука и конференција, током којих су стекли нова знања и искуства и успоставили контакте са представницима партнерских организација из многих земаља. Директан резултат таквих контаката биле су касније неке нове заједничке активности, обуке и размене волонтера. За ових пет година, Интеркултура је успоставила интензивну сарадњу са великим бројем АФС чланица и реализовала програме размене ученика са Аустријом, Белгијом, Бразилом, Венецуелом, Данском, Италијом, Јапаном, Колумбијом, Мађарском, Мексиком, Немачком, Новим Зеландом, Норвешком, Парагвајем, Русијом, САД, Тајладном, Турском, Финском, Француском, Чешком, Чилеом, Швајцарском, Шведском и Шпанијом. Интеркултура је 2011. примљена у чланство Европске федерације за интеркултурално учење, а маја 2013. била је домаћин Генералне скупштине ове федерације. Поводом пете годишњице Интеркултуре, свим волонтерима, сарадницима, ученицима на размени, породицама и пријатељима изражавамо искрену захвалност. Ивана Газикаловић-Павловић 2

Стигла је нова генерација страних ученика на размени! Нова генерација страних ученика на размени пристигла нам је 23. августа. Овог врло узбудљивог викенда, којим почиње програм размене у Србији, волонтери Интеркултуре су дочeкали ученике и одржали им прву оријентацију у Дому ученика Јелица Миловановић у Београду. Током викенда ученици су имали прилике да се упознају са тиме како ће изгледати њихова година на размени у Србији, добију корисне савете, да се међусобно упознају и добију своју прву лекцију српског језика. Са породицама домаћинима су се сусрели у петак, представили им се на српском и упутили у своје нове домове.

Викенд 23-25. август је био велики дан за стране ученике, али и волонтере који су вредно радили да би ученици имали леп први сусрет са Србијом. Тим волонтера чинили су Вукица Караџић, Јелена Петровић, Тамара Милошевић, Ивана Косић, Невена Сићевић, Сташа Стојков, Иван Миленковић, Стефан Убипариповић, Ана Мишевић и Александар Тодоровић. Ове године ће у Србији боравити четворо ученика на тромесечном и четрнаест ученика на годишњем програму. Ученици су нам стигли из Русије, Турске, Белгије, Мексика, Бразила, Италије, Мађарске и са Тајланда, а ове године ће живети у породицама

у Београду, Обреновцу, Лазаревцу, Аранђеловцу, Крагујевцу, Горњем Милановцу, Крушевцу, Зајечару, Новом Саду, Кикинди, Суботици и Бечеју. Желимо им лепу и успешну годину на размени!

А пре него што крену на размену... Огромна гужва једног врелог јунског дана није спречила волонтерке Интеркултуре, као ни наше будуће ученике на размени да са великим ентузијазмом дочекају почетак оријентације пред одлазак у иностранство. Опремљени великим количинама воде, лепезама, али и осталим импровизованим расхладним реквизитима, успели смо да стигнемо на одредиште- у одмаралиште Шупља Стена на Авали, где смо провели три незаборавна дана. У шумовитом и мирном окружењу је било много лакше поднети врућину, тако да смо убрзо по доласку, ручку и кратком одмору прионули на посао. Наши ученици су активно учествовали у свим радионицама које смо им ми као волонтерке припремиле, а које су за циљ имале да им приближе шта заправо значи бити ученик на размени, потенцијалне ситуације које би тамо

могле да им се десе, као и начин решавања могућих проблема у процесу прилагођавања другој култури и језику. Вечери смо проводили у дружењу и разговорима, где смо доста тога сазнали и о њиховим страховима, па смо се трудиле да их умиримо и уверимо да су све препреке савладиве уколико буду упорни и одлучни. Успоставиле смо један веома пријатељски однос са њима како би имали поверење у нас и могли да нам кажу све о чему размишљају и чега се плаше, тако да разлика ученик-волонтер скоро да није ни била видљива! Надамо се да смо их кроз та три дана довољно и на добар начин припремиле за велику авантуру која их очекује, а на коју су кренули пре неколико недеља. Тамара Милошевић

