Page 1

ИнтерКУЛтуралне лне НО В ОС Т И

Генерална скупштина ЕФИЛ-а у Београду Поред два међународна тренинга и састанка директора програма европских АФС организација, од 9. до 11. маја одржана је и Генерална скупштина ЕФИЛ-а. Наставак на страни 14

У ОВОМ БРОЈУ Фебруар у Београду страна 3 Латерца у Младеновцу стране 4 и 5 Швајцарски волонтери у Србији страна 6 Годишњи семинар волонтера Интеркултуре - Дивчибаре страна 7

БРОЈ 6 МАР\АПР\МАЈ\ЈУН 2013

Годишњи семинар волонтера Интеркултуре 2013 - Дивчибаре Семинар је одржан за викенд 12-14. априла и први пут на њему су учествовали и професори средњих школа. Наставак на страни 7

Ускоро ће доћи и тај октобар стране 8 и 9 Утицај виртуелних медија на размене ученика и интеркултурално учење стране 10 и 11 Спектар образовања Истанбул 2013 стране 12 и 13 Генерална скупштина ЕФИЛ-а у Београду страна 14

Поносан сам на себе што сам овде страна 15 Ја сам волонтер Интеркултуре! страна 16 Интеркултурално вече у Суботици: једном, два, три, четири пута страна 17 Интеркултура у Ужицу страна 18

БРОЈ 6 МАР\АПР\МАЈ\ЈУН 2013

1


Драги пријатељи Интеркултуре, У мају је Интеркултура била домаћин неколико значајних међународних догађаја у Београду. Први у низу био је ЕФИЛ-ов семинар под називом Јачање омладинских НВО кроз интеркултуралну размену, намењен волонтерима у новим и слабијим АФС организацијама. Циљ овог једнонедељног семинара био је да волонтере детаљније упозна са функционисањем АФС организације и да им пружи основна знања и вештине које су им потребне за реализацију активности. Потом су у Хотелу Москва одржани састанак директора европских АФС организација и Генерална скупштина Европске федерације за интеркултурално учење (ЕФИЛ). На дневном реду Генералне скупштине, којој је присуствовало око 70 делегата из организација – чланица ЕФИЛ-а, било је усвајање стратешког плана 2013-2020, избор нових чланова Управног одбора и пријем АФС Пољске у чланство ЕФИЛ-а. Председник АФС-а Винћенцо Морлини поднео је извештај о стању у организацији, а почасни председник Управног одбора ЕФИЛ-а, Роберто Руфино говорио је о четири међусобно повезана камена темељца здраве и успешне АФС организације. Представници организација из Шпаније, Белгије, Италије и Србије изнели су своја успешна искуства у различитм областима. У неофицијелном делу

програма, за учеснике је било организовано разгледање града, пријем у башти Дома породице Павловић и гала вечера у ресторану Мадера. Последњи у низу догађаја био је тренинг Шта сваки АФСовац треба да зна о интеркултуралном учењу, који су за чланове Генералне скупштине одржали квалификовани тренери АФС-а. Волонтери и запослени у Интеркултури потрудили су се да сви догађаји буду добро организовани и да сви учесници буду задовољни. Општем утиску свакако су допринели и локација, амбијент и одлична услуга Хотела Москва. Организацијом ових догађаја Интеркултура је скренула пажњу колега из других организација на Србију. Већина их је мало знала о Србији и пријатно их је изненадила, како рекоше, „полумедитеранска атмосфера“ која овде влада. За многе учеснике ово је била прва посета Београду, али надамо се не и последња. Ивана Газикаловић-Павловић

2


Фебруар у Београду: Полугодишња оријентација

Прошло је већ више од 8 месеци откако су наши ученици на размени стигли у Србију. Време је брзо пролетело, уз многа дружења и заједничке активности, па је у фебруару на ред дошла и полугодишња оријентација. Овога пута одабрали смо хотел „Н“ који се налази на Вождовцу, и од 14. до 17. фебруара оријентацији је присуствовало 13 ученика на годишњем програму. Радионице су водили: Тамара Милошевић, Јелена Петровић, Милана Север, Вук Алимпић, Сара Анђус, Невена Сићевић, Иван Павловић и Дуња Живановић. Главна тема оријентације били су досадашњи утисци и искуства ученика на размени, њихов напредак у погледу