Мој живот у Србији

После неколико месеци ишчекивања, стигао је тај велики тренутак када сам коначно могла да почнем да пакујем ствари (што је било много теже него што сам очекивала). Када сам се пробудила тог јутра када сам напуштала Белгију, као да је све било нестварно. Нисам плакала, иако сам знала да ће ми недостајати породица; све је изгледало као да идем на одмор. Чак и први викенд, када смо имали оријентацију са АФС-ом, изгледао је као камп са ученицима из целог света. Било је стварно супер у сваком случају... Ближио се тренутак када ће се све променити а ја почети да живим потпуно нови живот. Сада могу да вам кажем да се тај тренутак никад није догодио. И даље сам иста особа са истим интересовањима. Не живим ја други живот, само га живим на

другачији начин. Али ни то се није променило за један дан. Прва недеља правог живота у Србији била ми је чудна, нисам се осећала добро. Нисам могла да будем то што јесам, нисам могла да будем хиперактивна особа која воли да се понаша као дете сваког дана. Превише ми је недостајала моја породица из Белгије. А онда сам се једног дана пробудила и рекла себи: од сада ћу бити то што јесам, нећу се стидети и уживаћу. Чак и ако се некоме не свиди каква си, преживећеш. То је само три месеца. Тада је почела и школа. Те две ствари су мој живот из досадног претвориле у одличан! Почела сам да стичем пријатеље, нисам више зависила од сестре из моје српске породице, умела сам сама да се снађем, почела сам да имам све више хобија и односи

са породицом домаћина бивали су све бољи сваким даном. Када сам имала времена, правила сам колаче за породицу. Ишла сам да трчим и тако сам заволела спорт, а и побољшала сам кондицију. Или само одем до центра града и видим се са пријтељима. Чак и ако хоћу да видим пријатеље који живе далеко од мене, у Србији могу да их видим! Само седнем на аутобус за Београд (нешто што никад нисам радила у Белгији). То је супер! Тако да је највећа лекција коју сам до сада научила да будем оно што јесам, све је много боље када не мораш да се претвараш! Сада је прошло месец дана и хоћу још више да уживам у преостала два! Кит Сервериус из Белгије

Привет всем! Поздрав из највеће државе на свету, прекрасне, изненађујуће Русије! Не могу да верујем како брзо време пролази. Ево у мом граду, Тољатију, већ је лишће сво попадало, нос се црвени од хладноће, а ја нисам ни осетила коликом брзином су прошла ова два месеца. Како укратко описати Русију? Немогуће је да се простим речима опише оволикa земљa и овакви људи. Русију не можете да упознате у једном дану. Само тај један дан би вам прошао у возу до другог града. И то ако је град ''близу''. Притом, никада не знате шта вас овде чека. Морате бити спремни на све. Не мислим на медведе који се шетају улицом, већ на пример, овде је везивање на задњем седишту, не само обавезно, већ и апсолутно неопходно, јер је вожња толико луда да морате да развијете посебне способности да разумете правила на путу. Можда и не постоје правила, како се мени

чини, они возе онако како им одговара у том тренутку. Деси се и да се на путу са две траке, одједном направе 4 траке, просто јер неко није могао да сачека. То нису једине способности које развијате у Русији. Морате да се навикнете и да пијете чај барем 5 пута на дан, једете кашу, облачите топлу јакну, капу, шал и рукавице чак и када видите да сија сунце. Оно што сам још приметила јесте то да људи јако много раде, а деца много времена проводе у школи. Понекад часови трају и до пет сати послеподне! Наравно, то није довољно, па зато деца иду у школу у суботом, што изгледа мени најтеже пада. После пет напорних дана, помисао на суботу са седам часова, чини ме још уморнијом. Наравно, није све тако сиво! У школи су сви веома заинтересовани за мене, стално ми прилазе и започињу са питањима. Имам срећу што их разумем, јер језик није тако

тешко научити. Још увек га не знам одлично, али за ова два месеца, довољно добро да се лепо испричамо. Најслађи су ми они малени, што ме окруже, и гледају ме као животињу у золошком врту! Са пријатељима сам се добро уклопила, имам их много, из сваког разреда по неколико. Има их разних, причљивих, духовитих, оних који се труде да науче српски, а а чак једна другарица и зна српски, јер је живела у Црној Гори. Причање са њом ми у исто време послужи и као одмор, али ми и помаже да научим руски. Наравно, поред пријатеља из школе, ту су и моји АФС другари, са којима проводим незаборавно време сваки пут када се видимо. Породица је одлична, да сам тражила сама, бољу не бих могла да нађем. Имам и брата и сестру, обоје су млађи од мене, и веома духовите и драге родитеље.

Прихватили су ме веома добро и одлично се слажемо. Породица је веома активна, увек планирамо шта ћемо следеће да посетимо, где још нисмо били, шта још нисмо видели. Имам и јако драге баке и деке, који су увек тако брижни и увек нас много нахране.

Углавном су сви људи такви, великодушни и гостопримљиви! Мада, има и оних који воле да се шетају улицом са флашама алкохола или возе у колицима по путу између аута. Зато ништа не може да ме изненади овде. Могла бих да причам о Русији толико дуго колико је времена

потребно да се путује од једног њеног краја до другог, али ћу ту причу да оставим за неки други пут, можда када се окупимо да попијемо по који чај. Огромно хвала Интеркултури за ово невероватно искуство! Душица Салопек

Швајцарска

Упутих се у земљу чоколаде, сира и сатова. Како другачије се можемо упутити у непознато него вођени стереотипима и причама других. Није то лак пут, но упаковала ми мајка и мало авантуристичке храбрости. И ево храбрујем овде већ месец дана. Уз дивну и брижну породицу, која се исконски труди да ми време прође што лакше у забави и весељу. Наиме, сви ми имамо то неко своје тешко са којим се на размени боримо. И у паузама борбе са стереотипима, упознавањем нових култура, склапања нових пријатељстава, забаве и весеља, сигуран сам да сви ми ученици на размени делимо једну сладуњаву, а помало тешку ствар. То су ти моменти. Моменти носталгичности и

самоспознаје који наиђу непозвани и ја их се не плашим, не избегавам их. Док сам у већ наведеној борби схватио да Швајцарци нису сачињени од чоколаде и сира, већ да је то јединствен народ у који су многе културе умешале своје прсте у покушају да извуку оно најбоље, да су то топли и отворени људи који друге културе примају раширених руку. На другој страни, са забаченим погледом на дивне швајцарске пејзаже у моментима посвећеним себи, схватио сам да све ово има за циљ да ме научи ко сам ја, одакле долазим, да ме научи да волим своје и поштујем туђе. Има ту пуно тога за поштовати, ал' Бога ми и још понешто да се заволи. Матеја Рашковић

Прва недеља у Србији У суботу, 24. августа, у дому „Јелица Миловановић“ одржана је оријентација по повратку наших ђака који су се прошлог месеца вратили са размене. Упоредо се одигравала и оријентација за тек пристигле ђаке који ће своје тромесечне и једногодишње програме провести у Србији, па су повратници имали прилику да своја искуства, уз по који савет, пренесу својим новим другарима. Након више од годину дана откако су последњи пут сви били на окупу, још увек помешаних осећања због скорашњег повратка у Србију, али видно озбиљнији и зрелији након искустава у Италији, Немачкој, Швајцарској, Русији, Француској, Шпанији и Бразилу, ученици као да су једва дочекали да се

поново састану и размене искуства. За почетак су нацртали мапу Европе (и Јужне Америке), на којој су уцртали земље и градове у којима су били. Након што се свако представио и укратко испричао где је био, добили су задатак да упореде културе и обичаје у месту из ког долазе, и месту у ком су били на размени. Требало је да наведу три разлике и три сличности које су на њих оставиле највећи утисак, те да међусобно упореде и виде да ли има преклапања. Разлика су се врло брзо сетили и сложили око већине, док им је за сличности било потребно мало више времена. Следећи задатак био је да на папиру своју размену представе попут пута, уцртавајући кључне догађаје, места и људе који су обележили њихов живот у иностранству. 9

Свако је свој пут представио другима посвећујући пажњу тачкама на којима су највише научили о земљи у којој су били, земљи из које долазе, о својим пријатељима и, најбитније, о себи. Било је врло емотивно док су се присећали и препричавали догађаје који су на њих највише утицали, али, како су сви прошли кроз слична искуства, све време је био присутан осећај међусобног разумевања. Напослетку сам и ја представио свој пут, који почиње 2010. године када сам отишао у Белгију на размену, а наставља се и након мог повратка у Србију. Причали смо о стварима које их очекују у наредном периоду, о повратку у школе и о тешким тренуцима поновног прилагођавања са којима ће се неминовно суочити.