знања српског језика, као и планови које имају за остатак размене и начини на које ће покушати да их остваре. Показали су да знају много српских речи, па су у неким активностима везаним за српски језик чак били успешнији и од нас- волонтера! Најуспешнији и најодговорнији ученици на поклон су добили Интеркултурине мајице, чему су се веома обрадовали, а остале је подстакло да до следеће оријентације што више напредују. Поред озбиљних радионица, разговора и међусобног саветовања, ученици су имали прилике да презентују начин прославе Дана заљубљених у својој земљи, да виде како Београд изгледа зими, да слушају српску музику, да играју 3

„мафију“, и да се друже уз гитару и песму. Ученици су били гости и двеју националних телевизијаСтудија Б и РТС-а, где су дали интервјуе о свом боравку у Србији, а о својим искуствима је причало и двоје наших волонтера којe je прошлу годину провелo на размени у Италији. Све у свему, врло смо се лепо дружили, а најбоља потврда нам је евалуација ученика који су рекли да им је ово била најбоља оријентација до сада! Шта друго рећи, сем да ћемо се потрудити да им завршна оријентација на крају боравка буде још боља! Тамара Милошевић


Латерца у Младеновцу Ученици италијанског града Латерца били су гости ученика младеновачке гимназије. Посета је била добро организована и остаће запамћена по новим пријатељствима, срдачним дочеком, богатим културно-спортским садржајима и туристичким обиласцима. Посету је припремила и осмислила све садржаје професорка Оља Милошевић у сарадњи са директором школе и професорима младеновачке гимназије.Да би слика о овој посети била потпуна разговарали смо са професорком Ољом Милошевић и италијанским професорима Antonio Cillo,Nunzia Carrera,и ученицима из италијанске и српске школе. Професорка Оља Милошевић нам је рекла да је мотивацију за

ову размену добила после сусрета са Aланом Луном, учеником на размени у Младеновцу из Венецуеле, коме је била контакт особа. Желела је да и њени ученици добију могућност да упознају вршњаке из других земаља. Посета је договорена и организована са школом из италијанског града Латерца. Никола Маниконе: Ова посета је за мене била велико искуство, упознао сам једну нову културу. Памтићу је по љубазности домаћина и искреном пријатељству. Микеле Мартемући: Немам речи да опишем особе које сам упознао, оставиле су фантастичан утисак на мене. Ништа нисам знао о Србији пре доласка. Утисци су дивни. Микела Петерли: Ово је за 4

мене нешто ново. Фантастично искуство. Особе које сам упознала су дивне, програм је био садржајан. Школа у Србији је слободнија. Варсаковић Павле: Ова размена је нешто најбоље у чему сам до сада учествовао. Мој друг Италијан коме сам био домаћин био ми је прави брат. Мора да се закуне да ће поново да дође и да остане дуже. Марија Срејић: Дивно искуство које треба да се понови. Не знам зашто ових размена није било раније. Стекла сам пријатељство за цео живот. Матеја Рашковић: Сјајно искуство. Изненађен сам што су хтели да пробају сва наша јела. Моји другови Италијани били су одушевљени изласцима и проводом.


Антонио Ћило: Немам речи да изразим изненађење које сам доживео овом посетом. Гостољубивост, учтивост и ваша жеља да нас упознате обележили су ову посету. Места која смо видели и упознали су значајна, али наш акценат је био на упознавању људске душе. У

школи има битних разлика од наше италијанске школе. Треба времена да се све упозна. Нунциа Карера: Окупљање је најважније зато што упознавање из књига и историје није што и упознавање у личним контактима. Књиге нешто кажу а

5

нешто не кажу. Српска култура је богата, а ми смо Србију знали до сада само по рату. Интеркултура Србија, као и сви учесници у њеном раду богатији су за још једно искуство. Вукица Караџић


Швајцарски волонтери у Србији

Почетком априла имали смо прилику да угостимо и упознамо четворо волонтера из швајцарског АФС-a, Aлeкса, Сину, Сабрину и Андреу. Разлог њихове посете Србији било је упознавање наше земље и свих њених чари са циљем да је приближе будућим ученицима на размени и покушају да повећају број ученика који ће се одлучити да дође на размену у Србију. Њихов једнонедељни боравак био је подељен у три дела. Најпре су стигли у Београд, где су их дочекали београдски волонтери и показали им најлепше делове града. Други део боравка провели су у Кикинди. На овај

начин упознали су Србију и из једног другог угла, не само из погледа житеља престонице. Одушевио их је српски народ, наш дух, топло гостопримство као и, наравно, српска храна. За нас, волонтере, најбитније је то што смо поред дружења са швајцарским колегама имали прилику и да научимо много тога од њих. У последњем делу њиховог боравка, који смо сви заједно провели на Дивчибарама, на годишњем семинару волонтера Интеркултуре, они су нам причали о својој земљи и својој АФС организацији. Заједно смо учествовали у радионицама, симулацијама и осталим

76

активностима семинара. На растанку, Алекс, Сина, Сабрина и Андреа испричали су нам како су се лепо провели и како ће дати све од себе да Србију у својој земљи прикажу што боље. Дали смо им много идеја и разлога који ће им помоћи да Србију промовишу у Швајцарској, па не само што су нам обећали нову посету већ су позвали и једног од наших волонтера, Бојану Илић, да овог лета узврати посету и буде представник Србије у Швајцарској. Невена Сићевић


Годишњи семинар волонтера Интеркултуре 2013 Дивчибаре Сваке године Интеркултура организује семинар на коме се окупе сви волонтери. Новији уче од старијих, а старији се упознају са новима. Годишњи тренинг Интеркултуре 2013 одржан је на Дивчибарама, а поред домаћих волонтера Интеркултура је угостила четири швајцарска волонтера која су била у посети Србији па се придружила тренингу, као и специјалног тренера из Италије, Марка Тозија. Семинар је одржан за викенд 12-14. априла и први пут на њему су учествовали и професори средњих школа. Њихове радионице углавном су држане одвојено од радионица за млађе волонтере, али су вечерње активности и слободно време били заједнички. Нагласак тренинга за професоре, радије професорке, стављен је на програме размене одељења, пошто је то програм који зависи од њих: оне га покрећу и у њему учествују, па је без њихове сарадње и немогућ.

При томе је Марко Този, као гостујући тренер из Италије, имао кључну улогу јер се у италијанској Интеркултури бави управо разменом одељења. Његово присуство било је важно пошто је Италија један од главних партнера Србије за програм размене одељења, а потврдило је да је Италија и у будућности заинтересована за размене одељења са Србијом. Циљ Интеркултуре Србије био је да подстакне професорке на размену одељења и омогући им да овакве размене покрену и организују што самосталније. За остале волонтере од користи је било присуство четири швајцарска волонтера, иако нису наступали као тренери него учесници семинара. Било је занимљиво чути њихова искуства и упоредити их са нашим. Већина радионица држана је на енглеском, а за време појединих које су ипак биле на српском, швајцарски волонтери седели су поред наших, који су им преводили. На крају су нам рекли да су се 7

током целог семинара осећали укључено и добро прихваћено. Пошто је тренингу присуствовало много различитих волонтера, многи су се тек упознали; неки су у Интеркултури већ годинама, а неки су јој се на овом тренингу први пут прикључили. Због тога није било лако осмислити програм семинара из кога би сви могли нешто да науче, а да при том немају утисак да су претпрани информацијама. Упркос томе, постојала је добра равнотежа између теоретског и практичног дела и семинар је био успешан, користан и занимљив, што су сви учесници на крајњој евалуацији и потврдили. А пре свега успешан је јер је допринео зближавању и јачању АФС мреже у Србији. Бојана Илић


Ускоро ће доћи и тај октобар... Размена одељења Сарно - Нови Бечеј Kaд сам чула за размену одељења која ће бити организована између наше школе и једне школе из Италије, одмах сам се пријавила. Волим да упознајем друге народе и њихову културу па је ово била савршена прилика да упознам неког из Италије. Направили смо групу на фејсбуку, где смо се сви упознали и одредили ко ће коме бити домаћин. Сви смо се од почетка лепо слагали. Неки су имали потешкоће због језика, али свакако су се сви разумели на неки начин. Пролазили су дани дописивања и причања, а што смо се више упознавали, то смо нестрпљивије ишчекивали дан када ћемо се коначно и срести. Ђуси је одабрала мене као хост сестру, вероватно јер смо се после првог дописивања добро разумеле. Дани су пролазили и приближавао се тај фантастични 18. април. Сви су били врло узбуђени што ће се коначно упознати са италијанским „браћом“ и „сестрама“! Среда, дан пре њиховог доласка, био је веома напоран дан за све домаћине. Правили смо плакате за њихову добродошлицу, договарали са око журке на којој би се сви још више зближили и опустили. Цео дан је звонио телефон, налазили смо се после часова, владала је узбудљива атмосфера. Главно питање је било: “Шта ако су они стидљиви, можда не знају енглески?“, али ја сам била потпуно опуштена