Како је прошло две године откада сам се вратио са своје размене, описивао сам им како ће наредна година изгледати и колика је њена важност у сагледавању читавог искуства проживљеног на размени. Иако су изгледали помало несигурно због повратка у своје школе, не знајући како ће изгледати поновни сусрет са другарима и професорима, ученици су деловали спремно за хватање у коштац са потенцијалним потешкоћама које би им се могле испречити на путу, што је најбољи показатељ

њиховог сазревања током протекле године. На самом крају су саставили листу од 10 најкориснијих савета упућених тек пристиглим страним ученицима, које су заједно представили свим учесницима оријентације, преводећи их на језике које су научили на размени. Надамо се да ће са истом вештином у будућности користити и све остало што су научили кроз своја искуства. Иван Миленковић

Пикник на Ади Од одличне идеје до почетка једне лепе традиције, ове године одржан је други Интернационални пикник на Ади ком су присуствовала многа позната, али и многа нова лица, старији и млади, а сви заједно уживали су у једном сунчаном, али нимало типичном дану на Ади Циганлији. Наиме, 7. септембра ове године, на једном маленом делу Аде Циганлије обележеном АФС заставицама и балонима могли сте да окусите читав свет. А када кажем окусите, онда то буквално и мислим. Како? Врло једноставно. Један од оних старих дрвних столова, сакривен у крошњама дрвећа, претворио се на овај дан у један интернацонални шведски сто. Уз мало труда, добре воље, креативности и интернационалног духа, јела из читавог света нашла су се управо код нас. Ђаци који су нам у августу стигли у Србију на размену са својим породицама домаћинима, ђаци који су се вратили са својих размена, породице које су раније угостиле неког ученика, али и многи други, донели су по нешто типично за земљу са којом су имали неки непосредан контакт. Али, иако је храна заиста била одлична и рецепти су почели да се размењују већ на лицу места, пошто је овај догађај ипак организовала Интеркултура, ни ово дружење није могло да прође без неких 11

креативних игара и такмичења. Волонтерке Интеркултуре припремиле су за ову прилику најразличитије игре за све генерације и националности који су се међусобно такмичили, али и смејали, причали и учили једни од других. Балони са водом, колица, штафете, кофе и сунђери, само су део онога што је учинило овај септембарски дан још лепшим. Комплетан утисак употпунио је и возић који тај дан није био онај обичан возић који имате прилику да видите на Ади. Наш возић представљао је свет у малом, ком је крајња дестинација оаза мултикултуралности, место где ћете чути најразличитије језике и видети најразличитије људе. То је место где не постоје предрасуде и где су сви једнаки. То је место где су људи толерантни и уче једни од других. Можда ово делује превише утопијски на први поглед, али управо овакво место, постојало је на једном малом делу Аде Циганлије једног септембарског суботњег поподнева. Ви који сте се дружили са нама знате о чему говорим, а ви који нисте, дођите следеће године и верујте ми, нећете више никада пожелети да напустите наш свет. Сташа Стојков

Викенд у Аранђеловцу док су остали у Суботици `

Ученици из иностранства на размени у Србији имали су своју другу оријентацију од 26. до 29. септембра у Аранђеловцу где су иначе смештене две ученице из Русије. Аранђеловчани су се показали као феноменални домаћини, а и наши ученици као дивни гости. У аранђеловачкој Економској школи обележен je дан Интеркултуралног дијалога када су ученици на размени кроз музику, плес и причу презентовали своје државе: Мађарску, Белгију, Турску, Тајланд, Бразил и Русију. Ученици из Аранђеловца су били одушевљени презентацијама, а сутрадан

су и они нама приредили диван музички програм у сали аранђеловачке Гимназије. После њега је уследио излет до Тополе где смо посетили цркву светог Ђорђа на Опленцу, Петрову кућу и Карађорђев конак па су ученици из иностранства имали прилике да се из прве руке упознају са значајним делом српске историје. У недељу ујутро су нас аранђеловачки домаћини испратили на аутобуску станицу уз много суза и обећања да ће се у најскорије време поново видети. Тамара Милошевић

Викенд у Суботици док су остали у Аранђеловцу На Вечери интеркултуралног дијалога, одржаној у петак, 27. септембра, у Свечаној сали у Гимназији, страни ученици су кроз своје презентације представили земље из којих долазе: Италију, Турску, Русију, Мексико и Белгију, њихове културе и обичаје. У томе су им помогли и њихови домаћини – ученици Гимназије.