јер сам знала да је моја гошћа баш оно што сам очекивала од ове размене. Дошао је тај 18. април! Стигли смо у Београд и видели да им лет касни двадесет минута. Ипак, поређали смо се једно до другог, чак смо и нацртали италијанску заставу на оба образа. Били смо сами себи смешни. На плакатама је писало „Добродошли у Србију“ на енглеском, италијанском и ћирилицом на српском. Путници који су такође долазили из Италије су излазили и излазили, неки су мислили да је добродошлица за њих, па су нам се захваљивали, а наших тринаест Италијана још није било. Ухватила нас је нервоза јер смо дуго стајали. А онда, група ученика са њиховим професорицама створила се после пола сата чекања! Сви смо укочено стајали, нисмо имали речи, и и даље држали те плакате. Онда смо одједном оставили плакате и бацили се у загрљај нашим драгим гостима. Било је невероватно! Кад смо стигли у Нови Бечеј, отишли смо кући, упознали их са родитељима и јели. Ђуси се шокирала што се у моју кућу улази без откључавања! Ми то 8

ретко радимо, тако смо навикли. Већина се није ни распаколавала јер смо одмах ишли у кафић да им покажемо где ми углавном излазимо. Прво вече провели смо заједно са Хуаном, учеником на размени из Мексика. Размењивали смо утиске, причали о Новом Бечеју, људима, породицама и сигурна сам да су сви били прилично задовољни. Приредили смо им журку у петак, где се пуштала углавном наша музика, али сви су се лепо забавили. Сваког дана било је занимљиво, нарочито у суботу када смо поново изашли. Чак и они који не слушају музику која се пуштала били су јако весели и играли су. Недељно поподне желели смо да проведемо сви заједно, па смо одлучили да печемо роштиљ. Скупили смо се и кренула је забава. Професорице из Италије желеле су да возе бицикле, па сам им ја позајмила моје док смо Ђуси и ја пешачиле. Касније су се Ђуси и Кармен у петоминутној вожњи изгубиле у Врањеву, сеоском делу Новог Бечеја. Да се изгубиш у Врањеву! Сва срећа па смо кренуле да их тражимо.


А онда је дошао је и четвртак... Крај нашег седмодневног дружења са Италијанима. Ујутру смо кренули на аеродром да их испратимо, али пре лета шетали смо се улицама Београда. Hа аеродрому кренуле су полако сузе са готово свих образа, било је веома тужно гледати како одлазе особе са којима смо проводили по цео дан, ручали, вечерали, делили кућу, све... Дошло је време кад су морали у

авион. Kада смо кренули ка излазу, наши Италијани су нас изненада зауставили и узвикнули једну уобичајену српску псовку коју смо их научили, што нас је тада орасположило и насмејало, а и остале присутне. Дани пролазе. Једино што је остало су успомене и кафа коју Борко и ја пијемо сваког дана и нема дана кад их не споменемо и препричавамо догађаје који нас

9

везују за њих. Али ускоро ће доћи и тај октобар, па ћемо се поново сви видети, мада неки планирају тамо и пре, на летовање. Ово је било предивно искуство које ће се увек памтити. Стекли смо пријатељства која треба одржавати, без обзира на даљину. Јована Пожунић и Борко Сабљић


Утицај виртуелних медија на размене ученика и интеркултурално учење У месту Некчини у Чешкој се од 22. до 28. априла одржао занимљив семинар за Интеркултурине волонтере на којем сам имала прилику да учествујем првенствено захваљујући АФС-у Русије који је покрио трошкове учешћа. Поред мене, семинару је присуствовало још 16 волонтера из Чешке, Белгије, Швајцарске, Аустрије, Италије, Русије, Мађарске, Турске, Финске, Словеније, Француске и са Исланда, а радионице су држала четири предивна тренера: Инга и Тина из ЕФИЛ-а, Катја из АФС Русије и Шарлот из АФС Данске. Свесни смо тога колико је развој технологије утицао на нас саме, али вероватно још увек нисмо свесни колико можемо извући за нашу Интеркултуру из тога.

Фејсбук се не мора користити само за обично ћаскање и качење слика већ нам може послужити као добар рекламни простор преко којег ћемо упознати још више људи са нашим циљем и идејама. Медији као што су Википедија, Гугл, скајп, блогови, смарт телефони и друштвене мреже утичу доста на размену данашњих ђака. Пре размене они се лакше могу информисати о месту у које одлазе и о новој култури; могу већ стећи неке пријатеље и упознати породицу бар виртуелно, али ту се утицај не завршава. Током целе размене ђаци се преко скајпа чују са својим пријатељима и породицом, а преко друштвених мрежа свакодневно деле своје утиске и слике. Главни циљ овог семинара био је да

10

нас подучи како се сви ови медији могу паметно искористити и како могу помоћи у побољшавању самих размена. Неки од наших задатака током радионица били су да откријемо које су позитивне и негативне стране медија на интеркултурално учење, како паметно искористити све могућности које нам се пружају на интернету, како користити разне онлајн програме у циљу рекламирања, интеркултуралног учења, али и побољшања комуникације међу волонтерима. Семинару је такође присусвовала и специјална гошћа, Тиа, као експерт у овој области, са којом смо имали могућности да испробамо неке нове програме преко којих се могу обављати онлајн конференције.


Све радионице биле су интересантне, па сам успела да чујем много нових информација и покушам да научим што више да бих то пренела након повратка и осталим нашим волонтерима. Одржано је и интеркултурално вече када смо представљали своје земље и причали више о својим организацијама. Једно поподне провели смо у граду Плзену, где

смо имали прилику да посетимо најпознатију чешку пивару, наздравимо и пробамо типичну чешку храну. Сваки семинар је прилика да се научи нешто ново, упозна нека нова култура, посети ново место, али и прилика за оно што је најважније у Интеркултурином свету, а то је склапање нових пријатељстава која ће сигурно

11

трајати дуго јер нас повезује иста љубав. Након семинара посетили смо и главни град Праг у којем смо провели још мало времена као група и договорили се да се ускоро видимо сви заједно на кафи, па барем преко скајпа. Јелена Петровић


Спектар образовања - Истанбул 2013 Представнице из Србије: професорке Биљана Бањац и Сандра Трепић 24.04.2013. Стижемо у Истанбул, град на два континента! Кад стигнете у неку светску метрополу имате страх од величине града, да ли ћете се снаћи или изгубити... Истанбул вас већ на првом кораку ослобађа тог страха. Да ли се то нама чинило због насмејаних волонтера АФС-а који су нас чекали на аеродрому? Ти млади људи учинили су наш боравак од самог почетка величанственим! Нису то само увежбани добровољци него људи који искрено живе интеркултуралну филозофију. Смештамо се у хотел и ускоро долазе по нас „долмуши“ и одвозе нас до школског центра на вечеру провлачећи се кроз ужасну саобраћајну гужву која овде никоме не смета и ми се опуштамо и препуштамо успореном крвотоку Истанбула. У школском центру смо, у необавезном упознавању амбијента који ће нам бити “alma mater” наредних 5 дана. Почиње и спријатељевање са колегама из других земаља: Русија, Индија, Исланд, Белгија, Колумбија, Бразил, Норвешка, Италија, Чешка, Мађарска... 25.04.2013. Отварање конференције коју ће обележити географија, слични погледи на свет образовања, науке и културе. Као што рече један колега географ: „Бити образован данас значи путовати са посебним погледом на свет“. Да бисмо стекли ту посебну вештину

запажања и разумевања света око нас потребно је да учимо да бисмо знали, и да учимо да бисмо радили, стварали, да мислимо и глобално и локално. Да будемо грађани света, али свесни да је будућност наше планете оно што је важно. Увече је свака земља учесница била гост у турској породици на вечери. Нас је угостила дивна госпођа Неше и ћерка њене најбоље пријатељице, Дениз. Однеле смо по који наш сувенир на поклон. Дивно смо се провеле. Знале смо све називе јела на турском и изненадиле домаћице: и ми правимо иста јела, али мале тајне великих куварица су незаменљиве. После добре вечере пријала је шетња до Босфора. Морала сам да се уштинем, да проверим да ли је сан или јава! Ноге не осећамо, али уживамо. Какав је ово град?