Преко програма размене ученика, ове године у Србију је дошло 18 ученика из разних земаља света. Осим Данила и Сере који ће годину дана провести у нашем граду, њих шесторо: Илону, Франческу, Марту, Марију, Малвину и Мартена, од 26. до 29. септембра угостили су њихови вршњаци из Гимназије у Суботици. Ученици из иностранства били су гости ове школе поводом међународног Дана интеркултуралног дијалога, који обележавају све европске АФС организације, међу којима је и Интеркултура Србије.

Заинтересовани су осим упознавања са културама ових земаља, могли да се упознају и са радом Интеркултуре Србије и програмима размене ученика. Сви заинтересовани ученици, узраста од 15 до 18 година, који желе да наредну школску годину (или три месеца) проведу у некој другој земљи, боравећи у њој и учећи у школи на језику те земље стекну нова пријатељства, и упознају културу те земље, али и да другима преносе културу Србије, могли су да причају са ученицима о њиховим искуствима.

Осим што су обишли град, дружили се са гимназијалцима и присуствовали настави у овој школи, заједнички прославили и обележили Дан школе, страни ученици и волонтери Организације, били су и на пријему код градоначелника, а обишли су и упознали се са историјатом и унутрашњошћу Градске куће.

Алиса Салопек

А, сада следи мали изазов: Интеркултура је неколико недеља имала прилику да угости практиканта – а он је из Македоније. После завршене праксе послао нам је писмо – на македоснком. Ми смо га разумели, да ли можете и ви?

Краток извештај за Интеркултура Интеркултура Србија е невладина организација, која има за цел развој на неформално образование по европски стандарди низ промовираље на интеркултурен дијалог, толеранција и меѓусебно разбирање. Дел е од интернационалната светска организација АФС интеркултирните програми. Организацијата им овозможува на млади средношколци од Србија да учат една школска година надвор од својата земја, да се стекнат со нови искуства, знаења, да научат јазик и да осознаат различна култура. Исто така, средношколци насекаде од светот имаат можност да дојдат, да учат и да ја осознаат српската култура, традиција, како и образовен систем. Интеркултира - Србија има програми за размена помеѓу средношколци и тоа во реметраење од една година или на три месеци. Со помош на стипендии учениците одат да учат во странство и да ги прошитуваат своите знаења, стипендиите може да бидат целосни или делумни. Покрај тоа, организацијата овозможува сместување на учениците кои се на размена во Србија да живаат во host family, каде странскиот ученик е прифатен како дел од семејството. Интеркултира Србија има мошне раширена мрежа на волонтери кои активно учествуваат во разни активности и допринесуваат за развојот на организацијата. Мојата пракса во Интеркултура – Србија беше од 9 - 27 септември. На почетокот се запознав со историјата на организацијата, со нејзините, цели и задачи, како и со активностите кои ги имаат. Работев на годишните и тримесечните интеркултурни програми за средношколците во делот на аплцирање, учество, мониторинг, евалуација, соработка со училишта и со семејства кои вдомуваат ученици на размена. Се запознав со начинот на стипендирање на учениците, начинот на апликација, услови кои треба да се исполнат и процесот на селекција. Потоа, заедно со интернационален тренер за интеркултурно учење организиравме еднодневен тренинг за тренери на волонтерите на Интеркутура, при што јас во улога на асистент и помошник имав дел кој го водев и организирав мои активности. Покрај административната работа имав и теренска работа, при што имав можност да се запознаам и да работам со ученици кои се дојдени на размена оваа година во Србија. Оваа година има 18 ученици кои се сместени во host family, во различни градови низ Србија. Со оглед на времето и просторната оддалеченост, поголемиот дел од активностите ги организаирав со ученици кои се во Белград, во Суботица и Бечеј. Имав задача да работам со нив и да го оценам степенот на адаптација, прилагодување во семејство во кое се сместени, во училиште, како и во средината во која живеат. Евентуални проблеми и потешкотии кои ги имаат и на кои начин би можеле да се разрешат. Исто така, во Суботица престојував во host family, кое минатата година било host family на ученик од Чиле. Со нив разговаравме за нивните искуства и предизвици од минатата година, покрај тоа ги посетив и семејствата каде се сместени 2 ученици оваа година во Суботица. Тоа беше корисно и мене, како социјален работник да работам со семејства како целна група. Имав можност да разговарам со нив и на индиректен начин да ги добијам информациите кои се потребни и се поврзани со ученикот кој престојува кај нив. Тоа е еден вид на социјална анамнеза на семејството. Во Суботица имав и состанок со професор од локалната гимназијата кој е во улога на ментор на учениците на размена.