12

Чаробњак. 26.04.2013. Крећемо у разгледање града аутобусом. Одлазимо да видимо олупине брода из IV века пронађене током радова на изградњи метроа. Дружимо се са колегама и уживамо на истанбулском сунцу у парку, у шаренилу небројених лала. Лале су турске по пореклу, али су данашње углавном из Холандије која их у Истанбул из захвалности шаље на тоне сваке године: интеркултура на делу. Пијемо чај на видиковцу са погледом на Босфор. Идемо парком ка Плавој џамији и Аја Софији. Петак је молитвени дан, реке верника, туриста, али нема галаме, нема нервозе. Цењкамо се са продавцима сувенира, у ствари Сандра то уме, ја само покушавам. Њој то баш лежи.


Одлазимо до школе. Ту су мајстори традиционалних вештина, заната: калиграфија, марбелинг, минијатуре, каати... Још једна чаролија... 27.04.2013. Опет смо на предавањима. Сва су занимљива. Организација је савршена. Волонтери су свуда око нас: ако треба нешто да нам објасне, да нас упуте, да помогну... Можда међу њима и постоји нека хијерархија, али ја не успевам да је одгонетнем. Сви раде пуном паром. Ми волимо што је све на време, по предвиђеном дневом реду. Упознајемо британске професоре са познатих универзитета: Дејвида, Мартзина и Мери. Књигу о резервату „Слано Копово“ у Новом Бечеју поклањам професору Мартину Хеју са Оксфорда. Обрадовао се. Супер су овакви сусрети где се остваре невероватни контакти. Имамо осећај да би сви са којима смо Сандра и ја контактирале радо дошли у Србију. Дружимо се

са свима. Ту су Индијке Јамуна, Налинии Ниведита, Норвежанка Ингун, колега Нана из Гане, Јелена и Љубов из Русије, „комшинице“ Пирошка, Ерика и Марина... 28.04.2013. Не, не, ово није крај. Хоћемо још предавања, хоћемо још обавеза. Шта нам је учинио овај град? Зар човек не би пожелео да стално живи међу сродним душама, међу људима са којима је дивно причати и правити планове знајући да ће се већина остварити? Без обзира одакле смо дошли, било из уређеније или мање уређене земље, веже нас исто осећање опуштености, ратерећености које се повећава и спознајом да море волонтера ради са једном једином идејом да овај скуп не може да не успе, да мора да успе, да је то једини могући резултат ако се уложи толико труда и добре енергије. Треба само нагласити да су волонтери бивши ученици на размени.

13

Наравоученије? Са неким пријатељима опраштамо се већ вечерас. Њих чека дужи повратак кући, авион им је јако рано ујутру. „Видимо се на Фејсу!“ 29.04.2013. Време је да се опростимо. Пијемо чај, кафу, турску, бре! Знамо да ћемо се срести негде ускоро, то је просто неизбежно, укрстили су нам се путеви. Улазимо у аутобус који вози до аеродрома. Љубазан возач. Део града којим пролазимо, као за инат, све је лепши, лево поред пута је море... Аеродром. Авион Кућа. Кућа? Као што рече моја пријатељица, професорка са размене из Италије, Марија Грација: „Интеркултуро, хвала ти што постојиш!“ Биљана Бањац


Генерална скупштина ЕФИЛ-а у Београду Србија је овог маја била у центру пажње АФС организација у Европи. Поред два међународна тренинга и састанка директора програма у Европи, од 9. до 11. маја одржана је и Генерална скупштина ЕФИЛ-а. То је био догађај који је у Београд довео око 70 председника организација и директора програма европских АФС организација, као и представнике АФС-а из Њујорка. Догађај је у Хотелу Москва почео неформалном вечером, на којој је учесницима добродошлицу пожелела председница Интеркултуре, Ивана Газикаловић-Павловић, а новинар Александар Миладиновић им је на занимљив начин приближио друштвено-историјски профил

Србије. Званични део конференције је у петак ујутру отворио господин Милан Пајевић, шеф Канцеларије за европске интеграције, који је говорио о месту Србије у Европи данас и одговорио на питања представника страних организација који су желели да што боље упознају прилике у Србији. Поред тога, господин Пајевић је изразио подршку организацијама чланицама Европске федерације за интеркултурално учење, које својим радом доприносе приближавању Србије Европи. Током два дана учесници су имали прилике да разговарају о важним темама у АФС-у, које се тичу свих организација – заједничким пројектима, квалитету програма, броју