Во Бечеј заедно со локалните волонтери, организирав работилница од интеркултурен карактер која имаше да цел подобро запознавање на учениците на размена со српските деца (соученици) , како и група средношколци од Полска кои беа дојдени на еднонеделна посетта на училиштето. Бев задоволен од исполнувањето и одвивањето на теренските и административните задачи кои ги имав. Доста научив и го збогатив моето искуство. Интеркултура - Србија, секоја година кон крајот на септември го одбележува Денот на Интеркултурниот дијалог. Во тој дел јас учествував во

планирањето на активностите а исто така и во имплементацијата. Денот на Интеркултурниот дијалог оваа година се одржа во Аранѓеловац во средното економското училиште. За време на овој анстан организаравме разни интеркултурни активности со учениците. Целокупната пракса во Интеркултура беше корисна за мојот професионален развој. Интеркултура е организација која исто таботи на промоција на различните културни вредности, на прифаќање и мегусебно разбирање. Работејќи со нив, го зболемив моето работно искуство, имав можност

да ги подобрам моите фасцилитаторски и комуникациски вештини, добив нови идеи кои ќе ми бидат корисни во понатамошното работење, запознав луѓе кои се со слични размислувања и цели како и моите. За потрените на организацијата и за волонтерите изработив краток прирачник со селектирани активности за тимска работа, енерџајзери и игри за запознавање. Ми беше задоволство да работам со нив и да бидам дел од тимот на Интеркултура – Србија. Се надевам дека соработката помеѓу нас ќе продолжи, како и колаборацијата со Песталоци. Митаноски Александар

И ја сам сада волонтер Интеркултуре! Први сусрет са Интеркултуром памтићу уједно и по првој радионици којој сам присуствовала. Пошто нисам имала скоро никаквог претходног искуства, у почетку сам се осећала као да не припадам ту. Уз то, нисам познавала много људи, што ми је на неки начин отежало комуникацију. Међутим, како смо се на почетку радионице сви представили, управо због нових чланова попут мене, било ми је лакше да учествујем и да на неки начин допринесем самој радионици. Иако ме нису сви

знали, дочекали су ме са осмехом и врло брзо сам се осећала као њихов дугогодишњи пријатељ. Током прве радионице, упознала сам вредне и занимљиве особе са којима бих желела да наставим дружење кроз волонтирање у Интеркултури. Што се саме радионице тиче, у великој мери ми је приближила сам концепт организације Интеркултура. Такође ми је помогла да увидим методе и начине држања радионица, потенцијалне проблеме и њихова решења када су у питању

сами тренинзи, селекције и држање презентација. Оно што бих посебно издвојила са радионице јесу искуства других волонтера који су указали на потенцијалне препреке и стратегије за њхово превазилажење у вези са односима међу волонтерима или чак самим учесницима програма размене. Кроз разне игре, али и уз теорију, усвојила сам знања која ћу моћи да применим у наредним активностима као волонтер Интеркултуре. Александра Радић