14

учесника и финансијама. Учесницима су се обратили председница ЕФИЛ-а Кристин Лајмгрубер, генерални секретар Пол Клас, као и председник АФС ИНТ, др Винћенцо Морлини. Посебно инспиративан говор је свима упутио почасни председник ЕФИЛ-а, др Роберто Руфино, који је све подсетио на мисију АФС-а и циљеве којима организације треба да теже. Учесници су у петак имали организовано разгледање Београда, које се завршило у Интеркултуриним прoсторијама, где су у дивној атмосфери баште у Јевремовој уживали у друштву волонтера Интеркултуре који су дошли да их поздраве. Утисци учесника били су више него позитивни, а Интеркултура је добила високе оцене за свој рад и труд. Као и увек, и овога пута волонтери Интеркултуре одиграли су значајну улогу, помажући учесницима да се региструју и снађу, као и да науче мало више о Интеркултури као организацији, чиме су допринели да у своје земље понесу позитивну слику о Интеркултури као добром партнеру за програме размене у Европи. Дуња Живановић


УЧЕНИЦИ НА РАЗМЕНИ ГОВОРЕ Поносан сам на себе што сам овде Заиста мо могу да кажем да је АФС постао моја оја д о друга породица. Неке од на најбољих ствари током програма про размене су склапање пр пријатељстава са ученицима из целог света, једној новој култури, учење о је начину живота, новим новом начи врстама хране... На почетку нисам знао ништа о Србији па сам почео да истражујем по интернету и тражим књиге о мојој земљи домаћину, али тада нисам знао да никада нећу моћи из књига да научим оно што сам научио својим боравком овде. Сећам се као да је јуче било, стижем на аеродром Никола Тесла у Београду и видим насмејано лице Дуње, волонтерке, која ме чека да ми пожели добродошлицу. После топлог загрљаја помислио сам: “Сада почиње једна од најбољих година мог живота, почиње моја размена у Србији!” Сви кампови, волонтери и Интеркултура Србија су фантастични, пружају ми подршку која ми је потребна и увек су спремни да ми помогну.

другима Прилика да д представите своју културу и земљу, да усвојите потпуно нови начин живота, научите нови језик, научите да живите сами и да одрастете неколико деценија у само једној години су ствари које можете очекивати од програма размене ученика. Србија је дивна земља са необичном храном, пићем и музиком. Улице су другачије од онога на шта сам ја навикао, модерни и традиционални стил можете наћи на једном месту. Људи су увек спремни да помогну, веома су дружељубиви и гостољубиви. Ово је земља са дугачком историјом, традицијом и много занимљивих ствари које су ме очарале. Обожавам да се пробудим ујутру у овој земљи, срећан сам што сам изабрао да идем на размену у Србију. 15

Север, југ и централна Србија се потпуно разликују! Али моје омиљено место у целој Европи ће увек бити Београд, главни град Србије и град који представља ову земљу у најбољем светлу. Просто не могу да опишем колико сам поносан на себе што сам овде. Наравно, има и тешких периода, деси се културни шок, али уз помоћ својих нових пријатеља, породице домаћина и АФС-а, можете превазићи све проблеме и пребродити тешка времена. Увек је прави избор отићи у неку нову земљу, упознати нову културу, научити нови, тежак језик, упознати нове пријатеље и породицу, научити о историји те земље кроз живот у њој, стећи једно невероватно животно искуство кроз програм размене, али најбољи избор је да то све урадите у Србији и са АФС-ом, који спаја људе и културе широм света! Фелипе Пинхеиро


Ја сам волонтер Интеркултуре! У малом граду попут Ивањице, људи су веома затворени. Не размишљају о непознатом, учењу о другим културама и људима. Међутим, упознавши Стефана, Сујин, Екатерину и Федерика, ученике на размени који су били у Ивањици, схватили су да је свет много више од Србије. Фасцинира ме начин на који Интеркултура функционише. Чак и окорели шовинисти, иако бојажљиво, прихватају странце, мењају ставове.

Недавно ми се пружила прилика да се и формално укључим у активности Интеркултуре учешћем на годишњем семинару волонтера организованом на Дивчибарама. Упознала сам старије волонтере и научила много тога слушајући о њиховим досадашњим искуствима. Боравак су нам улепшали и гости, волонтери из Швајцарске. Дивно искуство! Као волонтер, желела бих да

16

помогнем колико год је могуће у ширењу и развијању Интеркултуре и да упознам нове људе. Желим да проширим видике, да не останем ограниченог ума и ограничених могућности. Поносна сам што могу да кажем: ,,Ја сам волонтер Интеркултуре!" Соња Ранковић


Интеркултурално вече у Суботици: једном, два, три, четири пута!

Суботица је одувек била мултиетнички град. Пролазећи центром може се чути српски, мађарски, хрватски и енглески, а од прошлог августа и шпански. Иако живе у граду са различитом традицијом и обичајима, Суботичани су увек спремни да упознају још једну културу, језик и земљу. Хавијер Мендез Ретамал је ученик на размени из Чилеа и осам месеци већ живи у Суботици. Грађани Суботице су се са њим већ упознали зато што је веома дружељубив, али и због тога што се с времена на време одржавају Интеркултуралне вечери. Поводом обележавања Недеље глобалног образовања, 16. новембра је у свечаној сали Гимназије “Светозар Марковић” одржана презентација “Глобално учење: Интеркултура-Чиле”. Том приликом гости и ученици школе су се први пут упознали са појмом и циљевима Интеркултуре, као и са чилеанском културом коју је представио Хавијер. Сви су се добро забавили и највише занимали за Хавијерово мишљење о храни, девојкама и граду. А он је одговарао на

добром српском. Ова презентација заинтересовала је и друге школе и професоре да упознају нашег Чилеанца. У Техничкој школи “Иван Сарић” је недељу дана касније одржано друго вече Интеркултуре. Организацију је покренула професорица историје која је желела да Хавијер пренесе ученицима утиске о Суботици и Србији, а и да прича о Чилеу. Хавијер је тако говорио о историји Чилеа, природним богатствима, туризму, спорту и упоређивао своју земљу са Србијом. После другог, организовано је и треће интекултурално вече! Њега је покренула професорица енглеског из Економске школе “Боса Милићевић”. Професорица је организовала радионице енглеског језика и у склопу њих позвала Хавијера да представи своју земљу. Почетком марта, овој радионици се представила и Лорен Еткинс, ученица са Новог Зеланда, одржавши кратку и занимљиву видео презентацију. Поред Хавијера, Суботичани су имали прилику да упознају и 17

ученике из других земаља. Од 9. до 16. марта организована је мини-размена ученика на размени у Србији, па су у наш град дошли Федерико Тиралонго из Италије, Алан Луна Тимотео из Венецуеле и Исадора Мело из Бразила, док је Хавијер ту недељу проводио у Зајечару. Сви ученици одлично су се уклопили са гимназијалцима и стекли нове драге пријатеље. 14. марта одржано је и четврто вече Интеркултуре у Свечаној сали гимназије. Гости ове вечери сазнали су нешто више о Бразилу од Исадоре, чули о разликама између Италије и Србије од Федерика, а од Алана научили нешто о Венецуели што сигурно нису знали. Суботички локални медији и Блиц пратили су све ове догађаје. Као волонтер Интеркултуре, надам се да сам на овај начин приближила Интеркултуру Суботичанима и да ће се следеће школске године ходницима суботичких средњих школа сретати нека друга лица страних ученика, а да ће Суботица поново бити добар домаћин. Душица Салопек


Интеркултура у Ужицу 25. марта у амфитеатру Ужичке гимназије, одржана је презентација Интеркултуре. Први пут Ужичанима су представљени рад и активности Интеркутлуре, као и програми размене и начини и услови волонтирања. Акценат је стављен на проналазак породица домаћина за ученике на размени током школске 2013/2014. Највеће интересовање показали cy ученици првог и другог разреда. Директору школе Живојину Павловићу рад Интеркултуре ce учинио веома занимљивим тако

да је изразио жељу да уколико нађемо породицу на територији града Ужица, Ужичка гимназија буде школа коју ће ученик на размени похађати. Поред тога што жели да буде добар домаћин и да ученику боравак у школи учини што пријатнијим, мисли да би за Ужичане било добро да имају прилику да бораве у интеркултуралној средини. За наше активности заинтересовала ce и локална Канцеларија за младе и предложила даљу сарадњу, a дешавања у Ужицу пропратила je и локална телевизија Лав. Ана Мишевић

Календар јун:

21-26. јул:

- Оријентација за ученике који иду на Волонтерски летњи самит у размену следеће школске године; Данској, Марија Симић и Аница Римац - Завршна оријентација за стране представљају Интеркултуру ученике у Сенти

2-9. август: 23. август Летња академија у Карслруеу у Немачкој Дуња Живановић је тренер

Уредница: Бојана Илић Дизајн: Никола Вуковић

ИнтерКУЛтуралне НО В ОС Т И 18

Страни ученици стижу у Србију

InterKULturalne novosti 6  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you