Волонтери у Новом Саду

Први пут од настанка Интеркултуре, од 5. до 6. октобра ове године одржана је обука за нове волонтере у Новом Саду. Препознајући елан и мотивисаност младих људи који су тек завршили своје интеркултурално искуство, било као ученици на размени или као хост браћа и сестре ученика који су боравили у Србији, Интеркултура им је пружила неопходна знања о волонтирању, али и прилику да већ неколико недеља после обуке употребе све

научено презентујући програме размене у својим школама. Такође, у обуци су учествовали и млади људи заинтересовани за волонтирање и интеркултурално учење који до сада нису имали никакво искуство у раду са Интеркултуром. Овакав спој учесника обуке показао се успешним. Најпре су учили о досадашњем раду Интеркултуре, задацима волонтера и могућностима за њихово будуће волонтерско ангажовање и усавршавање, а

затим делили своја искуства и кроз интерактивне радионице решавали проблемске ситуације и показали искуснијим волонтерима, тренерима на обуци, али и себи да су спремни да се посвете волонтирању и изађу на крај са сваким волонтерским задатком. Нови волонтери, добро нам дошли! Марија Симић

Волонтерски самит у Рануму Моје лето у Данској од нас био је понуђен избор Европска федерација за Поносан самучење на себе што самрадионица овде у којима желимо да интеркултурално сваке учествујемо како би нам се године организује Летњи самит пружила шанса да сами волонтера на којем се ове године одлучимо којим ћемо се темама окупило више од 200 волонтера бавити у наредних недељу дана. АФС организација широм света. Радионице су биле разнолике: од На овогодишњем самиту, који је глуме и сликања, до спорта и трајао седам дана и био одржан у енерџајзера; неке су биле више једној сеоској школи у месту "теоријске" док су друге биле Ранум у Данској, учествовале су и више "практичне" - свако је лако четири волонтерке могао да пронађе оно што му Интеркултуре: Емилија Гагрчин одговара. била је полутренер, док смо Аница Римац, Марија Симић и ја Како нам слободно време између биле учеснице семинара. радионица не би прошло "беспослено", организатори су Иако је основни циљ семинара нам обезбедили и активности за упознавање и дружење са опуштање које су сваким даном осталим АФС волонтерима, он биле другачије: одлазак на плажу, нам такође пружа и одличну пењање, филмске и музичке прилику да учимо једни од вечери, као и опуштање уз других. Главна тема семинара логорску ватру само су неке од било је глобално учење и већ активности које су нам биле првог дана биле су организоване понуђене. Било их је толико, да радионице како бисмо се што нажалост нисмо ни стигли да у пре упознали са овим свакој учествујемо. феноменом. Поред тога, свакоме

Још једна од активности карактеристична за овај самит је community project, тачније пројекат у којем учествују сви волонтери и који преставља нашу захвалност заједници што нас је угостила и дозволила да ту организујемо један велики скуп као што је ЕФИЛ-ов самит волонтера. И овај пут смо имали право избора пројекта те су се неки бавили сликарством и украшавањем школских зидова, други су помагали правећи клупе око места за логорску ватру док су се најхрабрији прихватили чишћења школског језера (поред муља и алги из језера су извађени и дечји бицикл, мањи телевизор, као и моторна тестера). Остали су своје време провели у кухињи припремајући вечеру и пазећи да све буде спремно пред повратак гладних и исцрпљених волонтера. Последње вечери сазнали смо и где ће овај фантастични скуп бити одржан следеће године. Наредни домаћин самита биће Босна и Херцеговина и ми се надамо да ћемо следеће године успети да пошаљемо рекордни број учесника из Србије. Иако смо на растанку били тужни што је свему дошао крај, једни смо другима обећали да настављамо дружење у Босни, на нечему што је најављено да ће бити највећи и најзабавнији ЕФИЛ-ов самит волонтера икада. Видимо се тамо! Невена Сићевић

Интеркултурин волонтер и у Македонији Интеркултура Србија је учествовала на Другом Регионалном Састанку невладиних организација у оквиру пројекта "Исток". Пројекат је организовао Швајцарски комитет младих и трајао је од 30. августа до 5. септембра. Тема састанка била је решавање конфликата и обухватала је учеснике из земаља са Балкана. Састанак је одржан у Маврову у Бившој J угословенској Републици Македонији. Да се подсетимо, 2001. године у Тетову (у непосредној близини Маврова) се догодио оружани сукоб између припадника терористичке организације УЧК и војске Бивше Jугословенске Републике Македоније. Сукоб, окарактерисан као унутрашњи оружани сукоб, разрешен је давањем одређених права албанској националној мањини.

Свака организација и свака индивидуа се суочава свакодневно са конфликтним ситуацијама. Не само да морамо учити о конфликтима, већ је то део наше свакодневнице и требало би да знамо о томе што више. Особине као што су: разумевање, једнакост, смиреност и непристрасност су кључ у решавању конфликата.

Решавање конфликата је битно за сваку невладину волонтерску организацију. Потребно је обучити волонтере како да се понашају током конфликта као и како да га избегну. Тренери су показали учесницима како да превазиђу конфликте путем анализирања. Међутим, анализирање није увек најбоље решење јер оно долази након свршеног догађаја. Методе посредовања, медијације и мирног и конструктивног дијалога су веома важни појмови које су представници Швајцарског комитета младих успешно представили учесницима. 19

Интеркултура је успоставила дуготрајна познанства са представницима невладиних организација из региона, и радује се будућој доброј сарадњи. Стефан Убипариповић

Интеркултурин волонтер на конференцији у Загребу Интеркултура Србија је учествовала на конференцији "Хрватска у ЕУ" од 24 - 26. јуна, коју су организовале Европска Комисија и хрватске невладине организације. Конференција је окупила 265 учесника у Загребу. Интеркултура Србија је једина представљала размену средњошколаца док су остале организације ангажоване у размени студената. Конференција је била организована и посвећена младима и њиховој интеграцији у модерном друштву. Наиме, Хрвати се надају да ће улазак у ЕУ понудити нова радна места за младе. Задовољство због уласка у ЕУ је појачано снажном надом да ће млади имати више утицаја и да ће се њихов глас јаче чути. Наши суседи су указали на проблем који влада широм Балкана и бивше Југославије а то је незапосленост, несхваћеност и недовољно ангажовање младих у друштву. Србија се мора позабавити са великим бројем младих који су незадовољни. Претходних деценија нас је напустио велики број младих који су потражили боље прилике у другим државама. Снажно се надамо да ће утицај невладиних организација који раде у интересу младих успети да се појача и да допринесе бољим условима за младе. Стефан Убипариповић

Поздрав из АФС-а из Њујорка! Када сам се прикључила Интеркултури пре неколико година, нисам могла ни да замислим шта ће ми све то искуство донети – нова пријатељства, вештине и знања, али и упознавање са разним деловима света. Волонтирати и радити за Интеркултуру мени је увек веома занимљиво: на тај начин сам упознала наше ученике који су на размену одлазили као деца а враћали се као одрасли људи, дружила сам се са другим сјајним волонтерима, а кроз све то пуно и научила. Пре неколико месеци спаковала сам кофер и кренула у нову АФС авантуру и нову улогу у организацији: сада сам на пракси у тиму за образовање и интеркултурално учење у средишту АФС-а у Њујорку. Пошто сама никада нисам учествовала у АФС програмима размене, доживела сам ово као прилику да надокнадим тај недостатак и сама прођем кроз процес културног прилагођавања у САД-у. Осим што учим на сопстевном искуству сваког дана, овде имам и прилику да радим на многим занимљивим темама које су у вези са интеркултуралним учењем у АФС-у. Међу омиљеним активностима овде ми је да пишем за блог и доприносим магазину „Интеркултурални линк“. Радити за АФС је слично

где год да сте – и овде се сусрећем са сличним приликама и изазовима као и у Србији. Међутим, сваки дан доноси нова искуства која ће ми у будућности много значити. Живот у Њујорку је све што сте икада могли да претпоставите, и још много тога. Гужва и граја на улицама коју можете видети у филмовима је једнако узбудљива и у

стварности, једна вожња метроом је довољна да видите скоро све народе на свету, а пауза за ручак у неком од градских паркова вам увек улепша дан. Само будите опрезни: ако сте непажљиви само на тренутак, нека веверица ће вам се пришуњати и одгристи део ручка! Милена Миладиновић

ИнтерКУЛтуралне НО В ОС Т И

Уредница: Бојана Илић Дизајн: Никола Вуковић